Biblioteka"Peãåanik"

Kçiga sto åetvrta

UrednikPredrag Markoviñ

OpremaDuãan Ãeviñ

Dragan Velikiñ

Via Pula

Beograd2008.

© “Stubovi kulture„

Na koricama:Pola, Via Sergia, razglednica za kraja XIX veka

iKafa, Coffea Arabica

Na Ilirskom moru smiriãe vesla,pored grobnoga kamena plavokose

Harmonije – Zmije;grad utemeýiãe: Grk bi mu neki rekao –

“Grad Begunaca”,no çihov ga jezik imenova Pulom.

Kalimah (320–240. g. pre n. e.)

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

821.163.41-31VELIKIÑ, Dragan

Via Pula / Dragan Velikiñ. - Beograd :Stubovi kulture, 2008 (Beograd : AMD Sistem). -164 str. : autorova slika ; 21 cm. - (BibliotekaPeãåanik ; knj. 104)Tiraæ 1.000. - Beleãka o piscu: str. 163.

COBISS.SR-ID=150441484ISBN 978-86-7979-243-3

Prvi deo

U SENCI PINIJE

9

1. Liåna karta

Ime: BrunoPrezime: GaãpariniIme oca: MatijaDatom roðeça: 19. mart 1943. god.Mesto roðeça: PulaAdresa stana: Rakovåeva 45Krvna grupa: A Rh-D: poz.Braåno staçe: NeoæeçenZanimaçe: Lekar specijalista – psihijatar

I to bi ukratko bilo sve.Ako postojeñem nizu dopiãemo zodijaåki znak: riba,

omiýenu boju: bordo, doba dana: jutro, vino: pinot, cvet:zumbul, ili åak tip æene: plavuãa vitkih nogu i malih okrug-lih grudi, jedva da smo se za pedaý pribliæili osobi koja sezove Bruno Gaãparini.

Sve dok nevidýiva ruka ne okrene prekidaå u tami,naã junak visi kao krpena lutka u izlogu, ili poput beæivot-nog trupla Frankensteina åeka na laboratorijskom stolu dau olujnoj noñi udar groma udahne æivot. Jer, ni poduæi spi-sak bizarnosti ne moæe nam pribliæiti Bruna Gaãparinija;to se samo izoãtrava çegova senka – papirnati zmaj zagub-ýen u bezmerju neba.

Bruno je skriven zidinama kao sredçovekovni grad.Da mu priðemo najpogodniji åas je pred zoru, kad je sandubok, a most dovoýno åvrst. Neåujnim korakom zaobiñistraæu i utonuti u lavirint ulica i trgova.

2. Gospodar snova (I)

Iz magle, koja je toliko gusta da se ni pramac je-dreçaka ne vidi jasno, izroniñe grumen uæarenog ka-

Niko se neñe probuditi ni kada pramac useåemuýevitu obalu, a brod se toliko nagne da jarbolom sko-ro dodirne pramenove visokog ãibýa. Dve ptiåurine kre-ãteñi nestaju u magli. Nad rumenom makijom zuje obla-ci komaraca.

Skoåio je sa palube i do gleæaça utonuo u muý.Obrisao je ruke o mokru travu i podigavãi krajeve peleri-ne krenuo nasipom, gazeñi visokim åizmama crvenkastukaýugu. Steçaçe nasukanog broda gubilo se u magli.

Gradska vrata prema moru, nagrizena olujnim ta-lasima, izgledala su kao ãiroka tamna pukotina meðu si-vim vunastim zidinama. Bruno je ubacio srebrçak u dr-veni sanduåiñ. Straæar u pohabanoj, prýavoj uniformi,æuñkasta lica i nateåenih oåiju uputio mu je dug ispiti-vaåki pogled pre nego ãto je povukao gvozdenu alku iotvorio vrata grada.

Negde sa brda oglasilo se udaýeno zvono. Hodaoje brzo, uznemiren preteñom tiãinom usnulog grada ilimoæda slutçom da ñe svega nestati u mleånoj svetlostiãto se veñ javýala iznad strmih ulica. Kroz otvorene pro-zore zbijenih kuña dopiralo je ãiãtaçe spavaåa.

