Transport master plan

Delegacija Evropske Komisije u Republici Srbiji

Ministarstvo za infrastrukturuRepublike Srbije

Projekat: Generalni transport master plan u Srbiji

Jun 2010.



Pet glavnih evropskih trans-nacionalnih osa



O projektu

• Projektni predlog urađen je 2005-2006. godine• Projektni zadatak urađen 2007. godine• Finansiran je iz sredstava EU (CARDS program

2005)• Izabran konzorcijum: Italferr, IIPP, NEA i

Witteveen+Bos • Započet je u junu 2008. godine• Trajao je 18 meseci• Vrednost: 1.8 M Eura• Završen u decembru 2009. godine



SVEUKUPNI CILJ TMP

• Cilj Generalnog master plana transporta u Srbiji (TMP) je da doprinese proširenim, poboljšanim i bezbednijim saobraćajnim mrežama, koje će privući nove investicije u siromašnije regione, poboljšati kvalitet života u Srbiji, unaprediti trgovinu i doprineti poboljšanju odnosa sa zemljama u okruženju.

• TMP predstavlja osnovu za sve buduće projekte koji će se finansirati iz predpristupnih i pristupnih fondova EU kao i iz drugih izvora finansiranja.

• Svrha projekta je da se korisnicima obezbedi sveobuhvatan GMPT u skladu sa strategijom transporta i usvojenim sporazumima u oblasti infrastrukture (AGR, AGC, AGTC, SEECP i AGN).

• GMPS predstavlja "rolling" investicioni program za saobraćajni sektor u periodu do 2027.



Faze izrade TMP

Faza 1– Priprema transportnog modela:

• Baze podataka koje mogu da se ažuriraju: – matrice nastanka i odredišta, klase vozila, robe- odgovarajuće za svaki vid transporta; – utvrđeni kapaciteti za deonice (veze) – koji odgovaraju svakom vidu transporta; – podaci o transportnim troškovima; – redovni i periodični troškovi odrţavanja za sve vidove transporta;

• Multimodalni transportni model koji će da ažurira MI, koji uključuju podkategorije: – model tražnje, da bi se predvidele matrice nastanka i odredišta na osnovu socijalnih i

ekonomskih parametara; – model izbora vida; – model ponude da bi se opisali različiti scenariji vezani za infrastrukturu; – model dodele saobraćaja da bi se odredili ukupni tokovi saobraćaja na multimodalnoj mreži.

Faza 2 – Izrada Master plana: – paket projekata za ulaganja. – plan podrške za dalju primenu TMP.



6

• Alat kojim se daje podrška donošenju odluka kod razvojnih infrastrukturnih projekata

• Potrebno je stalno ažuriranje podataka

• Glavni rezultat je softver koji ocenjuje razvojne projekte u transportnom sektoru

• Softver zahteva stalno ažuriranje i održavanje



7

Lista projekata koje su razmatrane nastale su kao rezultat analize postojećeg stanja i predvidivog razvoja.

Da bi se sprovela analiza i evaluacija u Master planu, napravljen je računarski model koji simulira ponašanje saobraćajnog sistema u Srbiji u različitim vidovima saobraćaja, korišćenjem softvera za planiranje transporta.

Izvršena je simulacija saobraćajne mreže u Srbiji u okviru evropske saobraćajne mreže korišćenjem evropskog TRANS-TOOLS softvera.

Model je kalibrisan tako da reprodukuje stanje u "Baznoj godini" (2006). Kalibrisani model korišćen je kasnije za ispitivanje ponašanja sistema u različitim scenarijima razvoja budućih saobraćajnih mreža, prema ulaznim procenama podataka o društveno-ekonomskom rastu u Srbiji.

Usvojeni transportni model odgovara novom evropskom sistemu modeliranja. On se sastoji od modela za putnički i za robni saobraćaj. Ova dva modela interaktivno daju zajednički komplet izlaznih podataka.

Prvo je razmatran scenario MINIMALNO ULAGANJE koji uključuje postojeću mrežu i projekte koji se realizuju ili je već odlučeno da se sprovedu.

Posle toga je analiziran RAZVOJNI SCENARIO koji uključuje sve identifikovane razvojne projekte i izračunava budući saobraćaj na mreži.



• Prema Projektnom zadatku u prvoj fazi projekta utvrđen je model multimodalnog transporta koji obuhvata sve vidove transporta.

