Urbana Struktura 01

7/31/2019 Urbana Struktura 01

1/37

UPUTSTVO ZA VEBE

U r b a n a s t r u k t u r a

KATEDRA ZA URBANIZAM I PROSTORNO PLANIRANJE

III semestar / 2 asa nedeljno predavanja / 1 as nedeljno vebanja

kolska 2006.07

realizatori nastave:Prof. dr Nada Lazarevi Bajec predmetni nastavnik i rukovodilac predmetaDoc. dr Vladimir Mili, predmetni nastavnikasist. mr Marija Maruna, predmetni asistentas.pripr. Milica Milojevi, saradnik na predmetu


2/37

Organizacija nastave:III semestar / 2 asa nedeljno predavanja / 1 as nedeljno vebanja

UVODNE NAPOMENEPredmet Urbana struktura je deo studijskog podruja Urbana struktura i funkcije i spada u prvu grupu urbanistikih predmeta na

rhitektonskom fakultetu ( I, II i III godina) koji imaju zadatak da formiraju okvir i osnovu za dalja prouavanja urbanog fenomena istruno delovanje na njegovom unapreenju. Predmet se bavi istraivanjem strukture grada sa naglaskom na fizikim elementima,uz ukljuivanje drutvenih, ekonomskih i politikih faktora koji imaju veliku ulogu u njenom formiranju.

Studenti se upuuju u razliite teoretske pristupe urbanoj strukturi, ali se daje prednost kritikoj teoriji kao osloncu u istraivanju.rbana struktura se posmatra kao kompromis, kao odnos ljudi i prilagoenih prostora u kojima se pokuavaju zadovoljiti konfliktni

interesi i ciljevi razliitih uesnika, pojedinaca i grupa: stanovnika, investitora, strunjaka, uprave i politike. Naglasak je na procenivaliteta urbanih aktivnosti (stanovanje, trgovina, rekreacija, komuniciranje itd.) u konkretnim prostorima obzirom na njihove idealne

prostorne i lokacione zahteve.

CILJ KURSA

Predmet predstavlja uvod u istraivaki rad i obuhvata upoznavanje studenata sa osnovnim iniocima urbane strukture kao i saosnovnim metodama i tehnikama vezanim za analizu i planiranje prostorne organizacije grada. Kurs ima za cilj:

razumevanje kompleksnosti razvojnih procesa u savremenim gradovima,

upoznavanje sa iniocima i akterima urbanog razvoja i izgradnje,

razvijanje sposobnosti uoavanja i definisanja problema u urbanoj strukturi,razvijanje logikog i kreativnog miljenja, jasne komunikacije i pisanja ureenih istraivanja.


3/37

ORGANIZACIJA VEBIDato je 12 istraivakih tema koje predstavljaju izbor karakteristinih uzoraka urbanestrukture Beograda. Grupama studenata se dodeljuje po jedna istraivaka tema kaookvir za istraivanje urbane strukture i pisanje seminarskog rada. Na jednom vebanjuse obrauje po jedna tema.Svaka tema je vezana za konkretan fiziki prostor na osnovu kojeg se dalje definiuistraivaka pitanja. Uz svaku temu su ponuena istraivaka pitanja kao ilustracija zarad studenata.

Napomena:

Prve tri stavke su deo predispitnihobaveza studenata.Prisustvo i aktivnouee studenata je kljunakomponenta kursa koji ima oblikseminara. Oekuje se da studentiprisustvuju svakom asu.

Napomena:Data pitanja su instruktivnog karakterai treba ih obraditi prema raspoloivimizvorima. Spisak pitanja ne iscrpljujecelu temu.

OPTE UPUTSTVO ZA VEBE

Osnovna svrha vebanja je osposobljavanje za istraivaki rad u oblasti urbanizma i to

kroz: upoznavanje sa urbanom strukturom

upoznavanje sa metodom istraivanja.

Vebe su programirane tako da studenti tokom nastave, postepeno otkrivaju urbanustrukturu i istovremeno piu ureen istraivaki rad.Vebanja se sastoje iz tri tipa zadataka:

javno izlaganje teme i uee u raspravama (u funkciji izrade seminarskograda),

formulacija teme za istraivanje

izrada seminarskog rada.Svi zadaci su u funkciji izrade seminarskog rada.

Nain ocenjivanja:

izlaganje zadate teme u amfiteatru vai za prvu grupu studenata i grupno ilipojedinano uee u raspravama vai za drugu grupu studenata(30%)

Individualno uee u raspravi teme drugih grupa (10%)

formulacija teme za istraivanje (10%)

Seminarski rad: Istraivanje urbane strukture(50%)


4/37

STANOVATI U KRUGU 2-ke(poligon: blokovi izmeu ulica 27. marta, Takovske, Drae Pavlovia i Starine Novaka)

a) Posmatranje, beleenje/mapiranje, opis

- Koje namene parcela i objekata su prisutne u ovoj zoni?- Koji tipovi (forme, dimenzije) kua i parcela su zastupljeni, kako su meusobno

komponovani?- Kakav je graevinski bonitet objekata?- Kakvi su obrasci regulacije izgraenih struktura (regulacione i graevinske linije, vertikalna

regulacija, nivelacija saobraajnica)?- Koji naini stanovanja (vieporodino, porodino, kombinovano...) su zastupljeni?- Kako su meusobno kombinovane stambene i nestambene namene u zgradama?- Koji oblici, nivoi i kapaciteti javnog prostora su zastupljeni?- Kakvi su saobraajna mrea, parkiranje (kakvo, gde, koliko), obrasci, pravci-trase i intenzitet

kretanja?

- Kakva je opsluenost javnim saobraajem (linije, veze, stajalita...)?- Koji akteri su dominantni (stanari, zaposleni, kupci, posetioci, korisnici i davaoci usluga...),

kako su distribuirani u prostoru?- Kakva je socio- kulturna struktura stanara i kako je distribuirana u prostoru: u blokovima,

unutar jedne zgrade...)?- Koje sadraje (usluge i dr.) u zoni i u susedstvu stanovnici neposredno koriste?- Kakvi su prirodni i ekoloki uslovi (osunanost, provetrenost, zagaenje, buka...)?

b) Merenje/kvantifikacija

- Veliina parcela i objekata po tipovima (ari, ha, m)- Kvantitativna struktura namene povrina i objekata (parcela, blokova) u ha, m, m/st- Gustina stanovanja (st/ha), procenat izgraenosti (p,%), koeficijent iskorienosti (i)- Relativni odnos (u %:%) stambenih i nestambenih povrina u objektima i blokovima- Dimenzije saobraajne mree po tipovima ulica (popreni profili u m)- Kvantifikacija socijalne strukture (socijalne, starosne... grupe, %)- Procentualna zastupljenost tipova stanovanja (%)- Zastupljenost javnih i zelenih povrina (%, ha, m/st.)

- Vrednost nekretnina (cene stanova i poslovnog prostora u /m) i distribucija ovih vrednosti uzoni


5/37

STANOVATI U KRUGU 2-ke(poligon: blokovi izmeu ulica 27. marta, Takovske, Drae Pavlovia i Starine Novaka)

c) Analiza i procena

- Kako i pod kojim uslovima se odvijala geneza ovog podruja u prolosti?- Kakav je nivo bezbednosti stanovanja u razliitim stambenim obrascima i na razliitim

lokacijama u zoni, ime sve i na koji nain je ona zatiena ili ugroena ?

- Kakva je privatnost stanovanja u pojedinim delovima zone i kod pojedinih naina stanovanja,ime je ugroena, kako se titi?- Kakav su fiziki i ekoloki komforrazliitih parcela i objekata?- Kakva je efikasnost i bezbednost saobraaja?- Kakva je pristupanost objektima i parcelama, bezbednost peaka, starih ljudi, lica sa

posebnim potrebama?- Koje su najee vrste konflikata u prostoru, kako se ispoljavaju, kako su distribuirani u zoni,

na nivou bloka ili objekta? Koji akteri su u njih ukljueni? Kakve su posledice ovih koflikata?- Koji su obrasci socijalizacije razliitih socijalnih i starosnih stambenih grupa (imuniji,

siromaniji, deca, omladina, odrasli, stari...) i na kojim i kakvim lokacijama / prostorima se

odvijaju?- Koji procesi transformacije i promena su u toku (poveanje nestambenih sadraja,rekonstrukcije i daptacije objekata, promene namena prizemlja i spratova i pomonihobjekata, nad/do-gradnje, nova izgradnja...)?

- Kako procesi transformacije i promena koji su u toku utiu na kvalitet stanovanja i obim,

intenzitet i komfor saobraaja u zoni?- Kako ovi trendovi utiu na promene iznosa kvantitativnih urbanistikih pokazatelja?- Kakva je vremenska distribucija i intenzitet nestambenih aktivnosti u prostoru (tokom radnog

dana, vikendom...)?- Kakav je kvalitet javnih prostora, kako i na koji nain su ureeni?- Kakav je meusobni odnos razliitih vrsta stanovanja u okviru bloka?- Kakve osnovne karakteristike i vrednosti treba da ima kvalitetno stanovanje u centralnoj zoni

Beograda?


6/37

NA RECI(poligon: Deo leve obale Save, izmeu ulica Gandijeve i Omladinskih brigada, sa

priobalnim delom Bloka 70 na Novom Beogradu)


- Kakva je vrsta parcelacije na podruju?- Kakva je struktura namena parcela i objekata?

- Koji tipovi (forme) fizikih struktura su zastupljeni (na obali), kako su meusobnokomponovani?- Kakav je graevinski bonitet objekata(na obali, i na reci)?- Kakva arhitektura dominira (na obali, i na reci)?- Kakve su prirodne i ekoloke karakteristike prostora (teren, mikroklima, zelenilo) i kako su

distribuirane u zoni?- Kakvi su obrasci regulacije izgraenih struktura na obali, (regulacione i graevinske linije,

vertikalna regulacija, nivelacija)?- Kako je prostor zatien od poplava?- Koji obrasci javnog prostora su zastupljeni na poligonu?

