Rana Moderna 2

7/25/2019 Rana Moderna 2

1/72


2/72

ENGLESKA U DOBA STJUARTA

Dinastija Stjuart je vladala Engleskom, sa prekidima, neto vie od jednog veka (1603-1714D!ejms " 1603-16#$ %arls " 16#$-164& period repu'like i protektorata 164&-1660 %arls "" 1660-

16$ D!ejms "" 16$-16 )erke D!ejmsa "" * +arija "" i njen mu! iljem """ ranski 16&-170# i.na 170#-1714/ na2ajne promene koje su se odigrale a vreme judora (re5ormaija, ograivanje,prekomorska ekspanija/, su u vreme Stjuarta dovele do o'iljni8 soijalni8, verski8 i politi2ki8suko'a, koji su dosegli vr8una u 9evoluiji i graanskom ratu (164#-164&/ i Slavnoj revoluiji(16/

: engleskoj istoriogra5iji preovlauje te!nja da se kao najva!niji urok a desta'iliaiju politi2kogsistema, i kao urok graanskog rata, istaknu li2ne oso'ine vladara i porodie Stjuart, koji su 2esto

prikaivani kao sla'e li2nosti, 'e smisla a voenje politike "pak, deo istori2ara smatra da suposledie promena i 16 veka judori samo odlo!ili na kratak period

a vladavinu Stjuarta su karakteristi2na velika politi2ka previranja ;ajva!nija 'ivanja upoliti2koj istoriji ovog vremena ti2u se suko'a imeu kralja i parlamenta, koji je na kraju vladavine

Stjuarta avrio po'edom parlamenta i uspostavljanjem parlamentarne monar8ije

DEJMS I (1603-1625)

Kralj! "ara"#r

judori su 'ili dinastija i elsa, dok su Stjuarti 'ili kotska kraljevska porodia * vladali survi Stjuart koji je poneo englesku krunu 'io je D!ejms " (D!ejms " kao kotski kralj, od 1$67/,sin kotske kraljie +arije Stjuart (koja je pogu'ljena 5e'ruara 1$7/ i njenog drugog mu!a ?enrijaStjuarta (prvi mu! 'io =ransoa "" 1$$&-1$60/ D!ejms je stupio na presto aprila 1603 godine u 36godini !ivota (ro 1$66/ ;jegov ota je u'ijen 1$67 od strane njegove majke +arije i njenoglju'avnika >otom je kotsko plemstvo podiglo ustanak i prognalo kraljiu +ariju, koja je 'ilakatolkinja, dok su u


3/72

$%#a&j 'j%&j&ja E&l*" % +",#*"

D!ejmsovo stupanje na presto nije na2ilo jedinstvo Engleske i arlament kome se D!ejms o'ratio a pomo) (1614/ 'io je spreman da iglasa pri8ode samo


4/72

ako 'i mu se dovolio nador nad ljudima koji i8 troe i u koju svr8u se troe o je na2ilo uplitanjeparlamenta u spoljnu politiku i postavljanje i smenjivanje ministara, i do sporauma nije dolo

L%/&% r%. % !laa!%&a "ralj!% .%lj&%"a Kara % Ba"%&.a

Cada je 161# godine umro Sol'eri, njegovo mesto su preueli kraljevi miljenii, 2ija je politika'ila pogu'naD!ejms " je najpre pao pod utiaj 9o'erta Cara Car je 'io lep, ali neo'raovan i plitkouman "pak,

'ro je napredovao u dr!avnoj 8ijerar8iji, da 'i 1614 godine postao lord kanelar i kraljev li2nisekretar Cada se o!enio sa =rensis ?auard (pret8odno je kralj idejstvovao njen ravod 'raka/, 9o'ertCar se po2eo ponaati kao voa partije ?auardovi8, stvaraju)i veliki 'roj neprijatelja >oto je njegova!ena optu!ena da je otrovala jednog od Carovi8 prijatelja, kralj D!ejms je okrenuo lea 9o'ertu, i on injegova !ena su osueni na smrt 1616 godine, ali su pomilovani i ato2eni u aueru

Drugi kraljev miljenik 'io je D!ord! ilijers, vojvoda od @akingema @akingem je uspeo dapotisne struju ?auarda, i veoma se o'ogatio

Aedan od kralju 'liski8 ljudi 'io je i =rensis @ekon @ekon je 'io o'raovan na Cem'rid!u Aedno

vreme (1$76-7&/ 'io je am'asador u =ranuskoj @io je veliki pravnik >o povla2enju i politikeposvetio se pisanju ;jegoviEsejipredstavljaju va!an deo engleske knji!evnosti

Dok je D!ejms " vladao 'e parlamenta, prava podanika su 'ranili pravnii Aedan odnajna2ajniji8 pravnika tog vremena i predstavnik opoiije 'io je E!ar K," n je svoju karijeruapo2eo jo a vreme Elia'etine vladavine, i doao do visoki8 mesta u pravosudnoj 8ijerar8iji Caosudija 'io je veliki ponavala prava, ali je 'og svoje naravi 'io nepopularan Edvard je o!iveo teorijuda akoni nisu instrument ve) okovi kraljevske mo)i, i da sudije nisu lavovi ispod trona (kako jegovorio @ekon/ ve) ar'itri imeu kralja i podanika @io je uporan u od'rani prava i neavisnostigraanski8 sudova u odnosu na vie kraljevske sudove ako se 'or'a protiv apsolutima u Engleskojispoljavala kao suko' ivrne (kraljevske/ i sudske vlasti

$,&,!&, *a%!a&j arla.a % '* ,,%%j

Cralj je parlament ponovo morao da saove januara 16#1 godine ;ameravao je da se umea u ratu Evropi (ridesetogodinji rat 161-164/ na strani svog eta =ridri8a, i'ornog knea =ala2ke, i a tosu mu 'ila potre'na velika nov2ana sredstva koja se nije usudio da prikupi 'e podrke parlamentaGlasnogovornik opoiije u parlamentu 'io je Edvard Cok Coriste)i proeduru sumnji2enja(impeachment* osumnji2eni je isleivan od strane Doma lordova, a svako politi2ko meanje je 'iloonemogu)eno/ on je napao ljude i kraljeve okoline * @akingema i @ekona ;ajpre su dva@akingemova tra'anta * +ompeson i +i2el * a potom i @ekon optu!eni a uimanje mita @ekon je

prinuen da da ostavku na svoj polo!aj (lord kanelar/, atvoren je u auer i morao je da plati glo'u od40 8iljada 5unti : tamnii je proveo samo jednu no), a kralj ga je oslo'odio nov2ane kane "pak,@ekonova politi2ka karijera je 'ila ape2a)ena

Cok se ustremio i na @akingema i njegovu propansku politiku Cralj i @akingem su nameravali dao!ene prestolonaslednika %arlsa panskom prineom i da tako mirnim putem povrate >alatinat(=ala2ku/, koji je 'io okupiran od panski8 trupa, D!ejmsovom etu =ridri8u Cok je u svojimgovorima napadao oto su prin2ev

'rak, kao i eo plan imirenja sa


5/72

:svojen jeAkt o Monopolimapo kome je ustupanje monopola od strane kralja oenjeno kaoprotivpravno, osim u slu2ajevima kada se radilo o novim iumima

4r*" ra*r 'r%#a&% ra*#%ja&%a. M%l&ar%j*"a #%%ja a'#,r%,!a&% r!,B%l%j

>uritani su jo a vreme Elia'etine vladavine (1$$-1603/ 'ili vrlo jaki i imali su uporite uparlamentu : D!ejmsovo vreme 'ili su jo 'rojniji i utiajniji D!ejms nije mario a puritane;jegovo s8vatanje kraljevskog dostojanstva i 'o!anskog prava vladara nije se podudaralo sapreviterijanskim u2enjem D!ejms je !eleo da ostane vr8ovni poglavar engleske rkve i da adr!istaru rkvenu 8ijerar8iju akoe, 'io je protivnik i svi8 drugi8 re5ormi a koje su se alagali puritani

.nglikanska rkva je astupala u2enje ponato kao erastijanizam snovna pretpostavka oveteorije 'ila je da dr!ava ima kona2nu re2 u rkvenim stvarima vo u2enje je pogreno pipisano

;emu Erastusu, te je po njemu (samo u Engleskoj/ tako i naivano eorijske temelje anglikanskompoimanju odnosa rkve i dr!ave apravo je udario R%/ar 7'"r, u poslednjoj deeniji 16 veka :ramiriama imeu kalvinista i anglikanaa, prednost je dugo 'ila na strani kalvinista, jer je !enevsko

u2enje imalo raraene i jasne teorijske postavke " tog raloga je ?uker i napisao svoje delo Ozakonima crkvenog poretka, koje predstavlja od'ranu umerenog, elia'etinskog o'lika re5ormaije

Calvinisti su tvrdili da sve to se radi u rkvi mora 'iti jasno propisano u @i'liji i 'og toga sunapadaliKnjigu optih molitava ?uker je polaio od pravdanja rauma u veri >ored onoga to jeiri2ito propisano Svetim pismom, postoje i stvari u kojima dr!avna i rkvena vlast moraju da se slo!esa prirodnim, @o!jim akonima Bjudsko drutvo se menja, i dr!ava ili rkva, mogu narediti 'ilo tato je pou2no i umesno, pod uslovom da nji8ova apoved potuje 'i'lijske akone, ili je u skladu sa

prirodnim akonima Dr!ava i rkva su sjedinjenji, i ato po'o!ni vladar ima pravo i du!nost da idajeakone, kako na rkvenom, tako i na svetovnom polju, ali uvek pod uslovom da ti akoni 'udu uskladu sa prirodnim, i da nisu u suprotnosti sa Svetim pismom

:'ro po stupanju na presto kralju je 1603 godine, uru2ena petiija,Milenarijska peticija, koju jepotpisalo nekoliko stotina puritanski opredeljeni8 svetenika anglikanske rkve >etiija je sadr!avala2itav ni a8teva na kojima su puritani nastojali jo u Elia'etino vremeF da se ne upotre'ljava nakkrsta pri krtenju i ne klanja pri pomenu ?ristovog imena upro)avanje pojanja kako 'i to ve)i 'rojvernika u2estvovao u 'ogoslu!enju spre2avanje davanja sinekura i dr!anje vie polo!aja od strane

jedne oso'e potovanje nedelje i nepridr!avanje pranovanja dana posve)eni8 pojedinim sveima"pak, odustali su od a8teva da se ukine episkopalno ureenje rkve, to govori da su puritani u'la!ilisvoje stavove Glavne ta2ke u petiiji su 'ileF 1/ tra!enje dovole da svetenii po sopstvenomna8oenju odlu2e da li )e nositi kapu i misnu koulju #/ i da se od svetenika vie ne a8teva da sesvojim potpisom ijasne da veruju u apsolutnu istinu eleKnjige optih molitava va dva a8teva su

apravo stavljala kraljevu volju na pro'u * jer povoljan odgovor (2ak ako 'i i ostali a8tevi 'iliod'ijeni/ 'i rajasnio da li vladar aista !eli da tolerie nji8ova uverenja >uritani su 'ili tolerisani uokviru vani2ne rkve, ali pod uslovom da 'ogoslu!enje vre po anglikanskom o'redu, i ovatoleranija nije 'ila osigurana akonom

>etiija je ramatrana januara 1604 godine, na ve)anju koje je kralj savao u ?empton Courtu.nglikanski 'iskupi su doli reeni da ne dopuste kompromis @iskupi su istupali kao po'ornii ideje ,&a%,&al&,j r"!% % *'r.a#%j% !laara >redvodnik ove struje 'io je 'iskup Bondona R%/arB&"r,8# >uritanski glasnogovornik 'io je doktor D,9'a Rj&,l*

@enkro5t je amolio kralja da od'ije da saslua puritane >oivao se na kanonsko pravo po komeje jeretiima 'ilo a'ranjeno da govore protiv 'iskupa "pak, D!ejms je dovolio diskusiju, i sam jeu2estvovao u raspravi Cralj je, ta2ku po ta2ku, odlu2ivao na tetu puritanaa, ali je rasprava tekla u

oputaju)oj atmos5eri i li2ila je na intelektualni okraj +eutim, kada je D!oua 9ejnolds ijavio da ini!e svetenstvo ima pravo da se sastaje radi odlu2ivanja i da 'i 'iskupi tre'alo da konsultujusinodesvoji8 dijeea, dolo je do promene raspolo!enja 9e2sinodje na2inila prelom u ragovoru >ri


6/72

pomenu ove re2i, D!ejms se raljutio, prise)aju)i se loeg detinjstva pod kalvinisti2kim nadorom, inapustio raspravu

>rvi D!ejmsov parlament koji se sastao u prole)e 1604 godine je podr!aoMilenarijsku peticiju, ito je 'io jo jedan od uroka suko'a imeu kralja i predstavni2kog tela Cada je u julu 1604 godine

parlament privremeno prekinuo rad, kralj se o'ratio svetenstvu i a8tevao je da se svi svetenii,

najkasnije do deem'ra, moraju pokoriti postoje)im pravilima .nglikanske rkve ili )e u protivnomostati 'e slu!'e ri stotine svetenika je od'ilo da prina u potpunosti Cnjigu opti8 molitava i ostalisu 'e slu!'e

Aedna od najve)i8 tekovina engleske re5ormaije, a koju je aslu!an kralj D!ejms " jesteautoriovani prevod @i'lije, ponat i kao Verzija kralja Dejmsa (Biblija kralja Dejmsa/ vo nije

prvi elovit prevod @i'lije na engleskiilijem indejl je u ormsu 1$#$-6 preveo i tampao ;ovi avet na engleskom jeiku +ajls

