Pantaleon i

Posetiteljke

Mario Vargas ljosa

Prevela sa španskogsilvija Monros-stojaković

4 5

Copyright © Ma rio Var gas llo sa, 1973translation copyright © 2011 za srpsko izdanje, laGUna

naslov originala

Ma rio Var gas llo saPantaleón y las vi si ta do ras

Ho seu Ma ri ji Gu ti je re su

6 7

Il y a des hom mes n’ayant po ur mis sion par mi les autres que de ser vir d’in ter me di a i res; on les fran chit com me des ponts, et l’on va plus loin.

FLA U BERTL’edu ca tion sen ti men ta le

8 9

P ro bu di se, Pan to – ka že Po či ta. – Već je osam sa ti, Pan to, Pan tulj če.

– Već osam? Do vra ga, ka ko mi se spa va – ze va Pan tulj če. – je si li mi pri ši la ši ri te?

– Da, moj po ruč ni če – sa lu ti ra Po či ta. – oh, opro sti – moj ka pe ta ne. Dok se ne na vik nem, bi ćeš i da lje moj ma li po ruč nik, lju ba vi. evo, je sam, od lič no iz gle da. ali usta ni već jed nom, zar tvoj sa sta nak ni je u…?

– U de vet, je ste – na sa pu na se Pan tulj če. – ku da li će nas po sla ti, Po ča? Do daj mi pe škir, mo lim te. Šta ti mi sliš, ma la?

– tu, u li mu – po sma tra si vo ne bo, te ra se, auto mo bi le, pro-la zni ke Po či ta. – joj, ide mi vo da na usta – li ma, li ma, li ma.

– ne moj ni da sa njaš o to me; li ma, ni kad, ma ka kvi – po gle-da se u ogle da lo, za ve za kra va tu Pan ta. – kad bi to bar bio grad kao tru hi ljo ili tak na, bio bih pre sre ćan.

– Za mi sli šta pi še u El Ko mer si ju – na pra vi gri ma su Po či ta. – U le ti si ji ne ki čo vek se ra za peo na krst da bi pred ska zao smak sve ta. str pa li ga u lud ni cu, ali lju di su ga na si lu iz vu kli jer ve ru ju da je on sve tac. le ti si ja je ko lum bij ski deo pra šu me, je l’ da?

1

Mario Vargas ljosa10 Pantaleon i posetiteljke 11

– uzi ma sve ča ni iz raz pu kov nik lo pes lo pes. – je ste, Pan to ha, reč je o pri lič no ose tlji voj stva ri.

– Po ča šćen sam pri su stvom naj vi ših ru ko vo di la ca – uda ra pe tom o pe tu ka pe tan Pan to ha. – ne go, ve o ma ste me za in tri-gi ra li, moj pu kov ni če.

– Ho će te ci ga re tu? – va di ta ba ke ru, upa ljač ti gar ko lja sos. – ta ne moj te ta ko sta ja ti, se di te! ka ko, vi ne pu ši te?

– eto, vi di te, je dan put i oba ve štaj na slu žba da po tre fi – mi lu je jed nu fo to ko pi ju pu kov nik lo pes lo pes. – tač no pi še – ne pu ši, ne pi je i ne ju ri žen ske.

– ofi cir bez po ro ka – za di vlju je se ge ne ral Vik to ri ja. – Već ima mo ne kog ko će da za stu pa na še oruž je u ra ju, po red san ta Ro se i san Mar ti na de Po re soa.

– Pre te ru je te – cr ve ni ka pe tan Pan to ha. – Valj da imam i ne ki po rok za ko ji ne zna te.

– Mi vas bo lje po zna je mo ne go vi sa mi – po di že i opet spu šta na sto fa sci klu ti gar ko lja sos. – Pa met bi vam sta la kad bi ste zna li ko li ko smo ča so va po sve ti li pro u ča va nju va šeg ži vo ta. Zna-mo šta ste ra di li, šta ni ste ra di li, pa čak i šta će te ra di ti, ka pe ta ne.

– Mo že mo vam na pa met na bro ja ti sve po dat ke va šeg do sjea – otva ra fa sci klu, iz no si raz ne kar ti ce i for mu la re ge ne ral Vik to-ri ja. – ni jed nu ka znu kao ofi cir, a kao pi to mac je dva po la tu ce ta lak ših opo me na. Zbog to ga ste iza bra ni, Pan to ha.

– Me đu osam de se tak ofi ci ra in ten dant ske slu žbe, ni ma nje ni vi še – po di že obr vu pu kov nik lo pes lo pes. – ima te i za što da se hva li te.

– Za hva lan sam vam zbog po volj nog mi šlje nja ko je ima te o me ni – za ca kle se oči ka pe ta na Pan to he. – Uči ni ću sve da oprav dam to po ve re nje, moj pu kov ni če.

– ka pe tan Pan ta leon Pan to ha? – tre se slu ša li cu ge ne ral ska-vi no. – je dva te ču jem. Šta si re kao, za što mi ga ša lješ, ti gre?

– ka ko le po iz gle daš kao ka pe tan, si ne – sta vlja mar me la du, hleb i mle ko na sto go spo đa le o nor.

– sa da pri pa da ko lum bi ji, ra ni je Pe ruu, to su nam uze li – ma že bu te rom ko mad pre pe če nog hle ba Pan ta. – si paj mi još ma lo ka fe, ma ma.

– ne ka nas opet po ša lju u Či kla jo – sku plja mr vi ce na ta njir i skla nja stol njak go spo đa le o nor. – na kra ju kra je va, ta mo nam je bi lo do bro, mo ra se pri zna ti. Za me ne je naj va žni je da nas ne uda lje pre vi še od mo ra. Haj de, si ne, ne ka ti je sa sre ćom!

– U ime oca, sve to ga du ha i si na ko ji je UMRo na kR stU – gleda u noć, pa spu sti po gled na fe nje re brat Fran si sko. – Mo je su ru ke ve za ne, dr vo je dar, pre kr sti te se za me ne!

– Če ka me pu kov nik lo pes lo pes, go spo đi ce – ka že ka pe tan Pan ta leon Pan to ha.

– a i dva ge ne ra la vas če ka ju – gle da is pi ti vač ki go spo đi ca. – sa mo iz vo li te, ka pe ta ne. je ste, to su vra ta.

– evo čo ve ka – usta je pu kov nik lo pes lo pes. – na pred, Pan to ha, če sti ta mo vam na una pre đe nju.

– naj ve ća oce na na is pi tu pred lo že nih za una pre đe nje, i to jed no du šnom oce nom ko mi si je – sti ska mu ru ku, po tap ša ra me ge ne ral Vik to ri ja. – Bra vo, ka pe ta ne, ta ko se do pri no si slu žbi i do mo vi ni.

– se di te, Pan to ha – po ka zu je jed nu fo te lju ge ne ral ko lja-sos. – Ras ko mo ti te se i dr ži te se do bro kad bu de te ču li ono što će te ču ti.

– ne moj da ga pla šiš, ti gre – od ma hu je ru kom ge ne ral Vik-to ri ja. – Po mi sli će da ga ša lje mo na kla ni cu.

– to što su krup ne zver ke iz in ten dant ske slu žbe lič no do šle da vam sa op šte no vi pre me štaj po ka zu je vam da to ni je ša la

Mario Vargas ljosa12 Pantaleon i posetiteljke 13

– sa da se, zna či, ka že ne vo lja za ta kvo skr na vlje nje? – po ka-zu je da mu ne što ni je ja sno otac Bel tran. – jer o skr na vlje nju je reč.