- Koji sve akteri/korisnici koriste prostor i na koji nain?- Koji oblici rekreativnih i zabavnih aktivnosti i u kakvim objektima se odvijaju?- Kakva je dnevna/nedeljna/godinja dinamika korienja prostora?- Koji elementi urbane opreme (mobilijar, javna rasveta, instalacije, materijalizacija...) su

zastupljeni i kako su razmeteni u prostoru)?- Koji oblici kretanja (na obali, i na reci) dominiraju i kako su saobraajni tokovi distribuirani u

zoni?- Koje vrste rekreativnih i zabavnih aktivnosti se odvijaju u zoni i kako su prostorno

razmeteni?


- Veliina parcela i objekata po tipovima (ari, ha, m)- Kvantitativna struktura namene povrina i objekata (parcela, blokova) u ha, m, m/st.- Gustina stanovanja (st./ha), procenat izgraenosti (p,%), koeficijent iskorienosti (i)- Povrina i odnos izgraenog (privatnog) i neizgraenog (javnog) prostora (m, %)- Procentualni odnos (%:%) stambenih i nestambenih povrina u objektima i blokovima- Dimenzije saobraajne mree po tipovima ulica (popreni profili u m)- Duina ureenih peakih staza (u m, km)- Broj i veliina (u m) objekata stacioniranih na vodi (splavovi)- Kvantifikacija socijalne strukture korisnika (socijalne, kulturne, starosne... grupe, %)

- Zastupljenost javnih i zelenih povrina (%, ha, m/st.)- Vrednost nekretnina (cene stanova uz obalu /m)


7/37

NA RECI(poligon: Deo leve obale Save, izmeu ulica Gandijeve i Omladinskih brigada, sa

priobalnim delom Bloka 70 na Novom Beogradu)


- Geneza poligona: kada je i kako formiran ovaj prostor?- Kakav je nivo bezbednosti stanovanja i rekreativnih aktivnosti u priobalju, ime sve i na koji nain je ona zatiena ili ugroena ?

- Kakva je privatnost stanovanja u pojedinim delovima priobalne zone, ime je ugroena, kako se titi?- Kakav su fiziki i ekoloki komforrazliitih stambenih parcela i objekata, a kakav javnog prostora?- Kakva je efikasnost i bezbednost saobraaja, pristupanost priobalju, bezbednost peaka, starih ljudi, lica sa posebnim potrebama?- Koje vrste konflikata su zastupljene u prostoru, kako se ispoljavaju, kako su distribuirani u priobalnoj zoni? Koji akteri su u njih ukljueni?

Kakve su posledice ovih koflikata?- Da li i na koji nain rekreativne i zabavne aktivnosti i sadraji ugroavaju kvalitet stanovanja u priobalju?- Na koji nain i u kojoj meri su zabavni sadraji u priobalju atraktivni i privlani i za koje grupe korisnika?- Da li i na koji nain splavovi ugroavaju ekoloki standard i vizuelne karakteristike obale?- Kakav je dizajn splavova, da li omoguava bezbedno korienje?

- Koji su obrasci socijalizacije razliitih socijalnih i starosnih stambenih grupa (deca, omladina, odrasli, stari, rekreativci...) u priobalju ?- Koji procesi transformacije i promena su u toku i kako one utiu na kvalitet postojeih aktivnosti u zoni? Kako ovi trendovi utiu na promene

iznosa kvantitativnih urbanistikih pokazatelja?- Kakav je nivo i kvalitet ureenosti i odravanja javnih i zelenih povrina?- Koji faktori (aktivnosti i sadraji, akteri) iz ueg (Novi Beograd, rene ade) i ireg (Beograd) okruenja pozitivno, a koji negativno utiu na

kvalitet aktivnosti i prostora na poligonu?- Koje poeljne karakteristike treba da imaju aktivnosti i prostori rekreacije u savskom priobalju?


8/37

RUBNI URBANITET(poligon: Mali Mokri Lug, izmeu ulica Ustanike, Bulevara Kralja Aleksandra,Prvomajske i Vinogradske)


- Kakva je struktura namena parcela i objekata?- Koji tipovi (forme i dimenzije) kua i parcela su zastupljeni, kako su meusobno

komponovani?

- Kakav je graevinski bonitet objekata?- Kakva su obeleja preovlaujue arhitekture u zoni?- Kakvi su obrasci regulacije izgraenih struktura (regulacione i graevinske linije, vertikalna

regulacija, nivelacija slobodnih i javnih povrina) u pojedinim blokovima?- Koji naini stanovanja (vieporodino, porodino, kombinovano...) su zastupljeni?- Koje aktivnosti i sadraji proizvodnje i usluga su zastupljeni i u kakvim prostorima se

odvijaju?- Koje vrste radnih mesta su prisutne u zoni?- Koji nasleeni obrasci ruralnog korienja i oblikovanja prostora su jo uvek prisutni?- Kako su meusobno kombinovane stambene i nestambene namene na pojedinanim

parcelama i objektima?

- Koji oblici javnog prostora su prisutni, kako se koriste, kako su opremljeni i ureeni?- Kakvi su saobraajna mrea, parkiranje (kakvo, gde, koliko), obrasci, pravci-trase i intenzitet

kretanja?- Kakva je opsluenost javnim saobraajem (linije, veze, stajalita...)?- Kakva je infrastrukturna opremeljenost prostora?- Da li je prisutna neplanska ("divlja") izgradnja i kakve su njene forme, obim, razmetaj, ko su

vlasnici i graditelji?- Koji akteri su dominantni (vlasnici zemljita, stanari, zaposleni, posetioci, korisnici i davaoci

usluga...), kako su distribuirani u prostoru?- Kakva su socio - kulturna obeleja grupa stanara i kako su one razmetene u zoni?- Koje sadraje (obrazovanje, snabdevanje, usluge i dr.) u zoni i u susedstvu stanovnici

neposredno koriste?- Kakvi su prirodni i ekoloki uslovi (osunanost, provetrenost, zagaenja, buka...)?


- Veliina parcela i objekata po tipovima (ari, ha, m)- Kvantitativna struktura razliitih namena povrina i objekata (parcela, blokova) u ha, m,

m/st., u %- Gustina stanovanja (st/ha), procenat izgraenosti (p,%), koeficijent iskorienosti (i)- Procentualni odnos (u %:%) stambenih i nestambenih povrina u objektima i blokovima- Dimenzije saobraajne mree po tipovima ulica (popreni profili u m)- Kvantifikacija socijalne strukture (socijalne, starosne... grupe, u %)- Procentualna zastupljenost tipova stanovanja i tipova nestambenih - proizvodnih, uslunih

aktivnosti (u %)- Zastupljenost javnih i zelenih povrina (%, ha, m/st.)

- Vrednost nekretnina (cene stanova i poslovnog prostora u /m) i prostorna distribucija ovihvrednosti u zoni


9/37

RUBNI URBANITET(poligon: Mali Mokri Lug, izmeu ulica Ustanike, Bulevara Kralja Aleksandra,Prvomajske i Vinogradske)


- Geneza podruja: kako se formirao ovaj prostor u prethodnim decenijama?- Po emu se prepoznaju ruralno naslee i tradicija korienja i oblikovanja prostora u Malom Mokrom Lugu?- Po kojim kljunim karakteristikama se razlikuje ova zona "rubnog urbaniteta", npr. od susednog stambenog naselja Konjarnik?- Kakav je nivo bezbednosti stanovanja u postojeim stambenim obrascima i na razliitim lokacijama u zoni, ime sve i na koji nain je ona

zatiena ili ugroena?- Da li i na koji nain arhitektura stambenih i poslovnih objekata odraava socijalni i kulturni profil stanovnika ove rubne zone?- Kakva je privatnoststanovanja u pojedinim delovima zone, ime je ugroena, kako se titi?- Kakav su fiziki i ekoloki komfor razliitih parcela i objekata?- Kakva je efikasnost i bezbednost saobraaja, povezanost sa centralnom zonom grada, snabdevakim centrima i radnim zonama?- Kakvi su fiziki komfor i propusnost saobraajnica, pristupanost objektima i parcelama, bezbednost peaka, starih ljudi, lica sa posebnim

potrebama?- Koje vrste konflikata su zastupljene u prostoru, kako se ispoljavaju, kako su distribuirani u zoni, na nivou bloka ili objekta? Koji akteri su u njih

ukljueni? Kakve su posledice ovih koflikata?

- Koji su obrasci socijalizacije (komijske relacije, okupljanja, igra, rekreacija, zabava, socijalna komunikacija...) razliitih socijalnih stambenihgrupa (deca, omladina, odrasli, stari...) i na kojim i kakvim lokacijama/ prostorima se odvijaju?

- Kako se moe oceniti javni standard u Malom Mokrom Lugu (opremljenost i ureenost javnog prostora, saobraajnih povrina, zastupljenost ikvalitet javnih sadraja, usluga itd.)?

- Koji procesi transformacije i promena su u toku (izgradnja novih objekata, adaptacije i rekonstrukcije, promene namena postojeih zgrada,dogradnje,...) i kako one utiu na kvalitet stanovanja, saobraaja i drugih funkcija u zoni? Kako ovi trendovi utiu na promene iznosakvantitativnih urbanistikih pokazatelja?

- Koji i kako kljuni faktori savremene urbanizacije i trine ekonomije utiu na ove transformacije rubne zone (doseljavanje, potranja zastambenim i poslovnim prostorom, preduzetnitvo, kulturni uticaji...)?