Caverdejl je 1$3$ godine u Hiri8u je tampao potpuni prevod @i'lije na engleskom jeiku Godine1$3 pojavila se tv Velika Bilija aj prevod je autoriovan od strane kralja ?enrija """ (1$0&-1$47/ Engleski protestanti u emigraiji su u Ienevi priredili prevod @i'lije koji se pojavio 1$60

godine o je tv!enevska Bilija(ponata i kaoBilija u pantalonamajer u >ostanju pie da su.dam i Eva napravili se'i pantalone/, posve)ena kraljii Elia'eti : Dueu, u ;ioemskoj, je 1$6godine osnovan entar a kolovanje svetenika koji su tre'ali da vre katoli2ku propagandu uEngleskoj u je 160# godine idata tvDue Bilija* standardni katoli2ki prevod, 'ila je doslovni

prevod ulgate;ajpopularnija je 'ila!enevska Bilija, a koju je kralj D!ejms verovao da je najgora Stoga je on

oda'rao 47 ($4/ u2eni8 prevodilaa i nagradio i8 rkvenim unapreenjima ni su radili podeljeni u 6grupa, od koji8 je svaka o'raivala pojedine knjige @i'lije Dve grupe su se sastajale u ks5ordu, dveu Cem'rid!u, i dve u Bondonu @ilo im je nareeno da sledeBiskupsku Bilijui 1$6 godine i da nemenjaju 'e potre'e ono to su vernii nau2ili da sluaju, kao i da ne unose sporne 'eleke i!enevske

Bilije "pak, prevodioi su koristili i Ienevsku i Due @i'liju Cada je prevod 'io gotov, u sva trisredita ga je pregledao od'or od 1# 2lanova, a atim su ga pregledali omas @ilson, 'iskupin2estera, i doktor +ajle Smit Smit je ivrio avrnu reviiju

>revod kralja D!jemsa se vani2no koristio 3$0 godina * .nglikanska rkva ga je revidirala tek170 godine vaj prevod je ivrio veliki utiaj na engleski jeik

;ajradikalniji engleski kalvinisti * independenti* nisu 'ili tolerisani i naputali su ostrvo i odlailiu ?olandiju ;ji8ov voa, 9o'ert @raun, je 1$# godine po'egao sa velikim delom svoje ajednie u+idel'urg u ?olandiji ;onkon5ormisti i Bajdena su 'ili predvodnii i iniijatori iseljavanja u.meriku, gde su nameravali da osnuju savrenu 8ri)ansku ajedniu, asnovanu na na2elimanji8ovog verou2enja ko 161 godine, 3$-oria meu njima su odlu2ili da odu u ird!iniju Cada su

krajem leta 16#0 godine isplovili i >limuta, 'ilo i8 je ta2no 100 "pak, 'ura je skrenula 'rod sa kursa,i umesto u ird!iniju, 'rod je stigao do puste o'ale rta Cod (+asa2usets/9adi lakeg pre!ivljavanja, sklopili su tvMejflauerski sporazum(po 'rodu kojim su doplovili/,

po kome su o'raovali jedno ivilno politi2ko telo i pri8vatili na2elo vladavine ve)ine snovali sukoloniju >limut na o'alama +asa2usetskog aliva Doseljenii su 'ili ljudi i gradova, nevi2niemljoradnji, lovu i ri'olovu, i teko su opstajali u divljini ;a sre)u, "ndijani i susedstva su 'ili

'lagonakloni i nau2ili su i8 da gaje kukuru, i drugim vetinama : jesen 16#1 godine svetkovali suprvi dan a8valnosti @ogu to su pre!iveli

a raliku od pret8odni8 pokuaja naseljavanja, ovaj nije 'io organiovan od dr!ave, neke mo)netrgova2ke kompanije, ili veleposednika, ve) od skromni8 ljudi koji su ispoljili veliki idealiam,8ra'rost i upornost

: vreme vladavine D!ejmsa ", Englesku je a8vatila prava pomama lova na vetie ;jegovapret8odnia, Elia'eta, je ove progone su'ijala e) prvi D!ejmsov parlament je doneo akone koji supredviali smrtne kane a !ene koje se 'ave rnom magijom Cralj D!ejms je u svom delu


7/72

Demonologydao podstrek ovom sujeverju, a pravnik Cok je postavio pravne osnove a progon>omama lova na vetie je dostigla vr8una u vreme graanskog rata (164#-164&/, pod vladavinomstrogi8 previterijanaa >rogoni su prestali na po2etku epo8e raionalima, u vreme restauraijeStjuarta

$,l,aj "a#,l%"a ra:a&% r', ra !arlj%! &a ' &,!, "ralja Bar'#&a a!ra

Catoli2ka vera u Engleskoj 5ormalno nije 'ila a'ranjena, ali je polo!aj katolika 'io vrlo te!ak,kako 'og akonski8 odred'i koje su i8 svodile na graane drugog reda, tako i 'og verskenetrpeljivosti protestantske okoline ladavina +arijeKrvave(1$$3-1$$/ je produ'ila ja imeu

protestanata i katolika Dugotrajni rat sa


8/72

rganiator Bar'#& a!r'io je R,r# K#*%i orika kupio je oko se'e svoje roake iprijatelje "omasa Vintera, "omasa #ersija,D$ona %ajta, i &aja 'oksa >lan je 'io da po'iju kralja i2lanove parlamenta, podignu ustanak u M%l&', dokopaju se kraljeve dee %arlsa i Elia'ete>otom je tre'alo da postave nekoga od nji8 dvoje na engleski presto

averu a u'ijanje D!ejmsa su skovali 1605;godine @ili su svesni da samo uklanjanje kralja ne 'iosiguralo uspe8, jer 'i se dr!ava onda nala pod upravom parlamenta, u kome su se nalaili puritani

Stoga su odlu2ili da po'iju i 2lanove parlamenta o su mislili da ivedu tako to )e grada parlamentau vreme kada parlament, u kraljevom prisustvu, 'ude asedao, 'iti minirana+aja 1604 godine su akupili gradu u susedstvu estminsterske palate, i do deem'ra prokopali

tunel do njeni8 temelja omas >ersi, koji je i sam 'io 2lan parlamenta, uspeo je da marta 160$ godineostavu u palati do'ije pod akup : tu prostoriju je Gaj =oks dovukao (#0/ 36 'uradi 'aruta, a atim to

prekrio ogrevnim drvetom i ugljemaverenii su o svojoj nameri o'avestili ?enrija Garneta, jeuitskog provinijala a Englesku n

se nije priklju2io averi, ali nije u2inio nita kako 'i je spre2io : meuvremenu, 'roj averenika seuve)ao a jo ljudi Aedan od nji8,'rensis "reem, je poslao pismo upoorenja svom roaku, katolikui 2lanu parlamenta, Vilijamu #arkerulorduMontiglu +ontigl je pismo #6 okto'ra 160$ godine

pokaao Sol'eriju, a on potom o'avestio kralja Dan uo2i otvaranja parlamenta, 4 novem'ra 160$

godine, grada parlamenta je pretra!ena Aedna grupa je pronala =oksa, a druga grupa 'urad sa'arutom =oks je 'io na vreme upooren da je avera otkrivena, ali je ipak odlu2io da ostane i ivedeaveru do kraja Cets'i je pokuao da digne ustanak, ali samo nekoliina ljudi im se pridru!ila a

protestanti su po2eli da i8 progone Cets'i je sa nekoliinom poginuo, a ostali su dovedeni pred sudSudio im je Edvard Cok ream je umro u tamnii, dok je averenika pogu'ljeno

S,lj&a ,l%#%"a

D!ejms " je vodio spoljnu politiku u pravu mirolju'ive neutralnosti n se anosio iluijom dakao veliki evropski vladar mo!e da pomiri ara)ene politi2ke i verske stranke na kontinentu

>rvi D!ejmsov korak 'io je sklapanje mira sa


9/72

katoli2anstva >olo!aj katolika u Engleskoj se popravio Cralj je naredio da se puste katolii i svi8atvora u Engleskoj

=e'ruara 16#3 godine, %arls je krenuo na put a


10/72

@akingem je okto'ra 16#$ godine, est mesei nakon neuspe8a u ?olandiji, predueo neuspeluekspediiju na Cadi "pak, a raliku od nekadanji8 po8oda Drejka, @akingemovu 5lotu su predvodilisla'i kapetani, a i sami 'rodovi su 'ili u loem stanju, a posade su 'ile sastavljene na 'rinu i od

prisilno sakupljeni8 ljudi rali2iti8 animanja @akingem je o2ekivao da =ranuska ue u rat sa;,%&, a sa


11/72

>oto ovi prinudni ajmovi nisu 'ili dovoljeni, a kralju je tre'ao nova, on se naao pred odlukom* ili da saove parlament, ili da promeni spoljnu politiku dlu2io se da saove parlament

%arlsov tre)i parlament (mart 16# * mart 16#&/ protekao je u istupima opoiije, 2iji jeglasnogovornik 'io ser D!on Eliot Cralju je predana predstavka ponata kao&eticija prava>oivaju)i se na osnovne odred'e elike povelje slo'oda i 1#1$ godine, sastavlja2i petiije sua8tevaliF 1/ da se sredstva a dr!avne ras8ode u'iraju samo u saglasnosti sa parlamentom #/ da kralj

ne alje vojnike na kantovanje (kori)enje tui8 ku)a i o'jekata/ i na taj na2in prinuuje podanike dapla)aju pore 3/ da se ne vre proivoljna 8apenja i ato2enja u tamnii 'e suda%arls je nedelju dana oklevao, a onda potpisao >etiiju koja je na taj na2in postala akon

kraljevine o je iavalo oduevljenje u narodu, i verovalo se da )e kralj poslati @akingema u auer"pak, kralj je @akingema poslao, sa svim po2astima, u >ortsmut gde je tre'alo da preume vostvo nadekspediijom a de'lokadu Ba 9oela u je vojvoda u'ijen

"stovremeno su postojale i verske nesuglasie %arls " i kenter'erijski nad'iskup Bod su agovarali2vrstu anglikansku politiku i su'ijanje puritanima, koji je imao jako uporite u parlamentu :

poslednjim parlamentarnim sedniama se raspravljalo o verskom pro'lemu i posrednim poreima kojeje %arls " pokuao da prikuplja mimo parlamenta ;a predlog D!ona Eliota, parlament je doneo 'ri

rezolucije, u kojima je re2eno da )e 'iti smatran kao neprijatelj emljeF 1/ svako ko pokua da unesenovotarije u religiju, !ele)i da uvede ili iri papinstvo #/ onak ko 'ude tra!io ili savetovao uvoenje

porea koje nije odo'rio parlament 3/ svaki trgova ili svaka oso'a, koji 'udu do'rovoljno platilinamete koje nije odo'rio parlament

Cralj je naredio parlamentu da se raie, meutim, Eliotovi istomiljenii su silom dr!alipredsedavaju)eg parlamenta dok je >etiija usvajana Sutradan su Eliot i jo osmoria 2lanovaparlamenta u8apeni i atvoreni u auer %arls " je potom raspustio parlament i po2eo da vlada sam

L%/&% r%. &,!/a&% r,l.% !a&r&% ,r% S#ra8,r

>rva kraljeva 'riga, pri uvoenju li2nog re!ima, 'ila je kako o'e'editi nova 'e pomo)iparlamenta%ezolucijaparlamenta je imala velikog odjeka meu Engleima, iako nije 'ila potvrenaod strane kralja

Da 'i doao do nova, kralj je stavio na snagu namete, od koji8 pojedini nisu 'ili sakupljani ve)nekoliko vekova jer su nestali raloi 'og koji8 su uvedeni :veden je, 1630 godine, pore na

plemi)e koji su nasledili vojne 5eude u vrednosti od 40 5unti godinje, a nisu proivedeni u viteaprilikom %arlsovog stupanja na presto Cralj je tra!io i povra)aj uma koje su od plantagenetski8vremena 'ile kraljevo vlasnitvo, ali su se tamo sada nalaila sela i !itna polja * i vlasnii su morali da

plate visoku nadoknaduBrodski porezje uveden 163$ godine, a datirao je jo i 11 veka kada sesakupljao u prio'alnim o'lastima na ime od'rani od vikinga %arls " je po2eo i sa ustupanjem i

prodajom monopola na odreenu ro'u pojedinim korporaijama :!ivaoi ovi8 monopola su imalivelike povlastie i privilegije: voenju dr!ave, %arls " se oslanjao na uak krug savenika, meu kojima su vode)u ulogu imali

T,.a* 4!,r# rl , S#a8,ra, i kenter'erijski nad'iskup 4%lj. L, ;a po2etku karijere,entvort je 'io jedan od voa opoiije >odr!avao je >etiiju prava "ako je 'io opoiionar, nije 'io

puritana Cada su se suprotnosti imeu kralja i parlamenta aotrile, preao je na stranu kralja

4r*"a ,l%#%"a &a%*"' L, ja/a&j a&l%"a&*" r"! r,,&% 'r%#a&aa

: okviru ja2anja li2nog re!ima, %arls se odlu2io i a tvrdu liniju u verskoj politii 9eio je da

oja2a anglikansku rkvu i potpuno su'ije puritane o je tre'alo da u2ini kenter'erijski nad'iskupiljem Bod%i)enje anglikanske rkve je podraumevalo vra)anje otueni8 pri8oda, o'novu aputeni8

rkava, 'olje o'raovanje svetenika, nador nad tampom i univeritetima, sreivanja stanja u


12/72

rkvenim sudovima, uvoenje jednoo'ranosti u 'ogoslu!enju, i su'ijanje svi8 tragovapuritanimaL

