Milan M. Popovic ::: Professional Web Site

Globalna pra{ina

Milan Popovi}Globalna pra{ina

Izdava~Daily Press Vijesti

BibliotekaHronos

Urednik@eljko Ivanovi}

Kompjuterska obradaBla`o Mili}

[tampaRoto Slog - Podgorica

Tira`700

Milan Popovi}

Globalna pra{inaBalkanska postmoderna 2000

VijestiPodgorica

2004

Sadràj

Globalna pra{ina: balkanska postmoderna 2000

Predgovor

Prvi deoAnalize

Mutacija: ideolo{ki aspektSila i pravo: posle hladnog rata

Sila i identitet: teorijsko-metodolo{ki okvirMo} odbijanja: nemo} o~iglednog

Kako zaustaviti stihijuReferendum izme|u prava i politike

Crna Gora u svetsko-sistemskoj perspektivi

Drugi deoKomentari

Jugoslavija a la carteLepotica i zver

Vojska bez dràveNa{ mali hladni rat

Po~etak krajaSavr{eni demanti

[estojulska secesijaDijalog pod paskom

FotomontaàProtiv svr{enog ~ina

Ucenjiva~iRecidiv

Ta~ka preokretaIgra la`nih domina

Ne~astivi u Domu sindikataVelika koalicija

Ruski ruletKultura zlo~ina

San guvernera ôvi}aPod senkom protektorata

Crnogorska sapunicaNa~elo jednakosti

Dan posleKorak nazad dva koraka napred

Pod sre}nom zvezdomLai~ka ili bo`ja

Divlja lepotaDuplo dno

MamacSila i pravoNikada vi{eRupa u glavi

ImplementacijaMandati u haosu

Tri ~uda i jedna la`Srbija izvan sebeSada sve moèVelika furija

Ravnogorska lustracijaSpasilac

KulminacijaNije lapsus

Predizborni pinkA sad svi u EvropuEfekat ìvog peska

OpsesijaAlhemija

Tehni~ka gre{kaPtica rugalica

Kartel[ibica i kuglica

Zapisi iz EvrolendaDobrovoljci

Anatomija zlo~inaTupost sileîste rukePovratak

Unutra{nja strana protektorataVitezovi i konju{ari

Zadovoljni sa razlogomNevidljivi konsenzus

ImunitetAgencija

BoflDeponija

Nikad bolje

SimulacijeSpaljena zemlja

Reforma ili revolucijaGlobalna pra{ina

Slu~aj C. G.Lakmus

CivilizacijaDeset godina posle

Tri la`ne slike postjugoslovenskih sukoba

PriloziPodaci o tekstovima

O autoruTable of Contents

Predgovor

Globalna pra{ina predstavlja sociolo{ko-politikolo{ku analizuglobalnih i lokalnih doga|aja, procesa i promena, koji su obeleìli prve trigodine XXI veka, i u tom smislu, nakon @argona periferije iz 1994, Poslehladnog rata iz 1996, Politi~kog aparthejda iz 1997, i Crnogorske alter-native iz 2000, predstavlja i jednu vrstu petog dela ili nastavka Balkanskepostmoderne, koju je autor ovih knjiga zapo~eo jo{ pre petnaest godine,neposredno uo~i odnosno nakon pada Berlinskog zida.

Pad Milo{evi}evog reìma u Srbiji 2000, referendumska kriza uCrnoj Gori 2000-2002, i rat u Iraku 2003, tri su glavna doga|aja, koja sudala pe~at najnovijem periodu, i kao takva u fokusu su najve}eg broja tek-stova u ovoj knjizi. Na jednom dubljem, strukturalnom nivou, koji «nev-idljivo» povezuje ova tri, kao i mnoge sli~ne doga|aje na{eg nemirnogvremena, me|utim, u fokusu je ne{to mnogo krupnije i zna~ajnije: nega-tivna i nasilna postkapitalisti~ka promena.

U prvom delu knjige, ovu promenu sistematski «skenira» sedamanaliza, koje imaju relativno ve}i obim i manje ili vi{e standardni nau~niili stru~ni karakter, dok se u drugom delu njome punktualno bavi sedam-destpet kra}ih tekstova, odnosno komentara, koji su (osim poslednja dva)objavljeni u kolumni Nulta ta~ka u Vijestima, od januara 2000. do decem-bra 2003.

Najkra}i rezime svih ovih analiza i komentara, mogao bi da seizrazi i pomo}u samo ~etiri re~i odnosno odrednice, koje najkra}esaìmaju i onu klju~nu globalnu i lokalnu negativnu postkapitalisti~kupromenu: sila, pravo (me|unarodno i unutra{nje posebno ustavno), iden-titet, histerija.

Najpotpuniji, najobuhvatniji i najsistemtskiji tekst u ovoj knjizisvakako je Mutacija: ideolo{ki aspekt. Hronolo{ki, ovaj tekst nastao jenajkasnije, ali je u knjizi objavljen kao prvi u nizu, zbog toga {to on svimtekstovima, analizama i kometarima koji slede, daje, zapravo, op{ti okviri uputstvo za razumevanje.

Milan Popovi}Podgorica1. januar 2004.

7

Prvi deo

Analize

MutacijaIdeolo{ki aspekt

1. Predmet

1.1. Promena

U realnom istorijskom vremenu, jedna decenija je kratak, ~ak veomakratak period. Kao desetinka sekunde u individualnom ljudskom ìvotu iiskustvu. Taman toliko trajala je i bu~na posthladnoratovska iluzija o«kraju istorije». Nakon jo{ bu~nijeg, pa i osvetni~kog povratka «u~iteljiceìvota», teroristi~kog napada na SAD, 11. septembra 2001, te uzvratnog«rata protiv terorizma», kojem se jo{ uvek ne vide puni izgled, putanja ikraj, ostalo je jo{ samo veliko ~u|enje kako je neko pre samo desetak god-ina uop{te mogao biti toliko neoprezan, povr{an i lakomislen, da {iri, ali ida prihvati, mega-fikciju o navodno definitivnoj, nepovratnoj, istorijskoj iplanteranoj pobedi liberalne demokratije. Deo odgovora na postavljenopitanje leì u kurikulumu autora najpopularnije posthladnoratovskesapunice. Pre nego {to je postao svetski slavan, pisac ~lanka odnosnoknjige o kraju istorije, bio je samo jedan od mnogih anonimnih, madaambicioznih slu`benika Stejt Departmenta, i ta okolnost o~igledno nijemogla a da se ne odrazi i na sadrìnu i dubinu ~lanka odnosno knjige. Paipak, mnogo ve}i i va`niji deo odgovora na ono pitanje leì u vladaju}emeufori~nom duhu vremena krajem 1980-ih i po~etkom 1990-ih godina.Samo taj duh vremena, naime, moè do kraja, ili barem minimalno uverlji-vo, da objasni i onako masovno prihvatanje jedne potpuno nerealne ineverovatne fantazije.

û|enje iz prethodnog paragrafa utoliko je ve}e ukoliko znamo da su~ak i u momentu dok je biv{i slu`benik Stejt Departmenta izvodio svojiluzionisti~ki performans, u literaturi, i to u onoj najrespektabilnijoj,akademskoj, teorijskoj i nau~noj literaturi, postojale i sasvim druga~ije,opreznije, dublje i, danas je to ve} sasvim o~igledno, bolje interpetacije. Pritome, ovde ne mislimo toliko na one poznate Hegelove, [penglerove iNi~eove slutnje iz XIX veka, koje su, uprkos svoj njihovoj dalekovidosti,metodolo{ki vi{e nadiskustvene i filozofske nego iskustvene i nau~ne,koliko na empirijski i istraìva~ki rigorozno utemeljene rezultate sociologi-je XX veka, i to posebno na dve takve, na sociologiju jednog od klasika ovenauke, Pitirima Sorokina, i na sociologiju odnosno analizu svetskog sis-tema Imanuela Volerstina. I ukoliko nam je slavna iluzija Frensisa

11

Fukujame na po~etku ovog teksta posluìla kao glavni negativni podsticaj,onda }e nam ove dve sociologije u nastavku posluìti, sasvim obrnuto, kaoglavni pozitivni podstrek, i kao glavno teorijsko-metodolo{ko polazi{te uanalizi stvarne a ne one iluzorne posthladnoratovske promene.

êtvorotomno izdanje monumentalne Dru{tvene i kulturne dinamikePitirim Sorokin je objavio izme|u Prvog i Drugog, a njenu kondenzovanujednotomnu verziju posle Drugog svetskog rata, danas ve} daleke 1957.Dve velike socijalne katastrofe XX veka bile su ne samo trauma nego iizazov i za velikog rusko-ameri~kog sociologa. U Dru{tvenoj i kulturnojdinamici, Pitirim Sorokin izveo je jedan od najve}ih poduhvata u istorijinauke uop{te: vi{edimenzionalnu i egzaktnu, kvantitativnu, statisti~kuanalizu istorijskog iskustva dvadesetpet vekova «gr~ko-rimske i zapadnekulture». Za preciznije lociranje i razumevanje na{e velike posthladnora-tovske promene, poseban zna~aj imaju dva klju~na nalaza ove analize.Prvi, po kojem ovih dvadesetpet vekova ne obeleàva ni obrazac ~istogcikli~nog ponavljanja, koji je bio toliko drag anti~kim filozofima i mis-liocima, ni obrazac ~istog sekularnog, odnosno linearnog rasta, toliko dragFrensisu Fukujami i ve}ini na{ih savremenika, nego jedna vrsta sloène inikad do kraja predvidive kombinacije dinamike ponavljanja i dinamikepromena, zahvaljuju}i kojoj «istorija ponavlja svoje 'teme' ali gotovo uveku novim varijacijama» i zbog toga kao «uvek nova i uvek stara» (Sorokin,2002: strana 505). I drugi, po kojem XX vek, za razliku od XIX veka, kojije bio vek uspona u svakom pogledu, karakteri{u sveop{te opadanje,propadanje i raspadanje, te samoubila~ka agonija, nelegitimna sila i «kultprogresa» koji je «ve} zastareo» (Sorokin, 2002: Odeljak 37. Kriza na{egdoba, strana 557-562, i Odeljak 42. Sumrak na{e ~ulne kulture i {ta poslenje, strana 614-618). Jedan mali citat iz ovog potonjeg odeljka najbolje }enas pribliìti na{em predmetu, promeni i vremenu: «Ugovori i razni drugisporazumi gube i poslednje ostatke svoje obaveznosti. Veli~anstvenaugovorna sociokulturna gra|evina koju je sazidao ~ovek Zapada uprethodnim vekovima ru{i se, a sa njom zajedno nestaju demokratija sasvojim ugovornim odnosima, i isti takav kapitalizam, uklju~uju}i privatnusvojinu i slobodno dru{tvo slobodnih ljudi zasnovano na ugovoru. [...]Gruba sila i cini~na prevara posta}e jedini arbitri za procenu svih vrednos-ti i svih odnosa me|u pojedincima i grupama. Mo} }e zameniti pravo, aposledica }e biti silni ratovi, revolucije, pobune, poreme}aji, brutalnosti.Bellum omnium contra omnes – rat ~oveka protiv ~oveka, klase, naroda irase protiv klase, naroda i rase, ra{iri}e se svetom.» (Sorokin, 2002: strana614-615) Ponovimo: re~ je o nalazima utemeljenim na egzaktnoj, kvanti-tativnoj, statisti~koj analizi dvadesetpet vekova gr~ko-rimske i zapadnekulture, a ne o pukim filozofskim slutnjama ili refleksijama.

Globalna pra{ina Milan Popovi}

12

Sociologija odnosno analiza svetskog sistema koncentri{e se na pet-{estvekova savremenog svetskog sistema ili svetskog kapitalisti~kog sistema,ali sa jednakom rigorozno{}u u primeni empirijski utemeljenog i egzak-tnog nau~nog odnosno sociolo{kog metoda. U brojnim istra`ivanjima,studijama i analizama, Imanuel Volerstin i njegovi saradnici, ve} punihtrideset godina, sistematski i kontinuirano prou~avaju ovaj istorijski sis-tem. Najkra}i rezime ovih prou~avanja, napravljen za potrebe na{eg pred-meta, mogao bi da glasi i ovako. Savremeni svetski sistem, ili svetski kap-italisti~ki sistem, ro|en je u takozvanom dugom XVI veku. Vremeuspona, ekspanzije i rasta ovog istorijskog sistema traje do XX veka, pre-ciznije do Prvog svetskog rata. Od Prvog svetskog rata, ovaj sistem ulaziu strukturnu krizu, koja }e, kako pokazuju tako|e egzaktne statisti~keekstrapolacije, trajati otprilike do sredine XXI veka, kada }e se pojavitinovi istorijski sistem, bolji ili lo{iji od ovoga koji je u krizi. Posle Prvog iDrugog svetskog rata, godine 1968, 1989, 2001, 2003, konkretno i dodat-no potvr|uju opisanu krizu i «bifurkaciju» svetskog kapitalisti~kog sis-tema. Da li }e kona~ni rezultat ove krize i «bifurkacije» biti neki, u odno-su na postoje}i sistem, bolji ili lo{iji istorijski sistem, neki pozitivni, ilineki negativni postkapitalisti~ki sistem, to je jo{ uvek otvoreno, ali da jenastupilo vreme ove velike istorijske smene, to je ve} sasvim izvesno. Usvakom slu~aju, re~ je o velikoj, ili ~ak najve}oj promeni, jer se radi opromeni jednog, starog, u drugi, novi istorijski sistem. I ovde valjaponoviti: re~ je o nalazima utemeljenim na empirijskoj i egzaktnoj, pa ikvantitativnoj, statisti~koj analizi pola milenijuma savremenog svetskogsistema, a ne o pukim filozofskim slutnjama ili refleksijama.

1.2. Ideologija

Ovaj rad ima za predmet jedan sasvim specifi~ni, ideolo{ki aspektopisane istorijske promene. Naravno, pored ideolo{kog aspekta, ovapromena ima i svoje druge specifi~ne aspekte, pre svega svoj ekonomski,socijalni i politi~ki aspekt. Da se u fokus ovog rada stavi upravo ideolo{ki,a ne neki drugi zna~ajan aspekt, presudno su uticala dva faktora: prvi,specijalizacija autora ovog teksta, koji se ve} par decenija najvi{e baviupravo tim aspektom dru{tvene i istorijske promene, i drugi, jo{ zna~ajni-ji, relativna a neopravdana zapostavljenost ovog aspekta u dru{tvenojnauci.

Od Hegela znamo da filozofija, znanje, pa i ideologija, uvek kasne:«Minervina sova po~inje svoj let tek u suton.». Od Marksa da je ideologi-ja uvek i Camera Obscura, mra~na komora koja sve izvr}e. Ali ove i

Milan Popovi} Globalna pra{ina

13

sli~ne bitne odrednice, ideologiju ne diskvalifikuju. Naprotiv, i kada kasni,i kada izvr}e, ideologija to radi sa razlogom. A najdublji razlog, raisond'etre ideologije, jeste sistemska funkcija koju ona ima u reprodukcijijednog konkretnog socijalnog sistema, pre svega funkcija legitimacije togsistema.

«Events are dust,» doga|ajna istorija je samo deo, deli}, ~estica struk-turalne istorije, insistirao je Fernan Brodel. Ali deo, deli}, ~estica, nije ini{ta, kako se ponekad neoprezno i neta~no zaklju~uje. Naprotiv, i samastrukturalna istorija, odnosno istorija dugog trajanja, kao i svetski sistem,sastavljeni su upravo i samo od ovih ~estica. [tavi{e, doga|aj, li~nost,moment, ideologija, dugom trajanju, velikoj promeni, svetskom sistemu,tek udahnjuju ìvot.

Ovo poslednje dobro se vidi i u slu~aju na{e velike promene. Tekzna~ajni doga|aji, pad Berlinskog zida 1989, teroristi~ki napadjedanaestog septembra 2001, i Drugi zalivski rat 2003, ovu promenukonkretno i plasti~no oblikuju i razvijaju. Tako nastaje i distinkcija, kojanije samo doga|ajna: jedno je velika promena 1914-2050, koju smoopisali, drugo stanka ili inkubacija 1989-2001, koja je sastavni ali sasvimspecifi~ni deo ove promene, a tre}e opet sam moment aktivnog i inten-zivnog preobraàja, ili mutacija, koja je zapo~ela 2001, a eskalirala 2003.Ovo tre}e, moment preobraàja, mutaciju, najbolje je opisao ImanuelVolerstin, sintagmom «The End of the Beginning», u smislu «the end ofthe beginning of the new world disorder that has replaced the world orderdominated by the United States from 1945 to 2001», i u smislu krajapo~etka one istorijske smene kapitalizma kao istorijskog sistema «withsome other, even worse, system.» (Wallerstein, 2003a)

Unutar pravog spoja doga|ajne i strukturalne istorije, pravo mestodobijaju i odre|ene istorijske li~nosti, u na{em slu~aju posebno Dòrd`Bu{ Mla|i i njegova administracija. Unutar ovakvog spoja, naime, ~ak itako obi~ne ljudske karakteristike ovih li~nosti, kao {to su njihovi intelek-tualni kapaciteti, da ne kaèmo limiti, postaju ne samo zanimljivi, nego irelevantni. U tom smislu, navodimo samo nekoliko slikovitih, plasti~nih,ali i va`nih opisa psiho-socijalnog profila aktuelnog predsednika i domi-nantnog dela administracije SAD: «opasna kombinacija porodi~nih,privrednih i politi~kih interesa» (Gras, 2002); «grupa ekstremista» (Soros,2003); «razorni fundamentalizam», «sindrom supersile», «apokalipti~konasilje», ali i te{ke posledice ovakve politike za du{u ~itavog ameri~kognaroda, koji «otupljuje, sve manje opaà patnje i potrebe drugih naroda, ilako je spreman na nasilje» (Lifton, 2003); «lunacy» (Wallerstein, 2003b);


14

i, gotovo kao u Preobraàju Franca Kafke, «the dots have been joined, andthe outline of the beast has emerged» (Roy, 2003).

Za obja{njenje pravog spoja izme|u doga|aja i strukture, pojedinca iistorije, mutacije i promene, «trigger», obara~, oroz, okida~ je verovatnonajadekvatnija metafora. Radi dubljeg i boljeg razumevanja ovog spoja,empirijski utemeljenoj istoriji i sociologiji dugog trajanja, a od 1914, idugog padanja, Fernana Brodela, Pitirima Sorokina i Imanuela Volerstina,valja dodati jo{ makar i filozofiju Petera Sloterdajka, posebno njen stav omasovnim histerijama, kao objektivnim i strukturalnim, a ne samo subjek-tivnim i psihopatolo{kim, karakteristikama i konsekvencama iscrpljenihdru{tava pozne moderne. Tek uz pomo} Brodela, Sorokina, Volerstina iSloterdajka, naime, moèmo razumeti kako je jedna, po svim parametrimaprose~na ili ~ak ispodprose~na administracija, eksploatacijom masovnogstraha, odnosno histerije, proizvedene jedanaestim septembrom, uop{teuspela da za samo par meseci odnosno godina dovede SAD i me|unarod-ni sistem do jednog od njihovih najve}ih, najradikalnijih i najopsnijihpogor{anja u istoriji.

1.3. Terminologija

Prona}i i upotrebiti pravu re~, nije lako ~ak ni u normalnim, stabilnimstanjima sistema. U vremenima velikih promena, odnosno smena istori-jskih sistema, kao {to je i na{e vreme, terminologija, ta stara i velikave{tina povezivanja stvari i imena, postaje jo{ teà. Stari termini su uvelikoj meri potro{eni i neadekvatni, a novi jo{ uvek nisu proizvedeni iusvojeni, barem ne sa onim minimalnim konsenzusom, koji je neophodanu svakoj, pa i u nau~noj zajednici. U ovakvim uslovima, prethodno, pamakar i minimalno, preciziranje zna~enja odre|enih pojmova i termina,nije samo stvar forme i tehnike, nego i sadrìne i supstance. Upravo uovom, dvostrukom smislu, sledi i minimalno preciziranje tri pojma i ter-mina, koji su za na{ predmet posebno zna~ajni: «novi svetski poredak»,«globalizacija», «fa{izam».

1.3.1. Novi svetski poredak

Za svet politike, dominacije i ideologije, razlika izme|u retorike i real-nosti, sasvim je karakteristi~na, ~ak tipi~na. U slu~aju retorike novog svet-skog poretka, me|utim, ova razlika dobila je ekstreman oblik, redak ~ak iza ovaj opskurni svet iskrivljenih likova i izduènih senki. Znamo, ve}


15

punih jedanaest godina, ispod milozvu~ne retorike novog svetskog poret-ka, razvija se sasvim suprotna realnost. Realnost novog svetskog nereda.

Pa ipak, valja uo~iti kako je do ovog ekstremnog oblika, i do ovog goto-vo potpunog raskida izme|u retorike i realnosti, do{lo u izvesnom smisluprirodno, postupno i neprimetno, na osnovu jedne sklonosti politi~ara iideologa, koja je za ove tako|e karakteristi~na, ~ak tipi~na. To je njihovasklonost da, radi bolje prodaje, svoju glavnu robu, bolji ìvot, ruì~astubudu}nost, utopiju, prodaju kao ne{to {to je ve}, ili malte ne ve} realnost,~ak i kada je ona stvar daleke, te{ke i neizvesne budu}nosti.

Ostati po svaku cenu na vlasti, ovo je jedan od retkih, mo`da i jediniaksiom u politici. Ovaj aksiom pomaè da se bolje razume i veza izme|uutopije i njene suprotnosti, distopije, nasilja i neslobode, kao i skandalozniprelazak jedne u drugu. Kada se nemogu}a utopija potro{i, a nerealnaobe}anja do|u po svoje, retko koja vlast uspe da odoli izazovu demonamo}i. Tada vlast, po pravilu, prelazi na golu silu i neslobodu. I na ide-ologiju realpolitike koja sve to treba da kako-tako opravda. To je bila vezaizme|u utopije pravednog dru{tva i distopije logora takozvanog realsoci-jalizma. Ali je to i veza izme|u utopije novog svetskog poretka DòrdàBu{a Starijeg iz 1992, sa njenim kompletnim setom obe}anja slobode,ljudskih prava i demokratije za sve narode i ljude sveta, na jednoj, idistopije novog svetskog poretka Dòrdà Bu{a Mla|eg iz 2003, u kojojje sve manje starih obe}anja, a sve vi{e novog kulta sila, na drugoj strani.Primer dobar za pam}enje: otac i sin, ista ili sli~na retorika, ali razli~iti,pomereni, ~ak suprotni sadràji. Deo mutacije.

1.3.2. Globalizacija

Svako ko je savremeni svetski sistema izu~avao makar jedan jedinisemestar, zna da je globalizacija jedna od temeljnih karakteristika tog sis-tema od samog njegovog po~etka, {to }e re}i ve} punih pet-{est vekova,posebno poslednja dva veka, a ne neka vol{ebna i iznenadna sila, koja jeovu planetu zadesila u poslednjih deset-petnaest godina, kako to, svakogdana, agresivno i pogre{no, poku{avaju da nas uvere vladaju}i politi~ari iideolozi turbo-kapitalizma i globalizacije. Ali, ova skorojevi}ka nadutost,neta~nost i uobraènost, nije ujedno i najve}a i najpogubnija ideolo{kadistorzija, koju realna globalizacija svakoga dana doìvljava u ideolo{kojinterpretaciji vladaju}ih klasa.

Njena najve}a i najpogubnija ideolo{ka distorzija, jeste jedna vrsta


16

njene gotovo totalne sterilizacije. U realnosti, globalizacija je krajnje kom-pleksna, dinami~na i konfliktna. Arena neizbe`nih dru{tvenih konradikci-ja. Popri{te hegelijanskog «jedinstva i borbe suprotnosti». âk do te mereda je i sam singular ovde su{tinski pogre{an. Ispravnije je govoriti okonkurentskim i kontradiktornim globalizacijama, nego o jednoj jedinojglobalizaciji. U ideologiji vladaju}ih, me|utim, sterilizuje se, ubija se,odstranjuje se upravo ovaj plural. Pro~itajte pa`ljivo njihove tekstove,oslu{nite dobro njihove govore, pa }ete videti da u njihovim vizijama«globalizacije», a sli~no je i sa slu`benim briselskim vizijama «pro{iren-ja» i «integracije», jer su i ove samo deo sterilizovane «globalizacije»,nema upravo toga, plurala, alternative, konkurencije. Nema kontradikcije,realnosti, ìvota. Nema Hegela sa kojim je po~ela moderna.

Sterilizacija, koja je opisana, naj~e{}e se la`no predstavlja kao potpunoapoliti~na i racionalna, u akademskim krugovima naj~e{}e kao tehnika iliteorija neofunkcionalizma, ali ovo ne bi smelo da nas zavara. Naprotiv,stvarna i najva`nija funkcija opisane sterilizacije jeste politi~ka represija.Sterilizovana globalizacija je represivna globalizacija jer se svima bes-pogovorno name}e kao jedino mogu}a i postoje}a. Jedan, i samo jedan odvi{e konkurentskih projekata globalizacije, onaj kojeg svakoga danabeskona~no ponavljaju vladaju}i aparati i mediji najja~ih nacija, korpo-racija, institucija, interesa i grupa, la`no se prikazuje kao jedini, a sve rez-erve, sumnje ili kritike, koje se izri~u na njegov ra~un, pa ~ak i kada su oveizrazito i o~igledno alter-globalizacijeske, a ne anti-globalizacijske, jerima i ovih drugih, bez razlike se prikazuju, karikiraju i eksterminiraju kao«anti-globalizacijske».

Glavni cilj, odnosno èljeni efekat ideologije sterilizovane i represivneglobalizacije, kada je o masovnoj psihologiji, i preko nje o operativnomfunkcionisanju socijalnog sistema re~, jeste {irenje i prihvatanje uverenjakako takvoj globalizaciji «nema alternative». I uop{te, zanimljivo je kakomutiraju}a ideologija «neoliberalizma», zapravo postliberalizma, doìvl-java svojevrsnu evoluciju i {izmu. Retori~ki se i dalje rabi staroliberalnamantra o tome kako je «svako kova~ svoje sre}e», ali se operativno, manjeili vi{e diskretno, ali sasvim efikasno i efektno, sugeri{e, zapravo urezujesasvim druga~ija, ~ak suprotna poruka. TINA: «There Is No Alterantive».

Naravno, alternativa uvek postoji. Ona je drugo ime za ~oveka. Bi}eslobode i izbora. Kako pokazuje odli~na, delom i autobiografska knjigaDòzefa Stiglica, nobelovca, profesora ekonomije sa Jejla, i biv{egglavnog ekonomiste Klintonove administracije i Svetske banke, odre|enabolja, pa makar i veoma te{ka i ograni~ena alternativa, postoji ~ak i u


17

situacijama i zemljama sa najve}im razvojnim problemima, samo poduslovom da njihove elite nisu potpuno zarobljene TINA-ideologijomMMF-a (Stiglic, 2002). To {to u poslednjoj deceniji dvadesetog, te prvojdeceniji dvadesetprvog veka, jo{ uvek nadmo}no preovla|uje negativna,odnosno represivna strana globalizacije, {to je globalna alternativa ovojglobalizaciji jo{ uvek prili~no nerazvijena, nepovezana i konfuzna, i {tozbog toga TINA-ideologiju prati i veoma velik broj problemati~nih alter-nativa, kao {to je na primer i EU alternativa, o kojoj }e vi{e re~i biti uposlednjem odeljku 3.3. ovog teksta, sve ovo, naravno, ne sme biti razlogza samoubila~ku frustraciju i depresiju, nego, upravo obrnuto, mora bitidodatni podsticaj za inteligenciju i imaginaciju, volju i organizaciju,hrabrost i akciju, bez kojih nikada nije bilo, pa ni sada ne moè biti,èljene i odrìve alternative.

1.3.3. Fa{izam

Od svih zna~ajnih makro-koncepata dru{tvene nauke XX veka, su{tininegativne postkapitalisti~ke promene, odnosno mutacije, koja je glavnipredmet ovog teksta, najbliì je makro-koncept fa{izma. Zbog ovebliskosti, uostalom, makro-koncept fa{izma je, do dana{njeg dana, i ostaotoliko, gotovo do neprepoznatljivosti iskrivljen i ideologizovan, i to bilokao strogo kontrolisan, ~ak zabranjen domen realkapitalizma, kao nekavrsta njegovog modernog tabua, bilo kao, u dnevnopoliti~koj konjunkturi,do krajnosti banalizovan i zloupotrebljen, skoro psova~ki termin i pojam.

Ni psovka, ni tabu, fa{izam je koncept koji treba da nam pomogne dabolje razumemo jednu od najzna~ajnijih strukturnih promena poznog kap-italizma i pozne moderne uop{te. Negativnu restrukturaciju «dru{tveno-ekonomske baze» i «pravno-politi~ke nadgradnje» savremenih dru{tava.«Politi~ka prinuda je neprestano bila neophodan uslov kapitalisti~kogodnosa proizvodnje. [Ali] fa{isti~ka promena odnosa proizvodnje sastojise u bitnom pro{irenju politi~ke prinude, koja sad zaseca u strukturu ukup-ne robe-kapitala, menja poloàj specifi~ne robe-radne snage unutar celinekapitala.» (Vidakovi}, 1976: strana 123) Ili, isti autor, na drugom mestu,samo jo{ pregnantnije: «Nasilje ulazi u samo jezgo produkcionih odnosa,razara temelje slobode.» (Vidakovi}, 1981: strana 898) To je ona dubins-ka i negativna postkapitalisti~ka promena, mutacija, koju je najavio jo{fa{izam prve polovine XX veka, ali koja je postala posebno aktuelna tekpo~etkom XXI veka.

A {to se ti~e ~estog prigovora, po kojem je povezivanje post-


18

jedanestoseptembarskog razvoja sa fa{izmom od pre pola veka, navodno,preterano, prestrogo i pogre{no, da stanje stvari nije isuvi{e ozbiljno ite{ko, mogli bi biti ~ak i cini~ni, pa odgovoriti kako bi se ovi prigovorimogli pokazati i kao delom opravdani, ali u smeru sasvim suprotnom odonoga koji je istaknut u prigovoru. Tehnolo{ki i ukupni potencijali, kao iprvi znaci i oblici razaranja na samom pragu XXI veka, u odnosu na oneiz XX veka, naime, toliko su ve}i, masivniji i mo}niji, odnosno razorniji,da se poznati katastrofalni oblici i u~inci fa{izma iz pro{log veka, u odno-su na mogu}e nove, kataklizmi~ke, ~ak armagedonske oblike i u~inkefa{izma, ili nekog novog, njemu sli~nog ~udovi{ta, mutanta, na kraju XXIveka, mogu ~initi kao krajnje benigni i naivni. Kao neki daleki ali u odno-su na njih relativno bezopasni ro|aci.

2. Punkcija

2.1. Sila

Negativna restrukturacija «dru{tveno-ekonomske baze» i «pravno-poli-ti~ke nadgradnje», koja je gore samo nazna~ena, dobila je i svoj ~isto ide-olo{ki izraz i lik. Prodor nasilja «u samo jezgro produkcionih odnosa», bioje toliko radikalan, da jednostavno nije mogao, a da ne zase~e i u mekotkivo «ideolo{ke nadgradnje». Pri ~emu ovde opet ne mislimo toliko naone poznate sadràje i oblike prve generacije fa{isti~kih ideologija iz XXveka, koliko na pojavu i rani razvoj njihove mnogo manje poznate drugegeneracije s po~etka XXI veka, na stranu sada pitanje da li je ime«fa{isti~ke» i ovde opravdano, ili je preterano, i ukoliko je preterano, ukom smislu i smeru.

No, ~ak i nezavisno od ovog poslednjeg pitanja, ono {to je zajedni~kosvim ovim ideologijama, i onim iz prve, i onim iz druge generacije, jestekult sile. Sila jeste, dodu{e, ne{to ~ime se bavi svaka ideologija, jo{ odMaksa Vebera znamo da je upravo upotreba sila glavno isku{enje i demonsvake vlasti, a opravdavanje ove upotrebe glavni domen i sadràj svakeideologije, ali ovde nije re~ o tome. Ovde je re~ o ne~emu {to je relativnonovo i retko, mada ne i potpuno nepoznato. Re~ je o kultu sile, ideologijisile, ili, jo{ preciznije, ideologiji gole sile. Re~ je o sili koja se ne oprav-dava nekim posebnim i u odnosu na samu sebe spolja{njim razlogom,nego koja sama preuzima status razloga. Sila i ni{ta. Ili sila kao ni{tavilo.

O glavnim ta~kama, sadràjima i autorima ovog ideolo{kog ni{tavila,govori}emo vrlo brzo. Ipak, pre toga, i samo radi ilustracije stepena do


19

kojeg ni{tavilo sile uop{te moè da do|e, ovde }emo navesti jedan gotovoantologijski plasti~an citat iz intervjua \anija de Mikelisa, biv{eg minis-tra inostranih poslova Italije, jednog od brojnih estradnih a katastrofalnoneuspe{nih medijatora EU u postjugoslovenskoj krizi po~etkom 1990-ih,i jednog od retkih italijanskih uglednika izvan Berluskonijeve «vazalne»vlade koji je javno i eksplicitno podrào Drugi zalivski rat i Dòrdà Bu{aMla|eg. Evo kako: «Novi svjetski poredak se po~eo praviti nakon padaBerlinskog zida. Svima bi trebalo da bude jasno da ako èlimo red u svi-jetu onda treba znati i ko je taj koji ga pravi. Uvijek, u svakom poretku jesamo jedan glavnokomanduju}i. U ovom slu~aju to su SAD. I one kojivladaju svijetom treba slu{ati ako ho}emo pravi poredak. Ne moè bitivi{e glavnih, to je sasvim jasno.» (Mikelis, 2003: strana 12). To je to:«treba slu{ati», sila i ni{ta. Citat za pam}enje.

Ideologija gole sile jeste jedna vrsta kraja, ali samo privremenog krajaideologije. Re~ je o privremenosti koja odgovara vremenu izme|u dvaistorijska sistema. Od svih poznatih istorijskih iskustava, i u tom pogledu,ovoj ideologiji, kao i ovom vremenu uop{te, najbolje odgovara upore|enjesa takozvanim «mra~nim srednjim vekom», vremenom dugotrajnog inepreglednog haosa i nasilja, koje je prethodilo ra|anju moderne. U tomsmislu, krajnje je indikativno da na ovu istorijsku analogiju upu}uju isasvim razli~iti, pa i suprotstavljeni teoreti~ari i interpretatori, recimo ijedan od vode}ih «mainstream» politikologa, Semjuel Hantington(Huntington, 1998: strana 321, gde se «a global Dark Ages» nagove{tava-ju kao mogu}a perspektiva sukoba civilizacija), ali i jedan od vode}ih«alternativnih» dru{tvenih teoreti~ara, Imanuel Volerstin (Wallerstein,1995: strana 253, gde se o na{oj eri govori kao o «the 'Black Period' thatbegan in 1989 and will go on for possibly as much as a half-century»).

Jedanaesti septembar moè se uzeti kao grani~na linija i kada je re~ oevoluciji vladaju}e ideologije posle kraja hladnog rata. U tom smislu, ve}danas se moè govoriti o najmanje dve faze u razvoju te ideologije, prvoj,idealisti~koj fazi, koja je trajala od Velikog pada 1989. do Velikog udara11. septembra 2001, te koju je najbolje reprezentovao sam FrensisFukujama sa svojim mitom o «kraju istorije», i drugoj, realpoliti~koj fazi,~ijih je izolovanih za~etaka bilo i ranije, pa i kod idealiste FrensisaFukujame i njemu sli~nih, ali koja }e punom snagom po~eti da se razvijatek posle 11. septembra 2001. Najve}i deo analize koja sledi posve}en jeupravo ovoj drugoj, realpoliti~koj fazi u razvoju vladaju}e posthladnora-tovske ideologije.

Glavni obrisi ove faze gore su ve} skicirani: pre svega njena veza sa


20

prvom generacijom starih fa{isti~kih ideologija XX veka, a zatim i kultsile kao njen glavni su{tinski element. Sada }emo preciznije uputiti nanjene glavne predstavnike, kao i na njene glavne neuralgi~ne ideolo{keta~ke.

U na{em izboru, koji je sveden, ali validan, dva glavna predstavnikamrke ideologije na{e generacije, dva princa nove tame, jesu, sticajemokolnosti, jer ne treba verovati ni u kakve mra~ne sile, dva Roberta, Kaganiz SAD, i Kuper iz UK (Kagan, 2002; Kuper, 2002). Prvi je jedan od najz-na~ajnijih i najaktivnijih ideologa takozvanog novog ameri~kog konzerv-ativizma, koji se smatra nekom vrstom ideolo{ke, pa ~ak i operativne plat-forme aktuelne ameri~ke administracije Dòrà Bu{a Mla|eg, a drugi jebiv{i visoki britanski diplomata, kaù guru Blerove spoljne politike, iaktuelni «Head of Secretary» Visokog predstavnika za spoljnu politiku ibezbednost EU u Briselu, Havijera Solane. Tek toliko da se zna da je re~o najuticajnijim figurama iz aparata najmo}nijih dràva i faktora sveta, ane o ideolo{kim ekstremistima, fanaticima ili lunaticima. I tek toliko da se,zbog poznatih politi~kih razlika, koje izme|u SAD i EU danas postoje, neizgube iz vida i one ve}e, dublje i va`nije saglasnosti, koje me|u njimatako|e postoje.

Broj neuralgi~nih ta~aka nove braonkaste ideologije relativno je velik,sigurno ve}i od dva, ali }e se na{a analiza u nastavku usredsrediti samo nadve takve, jer su i ove dve, kao i ona dva Roberta uostalom, reprezenta-tivne i dovoljne. To su, prva, ta~ka odnosno tema slobode, posebno uinterpretaciji takozvane neoliberalne ekonomije, ro|ene i razvijene uposlednjoj ~etvrtini XX i po~etkom XXI veka, i druga, ta~ka, tema, ilipitanje sveta, jednog, dva, ili vi{e, koja je, na tada{nji na~in, bila aktuelnai u vreme hladnog rata (jedan dobar primer je i Review Symposium onSoviet-Type Societies, 1984), ali koja se, vide}emo, preko RobertaKupera, definitivno vratila i u na{ dana{nji svet, posle kraja hladnog rata.U oba slu~aja, to jasno pokazuje analiti~ka punkcija koja sledi, sila, ide-ologija sile, kult sile pojavljuje se u kriti~nom momentu kao negativan,privremen i lo{ oblik «razre{enja» nesavladivih kontradikcija sistema.

2.2. Sloboda

Neoliberalna ideologija, pored ostalog, svedo~i i o ubrzavanju istori-jskog procesa. U samo par decenija, ova ideologija doìvela je ve} dvaubrzana i bolna «zmijska svlaka», tako da je u njoj danas «sloboda»dvostruka, a ne tek obi~na, jednoslojna maska.


21

Prvi sloj, ili prvu masku neoliberalizma, ~ini «trì{ni fundamentalizam»odnosno «trì{ni bolj{evizam» (Stiglic, 2002: strane 144, 146). Kada sepa`ljivo pogleda, naime, vidi se kako se ispod maske i retorike toboènesputane trì{ne slobode neoliberalne ideologije, krije, zapravo, ne{tosasvim suprotno, jedna vrsta krajnje restriktivnog i diskriminacionogneokonzervativizma, intervencionizma i etatizma, i to u obliku manje ilivi{e prikrivenog ili otvorenog dila, saradnje, ~ak fuzije izme|u vrhovavlade i privilegovanih sektora doma}eg i me|unarodnog kapitalizma. I tonije tako samo u Rusiji i u drugim zemljama divljeg postkomunisti~kogkapitalizma, u kojima su, u «najve}oj prevari XX veka», u~estvovali i takoìvopisni likovi, kao {to su la`ni «postkomunisti~ki reformatori», korumpi-rani «inostrani eksperti», lokalni «oligarsi», brutalna «ruska mafija», i«petsto porodica koje su kupile Rusiju u sezoni 1992» (Kijeza, 2003), negoi u zemljama razvijenog i organizovanog kapitalizma, pa i u SAD, u koji-ma se i danas sloboda trì{ta rezervi{e uglavnom za «mothers with depend-ent children» i sli~ne najranjivije dru{tvene grupe, a dràvna za{tita i sub-vencije za «dependent executives and investors», povla{}ene kapitaliste,vojno-industrijske programe i najve}e mo}nike (Chomsky, 1996: page123). Jedan od ovih poslednjih, potpredsednik SAD, Dik êjni, uostalom,nedavno je i sasvim otvoreno zatraìo napu{tanje ~isto trì{ne ekonomije,{to je zanimljiv ideolo{ki i retori~ki razvoj, koji u biv{im komunisti~kimzemljama moè da pobudi ~ak i izvesne, jo{ uvek ìve sentimente «socijal-isti~ke robne ekonomije»: «Zemlja se ne sme oslanjati samo na automati-zam trì{nih sila za sticanje pristupa dodatnim izvorima, ve} vlada treba dana|e na~ine da energetskim kompanijama lociranim u Americi otvoriizvore ugljovodonika u stranim zemljama» (Ivekovi}, 2003: strana 35).