- Koje poeljne karakteristike treba da imaju rubne zone grada u budunosti?


10/37

KIMA GRADA: STRUKTURA BULEVARA(poligon: deo Bulevara Kralja Aleksandra, od raskrsnice sa Ruzveltovom doraskrsnice sa Sredakom ulicom)


- Kakva je struktura namena parcela i objekata uz Bulevar i u neposrednom zaleu?- Koji tipovi (forme) kua i parcela su zastupljeni, kako su meusobno komponovani?- Kakav je graevinski bonitet objekata?

- Kakva su obeleja preovlaujue arhitekture u zoni?- Kakvi su obrasci regulacije izgraenih struktura (regulacione i graevinske linije, vertikalna

regulacija) u pojedinim blokovima?- Koji naini stanovanja (vieporodino, porodino, kombinovano...) su zastupljeni?- Koje i kakve nestambene aktivnosti i sadraji (poslovanje, administracija, obrazovanje,

trgovina, ugostiteljstvo, zabava, rekreacija...) su zastupljeni i u kakvim prostorima se odvijaju?- Kakvi obrasci trgovine i usluga (koje robe i usluge) su zastupljeni na potezu i koji akteri

uestvuju u ovim aktivnostima (socijalne, starosne...grupe)?- Opiite obrasce peakog kretanja na Bulevaru (dinamika, zadravanja, pravci...)?- Kako su meusobno prostorno kombinovane stambene i nestambene namene na

pojedinanim parcelama i u objektima?- Koji oblici javnog prostora su prisutni i koje aktivnosti se u njima odvijaju, posebno u koridoru

Bulevara?- Kakvi su saobraajna mrea i parkiranje (kakvo, gde, koliko), obrasci, pravci-trase i intenzitet

kretanja?- Kakva je opsluenost javnim saobraajem (linije, veze, stajalita...)?- Koji elementi uline opreme su prisutni na Bulevaru, koja je njihova funkcija, kako su

razmeteni, kako utiu na kretanje ?- Koji akteri su dominantni (stanari, zaposleni, posetioci, prolaznici, korisnici i davaoci

usluga...), kako su distribuirani u prostoru?

- Kakvi su prirodni i ekoloki uslovi (osunanost, provetrenost, zagaenja, buka...)


- Veliina parcela i objekata po tipovima (ari, ha, m)- Kvantitativna struktura namene povrina i objekata (parcela, blokova) u ha, m, m/st- Gustina stanovanja (st/ha), procenat izgraenosti (p,%), koeficijent iskorienosti (i)- Gustina trgovakog i ugostiteljskog prostora (m/ha)- Struktura sadraja prizemlja u ulinom frontu (dunih m /100m fronta, %)- Procentualni odnos (%:%) stambenih i nestambenih povrina u objektima i blokovima- Dimenzije saobraajne mree po tipovima ulica (popreni profili u m)- Kvantifikacija socijalne strukture (socijalne, starosne, profesionalne, etnike... grupe, u %)- Zastupljenost javnih i zelenih povrina (%, ha, m/st.)

- Vrednost nekretnina (cene stanova i poslovnog prostora u /m) i distribucija ovih vrednosti uzoni


11/37

KIMA GRADA: STRUKTURA BULEVARA(poligon: deo Bulevara Kralja Aleksandra, od raskrsnice sa Ruzveltovom doraskrsnice sa Sredakom ulicom)


- Kako se odvijala geneza ovog podruja u prolosti?- Kakav je nivo bezbednosti stanovanja u razliitim stambenim obrascima i na razliitim delovima Bulevara, ime sve i na koji nain je ona

zatiena ili ugroena ?- Kakva je privatnost stanovanja u pojedinim delovima poteza, ime je ugroena, kako se titi?- Kakav su fiziki i ekoloki komforrazliitih parcela i objekata?- Kako se koristi i ureuje prostor unutranjosti blokova?- Kakva je efikasnost i bezbednost saobraaja, pristupanost objektima i parcelama, kakva prohodnost i bezbednost peaka, starih ljudi, lica sa

posebnim potrebama?- Koje vrste konflikata su zastupljene u prostoru, kako se ispoljavaju, kako su distribuirani u zoni, na nivou bloka ili objekta? Koji akteri su u njih

ukljueni? kakve su posledice ovih koflikata?- Kakav je kvalitet nestambenih aktivnosti (trgovine, usluga, ugostiteljstva,....) na ovom potezu?

- Koji su obrasci socijalizacije razliitih socijalnih stambenih grupa (deca, omladina, odrasli, stari, kupci, posetioci, studenti,...) i na kojim i kakvimlokacijama/ prostorima se odvijaju?- Kakav je kvalitet ureenja javnih prostora?- Koji procesi transformacije i promena su u toku (poveanje nestambenih sadraja, rekonstrukcije i adaptacije objekata, promene namena

prizemlja i spratova, dogradnje, nova izgradnja...) i kako one utiu na promenu strukture korisnika i intenzitet saobraaja u zoni? Kako ovitrendovi utiu na promene iznosa kvantitativnih urbanistikih pokazatelja?

- Kakva je vremenska distribucija i intenzitet razliitih aktivnosti u Bulevaru (tokom radnog dana, vikendom...), kako se one kombinuju ilismenjuju u vremenu?

- Kakve osnovne karakteristike i vrednosti treba da imaju gradske aktivnosti i prostori na Bulevaru?- U kom pravcu i na koji nain treba unaprediti kvalitet saobraaja na Bulevaru?


12/37

KULT(URA) SHOPINGA: GLOBALNO U LOKALNOM(poligon: deo Bloka 44 (trni centar "Piramida") i deo Bloka 70 uz Gandijevu ulicu naNovom Beogradu)


- Koje su sve namene parcela i objekata (radnji, lokala, skladita..) zastupljene i kako surazmetene u zoni i unutar veih izgraenih struktura?

- Koji tipovi (forme) i dimenzije objekata i parcela su zastupljeni, kako su meusobno

komponovani?- Kakva su obeleja preovlaujue arhitekture u zoni?- Kakvi su obrasci regulacije izgraenih struktura (regulacione i graevinske linije, vertikalna

regulacija, nivelacija saobraajnica i javnog prostora) u pojedinim delovima zone?- Koji nain stanovanja je zastupljen u neposrednom okruenju?- Kakvi sve obrasci trgovine i usluga (koje robe i usluge?) su zastupljeni u zoni i koji akteri

uestvuju u ovim aktivnostima (socijalne, starosne, etnike..grupe)? Poveite odreeni tip inivo kvaliteta trgovine i usluga sa odreenim tipom (socijalnom, kulturnom, etnikom),odnosno grupom aktera (kupaca, prodavaca) koji je preferiraju.

- Koji obrasci trgovine (sa kojim robama?) su sasvim lokalnog, a koji globalnog tipa i kako su

razmeteni u prostoru?- Opiite obrasce peakog kretanja u zoni (dinamika, zadravanja, pravci...)?- Koji oblici javnog prostora su prisutni i koje aktivnosti se u njima odvijaju?- Kakvi su saobraajna mrea i parkiranje (kakvo, gde, koliko), obrasci, pravci-trase i intenzitet

kretanja, diferenciranje mree?- Kakva je opsluenost javnim saobraajem (linije, veze, stajalita...)?- Koji akteri su dominantni (stanari iz okruenja, zaposleni, posetioci, prolaznici, korisnici i

davaoci usluga...), kako su distribuirani u prostoru?- Kakvi su prirodni i ekoloki uslovi (osunanost, provetrenost, zagaenja, buka, higijena..)?- Predstavite oblike i razmetaj vizuelnih komunikacija u zoni?


- Veliina parcela i objekata po tipovima (ari, ha, m)- Kvantitativna struktura namene povrina i objekata (parcela, blokova) u ha, m, m/st.- Gustina razliitih tipova trgovakog i ugostiteljskog prostora (m/ha)- Struktura obrazaca i sadraja trgovine i usluga u zoni (u m i %)- Procentualni odnos (%:%) obrazaca lokalnog i globalnog tipa trgovine i usluga- Dimenzije saobraajne mree po tipovima ulica (popreni profili u m)- Kvantifikacija socijalne strukture kupaca/posetilaca i prodavaca (socijalne, starosne... grupe,

u %)- Zastupljenost javnih i zelenih povrina (%, ha, m/st.)- Vrednost nekretnina (cene trgovakog/poslovnog prostora u /m) i distribucija ovih vrednosti

u zoni- Cene pojedinih istih vrsta roba u razliitim obrascima trgovine, u zoni i na drugim lokacijama(u centru Beograda)


13/37

KULT(URA) SHOPINGA: GLOBALNO U LOKALNOM(poligon: deo Bloka 44 (trni centar "Piramida") i deo Bloka 70 uz Gandijevu ulicu naNovom Beogradu)

- Kako se i pod kojim uslovima odvijala geneza podruja?- Koje grupe kupaca dominiraju u zoni: gde, kada i ta kupuju imuniji, gde, kada i ta siromaniji...?- Koji globalni robni brendovi su prisutni u ovoj trgovakoj zoni?