: sprovoenju ovi8 amisli, Bod se oslanjao na viitaije rkveni8 sudova, Visoku komisijui*vezdanu dvoranu isoka komisija je 'ila telo, sastavljeno od svetenika i svetovnjaka, kome je kraljpreputao 'rigu o rkvenim nadle!nostima krune Sli2no "nkviiiji, i isoka komisija je imala nadornad tampom i sudsku nadle!nost u slu2ajevima koji su se tiali krenja morala Ao u vreme

Elia'etine vladavine, sud vedane dvorane je odlu2io da se ni jedna knjiga ne mo!e tampati 'edovole nad'iskupa ili londonskog 'iskupa S8odno ovom akonu, Bod je austavio dotokkalvinisti2ke literature sa kontinenta : 'ogoslu!enju, Bod je podstiao eremonijaliam, protiv kojegsu se protestanti 'unili (sveteni2ke ode!de, ukraavanje rkava, kle2anje i klanjanje/

Cao povod a puritanski skup, poslu!ila je kana advokatu >rinu, sveteniku @artonu i nau2niku@estviku, koji su 'og natpisa protiv 'iskupa osueni juna 1$37 godine na stu' srama, se2enje uiju ido!ivotnu tamniu

>olo!aj katolika se po'oljao "mali su jako uporite na dvoru Craljia .nrijeta-+arija je 'ilakatolkinja "ako su odnosi imeu nje i %arlsa " u po2etku 'ili 8ladni, %arls je kasnije potpao pod njenutiaj @iti katolik je u dvorskim krugovima postalo moda, te su 'ogati ljudi i dvorjani naputali

protestantiam >apa (:r'an """/ je Bodu nudio kardinalski eir kada je postao nad'iskupCenter'erija Sve to je u narodu stvaralo sumnju da %arls " i njegova okolina !ele da emlju vrate ukatoli2anstvo

O#,r r%.' *l'/aj *.,r%

: drugoj polovini 30-i8 godina 17 veka, %arlsova politika je po2ela da nailai na otpor : toku1637-3 je usledio tv+empdenovslu2aj :voenje @rodskog porea je iavalo neadovoljstvo imnogi su od'ijali da ga plate Aedan od nji8,D$on +empden, se o'ratio 5inansijskom sudu, tvrde)i da

je @rodski pore neakonit Sudije su 7F$ odlu2ile u korist kralja "pak, parnia je imala velikog odjekau javnosti, tako da je dalje sakupljanje @rodskog porea 'ilo veoma ote!ano

S#ra8,r ,",ra!a Ir*"'

Craljev naj'li!i savetnik, Stra5ord, se a to vreme nalaio u "rskoj Englei su ovo susedno,eleno ostrvo, osvojili u vreme vladavine ?enrija "" >lantageneta (vladao 11$4-11& osvajanje"rske 116&-117#/, koji je 5ormalno prinat a kralja "rske

"rska je 'ila podeljena imeu engleski8 plemi)a i lokalni8 plemenski8 stareina o je 'ila divlja iaostala emlja Dve tre)ine, od ukupno 600 000 stanovnika, su 'ili sto2ari-polunomadi judori su

'euspeno pokuavali da uvedu re5ormaiju, jer je gotovo elokupno stanovnitvo istrajalo u svojojodanosti katoli2koj rkvi Englei su potom po2eli nasilnu koloniaiju protestantskog stanovnitva iEngleske i


13/72

Kra l%/&, r%.a B%*"'*"% ra#,!% *a +",#%.a

Dogaaji koji su neposredno iavali kra8 kraljevog apsolutisti2kog re!ima su tv B%*"'*"%ra#,!%imeu Engleske i im je a8tevao re5orme i naglaavao je politi2ku nadmo)


14/72

parlamenta lada je o'e)ala da )e sprovesti re5orme, ali je unapred tra!ila iglasavanje nova anastavak rata sa oto je >im pripremao petiiju protiv rata, kralj je raspustio parlament

: pomo) je prisko2io Stra5ord >re nego to se Cratki parlament sastao, on je marta 1640 godine,otiao u "rsku kako 'i tamo sakupio vojsku : irskom parlamentu, Stra5od je stao na stranu katolika, iagovaraju)i rat protiv kotski8 previterijanaa, uspeo je da do'ije nova u pomo) kog je podigaovojsku u "rskoj >otom, vojsku je tre'alo sakupiti i u Engleskoj Stoga je Stra5ord uterivao @rodski

pore i koristio druge nelegalne namete o je iavalo otpor poreski8 o'venika Cako 'og toga nijesakupljeno dovoljno nova, mo'ilisana je miliija na severu emlje, dok su na jugu Engleske pose'nedru!ine vrile nasilno vr'ovanje a redovnu vojsku

"pak, severnja2ka miliija se pokaala 'eopasnom po o i'ijanju suko'a sa o2ela je da sakuplja nova od engleski8 katolika, i da seo'ra)a papi, tra!e)i od njega vojnu pomo) atim se postarala da prido'ije naklonost ranske ku)e,


15/72

udajom svoje )erke +arije a prina iljema "" ranskog (i ovog 'raka roen iljem """ ranski/>oto nije uspela da o'e'edi podrku i inostranstva, po2ela je putem posrednika da 8uka vojsku

protiv parlamenta5iiri su 'ili odani kralju, a nji8ova netrpeljivost prema parlamentu je rasla @ili su spremni da

krenu na Bondon, oslo'ode Stra5orda i raspuste parlament Bondon je a8vatila panika Bjudi su po2elida se okupljaju i prete, kao idajniima, 2lanovima Donjeg doma koji su glasali protivBill o(

Attainder akon je usvojem maja 1641 godine >otom je tre'alo kralj da ga potvrdi svojimpotpisom : po2etku se dvoumio, ali je na kraju popustio i potpisao dokument kojim je slao svogsposo'nog ministra na gu'ilite

4r*", %#a&j $#%%ja ",r&a % ra&a 4l%"a r.,&*#ra&*a ,ra,!a&j *#ra&a"a "a!aljr% % ,l,la!%

: entru interesovanja i rasprava Dugog parlamenta 'ilo je i versko pitanje +onarsi su titilianglikansku rkvu, a u parlamentu je 'ilo mnogo puritanaa, to je od elia'etinskog vremena 'io

jedan od uroka suko'a imeu monar8a i predstavni2kog tela

Sami puritani nisu 'ili slo!ni po pitanju ureenja rkve >ostojale su tri strujeF erastijanci,prezviterijanci, i in(epen(enti

Erastijansku struju je predvodio >im, i ona je imala podrku ve)ine u parlamentu agovarali su sea dr!avnu rkvu koja ne 'i tolerisala ni anglikane ni radikalnije protestante o je prakti2no 'ilaanglikanska rkva, s tim to 'i kralja i 'iskupe smenili parlament i parlamentarni komesari i redovasvetovnjaka va struja je po'edila 1641-4# godine

>reviterijani su se alagali a potpuno usvajanje kalvinima sa organiaionom emomkonistorija, previterijuma i sinoda vaj vid ureenja je od'ijen 1641-4# godine, ali je pri8va)en1643 godine 'og savea sa


16/72

5iiri Stra5ordove vojske koja je rasputena u Aorkiru su 2ekali nareenja u po8odu protivustanika u "rskoj i okupljali se oko dvora da pru!e kralju podrku ;jima su se pridru!ili i mnogi mladi

plemi)i Do'ili su nadimak kavaljeri, koji se kasnije preneo na sve kraljeve pristalie Suko'ljavali s sesa kal5ama i okolni8 radnji koji su naivani ologlavi'og na2ina na koji su 'ili oiani

>o2etkom 164# godine dr!avni tu!ila je podigao optu!'u i atra!io parlamentarnu istragu(sumnji2enje/ protiv petorie 2lanova Donjeg domaF >ima, ?ampdena, ?elerid!a, ?olsa i Stroda,

pod optu!'om da su idali dr!avi i podr!avali kotske odmetnike a8tev nije 'io akonit i Domlordova je od'io da ida nalog a 8apenje Cralj je narednog dana (4 1 164#/ pokuao da i8 u8apsiSa pratnjom od 400 naoru!ani8 ljudi je krenuo ka estminsteru gde je asedao parlament "pak, >im,?empden i ostala trojia optu!eni8 poslanika, su se sakrili u londonskom Sitiju, koji je odlu2io da i8 ioru!jem atiti od 8apenja kupilo se oko 4000 naoru!ani8 plemi)a i slo'odni8 seljaka i dolineeme i @akingemira, i stavilo se u slu!'u parlamenta >riklju2ili su im se i pripadnii ratnemornarie, i stavili parlamentu na raspolaganje skladita

Gra:a&*"% ra# (16


17/72

Ekonomska mo) i verska anesenost su 'ili na strani parlamenta Sam Bondon je 'io 10 putanastanjeniji, i imao preko 10 puta vie gotovog nova nego 'ilo koji drugi grad u Engleskoj : rukama

parlamenta je 'io upravni i administrativni aparat, takoe su dr!ali luke, trgova2ke i 5inansijske entre,to im je omogu)avalo da sakupljaju pore u najravijenijim delovima emlje Da 'i mogao da pla)aratne trokove, Dugi parlament je iglasao ni poreski8 re5ormi :vedene su, po 8olandskom uoru,akie (troarine/ na ranu ro'u "menjen je i sistem direktnog oporeivanja : vreme Elia'ete,

proenje su su'sidije, pri 2emu je svaki okrug pla)ao 70 8iljada 5unti Cada je rat po2eo, uveden jesistem progresivnog oporeivanja :savreno je rareivanje emljarine i porea na imovinu viporei su 'ili pravedniji a pojedine, a raliku od raniji8 proivoljni8 su'sidija >omorske luke sudavale parlamentu trgova2ku mornariu >rekomorska trgovina je uve)avala 'ogatstvo po'unjenika,dok je %arls " imao pro'lema sa uvoom oru!ja i inostranstva

Craljev polo!aj je 'io mnogo nepovoljniji +orao je da vodi rat oslanjaju)i se na poklone i plja2kuelike svote nova a podianje kraljeve vojske, dali su+enri )omerset erl od Vusterai Viljem

Kevendi erl od .jukasla, koji su prilo!ili preko milion i po 5unti akoe, i katolii su mu nov2anopomagali

'e strane su 'ile vojno nespremne ;ijedna od ara)eni8 strana nije vodila 'itku sa vie od &-1$8iljada ljudi "uetak je 'ila 'itka kod Mar*#,& M'ra(# jul 1644/, kada se oko #0 8iljada ljudi

'orilo na strani parlamentaSve do uvoenja vojni8 re5ormi od strane parlamenta, tv Vojske novog tipa(;eM model .rmN/,

na o'e strane su vojne jedinie sakupljala i vodila privatna lia >ojedini pukovi su 'ili stalnoanga!ovani, a neki su sakupljani a odreeni po8od akoe, neki pukovi su 'ili pla)ani od lokalni8

porea, neke je pla)ao direktno kralj ili parlament ojske su 'ile nedisiplinovane i sklone plja2ki *pose'no kraljeva vojska

;a o'e strane su pukovi 'ili odeveni u rvenu, plavu, 'elu ili elenu 'oju Cada je uvedenaojska novog tipa, po2ela je da, u trupama parlamenta, preovlauje rvena 'oja : toku 'itke,vojnii su se preponavali po loinkamaFBog s nama/i.ek je s toom 0 za kralja/ kao i po na2kama

pose'no odreenim uo2i 'itke: pogledu kvaliteta trupa, u po2etku je prednost 'ila na strani kralja n je raspolagao ljudstvom

koje je lako mogao pretvoriti u vojnike >lemi)e, nji8ove love i konjuare je samo tre'alo o'u2iti utaktii, i ve) 'i imao odli2nu konjiu Craljev ne)ak, kne 9upre8t, je o'u2io, po vedskom uoru,kraljevsku konjiu, kojoj u prve dve godine rata parlamentarna vojska nije mogla nita Graanima s

juga je 'ila potre'na du!a o'uka da 'i to postigli " po kvalitetu (2inili su je sitni plemi)i skvajeri, islo'odni seljai jomeni/ i po taktii, konjia je 'ila glavni rod vojske u Engleskom graanskom ratuna je do'ila sve odlu2uju)e 'itke Conjanii su se 'orili po sistemu koji je ustanovio vedski kraljGustav .dol5 >re ridesetogodinjeg rata, konjia je upotre'ljavana po tv 8olandskoj taktii *

primiala se neprijatelju u kvadratu i delovala vie pitoljima nego sa'ljom (tv karakoliranje/ >ovedskom sistemu, konjia je opet prela na juri sa'ljama, ali u tri kolone

Craljeva peadija je 'ila 'olja od puritanske, jer ju je 2inila sirotinja i velki8 'rda i Cornvola

.rtiljerija je upotre'ljavana, ali nije imala odlu2uju)u ulogu u 'itkama, dok je mornaria odma8prela na stranu parlamentaojska parlamenta je u prve dve godine trpela porae ada je na senu stupio Ol%!r Kr,.!l,

'udu)i protektor repu'like >uk kojim je komandovao je 'io sakupljen od strane independentski8Asocijacija isto1nih gro(ovija :speo je da o'e'edi svojim ljudima redovnu platu, kao prvi preduslova svaku re5ormu vojske >ri prijemu ljudi u svoj puk proveravao je nji8ova verska uverenja i

podvrgavao i8 strogoj disiplini i vojnoj o'ui >lja2ka, pijanstvo, valeraija, pa 2ak i aklinjanje suka!njavani ojnii su 'ili, uglavnom, slo'odni seljai koji su u rat poli sopstvenim konjima"ve!'ani su u vedskom na2inu napada, po uoru na kraljevsku konjiu "pak, a raliku odkraljevski8 konjanika, liverovi konjanii su 'ili disiplinovani i van 'ojita, a ne samo na njemuako je nastao rod strogi8, 5anati2ni8 puritanski8 ratnika, provani8 .voz(eni Cromvelov puk je

postao uor i osnova a vojnu re5ormu i o'raovanje tv .rmije novog tipa


18/72

$r!a ,%&a ra#a "ralj &a *!r' &'*l% r,!,r% %#"a ", E%la 9#a 'O"*8,r'