Antonio, Antonio, åuo je æenski glas.U istom åasu iz obliæçe kuñe istråao je åovek raz-

baruãene kose, bez plaãta, sa ãeãirom u ruci. Pogledaoje za tren nepoznatog prolaznika i nestao u popreånojulici.

Na prozoru, u prizemýu kuñe od kamena åiji su spra-tovi bili ukraãeni uskim biforama, pojavila se mlada æe-na. Klimnula je glavom usamýenom namerniku i podigladesnu ruku iznad åela, kao da mu tim pokretom daje ne-kakav znak.

Bruno je priãao prozoru, naklonio se i ýubaznoupitao da li negde u blizini postoji ugodno konaåiãte, jerumoran je od puta, æeýan sna.

mena, kao klatno nebeskog åasovnilka. Brod klizi uýas-tom povrãinom mora utapajuñi jedra u magli i dugaå-kim kýunom cepa vazduãasto tkaçe na åijim rubovimase rumeni jutro.

Bruno stoji na palubi, ogrnut pelerinom mrke bo-je i budno osluãkuje pýuskaçe talasa i mukle glasoveiz potpalubýa. U pepelu mora i neba naziru se zidinegrada. A kada jedreçak doplovi do otoka prekrivenogkvrgavim drveñem maslina, sa leve strane od gradskihzidina izraça prstenasta graðevina sa tri reda ogromnihotvora, okruæena ãipraæjem i ñubastim pinijama.

Åim brod kýunom dodirne obalu, prizor nestaje umleånoj svetlosti.

Prilazio je gradu s mora, kako savetuju stari putopi-sci, jer je s te strane velelepan. Podseña na drevni Rim: le-æi na sedam breæuýaka i ima amfiteatar za orgije.

Godinama je na zidu kuñe u Medulinu visila slika saizduæenim figurama ýudi u gondoli. Onaj posledçi u nizu,lica skrivenog kapuýaåom, dræi jednom rukom dugaåkoveslo, a drugom pokazuje obris åoveka na obali.

Cassasova veduta nestade sa zida, kao i mali okrugligoblen u åijim se modrozelenim tonovima jedva raspozna-je koçanik, i niko sem Bruna neñe pamtiti te slike. A mo-æda bi ih i on zaboravio da se u snu nije javýao ãum talasai priguãeni glasovi iz utrobe broda. Peo se na palubu i åe-kao da iz magle izroni grad.

Ujednaåeno disaçe posade u duguýastim mre-æama ponekad nadjaåa udar vetra ãto uz prasak plat-na napne jedra i povuåe brod prema udaýenoj obali.Spavaåi se ýuýaju u viseñim leæajevima kao ogrom-ni grozdovi.

10 11

Bruno je ustao i priãao otvorenom prozoru.Zid ispod bedema Kaãtela, prekriven gustom tamnoze-

lenom draperijom brãýana pruæao je duboku senku po dvori-ãtu. Iz niskog grma ãimãira izvirio je narandæast kýun kosa.Ptica je oprezno doskakutala na åistinu, podigla glavu i cvr-kutom za trenutak uznemirila jednoliånu melodiju gugutke.

U zatalasanoj povrãini brãýana sunåevi zraci omeðilisu nepravilne geometrijske likove svetlijih tonova, tako dase Brunu vlaæni srcasti listovi uåiniãe kao sjajne krýuãti pan-cira. Razaznao je vrh kopýa, glavu koça rascvetane gubi-ce, figuru koçanika zarobýenu u treperavoj draperiji.

Kos je odskakutao u gustiã, a sve jaåe i bolnije dozi-vaçe gugutke podsetilo je Bruna na urlik bespomoñnogspavaåa u ãumi na liæçanskom putu gde su prethodnog da-na, otac i on, brali ãparoge.