– Flor si tu su uhva ti la dva uni for mi sa na li ca ko ja su iz la zi la iz plan ta že i sre di še je na sred pu ta – gric ka nok te i ska ku će na me stu gra do na čel nik te o fi lo Mo rej. – i to ta ko uspe šno da je ona sa da no se ća, ge ne ra le.

– Vi ho će te da me po i sto ve ti te s tim ban di ti ma, go spo đi ce Do ro te ja – gun đa pu kov nik Pe ter ka sa u an ki. – Bez pla ka nja, sa mo bez pla ka nja, vi de će te ka ko ću ja ovo da ure dim.

– Mi sli te da ću se ja po ja vi ti? – je ca Do ro te ja. – ja sa ma pred svim voj ni ci ma?

– Pro de fi lo va će ovu da, is pred za tvo ra – kri je se iza gvo zde ne re šet ke pu kov nik Mak si mo Da vi la.

– Vi ih po sma traj te s pro zo ra i čim bu de te ugle da li ne va ljal-ce, po ka ži te mi ih, go spo đi ce He sus.

– ne va ljal ci? – do slov ce se za pe nu ša otac Bel tran. – Pro pa-li ce, bi tan ge, bed ni ci, bo lje re ći. Pri re di ti ta ko ne što go spo đi asun ti! ta ko oka lja ti uni for mu!

– lu i su ka ne pu, mo ju slu žav ku, si lo vao je ne ki na red nik, a za tim je dan ka plar, pa obi čan re dov – či sti svo je na o ča re po ruč-nik Ba ka kor so. – stvar joj se do pa la, šta li, go spo di ne ko man-dan te, i sa da se kur va pod ime nom Be lo Me so, a za ma kroa ima ne kog pe de ra ko ga zo vu Mil ka ras.

– Po ka ži te mi sa da za ko ju od ovih oso ba že li te da se uda te, go spo đi ce Do lo res – še ta is pred tro ji ce re gru ta pu kov nik augu-sto Val des. – Pop će vas sme sta ven ča ti. Bi raj te, bi raj te. ko je ga bi ste že le li za oca svo ga sin či ća?

– Mo ju že nu su pre sre li u sa moj cr kvi – osta je uko čen na ivi ci sto li ce sto lar adri ja no lar ke. – ne u ka te dra li, ne go u cr kvi sve tog Hri sta iz Ba ga sa na, go spo di ne.

– U Či kla ju su vas sa ču va li u naj lep šoj uspo me ni – li sta je dan iz ve štaj ge ne ral Vik to ri ja. – Pu kov nik Mon tes je hteo pa sva ku ce nu da vas za dr ži. iz gle da da je ka sar na ra di la kao sat za hva lju ju ći va ma.

– „Ro đe ni or ga ni za tor, ma te ma tič ki smi sao za red, iz vr šna spo sob nost“ – či ta ti gar ko lja sos. – „efi ka sno i s pra vim na dah-nu ćem vo dio ad mi ni stra ci ju pu ka.“ sto mu đa vo la, kri vo no gi Mon tes se u vas za lju bio.

– Zbu njen sam to li kim po hva la ma – sa gi nje gla vu ka pe tan Pan to ha. – od u vek sam na sto jao da is pu nim du žnost i ni šta vi še.

– slu žba če ga? – pr sne u smeh ge ne ral ska vi no. – ni ti ni Vik to ri ja ne mo že te ta ko sa mnom da se še ga či te, ti gre. jeste li zaboravili da sam ćelav?

– Do bro, da pre đe mo na stvar – za klo pi usta pr stom ge ne ral Vik to ri ja. – stvar iz i sku je naj ve ću taj nost. Go vo rim o za dat ku ko ji će vam bi ti po ve ren, ka pe ta ne. aj de, ka ži mu, ti gre.

– Ukrat ko, tru pe u pra šu mi pra ve ve li ki lom me đu in di-jan ka ma – uzi ma va zduh, otva ra i za tva ra oči i na ka šlja va se ti gar ko lja sos. – ima si lo va nja na sve stra ne i sud ni ce ne sti žu da raz mo tre to li ko slu ča je va. Ce la se ama zo ni ja uz vr po lji la.

– sva ko dnev no nas bom bar du ju žal ba ma i do sta va ma – dr ži se za bra du ge ne ral Vik to ri ja. – Čak iz naj za ba če ni jih kra je va do la ze pro test ne ko mi si je.

– Va ši voj ni ci zlo sta vlja ju na še že ne – sa vi ja še šir i gu bi glas gra do na čel nik Paj ra Ru nui. – Pre ne ko li ko me se ci na pa stvo-va li su mo ju sva sti ku, a pro šle ne de lje za ma lo da ude se mo ju ro đe nu že nu.

– ne mo ji voj ni ci, ne go voj ni ci ove ze mlje – pra vi umi ru-ju će po kre te ge ne ral Vik to ri ja. – Po la ko, smi ri te se, go spo di ne gra do na čel ni če. ar mi ja ve o ma ža li zbog ne vo lje va še sva sti ke i pred u ze će sve što bu de u nje noj mo ći da je obe šte ti.

Mario Vargas ljosa14 Pantaleon i posetiteljke 15

har pun ko jim hva taš ri bu, oštri cu ko jom lo viš ži vo ti nje i kov čeg u ko jem sa hra nju ješ po koj ni ka. se stre! Bra ćo! klek ni te za me ne!

– to je kru pan pro blem, Pan to ha – vr ti gla vom pu kov nik lo pes lo pes. – U kon ta ma ni gra do na čel nik je iz dao pro glas ko jim tra ži od me šta na da po za tva ra ju že ne u ku će ka da voj ni ci ima ju slo bo dan dan.

– na stra nu to što je da le ko od mo ra – is pu šta iglu, iz vla-či ko nac i pre se če ga zu bi ma go spo đa le o nor. – si gur no ima mno go ko ma ra ca ta mo u pra šu mi. a ti znaš da su oni pro past za me ne.

– Po gle daj te ovaj spi sak – po če ša če lo ti gar ko lja sos. – Če tr de set i šest gra vi di te ta za ma nje od go di nu da na. ka pe la ni po pa Bel tra na ven ča li su ne kih dva de se tak, ali na rav no, ovo zlo zah te va ko re ni ti je me re ne go što su pri sil ni bra ko vi. Do sa da ni ka zne ni po u ke ni su iz me ni le sli ku – ka ko ko ji voj nik stig ne u pra šu mu, ta ko po sta je pi co pe vac.

– ali ti si, iz gle da, onaj ko ji je naj vi še raz o ča ram me stom, dra-gi – otva ra i tre se ko fe re Po či ta. – Za što, Pan to?

– Mo ra da je zbog vru ći ne, zbog kli me, ne mi sli te li ta ko? – živ-ne ti gar ko lja sos.

– Vr lo ve ro vat no, moj ge ne ra le – pro mu ca ka pe tan Pan to ha.– to pla vla ga, buj na ve ge ta ci ja – ob li zu je usne ti gar ko lja-

sos. – Me ni se to uvek do ga đa – kad stig nem u pra šu mu, kao da di šem va tru, ose ćam kao da mi krv klju ča.

– Da te ču je ge ne ra li ca – sme je se ge ne ral Vik to ri ja – odo še tvo je kan dže, ti gre.

– is pr va smo mi sli li da je to od di je te – uda ra se dla nom po sto ma ku ge ne ral ko lja sos. – Da se u gar ni zo ni ma sta vlja pre vi še za či na, ne što što po ve ća va sek su al nu glad lju di.