Ispod maske neoliberalizma, videli smo, krije se dublji nivo neokonz-ervativizma. Kada se pogleda jo{ pa`ljivije, me|utim, vidi se da ni ovajnivo nije najdublji. Vidi se kako je i neokonzervativizam, zapravo, samomaska ispod koje se krije ona velika i negativna postkapitalisti~ka prome-na, o kojoj smo govorili ranije, i koju, kao rog kozu, odaje upravo ononi{tavilo sile, koje se zarazno {iri u vremenima velike promene.Ideologija, kult, ni{tavilo sile, u naj~istijem vidu, izraèni su u gore nave-denom radu «neocons»-a Roberta Kagana, jednog od vode}ih ideologaBu{-êjnijeve administracije. Ovo ne mogu da sakriju ~ak ni relativnouspe{ni delovi Kaganove analize, na primer ni njegovi sasvim korektniopisi i obja{njenja istorijskih, geostrate{kih i psiholo{kih faktora, koji suuslovili postjedanaestoseptembarske razlike, napetosti i sukobe izme|u,kako autor kaè, hobsovskih, realisti~kih, ratu i Marsu sklonih SAD, najednoj, i kantovskih, idealisti~kih, miroljubivih i Veneri naklonjenihzemalja EU, na drugoj strani. Ne vredi, kada Robert Kagan treba da objas-


22

ni same «Power and Weakness», mo} i nemo}, silu i slabost kao takve,posebno njihovu izrazitu asimetri~nost u savremenom svetu, o pravu sileda i ne govorimo, on jednostavno nema re~i. Sila i ni{ta. I tu upravo inepovratno iscuruje sav njegov «neokonzervativizam», jer to o~iglednonije ideologija konzerviranja, odbrane i o~uvanja kapitalizma, nego ide-ologija koja skriva nasilnu mutaciju tog sistema. A da je to tako, indirek-tno svedo~i i otvoreno neslaganje, koje su, sa tom ideologijom, kao i sapolitikom sada{njeg ameri~kog predsednika i njegove administracije, ve}izrazili i neki od najkrupnijih i najpoznatijih ameri~kih kapitalista, Dòrd`Soros, Bil Gejts i Voren Bafit, pored ostalih (Wallerstein, 2003).

Na samom kraju ovog odeljka, postavi}emo i jedno pitanje, koje sename}e samo po sebi: otkuda, naime, ovako obilno, akutno i intenzivnoiscurivanje jedne ideologije, i jednog istorijskog sistema, na pragu tre}egmilenijuma? Pored op{tih istorijskih razloga, strukture i dinamike savre-menog svetskog sistema, o ~emu je bilo re~i u odeljku 1.1. ovog teksta, naovom mestu ukaza}emo jo{ samo na jedan poseban, klasni faktor ili razlog,koji je, ako ne najva`niji, a ono svakako jedan od najva`nijih, za razumevan-je ovog procesa. Ukazujemo, naime, na ogroman porast siroma{tva, odnos-no na zastra{uju}e pro{irivanje i produbljivanje jaza izme|u najbogatijih inajsiroma{nijih zemalja savremenog sveta, a unutar ovih i izme|u najbo-gatijih i najsiroma{nijih klasa, {to je registrovano na sasvim egzaktan, sta-tisti~ki na~in. Prema statisti~kim nalazima UN Human Development Report1999, naime, disparitet u prihodima izme|u ovih zemalja, po~etkom XIXveka bio je 1:3, po~etkom XX veka 1:13, u doba «dràve blagostanja» 1960-ih 1:30, tokom «neoliberalnih» 1990-ih 1:60, a krajem istih 1:84 (Pe~ujli},2002: strana 118). U poslednjih dvesta godina, dakle, ovaj disparitet imao jeeksponencijalni rast. Za svaki istorijski i socijalni sistem, pa i za savremenisvetski sistem, ovako snaàn rast unutra{nje polarizacije, znamo, faktor jeopasne destabilizacije. U odsustvu sposobnosti, svesti i volje, da to na vremevide, shvate i preduprede, putem neke vrste preventivnog «Global NewDeal»-a za XXI vek, me|utim, vladaju}e nacije, korporacije i klase, na ~elusa administracijom Dòrdà Bu{a Mla|eg, i njegovim takozvanim «neo-cons»-ima, o~igledno, pogre{no, ali samouvereno, {to je i najgora mogu}akombinacija, misle da to mogu posti}i putem gole sile, odnosno putemtakozvanog «preventivnog rata» ili «preemptivnog napada».

2.3. Svet

Pitanje da li razli~iti delovi savremenog sveta ~ine i doslovno samorazli~ite delove odnosno zone jednog jedinstvenog svetskog sistema, kako


23

misli i autor ovog teksta, ili su razlike me|u ovima toliko velike da onizbog toga ~ine i manje ili vi{e razli~ite i odvojene sisteme i svetove, kakomisle drugi, nije onako jednostavno kako izgleda na prvi pogled. Razlogaza i protiv ima i za jedno i za drugo stanovi{te, i, naravno, razlika me|uovim stanovi{tima nije apsolutna, nego relativna, a u odre|enoj meri je istvar konvencije. Ali je jedno sasvim sigurno: ~ak i bez obzira na kvalitetprofesionalne, odnosno intelektualne argumentacije, ovakav ili onakavodgovor na ovo pitanje, nikada nije i ideolo{ki, odnosno politi~ki neu-tralan, bez posledica, «nevin».

I kada je o ovoj temi re~, u vremenu posle hladnog rata, moèmo uo~itiodre|enu ideolo{ku evoluciju, pomeranje od jedne vrste «idealizma»jednog sveta, ka nekoj vrsti «realizma» dva odnosno vi{e svetova. Tako,na samom po~etku posthladnoratovskog vremena, u knjizi FrensisaFukujame o «kraju istorije», preovla|uje ideja o jednom, «idealnom»,superiornom i poèljnom svetu, onom koji je navodno trijumfovao, zapad-nom, liberalno-demokratskom sistemu. Kaèmo «preovla|uje», zato {tokod Frensisa Fukujame, u istom delu, samo na drugom mestu, moèmonai}i i na «realisti~ke» stavove o dva sveta, odnosno, u celini gledano, najednu vrstu kompromituju}e nedoslednosti: kada treba utvrditi odgov-ornost za nerazvijenost zemalja u razvoju, tada autor, kao i vladaju}a ide-ologija razvijenih zemalja uop{te, radije govori o odvojenim svetovima iodgovornostima, ali kada treba postulirati navodnu kulturnu superiornost,te ideolo{ku hegemoniju Zapada, ili, jo{ gore, «pravo» razvijenih zemaljana oruànu intervenciju radi «za{tite» naftnih izvora i drugih strate{kihsirovina na teritoriji zemalja u razvoju, tada svet u njihovoj percepciji iinterpretaciji iznenada postaje jedan i jedinstven.

Samo deset godina posle «kraja istorije», pod neposrednim i neskriven-im uticajem jedanaestoseptembarskog udara, kod Roberta Kupera,me|utim, ovih nedoslednosti, a posebno onog «idealizma» jednog sveta,vi{e skoro i da nema. Robert Kuper govori o su{tinskoj razlici i odvojenos-ti zemalja koje pripadaju «predmodernim», «modernim» i «postmodernimzonama». Pri tome, termin «zone» ne bi smeo da zavara: iako formalno,jezi~ki, «zone» asociraju na delove jednog sveta, iz analize, sadrìne iargumentacije koja sledi, nedvosmisleno proizilazi ne samo realpolitika,nego ~ak rigidna realpolitika potpuno razli~itih i odvojenih svetova. Vidise i zbog ~ega. Iako po profesiji visoki diplomata, Robert Kuper je do vul-garnosti jasan, neuvijen i eksplicitan: «Postmoderni svijet mora po~eti dase navikava na dvostruke standarde. Me|usobno, mi funkcioni{emo naosnovu zakona [...] Me|utim, u odnosima sa staromodnim dràvama izvanpostmodernog evropskog kontinenta, potrebno je da se vratimo na grublje


24

metode prethodne ere – silu, preventivni napad, prevaru [...] U me|usob-nim odnosima, mi se drìmo zakona, ali kad operi{emo u dùngli, moramokoristiti i zakone dùngle» (Kuper, 2002).

Zaklju~imo: ako je Frensis Fukujama bio lo{a me{avina la`nog, neoim-perijalnog univerzalizma, i ograni~enog, ali tako|e neoimperijalnog par-tikularizma, onda je Robert Kuper ve} gotovo ~isti i totalni raspad svakoguniverzalizma. I jo{ jedan pad u varvarski partikularizam. Po~etakduhovne, ako jo{ ne i vojne, «Propasti Zapada». «Little wonder», upravogore opisana «Cooper's jungle», nai{la je na eksplicitnu podr{ku i ~estitke,i na drugoj strani Atlantika, od strane drugog «mrkog» Roberta na{egposthladnoratovskog doba (Kagan, 2002).

Ne idu}i dalje i dublje u sloènu debatu o jednom ili vi{e svetova, nakraju ovog odeljka izne}emo samo jo{ jedan, posredan, ali zanimljiv, i, pona{em mi{ljenju, dovoljno jak i uverljiv argument za holisti~ki stav o pos-tojanju jednog sveta. To je argument koji bi najkra}e mogli nazvati argu-mentom prokletstva ili blagoslova jednog sveta. Zbog eksponencijalnogzgu{njavanja planetarnog prostora, i isto takvog ubrzavanja ljudske istori-je, naime, svaki poku{aj izbegavanja tog sveta i istorije, na kraju drugog ipo~etku tre}eg milenijuma, ne samo da je, po pravilu, neuspe{an, nego je,sve ~e{}e, i kontraproduktivan, pa i izopa~en, pervertiran. [kolskiud`beni~ki primer jednog ovakvog, neuspe{nog i kontraproduktivnog,izopa~enog, pervertiranog pona{anja, jeste i «Unholy Allianse» o kojojpi{e slovena~ki filozof Toma` Mastnak, profana ili ~ak sramna alijansa,spontano-svesno uspostavljena u prvoj polovini 1990-ih, izme|u liberal-no-demokratskih vlada Zapada i neofa{isti~kih oligarhija Balkana(Mastnak, 1996: strana 69). Poku{aj onih prvih da oportunisti~ki izbegnu«bure baruta» nakon pada komunizma, te ovih drugih da izmaknu kontrolime|unarodnog faktora u nasilnom {irenju i nametanju njihovih krvavihmini-imperija, zbog onog dvostrukog eksponencijalnog rasta, odnosnozbog njegovog nepoznavanja i nepriznavanja, zavr{io je, i za jedne, i zadruge, ali na àlost i za njihove populacije, ne samo neuspe{no i kon-traproduktivno, nego i tragi~no. A kada na samom kraju ovog odeljkaprimetimo, kako je ova pionirska, regionalna, balkanska profana alijansa,nakon jedanaestog septembra, samo globalizovana, dakle pro{irena ipodignuta na svetski nivo, u smislu uspostavljanja profane alijanse izme|upopulisti~ko-militaristi~kih snaga demokratskih zemalja i vlada razvi-jenog Severa i Zapada, na jednoj, i fundamentalisti~ko-teroristi~kihreìma i grupa nerazvijenog, nestabilnog i nedemokratskog ilipoludemokratskog Juga i Istoka, na drugoj strani, ili, ukoliko ho}ete jo{konkretnije, izme|u administracije Dòrdà Bu{a Mla|eg, na jednoj, i


25

terorista Al Kaide Osame Bin Ladena, na drugoj strani, tada smo, zapra-vo, ve} zakucali na vrata poslednjeg, tre}eg dela ovog teksta, u kojem}emo, makar i u veoma saètom obliku, izloìti i jednu va`nu epistemo-lo{ku konsekvencu i refleksiju ovakvog razvitka.

3. Refleksija

3.1. Parija

Globalizacija balkanske profane alijanse, koja se dogodila u poslednjihdesetak godina, posebno nakon Velikog udara jedanaestog septembra2001, dala je za pravo skepticima, koji su, jo{ u momentu Velikog pada1989, upozoravali na destruktivne potencijale savremenog sveta. Odmahnakon Velikog pada, postjugoslovenski ratovi dominantno su interpreti-rani kao odstupanje, izuzetak, aberacija, od ina~e progresivnog i pros-peritetnog razvitka sveta. Umesto balkanizacije, nesre}nom regionu pre-poru~ivana i proricana je evropeizacija. Dovoljno ironi~no, me|utim, ustvarnosti, po~elo je da se doga|a upravo suprotno, dakle ne preporu~i-vana i proricana evropeizacija Balkana, nego balkanizacija Evrope i Za-pada.

Na epistemolo{kom planu, va`na, mo`da ~ak i najva`nija konsekvencaovakvog razvitka, bilo je, jo{ uvek nedovoljno prime}eno, a jo{ manjeshva}eno, metodolo{ko preokretanje, od paradigme Engleske, ka paradig-mi Parije.

Podsetimo, u ~uvenom Predgovoru za prvo izdanje Kapitala, Karl Ma-rks ovako utemeljuje svoju metodolo{ku paradigmu, koju smo mi ovdeskra}eno nazvali paradigmom Engleske: «Ono {to ja u ovom delu imamda istraìm jeste kapitalisti~ki na~in proizvodnje i odnosi proizvodnje iprometa koji mu odgovaraju. Dosad je Engleska klasi~na zemlja togna~ina proizvodnje, i to je razlog {to ona sluì kao glavna ilustracija zamoje teorijsko izlaganje. [...] Zemlja koja je industrijski ja~e razvijenapokazuje slabije razvijenoj zemlji samo sliku njene sopstvene budu}n-osti.» (Marks, 1971: strane 17-18)

Otkuda onda Parija? Otkuda ovaj negativni preokret, ova metodolo{kainverzija, ova obrnuta paradigma za istraìvanje i razumevanje savre-menog sveta? Otkuda sada to da, barem kada je re~ o destruktivnim poten-cijalima ovog sveta, razvijeni, centar i Hegemon, mogu videti «sliku svojesopstvene budu}nosti» u beskona~nim balkanizacijama i (samo)destrukci-


26

jama nerazvijenih, periferije i Parije? Otkuda sada to da ono «U~imo odAfrike» Rastka Mo~nika (Mo~nik, 1996), iznenada postaje toliko istinitoza sve, dakle ne samo za ove potonje, nego i za one prve?

3.2. Paradigma

Sa odgovorom na postavljena pitanja ne sme se previ{e ùriti. Pogotovose ne sme ponavljati gre{ka pro{losti. A ponavljanje gre{ke pro{losti, ovdei danas, bilo bi nekriti~ko postuliranje potpuno nove paradigme, tamo gdeove, u stvari, nema. To je bila najve}a gre{ka onog starog, nekriti~kog idogmatskog socijalizma i tijermondizma.

Nakon iskustva starog socijalizma i tijermondizma, morali bi dobroznati: nespornost `rtve i legitimnost otpora, jesu vaàn, ali ne i dovoljanrazlog za kredibilnost alternative. Proletarijat i Parija jesu glavni izvor,potencijal za alternativu, ali ovde nema, niti moè biti, bilo kakvog autom-atizma. [tavi{e, bilo kakva vrsta nekriti~kog automatizmu, po formuli«Negacija Opresije Automatski Jednako Emancipacija», za samu emanci-paciju, mogla bi biti krajnje opasna, ~ak fatalna, kao po~etak neke nove,mogu}e i gore vrste opresije. Zvu~i poznato, zar ne?

Obrnuta, preokrenuta, izvrnuta, izokrenuta paradigma, koju smo gorenazna~ili, nije sistemski nova metodolo{ka paradigma, kao {to ni njojodgovaraju}a politi~ka praksa nije praksa novog istorijskog sistema, negosu i jedna i druga, kao Parija, samo nova, opadaju}a faza istog istorijskogi nau~nog odnosno metodolo{kog sistema. U XIX veku Karla Marksa,ovaj sistem jo{ uvek je bio u fazi rasta i uspona, pa je zbog toga imetodolo{ka paradigma Karla Marksa, kao i svih socijalista, ali i liberalatoga vremena, bila nu`no progresivna odnosno progresivisti~ka. U XX iXXI veku, ovaj sistem definitivno i nepovratno ulazi u svoju opadaju}uistorijsku i ìvotnu fazu, pa ova njegova nova, opadaju}a dinamika, nu`notraì, iziskuje, i odgovaraju}u metodolo{ku adaptaciju, reviziju nau~nog iprakseolo{kog sistema.

Ali je, zbog navedenog istorijsko-sistemskog razloga, izuzetno va`novoditi ra~una i o tome, da ova nu`na adaptacija, revizija, nije istovremenoi potpuno nova nau~na, metodolo{ka i prakseolo{ka paradigma. Parijaverovatno jeste jedna od prvih klica ove nove paradigme, ali je i ona, samapo sebi, jo{ uvek veoma daleko od njenog kona~nog dizajna i lika.Metodolo{ki, ~itav nau~ni sistem moderne, danas je pre u nekoj vrstidekompozicije, transformacije i inter-regnuma, nego u nekom ~istom i sta-


27

bilnom, a posebno ne u nekom potpuno, pa ~ak ne ni u nekompreovla|uju}e novom stanju. Zbog toga je i za pariju kao paradigmu, pre-poru~ljiv pre oprez, skepsa, otvorenost, {irina, tolerancija, pluralizam iinterakcija, nego bilo kakva stara ili nova zatvorenost, kontrakcija, netr-peljivost, monizam, samoizolacija, autizam i dogmatizam.

U poslednjem odeljku ovog rada, Montenegro, Crna Gora bi}e na{aanaliti~ki privilegovana parija. Mala studija slu~aja i dvostruka refleksija.S jedne strane, svoju ekstremnu nerazvijenost, slabost i zavisnost, jedan odnajmanjih ali i najstarijih entiteta starog kontinenta, po prvi put posle vi{edecenija hladnoratovske izolacije, i sam }e jasno sagledati, u momentukriti~nom za sopstveni opstanak, u ogledalu velikih sila Evrope i sveta. Sdruge strane, me|utim, i ogledalo male Crne Gore pokaza}e se kao vernoi zahvalno. âk i u ovom, «almost negligible» delu planete, kao u kakvojmaloj krhotini razbijenog ogledala, naime, u procesu diskretnog ali inten-zivnog ogledanja, posebno u poslednjih pola decenije, reflektova}e se ineke va`ne, nena{minkane, kompromituju}e crte, nekih velikih, pa inajve}ih evropskih i svetskih igra~a. Pogledajmo.

3.3. Montenegro

Lik koji je Crna Gora u kriti~nom momentu ugledala u ogledaluvelikog sveta bio je krajnje neprivla~an. «No choice country» je verovat-no najkra}i i najbolji opis tog lika. U stvari, «No choice country» je bilakratka i efektna formula pomo}u koje je jedan ~lan odnosno analiti~arMe|unarodne krizne grupe objasnio zbog ~ega je ekstremno oslabljena izavisna vlada Bosne i Hercegovine bila primorana da sa administracijomSAD sredinom 2003. potpi{e bilateralni Ugovor o izuze}u ameri~kihdràvljana od nadle`nosti Stalnog me|unarodnog krivi~nog suda.Upotrebljena formula, me|utim, moè da se primeni i mnogo {ire, kaoop{ti opis, metafora i hiperbola te{ke, grani~ne (ne)egzistencije svihpoluprotektoratskih postjugoslovenskih zemalja, pa i kao op{ti opis,metafora i hiperbola te{ke, grani~ne (ne)egzistencije svih zemalja parijaposle kraja hladnog rata.

U slu~aju Crne Gore, obrazac «No choice country», bio je posebnoteàk. Tokom produène i iscrpljuju}e referendumske krize 2000-2002,protiv ina~e na~elno nespornog crnogorskog istorijskog, me|unarodnog,dràvnog i ustavnog prava na samoopredeljenje, delom spontano, delomorganizovano, mobilisani su svi, istorijski i aktuelni, nasle|eni i novi,unutra{nji i me|unarodni faktori. Najpre, katastrofalno pogre{an izbor


28

1992, kada je sama ova republika, na krajnje problemati~nom ali ipakodrànom referendumu, prihvatila da bude jedini ratni saveznik VelikeSrbije Slobodana Milo{evi}a. Zatim, «olovne» 1990-e, me|unarodnesankcije, izolacija, «ratovi u okruènju». I proces (samo)destrukcije i(samo)kvarenja, koji je proizveo inferiorni dru{tveni sistem, ultramonop-olisti~ku privredu, oligarhijsku socijalnu strukturu, i nedemokratsku, ilisamo fasadnodemokratsku politiku. Pozitivni diskontinuitet Crne Gore uodnosu na Veliku Srbiju Slobodana Milo{evi}a od 1997, posebno njenaneutralnost u ratu na Kosovu 1999, te njeni prvi koraci u pravcu demonop-olizacije i demokratizacije unutra{njeg sistema, bili su zna~ajni, ali nedo-voljni i spori. Spolja{nji, me|unarodni pritisci protiv crnogorske nezavis-nosti, posebno oni iz Brisela, posle pada Slobodana Milo{evi}a, jesu bilipresudni, ali, ni to se ne sme smetnuti s uma, oni su to mogli biti samo uodnosu na zemlju koja je ve} prethodno bila ekstremno oslabljena, i kojaje za to slabljenje velikim delom i sama bila kriva. Bilo kako bilo, tekBeogradski sporazum iz 2002, kao i Ustavna povelja iz 2003, Crnoj Gorisu (samo)nametnuli Dràvnu zajednicu sa Srbijom, a njeno ina~e nes-porno pravo na samoopredeljenje suspendovali za najmanje tri godine.

Pre, za vreme, i nakon rata u Iraku 2003, Brisel, Pariz i Bon jesu pruìlizna~ajan otpor podivljalom unilateralizmu Va{ingtona. Sa epohalnimzaklju~kom o EU kao miroljubivoj alternativi u odnosu na ratoborne SAD,me|utim, ne treba ùriti. Pogotovo ne kada postoje brojne indikacije kojeukazuju na to da stvari nisu tako jednostavne i jednozna~ne. Koje upozo-ravaju na to da je aktuelni sukob izme|u SAD i EU, pre sekundaran iograni~en, nego primaran i principijelan. Ili, jo{ preciznije, da se EU ustvarnosti pona{a pre kao inferiorni neoimperijalni rival, nego kao multi-lateralna alternativa za unilateralne SAD. U tom smislu, i lik koji je EUostavila u Crnoj Gori, tokom referendumske krize 2000-2002, bio je kra-jnje neprivla~an. Istovremeno dok se u sukobu sa ja~im SAD «principijel-no» zalagala za multilateralizam, miroljubivost i vladavinu me|unarodnogprava, EU je nad slabijom Crnom Gorom demonstrirala upravo suprotno,jedva prikriveni unilateralizam, realpolitiku i gaènje prava. Beogradskisporazum i Ustavna povelja, nastali su u procesu koji je samo formalnobio korektan, pregovara~ki i demokratski, sadrìnski i su{tinski, to je poz-nato svakome ko je ovaj proces iole pratio, oni su nametnuti grubim pri-tiskom i ucenom, i kao takvi, bili su zapravo poslednje, zakasnelo izdanjeone iste profane, sramne alijanse izme|u velikosrpskih nacionalista ibriselskih birokrata, koja je obeleìla i ~itave 1990-e. Uostalom, bolje odbilo koga drugog, ovakvu, skrivenu, realpoliti~ku, i neprivla~nu EU,opisao je i onaj visoki britanski i briselski slu`benik, kojeg smo upoznalijo{ u odeljcima 2.1. i 2.3. ovog teksta, Robert Kuper: «Ono {to je potreb-


29

no je nova vrsta imperijalizma kompatibilna sa ljudskim pravima i kos-mopolitskim vrijednostima [...] koji danas po~iva na dobrovoljnosti [...]Ve} postoji dobrovoljni imperijalizam globalne ekonomije [...] Pro{irenjeEvropske unije predstavlja jo{ jednu vrstu dobrovoljnog imperijalizma [...]dobrovoljni protektorat u Bosni i na Kosovu [tako|e]» (Kuper, 2002).Kako cini~no i «dobra volja» moè da zvu~i.

Pogledajmo na kraju i vreme koje je pred nama. Istorija nije zatvoren,nego otvoren proces. Budu}nost nije unilinearna, nego multilinearna. [tovaì uop{te, vaì i za EU. Sticajem okolnosti, na samom po~etku XXIveka, mo}na unija manifestovala je svoja najmanje dva, krajnje razli~ita,~ak kontradiktorna, dèkilihajdovska potencijala. Onaj emancipatorski,liberterski, oslobodila~ki, ali i onaj drugi, suprotni, neoimperijalni, kuper-ovski. Jasno je samo po sebi: samo onaj prvi moè da u~estvuje u izgrad-nji nove globalne demokratske alternative, kao {to samo onaj drugi moèda u~estvuje, i ve} u~estvuje, u nametanju nove negativne postkapital-isti~ke promene. A da li }e na kraju ovog procesa, sredinom XXI veka, nesamo u Evropi, nego i {ire, odnosno naj{ire, planetarno, kona~no da pre-vlada dèkilovsko ili hajdovsko lice sveta, to, naravno, i dalje ostaje kra-jnje otvoreno. Potencijal da se zaustavi negativna promena postoji, nesamo u Evropi, nego i u SAD, i {irom sveta. Me|unarodno civilnodru{tvo, «self-protecting society» u planteranim razmerama, po prvi put uistoriji, sna`no se oglasilo upravo u february 2003, u velikim, vi{emilion-skim demonstracijama protiv rata u Iraku, odrànim od Tokija, Sidneja iBombaja, preko Rima, Pariza i Londona, do Njujorka, Va{ingtona i SanFranciska. Frensis Fukujama je bio u krivu. Istorija se nastavlja.

Literatura

Chomsky, Noam (1996). Powers and Prospects: Reflections on Human Natureand the Social Order. London: Pluto Press.

Fukujama, Frensis (1997). Kraj istorije i poslednji ~ovek [Francis Fukuyama,The End of History and the Last Man, 1992]. Podgorica: CID.

Gras, Ginter (2002). «Veza neoliberalizma i terorizma,» Vijesti, Nezavisnidnevnik, Podgorica, 30. decembar 2002, strana 13.

Huntington, Samuel P. (1998). The Clash of Civilizations and the Remaking ofWorld Order. London: Touchstone.

Ivekovi}, Ivan (2003). «SAD, Irak i geopolitika nafte,» Republika, Beograd,Broj 308-309, 1-31. maj 2003, Godina XV, Str. 27-38.


30

Kagan, Robert (2002). «Power and Wakness: Why the United States and EuropeSee the World Differently,» Policy Review, June/July, No. 113; http://www.poli-cyreview.org

Kijeza, \ulieto (2003). «Najve}a prevara XX vijeka,» Vijesti, Nezavisnidnevnik, Podgorica, 19. jun 2003, strana 26.

Kuper, Robert (2002). «Odbrambeni imperijalizam Zapada ili za{to su imperijei dalje potrebne,» Vijesti, Nezavisni dnevnik, Podgorica, 30. april-2. maj 2002.

Lifton, Robert D`ej (2003). «[ta se de{ava sa Amerikom?,» Vijesti, Nezavisnidnevnik, 22. jun 2003, strana 16.

Marks, Karl (1971). Kapital. Beograd: BIGZ.

Mastnak, Toma` (1996). «Fascists, Liberals, and Anti-Nationalism,» in R.Capland and J. Faffer, Editors, Europe's New Nationalism. New York and Oxford:Oxford University Press, pp. 59-74.

Mikelis, \ani de (2003). «One koji vladaju svijetom treba da slu{amo ako zaistaho}emo da imamo pravi poredak,» Intervju sa biv{im ministrom inostranih poslo-va Italije specijalno za Vijesti, Nezavisni dnevnik, Podgorica, 11. maj 2003, strana12.

Mo~nik, Rastko (1996). «U~imo od Afrike!», Intervju, Arkzin, Zagreb, Broj 64,10. 5. 1996, str. 6-9.

Pe~ujli}, Miroslav (2002). Globalizacija: Dva lika sveta, Beograd: Gutenbergo-va galaksija.

Polanyi, Karl (1957). The Great Transformation. New York/Toronto: Rinehartand Companu Inc.

Popovi}, Milan (2002). «The Post-Cold War Balkan Chaos and New IdeologicalOrder,» in M. Popovi}, Montenegrin Mirror: Polity in Turmoil 1991-2001. Podgo-rica: Nansen Dialogue Center, pp. 177-193.

Review Symposium on Soviet-Type Societies (1984). Telos, 60, Summer, 1984.

Roy, Arundhati (2003). «The outline of the beast,» April 18, 2003;http://www.internationalsocialist.org

Sloterdajk, Peter (2001). U istom ~amcu. Beograd: Beogradski krug.

Sorokin, Pitirim (2002). Dru{tvena i kulturna dinamika [Social and CulturalDynamics, 1957]. Podgorica: CID; Beograd: Slu`beni list.


31

Soros, D`ord` (2003). «Sila ne donosi demokratiju,» Intervju Milke Tadi}-Mijovi}, Monitor, Crnogorski nezavisni nedeljnik, Podgorica, Broj 658, GodinaXIV, 30. maj 2003, strana 16-18.

Stiglic, D`ozef E. (2002). Protivre~nosti globalizacije. Beograd: SMB-x;Prevod dela: Joseph. E. Stiglitz, Globalization and Its Discontents, W. W. Norton& Company, New York, 2002.

Vidakovi}, Zoran (1981). Marks i savremeni svet. Beograd/Ljubljana: Partiza-nska knjiga.

Vidakovi}, Zoran (1976). Stari i novi fa{izam. Beograd: Komunist.

Wallerstein, Immanuel (1995). After Liberalism. New York: The New Press.

Wallerstein, Immanuel (2003). «Empire and the Capitalists,» Commnetary No.113, May 15, 2003; http://fbc.binghamton.edu/commentr.htm

Wallerstein, Immanuel (2003a). «The End of the Beginning,» Commentary No.110, April 1, 2003; http://fbc.binghamton.edu/commentr.htm

Wallerstein, Immanuel (2003b). «Lunacy, or Policy?» Commentary No. 114,June 1, 2003; http://fbc.binghamton.edu/commentr.htm

Milan Popovi}The MutationIdeological AspectSummary

This article presents a relatively complex and systematic analysis of theideological side or aspect of the mutation, namely of the great and wors-ening change of our current historical, international, and social system,which began to escalate after the September 11th terrorist attack.

The article consists of three parts, and each part consists of three sec-tions. The first part introduces the main subjects of the article. Its first sec-tion defines the very mutation as a part of greater historical change, cri-sis, and disintegration of the modern world-system. According to PitirimSorokin and Immanuel Wallerstin, this huge change began in the firstquarter of XX and will last until the mid of XXI century, when it will bereplaced with some new historical system, which will be better or worsethan the current system in crisis. The second section inserts the ideologyinto the context of ongoing historical change. It punctually correlates


32

some important theoretical ideas and concepts of ideology with the mostconcrete and actual events and personalities of our time, like the so-calledwar on terror and the administration of George W. Bush. The third sec-tion explains within this context some important differences between thereal and ideologically distorted meanings of such crucial categories ofsocial sciences and politics as «New World Order», «Globalization», and«Fascism».

The second and central part of the article focuses on the concrete, dra-matic, and colorful ideological evolution after the Cold War. Its first sec-tion reveals and describes the two substantially different phases of thisevolution, its first and idealistic stage, which lasted from the GreatCollapse in 1989 to the Great Strike in 2001, and which was marked byillusionary and famous Francis Fukuyama’s «end of history», and its sec-ond and realistic phase, which began after the Great Strike 2001, andwhich is marked by the current ideological offensive of the so-called «neo-cons» and «hawks» from the right. In addition, the first section identifiesthe main novelty of the second phase, namely the appearance of an ideol-ogy, or even a cult of the naked, unlimited, and unchecked power, as wellas the two main representatives of this relatively new «dark» stance, thetwo Roberts, Kagan from US, and Cooper from UK. The two followingsections analytically and carefully elucidate the very existence and func-tion of this retrogressive element into the two most important ideologicalpoints or topics of our time: «Freedom» and «World». So, the second sec-tion reveals and explains the twofold mask of the so-called neoliberal ide-ology, namely neoconservative monopoles under the label and rhetoric offreedom, and, deeper in, violent postcapitalist mutation under the labeland rhetoric of neoconservativism, whereas the third section reveals andanalyses the first ideological signs of an open and deliberate retreat ofWest from one and universal world to barbaric plurality of RobertCooper’s double standards and worlds.

The third part of the article is a kind of epistemological consequenceand reflection of previous analysis. The first section of this part describesthe main methodological change of our time, from progressivistic todeclining paradigm, metaphorically speaking from England to Pariah.The second section explains this change. In the XIX century, the modernworld-system was still in its expanding and rising phase, and thereforeprogressivistic paradigm was quite adequate. In the XX and XXI century,however, the system has entered its declining phase, and consequently thedeclining paradigm has become more or only adequate. In the XIX centu-ry, Karl Marx was quite right explaining that India as less developed


33

country could see its own future in the then England as the most developedcountry of the time, however, and ironically, in the XX and XXI century,the truth has become quite reverse, namely, due to the declining phase ofdevelopment, now England, or EU, or US, can see its own future in thetoday’s least developed and even Pariah country. The third section con-cludes the analysis with Montenegro as one concrete Pariah country andcase study. The section enlightens and summarizes extreme asymmetrybetween Montenegro and EU through a kind of double reflection. On theone hand, EU has served as a great power mirror, reflecting extremesmallness, weakness, and dependency of Montenegro, in the most criticalperiod of Montenegrin existence 2000-2003. On the other hand, andsimultaneously, however, Montenegro itself has served as a small but ver-itable mirror, reflecting real complexity, ambiguity, and contradictorynature of the great and mighty EU.


34

Sila i pravoPosle hladnog rata

Jedna od najra{irenijih i najzna~ajnijih ako ne i najra{irenija inajzna~ajnija polarizacija u dru{tvenoj i pravnoj teoriji i praksi jeste onaizme|u holisti~kog i normativisti~kog ili takozvanog ~istog pojma prava.Holisti~ki pojam prava je onaj koji pravo posmatra kao deo slo`enedru{tvene i istorijske celine kojoj pripada. Me|u prve utemeljitelje ovakvogpojma prava svakako spadaju i veliki nema~ki filozof G.V.F. Hegel i njegovpoznati sledbenik Karl Marks, a ovde i danas ovaj pojam pored ostalih reha-bilituje i Slobodan Blagojevi} u svojoj najnovijoj knjizi posve}enoj pravuposle kraja hladnog rata i sloma realsocijalizma (Blagojevi}, 2002: strana136). Nasuprot ovome, normativisti~ki ili takozvani ~isti pojam prava jeonaj koji pravo posmatra kao entitet odvojen od dru{tvene i istorijske celinekojoj pripada. Sa svim nedostacima, prazninama i izobli~enjima koje ovak-vo odvajanje neizbe`no izaziva. Uz njegovog utemeljitelja, poznatognema~kog teoreti~ara prava, Hansa Kelzena, ovakav pojam prava zastupa ivelik broj manje ili vi{e poznatih odnosno nepoznatih, teorijskih i prakti~nihsledbenika, epigona i vulgarizatora Hansa Kelzena, stvarnih ili samo-progla{enih kelzenovaca i neokelzenovaca.

Teorijska, metodolo{ka i saznajna vrednost odnosno prednostholisti~kog u odnosu na normativisti~ki pojam prava danas je manje ilivi{e nesporna. To potvr|uje i najve}i broj ako ne i svi prilozi za ovajnau~ni skup bez izuzetka. S druge strane, me|utim, u svakodnevnojpravnoj praksi, stvaranju, primeni i tuma~enju prava, imamo prili~noo~iglednu, sna`nu i stabilnu dominaciju onog suprotnog, normativisti~kogili takozvanog ~istog pojma i shvatanja prava. Zbog toga je pravo i najin-trigantnije pitanje, zapravo, pitanje porekla, prirode i funkcije ovakvog iovolikog nesklada, jaza i sukoba izme|u pravne teorije i pravne prakse. Usvakom slu~aju, razmere prime}enog nesklada su toliko velike, duboke itrajne da se ve} na samom po~etku mora odbaciti pretpostavka o njegov-oj pukoj kontigentnosti, prelaznosti i prolaznosti, toliko draga danasvladaju}oj teoriji tranzicije. Naprotiv, mora se po}i od pretpostavke o nje-govom dubinskom, strukturalnom i dru{tveno-sistemskom poreklu, priro-di i funkciji. U konkretizaciji koja sledi, ova pretpostavka direktno nasdovodi do su{tinske ambivalentnosti odnosno kontradiktornosti prava,koja proizilazi iz isto tako su{tinske ambivalentnosti odnosno kontradik-tornosti ljudske prirode, te koja upravo zbog toga predstavlja i najdubljuprirodu i tajnu prava kao takvog.

35

Su{tinska ambivalentnost odnosno kontradiktornost prava o kojoj jeovde re~ sastoji se u prostoj ~injenici da pravo kao takvo nije ni samopravo sile ni samo pravo otpora, nego da je istovremeno i jedno i drugo,te da druga~ije zapravo i ne moè biti. Kao {to u fizici svaka akcija nu`noizaziva svoju reakciju, tako i u dru{tvu odnosno istoriji svaka dru{tvenasila nu`no izaziva odgovaraju}i dru{tveni otpor, pa i dru{tvena odnosnoistorijska rezultanta ovih dveju sila, artikulisana u ovom ili onom ustavuili zakonu ili pravu kao takvom, nu`no i uvek mora biti jedna vrstaambivalentne, kontradiktorne i konkretne me{avine prava sile i pravaotpora. Normativisti~ko vezivanje pojma prava samo i isklju~ivo za takoz-vano pozitivno pravo, op{ti interes, javno dobro ili dobro zajednice,mnogo ~e{}e je oblik apologetskog prikrivanja one druge komponentneprava, nego logi~ko ~istunstvo ili obi~na gre{ka.

Na pravo sile kao na prvi bitan sastojak ambivalentnog odnosno kon-tradiktornog pojma prava posebno jasno upu}uju harizmarhi XX veka.Upozoren od strane jednog od svojih pravnih savetnika da se prihva}enime|unarodni ugovori moraju po{tovati (Pacta sunt servanda), negde napo~etku uspona, dakle dok je o tome jo{ uop{te moglo biti re~i, vo|aTre}eg Rajha, Adolf Hitler, rezolutno je odvratio kako je me|unarodniugovor obi~no par~e papira, te kako }e on u~initi onako kako moè i ho}e,a da }e se uvek na}i pravnika koji }e to opravdati. Sa ne{to vi{e teorijskihambicija, ali su{tinski istu stvar, isticao je i vo|a ruske revolucije, V. I.Lenjin, kada je govorio kako je pravo samo u zakon pretvorena volja vlada-ju}e klase. Najzad, to isto imao je na umu i vo|a jugoslovenske revolucije,J. B. Tito, kada je sudijama i pravnicima onako lakonski poru~ivao da sezakona ne moraju dràti ba{ kao pijan plota. S druge strane, i na pravo otpo-ra kao na drugi bitan sastojak ambivalentnog i kontradiktornog pojmaprava upu}uju mnogi zna~ajni izvori, ideje i teorije, posebno brojne teorijeprirodnog prava i dru{tvenog ugovora, a unutar ovih posebno teorije opravu na otkazivanje lojalnosti vladaru odnosno o pravu na pobunu pododre|enim uslovima. Problem nastaje kada se ova i ovakva, su{tinska irealna ambivalentnost, dvostrukost i kontradiktornost prava, u celini ilidelimi~no, spontano ili namerno, razlomi, previdi ili zamagli, i usled togapravo po~ne prikazivati kao su{tinski neambivalentno, jednodimenzional-no i beskonfliktno, i to u obe takve glavne varijante, dakle bilo kao norma-tivisti~ka magla, koja silu apologetski samo ulep{ava i prikriva, bilo kaotakozvana realpolitika, koja silu otvoreno racionalizuje i legitimi{e, i utome je njihova zajedni~ka dru{tvena funkcija, ~ak i bez obzira na razli~iteforme i na~ine putem kojih ove varijante tu funkciju vr{e.

Holisti~ki pojam prava saznajno je superioran u odnosu na svoje


36

jednodimenzionalne rivale pre svega zbog toga {to jedino on omogu}avada se uop{te shvati a zatim i da se sa~uva ona su{tinska ambivalentnostodnosno kontradiktornost koja je toliko to jest presudno zna~ajna zarazumevanje prava. Ilustracije radi, i ovde slede samo tri karakteristi~naprimera holizma, ambivalentnosti i kontradiktornosti o kojima je re~. Najedan op{ti, filozofski i poetski, ali jasan i precizan na~in, ovu ambivalent-nost odnosno kontradiktornost, u svom najpoznatijem delu, izraàva veli-ki crnogorski vladar i pesnik, Petar II Petrovi} Njego{: «Vuk na ovcusvoje pravo ima, ka tirjanin na slaba ~ovjeka, al' tirjanstvu stati nogom zavrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska du`nost najsvetija!»(Petrovi} Njego{, 1998: 30). Na ne{to druga~iji, istorijski i sociolo{ki, aliisto tako jasan i precizan na~in, ovu istu ambivalentnost odnosno kon-tradiktornost isti~e i jedan od najve}ih mislilaca XX veka, Karl Poper:«Istorija politi~ke mo}i nije ni{ta drugo nego istorija me|unarodnogzlo~ina i masovnog ubistva (uklju~uju}i istina i neke poku{aje njihovogobuzdavanja)» (Poper, 1993: 324). Najzad, na terenu samog prava, ovuambivalentnost i kontradiktornost, u obliku stalne razlike i napetostiizme|u sadrìne i forme, sadrìnskog i formalnog pojma prava, prava imorala, prava i op{tih pravnih na~ela, prava i pravde, pozitivnog iprirodnog prava, u ve} pomenutoj knjizi, razvija i konkretizuje i SlobodanBlagojevi} (Blagojevi}, 2002: 88, 102, 105-107, 165).