- Kakav je nivo bezbednostikorisnika prostora (kupaca, vlasnika...) i na koji nain je ona zatiena ili ugroena u zoni ?- Kakva je privatnoststanovanja u okruenju, ime je ugroena, kako se titi?- Kakav su fiziki komforrazliitih trgovakih parcela i objekata?- Kakav je ekoloki standard u zoni (mikroklima, higijena...)?- Kakva je efikasnost i bezbednost saobraaja, pristupanost zoni i objektima, povezanost sa udaljenijim stambenim podrujima, saobraajnim

terminalima itd., prohodnost i bezbednost peaka, starih ljudi, lica sa posebnim potrebama?- Kako su organizovani i prostorno distribuirani tokovi snabdevanja/transporta razliitih roba u zoni?- Kako je organizovano deponovanje i odvoz otpada?- Koje vrste konflikata su zastupljene u prostoru, kako se ispoljavaju, kako su distribuirani u zoni, na nivou bloka ili objekta? Koje aktivnosti i

akteri su u njih ukljueni? Kakve su posledice ovih konflikata, kako se odraavaju u prostoru, kvalitet aktivnosti, cene nekretnina?- Koji procesi transformacije i promena su u toku (promene vrsta roba i tipova trgovine i usluga, promene namena i strukture lokala i drugih

trgovakih prostora, adaptacije, nova izgradnja...) i kako one utiu na promenu strukture korisnika i intenzitet saobraaja u zoni? Kako ovitrendovi utiu na promene iznosa odreenih kvantitativnih urbanistikih pokazatelja?

- Kakva je vremenska distribucija i intenzitet trgovakih i drugih aktivnosti i saobraaja u prostoru (tokom radnog dana, vikendom, tokomgodine..)? ta utie na ovu distribuciju?

- Kako mikrolokacija lokala (sadraja) u zoni utie na promet i profitabilnost roba i usluga u njemu?- Kako bi se mogao oceniti kvalitet pojedinih obrazaca trgovine u zoni, ta su prednosti, a ta nedostaci?- Kako bi bilo poeljno regulisati prisutne konflikte u zoni?- U kom pravcu treba usmeravati budue promene (funkcija, formi prostora) u zoni?



14/37


15/37

PROSTOR, JAVNOST I KOMUNIKACIJA(poligon:Trg Republike, od Vasine ulice do garae na Obilievom vencu)


- Kako se odvijala geneza podruja, formiranje dananjeg TrgaRepublike?

- Kakav je nivo bezbednosti razliitih grupa korisnika prostora i na kojinain je ona zatiena ili ugroena u pojedinim delovima zone Trga ?

- Kakva je efikasnost i bezbednost saobraaja, pristupanost razliitimdelovima Trga i objektima, prohodnost i bezbednost peaka, starih ljudi,lica sa posebnim potrebama?

- Kako su organizovani i prostorno distribuirani tokovisnabdevanja/transporta razliitih roba u zoni, u kom periodu i kojimkanalima se odvijaju, kako to utie na druge aktivnosti na trgu?

- Kako je organizovano deponovanje i odvoz otpada?- Koji oblici socijalizacije (kulturne, politike, socijalne...) komunikacije su

zastupljeni, u kojoj meri i za koje aktere su oni privlani, zanimljivi...?- Da li je, u kojoj meri i na koji nain Trg u celini ili u pojedinim delovima

fiziki udoban prostor za razliite grupe aktera?- Koje vrste konflikata su zastupljene u prostoru, kako se ispoljavaju, kako

su distribuirani na Trgu? Koje aktivnosti i akteri su u njih ukljueni?Kakve su posledice ovih konflikata?

- Koji procesi transformacije i promena su u toku (promene tipova ikvaliteta trgovine, ugostiteljstva, zabave, kulture, poslovanja.., promenenamena i strukture lokala adaptacije, nova izgradnja, novi urbani

mobilijar..) i kako one utiu na promenu strukture korisnika i intenzitetsaobraaja u zoni Trga?

- Kako mikrolokacija lokala (sadraja) na Trgu utie na pristupanost,atraktivnost, promet i profitabilnost roba i usluga u njemu?

- Da li Trg poseduje odreene simbolike elemente (i koje?), karakteristikei vrednosti (istorija, politika, ekonomija, identitet...) ? Koje i kakve porukeovi simboli "emituju", na koji nain, kome?

- Kako bi bilo poeljno regulisati prisutne konflikte u zoni?- U kom pravcu treba usmeravati budue promene (funkcija, formi

prostora, opreme, reima korienja, saobraaja...) u zoni TrgaRepublike?

- Koje javne manifestacije i aktivnosti mogu doprineti poveanjuatraktivnosti Trga Republike?


16/37

GRADSKI PAJZ I OKO NJEGA(poligoni: Kaleni pijaca,sa blokovima uz ulice Njegoevu, Petrogradsku, Topolsku iMileevsku)


- Koje su dominantne grupe aktera pijane trgovine: diferencirati razliite grupe kupaca i prodavaca (socijalne i kulturne grupe, etnike, pogeografskom poreklu, marginalne grupe, dokoliari...)?

- Kakva je struktura i prostorna distribucija robne ponude na pijaci (voe, povre, meso, mleni proizvodi, pie, cvee, ..., tehnika roba, polovna

roba...)?- Kako se roba dostavlja i izlae na pijaci (pakovanja, transport...)?- Kakvo je geografsko/regionalno poreklo razliitih vrsta roba?- Kojim kupcima i na koji nain je prilagoena robna ponuda (tokom nedelje, sezonski...)?- Kakva je dnevna i sedmina dinamika trgovine na pijaci i kako je distribuirana (koncentrisana) u njenom prostoru ? Koji akteri uestvuju u ovim

aktivnostima i u pojedinim vremenskim periodima?- Uoite i registrujte obrasce snabdevanja i tokove roba na pijaci i oko nje.- aobraajni tokovi, obrasci i intenziteti na pijaci i oko nje (peaki, snabdevaki, komunalni, javni, pristupi automobilima, parkiranje,

garairanje...)?

- Kakva je i kako razmetena oprema pijanog prostora (tezge, instalacije, mobilijar, javni WC...)?- Opisati izgraene strukture na pijaci: razliiti objekti (funkcije, forme, dimenzije, pozicije...).- Kakva je struktura aktivnosti u objektima oko pijace - u prizemljima i na spratovima?- Opisati obrasce stanovanja u susedstvu pijace.- Kakvi su obrasci i intenzitet izgraenosti oko pijace (blokovi, parcele, zgrade, horizontalna i vertikalna regulacija, nivelacija saobraajnica)?- Kakva je trgovina izvan prostora pijace, na javnim povrinama, kako je distribuirana u zoni, ko su njeni akteri, koja i kakva se roba nudi?- Kakvi su ekoloki uslovi u prostoru pijace i okolini (odravanje higijene, deponovanje i odvoz vrstog otpada i otpadnih voda, buka, kvalitet

vazduha...) i ta utie na njih?- Koji su obrasci socijalne komunikacije na pijaci i oko nje? Koji akteri i na koji nain uestvuju u njoj?


- Prostorni kapacitet pijace (broj tezgi, povrina u m)- Broj posetilaca tokom radnog dana i subotom- Struktura prodajnog prostora i povrina za razliite robe na pijaci (m, u %)- Kapacitet parkiranja u okruenju (broj PM)- Kapacitet javnog prevoza u zoni pijace (broj linija, polazaka, vozila, putnikih mesta)- Izgraenost blokova u okruenju (p,i, spratnost, bruto povrine zgrada, parcela...)- Cene zakupa pijanih tezgi i zatvorenog prodajnog prostora na pijaci- Cene pojedinih vrsta roba (preteno prehrambenih) na Kaleniu i drugim pijacama u gradu,

odnosno u trgovakim radnjama u centru grada- Cene trgovakog, stambenog i poslovnog prostora u zgradama oko pijace


17/37

GRADSKI PAJZ I OKO NJEGA(poligoni: Kaleni pijaca,sa blokovima uz ulice Njegoevu, Petrogradsku, Topolsku iMileevsku)


- Kako se u prolosti formirao prostor Kaleni pijace?- Koji nivo raznovrsnosti roba je prisutan na pijaci?- Kakva je bezbednost svih aktivnosti i aktera na pijaci i

oko nje, ta je ugoava i na koji nain, da li je i na koji

nain ona kontrolisana?- Kakva je privatnost stanovanja u okruenju pijace, ime

je ugroena, kako se titi?- Kakav je kvalitet stanovanja u neposrednom okruenju

pijace, a kakav u unutranjosti blokova? U kakvom suodnosu razliite vrste stanovanja?

- Kakav je odnos nestambenih prema stambenimaktivnostima u okruenju pijace?

- Kakav je kvalitet nestambenih aktivnosti u okruenjupijace? U kakvom su odnosu prema javnom prostoru?

- Kakav su fiziki komfor pijanog prostora, javnihpovrina, ta utie na njega i na koji nain?

- Kakav je ekoloki standard u zoni (mikroklima,higijena...)?

- Kakva je efikasnost i bezbednost saobraaja,pristupanost zoni, povrinama i objektima, prohodnost ibezbednost peaka, starih ljudi, lica sa posebnimpotrebama?

- Kakve su mogunosti prostorne orjentacije posetilaca

pijace, ta utie na nju i na koji nain?

- Koje vrste konflikata su zastupljene u prostoru, kako se ispoljavaju, kako su distribuirani na pijaci i oko nje? Koje aktivnosti i akteri su u njihukljueni? Kakve su posledice ovih koflikata?

- Koji procesi transformacije i promena su u toku (promene vrsta roba i tipova trgovine i usluga, promene namena i strukture lokala i drugihtrgovakih prostora u okruenju, sanacije i adaptacije, nova izgradnja? Kako ovi trendovi utiu na promene iznosa odreenih kvantitativnihurbanistikih pokazatelja?

- Kako mikrolokacija pijanih tezgi i lokala (sadraja) na pijaci i oko nje utiu na promet i profitabilnost, odnosno na prostorni razmetaj roba napijaci?

- Kako bi se mogao oceniti kvalitet pijane trgovine na Kaleniu, ta su njene prednosti, a ta nedostaci?- Kako bi bilo poeljno regulisati prisutne konflikte u zoni pijace?- U kom domenu i pravcu treba usmeravati budue promene (pijane ponude, funkcija, formi prostora, opreme, higijene, reima rada...) u zoni?