– ta ko je to, dra gi slu ša o ci – sik će sin či. – te ras po ja sa ne bo go hul ni ke ni je za dr žao ni strah od sve vi šnjeg, ni po što va nje pre ma nje go vom sve tom li ku, ni ple me ni te se de vla si ugled ne sta ri ce ko ja je već po di gla dva po ko le nja lo re ta na ca.

– Po če li su da me vu ku za ru ku, ku ku me ni, hte li su da me obo re na ze mlju – pla če go spo đa kri sti na. – te tu ra li su se ko li-ko su bi li pi ja ni i da ste samo čuli šta su go vo ri li. is pred glav nog ol ta ra, ku nem se.

– naj mi lo srd ni ju du šu či ta vog lo re ta, moj ge ne ra le! – uz vi-ku je otac Bel tran. – Pet pu ta su je obeš ča sti li!

– a i va šu kćer ki cu i va šu se stri či nu i va še kum če, znam, ska vi no – du va pe rut sa svo jih na ra me ni ca ti gar ko lja sos. – ali ovaj pop Bel tran – je l’ je s na ma ili s nji ma? je l’ on je ste ili on ni je ka pe tan ove voj ske?

– Pro te stu jem kao sve šte nik, a i kao voj nik, moj ge ne ra le – uvla či sto mak, is pr si se ma jor Bel tran. – jer ovo ne do lič no po na ša nje či ni pod jed na ku šte tu i na šoj in sti tu ci ji i ne du žnim žr tva ma.

– Ru žno je to što su re gru ti po ku ša li s da mom, ne ma sum-nje – sa ži ma, sme ška se, ot po zdra vlja ge ne ral Vik to ri ja. – ali ne moj te za bo ra vi ti, nje ni ro đa ci go to vo ih ubi še udar ci ma šta po va. ov de je le kar ski iz ve štaj: po lo mlje na re bra, pod li vi, ot ki nu to uvo. U ovom slu ča ju do šlo je do iz jed na če nja, dra gi dok to re.

– U iki tos? – pre sta je da pr ska ko šu lju i po di že pe glu Po či ta. – jao, što nas da le ko pre me sti še, Pan to!

– Dr ve tom lo žiš va tru ko jom spre maš hra nu, od dr ve ta gra diš ku ću u ko joj sta nu ješ, kre vet u ko jem spa vaš i splav ko jim pre la ziš re ku – vi si nad šu mom ne po mič nih gla va, li ca u iš če ki va nju i ra ši re nih ru ku brat Fran si sko. – od dr ve ta de lješ

Mario Vargas ljosa16 Pantaleon i posetiteljke 17

– Do ći će mo do su šti ne pro ble ma i re ši će mo ga iz osno va – pe sni com uda ra svoj otvo re ni dlan ge ne ral Vik to ri ja. – jer, ka ko ste sva ka ko već po go di li, Pan to ha, pro blem se ne od no si sa mo na si lo va ne go spo je.

– to je i pro blem re gru ta ko ji su osu đe ni da ži ve kao ča sne se stre na toj gre šnoj vru ći ni – pa la ca je zi kom ti gar ko lja sos. – slu ži ti u pra šu mi je ve o ma te ško, Pan to ha, ve o ma te ško.

– a ta mo sve žen ske ima ju vla sni ka – ubr za va pu kov nik lo pes lo pes. – ne ma bur de lja ni pi čo ra ka, ni ti bi lo šta slič no.

– Pro vo de ce lu sed mi cu za tvo re ni, vr še ći slo že ne du žno sti u di vlji ni, sa nja ju o slo bod nom da nu – raz mi šlja ge ne ral Vik-to ri ja. – ki lo me tri ma pe ša če da bi se do če pa li naj bli žeg me sta, i šta se do ga đa kad stig nu?

– ni šta, zbog tog pro kle tog manj ka u žen ska ma – sle že ra me-ni ma ti gar ko lja sos. – ta da, oni ko ji se ne sna đu iz gu be vlast nad so bom po sle pr ve ča ši ce i kao pu me ska ču na sve što im se na đe na pu tu.

– Bi lo je slu ča je va pe de ra sti je, pa čak i zve ro ljup stva – is ti če pu kov nik lo pes lo pes. – ne ki ka plar iz or ko ne sa za te čen je ka ko vo di brač ni ži vot s maj mu ni com.

– Maj mu ni ca se oda zi va na be smi sle no ime Cuc la Pa vi ljo-na Pet – su zdr ža va smeh za stav nik san ta na. – ili, da bu dem pre ci zni ji, oda zi va la se, jer sam je ubio jed nim met kom. onaj de ge ne rik je u za tvo ru, moj pu kov ni če.

– sve u sve mu, ap sti nen ci ja nam pro u zro ku je tri sta gla vo-bo lja – ka že ge ne ral Vik to ri ja. – iza zi va ko rup ci ju, ner vo zu, apa ti ju, a i mo ral opa da.

– tre ba na hra ni ti te jad ni ke, Pan to ha – sve ča no ga gle da u oči ti gar ko lja sos. – tu vi ula zi te u igru, tu vi uska če te da pri-me ni te svo ju pa met i or ga ni za tor ske spo sob no sti.

– Za što si ta ko ću tljiv i za mi šljen, Pan to? – sta vlja put nu kar tu u ta šnu i pi ta na ko ji iz laz za avion Po či ta. – ima će mo ve li ku

– Po raz go va ra li smo sa struč nja ci ma, čak i s jed nim Švaj car-cem ko ji nam do bre pa re is kam či iz ka se – tr lja pr ste pu kov nik lo pes lo pes. – ne ki di je te ti čar pun ti tu la.

– Pas d’in con ve ni ent – be le ži u svoj no tes pro fe sor Ber nar la ce. – iz ra di će mo ta kav je lov nik ko ji, bez sma nje nja neo p-hod nih be lan če vi na, uma nju je li bi do kod voj ni ka za či ta vih 85 od sto.

– sa mo ne moj te pre te ra ti – mr mlja ti gar ko lja sos. – ne će-mo ni voj sku uško plje ni ka, dok to re.

– or ko nes zo ve iki tos, or ko nes zo ve iki tos – gu bi str plje-nje za stav nik san ta na. – je ste, ve o ma ozbilj no, vi še ne go hit no. ni smo do bi li pred vi đe ne re zul ta te ope ra ci je Švaj car ska ku hi nja. Mo ji lju di umi ru od gla di, obo le va ju od tu ber ku lo ze. Da nas su se još dvo ji ca one sve sti la na smo tri, ko man dan te.

– ni je to ša la, ska vi no – dr ži slu ša li cu iz me đu uva i ra me na dok pa li ci ga re tu ti gar ko lja sos.

– sve smo raz mo tri li i ne ma dru gog le ka. Ša ljem ti Pan to hi cu sa maj kom i že nom. Bi će ti od ko ri sti.

– Po či ta i ja smo se pri vi kle na to i sreć ne smo što ide mo u iki tos – sa vi ja ma ra mi ce, sla že suk nje, pa ku je ci pe le go spo đa le o nor. – ali ti si i da lje po ki sao. Šta ti je, si ne?

– Vi ste taj čo vek, Pan to ha – usta je i pri hva ta ga za lak to ve pu kov nik lo pes lo pes. – Vi će te uči ni ti kraj toj gu žvi.

– naj zad, to je ipak grad, Pan to, i ka žu da je lep – ba ca kr pe u kor pu za sme će, ve zu je čvo ro ve, za tva ra ta šne Po či ta. – ne moj ta kvo li ce da pra viš, go re bi bi lo da su nas po sla li na vi so ra van.

– isti ni za vo lju, ne znam ka ko – gu ta plju vač ku ka pe tan Pan-to ha. – ali ću ura di ti kako mi je na re đe no, na rav no.