Cralj je januara 164# godine, u pratnji malog 'roja svoji8 pristalia napustio Bondon, i uputio seka severu i stigao u Aork, gde je do'io podrku tamonji8 plemi)a : dva navrata je pokuao da osvoji?ul, gde su se nalaile velike ali8e vojne opreme

"ako je kralj 'io u tekom polo!aju, parlament je stupio s njim u pregovore, inevi mu u leto 164#godine devetnaest predloga * ukoliko 'i se kralj sa njima saglasio, mogao je da se vrati na presto>arlament je tra!io da 2lanovi tajnog saveta, vii 2inovnii i na2elnii tvrava 'udu postavljeni snjegovim nanjem i pristankom akoe, parlament je tra!io da se strogo primenjuju akoni protivkatolika i da se isklju2e papisti i Doma lordova akoe, kralj je morao da se saglasi sa rkvenomre5ormom i predajom delinkvenata (kako su naivani agri!eni protivnii parlamenta u %arlsovomta'oru/ Cralj je od'io >arlament je potom doneo odluku da se imanja delinkvenata aplene i iskoristea pokri)e trokova oko idr!avanja vojske

>osle neuspeni8 napada na ?ul, kralj je raspustio odred jorkirski8 plemi)a i krenuo na jugStigao je, avgusta 164# godine, u ;otingem, sa malim odredom od 00 peaka i 300 konjanika u je## avgusta 164# o'javio rat parlamentu " ;otingema je otiao u els, koji je 'og vekovnog radora

sa Engleskom i 'or'enosti tamonjeg stanovnitva predstavljao pogodno podru2je a regrutovanjevojske Cralj je sakupio vojsku od 6 000 peaka i # 000 konjanika akoe, i parlament je podigaovojsku na 2ijem 2elu su 'ili Eseks, +an2ester i oler

Do prve ve)e 'itke u graanskom ratu je dolo 23;,"#,ra 16limut dr!ao u pomo) 5lote (kao i?ul/ rupe i elsa su od'ijale da krenu na Bondon sve dok ne padne Gloster ako je napad naBondon i tri prava apre2en ?ulom, >limutom i Glosterom

"pak, u Bondonu je vladala panika Dolo je do demonstraija u dvoritu estminsterske palate,koje je rasterala konjia Aedan dan je grupa demonstranata tra!ila predaju, a drugi dan druga grupagraana je tra!ila 'or'u do kraja : prestonii je organiovana miliija koju su sa2injavale londonskekal5e sa adatkom da oslo'odi Gloster

;a vest da opsednutima sti!e pomo), kne 9upre8t se sa konjiom uputio da je austavi, dok suartiljerija i peadija i dalje dr!ale grad opsednutim +eutim Eseksova vojska je uspela da od'ijenapade 9upre8tove konjie Cada je Eseksova vojska stigla u 'liinu Glostera, videla je kako se

kraljeva vojska povla2i >otom je odred londonske miliije tre'alo da se vrati u Bondon "pak, put imje prepre2ila kraljeva vojska kod gradi)a/juberija >rva 'itka se odigrala 20;*#.ra 16


19/72

Sa! *a +",#*",. L%a % K,&!&a

Svaka od ara)eni8 strana je tra!ila savenike Cralj se dogovarao sa ?olananima, Danima,=ranuima, papom, i irskim katoliima, ali nita nije postigao >arlament se a pomo) o'ra)ao


20/72

>otom je parlament iglasao 2redu o samoodricanju, kojom su svi poslanii morali da se odreknupolo!aja u vojsi om merom je smanjena ranija previterijanska komanda, poto su Eseks i ve)inakomandanata 'ili 2lanovi parlamenta >lan o re5ormi vojske, Donji dom je pri8vatio 2C;ja&'ara 16reviterijani su preovladavali u predstavni2kom telu, a independenti uvojsi, tako da su se politi2ke i verske ramirie ispoljavale kro suko' vojske i parlamenta

Cnjigu opti8 molitava su previterijani smatrali idolopokloni2kom i da je ato potre'no da se ona

ukloni .nglikansko 'ogoslu!enje je akonom a'ranjeno ko #000 svetenika je otputeno i slu!'e


21/72

Deem'ra 1647 godine na udaru su se nali i independenti >arlament je iglasao propise pokojima )e unitarijani i ostali slo'odoumni jeretii 'iti ka!njeni smr)u, a papisti i drugi sektaido!ivotnom ro'ijom

;e odo'rivi slo'odu veroispovesti, parlament je pokaao malo politi2kog slu8a i o'ira premavojsi koja je pod vostvom independenata ivojevala po'edu >ostavilo se pitanja ta raditi savojskom >redlagano je da se jedan deo upotre'i a 'or'u protiv ustanka koji je i'io u "rskoj (1641/, a

da druge otpuste ku)ama * ali 'e plate koju im je parlament dugovao o je 'io deo avere koju jeskovao deo previterijanski8 poslanika, koji su tre'ali da pregovaraju sa kraljem i u pomo) rojalistaeliminiu sektae re'alo je da 'udu rasputene samo trupe .rmije novog tipa, dok su ostale

jedinie koje je pla)ao parlament tre'ale da ostanu pod oru!jemojsku je a8vatilo neadovoljstvo, ali ni meu vojniima nije 'ilo politi2ke saglasnosti >ostojale

su radikalna i umerena struja :mereniji su se adovoljili do'ijanjem verske toleranije iparlamentarne vladavine * ova uverenja su delili i Cromvel i =er5aks a korenitije promene sealagala struja tv l!lra(uravnjiva1a/ o su uglavnom 'ili kal5e, anatlije, sitni trgovi ;ji8ovvoa 'io je D,& L%lr&

;jegova politi2ka doktrina je po2ivala na prirodnom pravu * da se ljudi raaju slo'odni i da jeivor svake akonite vlasti narodni sporaum Hilj njegove politi2ke 'or'e 'io je opte pravo glasa,

da se parlament saiva svake godine kako 'i se o'e'edio nador poslanika od strane 'ira2a :verskom pogledu je a8tevao ukidanje konvenata i episkopata, i slo'odu savesti Ekonomski a8tevi

'ili su ukidanje trgova2ki8 monopola Bil'ernu je tokom 1646 godine dva puta sueno Dom lordovaga je 'og 'untovni8 pam5leta osudio na nov2anu glo'u od 4 000 5unti i 7 godina ato2enja u aueru,kao i do!ivotno lienje prava na vrenje graanske ili vojne 5unkije

>otom je po2eo organiovan otpor vojske parlamentu ;ajpre su, u osam konji2ki8 pukova, a atimi u ostalim jediniama ojske novog tipa, kojom je apovedao =er5aks, ia'rani vojni2ki poslanii iliagitatori ni su ajedno sa o5iirima ia'rali ve)e vojske, koje je tre'alo da astupa njene interese+eutim, ve)e nije samo ramatralo pro'lem isplate duga vojniima, nego se 'avilo i politi2kim

pitanjima * o'e'eivanje verski8 i politi2ki8 slo'oda ?apenje Bil'erna je samo poja2avaloogor2enje vojnika Cromvel je pokuao da smiri strasti u vojsi, a takoe pokuavao da privoli

parlament na korektniji odnos prema vojniima "pak, u parlamentu nije naiao na raumevanjeSaoptavaju)i vojniima nameru parlamenta da i8 raspusti ku)ama, molio i8 je da se pot2ine volji

parlamenta, o'e)avaju)i da )e vojniima koji se prijave a po8od na "rsku 'iti ispla)ene sve aostaleplate i vremena graanskog rata Cromvelov govor je naiao na negodovanje vojni2ki8 predstavnika

4 arla.a *a "ralj. =arl*,. *'",% '&'#ar !,j*" Gla! rl,a % ",&8r&%ja' $#&%j' !,j*"a ,"'%ra L,&,&

>arlament je odr!avao vee sa kraljem %arlsom, nameravaju)i da u pomo) rojalista ukloni

protivnike i smiri vojsku Cralj se saglasio da ukine episkopalno i prina previterijansko ureenje, atakoe je pristao i da sve oru!ane snage 'udu pod kontrolom parlamenta dvadeset godina>oto je sve ono a ta se 'orio 'ilo dovedeno u pitanje, Cromvel je stao na stranu svoji8 vojnika

n je 31 maja 1647 poslao astavnika D!ojsa i $00 konjanika sa adatkom da ode u ks5ord i spre2iagente parlamenta da umi artiljeriju koja je tamo 'ila smetena >otom je tre'alo da ode u ?olm'i istavi kralja pod nador kako ne 'i otiao u Bondon i priklju2io se parlamentu %arls je tada pomislio da)e na tron do)i u pomo) Cromvelovi8 konjanika umesto u pomo) previterijanaa Cralj je pod

pratnjom stigao u ;jumarket, gde je 'io logor ojske novog tipa Stavljanjem kralja i topova podkontrolu, Cromvel je ra2unao da )e prinuditi parlament na sporaum 'e naruavanja njegovog(parlamentovog/ integriteta "pak, dolo je do potpunog rasepa imeu vojske i parlamenta :

;jumarketu su i redova vojske 2i)eni o5iiri i vojnii odani parlamentu, a i Bondona su neki od

poslanika pre'egli vojsi: ;jumarketu su 2lanovi vojnog ve)a, po2etkom juna 1647, potpisali )ve1anu oavezu, u kojoj su5ormulisali svoje iljeve i program ra!ilo se da engleski narod, kao i 'ivi vojnii ne 'udu ilo!eni,

posle demo'iliaije vojske, 'ilo kakvim nepravdama i uvredama @e ispunjavanja ovi8 a8teva, i


22/72

do'ijanja odgovaraju)i8 garanija, vojska nije !elela da se raie "stovremeno je vojno ve)e ijaviloda vojska ne te!i o'aranju postoje)eg poretka i da u njene planove ne ulai stvaranje independentskevlade i guenje previterijanstva

:'ro je glavni ta' vojske prenet i ;jumarketa u Sent-l'ens, 'li!e Bondonu ojno ve)e jesredinom juna idalo novu deklaraiju, koja je tre'alo da opravda pri'li!avanje vojske glavnom gradu: deklaraiji su tra!eni novi i'ori a parlament, odreivanje njegovi8 sednia i 2i)enje parlamenta

od jedanaestorie njegovi8 2lanova koji su se najvie amerili vojsi, kao i proglaenje amnestijeSredinom jula 1647, agitatori su tra!ili da se odma8 ue u prestoniu, da se ivri 2i)enjeparlamenta, da se londonska miliija preda u ruke independenata, da se parlament o'ave!e da ni podkakvim igovorom ne)e dovoditi strane trupe u emlju ;a predlog Cromvela i ?enrija .jretona,o'raovana je komisija od 1# o5iira i 1# agitatora, da sastavi popis osnovni8 a8teva vojske kaoosnove a dalje pregovore sa kraljem i parlamentom a komisija je iradila tv .lave pre(loga, ukojima je a8tevanoF da se parlament 'ira samo na rado'lje od dve godine, vojska i mornaria tre'a10 godina da 'udu pod kontrolom parlamenta, spoljnom politikom tre'a da rukovodi pose'ni organ *ra!&, !, koje 'i o'javljivalo rat i mir u saglasnosti sa parlamentom i koje 'i postavljalo viedr!avne 2inovnike >rema tom projektu, tre'alo je da se ukinu svi akti koji su propisivali o'avenokori)enje utvrenog teksta engleske liturgije rojalisti se u roku od pet godine ne smeju postavljati na

dr!avne polo!aje niti 'irati u parlament>arlament je privremeno po2eo da 2ini ustupke omas =er5aks je postavljen a

glavnokomanduju)eg svi8 vojni8 snaga Engleske 9eeno je i da se komanda nad londonskommiliijom poveri independentima %lanovi parlamentarne jedanaestorie su do'ili dovolu da napusteBondon i odu na kontinent

"pak, stanovnitvo Bondona je 'ilo protiv sporauma sa sektaima rgova2ke kal5e su provalilena sedniu parlamenta i po2ele da prete >arlament je potom radio pod diktatom londonski8 masa

Da 'i spre2ila previterijanski prevrat, vojska je krenula na Bondon Glavni grad se 6; a!'*#a16etniju Beveleri su insistirali na pravu ste2enom roenjem, na osnovu koga svaki

punoletan Engle tre'a da ima pravo glasa (pravo glasa su imali samo 5ri8olderi sa enom odnajmanje 40 ilinga godinje/#rirodnim zakonima, grandi su suprotstavili*emaljske zakone Grandisu smatrali da su potre'ne ivesne korekije i'ornog sistema, ali su 'ili protiv opteg prava glasa>osle asedanja vojnog ve)a, #& okto'ra 1647 o'raovana je komisija sa iljem da uskladi a8tevelevelera i one inete u &lavama predloga(a koje su 'ili grandi/ ojniima se ialo u susret tako to

je predlo!eno da se 'ira2ko pravo proiri na sve one koji su se u graanskom ratu 'orili na straniparlamenta, ili su pru!ali materijalnu pomo) Beveleri su 'ili neadovoljni, i suko'i su se nastavili

