OCENA STANJA

SISTEMA

Model sistema – Zašto?

CILJEVI DEFINISANJA MODELA

1. dalje izučavanje zakonitosti sistema

2. projektovanje konkretnog modela sistema npr. u nekojmodela sistema npr. u nekojorganizaciji

3. definisanje metoda i postupaka ocene stanja sistema

4. projektovanje softvera za automatizovanu ocenu stanja sistema i upravljanje u njemu

5. simulaciju stanja i promena stanja kako bi se izbegli, po pravilu, skupi eksperimenti u realnom sistemu

STRUKTURA OPŠTEG MODELASISTEMA

Struktura modela sistema, obuhvata:

1. Podsisteme sistema, koji predstavljaju zasebne oblasti u sistemu, kao što su:u sistemu, kao što su:

• Podsistem standardizacije• Podsistem metrologije• Podsistem kontrole kvaliteta• Podsistem pouzdanosti• Podsistem dizajna• Informacioni podsistem• Podsistem stvaranja i

korišćenja proizvoda• Podsistem upravljanja

2. Funkcije sistema odnosno odgovarajućih podsistema:

• Poslovi i zadaci• Poslovi i zadaci• Kadar• Metode i postupci• Oprema• Energija i materijal• Organizacija• Informacije• Ekonomija

Podsistemi i funkcije Podsistemi i funkcije grade matricu grade matricu elemenata sistemaelemenata sistemaNpr. Element je kadar Npr. Element je kadar Npr. Element je kadar Npr. Element je kadar u posistemu u posistemu standardizacijestandardizacije

3. Karakteristike u strukturi modela sistema, s jedne strane odslikavaju elemente kojima pripadaju, a, s druge strane, lociraju se u odgovarajuće procese stvaranja i korišćenja proizvoda kojima pripadaju: proizvoda kojima pripadaju:

� Istraživanja i razvoja� Projektovanja ili konstrukcije� Tehnologije� Pripreme proizvodnje� Proizvodnje� Korišćenja� Postkorišćenja

Uz svaku od karakteristika modela sistema kvaliteta vezuju se:

� odredbe odgovarajućeg standarda i propisa

� procedura koja detaljno objašnjava tu karakteristiku, kao i veze te karakteristike s ostalim (prethodnim i sledećim) karakteristikama

� izvršilac poslova i zadataka u vezi s � izvršilac poslova i zadataka u vezi s tom karakteristikom i rokovi izvršavanja tih poslova i zadataka

� opis ocena stanja + ponder

CILJEVI OCENE STANJA SISTEMA

Postoje dva osnovna cilja ocene stanja sistema:

1. omogućavanje upravljanja u upravljanja u sistemu zasnovano na realnim pokazateljima

2. dobijanje sertifikata

Postoje četiri metode ocene stanja sistema� Metoda A - Anketa i uviđaj � Metoda B - Ocena stanja

sistema primenom hijerarhijskog modela

� Metoda C - Ocena stanja � Metoda C - Ocena stanja sistema primenom modela zasnovanom na dijagramima tokova

� Metoda D - Kombinovana metoda

Metoda A

Anketa i uviđaj

Pri oceni stanja sistema Pri oceni stanja sistema koja ima za cilj dobijanje koja ima za cilj dobijanje sertifikatasertifikata obično se obično se primenjuje metoda primenjuje metoda A A koja koja se zasniva na anketi i se zasniva na anketi i se zasniva na anketi i se zasniva na anketi i uviđaju uviđaju OOmogućujmogućujee utvrđivanje utvrđivanje podudarnosti stanja podudarnosti stanja sistema i odredbi sistema i odredbi određenog standardaodređenog standarda

� Ona, po pravilu, ne daje kvantitativne pokazatelje (npr. ocenu 1,2..n) stanja sistema i stanja njegovih delova,

� Daje, najčešće, ocene "zadovoljava" ili "ne "zadovoljava" ili "ne zadovoljava" koje se odnose na celi sistem

� Uz ocenu "ne zadovoljava" daju se određene primedbe na stanje sistema koje bi trebalo uvažiti da bi se dobila pozitivna ocena

Analizirajući navedenu metodu može se uočiti da:

1. ima skalu s vrlo grubom podelom ("zadovoljava" ili "ne zadovoljava"), pa moguća greška ima znatan uticaj na odluke koje slede iz oceneodluke koje slede iz ocene

2. je prihvatljiva s gledišta odluka ocenjivača sistema koji po osnovu ocene daju, ili ne daju, sertifikat