– U tu svr hu će te oti ći u pra šu mu – uzi ma pa li cu i po ka zu je jed no me sto na kar ti pu kov nik lo pes lo pes. – Vaš ope ra ci o ni cen tar bi će iki tos.

Mario Vargas ljosa18 Pantaleon i posetiteljke 19

– Zar ti ni sam obe ćao po sle tre ćeg una pre đe nja? – ski da pan ta lo ne, sla že ih i sta vlja u or man Pan ta. – Bi će lo re ta nac, ka ko ti se či ni?

– Div no, Pan to! – sme je se, tap še, ska če na du še ku Po či ta. – joj, ka kva sre ća! Ma li pi to mac, Pan tulj če ju ni or!

– tre ba ga na pra vi ti što pre – ši ri i is pru ža ru ke Pan ta. – Da bi što pre sti gao. Do đi, ma la, ku da be žiš!

– sta ni, če kaj, šta ti je! – ska če iz kre ve ta i tr či pre ma ku pa ti lu Po či ta. – je si li po lu deo?

– Do đi, do đi, ma li pi to mac – sa pli će se o ko fer, ru ši jed nu sto li cu Pan ta. – Da ga od mah na ru či mo. Ho di, Po či ta.

– ali sad je je da na est pre pod ne, tek smo sti gli – bra ni se, oti ma, gu ra, lju ti se Po či ta. – Pu sti me, ču će nas tvo ja maj ka, Pan to.

– Da pro sla vi mo do la zak u iki tos i sme štaj u ho te lu – ste nje, rve se, gr li, okli zne se Pan ta. – Do đi, lju ba vi čak.

– eto, vi di te šta se do bi lo to li kim pot ka zi va nji ma i žal ba ma – ma še pi smom pu nim pe ča ta i pot pi sa ge ne ral ska vi no. – Vi ste ta ko đe kri vi za to, za po ved ni če Bel trane – po gle daj te šta je ovaj tip do šao da or ga ni zu je ov de u iki to su.

– is ce pa ćeš mi suk nju – skla nja se iza or ma na, ba ca ja stuk, nu di pri mir je Po či ta. – ne mo gu da te pre po znam, Pan to, ti si obič no ta ko sme ran, šta li se s to bom zbi va? Pu sti, sa ma ću.

– Hteo sam da is pra vim jed no zlo, a ne da ga po gor šam – či ta i po no vo či ta uz ne mi re nog li ca za po ved nik Bel tran. – ni kad ni sam ni slu tio da će lek bi ti go ri od bo le sti, moj ge ne ra le. to je ne pojm lji vo, pro sto ne pojm lji vo. Zar će te vi do pu sti ti ta kvu stra ho tu?

re ku, mo ći će mo da se ku pa mo, da še ta mo do tih ple me na. Daj, re ci ne što.

– Pa šta se s to bom do ga đa, si ne – po sma tra obla ke, eli su, dr ve će go spo đa le o nor. – Či ta vog pu ta si ću tao. Šta te to li ko bri ne?

– ni šta, ma ma, ni šta, Po či ta – ve zu je se za se di šte Pan ta. – Do bro sam. ni je mi ni šta. Gle daj te, već sti že mo. ono mo ra da je ama zon, je l’ ta ko?

– svih ovih da na bio si sa svim za ble sa vljen – sta vlja na o ča re za sun ce, ski da man til Po či ta. – ni si ni reč pro go vo rio, sa njao si otvo re nih oči ju. iju, ka kav je ovo pa kao! ni kad te ni sam vi de la ta ko iz me nje nog, Pan to.

– Bio sam ne što ne spo ko jan zbog no vog pre me šta ja, ali sad je to pro šlo – va di nov ča nik, pru ža ne ko li ko nov ča ni ca vo za ču Pan ta. – Da, mo lim, do bro ja 549, ho tel Li ma. sa če kaj, ma ma, da ti po mog nem da si đeš.

– ti si voj nik, zar ne? – ba ca svo ju put nu tor bu na sto li cu, izu va se Po či ta. – Znao si da te mo gu po sla ti bi lo ku da. a iki tos i ni je ta ko loš, Pan to, zar ne vi diš da je to sim pa tič no me sta šce?

– imaš pra vo, po neo sam se kao bu da la – otva ra or man, ve ša uni for mu, ode lo Pan ta. – Mo žda sam bio za vo leo Či kla jo; da jem ti reč da je već pro šlo. Do bro, da se ras pa ku je mo. ka kva vru ći na, je l’ da, ma la?

– Što se me ne ti če, mo gla bih do ži vot no da osta nem u ho te lu – leg ne na le đa na kre vet, pro te že se Po či ta. – sve ti je ser vi ra no, ne mo raš ni na šta da mi sliš.

– no, da li bi bi lo le po do če ka ti pi tom ca Pan to hu u ova kvom ho te lu? – ski da kra va tu, ko šu lju Pan ta.

– Pi tom ca Pan to hu? – otva ra oči, ot kop ča va blu zu, pod u pi re se lak tom o ja stuk Po či ta. – ozbilj no go vo riš? je l’ već mo že mo da ga na ru či mo, Pan tulj če?

Mario Vargas ljosa20 Pantaleon i posetiteljke 21

– ni ste li vi je dan od mo zgo va in ten dant ske slu žbe, je dan od onih ko ji je smi slio ovu ga dost? – uzi ma ven ti la tor, sta vlja ga is pred li ca, škri pi zu bi ma ge ne ral ska vi no. – U sva kom slu-ča ju ne ke stva ri tre ba raš či sti ti. ne mo gu spre či ti da se ta stvar raz vi je, ali ću gle da ti da u nju bu du što ma nje uple te ne oru ža ne sna ge. ni ko ne će po mu ti ti sla vu ko ju je ar mi ja ste kla u lo re tu otkad sam ja na če lu Pe te ar mij ske obla sti.

– to je i mo ja že lja – gle da pre ko ge ne ra lo vog ra me na blat-nja vu vo du re ke, la đu na to va re nu ba na na ma, pla vo ne bo, usi-ja no sun ce ka pe tan Pan to ha. – spre man sam da uči nim sve što je mo gu će.

– ov de bi na sta la pra va uj dur ma ako bi vest pro cu ri la – po di že glas, usta je, sta vlja ru ke na ok no pro zo ra ge ne ral ska vi-no. – stra te zi iz li me mir no se de i smi šlja ju ko je ka kve svi nja ri je u svo jim kan ce la ri ja ma, jer onaj na ko me će se ko la slo mi ti, ako ovo do pre u jav nost, bi će ge ne ral ska vi no.

– sla žem se s va ma, ve ruj te – zno ji se, vi di ka ko mu se ru ka-vi uni for me na ta pa ju zno jem, pre kli nje ka pe tan Pan to ha. – ja ni kad ne bih za tra žio ova kav za da tak. to se to li ko raz li ku je od mog uobi ča je nog po sla da čak i ne znam ho ću li bi ti ka dar da ga oba vim.

– na dr ve tu se tvoj otac i maj ka spo ji še da bi te za če li; na dr ve tu se na pe la i no ge ra ši ri la da te ro di ona ko ja te je ro di la – za vi ja i vi če, ta mo go re, u mra ku, brat Fran si sko. – Dr vo je ose ti lo nje no te lo, za cr ve ne lo se nje nom kr vlju, upi lo je nje ne su ze, ovla ži lo se nje nim zno jem. Dr vo je sve to, panj do no si spas. se stre! Bra ćo! Ra ši ri te ru ke za me ne!