Sa olakãaçem je udahnuo vazduh. Miris kaline ispu-nio ga je åudnim ushiñeçem, kao kad zadihan prilazi uspo-nom do ãiroke kapije Monte Ghira.

Nevidýivi plovak pulsira u dnu ædrela. Ãýunak prãtipod stopalima.

U senci åempresa, pored visokog zida, stoji koãuta, gla-ve malo iskoãene. Åim joj priðe, nestañe u mermernoj ãumi.

Ñilibarska svetlost sutona gasi se u zamuñenoj vodi.Uvelo cveñe visi sa kamenih pehara.

Jutarçi burin pomera nabore zelenog zida. Oãtar ugaotvrðave, sliåan otkinutom kraku zvezde, probija se u polu-tami kao pramac gondole, beãumno klizeñi u senkama pi-nija. Sunce ñe uskoro obasjati dugaåke bledozelene perja-nice zove i rasplinuti svetle mrýe po åitavom zidu.

Lutao je tesnim, mraånim ulicama nailazeñi samona grupe pijanih vojnika zakrvavýenih oåiju, æutih pro-vidnih obraza. Njihovi mrãavi psi preteñi su reæali pod-vijenih repova.

13

Odakle dolazi? Iz Venecije? Ili moæda iz Ðenove?Ne, ne, zatresao je glavom. Joã daýe. Toliko dale-

ko da je i ime grada zaboravio.Æena se nasmejala i nagnula glavu otkrivãi grudi

sapete koænim vrpcama.Æelite odmora, dragi putniåe? Pitajte Antonija. On

poznaje svaki krevet u gradu.Ispruæila je ruku i dodirnula Brunovo åelo. Gorça

usna, malo povijena, nozdrve trepere kao u preplaãenekoãute. I gipkim pokretima podseña na koãutu. Podigneglavu kao da neãto osluãkuje, i tako ukoåena, malo is-kosa posmatra namernika pod prozorom.

Bruno drhti suoåen sa çenim izduæenim pitomimlicem. Kadgod sagne glavu, naglo, opåiçena igrom, åu-perkom plave kose pogladi Brunov obraz. Gorça usnase pokrene i razlije u osmeh.

Biñu veåeras kod Porta Ratta, kaæe.Topao dah zamagýuje Brunov pogled. A kada je

bistra oka pokuãao da je pronaðe u ramu prozora, åuoje samo çen zvonki smeh iz dubine kuñe.

Stajao je strpýivo, kao na palubi broda, dok se ma-gla spuãtala niz krovove zastiruñi deo po deo prizora.

Probudio se ulepýene kose. Svitalo je.Negde pod prozorom mirisala je rascvetana kroãça

kaline.Tihom Gupåevom ulicom proãao je kamion, rijuñi

gust noñni vazduh. Sa Kaãtela se oglasila gugutka pravil-nim ritmom.

Bruno je paæýivo merio intervale tiãine izmeðu krat-kih, sve razvuåenijih gugutaça, gde se onaj posledçi tonpolako gasio u dugaåkoj koroni.

Moæda je zatoåena u snu, pomislio je Bruno. Kao spa-vaå u ãumi na liæçanskom putu koga ni vlastiti krik ne mo-æe probuditi.

12

Stanovali su u Gupåevoj ulici, podno Kaãtela, i kadabi se uveåe vrañali kuñi, åinilo im se da hodaju kruænimhodnicima pozoriãta.

Jedne veåeri, u povratku iz bioskopa, otac je pome-nuo kuñu na Casitagneru. Majka je mrzela mraånu Gupåe-vu ulicu zapuãtenih dvoriãta, pod ledenim bedemom De-villove tvrðave, odakle leti nadiru gusti rojevi komaracakao nekakve dæinovske glave maslaåaka.

U proleñe 1955. godine preselili su se u prizemnicuna vrhu Rakovåeve. Oblake komaraca zamenila je praãi-na. Kamioni po åitav dan tutçe ulicom uskih trotoara.

Grad je joã uvek u ruãevinama. Sa napuklih fasada vri-ãte crvena slova parola.