Primenom teorije svetskog sistema ameri~kog sociologa ImanuelaVolerstina, lako se moè utvrditi da je relativna srazmera prava sile (sile) iprava otpora (prava), kao dva bitna sastojka svakog prava, u savremenomsvetskom sistemu, to jest u konkretnom svetskom prostoru i vremenu, bitnorazli~ita, nejednaka, asimetri~na. U centru (centrima) svetskog sistemaimamo stabilnu prevlast odnosno vladavinu prava u okviru manje ili vi{ekonsolidovanih demokratskih reìma, dok na periferiji i poluperiferiji tog sis-tema imamo nestabilnu prevlast odnosno vladavinu sile u okviru manje ilivi{e nekonsolidovanih diktatorskih ili kvazidemokratskih reìma. Sli~no je ikada je re~ o nejednakoj distribuciji ovih elemenata u vremenu. U vremeni-ma stabilnog stanja sistema, opisana asimetri~na distribucija sile i prava usvetskim razmerama regularno sistemski se reprodukuje uz upotrebu rela-tivno manje odnosno ograni~ene sile, dok se u vremenima stanja sistema kojeje «daleko od ravnoteè» (Prigogine and Stengers, 1984: 165) ova me{avinaodnosno srazmera naglo pogor{ava u korist sile, i to i u centrima i na perifer-iji i poluperiferiji svetskog sistema. A upravo to je ono {to se de{ava od krajahladnog rata, i to najpre, u poslednjoj deceniji XX veka, na Balkanu, posled-njoj periferiji Evrope, poluperiferiji svetskog sistema, a zatim, posebnonakon zlo~ina~kih teroristi~kih napada na SAD, 11. septembra 2001, i u svet-skom sistemu u celini, pa i u najrazvijenijim centrima tog sistema.


37

Ne «kraj istorije» i trijumf liberalne demokratije, kako odmah nakonkraja hladnog rata, ideolo{ki eufori~no i neoprezno predvi|a FrensisFukujama, nego, upravo obrnuto, manje ili vi{e dramati~na erozijame|unarodnog i unutra{njeg prava, te uru{avanje sveukupnog me|unaro-dnog poretka, porast haosa, sile i nasilja, novo «mra~no doba»(Wallerstein, 1998: 33), ove i sli~ne karakteristike novog doba predstavl-jaju vladaju}u posthladnoratovsku tendenciju. Kao odgovor na ovu ten-denciju, u narednim godinama i decenijama, mogu se o~ekivati novi obli-ci planetarnog otpora, a kao rezultanta novog paralelograma istorijskihsila, u krajnjoj liniji, i novi istorijski sistem, koji moè biti bolji ali i lo{ijiod postoje}eg odnosno na{eg savremenog svetskog kapitalisti~kog sis-tema. Po Imanuelu Volerstinu, dakle, u principu i na dug rok, budu}nostje krajnje otvorena i probabilisti~ka, a ne zatvorena i deterministi~ka. Uovom trenutku, me|utim, dominira ona gore opisana negativna tendenci-ja. A unutar ove tendencije, sve se vi{e razgoli}uje i ona su{tinska ambiva-lentnost i kontradiktornost prava o kojoj je tako|e bilo re~i. U tom smis-lu, prostor i vreme u kojim ìvimo za dru{tvenu i pravnu teoriju i naukupredstavljaju privilegovan domen. Umesto sistematskog izlaganja, argu-mentacije i elaboracije, {to ostaje zadatak za neku drugu priliku, i ovdesledi samo nekoliko indikativnih ilustracija. Ukoliko je do skoro i bilomogu}e da se poveruje kako su poznata varvarstva na Balkanu krajem XXveka bila proizvod isklju~ivo lokalnih inercija, tradicija i kultura, danasve} vi{e nije tako. Danas se ve} prili~no jasno vidi da je Balkan u posled-njoj deceniji XX veka, na àlost, bio pre i vi{e «avangarda» nego «retrog-arda» sveta XXI veka. Varvarizacija celokupnog me|unarodnog poretka,pa i njegovih najrazvijenijih delova, sve je o~iglednija. Za teoreti~are ianaliti~are prava ovaj trenutak posebno je zna~ajan, jer se upravo u ovomtrenutku najbolje vidi kako primordijalna sila odbacuje staru i navla~inovu ko{uljicu prava, kako se u jednom izuzetnom, i u tom smislu privi-legovanom, preobraàvala~kom momentu, ova sila, zapravo, presvla~i.Dva aktuelna primera su u tom pogledu najslikovitija. Prvi, u kojem jedi-na preostala supersila u svetu, odnosno SAD, u okviru priprema za sveizvesniji rat protiv Iraka, istovremeno prete kako }e, ~ak i uprkos posto-je}em me|unarodnopravnom i ukupnom UN poretku, upotrebiti svu silukojom raspolaù (govor predsednika SAD u Generalnoj skup{tini UN sep-tembra 2002), ali i preduzimaju uùrbano sve {to je u njihovoj mo}i da tojsili {to pre pribave kakav takav izgled ili barem privid me|unarodnog iukupnog legaliteta i legitimiteta (pozivanje na nu`nu odbranu, preven-tivno delovanje i zajedni~ku akciju). I drugi, u kojem ovaj isti akter, i uistom okviru, istovremeno otvoreno i grubo opstruira po~etak radanovoosnovanog Stalnog me|unarodnog krivi~nog suda, ali pri tome pre-duzima i brojne i krajnje sofisticirane politi~ke i pravne akcije, uklju~iv


38

uslovljavanja, ucene i pritiske, ali i bilateralno i multilateralno prego-varanje, regulisanje i noveliranje ove materije, kako bi i ovoj svojoj akci-ji dao kakav takav izgled me|unarodnog i ukupnog legaliteta i legitimite-ta.

Raspadanje me|unarodnopravnog i ukupnog poretka, porast haosa, silei nasilja, i sveukupnu varvarizaciju sveta posle hladnog rata prati i odgo-varaju}a promena, mutacija i varvarizacija u oblasti dru{tvene teorije inauke. Nasuprot samohvalisavoj predstavi koju o sebi {iri, vladaju}adru{tvena nauka uglavnom lojalno sluì vladaju}im dru{tvenim snagama.Alternativna, kriti~ka dru{tvena nauka, kao deo alternativne, kriti~kedru{tvene svesti i otpora, naravno, postoji i danas, ali je ona jo{ uvek mar-ginalna, nerazvijena i konfuzna. Ta~no deset godina od pojave slavneFukujamine knjige o «kraju istorije» (Fukujama, 1997), koja je ozna~ilapo~etak novog liberalnog «idealizma» i trijumfalizma, u prole}e i leto2002, pojavljuju se dva krajnje indikativna ~lanka, koji, slobodno se moère}i, objavljuju kraj «kraja istorije», «idealizma» i trijumfalizma, te povr-atak istorije, sile i novog-starog «realizma» vladaju}ih dru{tvenih snaga injihove odnosno vladaju}e dru{tvene teorije i nauke. Prvi je ~lanak Ro-berta Kupera, ranije visokog britanskog diplomate i «gurua Blerove spo-ljne politike», sada, {to je tako|e krajnje indikativno, visokog slu`benikaEvropske unije, objavljen 7. aprila 2002, u londonskom The Observer-u,u kojem ovaj o Evropskoj uniji pi{e i savim otvoreno, bez uobi~ajene apo-logetike i hipokrizije, kao o jednoj vrsti preko potrebnog «dobrovoljnog iodbrambenog imperijalizma Zapada» (Kuper, 2002). Drugi je ~lanakRoberta Kagana, jednog od vode}ih ameri~kih konzervativnih analiti~ara,objavljen u junskom broju presti`ne Policy Review, u kojem ovaj, uz mn-oge korektne opise velike posthladnoratovske promene sveta, pogotovoopis razlike izme|u «hobsovskih» SAD i «kantovske» EU, te opis rela-tivne vojnopoliti~ke mo}i kao baze prvih odnosno relativne vojnopoliti~keslabosti kao baze drugih, iznosi i mnoge krajnje ideologizovane, dakleiskrivljene racionalizacije sile kao takve, koje mestimi~no prelaze ~ak i ugolo samoopravdavanje, pa i kult sile, bez ikakvog racionalnog i ljudskogsadràja i smisla (Kagan, 2002). A o relativnoj nerazvijenosti i konfuzijione druge, alternativne, kriti~ke dru{tvene teorije i nauke, mo`da najboljesvedo~i jedan ina~e dosta dobar ~lanak Alena @oksa, objavljen isto takoove godine (Joxe, 2002). Alternativni odnosno kriti~ki duh ovog ~lankajasno se vidi u njegovoj temeljitoj i lucidnoj kritici posthladnoratovskeSAD «imperije haosa», ali se u vi{ku nerealnih o~ekivanja od evropskeodnosno francuske republikanske alternative, kojom je tako|e natopljenovaj ~lanak, jasno vide i sve njegove sopstvene nekriti~nosti, predrasude iograni~enja. Ne samo u dru{tvenoj nauci, teoriji i analizi, {to najbolje


39

pokazuje paradigmati~ni slu~aj Roberta Kupera, nego jo{ vi{e u samojpraksi, blje{tava briselska citadela EU se, barem do danas, pokazala kaosve samo ne kao kredibilna demokratska alternativa podivljalom i opas-nom unilateralizmu SAD. Me|u prvima, to je na svojoj koì osetila i male-na Crna Gora. «Prinudna diplomatija» je samo blagi, veoma blagi eufem-izam, za svu onu enormnu koli~inu ekonomskih, diplomatskih i drugihpritisaka, nametanja i ucena, pomo}u kojih je mo}na EU, u liku svogVisokog Predstavnika, Havijera Solane, i u skoro neskrivenom savezu savelikosrpskim nacionalistima u Beogradu i Podgorici, u periodu 2000-2002, primorala Crnu Goru da prihvati Beogradski sporazum i novudràvnu zajednicu.

Ovaj kratki tekst, napisan povodom proslave trideset godina od osni-vanja Pravnog fakulteta u Podgorici, institucije za koju je autor teksta ili~no vezan, i to najpre kao student, a zatim i kao saradnik i profesor odsamog osnivanja, zavr{ava sa jo{ jednim prividnim i privremenimparadoksom. I jednim malim, skromnim prilogom za njegovo rasvetlja-vanje. Paradoks je u tome da upravo u vreme kada saznajna i ukupna supe-riornost holisti~kog u odnosu na normativisti~ki pojam prava postajevidljivija, a to je upravo danas, u prvih deceniju-dve nakon kraja hladnograta, kada je, kao {to smo videli, i ona su{tinska ambivalentnost i kon-tradiktornost prava odnosno sile i prava postala o~iglednija, privremeno iagresivno ja~a upravo onaj drugi, normativisti~ki, a ne holisti~ki pojamprava. Ovu paradoksalnu i retrogradnu tendenciju jasno izraàva i onajnormativisti~ki predlog za izmenu Nastavnog plana i programa Pravnogfakulteta u Podgorici koji se pojavio sasvim nedavno odnosno krajemaprila 2002. Na jednom drugom mestu, autor ovog teksta izloìo je sistem-atsku kritiku tog predloga, kao i jedan druga~iji, alternativni predlog zanovi Nastavni plan i program Pravnog fakulteta (Popovi}, 2002), pa tu kri-tiku i predlog ovde ne}e ponavljati. Ono, me|utim, {to ovde svakako ho}eda istakne, to su makar jo{ dve zna~ajne stvari. Prvo, da i ovo paradoksal-no i retrogradno ja~anje normativisti~kog odnosno ~istog pojma prava imasvoju sasvim konkretnu istorijsku i socijalnu funkciju. To je «~i{}enje»svesti. Koje predstavlja samo jo{ jedan od brojnih i sigurnih «znaka smrti»jednog istorijskog sistema. I koje je tokom ~itavog smrtonosnog XX vekaimalo tako brojne i raznovrsne forme. Ideolo{kih, politi~kih, etni~kih, asada evo i metodolo{kih «~istki». I drugo, da je i ovo paradoksalno i ret-rogradno ja~anje normativisti~kog odnosno ~istog pojma prava, ipak,samo privremeno, to jest da }e, kao sastavni deo onog novog, planetarnogotpora i prava o kojem je bilo re~i, veoma brzo i sna`no po~eti da ja~a,pored ostalog, i holisti~ki pojam prava. înjenica da je jedan upravo takav,holisti~ki pojam prava, bio dominantan i na ovom nau~nom skupu, bez i


40

malo preterivanja i patosa, moè da se protuma~i i kao budu}nost koja jepo~ela. Bilo bi dobro ukoliko bi Komisija za pripremu novog Nastavnogplana i programa Pravnog fakulteta u Podgorici to ubudu}e imala na umu.U tom pravcu, i na samom kraju, autor ovog teksta predlaè da organiza-tor ovog uspe{nog nau~nog skupa, zbornik radova sa skupa, kao svojdoprinos traènju re{enja za XXI vek, pored ostalih adresa, dostavi i ovojKomisiji.

Literatura

Blagojevi}, Slobodan M. (2002). Gra|ansko dru{tvo, politi~ka dràva, pravnadràva. Podgorica: KPZ.

Fukujama, Frensis (1997). Kraj istorije i poslednji ~ovek. Podgorica: CID; TheEnd of History and the Last Man, 1992.

Joxe, Alain (2002). «Imperija haosa,» Republika, Beograd, Broj 296, 1-15.novembar, strana 9-16.

Kagan, Robert (2002). «Power and Weakness: Why the United States andEurope See the World Differently,» Policy Review, June and July, No 113;www.policyreview.org

Kuper, Robert (2002). «Odbrambeni imperijalizam Zapada,» Vijesti, 30. april-2.maj.

Petrovi} Njego{, Petar II (1998). Djela. Podgorica: CID.

Poper, Karl R. (1993). Otvoreno dru{tvo i njegovi neprijatelji II. Beograd:BIGZ.

Popovi}, Milan (2002). Alternativa za radnu verziju novog Nastavnog plana iprograma Pravnog fakulteta u Podgorici, Nastavno-nau~no ve}e PFP, 23 april.

Prigogine, Ilya and Stengers, Isabelle (1984). Order Out of Chaos. Boulder,Colorado: Shambhala Publications Inc; New York: Bantam Books Inc.

Wallerstein, Immanuel (1998). Utopistics: Or Historical Choices of the Twenty-First Century. New York: The New Press.


41

Sila i identitetTeorijsko-metodolo{ki okvir

1. Uvod

Ukoliko se pod dràvom, pored ostalog, podrazumeva i organizacijakoja je svesno i sistemski ograni~ena pravom (ustavom i zakonom), tadaje, verujem, jasno zbog ~ega u naslovu ovog teksta stoji «Sila» a ne«Dràva i identitet». U svim modernim dru{tvima, politi~ki faktor je jedanod nekoliko najzna~ajnijih faktora oblikovanja i preoblikovanja etni~kogidentiteta. U manje razvijenim dru{tvima, kao {to su ona na Balkanu uposlednja dva veka, pa i u poslednjoj deceniji XX veka, to je, na manje ilivi{e traumati~an na~in, sila koja se jo{ nije razvila u dràvu u strogomsmislu te re~i.

Nedovr{ena dràva i traumatizovani identitet predstavljaju strukturnekarakteristike svih populacija odnosno naroda na Balkanu u poslednja dvaveka. Ono, me|utim, {to Muslimane/Bo{njake i Crnogorce, kao i jo{ nekenarode, recimo Makedonce, razlikuje od, recimo, Srba i Hrvata u ovomistom prostoru i vremenu, to je ~injenica da su oni prvi, zbog manjedemografske, ekonomske, politi~ke i vojne snage, kao i zbog niza drugihspecifi~nih istorijskih okolnosti, koje se sve, u krajnjoj liniji, ti~u brèg ilisporijeg procesa izgradnje nacije-dràve, mnogo ~e{}e i vi{e bili `rtve,nego akteri takozvane dràvotvorne istorije.

Istovremeno, to je i prva va`na sli~nost izme|u Muslimana/Bo{njaka iCrnogoraca. U ovoj diskusiji, ja sam se i ina~e opredelio da govorim osli~nostima, a ne o razlikama odnosno osobenostima ova dva identiteta.Kao komparativist, znam da je za razumevanje kompleksnih fenomena,kakvi su svakako i etni~ki identiteti, jednako va`no percipiranje irazumevanje razlika odnosno osobenosti, kao i percipiranje i razumevan-je sli~nosti, ali sam se ovde, ipak, orijentisao samo na ove druge, ne i naone prve, zbog dva posebna razloga. Prvi se ti~e mojih sopstvenih znanja,usmerenja i afiniteta: kao specijalist u oblasti sociologije svetskog sis-tema, mnogo bolje poznajem strukturne sli~nosti, nego individualne speci-fi~nosti ova dva identiteta. Drugi se ti~e samog ovog skupa: na ovaj skupdo{ao sam sa iskrenom namerom da o razlikama odnosno osobenostimaova dva identiteta, posebno o osobenostima Muslimana/Bo{njaka, u~imod onih koji te razlike odnosno osobenosti bolje poznaju od mene, kao {topretpostavljam da i njima, opet, moè biti zanimljivo i podsticajno da ~uju

42

ne{to vi{e o strukturnim sli~nostima izme|u Mslimana/Bo{njaka iCrnogoraca (naravno, ukoliko, po implicitnoj pretpostavci, o tome jazaista i mogu re}i ne{to relativno vi{e i bolje).

U svom prvom delu, ova moja diskusija bavi se problemima teorijskograzumevanja, i to najpre deskripcijama, a zatim i interpretacijama, u dru-gom problemima prakti~nog odnosno politi~kog re{avanja musliman-skog/bo{nja~kog i crnogorskog problema.

2. Razumevanje

2.1. Deskripcije

Za ovu priliku, izdvajam i va{oj pa`nji preporu~ujem samo tri zan-imljive strukturne sli~nosti izme|u muslimanskog/bo{nja~kog icrnogorskog identiteta (i pitanja), i to sve tri tek na nivou elementarnedeskripcije.

1) Prva od ove tri sli~nosti je najop{tija i iz nje, logi~ki i realno,proizilaze i dve (kao i sve druge) sli~nosti koje slede. U stvari, to je ~itavaserija bliskih strukturnih karakteristika ovih identiteta, koja, opet, u celini,proizilazi iz poluperifernog poloàja balkanskih zemalja u savremenomevropskom odnosno svetskom sistemu: izrazita, natprose~na i hroni~nanestabilnost dràvnih granica, okvira, entiteta i identiteta; zakasnelost inedovoljnost ekonomskog, politi~kog i kulturnog razvitka, a, unutarovoga, i zakasnelost i nedovoljnost nacionalnog razvitka (»zakasnele naci-je»); jedna vrsta permanentne krize, nedovr{enosti i otvorenosti identiteta;fenomen dvostrukog, pa i vi{estrukog identiteta, koji se, naj~e{}e vehe-mentno, reflektuje i na spor oko takozvanog pravog ili najboljeg imenaidentiteta. Ovaj poslednji, kao i prethodni fenomeni uostalom, dobro supoznati (Muslimani, Bo{njaci, Srbi muslimanske vere, Crnogorci musli-manske vere, Jugosloveni; sli~no: Crnogorci, Srbi, Crnogorci-Srbi, Srbi-Crnogorci, Crnogorci srpskog porekla, Jugosloveni), pa se na njegovompodrobnijem opisivanju ne}u zadràvati. Cilj mi je bio vi{e da ukaèm nazajedni~ke istorijske i svetsko-sistemske korene ovih fenomena, nego date fenomene posebno i detaljno opisujem.

2) Druga strukturna sli~nost izme|u Muslimana/Bo{njaka i Crnogoracau XX veku (naravno i u poslednjoj deceniji ovog veka), jeste jedna vrstapermanentne i ekstremne spolja{nje ugroènosti i neslobode u izraàvan-ju i afirmisanju sopstvenog etni~kog i ukupnog individualiteta. Ugroè-


43

nost i nesloboda o kojoj je re~ dolaze pre svega od strane delova bliskih,ali hegemonisti~kih i asimilatorskih (u ekstremnim momentima i genocid-nih) grupa, preciznije velikodràvnih, posebno velikosrpskih ivelikohrvatskih agresivnonacionalisti~kih projekata i mobilizacija.Specifi~ni, sofisticirani, psiho-politi~ki oblik ove ugroènosti i neslobode,jeste i onaj o navodnom «istorijskom grijehu i vje~noj krivici», na koji ses pravom podse}a i u tezama za ovaj okrugli sto, a koji se usmerava speci-fi~no protiv Muslimana/Bo{njaka, ali je takav, ~ak i sofisticiraniji, i onajo Crnogorcima kao «najboljim i naj~istijim Srbima», koji je tako|e dobropoznat. Spektar razli~itih oblika spolja{nje ugroènosti, prinude i neslo-bode, kojim su, u ovom veku, i u ovoj deceniji, specifi~no i hroni~no, odstrane delova bliskih ali agresivnih grupa, izloèni Muslimani/Bo{njaci iCrnogorci, zapravo je veoma {irok i velik, i ide od najrafiniranijihduhovnih, kulturnih i ideolo{kih (od kojih sam ovde podsetio samo na dvatakva), preko manje rafiniranih ekonomskih i politi~kih, pa sve do onihnajmanje rafiniranih, najdirektnijih i najbrutalnijih, koji su, i na kraju XXveka, posebno u slu~aju Muslimana/Bo{njaka, uklju~ili i sistematskuodnosno genocidnu fizi~ku i ukupnu eksterminaciju. Ovi oblici nisunepoznati ni u drugim delovima sveta i kod drugih naroda, ali ono {to jekod nas specifi~no, to je njihovo relativno ~esto ponavljanje i pretvaranjeu neku vrstu frustriraju}e i traumatizuju}e «lo{e beskona~nosti».

3) Tre}a strukturna sli~nost izme|u Muslimana/Bo{njaka i Crnogoracadirektno se nastavlja na ovu drugu. To je jedna vrsta interiorizacije spol-ja{nje u unutra{nju neslobodu, interiorizacije koja se manifestuje pove-}anom osetljivo{}u, netolerancijom i neslobodom i kada je re~ o razli~itimoblicima izraàvanja unutar jednog te istog, muslimanskog/bo{nja~kogodnosno crnogorskog korpusa. U tom smislu, dovoljno je poznata, rekaobih ~ak ekstremna me|usobna osetljivost, netolerancija i nesloboda, to jestuzajamno nepriznavanje i negiranje, sve do govora mr`nje i retorike rata,koja se tokom ~itavog XX veka, pa i danas, na kraju toga veka, reproduku-je u odnosu izme|u jednog broja, mo`da ~ak i ve}ine Crnogoraca-Srba(Velikosrba) i Crnogoraca, posebno, to jest u mnogo ve}oj meri, kod onihprvih. @ao mi je {to se za~etak jedne sli~ne unutra{nje netolerancije, netr-peljivosti i neslobode moè primetiti i kada je re~ o odnosu izme|u nemalog broja relevantnih predstavnika kulturne i politi~ke eliteMuslimana/Bo{njaka u poslednjih desetak godina, ali se i ovaj za~etakmoè razumeti i objasniti kao deo te{ke istorije i nedovr{ene modernizaci-je. U tom smislu, Muslimani/Bo{njaci bi ne{to mogli i da nau~e iz lo{eistorije crnogorskih Pravoslavaca, pa da na samom po~etku, ovoj unutra-{njoj netoleranciji, netrpeljivosti i neslobodi, suprotstave model i praksuuzajamne tolerancije i slobode. U tom pravcu, predlaèm udruènju


44

«Almanah», koje je na veoma dobar na~in organizovalo i ovaj okrugli sto,da u skoroj budu}nosti organizuje jo{ jedan sli~an, ~ija bi glavna tema bilaona koja je danas bila prili~no sporna: problem samog imenaMuslimana/Bo{njaka. Neposredan cilj ovog okruglog stola bio bi da sepredstavnici kulturne i politi~ke elite Muslimana/Bo{njaka makar pribliè,ako ne i postignu puni konsenzus oko ovog spornog pitanja (a to pitanje,~uli smo i u diskusiji kolege [arkinovi}a kada je govorio o pitanju popisa,ima i sasvim prakti~ne, a ne samo teorijske konsekvence). Posredan, alimo`da i va`niji cilj tog okruglog stola, bio bi da pruì kriti~an doprinos uprocesu traènja, zasnivanja, razvijanja i snaènja modela unutra{nje, nesamo spolja{nje, slobode i tolerancije. Sloèni unutaretni~ki i me|uetni~kiodnosi mogu se i danas regulisati modelom spolja{nje i unutra{nje slobodeili modelom spolja{nje i unutra{nje neslobode (dominacije). U izboru,izgradnji i primeni ovih modela, pored te{kog istorijskog, ekonomskog iukupnog nasle|a, va`nu, mo`da ~ak i odlu~uju}u ulogu ima i odgovaraju}idoprinos vode}ih kulturnih i politi~kih elita naroda. Najve}i deovladaju}ih politi~kih i kulturnih elita balkanskih naroda, pa iMulsimana/Bo{njaka i Crnogoraca, u modernim vremenima, pa i danas,na àlost, optirao je, pa i dalje optira vi{e za onaj drugi, to jest za modelunutra{nje netolerancije i neslobode (dominacije), a ne za modelunutra{nje tolerancije i slobode. To se najbolje vidi iz ~injenice da najve}ideo politi~ke energije i aktivnosti jo{ uvek tro{i vi{e za zadràvanje ilizauzimanje mesta onoga koji dominira, a ne za izmenu samog modeladominacije. Ipak, ni{ta nije nepromenljivo i ve~no. Ni balkanski narodinisu osu|eni na ve~ito ponavljanje istog. Kao i drugi narodi Evrope isveta, i oni mogu iza}i iz za~aranog kruga spolja{nje i unutra{nje netoler-ancije, nasilja i neslobode. Za to je potrebna odre|ena inteligencija, ali ihrabrost i imaginacija. A u svemu ovome, uloga vode}ih politi~kih i kul-turnih elita je izuzetna, ba{ kao {to je ta uloga bila izuzetna i kada je bilare~ o realizovanju onih drugih, negativnih potencijala naroda.

2.2. Interpretacije

Epistemologija je diskretno prisutna i kod samih deskripcija: deskripci-je su uvek deskripcije sa odre|enih epistemolo{kih pozicija. Ipak, episte-mologija je mnogo prisutnija i aktivnija kod interpretacija. [to vaìuop{te, vaì i za razli~ite odnosno suprotstavljene interpretacije etni~kihidentiteta. Ipak, ovde ne}u ulaziti u potpuno i sistematsko razmatranjeepistemolo{kog aspekta razli~itih odnosno suprotstavljenih interpretacijamuslimansko/bo{nja~kog i crnogorskog identiteta, nego }u izloìti samopar klju~nih refleksija iz tog domena.


45

Kompleksnost (a ne jednodimenzionalnost), dinami~nost (a nenepromenljivost), nelinearnost/multilineranost (a ne unilinearnost), prob-abilizam (a ne determinizam/indeterminizam). Ovako bi mogao da glasinajkra}i rezime nove, postmoderne nauke i epistemologije (nasuprotstaroj, klasi~noj modernoj nauci i epistemologiji). Kompleksni, dinami~ki,nelinearni i probabilisti~ki pristup superioran je i kada je re~ o razmevan-ju identiteta. Ovaj pristup vaì uop{te, dakle i za relativno stare, razvijenei konsolidovane identitete, ali on jo{ vi{e vaì za identitete koji su rela-tivno mla|i, manje razvijeni i jo{ uvek nedovoljno konsolidovani, te kojisu, pored toga, jo{ i spolja i iznutra permanentno osporavani, u krizi,pocepani, kakvi su i muslimansko/bo{nja~ki i crnogorski identitet. U inter-pretacijama ovih identiteta, me|utim, kod nas je i danas mnogo vi{e star-ih, inferiornih, nego onih drugih pristupa i modela. U tom smislu, skre}empa`nju samo na dva takva momenta.

Prvo, etni~ki identitet je izrazito kompleksan odnosno multifaktorskifenomen: i Muslimani/Bo{njaci i Crnogorci su identiteti nastali uhiperkompleksnoj interakciji vi{e faktora, a najmanje etni~kog (u uèmsmislu re~i), ekonomskog, socijalnog, kulturnog, istorijskog i politi~kogfaktora, a ne samo ovog ili onog od njih, uzetog izolovano i pristrasno. Paipak, u najve}em broju vannau~no motivisanih velikosrpskih interpretaci-ja, odnosno negacija muslimansko/bo{nja~kog i crnogorskog identiteta,preovla|uje upravo ova ili ona vrsta pristrasne simplifikacije, izolacije ihipertrofije ovog ili onog proizvoljno izabranog faktora. Na àlost, sli~nose moè re}i i za jedan broj interpretacija koje, po mom uverenju, na lo{ ipogre{an na~in, poku{avaju da se ovim negacijama suprotstave, i to tako{to se na simplifikacije, izolacije i hipertrofije jedne vrste, odgovara sim-plifikacijama, izolacijama i hipertrofijama druge vrste. U tom pogledu,tipi~an je primer simplifikacija, izolacija i hipertrofija biolo{kog, to jestetni~kog faktora u uèm smislu re~i, koje se pretvaraju u lo{ubeskona~nost dokazivanja etni~ke ~istote ovih identiteta. To je najdubljiepistemolo{ki, ideolo{ki i politi~ki smisao velikosrpske teze oCrnogorcima (sli~no i Muslimanima/Bo{njacima) kao rasno «~istim» ili~ak «naj~istijim Srbima», ali i autisti~nog odbijanja jednog dela obrazo-vanih Crnogoraca (rekao bih, sli~no, i Muslimana/Bo{njaka) da se suo~isa realnostima crnogorskog (rekao bih, sli~no, i muslimanskog/bo{nja-~kog) identiteta kao izrazito pocepanog, dvostrukog, vi{estrukog identite-ta (mit o ~istoti je {tetan ~ak i kada je defanzivan).

Drugo, ta~no je da etni~ki identitet nastaje kao rezultat realtivno dugo-trajnog procesa istorijske odnosno kulturne sedimentacije, i da je, u tomsmislu, to relativno trajan i stabilan fenomen, ali nije ta~no da je to i


46

stati~an, posebno ne nepromenljiv fenomen. Naprotiv, i etni~ki identitetje, u osnovi, dinami~an fenomen. On je to posebno u vremenima istori-jskih ubrzanja, kakvo je i ono u kojem ìvimo danas, i posebno na polu-periferiji svetskog sistema, gde je nestabilnost i promenljivost entiteta iidentiteta i ina~e pove}ana. U tom smislu, potpuno je pogre{na velikosrp-ska interpretacija odnosno negacija crnogorskog (sli~no musliman-skog/bo{nja~kog) nacionalnog individualiteta i identiteta, koja kao kruns-ki dokaz za svoju interpretaciju (negaciju) nudi ina~e nespornu ~injenicuda se velik broj pa i ve}ina Crnogoraca (sli~no i mnogi Muslimani/Bo{nja-ci) pre jedan vek deklarisala kao Srbi (setimo se samo dinasta Petrovi}a,ali i federalista, kao najistrajnijih boraca za crnogorsku stvar: i jedni idrugi su za sebe tvrdili da su «najbolji Srbi»), kao {to je, po mom mi{ljen-ju, isto tako pogre{na (i lo{a), i ona odbrana ovih identiteta, koja se temeljina opsesivnom negiranju ovih ~injenica. Odbrana osporenih identiteta iprava, morala bi da se gradi i razvija na odgovaraju}oj, profesionalnokvalitetnoj i eti~ki humanoj istorijskoj interprertaciji, a ne na negaciji ovih~injenica, kao i na evidenciji novih istorijskih ~injenica i fenomena, a nena insistiranju na postojanju nepostoje}ih apsolutnih kontinuiteta. [to jere~eno za mit o ~istoti, vaì i za mit o prapo~etku.

Umesto izlaganja bilo kakvog nacrta za neku celovitu postmodernuinterpretaciju, na kraju }u jo{ samo navesti dve ideje, koje, po mommi{ljenju, u najve}oj meri zadovoljavaju gore navedene elemente nove,postmoderne nauke i epistemologije, pa u najve}oj meri pomaù i razume-vanju muslimansko/bo{nja~kog i crnogorskog identiteta kao kompleksnihi dinami~kih fenomena. Prva od ove dve ideje je ideja ili ~ak teorija pro-duènog neopatrijarhata i neolita (Ivana Ivekovi}a, Georgija Derlugijana,Trajana Stojanovi}a i drugih), kao kompleksne, dramati~ne i ne retkonasilne reakcije na izazove te{ke poluperiferne modernizacije. Ova idejasintetizuje vi{e faktora, ali najmanje istorijski, ekonomski, kulturni i poli-ti~ki, pa je zbog toga izuzetno kompleksna i adekvatna. Druga ideja jeideja najmanje dvovekovne dvostruke (ili ~ak vi{estruke) dràvne ideje imobilizacije, koja putem specifi~nog istorijsko-politi~kog faktora tako|esintetizuje sve one faktore (i, uzgred, najbolje rasvetljava i poreklo onihpocepanih, dvostrukih odnosno vi{estrukih identiteta), i koja je zbog togatako|e izuzetno kompleksna, dinami~ka i adekvatna.

3. Re{avanje

Ukoliko je spolja{nja i unutra{nja nesloboda glavni izvor i oblik mani-festovanja muslimanskog/bo{nja~kog, crnogorskog, kao i svakog drugog


47

sli~nog problema, onda je, logi~ki i realno, spolja{nje i unutra{nje oslo-ba|anje, jedino mogu}, zapravo najbolji put za re{avanje tih problema.Ne{to konkretnije govore}i, i posebno kada je re~ o unutra{njemosloba|anju, kopernikanski preokret u strategiji osloba|anja sastojao bi seu slede}em: umesto da samo nastoje da zadrè odnosno zauzmu domini-raju}u poziciju u ina~e neizmenjenom modelu dominacije, sukobljenestrane morale bi da se najpre zaloè za promenu samog modela dominaci-je, a tek potom i za ovo odnosno ono mesto u tom sistemu. Od Francuskerevolucije do danas, poznata su i na~ela koja ovu strategiju konkretizuju:tolerancija, nediskriminacija (jednakost pred zakonom), reciprocitet,komutacija, univerzalizacija. U novije vreme, postoji i jedna jedina re~,zapravo model, koji kondenzuje i rezimira ~itav ovaj niz na~ela. To jemultikultura. Sve su ovo prili~no dobro poznate i manje-vi{e nespornestvari. Ono me|utim {to je sporno, to jest {to intrigira pa`nju, to je pitan-je: zbog ~ega su ova strategija, ova na~ela, i ovaj model, uprkos njihovojna~elnoj nespornosti i superiornosti, na Balkanu, u poslednjoj deceniji XXveka, doìveli ubedljiv neuspeh, poraz, slom (nadam se da barem me|unama ovde i danas to nije ni malo sporno: aktuelna promocija modela mul-tikulture u Crnoj Gori nije nikakav slavodobitni trijumf, nego samo zakas-nela, mada bolje-ikad-nego-nikad sanacija te{kih posledica divljanja onogdrugog modela, koji je i u Crnoj Gori sve do pre par godina bio i apsolut-no vladaju}i)?

Umesto potpunijeg i podrobnijeg odgovora, ovom prilikom skrenu}upa`nju samo na dva faktora, koji su, po mom mi{ljenju, zna~ajno doprineliodnosno doprinose onom neuspehu, porazu, slomu.

Prvi faktor je prete`no faktor te{kog nasle|a nerazvijenosti i autori-tarnosti. Model multikulture, kao i demokratija uop{te, samo su na prvipogled jednostavni, a zapravo su izuzetno kompleksni, i zahtevaju stalninapor i trud. Na àlost, zbog te{kog nasle|a nerazvijenosti i autoritarnos-ti, dovoljna ve}ina, u Crnoj Gori, kao i u drugim postjugoslovenskimzemljama, u kriti~nom momentu, pruìla je podr{ku zavodljivoj dema-gogiji brzine, lako}e i jednostavnosti, a ne zahtevnoj projekciji reformi,demokratije i multikulture, Slobodanu Milo{evi}u (i njemu sli~nim udrugim zemljama), a ne Anti Markovi}u (da prevedem ovo i na personalnetermine). U tome je najdublja socijalna tajna katastrofalnog uspeha filo-zofije i prakse «olako obe}ane brzine» (Dragi{a Pavlovi}) na ovim pros-torima.

Drugi faktor je vi{e faktor promenljivosti, odnosno adaptibilnosti novihklasa jeziku multikulture. Klase koje su nastale upravo putem razaranja


48

civilnog dru{tva, demokratije i multikulture, danas imaju potrebu danaknadno legitimi{u svoje pozicije, pa zato koriste jezik civilnog dru{tva,demokratije i multikulture. Ni me|unarodna zajednica u ovom pogledunije sasvim nevina. Ovaj faktor najbolje se vidi u dana{njoj Crnoj Gori. Dane bi bilo zabune, naglasi}u jo{ jednom. âk i samo generalno i prete`noretori~ko prihvatanje modela multikulture od strane nove reformske vlastiu Crnoj Gori u poslednjih dve-tri godine, predstavlja vaàn napredak, kojise ne sme potceniti. Genuinim snagama i akterima multikulture, ovo prih-vatanje, ~ak i u onom delu koji nije najiskreniji i najkvalitetniji, moèposluìti kao polazi{te za strategiju «hvatanja za re~», te za konsekventnovr{enje odgovaraju}ih pritisaka i pobolj{anja. Pri tome, naravno, mora dase zadrì puna i jasna svest o svoj kompleksnosti modela multikulture,posebno sada, nakon najnovijeg obrata, kada je i jedan deo njenih dosko-ra{njih, ili jo{ uvek aktuelnih ru{itelja ili ignoranata, preru{en u novoodelo «reformi, demokratije i multikulture», mutirao u te{ko raspoznatljivprofil i lik. Verujem da je to upravo ono {to je i organizator ovog okruglogstola imao na umu kada je u tezama za ovaj skup skrenuo pa`nju na «CrnuGoru multietni~ku dràvu: sadràj, stvarnost, iluziju, parole».


49

Mo} odbijanja: nemo} o~iglednog

Odbijanje nije nikakav poseban balkanski endem. Velike socijalnekatastrofe XX veka, posebno I i II svetski rat, te najrazvijenije zemljesveta, posebno Nema~ka, prve su upoznale ovaj zatamnjeni istorijski kom-pleks. Pa ipak, razmere, dugotrajnost i snaga odbijanja u na{em slu~aju,posle sloma komunizma i kraja hladnog rata, i posle prave serije malih prl-javih ratova, zaslu`uju podrobnije obja{njenje.

Prema ispitivanju javnog mnjenja, koje je podgori~ki CEDEM sproveou januaru 2003, dakle punih dvanaest godina posle po~etka one serije,osam godina nakon dejtonskog preokreta, ~etiri godine nakon kona~nogkosovskog sloma, i dve i po godine nakon pada sa vlasti, te izru~enjaSlobodana Milo{evi}a Ha{kom tribunalu, dedinjski diktator jo{ uvek jebio peti po redu najpopularniji politi~ar u Crnoj Gori, a ~itavih neverovat-nih 67,8% ~lanova najja~e opozicione stranke u ovoj republici (SNP)ovome je na skali od jedan do pet dalo najvi{u ocenu pet. ^ak ni najavl-jeno i hladnokrvno smaknu}e reformisti~kog srpskog premijera, Zorana\in|i}a, rasvetljavanje likvidacije biv{eg srpskog predsednika, IvanaStamboli}a, te otkri}e ~itave jedne mra~ne Atlantide Zla u istrazi koja jeusledila nakon toga, kako je pokazalo ponovljeno ispitivanje javnogmnjenja koje je CEDEM sproveo u aprilu 2003, navedeni procenat nisuuspeli da obore ispod jo{ uvek zastra{uju}ih 60%.

Ovaj tekst nastao je kao o~ajni~ki poku{aj da se najpre sebi a zatim idrugima objasni zbog ~ega, kako, otkuda ovolika snaga i mo} odbijanjauop{te a posebno ovde i danas. I to, treba li to uo{te posebno i nagla{avati,pre svega zbog nezadovoljstva odgovorima koji se na ova pitanja naj~e{}edaju, a koji se kre}u u {irokom rasponu od naivne i povr{ne pedagogije,do svesnih ili nesvesnih jednostranosti, iskrivljivanja i ideologija razli~itevrste. Koje, na kraju, ili mo`da ve} i na samom po~etku, postaju deosamog odbijanja, jer ga dodatno zamra~uju, hrane i ja~aju.