– na ova vra ta će se sja ti ti de se ti ne lju di, ova kan ce la ri ja će bi ti za tr pa na žal ba ma, pe ti ci ja ma, ano nim nim pi smi ma – uz bu đu-je se, pra vi ne ko li ko ko ra ka, vra ća se, skla pa i ras kla pa le pe zu

* * *– Pr slu če, ča ra pe – zno ji se, leg ne, sku plja, ras te že Pan tulj če. – ti gar je bio u pra vu – to pla vla ga, uža re ni va zduh, krv klju ča. aj de, ušti ni me gde ja vo lim. Uv ce, Po ča.

– stid me je da nju, Pan to – bu ni se, po kri va čar ša vom, uz di-še Po či ta. – Za spa ćeš, a zar ne mo raš da bu deš u šta bu u tri? Uvek za spiš.

– is tu ši ram se ča skom – klek ne, sa vi ja se, us pra vlja se Pan ta. – ne moj ni šta da go vo riš, da me za go va raš; šti paj mi uv ce. tu, baš tu. Mmm, već ose ćam ka ko umi rem, ma la, vi še ne znam ni ko sam.

– Znam sa vr še no do bro ko ste vi i za što ste do pu to va li u iki tos – pro mr mlja ge ne ral Ro her ska vi no. – i sme sta ću vam ka za ti da me ni ma lo ne ve se li va še pri su stvo u ovom gra du. ne ka stva ri bu du ja sne od po čet ka, ka pe ta ne.

– Žao mi je, moj ge ne ra le – za muc ku je ka pe tan Pan to ha. – si gur no je po sre di ne ki ne spo ra zum.

– ne sla žem se sa slu žbom ko ju ste do šli ova mo da osnu je te – pri mi če će la vo te me ven ti la to ru i za tre nu tak za žmu ri ge ne ral ska vi no. – od mah sam se to me us pro ti vio i još uvek mi slim da je to be smi sli ca.

– a na da sve gre šna ra bo ta – be sno se hla di otac Bel tran.– Za po ved nik i ja smo za ću ta li jer je ta kvo na re đe nje pret-

po sta vlje nih – iz va di ma ra mi cu i bri še znoj sa če la, sle po oč ni ca, vra ta ge ne ral ska vi no. – ali nas ni su ube di li, ka pe ta ne.

– ne mam ja ni šta s tim pro jek tom, ge ne ra le – zno ji se ne po-mič no ka pe tan Pan to ha. – to je bi lo naj ve će iz ne na đe nje u mom ži vo tu ka da su mi to sa op šti li, oče.

– Za po ved ni če – is pra vlja ga otac Bel tran. – Vi ne ume te da iz bro ji te zve zdi ce?

– opro sti te, za po ved ni če – bla go uda ra pe tom o pe tu ka pe-tan Pan to ha. – Uop šte ni sam u to me uče stvo vao, uve ra vam vas.

Mario Vargas ljosa22 Pantaleon i posetiteljke 23

pri red ba ma, pa ra da ma i bo go slu že nji ma. ta ko đe će te ski nu ti uni for mu. obla či će te se is klju či vo kao ci vil.

– Mo ram li čak i na po slu bi ti gra đan ski ode ven? – i da lje trep će ka pe tan Pan to ha.

– Vaš po sao će bi ti ve o ma da le ko od ko man de – po sma tra ga sa za zi ra njem, sa za bri nu to šću, sa sa o se ća njem ge ne ral ska-vi no. – ne bu di te na iv ni, čo ve če. Mi sli te li mo žda da bi ov de tre ba lo da otvo ri te kan ce la ri ju za ra bo tu ko jom će te se ba vi ti? Ustu pio sam vam jed no skla di šte u pred gra đu iki to sa, na oba li re ke. Bu di te uvek u ci vi lu. ni ko ne sme da zna da to me sto ima i naj ma nje ve ze s voj skom. ja sno?

– ja sno, moj ge ne ra le – di že i spu šta gla vu za be zek nu ti ka pe-tan Pan to ha. – sa mo što, pra vo da vam ka žem, ni sam oče ki vao ta ko ne što. to će bi ti, ne znam, kao da me njam lič nost.

– a vi za mi sli te da ste ras po re đe ni u oba ve štaj nu slu žbu – odmiče se od pro zora, prilazi Pantohi, po kla nja mu je dan ve li ko du šan osmeh za po ved nik Bel tran – da vaš ži vot za vi si od va še spo sob no sti da osta ne te neo pa že ni.

– Po ku ša ću da se pri la go dim, moj ge ne ra le – iz u sti ka pe tan Pan to ha.

– ne bi bi lo po želj no da se na sta ni te u Voj nom na se lju, ta ko da će te se bi po tra ži ti stan u gra du – ma ra mi com bri še obr ve, uši, usne i nos ge ne ral ska vi no. – i za mo lio bih vas da se ne upu šta te u ve ze sa ofi ci ri ma.

– Mi sli te u pri ja telj ske ve ze, moj ge ne ra le? – za grc nu se ka pe tan Pan to ha.

– Pa valj da ne mi sli sen ti men tal ne – sme je se ili hr če ili ka šlje otac Bel tran.

– Znam da je te ško, da će vam bi ti po treb no mno go na po ra – po tvr đu je lju ba zno ge ne ral ska vi no. – ali ne ma nam dru-ge, Pan to ha. Vaš za da tak će vas po ve za ti sa po lu sve tom ce le

otac Bel tran. – Či ta va ama zo ni ja će se po bu ni ti i po mi sli će da je ge ne ral ska vi no tvo rac ovog skan da la.

– Već ču jem onog de ma go ga sin či ja ka ko blju je kle ve te na moj ra čun pre ko mi kro fo na – vra ća se, okre će ge ne ral ska vi no.

– Mo je in struk ci je su da slu žba ra di u naj ve ćoj taj no sti – usu đu je se da ski ne ka pu, da obri še ma ra mi com li ce, oči ka pe-tan Pan to ha. – stal no ću ima ti na umu tu od red bu, ge ne ra le.

– a kog vra ga će te smi sli ti da umi ri te lju de? – de re se, kru ži oko pi sa ćeg sto la ge ne ral ska vi no.

– je su li u li mi po mi sli li na ulo gu ko ju mi do de lju ju?– ako vi ta ko ho će te, mo gu još da nas da za tra žim pre me-

štaj – pre ble de ka pe tan Pan to ha. – Da vam do ka žem ka ko mi je sve jed no za slu žbu po se ti telj ki.

– ka kav li su eufe mi zam pro na šli ti mu dro se ri! – cup ka okre nut le đi ma, dok po sma tra re ku ko ja bli sta, ko li be, rav-ni cu po kri ve nu dr ve ćem otac Bel tran. – Po se ti telj ke, da kle, po se ti telj ke!

– ni re či o pre me šta ju, po sla li bi mi ne kog dru gog u ro ku od ne de lju da na – po no vo se da, pri vla či se bi ven ti la tor, ku pi znoj sa će la vog te me na ge ne ral ska vi no. – od vas za vi si da to ne šte ti ar mi ji. Pre u ze li ste od go vor nost vul kan skih raz me ra.

– Mo že te mir no spa va ti, moj ge ne ra le – ukruti se, ispravi ra me na, gle da na pred ka pe tan Pan to ha. – Voj ska je ono što naj vi še po štu jem i vo lim u ži vo tu.

– naj bo lji na čin na ko ji joj sa da mo že te slu ži ti je ste da bu de-te po da lje od nje – omek ša va glas, uve žba va ne ki sr da čan iz raz ge ne ral ska vi no. – Bar dok bu de te vo di li tu slu žbu.