U jesen iste godine pojaviãe se prvi kesteçari. Njiho-ve uæarene bubçare razmilele su se kao ogromne kresni-ce po åitavom gradu. Iz godine u godinu æar ñe bivati sveblistaviji.

Rumena nit lave potekla je iz napuãtenog grada ivi-com mora do Rapca i Umaga.

U blizini gradskih vrata prema moru sreo je pro-sjaka. Zgurena spodoba obeña mu da ga za svega dvanovåiña odvede do kuñe gde æivi æena zlatne kose. Ska-kutao je ispred Bruna kao pseto, kezeñi se trulim zubi-ma izmeðu mlohavih modrih usana.

Opasno je, gospodine, da se dugo zadræavate ugradu.

Zaãto?Zbog vazduha. Nema vetra. Vrelo je kao u loncu.Bruno ovlaã preðe dlanom po åelu.Znojimo se i leti i zimi, dobaci prosjak.Kada su izbili na trg gde je jednom sreo karneval-

sku povorku i glinene lutke, Bruno zastade pred ruãevi-nama rimskog hrama.

15

Na trgovima su gorele vatre ãireñi zadah pregore-lih krpa i |ubreta.

Hodao je noãen mutnim predoseñajem da u lavi-rintu uskih ulica postoji kuña gde se krije æena plave ko-se i tankih uznemirenih nozdrva. Sa zidina grada, gdebi se zadræao da predahne, ugledao bi moåvarnu obalui daleko jedro broda u åijoj utrobi spavaju mornari u vi-señim mreæama.

Jednom je posle napornog lutaça pustim gradomnaiãao na karnevalsku povorku, koja se kao drhtava ãa-rena kresta povlaåila åitavom duæinom trga. Sa prozo-ra kuña odjekivali su pisikavi zvuci truba.

Priãao je grupi okupýenih oko gondole koju su vu-kla åetiri ponija iskiñena æuto-zelenim papirnim traka-ma i cveñem. Zagledavãi se u lica ýudi, otkrio je, ne bezuæasa, da su im glave i udovi saåiçeni od smrdýive gli-ne. Iz malenih otvora usta i oåiju ãiãtala je para. Brunose guãio u paklenoj toploti i bespomoñno mahao ruka-ma braneñi se od nasrtýivaca. Njihova meka tela priti-snula su ga uz rub galije. Tupo seåivo vesla pribliæava-lo se kao ogromno klatno.

Izbavýen iz muånog sna, Bruno se dovukao do prozo-ra i pogledao tamne obrise drveña u dvoriãtu. Kulise su po-stavýene. Predstava ñe poåeti svakog åasa, åim se podignukroãçe kalina i zova. Lutke iz sna tumaraju dvoriãtem.

Nekoliko dana kasnije pojavila se vest u lokalnim no-vinama da je zatvoreno Ciscuttijevo pozoriãte.

Otac je ironiåno primetio da oko grada rastu iz danau dan zidine, debýe i viãe od onih ãto ih sruãiãe Francuzi uvreme svoje kratke vladavine.

Pietro je u pravu, rekla je majka. Ustajao vazduh do-neñe nam malariju. Æivot se topi kao meduza.

Zgrada Ciscuttijevog pozoriãta godinama ñe stajati na-puãtena, ponekad okruæena åipkom åeliånih skela.

14

Pre nego ãto im je priãao, i u detetu prepoznao ke-peca podnadulog lica izbrazdanog modrim linijama, oåi-ju izbeåenih kao u mrtve ribe, dve duge ruke izronile suiza jedne baåve i obuhvatile Brunovo telo. Topli dah napotiýku razlio se kao mlaz niz kiåmu.

U zamuñenoj slici koju ñe izneti iz sna u sivilo ju-tra, beãe lik åoveka sa ãeãirom: tanak nos nataknut na cr-ne bråiñe i dva sitna oka u dnu debelih stakala naoåara.