Masovna histerija

Literatura, posebno filozofija, sociologija i psihologija odbijanja,veoma je obimna, razgranata i raznorodna. Po mi{ljenju autora ovog tek-sta, me|utim, posebno zna~ajan, ako ne i najve}i doprinos rasvetljavanjuovog fenomena dala su slede}a ~etiri autora odnosno dela: Vilhelm Rajh,Masovna psihologija fa{izma; Peter Sloterdijk, U istom ~amcu; Boris

50

Buden, Kaptolski kolodvor; i Mirjana Mio~inovi}, Nemo} o~iglednog.Okolnost da prva dva od ova ~etiri autora odnosno dela u osnovi reflektu-ju traumu postnacisti~ke Nema~ke, a druga dva traumu postjugosloven-skog haosa, naravno, nije ni malo slu~ajna.

Zasluga Vilhelma Rajha je u tome {to je, do danas neprevazi|eno, {ire,dublje i bolje od ostalih, razotkrio i objasnio dru{tveno-istorijske korene isocijalno-psiholo{ke mehanizme fa{izma, jer, recimo to na samompo~etku, ovde je, ipak i pre svega, o tome re~. Ovaj nema~ki frojdo-mark-sist, ~ija je ìvotna putanja bila jednako sloèna i dramati~na kao i njego-vo po mnogo ~emu osobeno i izuzetno nau~no delo, prvi je koji je takouverljivo i jasno pokazao kako su{tina fa{izma nije u patolo{koj li~nostivo|e, niti u zlo~ina~koj brutalnosti fa{isti~kih aparata, koliko god ovi samipo sebi bili mo}ni i monstruozni, nego u masovnosti odnosno «masovnojpsihologiji fa{izma», kako i glasi naslov njegovog najpoznatijeg dela. Imada u traganju za korenima ove (samo)ubila~ke psihologije nije sasvimzanemario ni kontradikcije modernog ma{inskog odnosno industrijskogdru{tva, Vilhelm Rajh je u svom delu naglasak, ipak, stavio na istorijudugog trajanja, na vi{emilenijumsku represivnost patrijarhata, te namaligne u~inke ovog sistema na masovnu psihologiju i psihopatologijumodernog ~oveka.

Obrnuto, naglasak Petera Sloterdijka, danas jednog od najzna~ajnijih,ako ne i najzna~ajnijeg filozofa srednje generacije, upravo je na dramimoderne i modernizacije. I po Peteru Sloterdijku, naime, drama moderneima va`ne po~etke u dalekim maglinama neolita i patrijarhata, ali, urasvetljavanju ove drame, on, ipak, relativno ve}u odnosno najve}upa`nju poklanja analizi i eksplikaciji specifi~ne dinamike i kontradikcijenjene aktuelne faze. A to je faza odmakle odnosno pozne modernizacije,koja je, kao takva, sve vi{e iscrpljena, konfliktna, neodrìva, nasilna i, ukrajnjoj liniji, smrtonosna. U ovoj specifi~noj fazi, locirana je i masovnahisterija, po mi{ljenju autora ovog teksta mo`da i najzna~ajnije filozofskootkri}e Petera Sloterdijka. Za razliku od naivnih ili manipulativnih utopi-ja o liberalno-demokratskom «kraju istorije», naime, nema~ki filozof insi-stira na istorijskoj istro{enosti, odnosno sistemskoj i{~a{enosti, kaoglavnoj oznaci na{eg vremena, te na masovnoj histeriji, kao objektivnoj istrukturalnoj, a ne slu~ajnoj ili tranzitornoj karakteristici modernih odnos-no «postmodernih» dru{tava i sistema. A u ovoj i ovakvoj, sloter-dijkovskoj histeriji, locirana je i najdublja ta~ka, izvor i snaga na{eg odbi-janja.


51

Znanje i mo}

Tek nakon Vilhelma Rajha i Petera Sloterdijka, moè se razumeti ijedna, na prvi pogled neobi~na, za uspavanu liberalnu ili socijalisti~kuutopijsku svest ~ak i {okantna, a zapravo izvanredno lucidna i otre`njuju}ateza iz Kaptolskih kolodvora Borisa Budena. To je ona tvrdnja i argu-mentacija ovog autora da problem postjugoslovenskih zemalja i populaci-ja danas nije toliko pa ni uop{te u odsustvu znanja, svesti, istine isuo~avanja sa zlo~inima iz pro{losti, kako se to uobi~ajeno, povr{no ipogre{no misli, nego u odsustvu neophodnih dru{tvenih, politi~kih i psi-holo{kih pretpostavki da se to znanje odrì, {to nikako nije isto, i {to je ~akodlu~uju}e va`no za razumevanje na{eg problema.

Sa konceptom odrìvog znanja, u na{ diskurs se, zapravo, uvodi prob-lem odnosa znanja i mo}i, koji je apsolutno krucijalan, i kao takav svo-jstven samo dru{tvenim, ne i prirodnim fenomenima i naukama (zatotehnokratski i scijentokratski um, koji je danas dominantan i u dru{tvenimnaukama, ovaj problem naj~e{}e ne razume). Druga~ije re~eno, i to jeupravo ono {to vehementno i provokativno, ali temeljito i uverljivo,dokazuje i Boris Buden, najve}i deo populacije kod nas, pa i najve}i deoonog dela te populacije koji pokazuje onako jake i jasne, gotovo klini~kiizraène simptome odbijanja, zapravo, zna za po~injene zlo~ine, ali nemani minimuma dru{tvenih, politi~kih i psiholo{kih uslova da to znanjeizdrì, pa upravo zato i tako uporno traì (i nalazi) «spas» u narkoti~komporicanju i «bekstvu od slobode» (Erih From).

Na drugu, suprotnu stranu odbijanja, ukazala je Mirjana Mio~inovi},jedna od najlucidnijih i najhrabrijih èna, intelektualki iz ovog dela sveta,pored ostalog i jedna od retkih, ako ne i jedina takva, koja je, u znakprotesta, i to odmah nakon po~etka opsade Sarajeva, dala ostavku namesto profesora Beogradskog univerziteta. Nemo} o~iglednog, kako glasinaslov njenog dela, predstavlja, zapravo, obrnutu, inverznu stranu mo}iodbijanja, a i jedna i druga, i nemo} o~iglednog, i mo} odbijanja, samokrajnji izraz iste one dubinske veze izme|u znanja i mo}i, odnosno nez-nanja i nemo}i, bez ~ijeg razumevanja i uvaàvanja, i svaki diskurs o isti-ni i pomirenju, nu`no zavr{ava kao neoprostiva naivnost ili, jo{ gore,manipulativni i okrutni cinizam.

Od fa{izma do protektorata

A tek sa one strane naivnosti i cinizma, prostire se konkretna patologi-


52

ja politi~ke mo}i, lokalna, balkanska, ali i globalna, evropska i svetska,koja u poslednjih deset-petnaest, i stopedeset, i hiljadu, i vi{e godina, imo`da od samog po~etka, u Crnoj Gori i Srbiji, ali i na Balkanu i Evropi,i na celoj planeti, bez prestanka razara dru{tvene, politi~ke i psiholo{keosnove odrìvog ìvota, kao i isto takve osnove odrìvog znanja o ratovi-ma i zlo~inima, i, {to je samo druga strana istog procesa, bez prestankaproizvodi onu zastra{uju}u mo} odbijanja, i onu nesre}nu svesto~iglednog, koja je predmet ovog teksta. Zbog ograni~enosti prostora, alii zbog relativne nespornosti, ~ak notornosti materijala, u nastavku sledisamo kratka skica, inventar ili podsetnik na glavne elemente ove patologi-je.

Glavni, polazni element, te okvir i ram za ovu skicu, svakako predstavl-ja na{ atipi~ni, meki, kvazi ili poluprotektorat, uspostavljen kao specifi~narezultanta na{ih unutra{njih, ali i ne manje va`nih me|unarodnih sila, i totokom i nakon burnog procesa na{eg unutra{njeg fa{isti~kog «sagorevan-ja». Evo i grube skice za ovaj atipi~ni protektorat: degradacijageopoliti~ke va`nosti regiona posle hladnog rata, renesansa stare realpoli-tike, uslovljavanja, pritisaka i dvostrukih standarda, beskona~na adaptibil-nost lokalnih, fa{isti~kih, ili, ukoliko neko vi{e voli, agresivno-nacional-isti~kih, sada ve} «proevropskih» i «demokratskih» elita, nokonzistentna ikontraproduktivna kombinacija njihove pacifikacije i kooptacije, kratko-ro~na i nekvalitetna bezbednosna politika, «fast security» umestodugoro~nih i kvalitetnih preobraàja, tranziciona pragmatika kojaneprestano i opasno meandrira izme|u pozitivne i negativne tranzicije irestauracije. Ovakvom okviru odgovaraju i dominantni akteri: partijestarog poretka, kao {to je SNP sa po~etka ovog teksta, odgovorne za rat iratne zlo~ine, koje ne samo da nisu lustrirane, nego, ~ak name}u perma-nentnu kontra-lustraciju, ili, u boljem slu~aju, lobotomiju dru{tvene i poli-ti~ke svesti, zatim, samo delimi~no reformisane stare-nove snage, kao {tosu DOS i DPS, ~ija su vo|stva i danas te{ko optere}ena, pritisnuta i ucen-jena nasle|em pro{losti, pa malobrojne antiratne stranke, koje su se unovim tranzicionim aran`manima pre izgubile nego afimisale, najzad, imnoge nevladine organizacije, koje su se, zbog ideolo{ke ili finansijskezavisnosti od vlada velikih sila (donatora), u novim tranzicionimaran`manima, tako|e izgubile ili umrtvile.

Na{a skica ostala bi neoprostivo nekompletna ukoliko ne bi makarpomenula i glavne me|unarodne elemente na{e politi~ke patologije.Odgovornost lokalnih vlasti i populacija za postjugoslovenske ratove izlo~ine devedesetih svakako je primarna i najve}a, ali, sa protekom vre-mena, sve ve}a je i odgovornost me|unarodnih faktora. U tom smislu,


53

umesto potpunije analize i argumentacije, sledi samo nekoliko retori~kihpitanja. Zaista, {ta mislite, da li odnosno kakav uticaj na razvitak kultureljudskih prava, me|unarodnog prava i vladavine prava, na razumevanje iuvaàvanje na~ela jednakosti pred zakonom, te na stvarno i dosledno a nesamo retori~ko prihvatanje ka`njivosti zlo~ina, jednom re~ju na samuodrìvost znanja o ratovima i ratnim zlo~inima kod nas, moè da imaprava mala serija demonstracionih udara na same temelje me|unarodnogprava, Povelju UN i Stalni me|unarodni krivi~ni sud, od strane jedine pre-ostale supersile, u poslednjih godinu-dve, a posebno u prole}e ove godine,u vezi sa Drugim zalivskim ratom u Iraku? Ili, {ta mislite, da li je mogu}eda u Crnoj Gori, vera u pravo naroda na samoopredeljenje, kao u jedno odtemeljnih ljudskih prava, te u Ustav i u Povelju UN, ostane sasvim ~vrstai nepokolebljiva, ~ak i nakon Beogradskog sporazuma 2002, te Ustavnepovelje 2003, naime, ~ak i nakon {to je Evropska unija, preko svojihvisokih predstavnika, ideologa i birokrata, paktiraju}i sa velikodràvnimodnosno velikosrpskim snagama u Beogradu i Podgorici, manje direktnoi o~igledno nego {to to obi~no ~ine SAD, ali ni{ta manje grubo, nepraved-no i bolno, nametnula ove akte jednoj zemlji i jednom narodu koji nisuimali ni minimuma snage da se tome suprotstave? Po «zakonimadùngle», kako bi rekao Robert Kuper, «Head of Secretary» HavijeraSolane.

Mali ~ovek u vremenu zla

Zbog toga je sasvim u krivu bila i Doris Pak, jo{ jedan od visokihevropskih funkcionera, kada je nedavno ustvrdila da je najve}a gre{kaevropskih politika i politi~ara na Balkanu posle pada komunizma i krajahladnog rata, navodno, u njihovom zapostavljanju na{ih fa{isti~kih, ili,kako se ona izrazila, «nacionalisti~kih» partija i snaga. Sasvim suprotno,najve}a gre{ka evropskih politika i politi~ara na Balkanu u poslednjihdeset-petnaest godina je u njihovom produènom, kratkovidom i kon-traproduktivnom paktiranju sa «|avolom». Treba li uop{te podse}ati na toda je ~ak i dana{nji glavni ha{ki optuènik, sve do poslednje kosovskevojne, za ove politike i politi~are, kao i za one u SAD uostalom, bio«glavni faktor mira na Balkanu». Pa zatim, da je i onaj koji ga je naslediona funkciji u takozvanoj SRJ, i to u isto vreme dok je o Ha{kom tribunalugovorio kao o «devetoj rupi na svirali», od strane istih politika i politi~ara,progla{avan i slavljen kao demokrata Istoka i Zapada. I tako dalje, i takobeskona~no.

Elementi doma}e i me|unarodne politi~ke patologije, koji su gore


54

samo grubo nazna~eni, kao no}na mora pritiskaju, i jo{ uvek dominantnooblikuju, ìvot i svest na{eg takozvanog obi~nog «malog ~oveka», daupotrebimo jo{ jednu poznatu sintagmu slavnog nema~kog frojdo-mark-siste. Tu leì i sama bit na{eg problema. Svest o mogu}nosti da zlo~iniostanu neka`njeni, u uslovima sve nepodno{ljivijeg «rata svih protivsviju», te sveop{teg zatvaranja, kontrakcije i straha, jeste najkra}i i najbol-niji rezime ove no}ne more, ali su njeni uzroci mnogo {iri, sloèniji idublji. A bez valjanog razumevanja i rasvetljavanja ovih uzroka, to bi barmoralo biti jasno, prevladavanje na{e no}ne more, osloba|anje od te{kogoklopa odbijanja, i od nesre}ne svesti nihilizma, ne moè ~ak ni dazapo~ne.


55

Kako zaustaviti stihiju

Re~ ustav jedna je od retkih re~i u na{em jeziku, kako god ko taj jezikzvao, ~ija je etimologija sadràjnija, preciznija i bolja, od etimologije tere~i u ve}ini drugih, pa i u velikim i najve}im svetskim jezicima. Zato samtu etimologiju istakao i u naslovu svoje diskusije. Dakle, kako za-ustav-itistihiju, odnosno kako staviti pod kontrolu nekontrolisanu vlast i silu, jer otome je ovde re~, to je na{ glavni problem ovde i danas, ali i ne samo ovde,i ne samo danas.

U izlaganju koje sledi posluì}u se i jednom starom distinkcijom izteorije ustavnog prava. Razlikom izme|u ustava u materijalno-pravnom iustava u formalno-pravnom smislu re~i. Podse}am vas da se pod materi-jalnim ustavom podrazumeva su{tinska saglasnost glavnih ako ne i svihdru{tvenih i politi~kih snaga i subjekata jedne politi~ke zajednice o tomekako da se uredi ìvot te zajednice, dok se pod formalnim ustavompodrazumeva forma, naj~e{}e pisana, kodifikovana i kvalifikovana, ukojoj se ta saglasnost izraàva, ~uva i menja.

Iz velikog mno{tva formalnih ustavno-pravnih pitanja, za ovaj okruglisto izdvojio sam samo dva takva, koja u Crnoj Gori danas, nakon usvajan-ja Ustavne povelje nove dràvne zajednice Srbije i Crne Gore, imajuposebnu aktuelnost, ~ak urgentnost i va`nost. To su, prvo, pitanje obuhva-ta predstoje}ih ustavnih promena, i, drugo, pitanje procedure po kojoj tepromene treba izvesti.

Stanovi{te profesora [ukovi}a da predstoje}e ustavne promene, odnos-no obavezno uskla|ivanje Ustava Crne Gore iz 1992. sa Ustavnompoveljom iz 2003, treba izvr{iti u obliku potpuno novog i celovitog usta-va Crne Gore, zasluùje punu pa`nju. Crna Gora, zaista, ve} duè vreme-na, a posebno od 1997, pa i od 1991, ìvi u jednoj ogromnoj i opasnojustavno-pravnoj praznini, odnosno u jednom nepravnom, neregulisanom,prirodnom, divljem, hobsovskom stanju rata svih protiv sviju, koje sesvakodnevno «popunjava» jo{ opasnijom samovoljom vladaju}e ali iopozicione partitokratije.

Dopustite mi da ovde u~inim jednu malu digresiju o ovoj samovolji. Davas podsetim na jednu ~uvenu britansku anegdotu. Da bi istakli mo} par-lamenta u svom ustavnom i politi~kom sistemu, Britanci su svojevremeno,samoironi~no i oporo, kako to samo oni znaju, primetili kako taj organ

56

moè sve, osim da pretvori mu{karca u ènu. Samoironi~no i oporo, ali ine toliko daleko od istine, mi bi na to mogli da dodamo kako je crnogors-ka vladaju}a i opoziciona partitokratija, barem u ovoj stvari, prevazi{la~ak i slavni britanski parlament, to jest da na{a partitokratija moè i ono{to britanski parlament ne moè, da pretvori mu{karca u ènu. Tolika jenjena samovolja i mo}. Dokaza za to je toliko da ih posebno ne treba ninavoditi.

U tom smislu, profesor [ukovi} jeste u pravu. Iz ovog opasnog stanjaCrna Gora zaista mora da iza|e {to pre i {to kvalitetnije. U normalnimokolnostima, dono{enje potpuno novog i celovitog ustava Crne Gore, biobi zaista i nabolji put da se to postigne. Ali na{e okolnosti ve} dugo nisunormalne, i zbog toga se ja sa profesorom [ukovi}em u ovoj stvari slaèmsamo delimi~no, to jest samo u oblasti dijagnoze i opisa problema, ali nei u oblasti njegove terapije i izle~enja.

Da najpre objasnim ono o nenormalnim okolnostima. Na{e okolnostinisu normalne zbog najmanje dva razloga. Prvo, zbog toga {to je samomUstavnom poveljom, nova dràvna zajednica, pa i njene dve sastavnedràve-~lanice, i njihovi sastavni formalni i materijalni ustavi, oro~ena natri godine. I drugo, zbog toga {to je ukupno politi~ko telo Crne Gore,nakon dugog i te{kog poluratnog procesa, jo{ uvek toliko isrpljeno ipocepano, da je verovatno}a postizanja ~ak i minimalnog a kvalitetnog iiskrenog politi~kog konsenzusa oko potpuno novog i celovitog ustava, i tonajdalje za {est meseci, koliko iznosi rok za usagla{avanje iz Ustavnepovelje, veoma mala, ukoliko uop{te postoji.

Zbog ovih razloga, moje je mi{ljenje da je mnogo bolje da se predsto-je}e ustavne promene izvr{e u obliku Privremenog ustavnog zakona, a neu obliku potpuno novog i celovitog ustava Crne Gore. Privremeni ustavnizakon vaìo bi samo u slede}e tri godine, i sadrào bi u osnovi tri vrstenormi. Prvo, to bi bile potpuno nove norme i institucije, one norme i insti-tucije ~ije postojanje odnosno regulisanje neposredno iziskuje Ustavnapovelja nove dràvne zajednice. Drugo, to bi bile norme i institucije kojebi se prosto preuzele odnosno konvalidirale iz formalno jo{ uvek vaè}egUstava Crne Gore, i to one norme i institucije iz tog ustava koje nisu usuprotnosti sa Ustavnom poveljom nove dràvne zajednice, a ocene se kaoneophodne ili celishodne i u naredne tri godine. Ovim normama i institu-cijama mogle bi da se pridodaju jo{ i neke potpuno nove norme i institu-cije, na primer i one o imenu crnogorskog ili srpskog jezika, koje su poli-ti~ki, pravno i ukupno «sazrele» za ustavno regulisanje. I tre}e, to bimogle biti i norme o procedurama za odlu~ivanje o dràvnom statusu


57

republike, i to ne samo zbog potrebe trajnog regulisanja odnosa sa Srbijomza tri godine, nego i zbog potrebe sli~nog regulisanja odnosa sa {irimokruènjem, posebno EU, u godinama, pa i decenijama koje su pred nama.

A {to se potpuno novog i celovitog ustava Crne Gore ti~e, po momskromnom sudu, logi~ki, psiholo{ki i politi~ki, ovaj ustav bi}e mogu}edoneti tek za tri godine, jer }e tek tada, valjda, kona~no biti jasno da li }eto biti ustav jedne nezavisne dràve, ili i definitivno ustav jedne dràve-~lanice. To, naravno, ne zna~i da do tada treba ~ekati. Naprotiv, imaju}ina umu veliki broj i teìnu svih na{ih ustavnih problema, kao i na{uposlovi~nu sporost i zapu{tenost svake vrste, odgovaraju}a parlamentarnatela, kao i naj{ira politi~ka i stru~na javnost, mogli bi, pa i morali, rad naovom ustavu da zapo~nu odmah. Tako bi se, zapravo, radilo na dvakoloseka, onom uèm i brèm, koji bi za {est ili devet meseci porodioPrivremeni ustavni zakon, i onom {irem i sporijem, koji bi u naredne trigodine temeljito i kvalitetno pripremio jednu ili mo`da ~ak i obe glavnealternativne varijante potpuno novog i celovitog ustava nezavisne ili ne-nezavisne Crne Gore.

Ukoliko bi se nekim ~udom ipak pokazalo da su moje procene okapacitetu i dinamici aktuelne crnogoske politike bile isuvi{e konzerva-tivne i skepti~ne, to jest ukoliko bi crnogorska vlast i narod demonstriralispremnost i sposobnost da potpuno novi i celoviti ustav Crne Gore donesui za {est ili devet meseci, utoliko bolje, taj ustav bi se tada, naravno, imogao doneti. Ukoliko ne, a to se u ovom trenutku ipak ~ini mnogoverovatnijim, opet ne bi bilo nikakve drame: dva koloseka, pa i onaj drugi,{iri i sporiji kolosek potpuno novog i celovitog ustava, mogao bi normalnoda nastavi rad, dok bi obaveza usagla{avanja crnogorskog ustavnog stanjasa Ustavnom poveljom nove dràvne zajednice tako|e bila zadovoljena.

U politi~koj i stru~noj javnosti ve} je pokrenuto i ono drugo formalnoustavno-pravno pitanje, pitanje procedure po kojoj treba izvesti predsto-je}e ustavne promene. U normalnim okolnostima, kao {to je poznato, ovopitanje uop{te se i ne postavlja. U normalnim okolnostima, naime, ustavnepromene izvode se po proceduri koja je propisana samim ustavom. PoUstavu Crne Gore iz 1992, znamo, to su one norme o dvotre}inskoj parla-mentarnoj ve}ini, vanrednim parlamentarnim izborima, i tako dalje,norme na kojima tako uporno insistira crnogorska parlamentarna opozici-ja.

Ali, to moramo jo{ jednom ista}i, mi ve} dugo ne ìvimo u normalnimokolnostima. Najmanje od 1997-98, a u velikoj meri i od samog novog,


58

postkomunisti~kog i postjugoslovenskog po~etka, to jest od 1991-92,Ustav Crne Gore iz 1992. vaì samo na papiru, pa se zato ni njegovenorme o proceduri promene ustava ne mogu sada tek tako, selektivno iarbitrerno konvalidirati. Umesto ovih, na proceduru predstoje}ih ustavnihusagla{avanja, valja primeniti norme po kojima je usvojena sama Ustavnapovelja nove dràvne zajednice, na{a nova odnosno najnovija «nultata~ka», a to je pre svega ona norma te povelje koja je i za sopstveno usva-janje traìla parlamentarnu ve}inu od 50% plus jedan glas od ukupnogbroja poslanika.

îtav politi~ki i ustavni proces Srbije i Crne Gore od 1991-92, a poseb-no od 1997-98, do 2000-2003, predstavljao je zapravo jedan krajnjeatipi~an, prikriven i produèn oblik «centralne secesije» Srbije (izraz pro-fesora Danijela Konverzija sa Centralno-evropskog univerziteta uBudimpe{ti), i to najpre od zajedni~ke SFRJ, a zatim i od zajedni~ke SRJ.Kao {to je dobro poznato, vrhunac tog procesa, te definitivni kraj SRJ injenog Ustava iz 1992, dogodio se 6. jula 2000. Tog dana, me|utim,sru{en je i Ustav Republike Crne Gore iz 1992, jer je taj ustav, i materijal-no i formalno, bio deo zajedni~ke federalne ustavne konstrukcije sru{enogUstava SRJ, a ne ustav nezavisne Crne Gore. Ukoliko se za neke uni-verzalne norme tog ustava, na primer one o ljudskim slobodama i pravi-ma, ili i one o podeli vlasti i vladavini prava, i moè re}i da su, sa oslon-cem u prirodnom i me|unarodnom pravu, i preìvele udar od {estog jula,to se sigurno ne moè re}i za «federalne» norme tog ustava, jer su one togdana, voljom ve}e federalne jedinice, kona~no i nepovratno pogaène. Au takve, «federalne» norme tog ustava, svakako spadaju i one njegovenorme koje reguli{u promenu ustava i promenu dràvnog statusa.

Najzad, ne treba izgubiti iz vida ni ~injenicu da od ozbiljnog deficitalegitimnosti pati i sama Ustavna povelja nove dràvne zajednice. I to presvega zbog poznatih pritisaka koji su pratili njeno dono{enje, a posebnozbog otvorenog kr{enja, odnosno trogodi{njeg suspendovanjacrnogorskog prava na samoopredeljenje. A ukoliko se posle svega, pa iuprkos pomenutim i drugim nedostacima, ova povelja nekako, ipak, prih-vati kao neki korak napred, makar u odnosu na onu ogromnu i opasnuustavno-pravnu prazninu o kojoj je tako|e bilo re~i, onda je sigurno da bisvako novo «vampirsko», selektivno i arbitrerno oìvljavanje ovih ili onihnormi iz ve} davno upokojenog Ustava Crne Gore iz 1992, onaj izvornideficit nove ustavne konstrukcije moglo samo da opasno pogor{a i pove}a.

Argument da je dve tre}ine uvek vi{e i bolje od 50% plus jedan, koji seve} moè ~uti, predstavlja, zapravo, lo{u apstrakciju i demagogiju, jer se


59

iza njega ne krije ra|anje stvarno novog, kvalitetnog i demokratskog kon-senzusa, nego restauracija starih, agresivnonacionalisti~kih i monopo-listi~kih struktura i snaga. Nakon Beogradskog sporazuma iz 2002, teUstavne povelje iz 2003, naime, dvotre}inski «bal vampira» bio bi, zapra-vo, tre}i uzastopni konstitutivni akt postmilo{evi}evske Crne Gore koji bi,u su{tini, i uz kompromituju}e sau~esni{tvo EU, odigrale DPS i SNP, dvepartije naslednice ranije jedinstvene DPS, verne saveznice Milo{evi}eveSPS i [e{eljeve SRS, a uz izri~ito protivljenje SDP i LS, jedine dvecrnogorske parlamentarne partije sa nespornim kreditom i kontinuitetomantinacionalisti~ke i demokratske politike od samog po~etka Milo{evi}evekampanje.

Prethodnim razmatranjem ve} smo stupili i na teren materijalnog usta-va, odnosno ustava u materijalno-pravnom smislu re~i. A stanje na ovomterenu, na àlost, nije ni{ta bolje, nego {to je na onom drugom, formalno-pravnom terenu. I to ne samo lokalno, u Crnoj Gori, nego i globalno, uEvropi i svetu. U tom pogledu, i nasuprot naivnoj ili manipulativnoj pro-gresivisti~koj retorici aktuelnih «integracija», «stabilizacija» i «asocijalci-ja», stanje ~ak nije ni{ta bolje nego {to je bilo 1991. Jedno pore|enje jeovde ~ak zloslutno, mada neizbe`no. Pre dvanaest godina, materijalni iformalni ustav Crne Gore i drugih republika stradao je ispod ru{evinaSFRJ, danas se tom ustavu, ali i ustavu svetske zajednice, Povelji UN,preti novim stradanjima i ru{evinama. Pre dvanaest godina, ubijanje usta-va jedne zemlje zapo~elo je sa Milo{evi}evim «U institucijama sistema iliizvan njih», danas ubijanje ustava UN zapo~inje sa zapanju}e sli~nimBu{ovim «Sa saglasno{}u Saveta bezbednosti ili bez te saglasnosti».

Uostalom, po|imo redom. Stanje opasne ustavne anomije danas jenajvidljivije u Srbiji. Ubistvo predsednika vlade, Zorana \in|i}a, preta~no nedelju dana, usred bela dana, i ispred zgrade vlade, kao mehur odsapunice raspr{ilo je sve briselske iluzije o kona~noj pobedi demokratije,stabilnosti i bezbednosti na Zapadnom Balkanu. Dràvni udar nije trenut-no uspeo, ali se ne treba zanositi ni uspesima vanrednog stanja. Ubistvosrpskog premijera razotkrilo je svu dubinu, o{trinu i gor~inu aktuelnogpoliti~kog rascepa, sukoba i polarizacije u postmilo{evi}evskoj Srbiji, aunutar ovog i svu {irinu, dugotrajnost, ìlavost i snagu velikodràvnog,odnosno velikosrpskog konsenzusa u ovoj republici. [to onaj dràvniudar, u nekom drugom trenutku, i u okolnostima i oblicima koje danas nemoèmo ~ak ni da naslutimo, na àlost, i dalje ~ini mogu}im i realnim.

Ali stanje materijalnog ustava nije mnogo bolje ni u Crnoj Gori, iakotako ne izgleda, ne barem na prvi pogled. Pod pritiskom kratkovide «uje-


60

diniteljske» briselske politike, najpre je sklopljen Beogradski sporazum, azatim i usvojena Ustavna povelja. U oba slu~aja u znaku one prikrivenerestauracije. I «konsenzusa» koji se samo simulira. I to samo predme|unarodnim faktorima i vlastima, koji se, opet, pretvaraju kao da to nevide. Takav konsenzus, naravno, krajnje je povr{an, prividan, laàn iopasan. Politi~ka klasa se u tom pravcu uop{te i ne trudi, stvarnog iiskrenog dijaloga izme|u vlasti i opozicije nema, vlast vodi ra~una samoo svojim monopolima, opozicija isto tako, alternative gotovo da i nema.Materijalni ustav Crne Gore zbog toga je krajnje nesolidan i nekvalitetan,i to je ono najblaè {to se o njemu moè i mora re}i. A o tome i ovdenajbolje govori relativna {irina, dugotrajnost, ìlavost i snagavelikodràvnog, odnosno velikosrpskog konsenzusa u samoj Crnoj Gori,ovoga puta sna`no podrànog i od Brisela i od Beograda. Ako laè koza,ne laè rog. Prema rezultatima ankete CEDEM-a iz januara 2003, daklesamo par meseci pre atentata u Beogradu, Slobodan Milo{evi}, predHa{kim tribunalom optuèn za genocid i druge najteè zlo~ine, peti jenajpopularniji politi~ar u Crnoj Gori, a skoro dve tre}ine u~esnika oveankete iz najja~e crnogorske opozicione stranke, ovome je u anketi dalonajve}u ocenu pet. O krajnje nekvalitetnoj i opasnoj stabilnosti i bezbed-nosti, te o stvarnom konsenzusu, odnosno o odsustvu tog konsenzusa, i omaterijalnom ustavu, odnosno o odsustvu tog ustava u Crnoj Gori, ovaanketa govori vi{e i bolje, nego sve unutra{nje i me|unarodne simulacijezajedno.


61

Referendum izme|u prava i politike

Crnogorska nezavisnost i me|unarodna zajednicaPrvi kvartal 2001.

Uvod

Ovaj tekst predstavlja prvi kvartalni izve{taj o crnogorskom dràvnompitanju u novoj (drugoj) seriji takvih izve{taja koji se rade za 2001. god-inu. Prva serija od ~etiri kvartalna izve{taja o ovom pitanju ura|ena je zaperiod od sredine 1999. do sredine 2000. godine. U toj seriji, a posebno unjenom prvom, bazi~nom tekstu, izve{taji i analize ra|eni su po jedinstven-om obrascu komponovanom od tri vremenska (tri meseca kvartalnog peri-oda, deset godina te{kog postkomunizma, dvesta godina zakasnele i per-iferne modernizacije) i tri prostorna kruga (Crna Gora, Srbija, me|unarod-na zajednica). U drugoj seriji, ovaj analiti~ki obrazac se napu{ta, ali se nje-govi rezultati podrazumevaju (pa se zbog toga zainteresovanim ~itaocima ipredlaè da ih svakako upoznaju pre nego {to na novu seriju uop{te pre|u).Umesto pravilnog ponavljanja obrasca tri plus tri (kako je to ra|eno u prvojseriji), u drugoj seriji, u svakom od ~etiri kvartalna izve{taja, posebno sefokusira odnosno analizira samo po jedan glavni aspekt ili problemcrnogorskog dràvnog pitanja, i to uvek onaj koji u odgovaraju}em kvar-talu ima relativno najve}i zna~aj. U ovom, to jest prvom kvartalnomizve{taju nove serije, to je me|unarodni aspekt crnogorskog dràvnogpitanja, ili, preciznije, odnos me|unarodne zajednice prema idejicrnogorske dràvne nezavisnosti. Pri tome se izve{taj i analiza ovoga putakre}u po novom trojnom obrascu (~injenice, posledice, preporuke).

înjenice

Glavna nova ~injenica koju u ovoj oblasti donosi prvi kvartal 2001. jestepotpuna ekspozicija odnosno ekspliciranje stavova o dràvnom statusuCrne Gore, i to kako kada je re~ o samoj Crnoj Gori, tako i kada je re~ ome|unarodnoj zajednici (MZ). Crnogorsko dràvno pitanje sna`no jeotvoreno jo{ 1997, nakon velikih demonstracija u Srbiji, te raspada do tadajedinstvene vladaju}e partije odnosno DPS u Crnoj Gori, ali je zbog perma-nentne ratne pretnje iz Beograda, sve do pada Milo{evi}evog reìma,po~etkom oktobra 2000, to pitanje, i u Crnoj Gori, i u MZ, dràno pre unekoj vrsti poludogovorene ambivalencije i hibernacije, nego {to se na nje-

62

govom re{avanju uop{te ili barem aktivno i direktno radilo. U ovom kon-tekstu, utisak je ~ak da je pad Milo{evi}evog reìma u Beogradu u velikojmeri i iznenadio, pa i zatekao nespremnu vladaju}u koaliciju u Crnoj Gori.Za punu artikulaciju i ekpliciranje stava o dràvnom pitanju nakon padaMilo{evi}evog reìma u Beogradu, u obliku nove, revidirane Platforme zaredefiniciju odnosa izme|u Crne Gore i Srbije, ovoga puta u obliku zahte-va za uspostavljanjem pune dràvne nezavisnosti i me|unarodnopravnogsubjektiviteta, naime, crnogorskoj vlasti trebalo je skoro puna tri meseca.Ipak, poslednjih dana 2000, do{lo je i do toga. Ovo je na unutra{njem planuubrzo dovelo i do napu{tanja vladaju}e koalicije od strane «proju-goslovenske» odnosno provelikosrpske NS, a zatim i do raspisivanja vanre-dnih parlamentarnih izbora za 22. april 2001, kao i do najave odràvanjareferenduma o dràvnoj nezavisnosti do sredine ove godine. Suprotno tu-ma~enjima protivnika crnogorske nezavisnosti, me|utim, ovakav unutra-{nji rasplet mogao se o~ekivati. Platforma vladaju}e koalicije na prethod-nim vanrednim parlamentarnim izborima 31. maja 1998. nije bila jednoz-na~na «Demokratska Crna Gora u demokratskoj Jugoslaviji i Evropi»,kako ovi propagandno i pogre{no tuma~e, nego je bila izrazito ambivalent-na «Demokratska Crna Gora u demokratskoj Jugoslaviji i Evropi ili neza-visna Crna Gora». Ova druga alternativa naj~e{}e nije bila eksplicitna, alije zato njeno implicitno prisustvo bilo nesporno i neprestano. Nakon padaMilo{evi}evog reìma, te nakon posledi~nog prestanka ratne pretnje izBeograda, ta alternativa je jednostavno aktivirana. Ukoliko se ovakva,proindipendisti~ka postmilo{evi}evska artikulacija u Crnoj Gori i moglao~ekivati, to se, me|utim, nikako ne moè re}i i za izrazito, eksplicitno itvrdo antiindipendisti~ku artikulaciju MZ, koja je usledila ve} u januaru2001. Istini za volju, MZ, pa i Evropska Unija (EU) i SAD, prema nezav-isnosti Crne Gore rezervu su izraàvale i tokom celog vremena trajanjaMilo{evi}evog reìma, ali se ta rezerva u to vreme samorazumevala prekao izraz straha od nepredvidivih destruktivnih reakcija tog reìma, negokao trajni prigovor odnosno protivljenje crnogorskoj nezavisnosti. U tomsmislu, eksplicitno, bezalternativno i tvrdo insistiranje na re{enju koje moraostati «u okviru SRJ», te vi{e nego implicitno, ili skoro eksplicitno(dis)kvalifikovanje najavljenog crnogorskog referenduma kao ne~ega {tobi bilo «jednostrano» odnosno «unilateralno», i to najpre od strane Savetaministara EU 22. januara, a zatim, jo{ eksplicitnije i tvr|e, u pojedinimmomentima ~ak i na samoj ivici (ne)diplomatske komunikacije, arogancijei uvrede, i od strane trojke EU, u njenim razgovorima sa crnogorskimvrhom i na konferenciji za {tampu 9. februara, te, ne{to fleksibilnije, alisu{tinski ni{ta druga~ije, i od strane ambasadora SAD u Beogradu,Vilijema Montgomerija, 13. februara ove godine, ipak je bilo prili~no izne-na|uju}e, posebno ukoliko se ima na umu do tada maksimalno kooperati-


63

van odnos izme|u Crne Gore i MZ. Poseta portugalskog ministra inos-tranih poslova i ~lana trojke OEBS @aimea Game Podgorici 23. februara,Izjava Kancelarije SAD u Podgorici o neuslovljavanju ekonomske pomo}iCrnoj Gori istog dana, prijem crnogorskog predsednika kod dva visokafunkcionera EU (Havijera Solane i Krisa Patena) u Briselu 26. februara,obra}anje predsednika Crne Gore Spoljno-politi~kom komitetu Evropskogparlamenta u Briselu 27. februara, kao i relativno uspe{na prezentacija pro-jekta nezavisnosti Crne Gore na dve stru~no-politi~ke konferencije, onojodrànoj u Centru za me|unarodne strate{ke studije u Va{ingtonu 5. febru-ara, kao i onoj odrànoj u Centru za studije evropske politike u Briselu 26.februara 2001, sve ove, kao i jo{ neke sli~ne spoljnopoliti~ke akcije CrneGore svakako su doprinele smanjenju spolja{njeg pritiska i pove}anjurazumevanja stavova Crne Gore, ali osnovni trend prili~no tvrdog protivlje-nja MZ njenoj nezavisnosti nisu promenile. [tavi{e, brzo je do{lo i do eska-lacije ovog protivljenja, opet na samoj ivici (ne)diplomatske komunikacije.Ovoga puta inicijativu je preuzela ambasada SAD u Beogradu. Nasuprotpozitivnom izve{taju OEBS, re{enjima u zakonodavstvima ve}inedana{njih demokratskih zemalja, kao i identi~nim re{enjima u Zakonu oreferendumu po kojem je Crna Gora u{la u takozvanu SRJ 1992, ovaambasada je 5. marta 2001. izrazila «zabrinutost i nedoumicu» zbog dvaklju~na re{enja Zakona o referendumu Crne Gore usvojenom samo par sed-mica pre toga, i umesto tih re{enja zatraìla odnosno sugerisala «vi{e stan-darde za u~e{}e i prihvatanje rezultata», to jest ve}inu ve}u od 50% plusjedan od ukupnog broja gra|ana sa pravom glasa za izlazak na referendumda bi ovaj bio pravno valjan, odnosno ve}inu ve}u od 50% plus jedan glasod onih koji su na referendumu u~estvovali za odre|enu opciju da bi taopcija bila usvojena, kao i pravo da na referendumu u~estvuju i dràvljaniCrne Gore bez prebivali{ta u Crnoj Gori, a ne samo njeni gra|ani sa prebi-vali{tem u ovoj republici od najmanje dve godine kako to predvi|a crnogo-rski Zakon o referendumu. Nije uop{te bilo neophodno da se bude pa`ljiviposmatra~ i analiti~ar crnogorskih zbivanja, pa da se istog trenutka uo~i go-tovo potpuna, ~ak i jezi~ko-stilska identi~nost izme|u stavova ambasadeSAD u Beogradu i strana~kih saop{tenja DOS, NS, SNP i drugih «projugo-slovenskih» stranaka u Crnoj Gori i Srbiji. Zato su i reakcije koje su usle-dile bile sasvim predvidive: pohvale od strane «projugoslovenskih», pro-tivljenje od strane procrnogorskih (proindipendisti~kih) stranaka. Naravno,uz sav trijumfalizam prvih, odnosno nelagodu drugih, izazvanih ~injeni-com tako direktnog, eksplicitnog, pristrasnog, nesrazmernog, pa i grubogme{anja jedine preostale supersile u jedan tako sloèn i osetljiv unutra{njiproces kao {to je ovaj koji jo{ uvek traje u maloj i ranjivoj Crnoj Gori.