>rotivnii pregovora sa kraljem su do'ili prevagu na sednii od $ novem'ra ;a a8tev levelera,vojno ve)e je odlu2ilo da se saove opti skup vojske, na kome je 2itava armija tre'alo da odlu2i o

pri8vatanju.arodnog ugovora "pak, saivanje ovakvog skupa je pretilo da unese nered u vojsku, iCromvel i =er5aks su odlu2ili da stanu tome na put :mesto opteg skupa 2itave vojske, komandanti su

odlu2ili da odr!e smotru vojske po jediniama u tri vremenska roka na tri rali2ita mestaBeveleri su pokuali da na smotru $ pukova u eru dovedu jo dva puka, protivno =er5aksovomnareenju, i da demonstiraju u korist.arodnog ugovora =er5aks je uspeo da spre2i po'unu dma8 jesavan vojni sud koji je tri vojnika osudio na streljanje


23/72

: deem'ru 1647 dolo je do imirenja granda i levelera Svi u8apeni u2esnii u po'uni suoslo'oeni i vra)eni na ranije du!nosti

B"*#!, "ralja =arl*a r'% ra:a&*"% ra#

Ao dok je trajala kon5erenija u >etniju, kralj %arls je 1$ novem'ra po'egao u amak Caris'ruk,na ostrvu ajt, i tu po2eo da sprema po'unu D.ra 16oto je vojska 'ila ivan Bondona, previterijani su opet digli glavu Septem'ra 164 godine sustupili u pregovore sa kraljem, koji su se novem'ra 'li!ili povoljnom avretku akoni protivjeretika su proli u o'a doma, to je jasno stavljalo do nanja Cromvelu i vojsi 2emu mogu da senadaju

>ri povratku, po'edni2ka armija se austavila u Sent-l'ensu, u 'liini Bondona ojska je donelaprotestnu deklaraiju protiv pregovora parlamenta sa kraljem i a8tevala da mu se sudi i da se raspustiparlament >ukovnik omas >rajd je doao u Bondon, i $ deem'ra 164 je sa grupom vojnika'lokirao gradu parlamenta :pao je na sedniu i odstranio i parlamenta sve protivnike independenata* nji8 140 statak, tv%rnji parlament, je mese dana kasnije,


24/72

Beveleri su tra!ili demokratsku repu'liku * 'ira2ko pravo je tre'alo da do'iju svi Englei kojinavre #1 godinu (iuev prosjaka i slugu, a rojalistima je ovo pravo tre'alo da 'ude uskra)eno na 10godina/ parlament je tre'alo da se 'ira svake godine da se o'ustave svi progoni 'og verski8 ralikada nema prisilne vojne slu!'e ukidanje monopola, troarina, arina i desetineL

>oto je graanski rat okon2an, independentima nije 'io potre'an save sa levelerima i odlu2ili suda i8 odstrane Aedan od radikalno opredeljeni8 vojnika je streljan aprila 164& godine ;jegova

sa8rana se pretvorila u demonstraiju >okuana je i po'una u vojsi, ali je po'unjenike u no)nomnapadu naBrad(ordmaja 164& godine poraio =er5aksBil'ernu je dva puta sueno, ali ga je porota o'a puta oslo'odila, iako je 'io kriv "pak, posle

guenja ustanka u maju 164& godine, leveleri nisu vie predstavljali opasnu politi2ku pretnju

$,ra r,jal%*#a ' +",#*",j % r",.,r*"%. ",l,&%ja.a '9&j '*#a&"a ' Ir*",j

Drugi pro'lem sa kojim je repu'lika morala da se o'ra2una 'ili su rojalisti, koji su grupisali svojesnage u od kontrolom parlamenta ostali su samo Bondonderi i Da'lin >arlament jeodlu2io 164& godine da pokori "rsku ;adao se da )e irskom emljom isplatiti svoje poverioe

Cromvel je kranuo na "rsku sa vojskom od 1# 8iljada ljudi "skrao se u Da'linu, avgusta 164&godine i uputio ka severu, kaDrogedi, koju je auelo 3 000 "raa "ri su pru!ali veliki otpor, ali suCromvelovi vojnii uspeli da aumu tvravu, a potom su po2inili velike lo2ine nad pre!ivelimvojniima i stanovnitvom

9aspao se la'avi save koji je rmond uspostavio imeu katolika i protestanata >rotestantskivojnii i kolonisti su pristupali Cromvelu : prole)e 16$0 godine opasnost je apretila i


25/72

irski emljoposednii 9avio se najte!i o'lik eksploataije * sistem sitnog selja2kog,polunadni2arskog akupa i podakupa, o'rada emlje pomo)u rada poluprosja2ki8 irski8 akupaa

>olovinom 17 veka, ameri2ke kolonije su se ravile usled progona kojima su 'ili podvrgavaninonkon5ormisti : .meriku su se kretale dve kolonijalne struje Demokratski orijentisani sektai su senaseljavali, uglavnom, u severnom delu, u ;ovoj Engleskoj, a anglikansko-katoli2ki aristokrati u

ju!nom delu dananji8 S.D : ;ovoj Engleskoj, stanovnitvo je 'og svoji8 verski8 uverenjapodr!avalo najpre parlament, a potom repu'liku ;a jugu su preovladavali anglikani i rojalisti, i tu jekraljevo pogu'ljenje pra)eno velikim negodovanjem

;a @ar'adosu su stanovnii od'ili da prinaju parlament i naoru!ali su vojsku od 6000 ljudi;jima je repu'lika u2inila ustupke Doputena je slo'oda veroispovesti, prinato je da se porei nemogu prikupljati 'e pristanka lokalnog stanovnitva, i dovoljena je slo'oda trgovine sa svimdr!avama koje nisu u ratu sa Engleskom >od sli2nim uslovima su se i ostale kolonije pot2inilemetropoli

Na!%a%,&% a"# (a",& , l,!%%) ra# *a 7,la&%j,.

%etvrtina 5lote prela je na stranu kralja, i smestila se u 8olandskim lukama, odakle je podkomandom prina 9upre8ta ugro!avala englesku trgovinu

.dmiral R,r# Blj"je mnogo uradio na reorganiaiji engleske mornarieF uvedena jepro5esionalna slu!'a, usvojen je program a igradnju veliki8 i teko naoru!ani8 'rodova, i ravijenaje nova pomorska taktika @lejk je progonio 9upre8ta od "rske do o'ala >ortugalije, a potom u+editeranu, gde je kod Kar#a&, &,!.ra 1650;godine unitio ve)i deo rojalisti2ke 5lote

+orima i okeanima je jo uvek, neprikosnoveno, vladala ?olandija (:jedinjene provinije/ na jeraspolagala sa oko 16 000 trgova2ki8 'rodova, dok su sve ostale pomorske sile ajedno imalo oko 48iljade ?olandska pomorska trgovina se proteala sve do Aapana, a


26/72

?olandski admiral M%l R,j#rje a!'*#a 1652 godine napao englesku eskadru podD!ord!om Ekjuom kod $l%.'#a, i iako je 'io 'roj2ano sla'iji, prinudio je na povla2enje "pak, krajemseptem'ra mu je apretila glavnina engleske 5lote, pa se povukao prema glavnini svoje 5lote u

;juportu Englei su ponovo ovladali Canalom i nastavili su da plene 8olandske 'rodoveEnglei su u Doveru ostavili @lejka sa 4$ 'rodova, to je iskoristio +arten romp, koji je u

meuvremenu ponovo postavljen a komandanta 8olandske mornarie n je 1 deem'ra 16$#

isplovio sa 0 'rodova da 'i sproveo kro Canal konvoj od 300 trgova2ki8 'rodova koji su krenuli uprekomorske emlje, i kako 'i sa2ekao trgova2ki konvoj koji se vra)ao u ?olandiju "nenadio jeEnglee, i potukao i8 kodDand$esa Cada se vra)ao, Englei su pokuali da ga austave, ali je rompnapao prvi, i krajem 5e'ruara 16$3 godine kod#ortlenda, je u trodnevnoj 'ii, uspeo da se pro'ijekro Canal

;ajve)a 'itka prvog anglo-8olandskog rata se odigrala *r%&,. j'&a 1653;godine kod N,r#?,rl& Nj',r#a, kada su se, prvi put, o'e 5lote sudarile u punoj ja2ini >o'edu su odneli Englei,a @lejk je potom pristupio 'lokadi 8olandske o'ale ?olanani su pokuali da ra'iju 'lokadu, i i &avgusta 16$3 su voene dve 'itke * kodKatvajkai )heveningena* u kojima su ?olanani potpunora'ijeni

: Sredoemlju su ?olanani i Englei imali eskadre a atitu svoje trgovine od 'er'erski8 gusara

dma8 po i'ijnju suko'a, ?olanani su 'lokirali deo engleske 5lote u Bivornu, a ratne 'rodove sunapali po2etkom septem'ra 16$3 kod ostrva El'e, i prisilili i8 da uplove u >orto Bongone na El'i >ri

pokuaju engleski8 'rodova i Bivorna i >orto Bongona da se sjedine, dolo je do 'itke u kojoj suEnglei pora!eni i prinueni da napuste Sredoemlje

?olandiju je rat teko pogaao ;jena pomorska trgovina je gotovo sasvim amrla "pak, i Engleisu imali pro'lema ;aporna slu!'a i loe sna'devanje su iaivali neadovoljstvo i po'une u engleskojmornarii, a Sredoemno more je 'ilo atvoreno a englesku trgovinu Stoga je Cromvel pristao na

pregovore +irom u 4*#.%&*#r', 15; ar%la 165oto je 'eg unisa od'io da garantuje 'e'ednost engleski8 'rodova i graana od napada tuniski8gusara, @lejk je & aprila 16$$ godine uplovio sa 1$ 'rodova u luku#orto3'arinai unitio & tuniski8ratni8 'rodova >o2etkom juna 16$$ @lejk je stigao pred Cadi i otpo2eo 'lokadu luke i panske ju!neo'ale radi 8vatanja sre'rne 5lote, ali se u septem'ru povukao @lokada je nastavljena marta 16$6 i

septem'ra iste godine @lejk je presreo sre'rnu 5lotu koja se vra)ala i +eksika i aro'io je ve)i deo'rodova Drugu pansku 5lotu, Englei su potpuno unitili aprila 16$7 godine u lui Santa CruDruga eskadra od 1 ratni8 i #0 transportni8 'rodova sa 3 000 vojnika je, pod apovednitvom

4%lj.a $&a, krenula na panske posede u apadnoj "ndiji (.merii/ >ripreme su ivrene aljkavokupljeni su najgori vojnii i rali2iti8 pukova, a pridodati su im nasilno mo'ilisani iviliEkspediija je 'ila nepripremljena a tropsku klimu eliki 'roj vojnika je o'oleo Englei su se aprila16$$ iskrali na ?ispaniolu (Santo Domingo/, ali i8 je tu porailo pansko stanovnitvo >en je potomkrenuo na Aamajku koju je osvojio 10-17 maja 16$$

Cromvel je prido'io a savenika =ranusku pa su 5ranuske i engleske trupe potukle


27/72

4r*"% %!,# ' r'l%% !r*" *l,, !l%"% r,j !r*"% 8a&a#%"a #a .,&ar%ja "!"r%

;ador nad verskim !ivotom 'io je poveren od'oru istra!ni8 sudija koji je imao pravo da ispitapodo'nost kandidata a sveteni2ku slu!'u d'or je 'rojao 3 ljudi i 'io je sastavljen odpreviterijanaa, independenata i nekoliko 'aptista @ili su promenjeni dekani univeriteta i upravnii

koled!a:sled verske pometnje tokom graanskog rata, javili su se 'rojni proroi sa apokalipti2nimviijama >ripadnii >etog arstva su nameravali da to pre o'rauju dr!avu @o!ju u Engleskoj>ostojali su i maglotonijani * sled'enii londonskog kroja2a koji je tvrdio da su on i njegov roakdvojia svedoka i tkrovenja d mnogo'rojni8 grupa verski8 anesenjaka, jedna je vremenomado'ila potovanje naroda i dr!ave o je 'ilo Drutvo prijatelja, koje je osnovao D,r ?,"*, koje

je sto godina kasnije do'ilo imeKvekeriD!ord! =oks je u2io o'u)arski anat, ali je sa 1& godina, kada je otpo2eo graanski rat, postao

lutaju)i verski anesenjak Sa @i'lijom je lutao po poljima i vo)njaima d 164 godine je po2eo dapropoveda Aevanelje Svoje u2enje je preueo delom od ana'aptista * od'aivanje akletvi i vojneslu!'e erovao je da najprostiji mogu o2ekivati odu8ovljenost, da 2oveku nije potre'an autoritet i

vodi2 u vidu svetenika ili propovednika, jer svako poseduje neposrednu sponaju ?rista u samomse'i agovarao je molitvu u se'i, to je 'ilo uo'i2ajeno meu menonitima >ropovedao je da se netre'a klanjati ili skidati kapu ni pred kim %esto je upadao na 'ogoslu!enja, prekidao propovedi,svaao se, i 'og toga je 2esto imao pro'lema

4la*# ' r'l%% ra!&% *a!# Br,&,! arla. ,#,r *l&%"a $# .,&ar%j Kr,.!l,! r'% arla. !,j&a 'ra!a Kr,.!l,!a *.r#