Prelaskom u kuñu na vrhu Rakovåeve, nestalo je ku-lisa u dvoriãtu. Sa prozora sobe nije video more, oãtar to-raç Mornariåke crkve, ni dizalice brodogradiliãta raãåe-pýene nad kosturima brodova. Zbog buke i praãine prozoreprema ulici dræali su i leti zatvorene. Bili su osuðeni na ma-lo dvoriãte sa sve åetiri strane ograðeno zidovima kuña.

Mrãava lica glinenih lutaka plutala su Brunovim snomi nakon posete lekaru u Gradskoj bolnici. Iako su crvene izelene ampule za neko vreme ugasile çihove tamne obri-se, lavirint grada mamio je deåaka u dugim åasovima ne-sanica. Ali, o snovima viãe nikome nije priåao.

Svakodnevne ãetçe uz more, predveåe sa ocem, iz-morile bi çegovo krhko telo. U povratku su prstenom Gup-åeve stizali na Carolirau i onda u ãirokom luku obilaziliArenu i peli se prema Monvidalu i Castagneru.

Na Monte Ghiro odlazio je uvek sam.

Iz tame ulice odjeknuãe oãtri koraci po kamenimploåama. Kad se okrenuo, ugledao je mrãavu figuru åo-veka sa kitçastim ãeãirom ãirokog oboda i kepeca buýa-vih oåiju, u ãarenom odelu.

Opet devojkama, oglasio se kepec kreãtavim glasom.Smeãkajuñi se, podigao je znaåajno svoju malu ruku.

Ali, dragi Orlando, da se predstavimo, reåe åoveksa ãeãirom. Ja sam Antonio, a ovaj momåiñ je moj po-moñnik Orlando. Mi smo gosti u gradu.

17

Stigli smo, reåe prosjak. Tamo su æene.Njegova mrãava ruka, visoko podignuta, pokazi-

vala je prema kuñi na drugoj strani trga.Nije to kuña koju traæim, viknuo je bespomoñno

Bruno.Prosjak se kliberio i sastavivãi dlanove podsetio

Brana na obeñani novac.Kovanice blesnuãe u vazduhu i pre nego ãto su pa-

le na kamene ploåe, nestadoãe u zgråenim ãakama pro-sjaka. Njegovo lice mrke boje, zabraðeno krpama, za-hvalno se osmehnulo darodavcu.

A sada idi, reåe prezrivo Bruno.Prosjak otråa prema gomili vojnika okupýenih oko

vatre na sredini trga.Kuña koju mu je pokazao prosjak imala je dva bal-

kona na proåeýu i duguýaste trifore u dubokim niãama.Oåuvana fasada i raskoãan friz govorili su o nekimboýim vremenima, ali teãka, grubo istesana hrastovavrata, okovana malim zarðalim ploåicama i kiselkast mi-ris vina i pregorelog mesa vrañali su posmatraåa iz be-lih visina na troãne kamene ploåe.

Bruno je oprezno gurnuo vrata i uãao u polumrakduguýaste prostorije, skoro åitav metar ispod nivoa ula-za. Sa niske tavanice feçeri su bacali æmirkavu svetlostpo ãirokim spojenim stolovima. Na klupama i niskim tro-noãcima, sedeli su u gustom nizu, vojnici i goliãave æene.

Niko nije primetio namernika na ulazu kråme. Vr-åevi i zemýani taçiri sa ostacima hrane prekrivali su iz-maãñene povrãine stolova. Kao da je nevidýiv, Bruno sespustio kamenim stepeniãtem u kråmu.

Proãavãi pored pijane gomile zabavýene raskala-ãnim ãalama, Bruno je u dnu prostorije ugledao åovekasa kitçastim ãeãirom na glavi. Za okruglim stolom se-delo je neko glavato dete.

16

te krst, zvezdu ili kakav drugi sveti znak na çegovimdrvenim nogama.