– Mo lim? – trep će ka pe tan Pan to ha. – ka ko re ko ste?– ne ću da pre đe te prag ko man de ni ti ka sar ni u iki to su –

iz la že zu je ćim i ne vi dlji vim ru či ca ma ven ti la to ra dlan i na dla-ni cu ge ne ral ska vi no. – iz u ze ti ste od pri su stvo va nja zva nič nim

Mario Vargas ljosa24 Pantaleon i posetiteljke 25

– sa mi će te od re đi va ti svo je rad no vre me, svoj na čin ra da. a da i ne go vo ri mo o dru gim pred no sti ma, moj ka pe ta ne.

– Ho će mo li sta no va ti ov de, u ova ko ru žnoj ku ći? – gle da ogu lje ne zi do ve, pr lja vi pod, pa u či nu na ta va ni ci go spo đa le o-nor. – Za što ti ni su da li ku ću u Voj nom na se lju ko je je ta ko le po? opet ti je ne do sta ja lo ka rak te ra, Pan to.

– ne moj te mi sli ti da sam po stao pe si mi sta, Ba ka kor so, ali sam pot pu no sme ten – oku ša, žva će, gu ta, šap ne uku sno ka pe-tan Pan to ha. – Do bar ad mi ni stra tor, to znam. ali su me is tr gli iz mog ele men ta – u ovo me se ne sna la zim.

– je ste li već raz gle da li svoj ope ra ci o ni cen tar? – pu ni iz no va ča še po ruč nik Ba ka kor so. – Ge ne ral ska vi no je po slao jed no otvo re no pi smo – ni je dan ofi cir u iki to su ne sme da se pri bli ži skla di štu po red re ke ita je, a ko se o ovo oglu ši bi će ka žnjen s tri de set da na za tvo ra.

– ni sam još, su tra ću ra no oti ći – pi je, bri še usta, za dr ža-va že lju za pod ri gi va njem ka pe tan Pan to ha. – jer, da bu de mo is kre ni, tre ba lo bi ima ti ne kog is ku stva u ovom po slu. Po zna va ti noć ni ži vot, bi ti do ne kle be kri ja.

– Zar ćeš ta ko da ideš u ko man du, Pan to? – pri bli ži mu se, opi-pa ko šu lju, nju ši pla ve pan ta lo ne, kač ket Po či ta. – a uni for ma?

– naža lost, to ni je slu čaj sa mnom – ras tu ži se, na pra vi po sti đe ni po kret ka pe tan Pan to ha. – ni kad ni sam bio no ćob-di ja. ni kao mla dić.

– Da ne mo že mo da se vi đa mo s po ro di ca ma ofi ci ra? – za vi-tla per ja ni kom, me tlom, ko fom; tre se, či sti, sku plja pra ši nu, upla ši se go spo đa le o nor. – Da mo ra mo ži ve ti kao da smo obič ni ci vi li?

– kad bi ste sa mo zna le da sam kao pi to mac vi še vo leo da osta nem da učim dok su dru gi iz la zi li – se ća se no stal gič no

ama zo ni je. je di ni na čin da spre či mo da se to od ra zi na na šu usta no vu mo guć je sa mo va šom sop stve nom žr tvom.

– Da za klju čim, ja mo ram da kri jem svoj sta tus ofi ci ra – ugle da u da lji ni go lo de te ko je se ve re na dr vo, jed nu ru ži ča stu i ćo pa vu ča plju, ho ri zont ra sti nja ko je plam ti ka pe tan Pan to ha. – ode ven kao ci vil, dru ži ti se s ci vi li ma, ra di ti kao ci vil.

– ali mi sli te stal no kao voj nik – bla go uda ra pe sni com o sto ge ne ral ska vi no. – na i me no vao sam jed nog po ruč ni ka da nam slu ži kao ve za. Vi će te se sa sta ja ti je dan put ne delj no i pre ko nje ga ću ima ti uvid u va še de lat no sti.

– Bu di te bez bri ge: bi ću nem kao ri ba – do hva ta ča šu pi va i ka že ži ve li po ruč nik Ba ka kor so. – o sve mu sam oba ve šten, ka pe ta ne. Da li vam od go va ra da se vi đa mo utor ni kom? Či ni mi se da bi bi lo do bro da se sa sta je mo po ka fa ni ca ma i jav nim ku ća ma. sa da će te mo ra ti če sto da za la zi te u ta kve lo ka le, je l’ te?

– sad se ose ćam kao zlo či nac, kao ne ki gu bavac – raz gle da maj mu ne, pa pa ga je i pu nje ne pti ce, lju de ko ji pi ju sto je ći po red šan ka ka pe tan Pan to ha. – ka ko ću uop šte po če ti s ra dom kad me sam ge ne ral ska vi no boj ko tu je? ako mi i sa mi pret po sta-vlje ni okre ću le đa, ako oni tra že od me ne da se pre ru šim, da se sa kri jem?

– oti šao si u ko man du ta ko ve seo a vra ćaš se opet na mr go đen – upi nje se, lju bi ga u obraz Po či ta. – Šta je bi lo, Pan to? je si li za ka snio ili te is pra šio ge ne ral ska vi no?

– Po mo ći ću vam u sve mu, moj ka pe ta ne – nu di mu ko ma di će pr že ne čon te po ruč nik Ba ka kor so. – ni sam struč njak za to, ali ću se tru di ti. ne moj te se ža li ti, mno gi ofi ci ri bi da li sve da bu du na va šem me stu. Po mi sli te sa mo na slo bo du ko ju će te ima ti

Mario Vargas ljosa26 Pantaleon i posetiteljke 27

* * *– Špi jun, Pan to? – tr lja ru ke, po sma tra so bu, pro šap ta ka ko smo ulep ša le ovaj ću mez, zar ne, go spo đo le o nor? Po či ta. – je l’ kao na fil mu? joj, što će bi ti uz bu dlji vo, dra gi.

– Pro še taj te ve če ras po ste ci šti ma la kih žen ski u iki to su – be le ži adre se na sal ve ti po ruč nik Ba ka kor so. – Mao Mao, 007, Kod ćo ra ve mač ke, San Hu an si to. Da bi ste se sro di li s tom sre di nom. ja bih vas dra ge vo lje pra tio, ali zna te već, na re đe nja ska vi na su iz ri či ta.

– ku da ta ko upa ra đen, si ne? – go spo đa le o nor ka že ni ko ga ne bi pre po znao, Po či ta, za slu ži le smo ne ku na gra du. – Za ime sve ta, sta vio si čak i kra va tu. is to pi ćeš se od vru ći ne. sa sta nak na vi so kom ni vou? no ću? ka ko si sme šan kao taj ni agent. Pan to. De der, u re du, evo ću tim.

– Ras pi taj te se u bi lo kom od tih lo ka la za ki ne za Por fi ri ja – sa vi ja i sta vlja mu sal ve tu u džep po ruč nik Ba ka kor so. – taj čo vek bi vam mo gao po mo ći. on na ba vlja pra lje i ša lje ih po ku ća ma. Zna te šta su, zar ne?

– Zbog to ga on ni je uda vljen, ni spa ljen, ni za da vljen, ni ka me-no van, ni odran – ja u če i pla če nad puc ke ta vim fe nje ri ma i ža go rom mo li tvi brat Fran si sko. – Zbog to ga je za ku can za dr vo, zbog to ga se opre de lio za krst. ne ka ču je ko to že li, ne ka shva ti ko to mo že. se stre! Bra ćo! Uda raj te se tri put u gru di za me ne!