18/37

DOBRO JUTRO, KOMIJA !(poligoni: ubura, izmeu ulica 14. decembra, Dubljanske, Graniarske i Mavanske)


- Kakva je struktura namene parcela i objekata u zoni?- Koji tipovi (forme) kua i parcela su zastupljeni, kako su meusobno komponovani?

- Kakav je graevinski bonitet objekata?- Koji obrasci regulacije izgraenih struktura (regulacione i graevinske linije, vertikalna

regulacija, nivelacija saobraajnica...) dominiraju u podruju?- Koji naini stanovanja (vieporodino, porodino, kombinovano...) su zastupljeni?- Kako su meusobno kombinovane stambene i nestambene namene u zgradama?- Koji oblici javnog prostora su razvijeni kao gradski ili lokalni, koje socijalne grupe ih koriste?- Koje su i kako razmetene najvanije lokalne take i motivi okupljanja stanara iz susedstva?- Kakvi su saobraajna mrea, parkiranje (kakvo, gde, koliko), obrasci, pravci-trase i intenzitet

kretanja?

- Kakva je opsluenost javnim saobraajem (linije, veze, stajalita...)?- Koji akteri su dominantni i preovlaujui (stanari, zaposleni, prolaznici), kako su distribuirani u

prostoru?- Kakva je struktura (socio- kulturna, starosna, profesionalna, etnika, po poreklu...) stanovnika

i kako je distribuirana u prostoru?- Koje sve javne sadraje (usluge i dr.) u zoni i u susedstvu stanovnici neposredno koriste?

Koji su od njih specifino lokalnog znaaja, a koji ireg, rejonskog i gradskog?- Kakvi su prirodni i ekoloki uslovi (osunanost, provetrenost, zagaenja, buka...), kako su

distribuirani u prostoru?


- Veliina parcela i objekata po tipovima (ari, ha, m)- Kvantitativna struktura namene povrina i objekata (parcela, blokova) u ha, m, m/st.- Prostorni standard stanovanja (m/st. stambene povrine, struktura stanova u %, m/st.

povrine parcele itd.)- Gustina stanovanja (st/ha), procenat izgraenosti (p,%), koeficijent iskorienosti (i)- Procentualni odnos (%:%) stambenih i nestambenih povrina u objektima i blokovima- Dimenzije saobraajne mree po tipovima ulica (popreni profili u m)- Kvantifikacija socijalne strukture (socijalne, starosne,profesionalne, etnike,... grupe, u %)- Procentualna zastupljenost tipova stanovanja (u %)- Zastupljenost javnih i zelenih povrina (%, ha, m/st.)- Vrednost nekretnina (cene stanova i poslovnog prostora u /m) i distribucija ovih vrednosti u

zoni


19/37

DOBRO JUTRO, KOMIJA !(poligoni: ubura, izmeu ulica 14. decembra, Dubljanske, Graniarske i Mavanske)


- Kako se odvijala geneza ovog podruja u prolosti?- Kakav je nivo bezbednosti stanovanja u razliitim stambenim obrascima i na razliitim lokacijama u zoni, ime sve i na koji nain je ona

zatiena ili ugroena ?

- Kakva je privatnost stanovanja u pojedinim delovima zone i kod pojedinih naina stanovanja, ime je ugroena, kako se titi?- Kakav su fiziki i ekoloki komfor i infrastrukturna opremljenost razliitih parcela i objekata?- Kakva je efikasnost i bezbednost saobraaja, pristupanost objektima i parcelama, bezbednost peaka, starih ljudi, lica sa posebnim

potrebama?- Koje vrste konflikata su zastupljene u prostoru, kako se ispoljavaju, kako su distribuirani u zoni, na nivou bloka ili objekta? Koji akteri su u njih

ukljueni? Kakve su posledice ovih koflikata?- U kakvoj su korelaciji socijalne grupe stanovnika ovog susedstva sa zastupljenim tipovima stanovanja i tipovima stambenih zgrada?- Koji su obrasci socijalizacije i komunikacije razliitih socijalnih stambenih grupa (deca, omladina, odrasli, stari...) i na kojim i kakvim

lokacijama/ prostorima, kojim povodima i u kojim vremenskim periodima se odvijaju?

- Koji procesi transformacije i promena su u toku (poveanje nestambenih sadraja, rekonstrukcije i adaptacije objekata, promene namenaprizemlja i spratova, dogradnje, nova izgradnja, razliita od zateene..) i kako one utiu na kvalitet stanovanja i saobraaja u zoni? Kako ovitrendovi utiu na promene iznosa kvantitativnih urbanistikih pokazatelja?

- Kakva je vremenska distribucija i intenzitet stambenih i nestambenih (ugostiteljskih, trgovakih, poslovnih...) aktivnosti u prostoru (tokomradnog dana, vikendom...)?

- Koji konkretni elementi urbane strukture (funkcije, socijalna struktura, obrasci stanovanja, ambijent, tradicija, navike, arhitektura,...) i na kojinain odraavaju specifini identitet ove zone?

- Na koji nain je ovaj identitet ugroen ili naruen, ime, sa kakvim posledicama?- Na koji nain i sa kakvim (i za koga?) pozitivnim i negativnim efektima delovanje trita utie na promene u zoni? Kako se to odraava na

strukturu aktivnosti, socijalnu strukturu stanovnitva i formu prostora i arhitekture na uburi?- Koje vrednosti treba zatiti, a koje razvijati u budunosti na ovom prostoru?


20/37


21/37

TRANSFORMACIJE GRADSKIH AVOVA(poligon: potez Vojvoanske ulice, izmeu raskrsnica sa Gandijevom i Nehruovom)


- Geneza podruja: kako se i pod kojim uslovima i uticajima formirao ovaj prostor u prethodnimdecenijama?

- Kakav je nivo bezbednosti stanovanja u postojeim stambenim obrascima i na razliitimlokacijama u zoni, ime sve i na koji nain je ona zatiena ili ugroena ?

- Da li i na koji nain arhitektura objekata odraava socijalni i kulturni profil stanovnika?- Kakva je privatnost stanovanja u pojedinim delovima zone, ime je ugroena, kako se titi?- Kakav su fiziki i ekoloki komforrazliitih parcela i objekata?- Kakva je efikasnost i bezbednost saobraaja, fiziki komfor i propusnost saobraajnica,

pristupanost objektima i parcelama, bezbednost peaka, starih ljudi, lica sa posebnimpotrebama?

- Koje vrste konflikata su zastupljene u prostoru, kako se ispoljavaju, kako su distribuirani uzoni, na nivou bloka ili objekta? Koji akteri su u njih ukljueni? kakve su posledice ovihkonflikata?

- Koji su obrasci socijalizacije (okupljanja, igra, rekreacija, zabava, socijalna komunikacija...)razliitih grupa stanovnika (imuniji, siromaniji, starosedeoci, doljaci, deca, omladina,odrasli, stari...) i na kojim i kakvim lokacijama/ prostorima se odvijaju?

- Kako se moe oceniti javni standard (opremljenost i ureenost javnog prostora, saobraajnihpovrina, zastupljenost i kvalitet javnih sadraja, usluga itd.)?

- Koji procesi transformacije i promena su u toku (izgradnja novih objekata, adaptacije i

rekonstrukcije, promene namena postojeih zgrada, dogradnje,...) i kako one utiu na kvalitetstanovanja, saobraaja i drugih funkcija u zoni? Kako ovi trendovi utiu na promene iznosakvantitativnih urbanistikih pokazatelja?

- Koji i kako kljuni faktori savremene urbanizacije i ekonomije utiu na ove transformacije(doseljavanje, promena socijalne strukture stanovnika, potranja za stambenim i poslovnimprostorom, preduzetnitvo, kulturni uticaji...)?

- Koji su osnovni elementi i obeleja heterogenog identiteta poteza, odakle potiu, kako semenjaju?

- U kom pravcu i sa kojim posledicama se odvijaju sadanje transformacije funkcija i fizikihstruktura na potezu Vojvoanske ulice?


22/37


23/37


- Kako i pod kojim uslovima je formiran ovaj poslovni distrikt? ta je na to presudno uticalo?- Koje su osnovne pogodnosti lokacije koje su uticale na razvoj poslovanja i trgovine u

distriktu?- Kakav je nivo bezbednosti korisnika prostora (zaposlenih, kupaca, vlasnika...) i na koji nainje ona zatiena ili ugroena u distriktu?

- Kakva je privatnoststanovanja u okruenju, ime je ugroena, kako se titi?- Kakav su fiziki komforrazliitih parcela i poslovnih i trgovakih objekata?- Kakve su karakteristike preovlaujue arhitekture i ureenja prostora i na koji nain oni

reprezentuje sadraj objekata?- Kakav je ekoloki standard u distriktu (mikroklima, higijena...)?- Kakva je efikasnost i bezbednost saobraaja, pristupanost distriktu i objektima, prohodnost i

bezbednost peaka, lica sa posebnim potrebama?- Kako su organizovani i prostorno distribuirani tokovi snabdevanja/transporta razliitih roba uzoni?

- Kako je organizovano deponovanje i odvoz otpada?- Koje vrste konflikata su zastupljene u prostoru, kako se ispoljavaju, kako su distribuirani u

zoni, na nivou bloka ili objekta? Koje aktivnosti i akteri su u njih ukljueni? Kakve suposledice ovih koflikata?

- Koji procesi transformacije i promena su u toku u distriktu i neposrednoj okolini (izgradnjanovih poslovnih i stambenih zgrada, "Beogradska arena", crkva Svetog Dimitrija Solunskog) ikako one utiu na promenu strukture korisnika i stanovnika i intenzitet saobraaja? Kako ovitrendovi utiu na promene iznosa odreenih kvantitativnih urbanistikih pokazatelja?