Antonio namignu Brunu i poðe sa Orlandom krozgomilu. Bruno se popeo na stepenik obliæçe kuñe i sagaðeçem posmatrao naduveno ýubiåasto lice deåakaãto je podseñalo na ogromnu ranu. Zatim hitro poðe pre-ma otvorenoj kapiji dvoriãta na drugoj strani ulice. Ali,Antonio se veñ vrañao u pratçi Orlanda sijajuñi tamnimoåima pod debelim staklima.

Ne verujete mladiñu u çegove moñi?Bruno je ñuãnuo obe ruke pod ogrtaå plaãeñi se An-

tonijevog dodira i zastao nasred ulice.Ne verujem u åuda, rekao je prezrivo.Ni ime vaãe ne znamo, primetio je Orlando.Bruno. Ne zidam utvrde, veñ traæim ...Poæurimo, viknu Antonio i åvrsto uhvati Bruna za

rame.Kada su izbili do gradskih vrata prema moru, An-

tonio ga povede uskim stepeniãtem na zidine. Orlandose kao pseto gegavim koracima uspiçao iza çih.

Kiãni oblaci gomilali su se nad zalivom. Sa ãiro-kog zida Bruno je ugledao obliæçe brdo i ruãevine ne-kog zamka.

To je plemeniti kamen, objasnio je ozbiýnim gla-som Antonio. Tamo ñemo podiñi utvrdu gde ñe se sklo-niti ovi nesreñnici kad dojure horde sa istoka. A ondaOrlando i ja kreñemo brodom u Mletke.

Zidañemo palate i mostove, radosno reåe Orlando.A ti Bruno? I ti ñeã s nama, upitao ga je ýubazno

Antonio.Ne, ja traæim æenu ...Pogledaj, viknuo je kreãtavim glasom Orlando.

Tvoj brod!

19

Vaæni gosti, dobaci Orlando. Gore na brdu zidamotvrðavu.

Zidate tvrðavu, pitao je Bruno.U ova nemirna vremena tvrðave su na ceni, reåe

Antonio. A vi, mladiñu, da li ste graditeý?Ne. Ja sam putnik. Dole na obali åeka me brod.Poðite s nama, reåe Antonio i uhvati ga ledenim

prstima za ruku. Pokazañemo vam najraskoãniji kame-nolom koji su vaãe oåi ikada videle.

Mrak je...Sviñe, prekinu ga Antonio i rukom pokaza sivka-

stu prugu neba izmeðu zbijenih kuña.Danas je vaãar na trgu, reåe kepec.Hajdemo, reåe oãtro Antonio i snaæno stegnu le-

denim prstima Brunov dlan.Kako su odmicali strmim uliåicama prema trgu,

sretali su sve viãe sveta. Bruno se nadao da ñe u guæviuspeti da pobegne tim napasnicima. Jednom je naglo za-stao istrgnuvãi ruku iz ledenog stiska Antonijevih prsti-ju i zagledao se u balkon åije åipkasto dno beãe kao lukprekrilo uzan prolaz.

Ipak ste graditeý, lukavo primeti Orlando i doba-ci znaåajan pogled Antoniju.

Bruno je pokrio dlanom usta i nos braneñi se od te-ãkog smrada ulice. Prýava voda klokotala je rubovimaizmeðu kamenih ploåa.

Ispred nekog svratiãta naiãli su na gomilu sveta ko-ja se tiskala oko åoveka sa belim majmunom na leðima.Pored çega stajao je deåak bez nogu. Dva drvena pa-trýka izbrazdana svakojakim znacima bila su priåvrãñe-na ãirokim koænim kaiãevima za ramena.

Åovek sa majmunom na leðima mahao je sjajnimnoæiñem i vikao: Za samo pola srebrçaka biñete zaãti-ñeni od svake poãasti ako ovim moñnim seåivom ureæe-

18

3. Dvojnik iz ýubiåaste ulice

Gusta mreæa, utisnuta mlazom svetla na tepih neod-reðene boje, ugasila se kada je kiãni oblak zaklonio sunce,a sa çom nestala je i kosa linija praãine. Soba se odjednomispunila neprijatnim nagoveãtajem tmurnog predveåerja.