3. nije zadovoljavajuća s gledišta upravljanja u upravljanja u sistemu, jer ne daje dovoljno informacijaza praćenje promena stanja sistema i operativno upravljanje u njemu

4. ocena može imati subjektivnu komponentu, posebno ako pravila ocenjivanja, odnosno zahtevi(standarda) nisu detaljni i (standarda) nisu detaljni i jasni, odnosno ako se određeno stanje približno podudara s odredbama koje bi trebalo da zadovoljava

KOJA SU OSNOVNA PITANJA KOJA SE POSTAVLJAJU U RAZRADI METODA OCENE STANJA METROLOŠKOG SISTEMA?

1. Kakav je potreban iskaz ocene stanja (broj 1,2,3..., slovo A, B, C..., opis, ili niza podataka,...), posebno ako se imaju u vidu prava i dužnosti kadra u upravljanju i korektivne mere koje bi trebalo preduzeti ?

2. Mora li ocena stanja biti neki broj (npr 3) na 2. Mora li ocena stanja biti neki broj (npr 3) na određenoj skali, i ako mora koja je podela skale (npr. od 1 do 5, ili od 1 do 32);

3. Šta bi trebalo da iskazuje ocena: kvalitet parametara stanja (npr. tačnija merna sredstva imala bi višu ocenu) ili kvantitet parametara stanja (veliki broj mernih sredstava imao bi višu ocenu), ili oboje ?

4. U odnosu na šta se daje ocena: (a) u odnosu na željeno stanje; (b) u odnosu na sumu trenutnih ili prethodnih potreba; (c) u odnosu na određene pokazatelje međusobnih odnosa u sistemu ?

KOJE SU PREDNOSTI METODE B OCENE STANJA METROLOŠKOG SISTEMA?

Osnovne prednosti ove metode sastoje se u: (1) jednostavnosti; (2) mogućnosti izmene i dogradnje strukture

modela; (3) uputstvu za upravljanje sistemom i njegovim

delovima koje proističe iz definisanih opisa delovima koje proističe iz definisanih opisa ocena stanja karakteristika i pridruženih procedura;

(4) jednostavnom obezbeđenju automatske obrade podataka, a tada i postizanju zadovoljavajuće brzine utvrđivanja ocena stanja celog sistema i svih njegovih delova;

(5) mogućnosti primene u simulaciji stanja sistema kvaliteta.

KOJE SU MANE METODE B OCENE STANJA METROLOŠKOG SISTEMA?

Problem koji se postavlja pred eksperte obuhvata upravo objektivno utvrđivanje pondera, odnosno nalaženje principa njihovog dodeljivanja.

Utvrđivanje ocene stanja karakteristika obavljaju eksperti, po nekad, "na osnovu utiska", što može prouzrokovati izvesne greške.

ŠTA PREDSTAVLJA NEISKORIŠĆENI POTENCIJALPRI OCENI STANJA METROLOŠKOG SISTEMA PO METODI B?

Delovi sistema koji imaju najveći Delovi sistema koji imaju najveći neiskorišćeni potencijal predstavljaju tzv. crne tačke.

Delovanje na njih omogućuje postizanje najvećih efekata u tom sistemu.

ŠTA SLUŽI KAO "ETALON" U OCENI STANJA PO METODI C?

a) Prva varijanta metode C

Ideja utvrđivanja ocene stanja sistema, po ovoj varijanti, polazi od toga da se ocena ne iskazuje brojem na definisanoj skali, već se ona daje, po osnovu definisane analize, u vidu standardizovanih informacija o stanju sistema i stanju njegovih delova.

b) Druga varijanta metode C

Kao osnov za utvrđivanje ocene stanja sistema služi, prema prikupljenim podacima izračunati

c) Treća varijanta metode Cc) Treća varijanta metode C

Treća varijanta utvrđivanja ocene stanja sistema zasniva se na poređenju podataka o stvarnom stanju (ST) tog sistema i podataka o potrebnom stanju (PS) sistema.

d) Četvrta varijanta metode C

Osnovna razlika između 3. i 4. varijante ocenjivanja stanja sistema po ovoj metodi jeste u tome što se kao etalon za poređenje sa stvarnim stanjem uzima željeno stanje sistema, odnosno njegovih delova, koje se definiše određenim programima i planovima.

KOJE SU PREDNOSTI METODE C OCENE STANJA METROLOŠKOG SISTEMA?