- Kakva je vremenska distribucija i intenzitet poslovnih i trgovakih i drugih aktivnosti isaobraaja u prostoru (tokom radnog dana, vikendom, tokom godine..)?

- Kako mikrolokacija poslovnog prostora (lokala, kancelarija) u zoni utie na kvalitetposlovanja?

- Kako bi bilo poeljno regulisati prisutne konflikte u distriktu?- Koje budue transformacije su realne i kom pravcu treba usmeravati budue promene

(funkcija, formi prostora) u distriktu i okruenju?

PROSTOR I DINAMIKA POSLOVNOG DISTRIKTA(poligon:delovi blokova 31i 32 uz Bulevar umetnosti, od raskrsnice sa BulevaromMihajla Pupina do nadvonjaka iznad Autoputa /Bulevara Arsenija arnojevia)


24/37

MEMORIJA I STVARNOST STARIH GRADSKIH ETVRTI(poligon: Kosaniev venac, izmeu ulica Kosaniev venac i Kneza Sime Markovia)


- Kakva je struktura namena parcela i objekata u zoni?- Koji tipovi (forme i dimenzije) kua i parcela su zastupljeni, kako su meusobno komponovani?

- Kakav je graevinski bonitet objekata?- Kakve su karakteristike nasleene arhitekture?- Prepoznajte i predstavite specifine ambijentalne podceline u ovoj staroj etvrti.- Koji vaniji spomenici istorijskog, graditeljskog i kulturnog naslea su prisutni na Kosanievom vencu?- Kakvi su obrasci regulacije izgraenih struktura (regulacione i graevinske linije, vertikalna regulacija, nivelacija saobraajnica)?- Koji naini stanovanja su zastupljeni?- Kako su meusobno kombinovane stambene i nestambene namene u zgradama?- Koji oblici javnog prostora su prisutni, koje socijalne, starosne i druge grupe ih koriste?- Kako su ureene i opremljene javne povrine (mobilijar, nivelacija, materijalizacija...)?

- Koje su i kako razmetene najvanije lokalne take okupljanja?- Kakvi su saobraajna mrea, parkiranje i garairanje (kakvo, gde, koliko), obrasci, pravci-trase i intenzitet kretanja?- Kakva je opsluenost javnim saobraajem u etvrti i okolini (linije, veze, stajalita...)?- Koji akteri su dominantni i preovlaujui (stanari, zaposleni, prolaznici, turisti...), kako su distribuirani u prostoru?- Kakva je struktura (socio- kulturna, starosna, profesionalna, etnika, po poreklu...) stanovnika i kako je distribuirana u prostoru?- oje sve javne sadraje (usluge i dr.) u zoni i u susedstvu stanovnici neposredno koriste? Koji su od njih specifino lokalnog znaaja, a koji

ireg, gradskog?- Kakvi su prirodni i ekoloki uslovi (osunanost, provetrenost, zagaenja, buka...), kako su distribuirani u prostoru?


- Veliina parcela i objekata po tipovima (ari, ha, m)- Kvantitativna struktura namene povrina i objekata (parcela, blokova) u ha, m, m/st.- Gustina stanovanja (st/ha), procenat izgraenosti (p,%), koeficijent iskorienosti (i)- Procentualni odnos (u %:%) stambenih i nestambenih povrina u objektima i blokovima- Dimenzije saobraajne mree po tipovima ulica (popreni profili u m)- Kvantifikacija socijalne strukture (socijalne, starosne, profesionalne... grupe, %)- Procentualna zastupljenost razliitih nestambenih sadraja- trgovina, kultura, ugostiteljstvo,

poslovanje... (u %)- Zastupljenost javnih i zelenih povrina (%, ha, m/st.)- Vrednost nekretnina (cene stanova i poslovnog prostora u /m) i distribucija ovih vrednosti u

etvrti


25/37


26/37


- Kakvi su struktura i prostorni razmetaj aktivnosti u zoni (namena povrina i objekata)?- Koji obrasci saobraaja su zastupljeni (vrste, tokovi, intenziteti, ukrtanja,...)?- Iz kojih podruja u regionalnom okruenju je "emitovan" meugradski i meunarodni autobuski saobraaj ka Beogradu?

Kako je on ciljno razmeten na dve beogradske autobuske stanice?- Obeleite trase kretanja autobusa (tokovi, pristupi, zadravanja, parkiranje, odravanje vozila...).- Obeleite take koncentracije, trase i obrasce kretanja autobuskih putnika u dolasku i odlasku (pristupi, take "transfera"

/promene prevoznih sredstava- voz, javni gradski prevoz, taksi, privatni automobili... i pravaca/, linije kretanja).- Koliko efikasno i kvalitetno linije javnog gradskog saobraaja i sa kojim kapacitetom povezuju zonu sa razliitim delovima

Beograda?- Kako je organizovan i prostorno distribuiran stacionarni saobraaj (parkiranje, garairanje...)?- Opiite oblike i intenzitet tranzitnog saobraaja u zoni.- Opiite karakteristike saobraajne mree u zoni i neposrednom okruenju.

- Koji, kakvi i na kojim lokacijama su razmeteni trgovaki, ugostiteljski i turistiki sadraji i prostori u zoni?- Kakva je socijalna struktura putnika?- Koji drugi akteri su prisutni u zoni (prolaznici, zaposleni, kupci, trgovci, marginalne grupe, dokoliari..)?- Kakvi su obrasci izgraenosti u zoni (tipovi, forme i kapaciteti objekata, horizontalna i vertikalna regulacija, arhitektura,

graevinski bonitet...)?- Koji su tipovi i karakteristike (veliina, ureenost, opremljenost, funkcije...) javnih prostora u zoni?- Koji obrasci stanovanja su zastupljeni u zoni?- Kakve su ekoloke karakteristike zone (mikroklima, buka, zagaenja vazduha i tla, higijena..)?


- Kapacitet meunarodnog i meugradskog autobuskog saobraaja (frekvencija-broj polazakadnevno, broj linija, vozila, putnikih m esta...)

- Kapacitet javnog gradskog saobraaja (broj polazaka, broj linija, vozila, putnikih mesta...)- Priblina struktura putnika - posetioci iz unutranjosti, zaposleni, aci i studenti... (u %)- Struktura funkcija i sadraja u zoni (m,u %)- Gustina stanovanja, gustina radnih mesta (st./ha, radnih mesta/ha)- Zastupljenost javnih povrina (ha, %)- Kapaciteti parkiranja i garairanja (broj PM)- Cene ugostiteljskog, trgovakog, poslovnog i stambenog prostora u zoni (/m)

- Struktura sadraja prizemlja u ulinom frontu (u dunim m, u %)

BEOGRADSKO PREDSOBLJE(poligon: zona Autobuske stanice Beograd i autobuske stanice "Lasta"- ulicaKaraoreva do raskrsnice sa Hercegovakom ulicom)


27/37


28/37

zadatak tipa 1:

Na osnovu obilaska lokacije i preliminarnog istraivanja literature, grupa studenata(formirana prema jednoj temi), prezentuje u amfiteatru pred ostalim studentima svoja

saznanja o datoj temi, odnosno urbanoj strukturi konkretnog poligona. Cilj prezentacije jeutvrivanje istraivakih pitanja kao osnove za pisanje seminarskog rada.

JAVNO IZLAGANJE TEME prva grupa studenataPrva grupa studenata, na osnovu obilaska lokacije i preliminarnog istraivanja literature,grupno ili pojedinano izlae temu. Oekuje se:

PowerPoint prezentacija,

6-10 slajdova.

Vreme trajanja prezentacije je ogranieno na 15 minuta. Nakon vebanja studenti predajustrukturu prezentacije na jednoj strani teksta.Napomena: Kao pomo za izradu ovog zadatka studenti mogu koristiti pitanja iz grupe a i b,datih u okviru njihove teme.

UEE U RASPRAVI druga grupa studenataDruga grupa studenata, nakon prezentacije prve grupe, a na osnovu obilaska lokacije ipreliminarnog istraivanja literature, prezentuje i obrazlae istraivaka pitanja vezana zadatu temu. Istraivaka pitanja treba da sugeriu vrednosni stav o datom prostoru.

Vreme trajanja prezentacije je ogranieno na 15 minuta. Nakon vebanja studenti predajuspisak istraivakih pitanja.Napomena: Kao pomo za izradu ovog zadatka studenti mogu koristiti pitanja iz grupe c,datih u okviru njihove teme.

NAPOMENA:

Od studenata se oekuje da prilikomobilaska zadate lokacije napravebeleke na licu mesta i to putem:

oznaavanja na karti nainakorienja prostora,

razgovora sa korisnicima,

zapaanja specifinosti ukorienju prostora,

uoavanja karakteristinog

broja i vrste korisnikaprostora,

uoavanje kvaliteta prostora iaktivnosti koje se u njimaodvijaju,

zapaanja atraktivnihsadraja

Prikazati podatke na kartama,fotografijama, koristei grafikone,tabele, skice, sheme, itd.

zadatak tipa 2:FORMULACIJA TEME ZA ISTRAIVANJE svi studenti

Drugi zadatak je usmeren na suavanje podruja istraivanja u cilju definisanja konaneteme seminarskog rada. Na osnovu detaljnog upoznavanja sa lokacijom i raspoloivimizvorima podataka, svaki student, u okviru svoje teme, bira istraivako pitanje.

Oekuje se da svaki student, pojedinano, nakon poslednje prezentacije tema, preda svoje

istraivako pitanje predmetnom nastavniku.