• Svrha modela transporta uopšte kao i specifičnog modela koji se elaborira u okviru TMP u Srbiji je da simulira budući razvoj infrastrukture uz različita socio-ekonomska i politička scenarija i njihov uticaj na potražnju za transportom



PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJUDRUMSKI SEKTOR

Batajnica – Dobanovci je deonica na obilaznici Beograda.To je autoput E-75 koji je deo Trans- Evropske mreţe autopuetava (TEM) i Pan-Evropskog saobraćajnog koridora Koridor X (Xb). Ova deonica autoputa je dugaĉka 10.1 km, ima dva kolovoza sa dve saobraćajne trake, i po jednu zaustavnu traku u svakom pravcu. Ova deonica povezuje dva autoputa E-75 i E-70 i sadrţi dve velike petlje, Tehniĉka dokumentacija je u fazi glavnog projekta. Gradjevinski radovi treba da poĉnu 2009. Procenjena vrednost troškova investicije je

115 mil €.

Sektori 5 i 6 obilaznice Beograda čine deonicu od petlje ―Orlovaĉa‖ do petlje ―Bubanj Potok‖ na postojećem autoputu E-75. Ova deonica autoputa je dugaĉka 12,1 km, ima dva kolovoza sa dve saobraćajne trake, i po jednu zaustavnu traku u svakom smeru u finalnoj fazi.PredviĊa se izgradnja beogradskog zaobilaznog autoputa u fazama. Tehniĉka dokumentacija je u fazi glavnog projekta. U toku su radovi prve faze na izgradnji (polu autoput) . Procenjena vrednost troškova investicije je

221 milona evra.

MINIMALNI SCENARIO

10

RAZVOJNI SCENARIO

Scenario Dužina

[km]

Troškovi investicije

[Mil €]

Rekonstrukcija

Rehabilitacija

[Mil €]

Do Minimum 22.9 336

Razvojni 1272.2 6985 ~2000

11



Rangiranje projekata u drumskom sektoru

6985

Ministarstvo za infrastruktureRepublike Srbije


PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJUŽELEZNIČKI SEKTOR



Simulacija pomoću programa TRANSTOOL za svaki razmatrani scenario i za godinu projekcije (2027. g) daje vrednosti sledećih pet grupa karakteristika za svaku deonicu multimodalne mreže:– Troškovi eksploatacije voza; – Vrednost vremena putovanja putnika; – Vrednost vremena putovanja robe; – Vrednost emisije zagađenja od teretnih /putničkih

vozova; – Troškovi usled saobraćajnih nezgoda na

železnici.

MINIMALNI SCENARIO

MINIMALNI SCENARIO km mil. evra

Rekonstrukcija i modernizacija deonice

Batajnica-Golubinci 25.3 33.0

Rekonstrukcija i modernizacija deonice

Ćele Kula-Staničenje 58.3 35.4

Nova dvokolosečna pruga sa mostom na

deonici Gilje-Ćuprija-Paraćin8.0 43.4

Ukupno 91.6 111.8

Tekuće i investiciono održavanje 3,809.0118.0

godišnje

15

RAZVOJNI SCENARIO

1. Rehabilitacija Koridora X

2. Rekonstrukcija i modernizacija – elektrifikacija –

izgradnja drugog koloseka na Koridoru X

(AGC/AGTC-TSI-ERTMS) (160Km/hr)

3. Rehabilitacija ostalih pruga

4. Novi projekti

16

Procene za period od 15-20 godina mil. evra

Rehabilitacija Koridora X 730.0

Rekonstrukcija i modernizacija –

elektrifikacija – izgradnja drugog koloseka

na Koridoru X

2,600.0

ERTMS nivo 2 na Koridoru X 170.0

Rehabilitacija ostalih pruga 1,200.0

Novi projekti 400.0

Ukupno 5,100.0

Ukupno na Koridoru X

(bez indirektnih troškova, troškova eksproprijacije i

troskova projektne dokumentacije)

3,500.0



Rangiranje projekata u železničkom sektoru



PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJUVODNI SEKTOR



Projekati za poboljšanje plovidbe na Dunavu



Četiri grupe razvojnih projekata u vodnom sektoru

• Investicioni troškovi i troškovi održavanja razvojnih projekata u vodnom sektoru izvedeni su iz Master plana za UVT iz 2006. godine.

• Master plan za UVT identifikovao je četiri grupe razvojnih projekata za: – Dunav, – Savu, – Tisu i – kanal DTD .