Brojni doma}i i strani analiti~ari ve} su primetili (zapravo te{ko je bilo


64

ne primetiti) veliku sli~nost izme|u opisane aktuelne podr{ke MZ takoz-vanoj SRJ i isto takve podr{ke koju je MZ pre ta~no deset godina pruàlatada{njoj SFRJ, {to je sasvim osnovano i sa ne malim iznena|enjem inezadovoljstvom okvalifikovano kao ponavljanje starog i lo{eg obrascakonzervativne i kratkovide politike MZ. Pored sli~nosti i ponavljanja, me-|utim, valja primetiti i barem tri zna~ajne razlike izme|u 1991. i 2001. Prvaod ovih razlika ti~e se samih lokalnih aktera odnosno entiteta: i pored svihte{ko}a, pa ~ak i pored njenog kona~nog sloma, SFRJ je, barem dok je pos-tojala, dakle do 1991, bila realna i funkcionalna, dok je takozvana SRJ, odsamog svog nastanka 1992, a posebno od prelomne 1997, bila i ostala samofasadna, fantomska i fiktivna zajednica. Druga razlika ti~e se pona{anjasame MZ: po~etkom prethodne decenije, posebno u slu~aju BiH, gre{ka MZu najve}oj meri bila je gre{ka ne~injenja, po~etkom ove decenije, u slu~ajuCrne Gore, gre{ka MZ sve vi{e je gre{ka ~injenja, odnosno gre{ka aktivnogsvrstavanja na jednu (pogre{nu) stranu. Tre}a razlika ti~e se prostora i vre-mena: usled zna~ajnog zgu{njavanja prostora odnosno ubrzavanja vremena,do koga je u me|uvremenu do{lo, danas i lo{e posledice (kontraefekti)kratkovide politike MZ u regionu pa i u slu~aju Crne Gore, nastupaju mnogobrè nego {to je to bio slu~aj sa BiH i drugim entitetima u regionu pre samodeset godina (o ovome vi{e u narednom odeljku ovog teksta).

Za razliku od nekih drugih teritorija i populacija u regionu (Albanacana Kosovu, Hrvata u Zapadnoj Hercegovini, Srba u Republici Srpskoj),koji tako|e imaju i saop{tavaju ovakve aspiracije, pravo Crne Gore injenih gra|ana na samoopredeljenje je nesporno, i to kako sa me|unaro-dnopravnog (Povelja UN iz 1945, Zaklju~ci Badinterove komisije EU iz1992), tako i sa unutra{njeg odnosno ustavnopravnog stanovi{ta. Upravozbog toga, MZ, odnosno EU i SAD, Crnoj Gori i njenim gra|anima, i nisunegirale ovo pravo eksplicitno, verbalno i direktno. Ipak, ~itavim nizompoliti~kih uslovljavanja, pristrasnosti, diskriminacija, pa i pritisaka, MZ, aposebno EU i SAD, u ovom periodu, ovo pravo, Crnoj Gori i njenimgra|anima, negirale su fakti~ki i na delu. Najbolji primer ove diskrimi-nacije i negacije predstavlja saop{tenje ambasade SAD u Beogradu od 5.marta ove godine koje je ranije pomenuto.

Diskriminacija te fakti~ka negacija nespornog prirodnog, istorijskog,dràvnog, me|unarodnog i ustavnog prava Crne Gore od strane dominant-nih faktora MZ, me|utim, nikako nije i jedina slaba, pa ni najslabija ta~kaaktuelne politike ovih faktora u pitanju crnogorske nezavisnosti. U svetuvelike realpolitike, uostalom, dvostruki standardi i nepravde na ra~unmalih naroda i dràva pre su redovna nego izuzetna pojava. Glavninedostatak, glavna pogre{na pretpostavka i mana ove politike je pre u sferi


65

«socijalne fizike» (da rehabilitujemo i upotrebimo ovaj stari pojam OgistaKonta iz pionirskih dana sociologije), nego u sferi prava i neprava. To je,pre svega, pogre{no uverenje da je glavni problem odnosa izme|u CrneGore i Srbije prete`no ako ne i isklju~ivo u sferi li~nosti odnosno reìmaSlobodana Milo{evi}a ili bilo kog drugog politi~ara odnosno reìma uSrbiji odnosno Crnoj Gori. Naprotiv, u stvarnosti, glavni, najdublji, struk-turalni, konstrukcioni problem odnosa izme|u ove dve republike pripadasferi «socijalne fizike» a ne sferi kadrovske politike: bilo kakva konstruk-cija pa i federacija sastavljena od samo dve federalne jedinice, koje su uzto onoliko, to jest krajnje nesrazmernih veli~ina, kao {to je to slu~aj sa ovedve republike, te{ko je odrìva, ukoliko je uop{te mogu}a, pa zato iz njezakonito emaniraju bilo unitarizacija odnosno asimilacija manje od straneve}e jedinice, bilo kona~na disolucija zajednice, naravno sa svim pripada-ju}im ideolo{kim i politi~kim konsekvencama, velikosrpskim nacionaliz-mom odnosno crnogorskim otporom, pre svega, koji se onom fizikom per-manentnom hrane. Traìti od Crne Gore da u ovakvim okolnostima pris-tane na zajedni~ku dràvu sa Srbijom bez alternative ne zna~i ni{ta drugonego traìti od ove da dobrovoljno izvr{i samoubistvo. [to je, mora sepriznati, ne samo preterano, nego i nerealno.

îme se sve moè objasniti ovolika koli~ina nerealnosti, preterivanja,kratkovidosti MZ na samom pragu 2001, i to nakon svih njenih sli~nih,~ak i identi~nih gre{aka u prethodnoj deceniji? Profesionalnom kratkovi-do{}u politi~ara, ~iji su vidici neizbe`no ograni~eni ~etvorogodi{njimizbornim periodom? Sistemskom inercijom, prirodnim konzervativiz-mom, spontanom orijentacijom na status quo, koji karakteri{u me|unaro-dni sistem i birokratiju kao takve? Razumljivom mada neretkokratkovidom i na dug rok kontraproduktivnom zabrinuto{}u politi~ara-pragmati~ara za jo{ uvek veoma ranjivu stabilnost i bezbednost u regionu(strah od takozvanog domino efekta)? Makijavelisti~ki odnosnopa{i}evski uspe{nom velikosrpskom politikom Beograda, koja je ovusvoju (velikosrpsku) konstantu, velikim delom, zadràla (to jest samokozmeti~ki izmenila) i nakon pada Milo{evi}a? Velikim ka{njenjem,sporo{}u, pa i konfuzijom same Podgorice? Ili mo`da svim ovim ili samonekim od ovih faktora zajedno? Verovatno je po sredi upravo ovo posled-nje. Ipak, umesto podrobnijeg rasvetljavanja ovih i njima sli~nih, u izves-noj meri ~ak metafizi~kih problema i pitanja ({to ostaje za neku drugu pri-liku), u ovom trenutku je mnogo va`nije (a i jednostavnije) odgovoriti najo{ samo jedno jedino zna~ajno pitanje: kakve su aktuelne i potencijalneposledice ovakve politike MZ u Crnoj Gori i {ire?


66

Posledice

Ove posledice uslovno se mogu podeliti u dve grupe, one kratkoro~ne ione dugoro~ne. Kratkoro~ne posledice ovakve politike MZ ve} su se uvelikoj meri manifestovale. Zahvaljuju}i onom velikom zgu{njavanjuodnosno ubrzavanju o kojem je bilo re~i u prethodnom odeljku, naime, nes-porno lo{i efekti odnosno kontraefekti te politike dogodili su se ve} tokomprvih par meseci 2001. U takve efekte odnosno kontraefekte spada presvega oteàvanje, komplikovanje, pa i blokiranje dijaloga izme|u CrneGore i Srbije, kao i, jo{ gore, dijaloga unutar same Crne Gore. Ironija ovogkontraefekta bila je kompletna. Deklarisani cilj MZ u ovom regionu uop{tepa i u slu~aju Crne Gore i Srbije bio je i ostao podsticanje dijaloga i kom-promisa. Pritiskom na Crnu Goru da ostane «unutar SRJ» bez alternative,napu{tanjem ranije makar privremene ili prividne neutralnosti, te otvoren-im stajanjem u ovom sporu na stranu «SRJ» i njenih zastupnika u Podgoricii Beogradu, me|utim, MZ je postigla upravo obrnuto: zahla|enje odnosa,smanjenje me|usobnog poverenja, zastoj u pregovorima, blokiranje dijalo-ga. U slu~aju dijaloga izme|u Podgorice i Beograda, to je bilo manje vidlji-vo, jer se nekakva komunikacija, iz propagandnih razloga, makar simuli-rala. U slu~aju dijaloga unutar same Crne Gore, me|utim, to je bilo ve}mnogo vidljivije. Ohrabreni eksplicitnom i sna`nom podr{kom MZ, zas-tupnici «SRJ bez alterantive», doju~era{nja promilo{evi}evska SNP idoju~era{nja antimilo{evi}evska ali provelikosrpska NS, i pored svedemokratske simulacije i retorike, jednostavno su napustile dijalog. Pritome je veza izme|u onakvih stavova MZ i ovakvog pona{anja «SRJ»stranaka bila o~igledna. Na~elni sporazum da se referendum o dràvnomstatusu Crne Gore odrì do sredine 2001, izme|u najve}ih stranaka u CrnojGori, postignut je jo{ krajem 2000. Nakon toga, verovatno pod pritiskomMZ, usledila su jo{ i dva veoma va`na proceduralna ustupka od stranecrnogorskih idipendista: prihvatanje da se pre referenduma odrè vanredniparlamentarni izbori (iako ovi po zakonu nisu bili neizbe`ni jer je opozi-cioni a proinipendisti~ki Liberalni savez dvema preostalim ~lanicamavladaju}e koalicije ve} bio ponudio parlamentarnu podr{ku za sastav man-jinske vlade), te prihvatanje da se ti izbori odrè krajem aprila a ne krajemmarta kako je prvobitno predlagano. Tada su usledili poznati stavovi MZ.I promptna negativna i nedemokratska reakcija «SRJ» stranaka. Uz izgov-or vezan za ranije pomenute zakonske uslove referenduma (u ~emu ih jeonako neuvijeno, neosnovano i neuravnoteèno podràla i ambasada SADu Beogradu), i umesto o~ekivanih protivustupaka, «SRJ» stranke sufakti~ki napustile dijalog i najavile bojkot referenduma. Da stvar bude jo{i gora, ovakvo njihovo pona{anje pra}eno je i povratkom ovih stranakagovoru mr`nje i netolerancije s po~etka pro{le decenije. Tako se u parla-


67

mentu Crne Gore u februaru 2001. ponovo moglo ~uti kako, primera radi,u Crnoj Gori «na àlost ìvi vi{e od sto hiljada pripadnika manjinskih nar-oda» (kako je to neoprezno ali iskreno formulisao jedan njihov poslanik), aimplicitna pa i eksplicitna upozorenja kako ne bi bilo mudro da i pripadni-ci tih naroda jednakopravno u~estvuju u odlu~ivanju o dràvnom statusuCrne Gore postala su svakodnevna rutina njihovih strana~kih saop{tenja.Neobi~na, zbunjuju}a, dezorijenti{u}a, pa i skandalizuju}a sprega, ako ne ialijansa izme|u ovih stranaka i zapadnih vlada, tako je postala jo{ jednaàlosna kratkoro~na posledica aktuelnih tvrdih i bezalternativnih stavovaMZ o crnogorskom pitanju. Dugoro~ne lo{e posledice ovakvih stavova irazvoja na planu pro i antievropskih odnosno pro i antizapadnih vrednostiu jednom krhkom dru{tvu u tranziciji kakvo je i ono u dana{njoj Crnoj Gorimogu samo da se naslute.

Najlo{ije mogu}e dugoro~ne posledice opisane politike MZ u procesure{avanja crnogorskog (i s njim povezanog srpskog) dràvnog pitanja,me|utim, odnose se na bezbednost i stabilnost, i to na bezbednost i stabil-nost celokupnog regiona Jugoisto~ne Evrope a ne samo Crne Gore. Ta~noje, naime, da je bezbednost odnosno stabilnost ovog regiona i dalje krajn-je krhka i ranjiva. Zbog toga je i opasnost od novog takozvanog dominoefekta sasvim realna. Nije ta~no, me|utim, da «trigger», okida~, pokreta~ovog efekta moè biti nezavisna Crna Gora. Ni teritorijalno, ni demograf-ski, ni etni~ki, ni vojno, niti na bilo koji drugi na~in, Crna Gora, ~ak i kadabi to htela, jednostavno nema kapaciteta da ugrozi bilo koga u svomokruènju, pa stoga ni mir, bezbednost i stabilnost regiona kao celine. Jo{manje je ta~no da ~uvar mira, bezbednosti i stabilnosti regiona moè biti«SRJ». Ta~no je upravo obrnuto. âk i kao provizorijum, zate~eno privre-meno stanje, status quo, «SRJ» je sve vi{e izvor opasnosti i problema a nenjihovo re{enje. Kao trajni okvir, koji se name}e bez alternative, «SRJ» jeto jo{ i vi{e. «SRJ» je zapravo Mala Velika Srbija. Kao takva, ovaneobi~na tvorevina je prava mala tempirna bomba. Pravi zapeti a samoprivremeno odloèni «trigger». Okida~, pokreta~ stvarnog a ne la`nogdomino efekta u regionu.

Dok je «SRJ», odnosno Male Velike Srbije, bi}e i opasnosti od povam-pirenja one druge, prave Velike Srbije. U tom smislu, «SRJ» je samokovertirani potez jednog jo{ uvek ne do kraja poraènog i za ~itav regionpa i za sam srpski narod katastrofalnog velikodràvnog projekta. Ovo jetoliko o~igledna ~injenica, da je pravo pitanje ne da li je to zaista tako, negozbog ~ega MZ, uprkos tome {to i sama zna (odnosno mora znati) da je tozaista tako, taj projekt, ipak, podràva, ili barem jo{ uvek podràva. Praviodgovor na ovo pitanje moè se samo naslutiti, jer su njegovi elementi vi{e


68

u sferi diskretne i jo{ uvek ne do kraja razvijene realpolitike, nego u sferijavne aktivnosti i retorike. Na osnovu predizbornih najava Dòrdà Bu{aMla|eg o mogu}em odnosno verovatnom povla~enju te samog po~etkapovla~enja vojnih efektiva SAD sa Balkana, EU euforije i nekriti~nostiprema novim vlastima u Beogradu (pa i prema njihovim brojnim personal-nim ali i supstancijalnim restlovima iz vremena starog reìma), ponovnogpojavljivanja tekstova o navodnoj neophodnosti pa i poèljnosti etni~kepodele BiH u The New York Times-u, ponovnog pojavljivanja sli~nih idejaDejvida Ovena o etni~kim i teritorijalnim razgrani~enjima i kompenzacija-ma u regionu (pored ostalih i onih na ra~un Crne Gore) u WallstreetJournal-u, te opasne destabilizacije Juga Srbije i Makedonije (uz istovre-meno prili~no indolentno pona{anje KFOR na Kosovu prema velikoalban-skim snagama destabilizacije), kao i na osnovu niza sli~nih indikacija iindicija, naime, moè se zaklju~iti da se u state{kim centrima odlu~ivanjavelikih sila, dakle daleko od osvetljenih svetskih pozornica, nakon sli~nogcik-cak kretanja u prvoj polovini pro{le decenije, po~etkom ove decenije,ponovo otvara strate{ka dilema, pa i sna`na inklinacija ka jednojdruga~ijoj, zapravo konzervativnoj, staroj-novoj politici prema Balkanu.Ova politika najkra}e se moè opisati kao politika degradacije, povla~enja,preno{enja i kompenzacije: nakon instrumentalizacije Balkana za potreberedizajniranja NATO tokom 1990-ih, sada bi velike sile pobednice hladnograta, prema ovoj novoj-staroj realpolitici, mogle i morale Balkan da degra-diraju, to jest vrate na (drugorazredno odnosno entorazredno) mesto kojeovom regionu na listi njihovih prioriteta ina~e pripada, u skladu sa timzapo~nu trajno povla~enje svojih vojnih i drugih efektiva iz regiona, isto-vremeno zapo~nu preno{enje funkcija odràvanja mira, bezbednosti i sta-bilnosti regiona na odgovaraju}e regionalne i lokalne aktere, uz podra-zumevaju}e kompenzacije, kao i uz odgovaraju}e degradiranje ciljeva ~i-tave ove politike, od izgradnje trajnog, pravednog i kvalitetnog mira, be-zbednosti i demokratije za sve dràve i narode regiona, ka nametanju brzogi nekvalitetnog mira, jeftine i nestabilne bezbednosti, te fasadne i jo{ nesta-bilnije demokratije. Pona{anje MZ u slu~aju Crne Gore, posebno sveu~estalije i sve otvorenije tretiranje Crne Gore kao puke usputne kompen-zacije u regionalnim poslovima i dilovima sa Srbijom Vojislava Ko{tunice,moè se razumeti samo kao jedan od znakova ove tendencijske degradaci-je. Sre}om, jo{ uvek samo tendencijske. Bliskost iskustva proma{ajaovakve politike MZ tokom protekle decenije, a jo{ vi{e veliko zgu{njavan-je i ubrzavanje ~itavog procesa, i u tom procesu i procesa manifestovanjaposledica u~injenih gre{aka (o ~emu je bilo re~i u prethodnom odeljku),daju osnova da se veruje da opisana kratkovida politika MZ ne}e jo{ jed-nom prevladati. To bi bilo ne samo neinteligentno, nego i {tetno, i to nesamo za nezavisnu Crnu Goru i Balkan, nego i za Evropu i svet.


69

Preporuke

Na{e preporuke za promenu, unapre|enje i pobolj{anje politike MZ uodnosu na crnogorsko dràvno pitanje jasno se mogu naslutiti i iz prethod-ne analize, to jest iz analize odgovaraju}ih ~injenica i posledica te politike.Ipak, preciznosti i jasno}e radi, ove preporuke valja saop{titi i sasvimeksplicitno. U tom smislu, na{a glavna preporuka je krajnje kriti~ka i upo-zoravaju}a: MZ bi morala da prestane sa svojom pristrasnom i kontrapro-duktivnom politikom stajanja na jednu odnosno «SRJ» stranu u sporu.Poja{njenja radi, uz ovu preporuku, valja postaviti i dva pomo}na pitanjaodnosno odgovora. Prvo, da li ova preporuka zna~i da bi MZ, nakonprestanka sa podr{kom «SRJ bez alternative», morala pre}i na politikupodr{ke nezavisnoj Crnoj Gori? Odgovor na ovo pitanje je kratak i negati-van. MZ ne bi smela stati ni na jednu stranu u sporu. Ovde se, dakle, ne pre-poru~uje prosto promena strane u sporu, nego promena odnosno prestanaksame politike svrstavanja. U sloènom i osetljivom unutra{njem pitanjuCrne Gore, stajanje MZ odnosno bilo kog spolja{njeg faktora bilo na kojuod dve strane u sporu, pa i na stranu nezavisne Crne Gore, moglo bi bitisamo kontraproduktivno. Konzistentnost ove preporuke, uostalom, moèse proveriti i u ~etiri kvartalna izve{taja iz na{e prve serije analiza iizve{taja o crnogorskom dràvnom pitanju: u svakom od ova ~etiriizve{taja ponovljena je ista generalna sugestija o potrebi neme{anja MZ uunutra{nji crnogorski spor, iako autor izve{taja ni jednog trenutka nijeprikrivao pa ni danas ne prikriva svoj (profesionalno utemeljeni)proindipendisti~ki stav. Drugo, da li onda ova preporuka zna~i da bi MZ uovom pitanju morala biti potuno pasivna? I odgovor na ovo pitanje jekratak i negativan. Uostalom, zar gore nije izloèna i sasvim eksplicitnakritika politike kratkovidog i opasnog degradiranja i povla~enja saBalkana. Nakon kataklizmi~kih razaranja na ovom prostoru, prisustvo,aktivnost, pa i jedna vrsta konstruktivnog pritiska MZ u re{avanjunasle|enih pitanja i problema u regionu, pa i u Crnoj Gori, ne samo da supoèljni, nego su i neophodni. Ali se mora promeniti pravac, smer, vrsta,kvalitet i ta~ka tog pritiska. To vi{e ne bi smelo biti ni jedno od takozvanihkona~nih re{enja dràvnog pitanja, nego bi to sada morale postati odre|eneuniverzalne evropske i svetske vrednosti i norme. Od ovih drugih, usada{njoj fazi, valja izdvojiti, fokusirati i preporu~iti makar dve vrstetakvih vrednosti i normi. Prvu svakako ~ine poznate i priznate demokratskevrednosti i norme, standardi i procedure, zakonska re{enja i iskustva razvi-jenih demokratskih zemalja sveta, i to kako uop{te, tako i posebno ure{avanju pitanja kakvo je i aktuelno dràvno pitanje Crne Gore. Pritisak upravcu po{tovanja ovih vrednosti i normi, standarda i procedura, re{enja iiskustava, morao bi biti postojan i jak, ali i nepristrasan. Naravno, ni ovde


70

nema gotovih recepata. Modeliranje ove vrste legitimnih i poèljnih priti-saka, pored ostalog, uvek je i stvar specifi~nih istorijskih i me|unarodnihkonteksta i okolnosti, pa zbog toga i odre|ene fleksibilnosti i kreativnosti,ali je sigurno da ta fleksibilnost i kreativnost nikada ne bi smele biti tolikovelike da pre|u u otvorenu pristrasnost i kontraproduktivnost (kao {to je tobio slu~aj sa onim stavovima ambasade SAD u Beogradu 5. marta 2001. naprimer). Drugu vrstu univerzalnih vrednosti i normi, prema kojima MZ,posebno EU, treba da usmere sve lokalne aktere, posebno vlade odnosnovlasti Crne Gore i Srbije, predstavljaju odre|ene minimalne integracionefunkcionalne veze izme|u dve republike u sporu. Po vrsti, tipu, kvantitetui kvalitetu, ove veze morale bi odgovarati onim vezama koje ve} postoje uza obe republike nespornoj i poèljnoj EU integraciji. Valja naglasiti i to daminimum o kojem je re~ ni na koji na~in ne bi smeo da prejudicira takoz-vano kona~no re{enje. Naprotiv, on bi trebao da obuhvati samo one veze iinstitucije za koje se moè jasno dokazati da moraju biti sa~uvane odnosnoizgra|ene ~ak i u minimalnoj varijanti takozvanog kona~nog re{enja, to jest~ak i u slu~aju da dve republike na kraju optiraju za re{enje dve nezavisnei me|unarodno priznate dràve. I na samom kraju, mada ne i najmanjezna~ajno, pritiskom u pravcu izgradnje ovakvih veza, i izgradnjom tihveza, istovremeno bi se ostvarila barem tri pozitivna cilja. Prvo, ovakvimpritiskom odnosno vezama za{titila bi se osnovna ljudska, gra|anska, li~na,imovinska i druga prava stanovnika dveju republika, {to bi u ~itav procesunelo neophodnu sigurnost, stabilnost i smirenost. Drugo, ovakvim pri-tiskom odnosno vezama deblokirao bi se sada upravo zbog spora okotakozvanih kona~nih re{enja blokirani proces ekonomskih i ukupnih refor-mi u obe republike, {to bi na ~itav proces delovalo dodatno smiruju}e i kon-struktivno. I tre}e, sam proces unutarcrnogorskog i crnogorsko-srbijanskogtraganja za takozvanim kona~nim re{enjem oslobodio bi se aktuelnog kom-pleksa negativnih energija, nepoverenja, iracionalnosti, strasti, pritisaka inapetosti, {to bi svakako pozitivno doprinelo ne samo lako}i i brzini posti-zanja, nego i kvalitetu i trajnosti samog takozvanog kona~nog re{enja,kakvo god ono na kraju bilo.

Dràvno pitanje u multi-etni~kom ogledalu Crne GoreDrugi kvartal 2001.

Uvod

Glavni doga|aj ovog kvartala odnosno izve{taja svakako predstavljajuvanredni parlamentarni izbori odràni 22. aprila 2001. Duga i napornapredizborna kampanja tokom marta i aprila, sami izbori na dan 22. aprila,


71

kao i produèna i neizvesna postizborna politi~ka kombinatorika u maju ijunu ove godine, ispunili su, pa i prepunili, ~itav drugi kvartal 2001. Onopo ~emu su se ovi izbori sna`no izdvojili u odnosu na sve ostale izboreodràne u postkomunisti~koj Crnoj Gori u poslednjih desetak godina jeste~injenica da su to bili prvi takvi izbori koji su kao nesporno glavno,eksplicitno i neambivalentno pitanje imali pitanje za ili protiv dràvnenezavisnosti Crne Gore. Zbog toga su ovi izbori i pre samog odràvanja srazlogom kvalifikovani i kao «referendum pre referenduma» odnosno«mali referendum». Ovakav karakter izbora sa svoje strane potvrdila je izna~ajno pove}ana unutra{nja i me|unarodna kontrola izbora, kao iizuzetno visok procenat (81%) izlaska na izbore (ovde i dalje rezultatiovih izbora navode se prema Ukupnim rezultatima za izbor poslanika uSkup{tinu republike Crne Gore objavljenim u obliku posebnog dodatka udnevnom listu Pobjeda 12. maja 2001).

Rezultati izbora dobro su poznati. Pristalice nezavisnosti osvojili su54%, protivnici 46% od ukupnog broja glasova onih koji su na izboreiza{li, odnosno pristalice 44 mandata (57% od ukupnog broja mandata),protivnici 33 mandata (43% od ukupnog broja mandata) Skup{tine CrneGore. U nekim drugim okolnostima mogu}e je pa i verovatno da bi bilodruga~ije, ali u uslovima veoma sna`nih spolja{njih i unutra{njih pritisakaprotiv nezavisnosti, i u Crnoj Gori i van nje ovaj rezultat protuma~en jekao nere{en rezultat ili status quo (~ak i uz izvesnu ne bezna~ajnu psiho-lo{ku prednost u korist protivnika nezavisnosti). Referendum o nezavis-nosti, koji je, u slu~aju ubedljivije razlike i smanjenih pritisaka, bio plani-ran za kraj juna odnosno po~etak jula ove godine, odloèn je za najmanje{est meseci. Tako, umesto da osnovnu dilemu razre{e, aprilski izbori2001. su neizvesnost oko dràvnog statusa Crne Gore samo produìli. Paipak, u fokus ovog izve{taja nije stavljen ovaj rezultat kao takav, niti nje-gove brojne i zna~ajne implikacije, koje se ve} sada mogu osetiti ili naslu-titi, i koje su kao takve predmet pa`nje najve}eg broja sli~nih analiza iizve{taja, nego je u taj fokus stavljen samo jedan, ali veoma vaàn, mo`da~ak i najva`niji aspekt ovih izbora. U fokus ovog izve{taja stavljen jeetni~ki, odnosno, preciznije, multi-etni~ki aspekt izbora. Samo stavljanjeu izgled mogu}e promene dràvnog statusa odnosno nezavisnosti repub-like, naime, na sve etni~ke grupe delovalo je kao snaàn i buran ferment.Proces definisanja odnosno redefinisanja ovih grupa unutar mogu}egnovog-starog dràvnog okvira bio je razumljiv i vidan od samog po~etka.Oportunisti~ke politi~ke partije (a sve politi~ke partije su manje ili vi{eupravo takve, oportunisti~ke), u ovaj proces promptno su se uklju~ile sasvim svojim raspoloìvim potencijalima i resursima. Po vi{e nego inten-zivnoj odnosno agresivnoj etno-kampanji, etno-politici i etno-retorici, a


72

zatim i po rezultatima izbora, Crna Gora je aprila 2001. umnogomepodse}ala na ovaj region, posebno na BiH, s po~etka 1990-ih, sami izboriumnogome na etni~ki popis stanovni{tva. To jasno pokazuju i na{aupore|ivanja rezultata ovih izbora sa odgovaraju}im podacima iz posled-njeg popisa stanovni{tva Crne Gore iz 1991. (koji se u ovom izve{tajunavode prema knjizi Veselina Pavi}evi}a Izborni sistemi i izbori u CrnojGori 1990-1996, CID, Podgorica, 1997). Pre nego se na ova upore|ivan-ja pre|e, valja, me|utim, izneti jo{ samo jedno va`no i prethodno meto-dolo{ko upozorenje. Kao i najve}i broj drugih etni~kih grupa i identitetalociranih na periferiji i polu-periferiji savremenog svetskog sistema, ietni~ke grupe i identiteti u Crnoj Gori, zbog izrazite nedovr{enosti i nesta-bilnosti referentnog dràvnog pitanja odnosno okvira, spadaju u kategori-ju zakasnelih, nedovr{enih, nestabilnih, kriznih, neretko {izmati~nih grupai identiteta. Zbog toga svako novo otvaranje dràvnog pitanja u ovimzonama savremenog svetskog sistema, kao {to je to bio slu~aj i u CrnojGori aprila 2001, u isti mah relativno pasivno izraàva i reflektuje, ali iaktivno oblikuje i dovr{ava proces konstituisanja, definisanja i redefin-isanja zate~enih etni~kih grupa i identiteta. Zbog toga ni metaforu ogledalaiz naslova ovog teksta ne treba shvatiti usko, jednostrano i stati~no, nego{iroko, inter-aktivno i dinami~no.

Ve}ine i manjine

Pobeda pristalica nezavisnosti na aprilskim izborima (54:46) bila jene{to (mada ne i mnogo) manje ubedljiva od najava odnosno rezultata rel-evantnih predizbornih ispitivanja (55:45, Damar i CEDEM). Ipak, pro-tivnici nezavisnosti taj rezultat su bu~no proslavili kao sopstvenu pobedu.Zbog ~ega? Za ovakvo pona{anje moè se navesti najmanje ~etiri razloga.Prvo, re~ je o jednoj vrsti ekstremnog politi~kog i propagandnog autizma,kojeg su pansrpski odnosno velikosrpski nacionalisti razvili pa i usavr{iliposebno u poslednjih deset-petnaest godina, od gazimestanske i postgaz-imestanske 1989, kada je neobi~an kult slavljenja poraza obnovljen, pasve do kumanovske i postkumanovske 1999, kada je taj kult doìveotragi~ni klimaks. Drugo, tokom ~itave predizborne kampanje, protivnicicrnogorske nezavisnosti zastupali su stav da manjinski narodi (posebnoAlbanci i Muslimani odnosno Bo{njaci), nemaju, ili, u ne{to zavijenijojformi, imaju, ali da treba da se uzdrè od (jednakog) prava da odlu~uju odràvnom statusu Crne Gore, tako da se neobi~no slavljenje onogizbornog rezultata kao sopstvene pobede moè shvatiti i kao jedna vrstaproduène diskriminacije manjinskih naroda (samo putem takve diskrim-inacije odnosno kalkulacije, naime, bilo bi mogu}e dokazati da je 54


73

manje od 46). Tre}e, zbog kratkovide, to jest pogre{no usmerene brige zaregionalni mir, bezbednost i stabilnost, relevantni akteri me|unarodnezajednice, ~ak i pre samih izbora, manje ili vi{e jasno, stavili su do znan-ja da bilo koju ve}inu koja ne bude ve}a od deset do dvadeset procenatarazlike ne}e smatrati dovoljnom za raspisivanje referenduma o nezavis-nosti, tako da su protivnici nezavisnosti svojim slavljenjem onog izbornogrezultata, zapravo, i ne bez razloga, slavili ovu (me|unarodno definisanu)nedovoljnu razliku odnosno pobedu svojih protivnika.

êtvrto, glavni propagandni element u unutra{njoj anti-indipendisti~-koj kampanji protivnika crnogorske nezavisnosti, pansrpskih odnosno ve-likosrpskih nacionalista, bila je tvrdnja da je «ubedljiva ve}ina ve}inskognaroda», navodno, za opstanak zajedni~ke dràve. Za razliku od prva trirazloga, koji su bili manje ili vi{e jednostavni i samorazumljivi, me|utim,~etvrti element odnosno razlog mnogo je sloèniji i kao takav zasluùjepodrobnije razmatranje. Po}i }emo od popisa stanovni{tva iz 1991. Premaovom popisu, u Crnoj Gori je, na dan 31. marta 1991, bilo ta~no 616.552stanovnika, od toga Crnogoraca 61,9%, Muslimana 14,6%, Srba 9,3%,Albanaca 6,6%, Hrvata 1,0%, i Jugoslovena 4,3% (Pavi}evi}, 1997: 96-98). Ukoliko analizu izbornog pona{anja Crnogoraca kao stvarnove}inskog naroda u Crnoj Gori samo za trenutak ostavimo po strani, aHrvate i Jugoslovene iz ove analize izostavimo prosto zbog toga {to nji-hov broj nije mogao statisti~ki odnosno realno zna~ajnije uticati na rezul-tat izbora, tada dolazimo do Muslimana (Bo{njaka), Srba i Albanaca kaomanjinskih naroda u Crnoj Gori, ~iji je glas odnosno uticaj na ove izboremogao biti i statisti~ki i realno uticajan odnosno zna~ajan. Ima li se naumu permanentna agresivnonacionalisti~ka politika pansrpskih odnosnovelikosrpskih nacionalista u svim postjugoslovenskim zemljama pa i uCrnoj Gori u proteklih deset-petnaest godina, bilo je sasvim logi~no o~eki-vati da }e, u uslovima obnovljene i poja~ane etno-politike, kakvi su vladaliu vreme aprilskih izbora, Srbi u Crnoj Gori sna`no optirati protiv, a nes-rpski manjinski narodi, posebno Muslimani (Bo{njaci) i Albanci, isto takosna`no za nezavisnost Crne Gore. Ova o~ekivanja potvr|uju i na{aupore|ivanja. Naravno, na izborima nisu glasali etnici nego gra|ani, takoda ta~ni i precizni rezultati ove vrste nikada ne}e biti poznati. Ipak,odre|eni zaklju~ci su mogu}i, makar i preko posrednih indikatora. U takveindikatore svakako spada i upore|ivanje relevantnih podataka popisa1991. i izbora 2001. u odgovaraju}im «manjinskim» op{tinama. Tako, ujedine tri crnogorske op{tine u kojima prema popisu 1991. apsolutnuve}inu ~ine nesrpski manjinski narodi, glas za nezavisnost Crne Gore naizborima 2001. bio je vi{e nego ubedljiv i jak: op{tina Plav, 58,0%Muslimana (Bo{njaka) po popisu 1991, 69% za nezavisnost Crne Gore na


74

izborima 2001; op{tina Roàje, 87,0% Muslimana (Bo{njaka), 93% zanezavisnost; op{tina Ulcinj, 72,1% Albanaca, 86% za nezavisnost. Istotako, u tri crnogorske op{tine u kojima prema popisu 1991. ìvi relativnovi{e Srba nego u ostalim crnogorskim op{tinama, srazmerno je bio slabijii glas za nezavisnost Crne Gore: op{tina Budva, 22,5% Srba po popisu1991, 50% za nezavisnost na izborima 2001; op{tina Pljevlja, 24,2% Srba,33% za nezavisnost; op{tina Herceg Novi, 30,9% Srba, 32% za nezavis-nost.

Mnogo sloèniji je slu~aj ve}inskih Crnogoraca. Pre nego uop{teu|emo u ovu sloènost, me|utim, opovrgnu}emo jo{ samo onu prili~nojednostavnu ali i neta~nu propagandnu tezu pansrpskih odnosno velikos-rpskih nacionalista koju smo ve} pomenuli, a po kojoj je navodno«ubedljiva ve}ina ve}inskog naroda» u Crnoj Gori na aprilskim izborimabila za zajedni~ku dràvu. A da bi ovo opovrgavanje izveli uop{te namnije potrebno neko veliko i sloèno matemati~ko ili politi~ko znanje.Naprotiv, dovoljno je da znamo da brojimo do sto. Drugim re~ima,dovoljno je da imamo na umu makar i samo onaj podatak o 61,9%Crnogoraca iz popisa 1991, pa da smo na~isto s tim da onakve ve}ine,zapravo, nije bilo, niti je uop{te moglo biti. Kada bi je bilo, naime, pro-tivnici crnogorske nezavisnosti bili bi i stvarni, a ne samo me|unarodnofavorizovani i fabrikovani «pobednici» aprilskih izbora. âk i najprostijamatematika je sasvim jasna i nesporna. Na aprilskim izborima Crnogorciu Crnoj Gori bili su jednako ili pribli`no podeljeni odnosno polarizovanikao i ukupno stanovni{tvo Crne Gore, i to je jedino {to se u vezi sapona{anjem ve}inskih Crnogoraca na ovim izborima moè dokazati (sveostalo je, ipak, samo stvar politi~ke propagande i manipulacije).Obja{njenje same ove podeljenosti odnosno polarizovanosti ve}inskihCrnogoraca, me|utim, mnogo je sloènije. U ovom obja{njenju po}i }emood metodolo{kog upozorenja sa kraja Uvoda ovog teksta. Stav o perifer-nom, zakasnelom, nedovr{enom, nestabilnom, kriznom i {izmati~komkarakteru identiteta, koji je tamo iznet, o~igledno, i u punoj meri, vaì i zave}inske Crnogorce. U na{em prvom i bazi~nom izve{taju o dràvnompitanju Crne Gore, onom iz tre}eg kvartala 1999, ukazali smo i nadvovekovnu dvostruku dràvnu ideju i mobilizaciju, kao na glavni izvorove vrste identiteta u Crnoj Gori. îtav XX vek u tom pogledu nije doneoni{ta novo, osim {to je poja~ao jo{ u XIX veku zapo~eti proces diferenci-ranja crnogorstva, te proces sukobljavanja tako diferenciranog crnogorst-va i njemu konkurentskog pa i antagonisti~kog srpstva. Kraj XX i po~etakXXI veka, kao i izbori 22. aprila ove godine posebno, sloèn i konfliktanproces o kojem je re~ doveli su do samog kre{~enda. Na podeljenostcrnogorskog identiteta jasno su ukazivala i neka ranija istraìvanja, poseb-


75

no jedno koje je u svojoj knjizi pre nekoliko godina izloìo VeselinPavi}evi} (Pavi}evi}, 1997: 203-207, tako|e i strana 306 fusnota 284), alisu ovu dramati~nu {izmu po prvi put celovito, direktno i eksplicitnoizrazili tek izbori odràni 22. aprila 2001. Osim onog celovitog rezultata(54:46), koji prosto zbog veli~ine brojeva makar pribli`no mora vaìti i za61,9% Crnogoraca, na ovu {izmu posebno upu}uju i rezultati ovih izboraostvareni u Andrijevici i Cetinju, dve crnogorske op{tine koje u najve}ojmeri reprezentuju dva sukobljena pola dvostrukog crnogorstva. I u jednoji u drugoj op{tini, naime, procenat nominalnih Crnogoraca, prema popisuiz 1991, bio je izuzetno visok, u Andrijevici 84,2%, a u Cetinju 93,0%, alisu zato stavovi koje su nominalni Crnogorci u ove dve op{tine izrazili onezavisnosti Crne Gore na izborima odrànim 22. aprila 2001. bili dijame-tralno suprotni, 74% za zajedni~ku dràvu u Andrijevici, a 87% za nezav-isnost Crne Gore u Cetinju, {to vi{e nego uverljivo indicira onu duboku io{tru podeljenost unutar samih Crnogoraca (a ne samo u ukupnomstanovni{tvu Crne Gore).

Stari-novi etni~ki inìnjering

Prethodni odeljak ukazao je na kvantitativnu, naredni odeljak ukazujena kvalitatitvnu stranu problema, pre svega na novi odnosno stari etni~kiinìnjering, koji je tako sna`no obeleìo izbornu 2001. Pri tome, nasamom po~etku moramo ukazati jo{ samo na jednu va`nu generalnu vezu.To je veza izme|u onoga {to se u klasi~noj filozofiji nazivalo subjektomodnosno objektom. U na{em slu~aju re~ je o vezi izme|u etni~koginìnjeringa (subjekta) i {izmati~nog identiteta (objekta). Naravno, veza jebitna i inter-aktivna: subjektivni etni~ki inìnjering je toliko mo}an i inter-aktivan upravo zato {to pada na objektivno plodno tlo, odnosno na tlo jo{uvek otvorenog, nedovr{enog, kriznog i nestabilnog identiteta.