Koren muçe blesnuo je iznad krovova, prañen grm-ýavinom sa medulinske strane. Pýusak ñe i te veåeri zao-biñi grad. Sve se ponavýa smiãýenim ritualom, jer ni da-nas nije ponela kiãobran. Stari lisac nada se pýusku.

Æalim, gospodine, ãapuñe Bruno i ãara vrhom nosa postaklu prozora. Zadovoýstvo morate odloæiti za neku boýupriliku, kao i kiãobran, pomiriti se sa åiçenicom da je zapredstavu joã uvek rano. Strpýeça, strpýeça, maestro! Ki-ãobran ste paæýivo odabrali i, po obiåaju opredelili se za onajna sklapaçe, jedan od najmaçih u vaãoj kolekciji. Oni ve-ñi sa drvenim drãkama nisu predviðeni za tako osetýivu taå-ku. Voda kapýe sa oboda meðu vaãe raãirene prste (zagrliliste je oåinski) i ãiri providnu fleku na çenom ramenu.

Gospodin je iluzionista, kaæe glasnije Bruno. Prizna-jem, izbor modela je ograniåen. A boje? Kada se izmeãa-ju, ostaje samo mrkoýubiåasta. Ni traga vatrometu. Kaæe-te sve poåiçe u modroj. Moæda u snu? Ali, gospodine, mismo u posledçoj boji spektra. Senke su odavno napustilepredmete. Ne razumem smisao vaãeg povratka. I zar vamse ne åini da je odabranica i suviãe mlada? Predlaæem ro-kadu. Puna kugla peska gore. Prepuãtam vam damu naMonte Ghiru. Ah ne, mene neñete obmanuti. Treñi krug jemoj. Ja spuãtam zavesu na kraju predstave. Kostim je is-troãen, vreme je da pogasimo svetla.

Na podu, pored Brunovih stopala, leæi hrpa novina.On paæýivo uzima list ispodvlaåen crvenom olovkom. Åi-ta polako, sveåanim glasom, kao da izriåe presudu.

21

Napeta jedra udaýavala su se od muýevite obaleobrasle sivkasto-rumenom makijom i vukla brod poredotoka na otvoreno more.

Ostañeã s nama, piskavim glasom reåe Orlando.Ljubiñeã mermer, vitke lukove i smele konstruk-

cije. Zaboravi napuderisana lica droýa, govorio je u za-nosu Antonio i mahao rukama po vazduhu.

Njegovo mrãavo, zeleno lice razlivalo se na sivojpozadini zaliva. Iz usta se pojavio tanak oblaåak pare.

Bruno se bojaæýivo odmaknuo korak-dva i ondahitro potråao niz stepeniãte.

Ne verujeã u åuda, vikao je Orlando. Neñeã viãelutati morima! Biñeã graditeý!

Leæao je u krevetu. Sa medulinske crkve izbilo je ãeståasova. Bele linije u pukotinama æaluzina i izmeðu drve-nih rebara pruæale su mreæastu senku na podu sobe.

Negde blizu kriknuo je galeb.I Bruno za tren ugleda u varýivom polumraku sobe

senku spavaåa. Savijenih leða, glave nagnute prema orma-nu, podseñao je na dæinovsku ãkoýku.

Bruno stisnuvãi zube skoåi sa kreveta. Sigurnim po-kretom desnice gurnu drveni zastor prozora.

Na bronzanoj ploåi zaliva galebovi su utiskivali svo-ja krupna tela. Ãatori u kampu, u rano jutro dok joã nemakupaåa na obali, podseñaju na vojniåki logor. U spræenojtravi piãte popci.

Vrhom kaæiprsta dodirnuo je madeæ skriven u levojobrvi, beloj od sunca i morske soli, na istom mestu gde jetamni biser nosio deda Marcelo, gde ga ima i stric Pietro,koji kaæe da je to porodiåna relikvija. Prenosi se joã od pra-dede Giorgia Fiorantija.

Da li je biser nosio i Pino, pomislio je Bruno zagledanu pustu plaæu.

20