29/37

AKTIVNOSTI:

Kako se prostor koristi? identifikovai broj i vrstu aktivnosti koje su prisutne u prostoru, prikazati intenzitet tih aktivnosti(npr. gustine stanovanja, % zastupljenost aktivnosti, prosene veliine stanova, lokala, dnevnu posetu rekreativnog centra,trnog centra itd.)

Kada se prostor koristi? prepoznati speifinosti u karakteru odvijanja pojedinih aktivnosti (npr. korienje odreenihparkiralita u toku radnog vremena, ili dovoenje i odvoenje dece iz vrtia pre i posle radnog vremena, jutarnji istovar robena pijacama, itd.)

Koji je kvalitet tih aktivnosti? identifikovati nivo aktivnosti kroz razliite pokazatelje (npr. dnevni promet robe utrgovinama, broj zaposlenih po m2, cene zakupa prostora, prosena cena robe, asortiman robe, itd.)

zadatak tipa 3:

SEMINARSKI RAD

Seminarski rad predstavlja istraivanje odreene urbane teme (u okviru zadatih 12 tema) na prostoru Beograda.

Rad treba da sadri sledea poglavlja:

1. DEFINISANJE I PRIKAZ POSTOJEEG STANJA OBRASCA URBANE STRUKTURE

U rvom poglavlju je teite na prikazu informacija vezanih za izabrani sluaj (temu) urbane strukture. Pridravajui se preporuenogmodela sagledavanja urbane strukture kroz njena tri osnovna aspekta: PROSTORI, AKTIVNOSTI I AKTERI, potrebno je prikazati

i jenice i detalje koji opisuju stanje urbane strukture, naroito kroz upotrebu urbanistikih parametara i indikatora. Potrebno jeodgovoriti na sledea istraivaka pitanja:

PROSTORI:

Gde se prostor nalazi? opisati poziciju prostora u odnosi na iru gradsku celinu, vane saobraajne tokove, blizinuznaajnih prostora i objekata, kao i neposredno okruenje

Kako se prostor koristi? - prikazati precizno namenu povrina, prostore za komunikaciju, pristupe i parkiranje, parcelacijuzemljita, zelene prostore, pripadajue javne prostore, itd.

Kako izgledaju objekti? prikazati tipine obrasce fizike strukture u posmatranom primeru, dati dimenzije objekata iosnovne pokazatelje (povrina, spratnost, indeks izgraenosti, procenat iskorienosti, regulacione linije) itd.

Koji je kvalitet objekata? cene (,din), stanje (siromano, liksuzno..), odravanje, opremljenost, estetski kvaliteti, stilizgradnje, vreme izgradnje, itd.


30/37

AKTERI:Ko koristi prostore? vrsta aktera/korisnika (npr. po dohodovnoj, starosnoj, delatnoj strukturi itd.), broj korisnika prostora,prostorna i vremenska segregacija akteraKo proizvodi prostore? vrsta aktera, sa kojim interesom, ciljem

Kakva je prostorna i vremenska segregacija aktera? kada koriste prostor, u kom intenzitetu

VREDNOSTI: Pored individualnih razlika, lanovi jednog drutva, pojedine drutvene grupe, pripadnici odreene kulture imajuzajednike vrednosti koje se formiraju pod uticajem okruenja i kulturnog naslea. One najee formiraju neku vrstu idealnihobrazaca tako da moemo rei da izgraena sredina pokuava da izrazi, najee nesavreno, ali ipak, neku vrstu ideala.

Urbani obrasci namene povrina su produkt mnogih individualnih ili grupnih akcija u zauzimanju i unapreenju zemljita i koje sumotivisane odreenim eljama i potrebama (interesima). U krajnje pojednostavljenom izrazu moemo POTREBE identifikovati savrednostima u odnosu na neophodnosti ljudskog ivota, i moemo identifikovati ELJE sa vrednostima u onom delu koji se odnosi naekonomske i drutvene elje koje dopunjuju osnovne potrebe urbanog ivota.

OBRAZAC URBANE STRUKTURE: Pod obrascem (uzorkom, engl. pattern) urbane strukture podrazumevamo relativno zaokruen,celovit, interno konzistentan deo, uzorak prostora u kojem se odvijaju tipine aktivnosti i prisutni su tipini akteri.

2. RAZUMEVANJE POSTOJEIH RELACIJA U OKVIRU OBRASCA URBANE STRUKTURE

drugom poglavlju je teite na istraivanju konteksta posmatranog sluaja kao i na tumaenju i razumevanju odnosa koji postojeizmeu osnovnih elemenata urbane strukture, prostora, aktivnosti i aktera u okviru zadatog primera. Detaljnom analizom ovih odnosaoe se konstatovati vrlo jasna i precizna logika koja je proizvela odreene obrasce aktivnosti i fizikog okruenja. Potrebno je

odgovoriti na sledea istraivaka pitanja:

Koji je lokalni i iri kontekst prostora (gradski, nacionalni, internacionalni)?U kom sistemu planiranja i odluivanja je nastao posmatrani prostor? (istraivanje relevantrnih web stranica)Koji su osnovni faktori uticali na namenu i formu prostora?Koji su povoljni, a koji nepovoljni efekti postojeih aktivnosti u prostoru?Koji su interesi aktera u domenu korienja prostora?Uoiti konflikte izmeu suprotstavljenih zahteva razliitih aktera?Definisati problem preko indikatora kvaliteta u kojoj meri stanje odstupa od poeljnog sa stanovita aktera?


31/37

3. KOMPARACIJA SA PROFESIONALNIM STANDARDIMA URBANE STRUKTURE I ANALIZA

ovom poglavlju je akcenat na istraivanju kvalitetnih obrazaca urbane strukture iz teorije i prakse koji se smatraju poeljnim,uzornim odn. kojima se tei u procesu razvoja urbane strukture. To mogu biti razliiti propisi, normativi i standardi, planovi i projekti

kao i teorijski i struni modeli urbane strukture.

Sutina ovog poglavlja je poreenje stvarne, konkretne situacije i problema na poligonu odnosno primeru koji se prouava ustudentskom zadatku i poeljne situacije odnosno profesionalnog (urbanistikog) normativnog obrasca kojem se tei. Cilj ovogporeenja je zakljuak o karakteru i razmerama problema koji se posmatra. U tom smislu, treba pronai primer iz literature, teorije iliiskustva koji je kvalitativno optimalan, uzoran. Naglasak istraivanja je na pravilima izgradnje tako da treba samo formulisati,nabrojati i uporeivati pravila.

Analiza sluaja podrazumeva izbor nekoliko aspekata i njihovu detaljnu analizu. U analizi se procenjuje razumevanje koncepata sapredavanja i iz literature kao i njihova primena. Analiza moe predstavljati komparaciju, procenu ili samo opis sa stanovitauoavanja karakteristika aktera, aktivnosti i prostora, znaajnih za proizvodnju i korienje urbane strukture.

Konstatovati slinosti i razlike primera i obrasca u pogledu razmetaja i naina odvijanja aktivnosti, pravilaregulacije, izgradnje, oblikovanja itd.

U kojoj meri i u kojim elementima pravila je izabrani primer slian ili razliit od profesionalnog standarda?

Svaki prostorni obrazac nosi u sebi drutvenu informaciju i drutveni sadraj.

Cilj je stav o tome u kom pravcu se eli ii i ta se eli postii. Cilj treba da pokae kako e izgledati reenje problema i ta e

omoguiti njegovo dostizanje.

4. MANIFEST

Na osnovu prethodno uraenog istraivanja teme, treba izvesti zakljuak, u vidu manifesta, o moguem unapreenju prostora.

Manifest je individualni ili grupni stav o poeljnom stanju u budunosti, esto na distanci od realnog, kojiodraava principe, ciljeve i namere o delovanju u okviru neke oblasti.

NAPOMENA: Tekst manifesta treba da odraava afirmativan stav prema ureenju prostora.


32/37


33/37

Omoguiti ravnoteuUlice dizajnirati za sve svrhe, a ne samo za saobraaj

Putevi su klasifikovani i dizajnirani sa jednim poraznim faktorom: koliki im je saobraajni protok. Ovo ignorie ulogu ulica kao socijalnih prostora.

Takoe ignorie injenicu da u mnogim ulicama naroito glavnim ulicama u etvrti ima mnogo vie peaka nego vozila. Kolovozi su proireni,staze su suene zarad ubrzanja saobraajnog protoka. Napravljene su barijere da bi spreile ljude da prelaze ulice tamo gde im je volja.Semafori, i saobraajni znaci su postavljeni za vozae. Rezultat je: nepravedan, ruan i zastraujui prostor za peake.

otrebne akcije: elimo da se ulice ponovo klasifikuju prema SVIM potrebama koje zadovoljavamo u ulici, jer ljudi ive, kupuju i igraju se u ulici,kao to i voze kroz nju.

ednom kada napravimo novu klasifikaciju, elimo da institucije zaduene za autoputeve, kao i lokalne uprave revidiraju i redizajniraju sve ulicetako da budu u skladu sa svojim razliitim funkcijama. elimo da vidimo da je vie prostora dato peacima nego vozilima. elimo da se uklone sverampe i prepreke. elimo da se redizajniraju raskrnice da bi prelaenje preko njih bilo bezbednije i lake.

Omoguiti lepotu i zanimljivostAtraktivno i zanimljivo okruenje ulice

U ulicama je vanija lepota i zanimljivost nego funkcionalnost i ekonominost. Rune ulice odvraaju od peaenja. Atraktivne i interesantne ulicee ohrabriti da se ponovo po njima proetaju oni ljudi koji peae kilometrima po prirodi iz zadovoljstva, ili oni koji provode sate i troe mnogonovca po shoping centrima.

otrebne akcije: elimo da lokalna uprava usmeri svoju Strategiju upravljanja ka ozbiljnim investicijama u novu umetnost u javnom prostoru,

sadnju drvea i visoko kvalitetno osvetljenje. Takoe elimo da vidimo fondove i planove za obnovu susedstva i saobraaja, koji podravaju krozrazne beneficije, vie drvea i vie umetnosti u javnom prostoru.