– Do bro ve če, hm, hm, ap ći ha! – bri še nos, se da na vi so ku sto li-cu, na sla nja se na šank Pan ta leon Pan to ha. – Da, mo lim, jed no pi vo. Upra vo sam sti gao u iki tos, tek upo zna jem grad. ovaj se lo kal zo ve Mao Mao, zar ne? Da, da, otu da stre le, to te mi, vi dim.

ka pe tan Pan to ha. – naj vi še sam ra dio ma te ma ti ku, jer sam to naj vi še i vo leo. Ma da zvu či ne ve ro vat no, na u čio sam sa mo naj jed no stav ni je igre – bo le ro i val cer.

– ka žeš da ni su se di ne sme ju zna ti da si ka pe tan – bri še sta klo, ri ba pa tos, kre či zi do ve, upla ši se Po či ta.

– stoga je ovo što mi se do ga đa pro sto neo pi si vo – gle da oko lo sa strep njom, go vo ri mu bli zu uva ka pe tan Pan to ha. – ka ko mo že da or ga ni zu je slu žbu po se ti telj ki ne ko ko u ži vo tu ni je bio sa po se ti telj ka ma, Ba ka kor so?

– spe ci jal na mi si ja? – la ki ra vra ta, pre svla či po li ce, ve ša sli-ke Po či ta. – Ra di ćeš za oba ve štaj nu slu žbu? ah, sad kop čam to li ku ta jan stve nost, Pan to.

– Za mi šljam hi lja de voj ni ka ko ji če ka ju na me ne, ko ji se u me ne uzda ju – pre gle da fla še, po tre sa se, sa nja ri ka pe tan Pan-to ha – ko ji bro je da ne i mi sle već idu, već sti žu, a ko sa mi se di že na gla vi, Ba ka kor so.

– ka kva voj na taj na, ka kvi ba kra či – sre đu je or ma ne, ši je za ve se, či sti aba žu re, pa li lam pe go spo đa le o nor. – kri ješ od svo je ma mi ce? ova mo tu taj nu, pri čaj.

– ne ću da ih raz o ča ram – une spo ko ji se ka pe tan Pan to ha. – ali oda kle da poč nem?

– ako mi ne is pri čaš, ti ćeš bi ti u gu bit ku – spre ma kre vet, sta vlja mi ljee, glan ca na me štaj, ras po re đu je ča še, ta nji re i escajg u vi tri ni Po či ta. – ne ma vi še štip ka nja gde ti vo liš, ne ma sit nih ugri za po red uve ta. ka ko ti ho ćeš, mi li.

– od po čet ka, moj ka pe ta ne – hra bri ga jed nim osme hom i ku ca njem ča ša Ba ka kor so. – ako po se ti telj ke ne do la ze ka pe-ta nu Pan to hi, ka pe tan Pan to ha mo ra da ide po se ti telj ka ma. to je bar pro sto, mi slim.

Mario Vargas ljosa28 Pantaleon i posetiteljke 29

– sva šta sam la dio u ži vo tu, i ni je mi žao, gosn – odu ne pe nu i po pi je gu tljaj ki nez Por fi rio. – ni sam ste kao ne ki ime tak, ali is ku stvo je sam. Plo da vac bi o skop skih ula zni ca, ple vo znik čam-cem, lo vac na zmi je za iz voz.

– i sa sva kog po sla su te iz ba ci li zbog kur va nja i ku ka vič lu ka, dra gi moj – pri pa lju je mu ci ga re tu kel ner. – is pri čaj go spo di nu šta ti je ke va pred ska za la.

Ki nez ko ji se la đa bez lo veLo pov je ili makro smlt kad ga zo ve

pe va i pro pra ća grom kim sme hom ki nez Por fi rio. – eh, mo ja mi la ma mi ca je sa da na ne bu. Po što se sa mo jed nom ži vi, tle-ba i plo ži ve ti, zal ne? Ho će mo li is pla zni ti i dlu gu bo cu, gosn?

– Go spo din Pan to ha? – znoj od me da se sli va s go spo đe Ču ču pe. – Vr lo mi je dra go, ose ćaj te se kao kod svo je ku će. ov de do bro go sti mo sva ko ga, osim onih vu ci ba ti na iz voj ske ko je tra že sni že nje. Zdra vo, ne va lja li ki ne šči ću.

– Gosn Pan to ha je do šao iz li me i pli ja telj mi je – lju bi obra-ze, šti pa zad nji ce ki nez Por fi rio. – sme sti će ov de svo ju lad nju. Već znaš, sel vis za po seb ne go ste, Ču ču pe. ovaj ke pec ov de zo ve se Du dli ca i do đe mu kao ma sko ta lo ka la, go spo di ne.

– Bo lje ka ži po slo vo đa, bi fe dži ja i te lo hra ni telj, se ju li ti kr me lji vu – do da je fla še, od la že fla še, na pla ću je ra ču ne, uklju ču-je gra mo fon, od vo di že ne na po di jum za igra nje Du dli ca. – Zna-či, ovo je pr vi put da do la zi te u ku ću Ču ču pe? ni je i po sled nji, vi de će te. ima ma lo de vo ja ka, oti šle su da vi de bra ta Fran si ska, onog što je po di gao krst po red je ze ra Mo ro na.

– i ja sam bio ta mo, clni lo se od lu lje i dže pa lo ša, mo la da su uve li ko šlja ka li – ude lju je svo je po zdra ve ki nez Por fi rio. – Fan ta sti čan go vol nik taj blat, ne ma šta. sla bo su ga la zu me va li, ali je po tle sao na lod.

– iz vol’te, le de no je – slu ži, bri še ča šu, po ka zu je sa lon kel ner. – Da, Mao Mao. ali je sko ro pra zno jer je po ne de ljak.

– Hteo bih, ovaj, ne što da do znam, hm – prokašljava se Pan ta leon Pan to ha – ako je, na rav no, mo gu će. Zna te, sa mo in for ma ci je ra di.

– Gde se mo gu na ba vi ti mač ke? – ob li ku je krug pal cem i ka ži pr stom kel ner. – ov de, baš tu, sa mo su da nas oti šle da vi de bra ta Fran si ska, sve ca s kr sta. Do šao je iz Bra zi la pe ške, ka žu, a ka žu i da pra vi ču da. Po gle daj te ko do la zi! Zdra vo, Por fi rio, do đi ova mo. Pred sta vljam ti go spo di na, za ni ma ju ga ne ka tu ri-stič ka oba ve šte nja.

– Cu li ce i slič no? – na mi gu je, kla nja se, ru ku je se ki nez Por fi rio. – na lav no, gosn. Bi će mi dla go da vas s tim upo znam za tlen oka. je dva će vas ko šta ti jed no piv ce. jef i no, pli znaj te.

– Mi lo mi je – po ka zu je mu da sed ne na su sed nu sto li cu Pan ta leon Pan to ha. – na rav no, jed no pi vo. ne moj te sa mo po gre šno da me raz u me te, ja ni sam lič no za in te re so van za to, ne go me vi še za ni ma teh nič ka stra na to ga.

– teh nič ka stra na? – zgro zi se kel ner. – na dam se da vi ni ste ne ki pot ka zi vač, go spo di ne.

– ta kvih go sti o ni ca ima ma lo – po ka zu je tri pr sta ki nez Por-fi rio. – U va še zdla vlje i za ugo dan ži vot. Dve pli stoj ne i jed na jad na i bed na, za plo sja ke. a ima i kul vi ko je idu po ku ća ma, za svoj la čun. to su pla lje, je ste li već zna li?

– Ma ne moj te! ka ko je to za ni mlji vo! – pod sti če ga osme-si ma Pan ta leon Pan to ha. – Pu ka ra do zna lost, ja ne za la zim u ta kva me sta. ima te li vi ve za? Mi slim, po zna ni ka? Pri ja te lja u ovom gra du?