Samo na ovakvom politi~kom tlu, agresivni velikosrpski nacionalizammogao je jo{ jednom izvesti svoj poznati etni~ki inìnjering. U izbornoj2001, u Crnoj Gori, ovaj inìnjering je, dodu{e, zna~ajno inoviran. Ve{toupakovan u proevropsku i prodemokratsku retoriku, i uz zna~ajnu podr{kukratkovide i lo{e realpolitike me|unarodne zajednice, ovoga puta on jefunkcionisao kao (u tehni~kom smislu te re~i) dosta uspe{na kombinacijastarih sadràja i novih formi. U slu~aju nesrpskih manjinskih naroda,Muslimana (Bo{njaka) i Albanaca, ova kombinacija bila je ipak ne{to jed-nostavnija. Kao kuriozitet, osta}e zabeleèno da je prikrivena (ali namomente ~ak i sasvim ogoljena) kampanja diskriminacije i zastra{ivanjaovih naroda od strane agresivnih velikosrpskih nacionalista, protivnika


76

crnogorske nezavisnosti, sprovo|ena uz direktnu podr{ku EU i SAD.Govor predsednika SNS Boìdara Bojovi}a u Bijelom Polju 8. aprila 2001.u tom pogledu osta}e za pam}enje: govornikovo upozorenje «gospodiMuslimanima» da }e ukoliko podrè nezavisnu Crnu Goru biti nu`no «fik-sirani kao krivci» bilo je i ne{to mnogo gore od obi~nog govora mr`nje, akvalifikovanje ovog govora-pretnje u Izve{taju OEBS tek kao nekih«ru`nih re~i» bilo je i ne{to mnogo lo{ije od obi~nog jezi~kog eufemizma.U slu~aju ve}inskih Crnogoraca, i to i onih dvostrukih i onih drugih,me|utim, inovacija odnosno kombinacija starog i novog u ovogodi{njemvelikosrpskom etni~kom inìnjeringu bila je mnogo sloènija. Glavna metaovog inìnjeringa bili su ve}inski Crnogorci a ne manjinski Muslimani(Bo{njaci) odnosno Albanci, a sredi{te ove mete upravo ona specifi~nadvostrukost dela Crnogoraca o kojoj je gore bilo re~i. Za dve vrsteCrnogoraca, inìnjeri velikosrpskog nacionalizma, ovoga puta, dizajniralisu, zapravo, dve razli~ite mada povezane vrste etni~ke presije i manipu-lacije. Za neambivalentne Crnogorce dizajnirani su fiktivni «Dukljani» kaojedna vrsta veoma specifi~nog demona i verbalnog odnosno ideolo{kogoblika etni~kog ~i{}enja Crnogoraca (ukoliko na odgovaraju}im mestima«dukljansku koaliciju», «dukljanske fanatike» i «dukljanske fundamental-iste» samo zamenite sa «antisrpskom koalicijom», «usta{kim fanaticima» i«muslimanskim fundamentalistima», naime, lako }ete se uveriti da je tuzaista re~ o onom istom mehanizmu indukcije mr`nje i nasilja koji je odstrane istih aktera u Crnoj Gori i drugim postjugoslovenskim zemljama poprvi put pokrenut jo{ po~etkom 1990-ih). [to su ovom obrascu i{la na rukui neka preterivanja od strane samih «Dukljana», pre svega jedna vrsta nji-hovog odbrambenog ali anahronog i kontraproduktivnog supstancijalizmai istoricizma, to je, naravno, tako|e ve} vi|ena stvar: «mirror-image trap»(Teda Skokpol), zamka lika u ogledalu, opasnost da u te{koj borbi protivopresora i sama `rtva (makar jednim delom) oboli od bolesti opresora,opasnost odnosno zamka je koju je u veku mr`nje i nasilja malo koja od`rtava mr`nje i nasilja uspe{no izbegla (dovoljno je samo setiti se primerakomunista i Jevreja). Za one druge, ambivalentne, dvostruke Crnogorce,agresivni velikosrpski nacionalisti ovoga puta konstruisali su novi, jednakofiktivni, kvazireligiozni identitet «Ve}inski pravoslavni narod». Nakon {tosu neambivalentni Crnogorci eksterminirani kao «Dukljani», sada je,pomo}u «Ve}inskog pravoslavnog naroda», trebalo jo{ samo asimilovatione druge, ambivalentne, dvostruke Crnogorce. Pored toga, konstruisanjemnepostoje}eg zbirnog identiteta Srba i Crnogoraca pod imenom«Ve}inskog pravoslavnog naroda», trebalo je omogu}iti odnosno olak{ati idokazivanje glavnog propagandnog stava protivnika nezavisnosti CrneGore o navodno «ubedljivoj ve}ini ve}inskog naroda» za zajedni~kudràvu Crne Gore i Srbije.


77

Me|unarodni uticaj

Zapad je umoran od Balkana. Donacije sve upitnije. Bezbednosniaranàmni isto tako. Dòrd` Bu{ Mla|i ve} je najavio povla~enje trupaSAD iz regiona. Lokalna dru{tva mora}e po~eti da se staraju sama o sebi.SAD ne mogu da brane slabe nacije-dràve u izgradnji. Ovako najkra}eglasi aktuelna latentno-rasisti~ka mitologija i racionalizacija vladaju}ihpoliti~kih i bezbednosnih klasa Zapada na Balkanu. Naravno, ~injenice susasvim druga~ije. Lokalni faktori jesu bili najodgovorniji za postju-goslovenske ratove, ali se Zapad u ove nije uklju~io zbog humanitarnih,nego zbog mnogo prozai~nijih razloga: ~ak i u oficijelnim dokumentimaNATO danas se moè ~itati o tome kako je ova hladnoratovska organi-zacija preìvela i evoluirala upravo zahvaljuju}i posthladnoratovskoj krizina Balkanu. Nakon zadovoljenja ove geopoliti~ke potrebe prvog reda,sada se zbog tih istih, geopoliti~kih razloga, postjugoslovenske zemljenameravaju prepustiti svojoj sudbini, ali je za vladaju}e krugove Zapadamnogo prihvatljivije da ove razloge pritom prikazuju kao navodni zamorhumanitarnog materijala, a ne kao prosti ra~un sebi~nih kapitalisti~kihinteresa.

Uprkos tome, ve} i prve lo{e posledice kratkovide me|unarodnerealpolitike na Balkanu sasvim su o~igledne. Ne mora se uop{te biti nekiposebni ekspert za probleme me|unarodne politike i bezbednosti, pa znatiodnosno videti kako je ~ak i sama najava povla~enja trupa SAD saBalkana od strane novog ameri~kog predsednika, kao neka vrsta kodira-nog ali nepogre{ivog zelenog svetla, ili kao neka vrsta inicijalne kapisle,zapravo, pokrenula odnosno podstakla najnoviji prete}i talas agresivnogvelikodràvnog nacionalizma i nasilja u regionu, od ratnih pretnjivelikoalbanskih militarista na jugu Srbije i u Makedoniji, prekovelikohrvatske pobune u Zapadnoj Hercegovini, pa sve do najnovijevelikosrpske pretnje u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. U tome jeprokletstvo novog internacionalizma. Kada ste u neki proces involvirani,kao {to je Zapad danas involviran u proces na Balkanu, iz tog procesa sene moète tek tako povu}i. Ne barem bez odre|enih posledica i odgov-ornosti. Drugim re~ima, posledice i odgovornosti nastupaju bilo da osta-jete bilo da se povla~ite. U slu~aju da ostajete, posledice i odgovornosti supoznate. Ali nije te{ko zamisliti ni kakve posledice i odgovornosti mogunastupiti u slu~aju da se povu~ete. Uostalom, i sama najava SAD da }e sepovu}i sa Balkana, ove posledice i odgovornosti, to jest najnoviji talasnacionalisti~kog nasilja u regionu, ve} je proizvela, pa je utoliko lak{ezamisliti kakve bi posledice i odgovornosti samo mogle nastupiti ukolikobi do prevremenog povla~enja zaista i do{lo. Ostati i pomo}i oslabljenim


78

dru{tvima i dràvama na Jugoistoku Evrope da izgrade vladavinu prava idemokratiju a time i dugoro~nu i kvalitetnu bezbednost i stabilnostregiona, ili se povu}i i ova dru{tva i dràve na taj na~in izru~iti na milosti nemilost vladavini sile i neprava a time i dugoro~noj nestabilnosti inasilju u regionu, ovo su dve jedine realne i realisti~ne alternative Zapadana Balkanu. Sve ostalo je samo opasna ideolo{ka (samo)obmana, koja nadug rok moè biti fatalna i za samu Evropu i Zapad, ne samo za neposred-no ugroène narode Balkana.

Ovo se veoma dobro videlo i u slu~aju dominantnog uticaja me|unar-odne zajednice, posebno EU i SAD, na re{avanje crnogorskog dràvnogpitanja u izbornoj 2001. U drugom, odnosno predizbornom, izbornom ipostizbornom kvartalu 2001, prvobitno generalno protivljenje EU i SADcrnogorskoj nezavisnosti, pretvorilo se i u sasvim konkretno suprotstavl-janje ovih faktora ve}inskoj volji gra|ana Crne Gore za dràvnom nezav-isno{}u, koju su ovi, uprkos sna`nim politi~kim, ekonomskim, diplo-matskim, pa i nediplomatskim pritiscima, izrazili apsolutnom ve}inom od54% glasova. Negiranje prava na samoopredeljenje od strane mo}nih fak-tora me|unarodne zajednice povremeno je dobijalo i sasvim grube oblikeme{anja u unutra{nji politi~ki ìvot: protivljenje manjinskoj vladi koju jeLSCG nudio po~etkom godine, forsiranje vanrednih parlamentarnih izbo-ra nakon toga, suprotstavljanje predizbornoj, a zatim i postizbornoj koali-ciji stranaka koje se zalaù za dràvnu nezavisnost. Uz sve ovo, i{la je ineskrivena i sna`na politi~ka podr{ka projugoslovenskim odnosno prove-likosrpskim strankama Koalicije «Zajedno za Jugoslaviju», koja je uodre|enim trenucima dobijala ~ak i krajnje bizarne forme, na primeru~e{}e ambasadora SAD u Beogradu Vilijema Montgomerija kao gosta napartijskoj konferenciji za {tampu jedne od onih stranaka (SNP), i to usredzahuktale predizborne kampanje. Najzad, lo{a ume{anost EU i SAD uunutra{nji politi~ki proces u Crnoj Gori, u odre|enim momentima, dobi-jala je i krajnje kompromituju}e oblike, kao {to je bio slu~aj i sa onim gov-orom u Bijelom Polju, kao i uop{te sa jednom zna~ajnom komponentommr`nje i zastra{ivanja, koja je bila prisutna u kampanji protivnikacrnogorske nezavisnosti, a od koje se EU i SAD ili nisu ogradile, ili su tou~inile krajnje neuverljivo i mlako. Na ovaj na~in, EU i SAD su se najdi-rektnije i najnegativnije uklju~ile i u veoma sloèn i bolan proces defin-isanja odnosno redefinisanja etni~kih identiteta u krizi, te postale direktansau~esnik starog-novog etni~kog inìnjeringa agresivnih velikosrpskihnacionalista. Ovo poslednje nije ni malo slu~ajno: stepen poreme}enostilokalnih me|uetni~kih i politi~kih procesa i struktura u Crnoj Gori iregionu, kao i stepen involviranosti Zapada u ove poreme}aje, procese istrukture, danas je ve} toliko veliki da se bez preterivanja moè ozna~iti i


79

kao franke{tajnovski, to jest kao izuzetno, ~ak dramati~no nestabilan,osetljiv i ranjiv. To je i glavni razlog zbog kojeg }emo na kraju ovogizve{taja jo{ jednom ponoviti onu istu staru generalnu preporuku koju smove} bezbroj puta ponovili u svim na{im prethodnim izve{tajima: umestojednostranog svrstavanja bilo na koju stranu u sporu, kao i umesto even-tualnog potpunog povla~enja iz Crne Gore i regiona, dakle umestopona{anja koja bi mogla samo da produè zapo~etu franke{tajnovsku ten-denciju, me|unarodna zajednica, posebno EU i SAD, morale bi kona~noda otpo~nu politiku jedne vrste aktivne neutralnosti, to jest politikuvr{enja pritiska na strane u sporu, pristalice i protivnike crnogorske neza-visnosti, ne u pravcu ove ili one konkretne dràvne varijante, nego upravcu re{avanja pitanja dràvnog statusa Crne Gore u skladu sa uni-verzalnim me|unarodnim demokratskim pravilima, standardima i proce-durama, pa kakav god takozvani kona~ni rezultat ovog procesa bio nakraju.

Reforme i referendumTre}i kvartal 2001.

Uvod

Tridesetog juna ove godine, jedna od najaktivnijih i najuglednijihme|unarodnih analiti~kih grupa, Inicijativa za evropsku stabilnost (ESI),objavila je u Briselu svoj najnoviji izve{taj o Crnoj Gori pod naslovom«Retorike i reforme: studija slu~aja izgradnje institucija u Crnoj Gori1998-2001». Pod vi{e nego sugestivnim naslovom, grupa je u ovomizve{taju bogato argumentovala svoj glavni kriti~ki nalaz: da je relativnoizda{na inostrana pomo}, koja je u izve{tajnom periodu Crnoj Gori ubriz-gavana pre svega zbog slabljenja i ru{enja Milo{evi}evog reìma, u oblastistvarnih ekonomskih i politi~kih reformi, proizvela prili~no mr{ave rezul-tate. Relativno povoljne ocene dobile su samo dve op{te politi~ke oblasti(op{ti nivo parlamentarne kulture i tolerancije i relativno o~uvanime|uetni~ki odnosi), zapo~ete reforme u oblasti ekonomije dobile sume{avinu prelaznih i lo{ih ocena, dok je potpuno izostajanje reformi uoblasti javne uprave, pravosu|a i lokalne samouprave dobilo najlo{ijeocene. Kao najuverljiviji sinteti~ki pokazatelj istrajavanja ìlavih antire-formskih monopola ispod zavodljive retorike reformi, iznet je i egzaktanpodatak, upu}enima ve} dobro poznat, po kojem ~ak ~itavih 60% od svihzaposlenih u ovoj republici ìvi od plata i drugih oblika primanja izdràvnog budèta. Mada vi{e uzgred i implicitno nego sistematski ieksplicitno, grupa je kriti~ki ukazala i na neprincipijelnost, odnosno na


80

razliku izme|u retorike i realpolitike u pona{anju me|unarodne zajednice,i to najpre na njenu prili~nu nekriti~nost prema nevelikim rezultatimareformi u Crnoj Gori u vreme kada je otpor ove republike od strane velik-ih sila instrumentalizovan pre svega za potrebe slabljenja i slamanjaMilo{evi}evog reìma u Beogradu tako da se o stvarnim dometima refor-mi nije mnogo ni vodilo ra~una, a zatim, u sasvim suprotnom smeru, i nanjenu politi~ki instrumentalizovanu i iskrivljenu kriti~nost, pa i jednuvrstu grube ekonomske i diplomatske izolacije ove republike nakon padaMilo{evi}evog reìma u Beogradu, ovoga puta zbog i protiv sve sna`nijete`nje Crne Gore ka obnavljanju pune dràvne nezavisnosti.

I bez ulaènja u podrobnije izlaganje odnosno vrednovanje izve{tajaESI od 30. juna ove godine, valja ista}i njegov veliki op{ti zna~aj: nepunugodinu nakon pada Milo{evi}evog reìma u Beogradu, u jednoj sasvimnovoj i sloènoj dinamici koja je posle tog pada otpo~ela, nakon vanred-nih parlamentarnih izbora odrànih najpre u Srbiji (u decembru 2000), azatim i u Crnoj Gori (u aprilu 2001), usred sve aktuelnijeg i intenzivnijegkretanja Crne Gore ka referendumu o dràvnoj nezavisnosti, ovaj izve{tajje analiti~ki hladno, jasno i precizno upozorio na ono drugo, potisnutopitanje ekonomskih, politi~kih i pravnih reformi, kao i na sloèn i komp-likovan odnos izme|u tih reformi i referenduma o dràvnoj nezavisnosti.Ovaj odnosno tre}i kvartalni izve{taj CEDEM-a za 2001. godinu odràvnom pitanju Crne Gore inspirisan je upravo pomenutim izve{tajemESI, i posve}en je podrobnijem razmatranju onog sloènog i kompliko-vanog odnosa izme|u reformi i referenduma koji je u tom izve{taju samoimpliciran.

Problem

Da je za uspe{no otpo~injanje i sprovo|enje reformi u jednom dru{tvuneophodan {irok i stabilan konsenzus glavnih snaga i aktera tog dru{tvaoko osnovnih elemenata i pravaca promena, poznato je i gotovo da imasnagu aksioma. înjenica da je u nekim danas razvijenim industrijskimdru{tvima ovaj konsenzus u XIX i XX veku imao formu sna`ne nacional-isti~ke pa i ratnonacionalisti~ke mobilizacije, neke analiti~are iz svetanavela je na krivi zaklju~ak da se i u slu~aju aktuelnih postjugoslovenskihratova mo`da radi o jednoj vrsti zakasnele i nasilne modernizacije.Naprotiv, analiti~ari koji su iole konkretnije analizirali postjugoslovenskeprocese, veoma dobro znaju da su glavni projekti i akteri agresivnihnacionalizama u postjugoslovenskim zemljama u poslednjih deset-pet-naest godina bili (a najve}im delom i ostali) izrazito anti-modernizacijski


81

odnosno anti-reformski orijentisani. Osim toga, i u tesnoj vezi sa tim,agresivni nacionalizmi su u ovim zemljama od samog po~etka bili osu|enina samodestrukciju, zato {to su za~eti, razvijeni i kulminirali u nacionalnoizrazito heterogenim i podeljenim a ne homogenim dru{tvima. Najzad, ~aki nakon zavr{enog poslednjeg ciklusa samodestrukcije (1989-99), ruinira-no dru{tvo ostalo je duboko podeljeno, i kao takvo glavni problem iprepreka za kona~no pa makar i zakasnelo otpo~injanje reformi. To seveoma dobro vidi i u slu~aju dana{nje Crne Gore.

Crna Gora je i danas nacionalno i politi~ki duboko podeljeno, ~akblokirano, paralisano dru{tvo. Specifi~nost Crne Gore je da glavna i naj-dublja linija etnopoliti~ke podele ne ide linijom Crnogorci-Muslimani-Bo{njaci-Albanci, nego linijom Crnogorci-Srbi-Velikosrbi. Ova osnovnalinija dodatno je produbljena i komplikovana unutra{njom podelom samihCrnogoraca na takozvane stopostotne Crnogorce, koji se zajedno sa man-jinskim narodima (Muslimanima odnosno Bo{njacima i Albancima)zalaù za obnovu nezavisne Crne Gore, i takozvane dvostruke Crnogorce-Srbe, dakle na one Crnogorce koji sebe na razli~it na~in smatraju istovre-meno Crnogorcima i Srbima, i koji se konsekventno i zajedno sa Srbimazalaù za opstanak zajedni~ke dràve Crne Gore i Srbije. U periodu 1989-97, Crna Gora je, kao {to je dobro poznato, bila (ne)voljni sau~esnikvelikosrpskih ratova, u me|unarodnoj izolaciji, i u nekoj vrsti negativnetranzicije, od jednog, komunisti~kog, ka drugom, agresivnonacionalisti-~kom kolektivizmu. Nakon velike krize u Srbiji u jesen i zimu 1996-97, inakon raspada do tada jedinstvenog DPS u Crnoj Gori 1997, u periodu1997-2000, Crna Gora je zakratko uspela da, verovatno uz presudnuekonomsku i politi~ku pomo} me|unarodne zajednice, najpre izgradi rel-ativno {iroku, gra|ansku, antinacionalisti~ku, antivelikosrpsku i prorefor-msku koaliciju, a zatim i da zapo~ne veoma spor i mukotrpan proces poz-itivne tranzicije. Slede}a prekretna ta~ka bio je pad Milo{evi}evog reìmau Beogradu 5. oktobra 2000. Paradoksalno, ali od tog momenta Crna Gorapo~inje da zapada u jednu vrstu nove blokirane tranzicije. Pona{anjeme|unarodne zajednice i ovog puta }e biti presudno, samo sada u obrnu-tom smeru. Dotada{nja realpolitika velikih sila, koja se sastojala u podsti-canju i instrumentalizovanju crnogorskog indipendizma radi ru{enjaMilo{evi}evog reìma, nakon pada ovog reìma, preokrenu}e se u direkt-no protivljenje i gu{enje u me|uvremenu sna`no, verovatno i nepovratnonarasle te`nje Crne Gore odnosno Crnogoraca ka obnovi pune dràvnenezavisnosti. Jo{ gore, s obzirom na to da je u Crnoj Gori u me|uvremenuve} uspostavljena i relativno jasna pozitivna korelacija izme|uproindipendista i proreformista, odnosno izme|u antiindipendista i antire-formista, nova, sada eksplicitno i «tvrdo» antiindipendisti~ka politika


82

velikih sila u narednih nekoliko meseci posta}e glavni izvor snage ipodr{ke antireformskih snaga, i na taj na~in i jedan od glavnih faktorablokiranja zapo~ete tranzicije. U poslednje vreme, u nekim me|unarodnimkrugovima po~ela je da se shvata sva kratkovidost i {tetnost ovakve poli-tike ne samo za reforme u Crnoj Gori nego i za dugoro~nu stabilnost ibezbednost regiona, pa se u tom smislu ve} mogu ~uti odnosno pro~itati iveoma autoritativni i argumentovani zahtevi da se prestane sa «tvrdom»,bezuslovnom i bezalternativnom me|unarodnom podr{kom zajedni~kojdràvi Crne Gore i Srbije, odnosno da se Crnoj Gori i njenim gra|animaomogu}i da o svom dràvnom pitanju i statusu odlu~e slobodno i bezme{anja sa strane (Garet Evans i Piter Palmer iz Me|unarodne kriznegrupe, Danijel Server iz Instituta za mir iz Va{ingtona, implicitno ipomenuta ESI iz Brisela). Dominantno stanovi{e me|unarodne zajednice,me|utim, i dalje je nepromenjeno, i neizvesno je da li }e, te da li dovoljnobrzo, do promene ovog stanovi{ta uop{te do}i. Za to vreme, to je na àlostve} sasvim izvesno, postkomunisti~ka tranzicija u Crnoj Gori i dalje je ustanju politi~ke paralize i blokade.

Konceptualizacija

U aktuelnoj tranziciologiji dosta jasno i sna`no izraèni su i neki glavnisimptomi krize savremene dru{tvene nauke, koji su opet samo jedan odbrojnih aspekata krize savremenog svetskog sistema i civilizacije. Izrazitaneravnoteà izme|u vi{ka spolja{njih opisa (deskripcija) i manjkaunutra{njeg razumevanja (interpretacije) problema, jedan je od takvihsimptoma. Ovaj simptom jasno se moè uo~iti i u preovla|uju}em treti-ranju problema crnogorske tranzicije. I o ovoj postoje relativno brojne ikvalitetne deskripcije, ali ne i isto takve interpretacije. Posebno retke, ~akkriti~ne, jesu kvalitetne konceptualizacije. Zbog toga se na{ izve{taj u nas-tavku manje bavi suficitarnim deskripcijama a vi{e deficitarnim inter-pretacijama i konceptualizacijama.

Jedan od glavnih deficita odnosno nedostataka aktuelne tranziciologije,koji se jasno vidi i u slu~aju crnogorske tranziciologije, jeste nekriti~ko treti-ranje, to jest potpuno izostavljanje, zapostavljanje ili iskrivljivanje me|unar-odnog faktora, do kojeg dolazi zbog izbora pogre{ne jedinice analize. Uvladaju}oj dru{tvenoj nauci, pa i aktuelnoj tranziciologiji, koja je jedna odnjenih privilegovanih grana, glavna ili ~ak jedina jedinica analize jeste naci-ja-dràva. Kako je, zbog objektivnog privrednog i dru{tvenog rasta, razvojai promene, barem od druge polovine XX veka, glavni okvir ukupne socijalnedinamike nepovratno postao svet, svetska celina, svetski sistem, a ne vi{e


83

pojedina~na nacija-dràva, to vladaju}a dru{tvena nauka, kao i njena privile-govana grana, koja se i dalje drì isklju~ivo ili prete`no onog prohujalogpojedina~nog okvira, zbog toga nu`no pada u jednu vrstu metodolo{kog par-tikularizma i parohijalizma. Usled ove fatalne metodolo{ke gre{ke, ona, daupotrebimo ~uvenu metaforu, od «drveta» (pojedina~nih tranzicija) nije ustanju ~ak ni da opazi a kamoli razume «{umu» (tranziciju svetskog sistema~iji su sastavni deo i one pojedina~ne tranzicije).

Opisana metodolo{ka (epistemolo{ka) gre{ka tesno je povezana i sajednom drugom, zapravo starom metodolo{kom (ideolo{kom) slabo{}uvladaju}e dru{tvene nauke, sa njenom otvorenom ili prikrivenomnekriti~no{}u prema vladaju}im dru{tvenim i politi~kim faktorima. Kakose od druge polovine XX veka sve ve}a koli~ina realne dru{tvene ipoliti~ke mo}i sistemski i sistematski preme{ta sa nacionalno-dràvnih natransnacionalno-transdràvne nivoe i faktore, me|utim, to se i potpunoizostavljanje ili zapostavljanje ovih drugih nivoa i faktora pojavljuje,zapravo, kao glavni oblik njihovog ideolo{kog iskrivljivanja i servisiran-ja. I ova druga slabost jasno se vidi u slu~aju aktuelne tranziciologije, i tokako uop{te, tako i u slu~aju Crne Gore. Primera radi, o nedostacimalokalnih postjugoslovenskih i crnogorskih politi~kih elita i aktera, o nji-hovoj sistemskoj kratkovidosti, oportunisti~kom parazitizmu (monopoliz-mu), najzad i demonskoj (zlo~ina~koj) sposobnosti (o kojoj je pisao jo{Maks Veber), skoro da je sve poznato, o sli~nim, pa makar i ne{to ilimnogo blaè izraènim nedostacima me|unarodnih aktera u ovoj krizi,me|utim, veoma malo ili ni malo. Pored otklanjanja opisanogmetodolo{kog i analiti~kog nedostatka, odnosno neravnoteè izme|uhipertrofiranih lokalnih i atrofiranih me|unarodnih nivoa i faktora, slede}iodeljak ovog teksta, koji je i njegov glavni deo, ima za cilj jo{ i da ukaèna ono {to je u svemu ovome jo{ va`nije ako ne i najva`nije, a to je praviodnos izme|u me|usobno uslovljene i povezane, dvostruke artikulacije,koja izme|u ovih nivoa i faktora celo vreme, iako ideolo{ki zamra~eno iiskrivljeno, ipak, postoji i deluje.

Artikulacija

Tek prethodna konceptualizacija omogu}ava odgovaraju}e, to jestpro{ireno i pobolj{ano razumevanje na{eg klju~nog problema, problemaodnosa izme|u reformi i referenduma. Su{tina je u tome da aktuelna krizaidentiteta, koja je u osnovi na{eg referendumskog problema, nije pogodi-la samo crnogorsko dru{tvo, i ostala slaba i zavisna dru{tva periferije ipoluperiferije Balkana, Evrope i sveta, nego i najrazvijenija i najstabilnije


84

dru{tva centra (centara) savremenog svetskog sistema. U ovim drugim,dodu{e, ta kriza, u pore|enju sa onim prvim, jo{ uvek ima mnogo blaè,modifikovane, ponekad ~ak i neprepoznatljive oblike ispoljavanja, ali je iu njima ona su{tinski identi~na. Aktuelni talas «globalizacije», koji sepodigao i krenuo nakon pada komunizma i kraja hladnog rata, a koji je,zapravo, samo najnoviji talas (post)modernizacije, preplavio je ~itav svet,pritisnuo sve njegove razli~ite zone i delove, i doveo do problemaotvorenosti, preispitivanja i krize sve njegove zate~ene entitete, identitete,kvantitete i kvalitete. Kraj hladnog rata u poslednjih dvanaest godina nijeobeleìo samo spektakularni i violentni raspad SFRJ, te odgovaraju}a,zarazna i lan~ana kriza identiteta, koja se, treba li to uop{te nagla{avati,dovr{ava tek u dana{njoj Crnoj Gori, nego i manje spektakularan i nenasi-lan ali su{tinski identi~an proces destabilizacije i krize samog(zapadno)evropskog identiteta. Da li je Balkan deo Evrope ili Orijenta,nije bilo te{ko pitanje samo za elite i mase Balkana, nego i za elite i maseEvrope. Sve do dejtonske prekretnice, zapadne vlade na ovo pitanje odgo-varale su uglavnom negativno, i ovakav njihov odgovor zna~ajno je dopri-nosio njihovoj fatalnoj neaktivnosti i posledi~noj eskalaciji postju-goslovenskih problema. Uostalom, ~ak i danas, {est godina nakonDejtona, pa i nakon Pakta Stabilnosti i Ugovora o stabilizaciji i asocijaci-ji, koji su u tom pogledu predstavljali nesumnjivo zna~ajne korake napred,ostaci negativnog odgovora na ono pitanje produìli su da komplikuju oveprobleme. Ovi ostaci produèno komplikuju, to jest obja{njavaju i najve}ibroj neadekvatnih, kratkovidih i kontraproduktivnih stavova EU i SAD i ure{avanju crnogorskog dràvnog pitanja 2001.

âk i bez obzira na razli~ite oblike i intenzitete ispoljavanja, kriza iden-titeta uvek i svugde podrazumeva pre svega porast ose}anja neizvesnosti,ugroènosti i straha, koji dalje indukuje masovne histerije i agresije. Zbogop{te nerazvijenosti i nestabilnosti, ova kriza na periferiji i poluperiferijinaj~e{}e dobija otvoreni nasilni oblik, i taj nam je oblik na Balkanu uposlednjih dvanaest godina, na àlost, veoma dobro poznat, ali se trendzatvaranja, kontrakcije, ksenofobije, rasizma, arogancije, pa i razli~itihoblika manje ili vi{e prikrivene agresije jasno moè uo~iti i u pona{anjuelita i masa centra, u na{em slu~aju EU i SAD, {to nam je, isto tako, i naàlost, veoma dobro poznato. Kako za razumevanje tako i za re{avanjepostjugoslovenske a unutar ove i aktuelne crnogorske politi~ke i dràvnekrize, od odlu~uju}eg je zna~aja ne samo analiti~ko rasvetljavanje ove dvestrane posthladnoratovske krize identiteta, nego, jo{ vi{e, i sinteti~karekonstrukcija njihove dvostruke uzajamne uslovljenosti, povezanosti iartikulacije. Bez ove poslednje, naime, nije mogu}e i ono najva`nije:izvan teorije zavere i teorije gre{ke (dakle racionalno, argumentovano i


85

uverljivo) objasniti kako je to mogu}e da su zapadne demokratske vlade uproteklih dvanaest godina toliko dugo i toliko ~esto, nekada otvoreno anekada prikriveno, ali uvek oportunisti~ki kratkovido i kontraproduktivnopaktirale sa lokalnim agresivnonacionalisti~kim i nedemokratskimvladama i snagama u regionu (ranije sa reìmom Slobodana Milo{evi}a adanas sa njegovim velikosrpskim ostacima u Crnoj Gori i Srbiji u oblikukoalicije «Zajedno za Jugoslaviju» i delova koalicije «Demokratskeopozicije Srbije» predvo|enih Vojislavom Ko{tunicom).

Pored toga, rekonstrukcija o kojoj je re~ neophodna je i radi rekonstruk-cije pravne, politi~ke i moralne odgovornosti, bez koje po definiciji nemoè biti re{enja ne samo crnogorskog, nego i svih drugih sli~nih pitanja uregionu. Odgovornost za nastanak pa i za re{avanje svih ovih pitanja imajunajpre i u najve}oj meri lokalne, a zatim i u sve ve}oj meri, posebno posleDejtona (1995) i Kosova (1999), i me|unarodne elite, organizacije, institu-cije i vlasti. I dok je u prvoj polovini preovladavala poznata nacionalisti~kaneodgovornost lokalnih vlasti, koja se naj~e{}e skrivala iza razli~itih obli-ka teorija zavere, u drugoj polovini procesa, pa i danas, ovoj se na Balkanupridruìla jo{ i jedna vrsta u me|uvremenu uspostavljene i razvijeneme|unarodne neodgovornosti. U me|uvremenu uspostavljene i razvijeneme|unarodne vlasti u ovom regionu, naime, dobile su zna~ajne mandate iresurse, ali ne i jasne i konkretizovane odgovornosti, pa je ovakav o~igled-ni nesklad veoma brzo postao i problem za sebe. Kome su ove vlasti su{tin-ski odgovorne? Svojim nacionalnim populacijama i vladama, koje unajve}oj meri ne trpe posledice njihovih mera i akcija na Balkanu?Me|unarodnim zajednicama i organizacijama, koje su jo{ uvek relativnoamorfne i slabe, i koje jo{ manje trpe posledice tih mera i akcija? Lokalnimpostjugoslovenskim populacijama i vladama, koje u najve}oj meri i najdi-rektnije trpe mere i akcije me|unarodnih vlasti, ali koje su istovremenostavljene pod jednu vrstu njihovih atipi~nih, «mekih», poluprotektorata? Uovakvoj situaciji, ne treba da ~udi {to je ovde i danas najomiljenija igravlasti igra «blame game»: igra krajnje neodgovornog i netransparentnogprebacivanja odgovornosti sa lokalnih na me|unarodne i obrnuto same|unarodnih na lokalne vlasti i tako u krug beskona~no. A kvalitetnog itrajnog re{avanja brojnih nagomilanih problema u regionu, to je bar sasvimjasno, ne moè biti bez uspostavljanja adekvatnog i transparentnog sistemaodgovornosti svih koji su u ove probleme involvirani. Najzad, treba li touop{te i posebno isticati, nakon potpunog sloma, te po~etka procesa poste-pene ali te{ke obnove razorenog sistema odgovornosti lokalnih vlasti,najve}i, ~ak kriti~an, odlu~uju}i zna~aj za ukupnu obnovu i rekonstrukcijudru{tava u regionu u ovom trenutku ima upravo transparentno preuziman-je odgovaraju}eg dela odgovornosti od strane me|unarodnih vlasti.


86

Pogled unapred

U poslednjem odeljku ovog izve{taja ukratko }emo ponoviti samonekoliko glavnih stavova i preporuka iz na{ih ranijih izve{taja, ovogaputa, naravno, dodatno poduprtih i osnaènih konceptualnim razmatranji-ma kojima je u prethodna dva odeljka posve}ena najve}a pa`nja.

Nerazumevanje problema identiteta o kojem je bilo re~i u prethodnomodeljku, navelo je protivnike crnogorske nezavisnosti u me|unarodnojzajednici, Srbiji i Crnoj Gori, na pogre{no uverenje da je jedini ili glavniproblem odnosa izme|u Crne Gore i Srbije problem nedemokratskogMilo{evi}evog vo|stva i reìma u Srbiji. Iz ovog pogre{nog uverenjaproiza{lo je i pogre{no o~ekivanje da }e sama promena tog vo|stva ireìma automatski dovesti i do spla{njavanja, ako ne i potpunog nestankaindipendisti~kog àra u Crnoj Gori. Rezultati vanrednih parlamentarnihizbora u Crnoj Gori odrànih 22. aprila 2001. egzaktno su demantovalitakva o~ekivanja. Razlika od osam procenata (54:46) u koristproindipendisti~kih partija nije bila onoliko ubedljiva koliko su te partije injihovi glasa~i o~ekivali, i koliko je bilo neophodno da me|unarodnazajednica da zeleno svetlo za odràvanje planiranog referenduma o neza-visnosti ve} u julu teku}e godine, ali je i pored toga ta razlika bila jasna iindikativna. I nakon ovih izbora, naime, u Crnoj Gori je produèna jednavrsta iscrpljuju}e i mrcvare}e politi~ke pat-pozicije, krize, blokade, pa ikonfuzije, ali su se zahvalju}i tim izborima po~eli javljati i prvi znacipomeranja sa mrtve ta~ke, prvi ohrabruju}i nagove{taji napretka irazre{enja. Ovo poslednje odnosi se pre svega na postepeno ali sveuo~ljivije {irenje svesti o neophodnosti referenduma, i to kako u CrnojGori, tako i u Srbiji i u me|unarodnoj zajednici. Pristalice i protivnicicrnogorske nezavisnosti kao da su tek posle ovih izbora po prvi put po~elida se uzajamno ozbiljno shvataju i uvaàvaju. I da se tek posle ovih izbo-ra ujedinjuju makar oko saglasnosti da je prethodno re{avanje nere{enogdràvnog pitanja conditio sine qua non otpo~injanja ìvotno neophodnih ineodlo`nih ekonomskih i politi~kih reformi.

Uporedo i u tesnoj vezi sa {irenjem svesti o neophodnosti referenduma,nakon aprilskih izbora u Crnoj Gori i Srbiji dolazi i do sve uo~ljivijegpomeranja, pa i promene glavnog politi~kog cilja, agende i fokusa.Relevantne politi~ke snage u Crnoj Gori i Srbiji sve manje raspravljaju oprednostima i nedostacima razli~itih oblika dràvnog ure|enja (federacija,konfederacija, nezavisnost), a sve vi{e o konkretnim putevima, meha-nizmima i postupcima za re{avanje dràvnog statusa, drugim re~ima svemanje o supstancijalnom, a sve vi{e o proceduralnom konsenzusu. Jednim


87

delom, to je sigurno i zbog objektivne (pre)zasi}enosti politi~ke javnostiraspravama o pomenutim oblicima, te zbog prili~no ra{irenog i osnovanoguverenja da se, ni protivnicima ni sledbenicima, o ovim oblicima ne moère}i ne{to bitno novo. Drugim delom, me|utim, to je sigurno i zbog ume|uvremenu narasle svesti i spoznaje da na regionalnu stabilnost ibezbednost, kao i na uspe{nost neophodnih dru{tvenih reformi, u krajnjojliniji, mnogo manje mogu da uti~u ovi ili oni konkretni oblici dràvnogure|enja, a mnogo vi{e korektni ili nekorektni, transparentni ili netrans-parentni, demokratski ili nedemokratski postupci i procedure da se do tihoblika do|e. U svakom slu~aju, i ova skorija preorijentacija iusredsre|ivanje glavnih politi~kih faktora u Crnoj Gori i Srbiji sa supstan-cijalnog na proceduralni konsenzus, predstavlja zna~ajan, potencijalnomo`da ~ak i odlu~uju}i korak napred. Ukoliko sli~ne preporuke tako uti-cajnih me|unarodnih analiti~ara i eksperata kao {to su Garet Evans i PiterPalmer iz Me|unarodne krizne grupe iz Brisela, ili Danijel Server izInstituta za mir iz Va{ingtona, na primer, makar nagove{tavaju i sli~nuskoru preorijentaciju i koncentraciju glavnih me|unarodnih politi~kih fak-tora, tada se u skoroj budu}nosti moè o~ekivati i kona~no, demokratsko,kvalitetno i trajno re{enje dràvnog pitanja Crne Gore, te isto takvo,kona~no, demokratsko, kvalitetno i trajno regulisanje odnosa izme|u CrneGore i Srbije.

Referendum izme|u prava i politikeêtvrti kvartal 2001.

Uvod: o glavnoj temi ovog izve{taja

Izvestan stepen napetosti pa i konfliktnosti izme|u prava i politike(realpolitike) karakteri{e ~ak i najstabilnije demokratske sisteme centra. Unestabilnim i nedemokratskim ili poludemokratskim sistemima periferije,me|utim, ova napetost odnosno konfliktnost dobija najve}e mogu}erazmere. I najrazli~itije forme. Od sasvim prostih i o~iglednih oblikagrubog ignorisanja ili gaènja prava, do ne{to sloènijih, pa i najsloèni-jih oblika zaobilaènja ili zloupotrebe prava, koji su teè uo~ljivi ali nemanje opasni od onih prvih. A kada se u ~itav ovaj odnos uklju~e jo{ i poz-nati dvostruki standardi velikih sila (koji su prilikom involviranja ovih silau sve ~e{}e krize na periferiji pre pravilo nego izuzetak), tek tada se dobi-ja i kompletna slika problema. Kao {to je dobro poznato, malo gde i malokada je ovaj konfliktni pa i neprijateljski odnos izme|u prava i politike(realpolitike) bio toliko razvijen i manifestan kao {to je to bio slu~aj saBalkanom posle hladnog rata. Sticajem negativnih me|unarodnih i


88

unutra{njih okolnosti, a pre svega usled reaktivnog snaènja politike sile usvetskim i regionalnim razmerama nakon zlo~ina~kih teroristi~kih napadana SAD 11. septembra 2001, ovaj odnos }e negativno kulminirati, poredostalog, i u procesu re{avanja crnogorskog dràvnog pitanja u poslednjemkvartalu ove godine. Otuda i glavna tema ovog izve{taja.