Rangiranje projekata u Vodnom sektoru



PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJUVAZDUŠNI SEKTOR



AERODROM “NIKOLA TESLA” BEOGRAD – RAZVOJNI SCENARIO

NAZIV I OPIS PROJEKTA

Tip projekta

Izgradnja poslovne zgrade

Novi

Izgradnja terminala T3 sa satelitom

Novi

Izgradnja alternativne poletno-sletne staze

Novi

Formiranje centralizovanog gejta kroz planirano proširenje putničkog terminala T2

Novi



OSTALI INFRASTRUKTURALNI PROJEKTI – RAZVOJNI SCENARIO

NAZIV I OPIS PROJEKTA Tip projekta

Studija opravdanosti razvoja regionalne aerodromske mreže

Novi

Osim predviđenih razvojnih scenarija za međunarodne aerodrome „Nikola Tesla“ i „Konstantin Veliki“ ostali aerodromi u Srbiji, od aerodroma posebne namene, preko opštih i aerodroma za javni vazdušni saobraćaj, dobiće šansu za regionalni razvoj u skladu sa potrebnim studijama opravdanosti i budućom strategijom razvoja vazdušnog saobraćaja u Srbiji. Predložena studija opravdanosti za razvoj regionalne aerodromske mreže predstavlja početni korak u definisanju budućih aerodromskih kapaciteta, transportne tražnje i regionalne povezanosti vazdušnim putem.



AERODROM “KONSTANTIN VELIKI” NIŠ – RAZVOJNI SCENARIO

NAZIV I OPIS PROJEKTA Tip projekta

Dovođenje Sistema Svetlosnog Obeležavanja (SSO) i Energetike u puno funkcionalno stanje i obezbeđenje uslova za ugradnju navigacione opreme ILS CAT I

Novi

Nabavka opreme za opsluživanje vazduhoplova Novi

Tehnološko prilagođavanje i proširenje instalacija i zgrade Terminala u svemu prema potrebama odvijanja vazdušnog saobraćaja i povezivanja sa železničkom mrežom

Rekonstrukcija

Izrada ’short-time’ i ’long-time’ parkinga ispred zgrade terminala sa opremom za automatsku naplatu i izrada pomoćnog parkinga za taksi vozila

Novi

Izrada nove rulne staze i proširenje pristaništne platforme (u svemu prema potrebama razvoja cargo saobraćaja i budućeg kargo-logističkog centra)

Novi

Izrada Sistema integralne zaštite kompleksa Poboljšanje

Rekonstrukcija i dogradnja tehničkog bloka Rekonstrukcija

Izrada nove denivelisane pristupne saobraćajnice, koja će obezbediti brzi drumski prilaz aerodromskom kompleksu sa auto-puta E-75 i E-80

Novi



PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJUINTERMODALNI SEKTOR



RAZVOJNI SCENARIO

Luka “Dunav” Pančevo

Luka “Beograd”

ŽIT terminal - Beograd

U cilju razvoja intermodalnog transporta neophodno uzeti u obzir razvoj najmanje tri logistička centra (terminala) različitih veličina i karakteristika na području: Beograda, Novog Sada i Niša.

U prvoj fazi izgradnje terminala u Beogradu gradiće se terminal sa kapacitetom od 80.000 TEU/god.

U 2010. g. počinje projekat: Omogućavanje intermodalnog transporta u Srbiji (IPA 2008).



Intermodalni terminal u Beogradu

• Intermodalni terminal u Beogradu mogao bi da bude izgrađen između stanica “Beograd Ranžirna” i puta Beograd-Obrenovac (lokacija pod imenom Makiško polje).

• Prioritet ove lokacije definisan je sledećim: – Nalazi se u prigradskoj zoni Beograda, veoma blizu alternativnog puta (obilaznice)

oko Beograda; – Ima veoma dobar prilaz glavnim putevima, blizu (2 km) obilaznice oko Beograda i

puta Beograd-Obrenovac; – Lokacija je u neposrednoj blizini stanice “Beograd-Ranžirna”, koja je opremljena

kompletnom infrastrukturom;– U stanici već postoje: vaga za merenje teretnih vozila, carinarnica, depo za

lokomotive, hangar, ambulanta, restoran; – Kapacitet koloseka zadovoljava sve operativne zahteve (stanica je izgrađena za

opsluživanje 6.000 kola na dan; 1980.g. je dnevno formirano oko 70 vozova sa po 30 železničkih kola; 1990.g. je formirano 56 vozova sa 1800 kola, a tokom avgusta 2008. bilo je samo 17 vozova sa 510 kola dnevno);

– Nakon rekonstrukcije, moguće je korišćenje pete i šeste grupe koloseka (ukupno njih 16) za terminal;

– U zoni stanice nalazi se zgrada sa 13 spratova, pri čemu se koriste samo prva tri.