– ki nez je svu da gde ima kur vi – sme je se kel ner. – Zo vu ga Fu Man Ču iz Be le na, je l’ tač no, pri ja te lju? Be len, to je kraj ve se lih ku ća, Ve ne ci ja ama zo ni je, je ste li već bi li ta mo?

Mario Vargas ljosa30 Pantaleon i posetiteljke 31

– ka kva sim pa tič na mr ci na ovaj ki nez, ne ma ni ka da pa ra ali da je šti mung ve če ri – gu žva har ti ju, ba ca je pre ma gla vi Por-fi ri ja, po ga đa cilj Ču ču pe. – ne znam šta na la ze u nje mu, sve cr ko še za njim. Gle daj te sa mo ka ko se kri vi i kre ve lji.

– to je ve ro vat no zbog nje go vog, hm, po sla – in si sti ra Pan-ta leon Pan to ha.

– U re du, ne mam ni šta pro tiv – uozbi lji se, po tvr đu je, is pi tu-je ga po gle dom Ču ču pe – mi slim da ste do šli ra di ne čeg dru gog, a ne ra di po sla, gosn Pan to ha.

– Uža sno me bo li gla va – šću ću ri se, po kri va se čar ša vom Pan-tulj če. – Po kva rio sam sto mak, pro ži ma ju me žmar ci.

– ka ko i ne bi, ka ko te i ne bi sve bo le lo, a osim to ga, baš mi je mi lo – lup ka pot pe ti ca ma Po či ta. – le gao si kad je bi lo bli zu če ti ri, je dva si se do vu kao, glu pa ne.

– tri put si po vra ćao – po slu je me đu šer pa ma, su do pe ra ma i pe ški ri ma go spo đa le o nor – ce lu so bu si za ga dio, si ne.

– ob ja sni ćeš mi šta sve ovo zna či, Pan to – pri bli ža va se kre-ve tu, se va oči ma Po či ta.

– Re kao sam ti već, lju ba vi, po sao je u pi ta nju – ste nje me đu ja stu ci ma Pan tulj če. – Do bro znaš da ne pi jem i da ne vo lim da iz la zim no ću. Za me ne je ovo pra vo mu če nje, mi la.

– Ho ćeš da ka žeš da ćeš ta ko i ubu du će? – ge sti ku li ra, is ke zi se Po či ta. – le ga ćeš u sit ne sa te, na pi ja ćeš se? a, to ne, Pan to, to ti ja ga ran tu jem.

– aj de, ne moj te se sva đa ti – odr ža va rav no te žu ča še, va ze, po slu žav ni ka go spo đa le o nor. – sta vi, si ne, ove hlad ne oblo ge i po pij al ka-selcer. Br zo, dok se pe ni, s me hu ri ći ma.

– to mi je po sao, za da tak ko ji mi je po ve ren – oča ja va, mr ša-vi, gu bi glas Pan tulj če. – kad ti ka žem da mi je mr sko – mo raš da mi ve ru ješ. ne mo gu ni šta da ti ka žem, ne moj me vu ći za

* * *– sve što ra zap neš na dr vo je ste dar, sve što za vr ša va na dr ve tu uz no si se a pri ma onaj ko ji je umro na kr stu – pro po ve da brat Fran si sko. – Ša re ni lep tir ko ji uve se lja va na ša ju tra, ru ža ko ja za mi ri še va zduh, sle pi miš či je oči sve tlu ca ju u no ći, pa čak i opa ki in sekt ko ji se uvla či is pod nok ti ju. se stre! Bra ćo! Po sta-vljaj te kr sto ve za me ne!

– ka kva stro ga fa ca, ali mo ra da ni je ta ko ozbi ljan čim ide sa ki ne zom – či sti sto po dlak ti com, nu di sto li ce, uše će ri se Ču ču-pe. – Du dli ce, sr ce, jed no pi vo i tri ča še. Pr vu tu ru ku ća ča sti.

– Zna te li šta je to ču ču pe? – zvi ždi, po ka zu je vrh je zi ka ki nez Por fi rio. – to je naj o tlov ni ja zmi ja u ama zo ni ji. Već na slu ću je te šta ova da ma pli ča o lju di ma kad je do bi la ta kav na di mak.

– Za ve ži, ni šta ri jo – za pu ši mu usta, si pa u ča še, sme ška se Ču ču pe. – U va še zdra vlje, gosn Pan to ha, i do bro do šli u iki tos.

– Zmij ski je zik – po ka zu je iz ble de le ak to ve na zi du, ošte će-no ogle da lo, cr ve ne aba žu re, raz i gra ne re se ša re ne fo te lje ki nez Por fi rio. – je di no što je do bal dlug i ova ku ća, ma da je tlo šna, naj bo lja je u iki to su.

– Po gle daj te sa mo in ven tar, ne go – na bra ja Du dli ca – kri-vo no ge, bel ki nje, ja pan ke, čak i jed na al bi no. Ču ču pe mno go pa zi kad bi ra svo je lju de, gosn.

– ka kva mu zi ka, stvo le na za iglu – usta je, uzi ma pod ru ku jed nu že nu, od vla či je do po di ju ma, igra ki nez Por fi rio. – s va šim do pu šte njem, tek da lazdlmam ko stul. Do đi ova mo, le poj ko.

– Mo gu li da vas po zo vem na pi vo, go spo đo Ču ču pe – na vla-či ne ki ne la go dan osmeh i ša pu će Pan ta leon Pan to ha. – Vo leo bih da mi pru ži te ne ke po dat ke, ako ne ma te ni šta pro tiv.

Mario Vargas ljosa32 33

sPGPsIz ve štaj broj je dan

oP Šti PReD Met: slu žba po se ti telj ki za gar ni zo ne, po sta je i slič no.

Po se Ban PReD Met: adap ta ci ja ko mand nog me sta i pro-ce na istog.

ka Rak te Ri sti ke: taj na.Da tUM i Me sto: iki tos, 12. av gu sta 1956.

Do le pot pi sa ni ka pe tan Pa (in ten dant ska slu žba) Pan ta leon Pan to ha, za du žen za osni va nje i rad slu žbe po se ti telj ki za gar ni zo ne, po sta je i slič no (sPGPs) na te ri to ri ji ama zo ni je, s po što va njem se ja vlja ge ne ra lu Fe li peu ko lja so su, na čel ni ku Upra ve, in ten dan tu re i srod nih slu žbi ar mi je, po zdra vlja ga i ka že:1. Da se, čim je sti gao u iki tos, lič no pri ja vio ko man di

Pe te ar mij ske obla sti (ama zo ni ja) da bi po zdra vio glav-no ko man du ju ćeg ge ne ra la Ro he ra ska vi na, ko ji mu je

je zik, to bi bi lo ka ta stro fal no za mo ju ka ri je ru. imaj po ve re nje u me ne, Po ča.

– Bio si s dru gim že na ma – bri zne u plač Po či ta. – Mu škar ci se ne na pi ja ju do zo re bez že na. Ube đe na sam da si bio, Pan to.

– Po ča, Po či ta, pu ći će mi gla va, bo le me le đa – pri dr ža va oblog na če lu, tra ži ru kom is pod kre ve ta, pri mi če la vor, iz ba-cu je plju vač ku i žuč Pan tulj če. – ne moj da pla češ, ose ćam se kao kri mi na lac, a ni sam, ku nem ti se da ni sam.

– Za žmu ri, otvo ri kljun – do no si šo lju ko ja se pu ši, sti ska usta go spo đa le o nor. – a sa da ova to pla ka fi ca, si ne. 2