Ovaj izve{taj ni u kom slu~aju ne predstavlja bilo kakvu vrstu sveobuh-vatne i sistematske pravne, to jest ustavnopravne i me|unarodnopravneanalize crnogorskog dràvnog pitanja, kakvu, primera radi, predstavljajuodgovaraju}i izve{taji OEBS-a, Badinterove ili Venecijanske komisije.Ambicija ovog izve{taja, kako i sam njegov naslov nagove{tava, istovre-meno je i ve}a i manja od toga. Ve}a jer se ovaj izve{taj ne zadovoljavatakozvanom ~istom pravnom analizom kao takvom (zato {to je takva anal-iza metodolo{ki i u svakom drugom pogledu apsolutno nedovoljna i infe-riorna), a manja jer se ne obavezuje na analizu svih, nego samo nekolikoodabranih faktora ili aspekata glavne teme. U tom smislu, nakon samonekoliko neophodnih generalnih odre|enja i kvalifikacija aktuelnecrnogorske ustavno-pravne, me|unarodno-pravne, te unutra{nje, region-alne i me|unarodne politi~ke zbilje, posebna pa`nja u ovom izve{taju bi}eposve}ena rasvetljavanju samo dva egzemplarna pravna i politi~ka pitan-ja iz aktuelnog crnogorskog dràvno-pravnog kompleksa, i to 1) pitanjanavodne neophodnosti dvotre}inske parlamentarne verifikacije rezultatareferenduma o nezavisnosti, i 2) pitanja takozvane potrebne referen-dumske ve}ine, zato {to se upravo na primeru ova dva pitanja, kao krozdve neuralgi~ne ta~ke, do bola sna`no, gotovo akupunkturno ta~no, moguda osete sve sloènosti i kontroverze celokupnog kompleksa.

SRJ fantomska dràva: interpretacija mo}i protiv mo}i interpretacije

Kada bi uop{te pa i u re{avanju crnogorskog dràvnog pitanja bilodovoljno samo pravo, tada ovog pitanja zapravo ne bi ni bilo: prirodno,istorijsko, dràvno, ustavno i me|unarodno pravo Crne Gore na nezavis-nost je potpuno nesporno, a ~injenica da je Srbija (a ne Crna Gora) ta kojaje serijom jednostranih i nasilnih akata od 1992-2001, a posebno, defini-tivno i nepovratno 6. jula 2000, sru{ila zajedni~ku ustavnu i dràvnu kon-strukciju (pa, dakle, izvr{ila i su{tinsku i fakti~ku ako ne i deklarisanusecesiju od nekada{nje zajedni~ke dràve SRJ), toliko je poznata, da jepravo pitanje, zapravo, ne da li ta ~injenica postoji, nego zbog ~ega se onai pored toga tako uporno i sistematski ignori{e, i to ne samo od straneSrbije i njenih «projugoslovenskih» lojalista u Crnoj Gori, nego ne manjei od strane takozvane me|unarodne zajednice. Naravno, odgovor na ovo


89

intrigantno pitanje ne leì uop{te u sferi prava, nego u sferi politike irelapolitike. Sa stanovi{ta ustavnog i me|unarodnog prava, i u svetlu onognajboljeg, holisti~kog i teleolo{kog tuma~enja tog prava, naime, bilo bisasvim adekvatno i dovoljno, to jest legitimno i legalno, ukoliko bi CrnaGora, odnosno njena skup{tina, svoju fakti~ku nezavisnost (do koje je,naglasimo to jo{ jednom, do{lo secesijom Srbije, a ne Crne Gore), prostoproglasila urbi et orbi, i to jednom jedinom skup{tinskom deklaracijom(dakle aktom koji samo objavljuje a ne stvara novo stanje). [to secrnogorsko dràvno pitanje nije ve} re{ilo ovim putem, nije, dakle, zbogpravnih, nego zbog politi~kih i realpoliti~kih razloga, to jest zbog poznatihrazloga unutra{nje, regionalne i me|unarodne stabilnosti i bezbednosti. Aovi razlozi, znamo, ponekad i uz sau~esni{tvo takozvane me|unarodnezajednice, prelaze ~ak i onu tanku crvenu liniju koja odvaja legitimnu irazumnu politi~ku obazrivost i zabrinutost, kojoj nema {ta da se prigovori,od prikrivenih ili neprikrivenih pretnji silom, koje zna~e kraj svake vla-davine prava i civilizacije.

U svakom slu~aju, solipsisti~ka teza o postojanju SRJ delo je inter-pretacije mo}i (velikih, regionalnih i lokalnih sila), a ne mo}i interpretaci-je (unutra{njeg i me|unarodnog prava). U zbilji, SRJ je fantomska, nepos-toje}a dràva. Srbija, a ne Crna Gora, ugasila je jednu za drugom sve njenevitalne ustavne funkcije, tako da je na mestu nekada{nje zajedni~ke dràvedanas ostala da zjapi samo velika i prete}a crna rupa (pravnici bi reklipravna praznina). Ve} nekoliko godina, od svih ustavnih funkcija i insti-tucija ove dràve, na teritoriji Crne Gore i Srbije, relativno regularnofunkcioni{u jo{ samo Savezna kontrola letenja, i samo delimi~no VojskaJugoslavije (jer ova u celini jo{ uvek nije stavljena pod efektivnu civilnukontrolu, da o kontroli od strane Crne Gore i ne govorimo). Kada su,odmah nakon pada Milo{evi}evog reìma u Srbiji, UN i druge me|unaro-dne organizacije, promtno priznale ovu i ovakvu tvorevinu, mnogi, pa iautor ovog izve{taja, bili su spremni da, uprkos svemu, u tom priznanjuvide i neku vrstu pragmati~ki neophodne i opravdane prve pomo}i novimpoliti~kim snagama Srbije, zato {to ove ~itav poslednji kvartal 2000, svedo vanrednih parlamentarnih izbora u samoj Srbiji 24. decembra tegodine, nisu imale nikakvog drugog institucionalnog oslonca u zemljiosim onog na nivou nekada{nje savezne dràve. Kada je ne samo ovo priz-nanje, nego i pritisak na Crnu Goru, produìo pa i eskalirao i tokom cele2001, me|utim, to se ve} vi{e nije moglo shvatiti nikako druga~ije negokao pravo nasilje nad ìvotom i pravom. SRJ je tako i definitivno postalakrajnje neobi~an bastard agresivnog velikosrpskog nacionalizma ikratkovidog evropskog oportunizma.


90

Verovatno zbog neke vrste ne~iste savesti, me|unarodna zajednica(posebno EU), prema crnogorskom dràvnom pitanju, zauzela je, zapravo,dvostruk i nekonzistentan, a ne jednozna~no negativan stav: ~as sa tvrdiminsistiranjem na fait accompli neobi~nog bastarda (SRJ), ~as sa makarna~elnim priznanjem prava Crne Gore da odlu~i druga~ije. Na ovu osno-vnu i lo{u ambivalenciju zatim su se nadovezale jo{ najmanje dve ozbiljnepoliti~ke i pravne gre{ke (koje posebno obilato i permanentno zloupotre-bljavaju «projugoslovenske» snage): najpre, konfuzija izme|u me|unaro-dne priznatosti (legitimnosti) i unutra{nje nepriznatosti (nelegitimnosti)SRJ, a zatim, na osnovu ove konfuzije, i pogre{na pretpostavka o teretudokazivanja u oblikovanju dràvnog statusa, koji navodno pada isklju~ivona crnogorske indipendiste a ne na one druge (ili barem jednako na obestrane {to bi u stvari bilo i najkorektnije). Umesto politike jednakih zahte-va (za verifikaciju i jedne i druge opcije) i jednakih pritisaka (na obe straneda po{tuju univerzalne demokratske procedure i standarde), koja bi u ovojstvari bila jedino adekvatna i produktivna, iz opisane serije pogre{nih pret-postavki tako je proistekla i sasvim pogre{na, kratkovida i kontraproduk-tivna politika me|unarodne zajednice (posebno EU), politika kojacrnogorske indipendiste sistematski diskrimini{e, a njihove politi~ke pro-tivnike sistematski favorizuje, te koja ove druge time sistematski odvra}aod unutar-crnogorskog dijaloga, i na taj na~in ~ak i direktno destruira najz-na~ajniju ako ne i jedinu bazu kvalitetnog i dugoro~nog re{enja aktuelnogdràvnog pitanja.

U nastavku koji sledi, ovu destrukciju odnosno diskriminaciju ilustro-va}emo samo sa dva najavljena i konkretna pravno-politi~ka primera. Preovih primera, me|utim, podseti}emo samo i na nekoliko sli~nih ili ~ak ieklatantnijih primera iz proteklih deset godina, tek toliko da vidimo da jedestrukcije i diskriminacije, nepo{tovanja prava i dvostrukih standarda,zjape}e i bolne diskrepance izme|u retorike vladavine prava i realpolitikesile, kao i sli~nih fenomena, u pona{anju me|unarodne zajednice, dakle ivelikih, a ne samo regionalnih i lokalnih sila, na ovim prostorima, bilo iranije. Tako, evropski i zapadni politi~ari danas bi veoma rado zaboravili(mada oni koji su dugo bili protivnici i `rtve takvog pona{anja to nikakone mogu) da je i za njih Slobodan Milo{evi} dugo vremena, a najvi{e inajbolnije u periodu 1995-99, bio ne samo retori~ki «glavni faktor mira naBalkanu», nego i sasvim operativno potpisnik Dejtonskih mirovnih spo-razuma. Dejton je antologijski primer totalnog ignorisanja ustavnog ime|unarodnog prava od strane velikih sila: Slobodanu Milo{evi}u, tadajo{ uvek samo predsedniku ve}e federalne jedinice, u to vreme jo{ uveknepriznate SRJ, koji ni po me|unarodnom, ni po unutra{njem pravu tenepriznate dràve, ni u kom slu~aju nije imao pravo da vodi spoljnu poli-


91

tiku, pregovara i potpisuje me|unarodne ugovore, to pravo su krajnjegalantno ali i potpuno samovoljno priznali najvi{i predstavnici velikihsila. Slede}i primer jo{ je uverljiviji: velike sile su ubrzano priznale SRJiako je za nju u Crnoj Gori na poslednjim izborima glasalo samo oko 20%(od ~ega za sada{njeg predsednika te dràve samo oko 2% a za njenogbiv{eg predsednika a sada{njeg prvooptuènika Ha{kog tribunala ostalih18%) gra|ana Crne Gore, ali su bezbroj puta ponovile da na eventualnomreferendumu o nezavisnosti za priznanje nezavisnosti Crne Gore verovat-no ne bi bilo dovoljno ni 54% koliko su proindipendisti~ke stranke CrneGore osvojile na poslednjim izborima u Crnoj Gori 22. aprila 2001. Ispadada je 20% pa ~ak i samo 2% vi{e od 54%. I ako je od politike odnosnorealpolitike, mnogo je.

Na kraju ovog odeljka, skre}emo pa`nju samo na jo{ jednu specifi~nostaktuelnih osporavanja crnogorskog dràvnog prava. Zbog apsolutne nes-pornosti ustavnog i me|unarodnog prava Crne Gore na samoopredeljenjei nezavisnost, naime, aktuelno protivljenje velikih, regionalnih (Srbije) ilokalnih (crnogorskih «projugoslovenskih») sila ovom njenom pravu ovdei danas, po pravilu, ne izraàva se otvoreno i direktno, nego naj~e{}eputem mnogo sloènijih i suptilnijih, u osnovi makijavelisti~kih tehnika,interpretacija i opstrukcija. Dva pravno-politi~ka primera koja slede,pored ostalog, veoma dobro ilustruju i ovu specifi~nost.

Primer prvi: o tobo`njoj neophodnosti dvotre}inske parlamentarne veri-fikacije

Nakon {to je pre par godina kona~no prihva}eno da za proces re{avanjacrnogorskog dràvnog pitanja ne moè biti relevantan Ustav SRJ (zato {toje Srbija a ne Crna Gora ta koja je ovaj ustav pravno ve} u potpunosti anuli-rala), sva pa`nja za ovaj proces zainteresovane javnosti skoncentrisala sena Ustav Crne Gore (kao {to }emo videti ~esto uz zaboravljanje elemen-tarne ~injenice da i taj ustav u svom velikom delu nosi krst zajedni~keustavne konstrukcije). U zahutkaloj politi~koj borbi, predmet posebnepa`nje, tuma~enja i kontratuma~enja, te upotrebe i zloupotrebe, postala suposebno dva ~lana, ~lan 2 i ~lan 119 tog ustava. ^lan 2 Ustava Crne Gorepropisuje da se o promeni dràvnog statusa (kao i o promeni oblika vla-davine i promeni granica) ne moè odlu~ivati bez prethodne saglasnostireferenduma gra|ana, a ~lan 119 ovog ustava reguli{e postupak promeneustava u slu~aju da se promena odnosi na promenu dràvnog statusa (kao ina promenu oblika vladavine, promenu kojom se suàvaju prava gra|ana,i promenu odnosno dono{enje potpuno novog ustava), i to tako {to u svim


92

ovim slu~ajevima propisuje izuzetno sloènu i zahtevnu odnosno kvalifiko-vanu proceduru (dvotre}insku parlamentarnu ve}inu za usvajanje samihpredloga navedenih promena, odmah nakon toga raspu{tanje parlamenta,zatim nove odnosno vanredne parlamentarne izbore, na kraju idvotre}insko usvajanje onih predloga, ovog puta od strane novoizabranogparlamenta). Sasvim o~ekivano, «projugoslovenske» (zapravo velikos-rpske) snage iz Beograda i Podgorice od samog po~etka crnogorskeustavne i dràvne krize ~vrsto su stale uz krajnje usko, striktno, konzerva-tivno i neta~no tuma~enje ova dva ~lana, tuma~enje po kome se kvalifikaci-je propisane ~lanom 119 moraju ispuniti i u slu~aju da se gra|ani na refer-endumu iz ~lana 2 ve}inom opredele za dràvnu nezavisnost Crne Gore.Zbog trenutnih mada kratkovidih i pogre{nih geopoliti~kih kalkulacija, uzovakvo tuma~enje stao je i dominantni deo me|unarodne zajednice, poseb-no EU, pa i ovoj bliska iako nominalno nezavisna Evropska komisija zademokratiju putem prava, poznata i kao takozvana Venecijanska komisija,u svom Privremenom izve{taju o ustavnoj situaciji SRJ od 22. oktobra2001. Na drugoj strani, najve}i broj profesionalaca odnosno stru~njaka izoblasti ustavnog prava pa i prava uop{te iz Crne Gore (pomenimo samoMijata [ukovi}a i Slavka Luki}a, dva profesora Ustavnog prava naUniverzitetu Crne Gore, kao i Slobodana Blagojevi}a i Milorada Ivovi}a,dva profesora Teorije dràve i prava na tom univerzitetu), kao i dvarenomirana ustavna pravnika iz SAD, Pol Viliams i Erik Kodel (Pravnaanaliza Privremenog izve{taja Venecijanske komisije, Vijesti, 14, 15. i 17.decembar 2001), stali su uz suprotno tuma~enje, po kojem ve}inska refer-endumska odluka gra|ana Crne Gore iz ~lana 2 ne podleè naknadnoj ver-ifikaciji i kvalifikacijama iz ~lana 119 Ustava Crne Gore. Pomenimo uovom nabrajanju izvora i stavova relevantnih za pitanje koje razmatramojo{ samo i dva izve{taja Biroa za demokratske institucije i ljudska pravaOEBS, onaj od 6. jula, kao i onaj od 5. novembra 2001, u kojima ova kom-petentna i specijalizovana me|unarodna organizacija, u ovom ali i ne samou ovom pitanju, demonstrira mnogo ve}u profesionalnu objektivnost,uravnoteènost i konstruktivnost nego recimo ina~e nezavisnaVenecijanska komisija, jer nakon sumarnog izno{enja razloga za i protivjednog i drugog tuma~enja, te na~elnog isticanja sve kompleksnosti i kom-plikovanosti ovog pitanja, krajnje korektno preporu~uje da u toj stvariobavezuju}e mi{ljenje i tuma~enje da Ustavni sud Republike Crne Gorekao nadle`ni dràvni organ te republike.

Po{to su argumenti «projugoslovenske» strane (uklju~iv i EU iVenecijansku komisiju) manje vi{e poznati i prosti (usko tuma~enje spozivom na retori~ko isticanje zna~aja vladavine prava), ve}u pa`njuposveti}emo makar i sumarnom izno{enju argumenata druge strane.


93

Polazni argument ove strane je logi~ke prirode. Po ovom argumentu,naime, kvalifikacije iz ~lana 119 imaju smisla samo u slu~aju promenadràvnog statusa (unitarizacije ili dalje federalizacije na primer) koje nedovode u pitanje opstanak zajedni~ke dràve. «U slu~aju da rezultatglasanja [na referendumu] bude nezavisnost, postoje}i Ustav gubi pravnodejstvo, jer se odnosi na staru Republiku Crnu Goru i nije Ustav novo-progla{ene dràve Crne Gore» (Pol Viliams i Erik Kodel, ali i svi ostalikoji se suprotstavljaju «projugoslovenskom» odnosno velikosrpskomtuma~enju). Ovom argumentu Pol Viliams i Erik Kodel dodaju jo{ i jednospecifi~no sistemsko i jezi~ko tuma~enje ~lana 119, ono po kojem seopisane te{ke kvalifikacije iz tog ~lana, zapravo, zahtevaju ne za veri-fikaciju eventualno refrendumski izglasane nezavisnosti (jer je to, kako jeprethodno pokazano, logi~ki neispravno i nepotrebno), nego, upravo obr-nuto, samo ukoliko bi «projugoslovenske» (velikosrpske) ili bilo kojedruge snage htele da ukinu referendumsku normu iz ~lana 2 kojom se reg-uli{e odnosno kvalifikuje postupak promene dràvnog statusa. Navedenimlogi~kim, sistemskim i jezi~kim argumentima, zatim se dodaju i veomazna~ajni i uverljivi komparativni argumenti. Dva ustavna pravnika iz SADisti~u: «Nijedna od devetnaest dràva sukcesora Sovjetskog saveza, SFRJi êhoslova~ke nijesu mijenjale svoje ustave da bi postale nezavisnedràve nego su usvojile potpuno nove ustave, u nekim slu~ajevima i neko-liko godina nakon me|unarodnog priznanja». Kona~no, svim prethodnimargumentima, autor ovog CEDEM-ovog izve{taja pridaje jo{ jedan, ponjegovom mi{ljenju ~ak najzna~ajniji, odlu~uju}i, holisti~ki argument.Holisti~ki, zato {to insistira na u ovom sporu skoro zaboravljeno, ina~enajzna~ajnije na~elo tuma~enja prava, na~elo holizma (celine ili totalite-ta), koje tuma~a obavezuje da pravo tuma~i kao deo celine sistema,dru{tva, prostora i vremena, a ne odvojeno i izolovano. Sa ovogstanovi{ta, tuma~enje «projugoslovenskih» snaga i njihovih me|unarod-nih protektora tek postaje potpuno i definitivno deplasirano, neobjektivnoi neta~no. Ukoliko je usko, striktno i konzervativno tuma~enje ~lana 119Ustava Crne Gore (na kojem insistiraju «projugoslovenske» snage), uvreme kakvog-takvog vaènja Ustava SRJ, naime, i moglo da ima nekogsmisla, pre svega zbog potrebe o~uvanja minimalne stabilnosti, kontinu-iteta i legaliteta, nakon (anti)ustavnog udara 6. jula 2000, kada je Srbija (ane Crna Gora) bila ta koja je sru{ila i poslednje ostatke Ustava SRJ, nisupale samo sve norme ustava zajedni~ke dràve, nego i sve one normeUstava Crne Gore koje se ne mogu shvatiti druga~ije osim kao pukeekstenzije, produèci i sastavni delovi zajedni~ke ustavne konstrukcije.Autor ovog izve{taja nema ni najmanje dileme: u takve norme spadajusvakako i one iz ~lana 119 Ustava Crne Gore. Svako dalje, navodno legal-isti~ko insistiranje na ovim normama, pa i onda kada to ~ini ugledna


94

Venecijanska komisija, nu`no se izvrgava u svoju suprotnost, izvrtanje, pai zloupotrebu prava. Ukoliko bi se tako nastavilo, tada bi se na «proju-goslovenske» (velikosrpske) snage i njihove me|unarodne protektoremoglo primeniti i ono staro Bogi{i}evo na~elo: «Nepravada je najve}akada ko od zla djela svoga jo{ i kakvu korist primi.»

Primer drugi: o takozvanoj potrebnoj referendumskoj ve}ini

Zloupotreba prava od strane lokalne, regionalne i me|unarodnerealpolitike, jo{ bolje se vidi u slu~aju takozvane potrebne referendumskeve}ine. Isti~u}i da u ovoj stvari, zapravo, nema egzaktno definisanihme|unarodnih demokratskih standarda (precizno propisanih oblikapotrebne referendumske ve}ine), ali da je zbog politi~kih podele u samojCrnoj Gori, kao i zbog jo{ uvek nestabilnih prilika u regionu Jugoisto~neEvrope, poèljno da sukobljene strane u Crnoj Gori do te ve}ine, kao i doukupnog proceduralnog konsenzusa, do|u same, putem dijaloga i kompro-misa, dva pomenuta izve{taja Biroa za demokratske institucije i ljudskaprava OEBS-a su i u ovom pitanju demonstrirala najve}i mogu}i stepenprofesionalne odgovornosti, uravnoteènosti i konstruktivnosti. To, naàlost, nije bio slu~aj ne samo sa «projugoslovenskim» (velikosrpskim)snagama iz Beograda i Podgorice, nego ni sa najve}im delom dominantneme|unarodne zajednice. Svrstavaju}i se i u ovom pitanju, krajnje pris-trasno, ponekad i grubo, uz «projugoslovenske» (velikosrpske) snage,realpolitika velikih sila, sakrivena iza institucija ove zajednice, na tajna~in naj~e{}e je ne samo kr{ila na~elo jednakosti kao jedno odnajzna~ajnijih temeljnih na~ela univerzalne pravde, nego, podsti~u}i agre-sivnost svojih klijenata, doju~era{njih Milo{evi}evih saveznika,ugroàvala i samu stabilnost i bezbednost Crne Gore i regiona, vrednostina koje se re~ena realpolitika, ina~e, naj~e{}e i najvi{e poziva.

Od samog po~etka, stav indipendista u ovoj stvari bio je krajnje korek-tan: da se za definitivni izlazak Crne Gore iz zajedni~ke dràve zahteva istaona ve}ina (to jest da na referendum iza|e najmanje 50% plus jedan odupisanih bira~a, te da se za nezavisnost izjasni najmanje 50% plus jedan odonih koji su na referendum iza{li) koja je traèna i za ulazak Crne Gore u tudràvu na referendumu 1992. Od ovog stava zaista je te{ko zamisliti stavkoji bi mogao biti po{teniji, pogotovo kada se ima na umu nesporna ~injeni-ca da su realni uslovi za referendum 1992. (totalni partijski i politi~kimonopol, ratna histerija i propaganda, samo nedelju dana od raspisivanja doodràvanja referenduma, odsustvo bilo kakve unutra{nje i me|unarodnekontrole sprovo|enja referendumskog postupka) bili neuporedivo lo{iji


95

nego {to su danas, kao i ukoliko se ima na umu i ona druga, isto tako nes-porna ~injenica grube mada neobjavljene secesije Srbije (a ne Crne Gore) odstrane zajedni~ke dràve u proteklih deset godina. Pa ipak, podstaknuti ipodràni od strane neskriveno zainteresovanih i pristrasnih Beograda iBrisela, «Jugosloveni» (Veliko-Srbi) u Crnoj Gori, na ovu i vi{e nego ferponudu, odgovarali su sa neskrivenom arogancijom, preterivanjem i maksi-malizmom (kojem, u stvari, svrha nije bila nikakav kompromis, nego,naprotiv, beskona~na blokada referendumskog procesa): da se za ovajizlazak traì ne samo da na referendum iza|e, nego i da za nezavisnost glasanajmanje 50% plus jedan od ukupnog broja upisanih bira~a Crne Gore. Dabi spre~ile mogu}e nedemokratsko i nefer opstruiranje odnosno poni{tavan-je ve}inske volje gra|ana Crne Gore za nezavisno{}u, do kojeg bi moglodo}i sabiranjem glasova (od strane Beograda i Brisela) na bojkot podstaknu-tih i orijentisanih «projugoslovenskih» stranaka (do 35% glasova bira~a) iglasova «ve~itih» apstinenata (oko 20% bira~a koji nisu iza{li ni na jedneizbore od obnove demokratije 1990), LSCG (stranka koja je izvan vladaju}ekoalicije ali zahvaljuju}i ~ijoj podr{ci se na vlasti ipak odràva manjinskaproindipendisti~ka vlada Filipa Vujanovi}a) i SDPCG (broj~ano relativnoslabija ali broju nesrazmerno uticajna stranka koja zajedno sa najja~om DPSgradi vladaju}u proindipendisti~ku koaliciju i vladu), 10. oktobra 2001,predloìle su Lex Specialis, koji, u cilju obeshrabrivanja odnosnoonemogu}avanja bojkota, elimini{e raniji uslov validnosti referenduma, pokojem je referendum validan samo ukoliko na njega iza|e najmanje 50%plus jedan od ukupnog broja upisanih bira~a, i jednostavno propisuje da }ebiti validno svako ono referendumsko re{enje koje dobije 50% plus jedanglas od onih koji na referendum budu iza{li ({to svakako nije bilo koji oblikpreporu~ene kvalifikovane ve}ine, mada u na~elu nije ni nedemokratskore{enje, pa je kao takvo zastupljeno u mnogim demokratskim sistemima).Izve{taj Biroa za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a od 5.novembra 2001. ocenio je ovaj zakonski predlog sasvim eksplicitno kao«korak nazad», DPS je prilikom glasanja u parlamentu bila uzdràna,zakonski projekt je pao. Da je makar pribli`no jednak pritisak me|unarodnezajednice istovremeno vr{en i na «projugoslovenske» (velikosrpske)stranke, u pravcu njihovog aktivnog u~e{}a u demokratskom referendum-skom procesu, a ne u pravcu njegovog bojkota, ovaj proces verovatno bi inapredovao. Ovako, upalo se u za~arani krug i blokadu, i to ne samo refer-endumskog, nego i ukupnog demokratskog, pa i tranzicionog (reformskog)procesa u Crnoj Gori. Sve ovo, u ne maloj meri, i zbog krajnje jednostranogi pristrasnog pona{anja dominantnih delova me|unarodne zajednice.

Veliki pozitivni potencijali mogu}eg druga~ijeg pona{anja me|unaro-dne zajednice mogli su makar da se naslute u jednom kratkom periodu u


96

novembru 2001, kada je usledila prava mala serija novih odnosnodruga~ijih inputa sa te strane: najpre, Zaklju~ci Ve}a ministara pet-naestorice EU od 19. novembra, koji su, dodu{e, ponovili staru mantru«demokratske Crne Gore u demokratskoj Jugoslaviji», ali koji su po prviput sa te adrese progovorili i o mogu}nosti organizovanja demokratskogreferenduma; zatim, posete Podgorici Viljema Montgomerija i ârlsaKroforda, ambasadora SAD i UK u Beogradu, 20. i 21. novembra, tokomkojih je prvi indicirao mogu}nost kompromisa i oko pitanja potrebneve}ine, a drugi ~ak eksplicitno promovisao «novi pristup» i potrebupo~etka priprema za «dan posle» referenduma kakav god ishod tog refer-enduma bio; najzad, i sasvim izri~it stav @erara [tudmana, {efa Biroa zademokratske institucije i ljudska prava OEBS-a, nakon objavljivanjaizve{taja njegovog biroa od 5. novembra, da «me|unarodna zajednica ne}epodràti bojkot referenduma». Ovaj poslednji slu~aj bio je posebno ilustra-tivan: samo par dana nakon citirane izjave @erara [tudmana bilo jedovoljno da najzna~ajniji lideri «projugoslovenskih» stranaka, posebnoPredrag Bulatovi}, lider SNP, po~nu da se pona{aju sasvim suprotno svomdotada{njem obrascu, da izjavljuju da oni nisu nikada ni nameravali dabojkotuju refrendum, i tome sli~no. Sli~no je bilo i sa takozvanom potreb-nom (referendumskom) ve}inom: samo par sedmica «novog pristupa» biloje dovoljno da se u politi~koj javnosti Crne Gore po~nu ukazivati manje-vi{e jasni obrisi mogu}eg kompromisa i oko ovog do tada se ~inilo najteèg~ak nere{ivog pitanja; najzna~ajniji lideri «projugoslovenskih» stranakapo~eli su odustajati od svoje ranije maksimalisti~ke ve}ine, a izme|u ideje«Jugoslovenima» bliskog Viljema Montgomerija (da potrebna odnosnokvalifikovana ve}ina bude 55% od onih koji iza|u na referendum, uz pret-postavku da nema bojkota, te da izlazak bude maksimalan, to jest ne manjiod 81%, koliki je bio na «malom referendumu» 22. aprila 2001), na jednoj,i amandmana proindipendisti~kog dubla SDPCG i LSCG, lansiranog u par-lamentarnoj raspravi o Lex Specialis (da ta ve}ina iznosi 50% plus jedanglas od izlaska koji je u poslednjih dest godina bio maksimalan, dakle od81% od ukupnog broja upisanih bira~a, koliko je iza{lo 22. aprila 2001), nadrugoj strani, ve} se nazirao ~ak i egzaktan, kvantitativan, numeri~ki osnov(u apsolutnim brojevima: izme|u 180.000 glasova po SDPCG i LSCG, i200.000 glasova po Viljemu Montgomeriju) toliko neophodnog unutar-crnogorskog proceduralnog konsenzusa. Ali je tada, zbog razloga koji nidanas nisu sasvim jasni, mada se mogu pretpostaviti ili barem naslutiti, nas-tupio novi hladni {ok i prekid zapo~etog unutar-crnogorskog dijaloga i pri-bliàvanja. Glavni akter ovog novog-starog {oka i ovog puta je bilame|unarodna zajednica, preciznije neki njeni dominantni delovi, koji su iranije prednja~ili u «projugoslovenskoj» (velikosrpskoj) jednostranosti ipristrasnosti. Ovo se posebno odnosi na Francusku, odnosno na posetu


97

@aka [iraka Beogradu 7. i 8. decembra, kada je ovaj, u pojedinim momen-tima, u svom anti-crnogorskom stavu, pa ~ak i, kako se sam izrazio, u svom«veoma neprijateljskom odnosu» prema samoj ideji mogu}e crnogorskenezavisnosti, pre{ao ~ak i granice dobrog ukusa, da o dobrim standardimame|unarodne politike i diplomatije i ne govorimo. Ne{to umereniji iambivalentniji, ali su{tinski ne mnogo manje jednostran i pristrasan, bio jei Havijer Solana, visoki komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost,tokom njegovih poseta Beogradu i Podgorici krajem novembra, pa sredi-nom decembra ove godine. Pod o~iglednim pritiskom ovih poseta do{lo jedo obnavljanja jo{ jednog (verovatno poslednjeg) kruga dijaloga izme|uPodgorice i Beograda, i to nakon {to su se Podgorica i Beograd, uBeogradu, 26. oktobra, ve} bili sporazumeli da dalji dijalog vi{e nemasmisla, te da se sporno pitanje mora re{iti putem referenduma. Utvr|en je iprecizan dizajn dijaloga: rok zavr{etka do kraja januara, najdalje do krajafebruara 2002; na~elno izjedna~avanje obe platforme kao ravnopravne, {toje do tog momenta srpska strana kategori~ki odbijala; fokusiranje ne samopa ni prvenstveno na takozvana kona~na i u osnovi nepomirljiva re{enjadve platforme, nego na takozvana ìvotna pitanja gra|ana, i to na ta pitan-ja bez obzira kakvo kona~no re{enje na kraju bude usvojeno; uklju~ivanjeeksperata u raspravu o ovim pitanjima; najzad, i uklju~ivanje predstavnikaodnosno eksperata EU u ovaj dijalog, mada samo u ulozi «facilijatora» a nei medijatora (koja bi za crnogorsku stranu zbog notorne pristrasnosti EUbila neprihvatljiva). Za aktuelni EU odnosno Solanin projekt obnovljenogdijaloga izme|u Podgorice i Beograda gore smo upotrebili jedan relativnootvoren i suzdràn atribut, naime da je taj projekt ambivalentan, ne samozbog toga {to je on jo{ uvek u toku, i {to se njegovi krajnji efekti jo{ uvekne mogu potpuno sagledati, nego jo{ vi{e i zbog toga {to su upravo takvi,odnosno ambivalentni, otvoreni i protivre~ni i njegovi prvi nesporni efek-ti: podsticanje dijaloga i regulacije izme|u Crne Gore i Srbije, uz istovre-meno i direktno razaranje unutar-crnogorskog dijaloga, koje se na krajumoè pokazati i kao fatalno (dovoljno je samo pro~itati arogantne i agre-sivne izjave «projugoslovenskih» odnosno velikosrpskih ~elnika u CrnojGori neposredno nakon posete Havijera Solane pa videti kako je i dalje ìvonaj neobi~ni realpoliti~ki bastard koji je ovim zemljama doneo tolikonesre}e u poslednjih deset godina).

Umesto zaklju~ka: osloboditi pravo ralja realpolitike

I samo dva pravno-politi~ka primera, kojima je gore posve}ena ne{tove}a pa`nja, bili su dovoljni da se u ovom izve{taju do|e do tri nepreten-ciozna, ali veoma zna~ajna zaklju~ka.


98

Prvi od ova tri zaklju~ka ukazuje na naglo pove}an uticaj me|unarodnezajednice u re{avanju me|unarodnih i regionalnih kriza danas, posebno uodre|enim slu~ajevima i situacijama. Realan uticaj ove zajednice napo~etku XXI veka mnogo je ve}i nego {to je bio samo pre pola veka, i tou svim delovima i zemljama sveta, ali je taj uticaj enormno pove}an, takoda je postao ~ak predominantan, centralni, odlu~uju}i, posebno u malimzavisnim zemljama periferije svetskog sistema, i posebno kada ove stica-jem okolnosti padnu u neku vrstu poluprotektoratskog statusa, u kakvomje danas ve}ina postjugoslovenskih zemalja, pa i Crna Gora. U tom smis-lu, kooperativnost Crne Gore sa me|unarodnom zajednicom zaista nemaalternative. To, me|utim, ni u kom slu~aju ne zna~i i da me|unarodnazajednica pri tome nema nikakve odgovornosti. Upravo suprotno: njeneodgovornosti u ovom procesu pove}avaju se u srazmeri sa pove}anjemnjenih mo}i i uticaja. U realnosti, me|utim, me|unarodni komplekspostao je glavni netransparentni i nekontrolisani faktor politi~kog procesa,dakle i glavni problem demokratije na po~etku XXI veka. Dok se najve}ideo demokratske energije ve}ine relevantnih politi~kih aktera iscrpljuje nanacionalnom nivou, sve ve}i deo procesa odlu~ivanja o najva`nijimdru{tvenim pitanjima prenosi se na udaljeni, nekontrolisani ili nedovoljnokontrolisani nad-nacionalni nivo. Iako na malom uzorku, ovaj problemmogao je jasno da se vidi i u slu~aju angaòvanja me|unarodne zajedniceu re{avanju crnogorskog dràvnog pitanja. Diskrepanca izme|u ogromnerealne mo}i i uticaja, na jednoj, i odbijanja i najmanje odgovornosti u pro-cesu re{avanja ovog pitanja, na drugoj strani, najslikovitije je do{la doizraàja u jednoj izjavi Havijera Solane, kada je ovaj, upitan da li se poz-nata mantra EU o «demokratskoj Crnoj Gori u demokratskoj Jugoslaviji»moè shvatiti i kao nelegitimni pritisak na jedno rukovodstvo, jednuzemlju i jedan narod, cini~no odgovorio kako ne, jer su to rukovodstvo, tazemlja i taj narod (navodno) slobodni da odlu~e kako ho}e.

Drugi zna~ajan zaklju~ak, koji se moè izvesti iz ona dva gornjaprimera, upozorava na to kako re~eni uticaj me|unarodne zajednice moèbiti kako pozitivan tako i negativan, te da se, zbog toga, zapravo, i ne moègovoriti o postojanju neke homogene me|unarodne zajednice, nego, upra-vo obrnuto, samo o postojanju neprestano ìve, promenljive i }udljiveme{avine veoma razli~itih, ne retko i suprotstavljenih sila i interesa. U tomsmislu, u slu~aju Crne Gore, u poslednjem kvartalu 2001, kao i ranije,poseban kontrast predstavljali su redovno pozitivni, korektni,uravnoteèni i konstruktivni izve{taji specijalizovanog Biroa zademokratske institucije OEBS-a, kao i sli~ni izve{taji ve}eg broja nezav-isnih think-tank grupa i pojedinaca (Me|unarodne krizne grupe, Evropskeinicijative za stabilnost, Janu{a Bugajskog iz Centra za me|unarodne i


99

strate{ke studije, Danijela Servere iz Instituta za mir, i Dìma Hupera izVa{ingtona, da pomenemo samo neke), sa jedne strane, i naj~e{}e jednos-trani i pristrasni stavovi, pa i pritisci (koji su ponekad bili i na samoj ivicionoga {to se u me|unarodnim odnosima smatra dopu{tenim) vode}ihpredstavnika, {efova dràva ili vlada i ambasadora velikih sila. [to je jo{gore, u ovom drugom slu~aju, jednostrani i pristrasni stavovi (pritisci)dominantnih delova me|unarodne zajednice nisu opstruirali odnosnonegirali samo crnogorsko dràvno i me|unarodno pravo, nego su, svojomizri~itom podr{kom jo{ uvek prili~no jakim i opasnim anti-dejtonskim ianti-ha{kim snagama u Crnoj Gori i Srbiji, isto tako, najdirektnijeugroàvali i stabilnost i bezbednost Crne Gore i regiona.

I tre}i zaklju~ak samo potvr|uje ono {to smo nagovestili na po~etkuovog izve{taja: u procesu re{avanja crnogorskog dràvnog pitanja, glavniproblem uop{te nije u sferi ustavnog i me|unarodnog prava (mada su iproblemi u ovoj sferi sami po sebi dovoljno sloèni i te{ki), nego je uzamra~enoj sferi unutra{nje i me|unarodne politike odnosno realpolitike.Iz ovoga jasno proizilazi i slede}e: ni malo ne potcenjuju}i zna~ajme|unarodne i regionalne dimenzije problema, posebno zna~aj odnosaizme|u Crne Gore i Srbije, te potrebu odgovaraju}e komunikacije, dijalo-ga i regulacije, glavni prostor odnosno teren za re{avanje crnogorskogdràvnog pitanja ipak je unutar same Crne Gore, pa dominantni delovime|unarodne zajednice, posebno neke zemlje EU, najzad moraju prestatisa svojom politikom jednostranosti, pristrasnosti i pritisaka, kojom najdi-rektnije blokiraju i razaraju upravo ovaj prostor odnosno teren. Nakontoga, formula re{avanja crnogorskog dràvnog pitanja prili~no je jasnaako ne i laka i jednostavna: najpre, jednaki zahtevi za legitimisanje obeopcije, pa jednak pritisak me|unarodne zajednice na obe strane (i to ne upravcu ove ili one konkretne opcije nego u pravcu po{tovanja univerzal-nih demokratskih standarda), i minimalno neophodna regulacijanajzna~ajnijih me|usobnih odnosa posebno prava gra|ana, i to bez obzirana to koja opcija na kraju prevlada; zatim, stvarni a ne simulirani dijalogunutar Crne Gore pod nadzorom me|unarodne zajednice, pa kompromis-no usagla{avanje sloènih ustavnopravnih i me|unarodnopravnih pitanja(uklju~iv i pitanje one ve}ine), te proceduralni konsenzus, i, na kraju,demokratski i bezbedni referendum.


100

Crna Gora u svetsko-sistemskoj perspektivi

Moderno doba

Ranije se naj~e{}e uzimalo da moderno doba po~inje sa Francuskomburòaskom revolucijom 1789. Novija istraìvanja i nalazi, posebno oniistorije dugog trajanja i teorije svetskog sistema, me|utim, po~etak mod-ernog doba vezuju za Mediteran i takozvani dugi XVI vek (1450-1650). Ustvari, moderno doba je samo ne{to druga~iji naziv za savremeni svetskisistem. A savremeni svetski sistem je samo jedna vrsta istorijskog sistema,koja, kao i svaki drugi istorijski sistem, ima svoj istorijski po~etak, razvi-tak i kraj. Dve glavne dimenzije ovog sistema su prostor i vreme.Prostorno, savremeni svetski sistem strukturiran je u obliku centra, polu-periferije i periferije, vremenski u obliku cikli~kih ritmova i sekularnihtrendova. Ro|en u Mediteranu u takozvanom dugom XVI veku, ovaj sis-tem svoje teì{te pomera prema Atlantiku ve} u XVII veku, u XIX vekuon se pro{iruje na ~itavu Evropu, a sredinom XX veka i na ~itavu planetu.Istovremeno sa pro{irivanjem na ~itavu planetu, me|utim, zapo~inje ikriza, iscrpljivanje, slabljenje i opadanje ovog istorijskog sistema.Statisti~kom ekstrapolacijom zapo~etih trendova opadanja, svetsko-sis-temski analiti~ari do{li su do 2050, kao do verovatne godine krajaaktuelnog, i nastanka nekog novog, lo{ijeg ili boljeg istorijskog sistema,tako da se raspon od oko {est vekova (1450-2050) moè uzeti kao verovat-ni odnosno o~ekivani ukupni ìvotni vek savremenog svetskog sistemaodnosno modernog doba.