Engleska repu'lika je 'ila kom'inaija ivilne i vojne vlasti * na njenom 2elu su 'ili parlament idr!avni savet >arlament, kojeg je tada 2inio samo Donji dom, je apravo 'io produ!etak Dugog

parlamenta koji je savao kralj 1640 godine ojska je imala ogroman utiaj u dr!avi i 'ila jeneprijateljski raspolo!ena prema parlamentu Dr!avni savet je pravio ravnote!u imeu vojske i

parlamenta, jer su u njega ulaili naj'olji ljudi sa o'e straneCromvel je #0 aprila 16$3 godine raspustioKrnji parlament +eutim, nisu 'ili odr!ani i'ori a

poslanike, ve) su poslanike 'irale independentske rkvene optine, a savet o5iira je predao i dopuniospisak predstavnika

Skuptina, od 140 ljudi (tvBeronov parlament, po jednom od 2lanova/ je asedala od jula dodeem'ra 16$3 godine Bevo krilo su 2inili sled'enii tv#ete monarhije, radikalnog verskog pokreta(u2enje su asnivali na Cnjii proroka Danila i tkrovenju, u kojima se govorilo o 4 velika arstva

posle koji8 nastupa drugi ?ristov dolaak, strani sud i uspostavljanje Harstva @o!ijeg/ va grupa

verski8 5anatika je propovedala da >eta monar8ija samo to nije nastupila ;ji8ov glasnogovornik 'ioje major T,.a* 7ar%*,& ni su !eleli radikalne politi2ke, akonodavne, soijalne i ekonomskere5orme * ukidanje dr!avne rkve, pojednostavljivanje akonodavstva Deo nji8ovog programa je ukratkom periodu sproveden u delo :'iranje troarina i drugi indirektni8 porea je predato unadle!nost dr!avnim 2inovniima i odueto akupima Smanjeni su dr!avni ras8odi smanjivanjemvojske i o5iirski8 primanja :veden je graanski 'rak i pristupalo se iradi projekta akona oorganiaiji dr!avne pomo)i siromanima

@er'onov parlament je ineverio Cromvelova o2ekivanja da )e u njemu na)i oslona aupravljanje dr!avom "ako u manjini, pripadnii >ete monar8ije su dosta utiali na rad skuptine+eutim, umereni poslanii, koji su 'ili u ve)ini, su uskoro po2eli da se 'une :mereni su odlu2ili daraspuste parlament i vlast predaju Cromvelu, koga su potom svi napadali naivaju)i ga Sotonom i

2ovekom gre8a >osle nekoliko dana, savet o5iira je podneo novi projekat ustava pod naslovom$rue uprave, po kome je vlast pa!ljivo podeljena imeu protektora Dr!avnog saveta i parlamenta(ustav je raen po uoru na Glave predloga i 1647/ a ,%!,#&, l,ra-r,#"#,ra, 16; .ra1653; ,%& r,la9& j Ol%!r Kr,.!l


28/72

: Oru4u uprave'io je artan i novi i'orni akon ;jime su mnoga trula mesta igu'ila pravoda daju poslanike +eutim, novi i'orni akon je 'io daleko od !elja vojske i vremena graanskograta ;e samo da nije uvedeno opte pravo glasa, nego je i i'orni en pove)an sa 40 ilinga na #005unti godinje >rema tome i 'ira2kog tela su isklju2eni sitna i srednja 'ur!oaija Cavaljeri su 'ililieni prava glasa

Cromvelov prvi parlament je asedao od septem'ra 16$4 do januara 16$$ godine : njemu su se

nali protivnii diktature Cromvela i vojske poiija je pokuala da ograni2i vlast lorda-protektora,pa je Cromvel raspustio parlament Engleska je podeljena na 11 okruga, na 2ije 2elo su avgusta 16$$godine postavljeni general-majori sa $00 vojnika i neograni2enim ovla)enjima ni su proganjalikako rojaliste, tako i levelere o se pretvorilo u pravu vojnu inkviiiju Conjske trke, poorine

predstave i jave ku)e su a'ranjene potovala se puritanska nedeljaDrugi parlament je asedao od septem'ra 16$6 do juna 16$7 godine (radio u dve 5ae, prva koja

je navedena, i druga januar-5e'ruar 16$/ Cromvel ga je savao 'og 5inansijski8 pro'lema, a i 'ogtoga to se ovakav na2in vladavine nije slagao sa njegovom prirodom i uverenjima >rilikom i'ora

poslanika, general-majori su imali velik utiaj >arlament je iraio neadovoljstvo vojnom diktaturomi !eleo je ivilnu vladavinu, ali opet s oslonem na Cromvela Donet je akt&onizna peticija i savet, pokome je protektor tre'alo da 'ira svog naslednika i savetnike Cromvelu je ponuena i kraljevska

kruna, ali je on to, #7 maja 16$7 godine, od'io >onovo je uspostavljen Gornji dom, ali pod naivomDrugi dom, u koji je ulo 30 Cromvelovi8 naj'li!i8 saradnika Donji dom se usprotivio vojnojdiktaturi i po2eo sa napadima na Gornji dom u kome su sedele Cromvelove pristalie Cromvel je

potom raspustio parlament Sedam mesei kasnije, Cromvel je umro (septem'ar 16$/

S#a&j ,*l Kr,.!l,! *.r#% R%/ar Kr,.!l D,r M,&" *,ra'. ' Br% r*#a'ra%ja .,&ar%j

Cromvela je na mestu protektora nasledio sin 9i2ard, istorijska li2nost 'e na2aja ;jega je,u'ro, smenio o5iirski savet *avet bezbe(nosti, kome je pripala vlast u emlji posle Cromvelovesmrti ;ajutiajnija li2nost u savetu 'io je general D,& La.r# n je 'io sposo'an vojnik iu2estvovao je u svim na2ajnijim 'itkama i politi2kim raspravama u vreme graanskog rata 'ogsvoji8 konervativni8 politi2ki8 uverenja, Bam'ert se suprotstavljao i Cromvelu, koji ga je 16$7godine prinudio da podnese ostavku na sve polo!aje

9asputen je parlament ia'ran u vreme Cromvela, i ponovo savan Crnji parlament "pak,Bam'ert i Savet 'e'ednosti nisu uspeli da uvedu 2vrstu vlast ;estankom Cromvela sa sene, nijevie 'ilo ni li2nosti ni ustanove koja 'i sta'iliovala repu'liku : samoj vojsi stanje nije 'ilo sreeno

* vladalo je suparnitvo imeu veterana i novi8 pukova, peadije i konjie, pojedini8 komandanataemlja je 'ila u tekom ekonomskom stanju Cao ila i ove situaije, vii slojevi stanovnitva suvideli u restauraiji monar8ije

>otom na politi2ku senu stupa general D,r M,&", guverner regovarao je sa 2lanovima parlamenta, a najkasnije 16$& godine je stupio u pregovore sa kraljem%arlsom "" i odlu2io se a restauraiju monar8ije >reao je sa vojskom u Englesku januara 1660godine (trupe koje je vodio su postale kraljeva garda * i danas naj2uveniji engleski gardijski puk

Koldstrim/ >odrku mu je pru!io omas =er5aks, komandant ojske novog tipa +onkove trupe su uBondon stigle po2etkom 5e'ruara 1660 Dovolio je povratak u Crnji parlament svi8 2lanova Dugog

parlamenta koji su 'ili odstranjeni u >rajdovom 2i)enju 164 godine 'novljeni Dugi parlament jedoneo, marta 1660, odluku o svom rasputanju i odredio ponovne i'ore a to vreme, +onk jesavetovao kralja %arlsa "" da se i @risela u


29/72

presto >roglasio je optu amnestiju, dovolio je da novi vlasnii adr!e emlje kon5iskovanerojalistima, kruni, i rkvi dovolio je slo'odu veroispovesti ;ovi parlament (Convenijski/ se sastao#$ aprila 1660 i maja proglasio %arlsa "" a kralja Engleske

=ARLS II (1660-16C5)

Kralj!a l%/&,*#

Cada je stupio na presto Engleske, %arls "" je imao 30 godina >roveo je teko detinjstvo i mladostu graanskom ratu i i'eglitvu u =ranuskoj i ;ioemskoj 'og ti8 iskustava ravio se usamopoudanu li2nost :meo je da proeni ljude i upravlja njima @io je sklon u!ivanjima i na dvoruse vodio raskalaan !ivot koji je odudarao od puritanske strogosti %arls "" je dr!avne poslove radije

preputao svojim savetniima !enjen je, i politi2ki8 raloga (u mira do'io luku anger i Sedam@om'ajski8 ostrva, trgovinu sa @railom, auvrat pru!io podrku >ortugalima u ratu sa o stupanju na presto, %arls "" je proglasio amnestiju +eutim, a one koji su osudili njegovogoa, %arlsa ", nije 'ilo oprotaja Aedanaest oso'a je pogu'ljeno >reviterijanski parlament je na

polo!aje vratio pripadnike aristokratski8 porodia (umesto dotadanje repu'likanske otvorenosti atalente/ Cavaljeri, ogor2eni progonima, gu'itkom imovine, su a8tevali i naknadu materijalne tete+eutim, u +onkovom parlamentu jo uvek je sedela previterijanska ve)ina koja je uspela da ovea8teve otkloni 9ojalisti, kojima je ivrena direkna kon5iskaija, su uspeli da povrate igu'ljeno"pak, oni koji su pretrpeli velike gu'itke putem ogromni8 porea nametnutim od strane repu'likanskevlade, nisu uspeli da nadoknade tetu ako je ivrenasocijalna restauracija stalo je jo pitanjeanglikanske rkve tj verske restauracije 9eavanje ovog pitanja, previterijanski parlament jeodlagao, jer nije !eleo da doe do ponovnog uspostavljanja episkopalne rkve

>osle ovi8 delimi2ni8 promena, rasputen je +onkov parlament "a'ran je novi,Kraljevskiparlament, u koji su uli pripadnii porodia lojalni8 dinastiji vaj parlament je adao kona2ni udarapuritanimu ;ajpre je rasputena vojska Cralju %arlsu "" je smetala velika staja)a vojska, sklonapuritanskim i sektakim idejama +ornaria, plavi kaputi je ostala jaka * 100 000 mornara, ali jekralju vie smetalo 10 000 rveni8 kaputa kopnene vojske

ada je usledio drakonski%laren(onov zakon o je 'io ni odred'i koje je Craljevski parlamentdoneo u rado'lju 1661-1665 godine, a koje su 'ile usmerene ka ja2anju anglikanske rkve i potpunoslamanje previterijanaa akon je do'io ime po E!ar' 7aj' rl' , Klar&,&a, tadanjem

premijeru i pisu naj2uvenije savremene istorije engleske revoluijeClarendonov akon su 2inila 2etiri akonaF 1) A"# , K,r,ra%j%* i .ra 1661 kojim su

sve slu!'e u lokalnim organima vlasti 'ile poverene samo onima koji pripadaju anglikanskoj rkvi 2)

A"# , J&,,ra&,*#%* i .aja 1662 koji je ponovo stavio na snagu Cnjigu opti8 molitava, i 'iloje otputeno i slu!'e # 000 puritanski svetenika i upravnika kola koji su od'ili da u potpunostiprinaju +olitvenik 3) A"# , K,&!'* i .aja 166


30/72

.%lja* i ,"#,ra 1665; godine >o ovoj odred'i, svetenik ili u2itelj, nisu smeli da se pri'li!e, ukrugu od $ milja od nekog grada, pre nego to se ijasne da ne)e agovarati mogu)nost promeneureenja u dr!avi ili rkvi

Sve do Slavne revoluije 16 godine Clarendonov akon je 'io sprovoen do kraja ;jegoviivrioi su 'ili lokalni magistrati mnogi lokalni upravlja2i su provodili velik deo svog slu!'ovanjainenada upadaju)i na pono)na okupljanja previterijanaa i love)i u2itelje i propovednike Stotine

propovednika je avravalo na vealima o je nanelo udara puritanimu od koga se ne)e nikadsasvim povratiti, naro2ito u pogledu politi2kog utiaja >reviterijani su, igu'ivi status dr!avnerkve, postali samo jedna od mnogi8 neprinati8 sekti Da 'i i'egli progone, mnogi previterijani,kao i pripadnii drugi8 sekta, su se iseljavali u .meriku

Cao reakija na dugotrajni i 'urni period verskog anesenjatva i rasprava oko religije, javili su severska ravnodunost i raionaliam 9aionaliam i odsustvo verskog 5anatima su 'ili jedan od2inilaa koji su omogu)ili ravoj prirodni8 nauka i raionalisti2ke 5iloo5ije u Engleskoj u vreme

poslednji8 Stjuarta>otom je usledio Clarendonov pad Cralj je 'io kivan na njega 'og 'raka sa Caterinom @ragana

(i druge nepovoljnosti * prodaja Denkerka =ranuima, drugi rat sa ?olandijom, kuga i po!ar uBondonu/ >oto je Clarendonova )erka 'ila udata a D!ejmsa (""/ svi su u njemu videli 'udu)eg

kraljevog tasta i to je iaivalo stra8 i avist njegovi8 protivnika>osle Clarendonovog silaska sa politi2ke sene 1670 godine, nastupile su na2ajne promene u

dr!avnoj upravi 'raovan je u!i krug ministara, navan%abala(skra)enia od po2etni8 slovapreimena ministara, Cli5ord, .rlington, @akingem, Eli, Boderdejl/, dok je kraljev Bi2ni savet ivremena judora po2eo da gu'i na na2aju %lanovi Ca'ale nisu odgovarali a svoj rad, sem u slu2ajuneposrednog i li2nog napada * postupkom sumnji2enja iliAkta o proveri

: verskom pogledu, kralj je naginjao katoliimu, i verovatno 'i i u2inio ustupke engleskimkatoliima, ali je morao da odustane od toga jer 'i doao u suko' sa parlamentom %arls "" je u toku166#-63 godine uao u pregovore sa papom i 5ranuskim kraljem Bujem K" (1643-171$/ sa iljemda uspostavi katoliiam u Engleskoj 9itual anglikanske rkve je tre'alo da 'ude ijedna2en sarimokatoli2kim, s tim to 'i se pri2est delila u o'a vida Engleska rkva 'i prinala papu a poglavara,ali 'i imala ivesnu autonomiju, sli2ku galikanskoj rkvi u =ranuskoj