Ovakvim načinom dobijaju se vrlo pouzdane, ali opisne ocene stanja sistema i njegovih delova.

Na ovaj način dobijena ocena, pouzdano odslikava stanje sistema, i to sa stanovišta njegovog ukupnog poslovanja.

KOJE SU PREDNOSTI I MANE OCENE STANJA METROLOŠKOG SISTEMA PO DRUGOJ VARIJANTI (EK) METODE C?

Ne daje informacije o stanju njegovih delova, usled problema izračunavanja njihovog učešća u stvaranju prihoda.

Problem izračunavanja troškova delova sistema nije izražen, a podaci o njima mogli bi služiti kao dopuna utvrđenoj oceni.

KOJI NIVO (MODELA) SISTEMA OCENJUJU EKSPERTI PO METODI B I ZAŠTO?

Najniži nivo (nivo karakteristika) zbog broja mogućih varijanti ocena za više nivoe modela.

NA ČEMU SE ZASNIVA METODA D (KOMBINOVANA) OCENE STANJA METROLOŠKOG SISTEMA?

Uočavajući prednosti i mane izloženih metoda može se definisati kombinovna metoda.

Po njoj bi se :

� zadržala kompletna postavka metode B;� zadržala kompletna postavka metode B;� iz metode C zadržao bi se deo o definisanju i

obezbeđivanju definisanih podataka;� opšta ocena stanja sistema i stanja njegovih delova

utvrđivala bi se metodom B, pri čemu bi eksperti ocene karakteristika sistema utvrđivali ne na osnovu "utiska", već na osnovu stvarnih podataka;

� kao dopuna, mogle bi se koristiti varijante metode C

ČEMU SUŽI SIMULACIJA (OCENE STANJA) U METROLOŠKOM SISTEMU?

Ona bi trebala, s jedne strane, da omogući dalje izučavanje tog sistema i dogradnju njegovog modela, a, s druge strane, da pomogne u upravljanju, odnosno donošenju određenih odluka.

Početno postavljeni model sistema možda ima propuste pa ne odslikava verno taj sistem.

U tom slučaju, simulacija bi trebalo da pomogne u sagledavanju stanja i funkcionisanja realnog sistema, a time i otklanjanju eventualnih nedostataka modela.

Takođe, u upravljanju, posebno pri donošenju Takođe, u upravljanju, posebno pri donošenju značajnih odluka, bilo bi poželjno, pre donošenja takvih odluka, simulacijom utvrditi njihove efekte.

Možda oni nisu dovoljno sagledani u početnom definisanju odluke, pa bi je, po osnovu simulacije, trebalo izmeniti ili dopuniti, ili je možda ne bi trebalo uopšte realizovati.

Ako simulacija pokaže da će predviđena odluka izazvati željene efekte, postoji verovatnoća da će se oni i ostvariti.

OSNOVNE POSTAVKE SIMULACIJE (OCENE STANJA) U METROLOŠKOM SISTEMU.

U opisu modela sistema i metoda za njegovu ocenu pomenute su i mogućnosti da se metode zasnovane na modelu mogu primeniti i za simulaciju stanja u sistemu.

Iz toga proističu i dva načina simulacije, i to:• simulacija ocene stanja sistema kvaliteta i ocena stanja njegovih delova, zasnovana na

navedenoj metodi B; navedenoj metodi B; • simulacija ocene stanja sistema kvaliteta i ocena stanja njegovih delova, zasnovana na

navedenoj metodi C.

Kakva je ocena stanja metrološkog sistema potrebna poslovodnom kadru, a kakva kadru koji realizuje zadatke upravljanja?

Poslovodnom kadru poslovnog ili metrološkog sistema bila poželjna jednostavna ocena stanja metrološkog sistema i stanja njegovih osnovnih delova (npr. iskazana brojem) kako bi mogao pratiti stanje i definisati strateške mere.

Kadru koji realizuje upravljanje u metrološkom sistemu ili obavlja poslove i zadatke nižeg nivoa, recimo pregleda određena merila, potrebni su, ne samo brojna ocena, već i opis te ocene i dopunske informacije za rešavanje konkretnih problema.

Osim toga, metoda i postupak utvrđivanja ocene trebali bi da budu jednostavni i da omogućuju njeno brzo utvrđivanje, eventualno automatizovano, i to sa što manje angažovanja kadra i sredstava.

HVALA NA PAŽNJI!!!

Kraj semestra ! ! !Kraj semestra ! ! !