Intermodalni terminal – kod Beograd Ranžirne (Makiš)

29



PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJU

UKUPNO RANGIRANJE PROJEKATA



VID SAOBRAĆAJA PROJEKAT RANGIRANJE U OKVIRU VIDA SAOBRAĆAJA OPŠTE RANGIRANJE

DRUMSKI HORGOŠ – NOVI SAD 1 1

POJATE - PRELJINA 2 2

KRAGUJEVAC - BATOČINA 3 3

BEOGRAD - POŽEGA 4 6

NOVI SAD – RUMA – ŠABAC- LOZNICA 5 8

GRABOVNICA - FYRM 6 15

POŽEGA – UŽICE - KOTROMAN 7 22

NIŠ - DIMITROVGRAD 8 26

BEOGRAD – PANČEVO - VRŠAC 9 27

POŽEGA – CRNOGORSKA GRANICA 10 28

BANATSKA MAGISTRALA 11 29

KELEBIJA – SUBOTICA (JUG) 12 31

BUGARSKA GRANICA – ZAJEČAR - PARAĆIN 13 32

ŽELEZNICA STARA PAZOVA - SUBOTICA 1 5

VELIKA PLANA - STALAĆ 2 7

ĐUNIS – TRUPALE (NIŠ) 3 9

STARA PAZOVA - ŠID 4 10

RESNIK – KLENJE – MALI POŽAREVAC – VELIKA PLANA 5 12

STALAĆ - ĐUNIS 6 13

NIŠ- PREŠEVO 7 16

NIŠ - DIMITROVGRAD 8 17

RESNIK MLADENOVAC – VELIKA PLANA 9 18

REGIONALNE PRUGE 10 19

VALJEVO - LOZNICA 11 21

BEOGRAD – VRBNICA (BAR) 12 23

BEOGRAD – AERODROM - BATAJNICA 13 24

BEOGRAD - VRŠAC 14 33

VODNI REKA DUNAV 1 11

DUNAV – TISA – DUNAV KANAL 1 30

REKA SAVA 1 20

REKA TISA 1 14

VAZDUŠNI AERODROM U BEOGRADU I NIŠU 1 4

INTERMODALNI TERMINAL U BEOGRADU 1 25



Ukupna ulaganja u transportnu infrastrukturu



ZAKLJUČCI I PREPORUKE

• TMP predstavlja osnovu za sve buduće projekte koji će se finansirati iz predpristupnih i pristupnih fondova EU kao i iz drugih izvora finansiranja,

• Na osnovu TMP predlažu se projekti za IPA 2011, IPA 2012, IPA III, WBIF, PPF3 i ostale donacije u okviru bilateralne saradnje,

• Sprovesti obuku zaposlenih za korišćenje transportnog modela i ažuriranje TMP,

• Uspostaviti organizacionu jedinicu u okviru MI za primenu TMP i Akcionih planova,

• Uraditi Akcione planove za implementaciju TMP za svaki vid saobraćaja,

• Usaglasiti Akcione planove TMP sa nacionalnim planovima i ostalim usvojenim strateškim dokumentima Vlade.



Rešenjem ministra za infrastrukturu br.119-01-124/2009-01od 21.09.2009 od formirana je RG:

• Dejan Lasica, pom. ministra u MI, rukovodilac RG;

• dr Rajko Perić, državni sekretar u MI,

• Miodrag Miljković, državni sekretar u MI,

• Pavle Galić, pom. ministra u MI, • Dragan Jovanović, pom. ministra

u MI,• Zorica Đerić Stojičić, pom.

ministra u MI,• Miodrag Poledica, MI,• Demir Hadžić, MI,

• Dejan Kocić, MI,• Živorad Gospić, MI,• Jelica Šumanac, MI,• Stanislav Jovanović, MI,• Biljana Vuksanović, JP„Putevi Srbije”,• Ljiljana Gordić, JP „Železnice Srbije”,• Milan Stanisavljević, JP„Železnice

Srbije”, • Janko Kovljanić, JP „Železnice Srbije”, • Žaneta Ostojić Barjaktarević, „Plovput”• Mirjana Jovanović, MI.



HVALA NA PAŽNJI!

Transport master plan

Investor Relations

Transcript of Transport master plan