>regovori su voeni u tajnosti, i trajali su nekoliko godina %arls "" se upleo i u politi2ki save sa=ranuskom * tajnim ugovorom uDoveru 56789o'e)ao je Buju K" da )e pre)i u katoli2anstvo i da)e i svoje podanike prevesti u katoli2anstvo i da )e povesti rat sa ?olandijom : rat je uao 16@2;godine erovatno se tajno pokrstio .ntikatoli2ko raspolo!enje u emlji je 'ilo veliko %arls "" je podvidom*kta o opro-tajupokuao da po'olja polo!aj katolika, s8odno svojim o'e)anjima Buju K">arlament je 'io protiv te deklaraije, pa se njegov odnos sa kraljem pogorao Cralj je 'io primoranda se odrekne deklaraije, do'ivi auvrat od parlamenta veliki kredit ;aredne, 16@3;godine,

parlament je doneo*kt provere, po kome oni koji nisu pripadali anglikanskoj rkvi nisu mogli do'itini ivilnu ni vojnu slu!'u %arls "" je s8vatio da je 'olje da odustane od namere da Englee prevede u

katoli2anstvo >rva Ca'ala, na 2ijem 2elu je 'io Entoni Eli erl od


31/72

katoli2anstvo @io je i'a2en i svakog udru!enja u koje je uao >o dolasku u Englesku, ispri2ao jenekim protestantima detalje o averi, predaju)i im rukopis u kome je sve 'ilo detaljno potvreno, sadugim (krivotvorenim/ spiskom engleski8 katolika umeani8 u ovu averu

Cod Colemana, poverljivog sekretara kraljevog 'rata D!ejmsa, pronaeni su dokumenti, tv%olemanovi papiri, tj njegova prepiska sa papskim nunijem i ispovednikom Buja K", oem:aezom a raliku od utsovi8, ovi dokumenti su 'ili originalni "a avere je 'io kraljev 'rat i

prestolonaslednik D!ejms>apisti2ka avera je kompromitovala dinastiju Stjuart u o2ima Englea Dolo je do suko'a imeukralja i parlamenta o je i vreme kada su politi2ke podele dovele do o'raovanja dve struje *vigovacai torijevaca

>rva struja, vigovci, je do'ila ime po re2i igamor, kako su a vreme revoluije 'ili naivaniagri!eni kotski previterijani ako su sada u parlamentu protivnii naivali poslanike koji su sealagali da se kraljevom 'ratu D!ejmsu uskrati pravo naslea prestola vu struju su 2inile aristokrate i

pripadnii srednje klase, uglavnom 'ivi puritani i o'loglavi koji su se sada priklju2ili anglikanskojrkvi alagali su se a ograni2enje kraljeve vlasti od strane parlamenta, ve)u versku toleraniju prema

protestantima, i 'ili su antikatoli2ki raspolo!eniDruga struja u parlamentu navana je, takoe od strane protivnika, torijevci "orrysu 'ili irski

odmetnii, katolii, koji su se suprotstavljali engleskoj vlasti u vreme repu'like i surovo su seo'ra2unavali sa protestantskim doseljeniima orijevi su 'ili odani kruni i anglikanskoj rkvi

: ovo vreme kamen spotianja imeu kralja i torijevaa, sa jedne, i vigovaa, sa druge strane, 'iloje pitanje naslea prestola D!ejmsa vojvode od Aorka 9eultat 'or'e 'ilo je to da je kralj u periodu od167& do 161 godine raspustio 2etiri parlamenta i preao na apsolutisti2ki na2in vladavine

$r,l. &a*l:a r*#,la FE"*"l'%,&a "r%a

: atmos5eri pani2nog stra8a od katolika, po2elo je poslednje asedanje Craljevskog parlamenta(okto'ar-deem'ar 167/ >arlament je krenuo sa istragom >apisti2ke avere >od njegovim pritiskom,kralj je podigao miliiju, okru!io dvor topovima i napunio atvore stotinama katolika Coleman je

prilikom istrage ijavio da je D!ejms nao i odo'ravao njegovu prepisku Aedan deo poslanika,predvoen 'ivim kanelarom otom je sproveden .kt provere, kojim su i parlamenta isklju2eni svi katolii, sem D!ejmsa,kraljevog 'rata Cralj je januara 167& godine, posle 1 godina rada, raspustio Craljevski parlament

;a i'orima a novi parlament, 5e'ruara 167&, po'edili su vigovi, a8valjuju)i svojojorganiovanosti i strana2koj disiplini (Clu' elene vrpe, osnovan u Bondonu 167$ okupljao

previterijane, a od 167& postao uporite vigovaa reveljan ga poredi sa jako'inskim klu'om/igovi su !eleli da spre2e D!ejmsa da nasledi presto, i da dovedu drugog kandidata "pak, meusamim vigovima su postojale dve struje Aedni su 'ili a to da se D!ejmsova vlast ograni2i, i nji8 je

predvodio ?ali5aks, dok su drugi 'ili da se spre2i D!ejmsov dolaak na presto, i nji8 je predvodio


32/72

+onmutu da preda komandu nad vojskom u remenio se odnos snaga na politi2koj poornii Heo 16 vek ortugali su kao mira ustupili @om'aj u "ndiji i anger u +aroku, i dali suvelike povlastie engleskim trgovima u svom velikom kolonijalnom arstvu auvrat, Englei sumorali da pru!e >ortugalima pomo) u nji8ovim suko'ima sa


33/72

proirila svoju spoljnu trgovinu i opet je nadmaila Englesku >oliti2ki i vojni presti! ?olandije jeuve)an njenim uspesima u o'edili su Englei, ali to nisu mogli da iskoriste, jer

je u Bondonu vladala epidemija kuge, pa 5lota nije ilaila i luka ?olanani su to iskoristili kako 'ise oporavili od poraa ?olandiji su se priklju2ile =ranuska i Danska, koje se nisu ni anga!ovale uoperaijama

Aedna od naj2uveniji8 'or'i u pomorskoj istoriji je tv =#!,r,&!&a %#"a, voena od 11 do14 juna 1666 kod Da'&*au 'liini Dovera 'e 5lote su 'ile velike Engleska je ima 0 'rodova, a?olandija 4

Engleska 5lota je 'ila podeljena na tri eskadre, i predvodili su je, ajedni2ki, prin 9upre8t iD!ord! +onk ?olananima je komandovao admiral De 9ojter, a eskadrama Cornelis Eversten iCornelis romp >osle tri dana velike 'or'e, 'itka jo nije 'ila odlu2ena %etvrti dan su ?olananiodneli po'edu Englei su igu'ili 1& 'rodova i 000 ljudi (mrtvi, ranjeni, aro'ljeni/, a ?olanani 7

'rodova i #-3 000 ljudi Englee je od ve)eg poraa spasila magla, koja je onemogu)ila ?olanane dado kraja iskoriste po'edu

>osle %etvorodnevne 'itke, u toku jula i avgusta 1666, Englei su trpeli veliku tetu De 9ojter jenapadao luke i sidrita Sa 7 000 vojnika pojavio se pred u)em eme Englei su uspeli da aumusva mesta pogodna a iskravanje, pa su ?olanani odustali od toga, ali su dr!ali u)e eme pod

'lokadom Cod.ort 'orlenda, 4 avgusta 1666 Englei su uspeli da nanesu pora ?olananima "pak,eliki po!ar u Bondonu, kao i nedostatak nova, su prisilili %arlsa "" na pregovore koji su apo2eli uBr%*r%&,. ,"#,ra 1666 i trajali & mesei dluku Englea da popuste su u'rali ?olananiuspenim nastavljanjem operaija +ir je kona2no sklopljen 21; j'&a 166@;godine :prkos po'edi,?olandija nije do'ila ve)e olakie u pogledu.avigacionog akta(16$1/ Do'ila je englesku kolonijuSurinam, ali je morala da se odrekne ;ove ?olandije i ponovo prina podrav engleskoj astavi

re)i .nglo-8olandski rat (167#-1674/ se vodio u sklopu rata koji je protiv ?olandije predueo5ranuski kralj Buj K" (tv Devoluioni rat 1667-166 :pao u


34/72

+ir imeu Engleske i ?olandije je sklopljen 1>; 8r'ara 16@o!ar je unitio ku)e od loeg materijala, 'ijene u uskim uli2iama, koje su 'ileivor rani8 'olesti .r8itekta Cristo5er 9en je projektovao novo danje rkve Sv >avla

%arls "" se u 5e'ruaru 16$ godine, u $$ godini, smrtno ra'oleo ;a samrtni2koj postelji jeprimio pri2est od katoli2kog svetenika i tako umro u veri koju, i dr!avni8 raloga, nikad nije smeoda o'nani

DEJMS II (16C5-16CC)

Kralj!a l%/&,*#

D!ejms "", kada je stupio na presto imao je $# godine @io je povu2ene, o'iljne naravi ;ije 'iopoliti2ki prilagodljiv i pragmati2an kao njegov 'rat %arls "" @io je rimokatolik, i to je otvorenoprinao, to mu je umanjilo ugled kod protestantski8 podanika i ote!avalo mu politi2ko delovanje @ioje odan uspomeni na svog oa, %arlsa ", i idejama katoliima i apsolutima @orio se u 5ranuskojvojsi :2estvovao je u drugom i tre)em .nglo-8olandskom ratu, i pokaao se kao sposo'an i 8ra'arvojskovoa

Ienio se dva puta >rva !ena mu je 'ila .na ?ajd, Clarendonova )erka, i sa njom je imao dve)erke * +ariju i .nu * koje su ga nasledile na prestolu Dve godine po njenoj smrti, o!enio se (1673/@eatri2om d Este, )erkom .l5onsa " vojvode od +odene, i sa njom je imao sina D!ejmsa Edvarda,koji se 'e uspe8a 'orio a presto posle svrgavanja njegovog oa, pa je u istoriogra5iji ponat i kaoStari pretendent

Kralj! "a#,l%%a. r,,& &,&",&8,r.%*#a A"# , #,lra&%j%

"ako je kralj 'og svoje vere 'io predmet sumnji2enja, njegov prvi parlament se pokaao veomadare!ljiv i iglasao mu ve)i pri8od nego ijednom njegovom pret8odniku "pak, kralj se u'ro suko'iosa parlamentom, najpre 'og vere

: junu 16$ pokuano je da se D!ejms 'ai sa prestola ovo su organiovale voe vigovaa uemigraiji : ridru!ili su mu se seljai u Dorsetu, kao iivestan 'roj puritanaa +onmutovom vojskom je 5ormalno apovedao lord =iverem, a apravo

D!on %er2il (predak instona %er2ila/, koji )e kasnije, kao vojvoda od +arl'oroa postati jedan odnajslavniji8 vojskovoa engleske i evropske istorije Craljeve trupe su ovu vojsku potukle kodSid!mura, 6 jula 16$ D!ejmsova odmada je 'ila svirepa dma8 posle 'itke, 300 seljaka je

poveano, a 00 je poslato na prisilni rad na @ar'ados +onmut je molio a milost, ali je pogu'ljen


35/72

D!ejms "" je po2eo da ureuje staja)u vojsku, koja je uve)ana sa 6 000 na 30 000 ljudi : njegovuvojsku su uimani ljudi sa dna drutva * ra'ojnii i u'ie, meu kojima se disiplina mogla odr!avatisamo 5ii2kim kanama Da stvar 'ude jo gora, a o5iire su postavljani katolii, iako je to .ktom o

proveri (1673/ 'ilo a'ranjeno +eu vojniima je vrena katoli2ka propaganda : vojnom logoru, u'liini Bondona, 'ila je podignuta drvena kapela i vojnii su podstiani da po8aaju rimokatoli2ko'ogoslu!enje

: meuvremenu je vojska sa iraitim katoli2kim o'ele!jem o'raovana u "rskoj pod apovednitvomrimokatolika, erla od irkonelaCralj je !eleo da se .kt o proveri stavi van snage, ali je parlament od'ijao da ga u tome podr!i

:prkos tome, kralj je smenjivao ministre torijeve i na nji8ovo mesto postavljao katolike tputeni supro5esori +agdalena koled!a kako 'i se na nji8ovo mesto doveli katolii Catoli2ki plemi)i su 'ilisvesni da predstavljaju manjinu u Engleskoj i da ne mogu po'editi 'e strane intervenije >ou2eniiskustvom i prolosti, i'egavali su da postanu orue u rukama jeuita i da 'udu !igosani kaoidajnii od strane svoji8 sunarodnika

: =ranuskoj je 16$ godine opovan ;antski edikt (1$&/, koji je garantovao slo'odu vere8ugenotima, i po2eli su veliki progoni protestanata o je, u katoliiam D!ejmsa "", potom svirepoguenje +onmutove po'une, kod Englea 'udilo uspomene na vreme +arije Crvave (1$$3-1$$/ i

narod je a8vatio stra8 od uspostavljanja katoli2anstvaidevi da nema podrku parlamenta, ni dovoljnog 'roja katolika, kralj je odlu2io da se o'rati

puritanima, ne 'i li nji8 prido'io o'e)anjima verske toleranije, koju je namenio katoliima atim jei anglikanska rkva po2ela da daje podrku nonkon5ormistima, o'e)avaju)i im versku toleranijugarantovanu akonom, 2im se sastane slo'odno ia'rani parlament