Omoguiti informacije

Mape i znaci koji govore peacima gde se nalaze

Sve to omoguavamo vozaima treba da omoguimo i peacima. Neto od energije i sredstava koja su usmerena na kanalisanje brzine iefikasnosti vozila kroz putnu mreu trake sa usmeravanje saobraaja, putokazi i oznake mesta bi trebalo utroiti na one koji koriste trotoare.Uli ni znaci esto nedostaju za peako kretanje. Putokazi su retki i obino loe uraeni. To je loe za lokalne korisnike, a beskorisno zaposetioce. Jasni, korisni znaci, pomau ponovnoj izgradnji dostojanstva lokalne zajednice.

Potrebne akcije: elimo da utiemo na upravu da u okviru Strategije za peaki saobraaj posebno odradi lokalnu signalizaciju za potrebe peaka.elimo da se oteeni nazivi ulica zamene. elimo da se u okviru investicija za unapreenje lokalnog transporta uvede unapreenje putokaza,

anoa za lokalne prostorne mape sa oznaenim zanivljivim mestima i oznakama gde se ljudi nalaze i kako da stignu do eljene destinacije .


34/37

UPUTSTVO ZA PISANJE SEMINARSKOG RADA

Postoje mnoga uputstva koja se odnose na pisanje istraivakih radova koja pokrivaju sveaspekte ovog sloenog posla. Ovde se navode samo najosnovniji elementi, kao podsetnik,

te je neophodno proiriti svoja saznanja upotrebom nekog od dostupnih udbenika.Preporuuje se korienje knjige Umberta Eka Kako se pie diplomski rad, Beograd:Narodna knjiga, 2000.

Struktura istraivanja

I deo: Poetni koraci u istraivanju1. Izabrati temu

2. Preliminarno itanje i upoznavanje sa razliitim aspektima3. Izvriti istraivanja na terenu4. Ograniiti predmet istraivanja5. Definisati preliminarne teze (stavove od kojih se polazi, ciljeve ili hipoteze)

II deo: Prikupljanje materijala/podataka1. Kompletiranje radne bibliografije (u uslovima nedostataka knjiga i izvora ovaj deo je vrlo

vaan; raspoloive knjige i izvori nam odreuju ta emo moi da prouavamo)2. Lociranje izvora: planovi, statistika, karte itd.

3. Intenzivno istraivanje referentnih izvora (sve knjige i izvori moraju biti u neposrednojvezi sa temom koja se prouava; loe je ako se upotrebljavaju izvori koji to nisu, isto kaoi ako u spisku nema autora i izvora koji su apsolutno nezaobilazni za prouavanjeizabrane teme):

- u biblioteci- preko interneta.

III deo

1. Pravljenje beleaka2. Preliminarna struktura istraivanja3. Procena prikupljenog materijala:- primarni izvori (direktni: dokumenti, podaci prikupljeni za potrebe ovog istraivanja)- sekundarni izvori (indirektni - knjige, studije, lanci)4. Pravljenje izvoda iz relevantnih bibliografskih jedinica ili izvora, na karticama ili pod

brojevima (precizno citiranje da bi se izbegli plagijati odnosno omoguilo pravilnoparafraziranje)

5. Pored korienja izvora koji idu u prilog iznetim stavovima u istraivanju je neophodno

konstatovati i suprotstavljene stavove i njihovu argumentaciju.

NAPOMENA: Oekuje se jasno iprecizno, ureeno pisanje. Esejtreba da bude kvalitetno napisan,dobro organizovan, bez greaka.Tekst se pie u kontinuitetu, beznabrajanja u tezama (osim kada jeto deo reenice). Potrebno jepravilno citirati, parafrazirati inavesti sav korien materijal,ukljuujui dokumenta, ilustracije,fotografije.

OBIM RADA

Rad treba da bude u okvirima od1500 2000 rei (priblino 8strana A4 formata). Ilustracije(fotografije, tabele, dijagrami,sheme,.) su dodatni prilozi kojetreba ukomponovati u tekst i neulaze u obim zadatog okvirateksta.


35/37

IV Pisanje istraivanja/seminarskog rada1. Definitivna struktura teksta2. Provera strukture3. Pisanje teksta istraivanja

- poreati kartice ili izvore na osnovu kojih se piu pojedini delovi teksta- proveriti stil pisanja obzirom na poeljni nivo- napisati grubu verziju teksta4. Proveriti paljivo strukturu celog istraivanja i argumentaciju pojedinih tema5. Pregledati tekst i preraditi ga ako je potrebno6. Proveriti format teksta, odnos pojedinih delova, citate, napomene i bibliografiju

6. Ilustracije: sve vrste ilustracija treba dabudu u crno-beloj tehnici i grafiki

ukomponovane u tekst. Ispod svakeilustracije je potrebno upisati njen naziv(veliina slova 9pt), a u nastavku navestinjen izvor (Izvor: ...) slovima veliine 7pt.

7. Tabele numerisati i za svaku tabelu trebadati naslov ispod tabele (veliina slova9pt)

8. Povezivanje: svi listovi treba da budupovezani iskljuivo heftalicom na dvamesta na levoj ivici (bez dodatnih korica i

posebnih naina povezivanja).

PREDAJA SEMINARSKOG RADA JE NAKON ZAVRENOGSEMESTRA PREMA ZAKAZANOM DATUMU. ZAKANJENA SENE UVAAVAJU. STUDENTI KOJI PROPUSTE ROK POLAUUSMENI ISPIT.

TEHNIKI ZAHTEVI

1. Pisanje i obrada teksta treba da buduuraeni iskljuivo na raunaru, a radodtampan u crno-beloj tehnici na

laserskom tampau u jednom primerkuna formatu belog papira A-4, vertikalnopostavljeno.

2. Naslovna strana: u gornjem levom uglu, udva reda: naziv predmeta i ime i prezimenastavnika, ime i prezime asistenta, zatimna sredini stranice ime i prezime studentai broj indeksa, ispod toga naslovseminarskog rada, a ispod naslova uzagradi napisati "seminarski rad2006/2007". Na dnu stranice, u jednomredu napisati: "Beograd 2007.". Svaki listteksta na vrhu strane treba da imaispisano ime, prezime i broj indeksastudenta.

3. Na drugoj strani je sadraj rada. Svestranice (osim naslovne) treba obeleitibrojevima.

4. Margine: leva i desna po 3.17cm, a gornja

i donja po 2.54cm. Prored 1,5.5. Font: ARIAL (Normal+Justified), veliina

za tekst 11pt, za naslov rada 12pt bold(sve VELIKA SLOVA), za naslovepoglavlja 11pt, za napomene i fusnote 9pt.


36/37

Citiranje je doslovno navoenje delova teksta iz izvora, tano onako kako su u njima napisani, pa je obavezno stavljanje ovih delovapod znake navoda. To se ne odnosi samo na tekst, ve i na podatke i drugi materijal koji se koristi: planovi, slike, intervjui, studije,

akoni, web stranice itd. Citat ne mora uvek poeti punom reenicom, niti se dui citat mora u celini dati, ve se u izvodima moeukomponovati u reenicu seminarskog rada i prekidati na manje bitnim mestima citiranog napisa. Na primer:

ojedini autori smatraju kako je problem urbanizacije "... naroito specifian u uslovima izrazitog siromatva, politike i socijalne nestabilnosti i pravnenesigu nosti,..., to dovodi u pitanje postojee koncepte planiranja... ", (Zdravkovi, 1989., 57), sa ime se u najveoj meri moemo sloiti.

Izvor se vezuje sa informacijom o delu koja se nalazi u spisku korienih izvora.

Zdravkovi. Z. (1989) Grad i tranzicija. Beograd: Graevinska knjiga

Parafraziranje je, u principu, to tanije i kratko prepriavanje i u izvesnom smislu intrepretacija injenica, dokumenata, stavova,miljenja, izjava i ideja iznetih u pojedinim izvorima literaturi (knjigama i asopisima), dokumentima, dnevnoj i nedeljnoj tampi idrugim medijima, u usmenom razgovoru itd.

Parafraze se ne stavljaju pod znake navoda, ali se obavezno naglaava da je re o parafrazi. Na primer:

Demokratski proces planiranja Healey zamilja bez prethodno definisanih kategorija ta je dobro a ta pogreno, ukratko, bez prethodnih vrednosti. (Healey, 1983)

To je klju za pronalaenje kompletne informacije o delu u spisku izvora.

Healey, P. (1983) Local Plans in British Land Use Planning. Oxford: Pergamon

knige:

Begovi, B,. (1995) Ekonomika urbanistikog planiranja. Beograd: CES MECON

poglavlje u knjizi drugog autora:Fisman, R. Bourgeois. (1996) Utopias: Visions of Utopia. u Fainstein, S. and Campbell (eds.), Readings in Urban Theory.Cambridge, MA i Oxford, UK: Blackwell

lanci u asopisima:Lazarevi Bajec, N. (1996) Questioning the Urban Planning Process: The Problem of Traffic and Environmental Protection,Saobraaj u gradovima I/96, str.29-41

elektronski izvori:Innes, J. (1999) Information in Communicative Planning. Approaching the Millenium APA National Planning Conference, 1999.

http://www.asu.edu/caed/proceedings99/JAPA/INNES:HTM, septembar 2003

UPUTSTVO ZA FORMIRANJE BIBLIOGRAFIJE

PRAVILA CITIRANJA I PARAFRAZIRANJA


37/37

Urbana Struktura 01

Documents

Transcript of Urbana Struktura 01