Cralj je svog savetnika naao u kvekerskom voi Viljemu #enu >en je utiao na kralja da se verskatoleranija ne prina samo katoliima, nego da se proiri na sve ostale veroispovesti D!ejms je doneodva akta o verskoj toleraniji, aprila 56;79i aprila 56;; godine >rvim je agarantovana slo'oda verei katoliima i puritanima, i suspendovani su akoni kojima im je 'ilo a'ranjeno da do'ijaju ivilnu ivojnu slu!'u tvoreni su atvori, i puteno je 8iljade ljudi koji su 'ili utamni2eni 'og verski8raloga Drugi akt je ponavljao odred'e prvog, s tim to je preporu2ivao katolike a dr!avnu slu!'u, ito je kralj a8tevao da se akon javno saopti sa propovedaonia .nglikanska rkva je smatrala ovekraljeve odluke neakonitim, jer i8 nije potvrdio parlament Sedam 'iskupa koji su od'ili da pro2itaju.kt o toleraniji je u8apeno

>otom su protiv kralja 'ili i torijevi, i anglikanska rkva, i vigovi Stra8 od katoli2anstva jeokrenuo protiv kralja i javno mnjenje Svi su se udali da )e D!ejmsa naslediti )erke, koje su 'ile

protestantkinje Cada se D!ejmsu, krajem juna 16 godine, rodio sin, opasnost o postepenogvra)anja Engleske u katoli2anstvo je postala realna

e) posle pogu'ljenja +onmuta, 16$, u prvi plan je istupio mu! prinee +arije, iljem """ranski : vreme donoenja .kta o toleraniji, iljem je javno ilo!io svoj stav * da odo'rava davanjeslo'odne veroispovesti, ali da se protivi ukidanju akona koji isklju2uju katolike i dr!avne slu!'e

"stog dana kada su 'iskupi po8apeni, 30 juna 16, predstavnii svi8 partija su na a8tev iljemaranskog sastavili pisani poiv da doe u Englesku i preume vlast Buj K" je ponudio D!ejmsupomo), ali je D!ejms to javno od'io i amerio se 5ranuskom kralju Buj K" je potom uao u rat saHarstvom, i poslao trupe na 9ajnu ako je iljem """ ranski imao dovoljno vremena da se pripremia po8od na Englesku Septem'ra 16 D!ejms se uplaio a svoj polo!aj +inistar Sanderlend ga jesavetovao da popusti i prina isklju2enje katolika i dr!avne slu!'e "pak, 5ranuski jeuiti oko kraljasu se suko'ili sa Sanderlendom i on je smenjen

iljem """ se sa vojskom iskrao u or'eju Craljevu vojsku je a8vatilo rasulo Cralju su leaokrenuli D!on %er2il i drugi apovednii >otom su i'ili ustani u eseksu, +idlendu, Bondonu "pak,iljem """ ranski je uspeo da sve o'avi 'e krvoproli)a D!ejms "" je po'egao u =ranusku o je 'ila

lavna revolucija aj naiv je do'ila po tome to je ivedena 'e krvi, graanskog rata, progona i

pokolja


36/72

NEMA=KO HARST4O OD $OSLEDNJE =ET4RTINE 16; DO $OLO4INE 1@; 4EKA

>osle a'dikaije Carla (1$16J&-1$$6, umro 1$$ eremonija odr!ana #$ okto'ra 1$$$ u@riselu/, po dogovoru, novi ar je postao njegov 'rat =erdinand " (1$$6-1$64/ =erdinand " je odrastaou rag, gde se sa dvorom preselio 1$3 godine : amku

?rad2ani je okupio oko se'e nau2nike i 'rojne umetnike kojima je 'io atitnik +eu njima su 'ili iutemeljiva2i moderne astronomije Ao8an Cepler, i8o @ra8e i Pordano @runo 9udol5a "" su animaleal8emija, astrologija, drago kamenje, egoti2ne ptie, 'otanika, matematika @avio se mediinom,drvore'arijom i 2asovni2arstvom Ieleo je da prodre u tajne svemira

;ije 'io pravoverni katolik, a kamoli predvodnik protivre5ormaije erovao je da )e mo)i dapomiri protestante i katolike u nekoj vioj religijskoj sintei i na taj na2in spase jedinstvo Harstva"pak, to nije 'ilo ostvarljivo " protestantski i katoli2ki verski 5anatiam je 'uktao svom snagom, to jeEvropu guralo u krvave o'ra2une * u =ranuskoj su se gotovo 4 deenije vodili ogor2eni verski ratovi(1$6#-1$&/ u ;ioemskoj su se ustanii, koje su predvodili kalvinisti, 'orili protiv panske vlasti(1$6$-1$76/ >rotestantska Engleska je ratovala sa


37/72

A'*#r%ja % T'r*"a D'% ra#

urska je 1$&0 godine okon2ala dugotrajni rat sa >ersijom, tako da je svoje snage mogla dausredsredi na dalji prodor u srednju Evropu ako je dolo do tv D', ra#aimeu .ustrije iurske, koji je trajao 13 godina (15>3-1606/

@e o'ira to je pret8odni rat sa urima (1$66-1$6/ 'io vani2no okon2an, 'or'e na granii

nisu prestajale urski sand!ak-'egovi su nastavili svoje plja2kake upade va turska osvaja2kaaktivnost je iavala temeljno preureenje ojne krajine, igradnju velike krajike tvrave Carlova, io'raovanje nove grani2ne atite na Cupi : septem'ru 1$7 godine predueta je neuspena akijaa oslo'oenje Haina, stroa i @i8a)ke krajine

@osanski 'egler'eg, ?asan-paa >redojevi), je 1$&1 godine poveo o5anivu u Slavoniji, a 1& juna1$ godine je osvojio @i8a) koji je postao sedite Sand!ak'ega ?asan-paa je 1$ godine poraio

'osansko-tajerske trupe kod @resta, ali su 'ranioi Siska dva puta od'ili njegove napade, a tre)i putsu mu naneli pora, ## juna 1$&3 godine >osle ovog poraa, uri su o'javili rat u kome su postigliivesne uspe8e, ali se nji8ova udarna mo) postepeno smanjivala : pomo) rumelijskog 'egler'ega,

'osanski 'egler'eg +usta5a-paa je # avgusta 1$&3 aueo Sisak atim je veliki veir Sinan-paaosvojio esprem i arpalotu, a potom se, sredinom okto'ra 1$&3, povukao prema @eogradu rupe

9udol5a "" su proirile svoju vlast u Gornjoj :garskoj (dananja Slova2ka/"stovremeno je 'uknuo ustanak Sr'a u @anatu, pa je a odmadu Sinan-paa naredio da se 2@;

ar%la (10; .ajapo novom kalendaru/ 15>


38/72

da 2inovnii i vojni apovednii u :garskoj i ?rvatskoj mogu 'iti jedino doma)i plemi)i 'e o'ira naveru @o2kaju su, pored Erdelja, predate i neke susedne ugarske !upanije 9udol5 "" je potpisao mir

posle dugog ne)kanja ?rvatski sa'or u agre'u je pri8vatio sve odluke, jedino se strogo ogradioprotiv slo'ode veroispovesti i iraio !elju da na snai ostane KK"" 2lanak a8tev 8rvatskog sa'ora jeuva!en, jer je slo'oda veroispovesti 'ila ograni2ena samo na :garsku

S#a&j ' Har*#!' r,#*#a*"a U&%ja % "a#,l%/"a L%a

Harstvo je 'ilo nejedinstveno i verski i politi2kiAugzurki verski miri 1$$$ godine je samoprivremeno umirio suko' imeu katolika i protestanata " re5ormaija i protivre5ormaija su 'ile uama8u Catolii i protestanti su po2eli da se 2vr)e politi2ki i vojno poveuju u dva ta'ora *katoli)ku ligu iprotestantsku uniju ;eposredan povod a to su 'ili dogaaji u Donauvertu (1606-160&/ : ovom slo'odnom gradu u raga, 2


39/72

de(enzora('ranitelja/ >od upravom stale!a se, pored rkve, naao i univeritet u >ragu >rotestanti su'e kraljeve saglasnosti mogli da se okupljaju gde god !ele 9udol5 je pokuao da su'ije mo) stale!avojnom silom :najmio je od svog ne)aka, nadvojvode Beopolda, nad'iskupa >asaua,nedisiplinovane trupe koje su se odale plja2ki %eki stale!i su odlu2ili da preu na stranu +atijeako je 9udol5 'io prisiljen da a'diira avgusta 1611 godine u korist svog 'rata +atije, koga je %ekisa'or jo maja 1611 ia'rao a svog kralja 9udol5 je jo nekoliko mesei, do svoje smrti januara

161# godine, nosio titulu nema2ko-rimskog ara

TRIDESETOGODI+NJI RAT (161C-16rotestantske unije, neposredno ili posredno, stali suFDanska, oljska 9at se deli na 2etiri periodaF 1) /9",-8ala/"%(161-16#3/ 2) a&*"%

(16#$-16#&/ 3) 9!*"% (1630-163$/ raga ni su i'aili kro proor amka (tj de5enestrirali i8 prva praka de5enestraija je 'ila 141&/dvojiu katolika, kraljevi8 predstavnika


40/72

>rotestantske voe su proterale jeuite i preduele vojne i diplomatske korake kako 'i o'e'ediliustanak >o'unjeno 2eko plemstvo je o'raovalo direktorijum od 30 2lanova (po 10 i svakogstale!a/ %esi su #6 avgusta 161& 'aili =erdinanda "" >ostavilo se pitanje i'ora novog kraljaStale!i su imali u vidu tri kandidataF vojvodu Carla Emanuela Savojskog saksonskog i'ornikaAo8ana Georga i 5ala2kog i'ornika =ridri8a =ala2kog

Ao8an Georg je 'io najmo)niji protestantski kne u Harstvu, a nalo se da je 'aio oko na Bu!ie,

to je od'ilo ve)inu %e8a ako je i'or pao na i'ornika =ala2ke (>alatinata/ =ridri8a =ridri8ovota je 'io kalvinista, a majka je 'ila )erka iljema ranskog akoe, =ridri8 je imao i jake politi2kevee @io je et engleskog kralja D!ejmsa " (1603-16#$/, podr!avala ga je =ranuska, i 'io je u do'rimodnosima sa ?olandijom, lenj * u kojima su katolii 2inili ve)inu, su ostali verni aru :stanii su uputili vojsku ka Crumauu i@uoviama Crumau se predao, dok su graani @uovia od'ili sve napade "pak, %esi nisu uspeli da

pronau savenike, a novi ar =erdinand "" je krenuo u o'ra2un sa njimari i'ornika, nad'iskupi Celna, +ajna i rira, su 'ili katolii, a druga trojia i'ornika, kne!evi

@randen'urga, Saksonije i =ala2ke, su 'ili protestanti o na2i da 'i prilikom naredni8 i'ora, ako 'i2eki kralj 'io protestant, i'or katoli2kog ara 'io doveden u pitanje%eki sused, i najmo)niji protestantski vladar, 'io je saksonski i'ornik Ao8an-Georg n je 'io

lju'omoran na =ridri8a jer je ugled 5ala2kog i'ornika naglo porastao : to, 'io je protivnikkalvinista, i smatrao i8 je, kao i drugi luterani, otpadniima od 8ri)anstva Ao8an-Georg je stao nastranu ara, kako 'og verski8 raloga, tako i 'og toga to su mu o'e)ani teritorijalni ustupi *=erdinand "" mu je o'e)ao Bu!ie, koje su pripadale %ekoj >redstavnii protestantske :nije su

potpisali,j'la 1620 godine u Ul.', sporaum sa katoli2kom Bigom o neutralnom dr!anju u odnosuna %eku

stale protestantske sileF Engleska, Danska, ?olandija i


41/72

spoljne politike Craljia majka, +arija +edi2i, je po2ela da se pri'li!ava


42/72

?ala/"% r%, (1620-1625)

atim je te!ite rata preneto u =ala2ku ;ju je jo 16#0 napao panski vojskovoa .m'roioSpinola : Gornjoj =ala2koj se nalaio protestantski komandant Ernst +ans5eld ;apreduju)i i%eke, +aksimilijan @avarski i Ao8an ili su potisnuli +ans5elda i aueli Gornju =ala2ku

: imu 16#1-## nije 'ilo operaija 'e strane su iskoristile atije a tra!enje novi8 savenika

%ekoj vojsi je u pomo) pritekla ?olandija (:jedinjene provinije/ ?olandija je aprila 16#1 godinenastavila svoj rat protiv osle toga su radvojili trupe * 'og

potrage a 8ranom o je 7 dana kasnije iskoristio ili >oto mu se pridru!io kontigent panski8vojnika sa &onzalvom +ernandezom de Kordovom, poraio je, odvojeno, svaku protestantsku vojskuGeorga @adenskog je poraio 6 maja 16## kod 4%.8&a, a Cristijana od @raunvajga kod 7*#a#0 juna 16## godine

rupe Georga @adenskog su 'ile malo'rojnije, ali su uspele da aumu povoljniji polo!aj odprotivnika aueo je jedan 're!uljak, sa kojeg je artiljerijom gaao protivnika +eutim, dolo je dopreokreta >ojavio se gust 'eli o'lak koji je dolaio i protestantskog logora * jedno ule je pogodilomesto gde se nalaila muniija Stoga su topovi Georga @adenskog prestali sa puanjem, to jeodlu2ilo 'itku

ojska Cristijana od @raunvajga se vukla sporo natovarena velikim plenom Cod ?e8sta ona jeuspela da se pro'ije, ali je igu'ila #000 vojnika

@itkama kod imp5ena

Rana Moderna 2

Documents

Transcript of Rana Moderna 2