U Crnoj Gori, kao i na Balkanu odnosno Jugoistoku Evrope, po~etakmodernog doba koincidira sa dolaskom odnosno nadiranjem Otomanskogcarstva. I ne samo to. Borba protiv otomanskih zavojeva~a utiskujesnaàn, ~ak dominantan pe~at u celokupno bi}e crnogorske moderne, odnjenog po~etka, pa sve do njenog zalaska, na kraju XX veka. Procesi svet-sko-sistemske periferizacije, to jest zaustavljanja, zaostajanja i zavisnostiu razvoju Balkana odnosno Jugoisto~ne Evrope kao dela Isto~ne Evrope,ve} su bili zapo~eli i pre dolaska odnosno nadiranja Otomanskog carstva,ali je pad ovih delova Evrope pod vlast Otomana zapo~ete procese samopoja~ao i ubrzao. U osnovi, isto se moè re}i i za slu~aj Crne Gore. Ipak,slu~aj Crne Gore je i sasvim specifi~an. Visoke planine, nepristupa~ne zazavojeva~e a pogodne za odbranu, s jedne, i neiscrpni oslobodila~ki etos,utemeljen u ìvom se}anju na prethodnu vi{evekovnu nezavisnost, s drugestrane, dva su najva`nija faktora koja pomaù da se razume kako je to

101

malena Crna Gora uspela da najve}i deo vremena u narednih nekolikovekova opstane kao jedina de facto nezavisna i slobodna hri{}anska teri-torija u ovom delu Evrope. Specifi~ni istorijski tip dru{tva koji se na slo-bodnoj teritoriji konzervirao, me|utim, daleko je od plemena odnosnoprvobitne zajednice u marksisti~kom zna~enju tog pojma. Crnogorski ple-menski tip mnogo je bliì anti~kom herojskom tipu, koji je utemeljen naratni~kom na~inu ìvota, vojnoj demokratiji, agonalnoj motivaciji i eticijuna{tva i ~ojstva, a najbliì veberovskom patrimonijalnom tipu, koji pred-stavlja me{avinu specifi~nih patrijarhalnih i kvazifeudalnih elemenata. Usvakom slu~aju, ovaj tip dru{tva posta}e temelj duge i te{ke anti-otoma-nske oslobodila~ke borbe i prepoznatljiv znak Crne Gore uop{te. Odse~-ena od svog prirodnog, geografskog i istorijskog zale|a vi{e vekova, hero-jska Crna Gora }e neizbe`no zaostati za brzim zapadnoevropskim razvo-jem, ali }e se mukotrpno o~uvanje fakti~ke nezavisnosti i slobode, u XIXveku, pokazati i kao jedan od glavnih preduslova za njeno aktivno uklju-~ivanje u moderne evropske i svetske tokove. Pored ostalih, i ovo }e bitijedna od specifi~nosti crnogorske moderne odnosno modernizacije. Zarazliku od uobi~ajenih slu~ajeva, kod kojih ekonomska i socijalna mod-ernizacija prethode politi~koj nezavisnosti i emancipaciji, naime, u slu~ajuCrne Gore bilo je sasvim obrnuto, relativno rana politi~ka nezavisnost isloboda prethodile su relativno odocneloj ekonomskoj i socijalnoj mod-ernizaciji.

Pored dolaska Otomana, jo{ jedna geopoliti~ka promena u svetu iregionu presudno je uticala na oblik i tok crnogorske moderne. Re~ je osmeni geopoliti~kih uticaja Venecije (Zapada) i Rusije (Istoka), do koje jedo{lo tokom XVIII veka. Prethodno je u XVII veku do{lo do velikog glob-alnog pomeranja teì{ta savremenog svetskog sistema iz Mediterana, gdeje taj sistem za~et i ro|en, prema Atlantiku, gde }e u naredna tri veka ondoìveti svoj puni razvitak i cvat. Usled ovog pomeranja, do{lo je do rel-ativnog slabljenja uticaja Venecije i Zapada, te srazmernog ja~anja utica-ja Rusije i Istoka, ne samo na Crnu Goru, nego i na ~itav Balkan. Politi~arii ideolozi veoma ~esto mistifikuju geopoliti~ka savezni{tva, pored ostalogi tako {to ih prikazuju kao ve~na, to jest kao da postoje oduvek, i kao da}e postojati zauvek, iako nije tako. Nasuprot opsesiji rusofila, istorijskidokumenti i izvori potvr|uju da je ~ak i u XVII veku, kulturni, verski ipoliti~ki uticaj Venecije na grani~na crnogorska plemena, jo{ uvek biopredominantan, te da }e se zna~ajniji uticaj Rusije na Crnu Goru razvititek po~etkom, a postati predominantan tek krajem XVIII veka. Ne{tosli~no moè se re}i i o specifi~nom crnogorskom srpstvu, te srbofiliji islovenofiliji uop{te. Zna~ajan pa i presudan uticaj velikih i globalnihgeopoliti~kih promena na malu Crnu Goru osta}e i sve do danas.


102

Slabljenje geopoliti~kog uticaja Rusije nakon sloma sovjetske imperije uposlednjoj deceniji XX veka ve} je dovelo do srazmernog ja~anja uticajaZapada na Crnu Goru i Balkan. Da li }e ovo dovesti i do kona~nog povrat-ka Crne Gore na Zapad, me|utim, jo{ uvek je krajnje neizvesno, i to nesamo zbog nasle|enih i dubokih unutra{njih podela u samoj Crnoj Gori,nego, jo{ vi{e, i zbog kompleksnosti, dinami~nosti i neizvesnosti promenau savremenom svetskom sistemu. Pored brojnih i zna~ajnih cikli~kihpromena, naime, savremeni svetski sistem danas proìmaju i nose i istotako brojne i zna~ajne, ako ne i brojnije i zna~ajnije sekularne promene. Au okviru ovih promena, primera radi, nije sigurno ni da }e se zadràti na{adana{nja glavna geopoliti~ka podela na Istok i Zapad, da se o manje krup-nim podelama i ~injenicama i ne govori. Zbog toga se u vezi sa ovimmo`da jo{ jedino moè predvideti to da }e Crna Gora, i na samom krajumodernog doba, u prvoj deceniji ili dve XXI veka, najverovatnije nastavi-ti da meandrira kao osetljiv i podeljen entitet, onako, uostalom, kako je to~inila i u prvih par decenija pa i vekova svoje moderne istorije.

Izabrana literatura

Andrija{evi}, @ivko M. (1998). «Stvaranje kulta Rusije u Crnoj Gori u XVIIIvijeku,» u Crnogorske teme. Podgorica: Istorijski institut Crne Gore, strana 5-25.

Braudel, Fernand (1966). La Mediterranee et le monde mediterraneen a l'e-poque de Philippe II, I-II. Paris: Armand Colin.

Cerovi}, Stanko (1996). Njego{eve tajne staze. Podgorica: Montenegropublic.

Wallerstein, Immanuel (1974, 1980, 1989). The Modern World-System, I-III.New York: Academic Press.

Modernizacija

Pod modernizacijom se obi~no podrazumeva proces sveobuhvatnihstrukturnih promena, prilago|avanja i preobraàja tradicionalnog u mod-erno dru{tvo. Ovaj proces je vi{edimenzionalan, tako da se naj~e{}e gov-ori o ekonomskoj, politi~koj i kulturnoj dimenziji ili vrsti modernizacije.Ekonomska modernizacija obuhvata marketizaciju, industrijalizaciju iurbanizaciju privrede i dru{tva, politi~ka modernizacija participaciju,birokratizaciju i demokratizaciju vlasti i politike, a kulturna modernizaci-ja sekularizaciju, individualizaciju i personalizaciju vrednosti i kulture,


103

kao i procese koji su sa ovim procesima direktno ili indirektno povezaniodnosno iz njih direktno ili indirektno proizilaze.

Prve zna~ajne uvide u razli~ite dimenzije modernizacije pruìli su jo{klasici moderne, francuski prosvetitetlji, nema~ki filozofi, engleski ekon-omisti, zatim Karl Marks (Karl Marx), Ogist Kont (Auguste Comte), MaksVeber (Max Weber) i drugi, ali sistematsko izu~avanje modernizacije, presvega u obliku razli~itih ekonomskih teorija privrednog razvoja, terazli~itih sociolo{kih teorija modernizacije, po~inje tek posle drugog svet-skog rata, kada se podiè veliki oslobodila~ki antikolonijalni pokret naro-da. Kao teorijski izraz ovog velikog pokreta, u poslednjoj ~etvrtini XXveka, nasuprot vladaju}im, sve vi{e se razvijaju i afirmi{u nove, alterna-tivne i kriti~ke teorije privrednog razvoja i modernizacije, me|u njimaposebno razli~ite varijante teorije zavisnosti, a me|u ovima posebno teori-ja svetskog sistema ameri~kog sociologa Imanuela Volerstina (ImmanuelWallerstein).

Najve}i novum teorije svetskog sistema jeste svet kao glavna jedinicaanalize. U vladaju}im teorijama privrednog razvoja i modernizacije, glav-na jedinica analize je pojedina~no dru{tvo odnosno nacija-dràva. Zbogtoga ove teorije neizbe`no padaju u gre{ku pars pro toto. Njihova slikasveta je ograni~ena, evropocentri~na i zapadnocentri~na, a njihov pojammodernizacije redukovan na pojam vesternizacije. Nasuprot tome, teorijasvetskog sistema modernizaciju posmatra unutar svetske celine odnosnosvetskog sistema. Zbog toga je njen pojam modernizacije {iri, adekvatnijii bolji. Unutar ovog pojma, isti~u se, pre svega, neravnomernost, te ner-azvijenost i zavisnost, kao glavni fenomeni i problemi modernizacije usvetskim razmerama. Neravnomernost u prostoru manifestuje se krozrazvitak dva tipa modernizacije, one u centru i one na periferiji odnosnopoluperiferiji svetskog sistema, a neravnomernost u vremenu krozrazli~ite oblike zakasnele odnosno odocnele modernizacije.

Modernizacija Crne Gore svakako spada u tip periferne odnosno polu-periferne, kada je o prostornoj dimenziji re~, te zakasnele odnosno odoc-nele modernizacije, kada je o vremenskoj dimenziji re~. Kao periferna izakasnela, crnogorska modernizacije je istovremeno i te{ka, deformisana,nedovr{ena i neizvesna. Ona je takva i na kraju svetske moderne, to jest ina kraju XX i po~etku XXI veka. U slu~aju Crne Gore moè se govoriti~ak i o dvostrukoj periferizaciji, onoj horizontalnoj, zasnovanoj na njenojduìnskoj udaljenosti od glavnih centara svetskog sistema, i onoj ver-tikalnoj, zasnovanoj na njenoj visinskoj odnosno planinskoj izolovanostiod ovih ali i od zna~ajnijih regionalnih centara (»Planina je konzervator


104

pro{losti», kaè Fernan Brodel), mada }e ova druga, kao faktor o~uvanjaslobode tokom vi{e vekova anti-otomanske borbe, a posebno u XVIII iXIX veku, istovremeno i kontradiktorno, biti i faktor njenog ubrzanog pri-bliàvanja tim istim centrima.

Zavisno od dimenzije kojoj se posve}uje najve}a pa`nja, postojerazli~ite vrste periodizacija svetske i crnogorske modernizacije. Njihutvr|uju razli~ite dru{tvene nauke, svetska i nacionalna ekonomija, soci-ologija, privredna, kulturna i politi~ka istorija, i druge. Kojoj od ovih peri-odizacija }e se dati prednost, me|utim, u najve}oj meri zavisi od vrsteodnosno tipa modernizacije. Tako, jedna od glavnih karakteristika per-iferne i zakasnele modernizacije, kakva je i ona u Crnoj Gori, jeste domi-nanta nasilja i politike nad ekonomijom, kulturom i drugim strukturama ipodstrukturama dru{tva. Nasilje o kojem je re~ je strukturno i dugotrajno,a ne konjunkturno i efemerno. Zbog toga je i u slu~aju crnogorske mod-ernizacije sasvim opravdana jedna sinteti~ka periodizacija koja, nasuprotvulgarnomaterijalisti~koj interpretaciji odnosa izme|u takozvane baze inadgradnje, za grani~ne vremenske ta~ke uzima velike ideolo{ke ipoliti~ke raskole, a ne ove odnosno one ta~ke privrednog razvoja. Takvaje i periodizacija crnogorskog istori~ara mla|e odnosno srednje generaci-je [erba Rastodera, koji one raskole u takozvanom dugom XX veku,sasvim osnovano, vezuje za ~etiri dominantne politi~ke generacije, te nji-hove istorijske i politi~ke vo|e, Nikolu Petrovi}a, Aleksandra Kara|or|e-vi}a, Josipa Broza i Slobodana Milo{evi}a.

Nasilje o kojem je re~ predstavlja, zapravo, zakonitu iako inferiornuanti-modernizacijsku reakciju na te{ko}e i izazove modernizacije. Kaotakva, ova reakcija je karakteristi~na i za centar i za periferiju odnosnopoluperiferiju svetskog sistema. Ipak, ona je mnogo dugotrajnija i sna`nijana periferiji odnosno poluperiferiji, nego u centrima ovog sistema. U jo{{irem kontekstu i smislu, neki predstavnici istorije dugog trajanja, a presvega Trajan Stojanovi}, razorne i samorazorne konflikte na Balkanu uposlednja dva veka, pa i takve konflikte u poslednjoj deceniji XX veka,tuma~e, pre svega, kao manifestaciju i posledicu te{ke i neuspe{ne mod-ernizacije balkanskih dru{tava, i to usled otpora njihovih tradicionalnihneolitskih kultura, ~iji koreni seù ~ak i do deset hiljada godina unazad. Uovom istom pro{irenom istorijskom i teorijskom kontekstu, promene kojese na Balkanu odnosno Jugoistoku Evrope, pa i u Crnoj Gori, odvijaju nakraju XX i po~etku XXI veka, mogu se protuma~iti i kao proces mukotrp-ne, burne i bolne integracije poslednje evropske periferije u njeno prirod-no, geografsko i istorijsko zale|e i okruènje.


105

Izabrana literatura

Braudel, Fernand (1979). Civilisation materielle, economie et capitalisme, XVe-XVIIIe siecle, I-III. Paris: Armand Colin.

Rastoder, [erbo (2000). «Crna Gora u XX vijeku: ~etiri generacije crnogorskihraskola,» u Janusovo lice istorije. Podgorica: Vijesti, strana 253-260.

Stojanovi}, Trajan (1997). Balkanski svetovi: prva i poslednja Evropa. Beograd:Equilibrium.

Wallerstein, Immanuel (1987). Historical Capitalism. London: Verso.

Wallerstein, Immanuel (1974, 1980, 1989). The Modern World-System, I-III.New York: Academic Press.

Prostor i vreme

Za razliku od fizi~kog vremena, koje je objektivno, homogeno, jednos-tavno i ravnomerno, istorijsko vreme je subjektivno, heterogeno, slo`eno ineravnomerno. Istorijsko vreme posredovano je ~ovekovim iskustvom, psi-hologijom, mentalitetom i kulturom, a ovi su bitno uslovljeni ner-avnomernim privrednim i dru{tvenim razvitkom, pre svega razlikovanjem,pa i suprotstavljanjem tradicionalnog i modernog u tom razvitku. U ovomkontekstu, tradicionalno je ono {to se ponavlja i vra}a, stagnira, usporava izaustavlja, moderno ono {to se razvija, menja, napreduje i ubrzava.

Geografski prostor jedan je od glavnih faktora koji objektivno i spoljauslovljavaju, proizvode i oblikuju istorijsko vreme. Da bi istakli tesnupovezanost ovog prostora i vremena, svetsko-sistemski analiti~ari kon-struisali su ~ak i jednu novu, slo`enu re~: VremeProstor (»TheTimeSpace»). Ovo sponatno i indikativno spajanje odre|enog prostora ivremena, uostalom, razotkriva i jedna veoma ra{irena upotreba terminaEvrope i Balkana (ili Afrike) u svetu i kod nas. Izvorno, naime, ovi termi-ni ozna~avaju odre|ene prostore, ali se oni istovremeno koriste i kao ter-mini odnosno sinonimi za ozna~avanje odre|enih vremena, i to Evropakao termin odnosno sinonim za modernizaciju, razvoj, napredak i novivek, a Balkan (ili Afrika) kao termin odnosno sinonim za tradicionalizam,nerazvijenost, nazadovanje i mra~ni srednji vek.

Slikovito odnosno metafori~ki govore}i, geografski prostor i istorijsko


106

vreme me|usobno se odnose kao korito reke i re~ni tok. Kao {to planins-ka odnosno ravni~arska konfiguracija tla i korita reke uslovljava ubrzanodnosno usporen tok reke, tako i odre|ene karakteristike geografskogpoloàja i prostora jedne zemlje, pre svega udaljenost te zemlje od centarasvetskog sistema, ali i neke druge, uslovljava njen sporiji odnosno brìprivredni i dru{tveni razvoj, a unutar ovog i preovladavanje ovog odnos-no onog, tradicionalnog odnosno modernog tipa istorijskog vremena,iskustva, psihologije, mentaliteta i kulture.

U slu~aju Crne Gore, postoje barem tri karakteristike geografskogpoloàja i prostora, koje su uslovile, proizvele i oblikovale njen relativnosporiji privredni i dru{tveni tok, to jest njenu te{ku, zakasnelu i perifernumodernizaciju, ~ak i na samom kraju modernog doba i savremenog svet-skog sistema. Prvo, to je geografska udaljenost Crne Gore od glavnih cen-tara savremenog svetskog sistema, njeno pripadanje Balkanskom polu-ostrvu, poslednjoj granici i periferiji Zapadne Evrope. Drugo, to je njenavisinska odnosno planinska izolovanost od ovih, ali i od mnogih zna~ajnihregionalnih centara. I tre}e, to je lociranost Crne Gore nasred jedne odnajrazornijih istorijskih i planetarnih linija sukoba i nasilja, onoj koja, odobale dana{njeg Tunisa, preko Sredozemlja, Sicilije i Jadrana, pa sve doOtranta i zale|a Balkana, ve} vekovima, to jest jo{ od takozvaneTeodosijeve linije, preko otomansko-austrougarske granice, pa sve dohladnoratovske i posthladnoratovske «gvozdene zavese», preseca ovajprostor i ometa njegov normalan privredni i dru{tveni razvoj.

âk i kada nema zna~ajnijih spolja{njih podsticaja, kakvi su i oni kojisu upravo opisani, me|utim, nasilje redovno i zakonito prati svaku te{ku,perifernu i zakasnelu modernizaciju. Dugotrajnim ponavljanjem, ono sepretvara u odre|eni mentalitet (u na{em slu~aju «violentni dinarski men-talitet»), a jo{ dugotrajnijim socijalizovanjem i interiorizovanjem u svo-jevrsni kulturni sediment. Tako se krug zatvara. Violentni mentalitet iautoritarna kultura sa svoje strane sada postaju glavni unutra{nji problem,prepreka i smetnja za uspe{an razvoj i modernizaciju. A deficit stvarnograzvoja i modernizacije kompenzira se ideologijom i retorikom revoluci-je, koja samo {iri privid pozitivne mobilizacije i ubrzanja, a zapravo pred-stavlja samo jo{ jedan od elemenata usporavanja i zaustavljanja.Permanentna frustracija, pa i neka vrsta samoparalizuju}eg fatalizma,iznutra blokiraju svaki autonomni impuls, i predstavljaju glavni efekt, alii sastavni deo ovakvog (ne)razvojnog obrasca.

Krug ipak nije fatalisti~ki zatvoren ni u slu~aju Crne Gore. I to ne samozbog njenih naraslih unutra{njih modernizacijskih snaga na kraju XX i


107

po~etku XXI veka, nego i zbog novih mogu}nosti koje u tom pogledupruà kriza i preobraàj savremenog svetskog sistema. Uspeh uosloba|anju od nasle|enog siroma{tva i nerazvijenosti, stagnacije i tradi-cionalizma, violentnosti i autoritarnosti, frustracije i fatalizma, i u slu~ajuCrne Gore, pored ostalog, zna~ajno }e zavisiti i od njene sopstvenekreativnosti i imaginacije, posebno od njene sposobnosti da pravovremenoprepozna i na pravi na~in poveè sve one nove, unutra{nje i spolja{nje,lokalne i globalne mogu}nosti koje se ra|aju. U ovom kontekstu, posebnoje podsticajna, ali i sasvim realna, i mogu}nost preobraàja Balkana iMediterana, a unutar ovih i Crne Gore, iz opisane zone istorijskih sukobai nasilja, u zonu pozitivne saradnje i mira, susreta i razmene, ekumene imultikulture. U ovoj vrsti preobraàja, Crna Gora ima {ta da ponudi. Porednegativnih, naime, ona u svojoj istoriji ima i veoma vrednih pozitivnihiskustava ove vrste. Zbog toga bi Crna Gora, kao i ~itav Balkan odnosnoMediteran, ponovo mogla postati zemlja odnosno «crkva sa dva oltara».

Izabrana literatura

Braudel, Fernand (1966). La Mediterranee et le monde mediterraneen a l'e-poque de Philippe II, I-II. Paris: Armand Colin.

Pomian, Krzysztof (1979). «The Secular Evolution of the Concept of Cycles,»Review, No. 4.

Wallersetin, Immanuel (1992). «The TimeSpace of World-System Analysis: APhilosophical Essay,» Research Working Paper, Fernand Braudel Center, StateUniversity New York at Binghamton, Binghamton, NY.

Neopatrijarhat

Neravnomernost privrednog i dru{tvenog razvitka predstavlja jednu odglavnih karakteristika modernog kapitalizma, i to ne samo u naj{irim svet-skim razmerama, nego i u unutar pojedina~nih dru{tava. Neravnomernostunutra{njeg razvitka posebno je karakteristi~na za dru{tva na periferiji ipoluperiferiji svetskog sistema. Jo{ po~etkom 1970-ih, u sve ~e{}imdebatama o problemima privrednog i dru{tvenog razvoja, prime}eno je dase kod ovih dru{tava uspostavlja ~ak i neka vrsta produène egzistencijeodnosno koegzistencije modernog i tradicionalnog sektora, koja nije tekprivremena i tranzitorna, nego relativno stalna i stabilna. Zbog toga su per-iferne formacije u ovim debatama okvalifikovane i kao takozvane dualneprivrede odnosno formacije. Ista vrsta unutra{njeg strukturalnog dualizma


108

nagla{ena je i sloènicom neo-patrijarhat, koja je ne{to novijeg datuma, alieksplicitnijeg i preciznijeg sadràja.

Prilikom opisivanja spolja{njeg izgleda i pona{anja dualnih odnosnoneopatrijarhalnih dru{tava periferije i poluperiferije, me|u nau~nicima iteoreti~arima koji se ovim dru{tvima bave naj~e{}e nema velikih sporova.Po pravilu, sporovi me|u njima javljaju se tek prilikom tuma~enja praveprirode, porekla i smisla opisanog dualizma. Pri tome je glavni izvor ovihsporova naj~e{}e takozvana jedinica analize. Tako, polaze}i od nacije-dràve kao glavne ili ~ak jedine jedinice analize, zastupnici vladaju}ihteorija privrednog i dru{tvenog razvoja problemati~ni dualizam odnosnoneopatrijarhat tuma~e pre svega ako ne i isklju~ivo kao rezultat delovanjaunutra{njih faktora dru{tava o kojima je re~. Naprotiv, polaze}i od svetskeceline kao glavne jedinice analize, Imanuel Volerstin i drugi zastupniciteorije svetskog sistema, jedne od vode}ih alternativnih teorija privrednogi dru{tvenog razvoja, problemati~ni dualizam odnosno neopatrijarhattuma~e kao mnogo sloèniji fenomen, to jest kao rezultat delovanja kakounutra{njih tako i spolja{njih (svetskih) faktora. Umesto prostog ipasivnog mno{tva, koegzistencije i dualizma, dakle, alternativna inter-pretacija insistira na svetsko-sistemskoj nad-determinaciji, to jest na kom-pleksnom i dinami~nom slaganju razli~itih sektora, prostora i vremena.

Uz Siciliju i [kotsku, Crna Gora predstavlja jednu od poslednjihpatrijahalnih oaza u modernoj Evropi, zemlju u kojoj se, i na kraju XX,odnosno po~etku XXI veka, uporedo sa sve sna`nijim razvitkom mod-erne privrede i dru{tva, moè nai}i i na relativno sna`ne, sveè io~uvane ostake tradicionalnog odnosno plemenskog dru{tva i ìvota. Utom smislu, Crna Gora i danas predstavlja pravi mali istorijski raritet,dragocen rezervoar, etnografski muzej. Kao takva, uostalom, ona je ve}~itavih sto odnosno dvesta godina privilegovan predmet izu~avanjaetnografije, etnologije i kulturne antropologije, i to ne samo u lokalnimi regionalnim, nego i u naj{irim svetskim razmerama. S druge strane,me|utim, (ne)o~ekivano oìvljavanje i mobilizovanje predmodernihcrnogorskih plemena i patrijarhata uop{te, kao i isto takvo oìvljavanjei mobilizovanje sli~nih snaga kod drugih naroda u regionu, usrednajve}eg kovitlaca posthladnoratovske balkanske krize, haosa i nasilja,tokom te{kih 1990-ih, vladaju}u teoriju privrednog i dru{tvenog razvo-ja jo{ jednom su ozbiljno doveli u pitanje. Bizarni politi~ki savez kojije oko «SRJ bez alternative» jedno vreme bio okupio ~ak i takoraznorodne politi~ke i civilizacijske snaga kao {to su to bila predmod-erna crnogorska plemena, moderna diktatura Slobodana Milo{evi}a, ipostmoderne vlade Zapada, nije mogao biti rasvetljen pomo}u neta~nih


109

i latentno ili ~ak otvoreno rasisti~kih stereotipa o navodno varvarskombalkanskom tipu, ili o navodno neizbe`nom povratku u srednji vek.Razumevanje ovako neobi~nog, {irokog i slojevitog kompleksa pred-modernih, modernih i postmodernih struktura i snaga, nad-determin-isanih od strane ovih poslednjih, nije bilo mogu}e bez one alternativneteorije i interpretacije.

Alternativna interpretacija o kojoj je re~, ni u slu~aju Crne Gore,me|utim, nije zna~ajna samo zbog rasvetljavanja i razumevanja nepoznatepro{losti, nego i zbog izbora i oblikovanja neizvesne budu}nosti.Dinami~ni kompleks predmoderne, moderne i postmoderne, ~iju je nega-tivnu, ~ak demonsku kombinaciju Crna Gora upoznala tokom te{kih 1990-ih, sre}om, nije fiksiran i nepromenljiv entitet. Ni crnogorski neopatri-jarhat nije zatvoren sistem. Uz odgovaraju}e znanje, volju i svest, i ovajkompleks mogao bi da do`ivi pozitivnu promenu, katarzu i preokret.Pozitivno nasle|e crnogorske predmoderne jo{ uvek ~eka na ovaj veliki izna~ajni postmoderni preokret.

Izabrana literatura

Ivekovi}, Ivan (1997). «Neopatrijarhat i politi~ko nasilje: Prilog razumevanjuetni~kih sukoba na Balkanu i Kavkazu,» Republika, Beograd, Broj 174, 16-31.oktobar, strana I-XX.

Mastnak, Toma` (1996). «Fascists, Liberals, and Anti-Nationalism,» in R. Ca-pland and J. Faffer, editors, Europe's New Nationalism. New York/Oxford: OxfordUniversity Press, pp. 59-74.

Reich, Wilhelm (1946). The Mass Psychology of Fascism. New York: OrgoneInstitute Press.

Stojanovi}, Trajan (1997). Balkanski svetovi: prva i poslednja Evropa. Beograd:Equilibrium.

Posthladnoratovska era

Vreme koje po~inje da te~e nakon pada Berlinskog zida, sloma komu-nizma i kraja hladnog rata 1989, s pravom se ozna~ava kao nova, posth-ladnoratovska era, samo {to je osnovni kvalitet tog vremena u velikoj merirazli~it pa i suprotan od onoga {to je na samom po~etku eufori~no najavlji-vala vladaju}a politika i ideologija. Umesto nesporne pobede «novog svet-


110

skog poretka» ljudskih prava i demokratije za sve ljude i narode sveta,kojeg su olako obe}avali vladaju}i politi~ari i ideolozi onog vremena,naime, u prvih desetak godina, nova, posthladnoratovska era donela je tekporast op{te planetarne neizvesnosti i nestabilnosti, a na Balkanu jo{ iporast haosa, nereda i nasilja. Na drugoj strani, kriti~ka dru{tvena naukaodnosno teorija ovu tendenciju svojevremeno je ta~no predvidela. Putemegzaktnih statisti~kih istraìvanja, naime, istorija dugog trajanja i soci-ologija svetskog sistema otkrile su da je vi{estruko cikli~no i sekularnopadanje savremenog svetskog sistema zapo~elo jo{ sredinom 1970-ih, aputem isto tako egzaktnih statisti~kih ekstrapolacija upozorile da }e uzovo padanje verovatno i}i jo{ i {irenje nereda i nasilja, i to sve do sredineXXI veka, kada se tek moè o~ekivati pojava nekog novog, lo{ijeg ili bol-jeg istorijskog sistema.

Za Crnu Goru se u ovom vremenu ~ulo relativno kasno, sredinom 1997,kada je, pod uticajem velikih demonstracija u Beogradu, do{lo do krize azatim i raspada vladaju}e partije biv{ih crnogorskih komunista, potonjihnajvernijih saveznika Milo{evi}evih nacional-socijalista. Nova politi~kadinamika bila je izuzetno kompleksna i neizvesna. U ovoj dinamici poste-peno su se stekla i preplela tri vremenska odnosno istorijska sloja. Prvi jebio najpoznatiji i najpovr{niji. To je bio sloj partijsko-politi~ke krize, kojase ve} do kraja 1997, sredine 1998, privremeno razre{ila uspostavljanjemnove, sna`ne i o{tre pro- odnosno anti-milo{evi}evske polarizacije. Drugije bio ne{to dublji i trajniji. To je bio sloj zakasnele postkomunisti~ketranzicije. Od 1989-1997, naime, Crna Gora je stagnirala ili ~aknazadovala u stanju jedne vrste blokirane ili ~ak negativne postkomu-nisti~ke tranzicije, to jest prelaza od jednog (komunisti~kog) prema dru-gom (agresivnonacionalisti~kom, velikosrpskom) tipu zatvorenog dru{tvai kolektivizma. Zbog toga je tek nakon definitivnog porazapromilo{evi}evske politike u Crnoj Gori, mogla da zapo~ne i njena pozi-tivna, makar koliko te{ka i spora tranzicija. Najzad, tre}i sloj ove dinamikebio je najdublji i najtrajniji. To je bio sloj nere{enog dràvnog pitanja, kojije, opet, bio samo deo one periferne, zakasnele i nedovr{ene modernizaci-je, koja je u Crnoj Gori trajala ve} najmanje dvesta godina, te unutar kojeje aktuelna postkomunisti~ka tranzicija bila tek najnoviji ciklus ili seg-ment. Naravno, izme|u navedena tri vremenska odnosno istorijska slojacelo vreme je delovala i jedna bitna unutra{nja veza. Ovu vezu najjasnijeje izrazio relativno visok stupanj korelacije koji se brzo uspostavio izme|upromilo{evi}evske i antimodernizacijske, odnosno promilo{evi}evske iantiindipendisti~ke, na jednoj, te izme|u antimilo{evi}evske i modern-izacijske, odnosno antimilo{evi}evske i indipendisti~ke orijentacije, nadrugoj strani crnogorskog politi~kog spektra.


111

Iako jedna od najstarijih dràva u ovom delu Evrope i sveta, Crna Goraje bila i poslednja od svih biv{ih jugoslovenskih republika koja je nakonraspada SFRJ odnosno SRJ zatraìla nazad svoju dràvnu suverenost inezavisnost. Da paradoks bude jo{ i ve}i, ~ak i tada, pred kraj 2000, kadaje vlast po prvi put i eksplicitno najavila odràvanje referenduma odràvnom statusu, Crna Gora je oko ovog pitanja i dalje bila prili~nopodeljena, a broj onih u njoj koji su i dalje bili protiv obnove njenedràvne nezavisnosti, iako manji od pola, ipak, jo{ uvek relativno velik,negde oko ~etrdeset procenata. Otkuda ovaj paradoks odnosno fenomen?«Podeljeno dru{tvo» i «dvostruki identitet» iz savremene sociologije iden-titeta dobro opisuju spolja{nji izgled, ali ne i unutra{nju strukturu i priro-du ovog fenomena. [tavi{e, pogre{na primena ovih pojmova moè ovajfenomen ~ak i da zamagli ili izokrene. Barem onoliko koliko odre|enodràvno pitanje proisti~e iz «podeljenog dru{tva» i «dvostrukog identite-ta», naime, i samo to dru{tvo odnosno identitet proisti~u iz odre|enogistorijskog dràvnog kompleksa. U tom smislu, i drama podeljene odnos-no sukobljene lojalnosti ne malog broja gra|ana Crne Gore na samomkraju XX odnosno po~etku XXI veka izraz je barem dva veka duge istori-je dvostruke i kontradiktorne dràvne ideje i mobilizacije, a ne bilo kakvemisti~ne i ve~ne etni~ke, biolo{ke ili kulturne prasupstance. Samo ovakvadràvna ideja odnosno mobilizacija moè da objasni i onako sloèno, dra-mati~no i neizvesno meandriranje, to jest pojavljivanje, zatim gubljenje,pa ponovno pojavljivanje moderne crnogorske dràve, od njenevi{evekovne fakti~ke slobode i ranog me|unarodnog priznanja 1878,preko njene velikosrpske negacije i samonegacije 1918, pa sve do njenenajnovije te`nje za obnovom nezavisnosti na prelazu iz XX u XXI stole}e.

U istovremenom ja~anju globalizacije i individualizacije posle hladnograta nije bilo ni~eg neobi~nog i nelogi~nog. Naprotiv, ovo je bio jedan odnajlogi~nijih parova suprotnosti nove posthladnoratovske ere. Logikaovog para bila je logika, to jest zakon akcije i reakcije, pri ~emu je, nar-avno, globalizacija bila akcija, a individualizacija reakcija. Ovaj zakonosetile su i najve}e, najmo}nije i najstabilnije zemlje savremenog sveta. Ione su pod pritiskom globalizacije morale da se iznova samopercipiraju iindividualizuju u izmenjenom me|unarodnom sistemu. Utoliko manjetreba da ~udi snaàn trend posthladnoratovske individualizacije u slu~ajujednog nevelikog ali davnog i osetljivog istorijskog entiteta kao {to jeCrna Gora. Jo{ manje treba da ~udi izrazita otvorenost i osetljivost ovogentiteta prema isto tako sna`nom trendu globalizacije. Sli~no se moèpredvideti i u doglednoj budu}nosti. âk i nezavisno od konkretnepoliti~ke forme koju aktuelna indipendisti~ka te`nja Crne Gore danas ilisutra dobije ili ne dobije, naime, dijalekti~ki par globalizacije i individu-


112

alizacije nastavi}e da deluje kao glavni faktor i regulator njene bitnedinamike i u narednom stole}u.

Izabrana literatura

Fukujama, Frensis (1997). Kraj istorije i poslednji ~ovek. Podgorica: CID.

Huntington, Samuel P. (1998). The Clash of Civilizations and the Remaking ofWorld Order. London: Touchstone.

Popovi}, Milan (2000). Crnogorska alternativa: neizvesnost promene. Podgo-rica: Vijesti.

Popovi}, Milorad (1999). Crnogorsko pitanje. Ulcinj: Plima; Cetinje: Dignitas.

Rastoder, [erbo (1997). Skrivana strana istorije: crnogorska buna i odmetni~kipokret 1918-1929, I-IV. Bar: Charli and Son Company.

Smit, Antoni D. (1998). Nacionalni identitet. Beograd: ^igoja {tampa.

Wallerstein, Immanuel (1998). Utopistics: or Historical Choices of the Twenty-First Century. New York: The New Press.


113

Drugi deo

Komentari

Jugoslavija a la carte

Taman pomislite da vas u ovoj zemlji, u skladu sa starim idealom ONOi DSZ, vi{e ni{ta ne moè iznenaditi, a ono vas, ipak, zatekne novo ~udo.U red takvih ~uda svakako spada i najnovija, fantasti~na misao VladanaKutle{i}a. Krajem pro{le godine, ovaj poznati dvorski pravnik, ustavopisaci trbuhozborac ekstravagantnog dedinjskog para, kategori~ki je ustvrdiokako bi Jugoslavija mogla da opstane ~ak i ukoliko Crna Gora iza|e iz SRJ.

Sa nadmo}nim odmahivanjem ruke, ipak, ne treba ùriti. Koliko godnerealno i iskrivljeno, svaka, pa i najve}a fantazija, na svoj, iskrivljen, fan-tasti~an na~in, izraàva realnost. U tom smislu, i najnovija Kutle{i}evafantazmagorija, izraz je na{e stvarnosti. Ostavljaju}i dublje prou~avanjeza neku drugu priliku, ovde se pa`nja skre}e samo na tri zna~ajne dimen-zije ove fantasti~ne stvarnosti.

Prva od ove tri dimenzije ukazuje na dominantni sadràj srpskogodnosno velikosrpskog jugoslovenstva u ~itavom XX veku. Naravno, i uSrbiji je u ovom veku bilo genuinih federalisti~kih, kao i liberalnih snagauop{te. Ipak, ove u Srbiji (kao ni u drugim ju`noslovenskim zemljama,uostalom) nikada nisu bile dominantne. Danas su to najmanje. Ispodfasade srpskog federalizma i jugoslovenstva danas se definitivno krijeagresivno i ru`no lice velikosrpskog unitarizma. Kutle{i}eva ideja oJugoslaviji, koju bi ~inila sama Srbija (sic!), predstavlja samo logi~kizavr{etak, jo{ bolje delirijum tremens ove tendencije.

Druga dimenzija Kutle{i}eve ideje upu}uje na politi~ku realnost promi-lo{evi}evske Crne Gore. Trideset do ~etrdeset procenata onih koji ovde idanas jo{ uvek stoje iza «SRJ bez alternative», treba dobro razumeti.Nesporno, oni jesu produètak Milo{evi}evog agresivnog velikosrpstva,zamaskiranog retorikom federalizma i jugoslovenstva. Ali treba ispravnoshvatiti i pravo poreklo odnosno prirodu ovog pokreta u Crnoj Gori. Ukrajnjoj liniji, to je te{ka politi~ka zaostalost, inercija i konzervativizamvelikog broja Crnogoraca odnosno Br|ana. I velika kriza i konfuzija iden-titeta, koju Milo{evi}evi specijalisti, propagandisti, inìnjeri ljudskihdu{a, uspe{no eksploati{u. Da nije ove velike krize i konfuzije, uostalom,ideolozi i inìnjeri velikosrpstva, odavno bi napustili svaki prividjugoslovenstva, i «pustili svaku Jugoslaviju niz mutnu Maricu», kako suranije obe}avali. Ovako, taj privid se, upravo zbog zaostalih, a ponosnihBr|ana, i dalje obilato koristi.

117

Ipak, najzna~ajnija je tre}a dimenzija Kutle{i}eve ideje o Jugoslavijibez Crne Gore. To je dimenzija koja razotkriva produènu, a sve nepod-no{ljiviju politi~ku ambivalentnost vladaju}e, antimilo{evi}evske CrneGore, posebno njene najja~e partije, DPS. Reminisciraju}i àblja~kuJugoslaviju 1992-1997, cinik bi mogao re}i: ukoliko su Jugoslaviju mogleda ~ine samo Srbija i Crna Gora, moè i Srbija sama. Ili: taman onolikokoliko je Jugoslavija bila dràva koju su ~inile Srbija i Crna Gora,Jugoslavija moè biti i dràva koju bi ~inila sama Srbija. Zna~i: ni malo.

Na stranu cinizam, na svoj fantasti~an, iskrivljen na~in, Kutle{i}evaideja akupunkturno ta~no poga|a bolno mesto, ne~istu savest, «isto~nigreh» DPS. Od najvi{ih funkcionera ove partije, u poslednjih dve godine,bezbroj puta ~uli smo da SRJ vi{e ne postoji, ali o pravom, la`nom, fasad-nom karakteru te dràve od njenog samog po~etka, do dana{njeg dana,nismo ~uli ni re~. Verovatno zbog toga {to i oni, zajedno sa svojim odskoro ogor~enim protivnicima iz SNP, snose istorijsku odgovornost zaru{enje stvarne i stvaranje la`ne Jugoslavije.

Pa`ljiva analiza izjava najvi{ih funkcionera DPS, na àlost, nije ni maloohrabruju}a. Bekstvo od politi~ke odgovornosti, produàvanje lo{eambivalentnosti, nepostojanje pune i jasne svesti o re{avanju dràvnogpitanja, o razvijenoj i transparentnoj strategiji da i ne govorimo, manipu-lacija ili inercija (svejedno) sukobljenih, prosrpskih i procrnogorskihstavova u samom vrhu ove partije, {to neodoljivo podse}a na neslavni krajstarog DPS, sve su ovo krajnje zabrinjavaju}i simptomi. Kada bi se ovisimptomi odnosili samo na pro{lost, i samo na DPS, to i ne bi bio prob-lem. Ali nije tako. DPS je najja~a partija vladaju}e koalicije, a odnos tepartije prema bliskoj pro{losti, direktno uti~e i na blisku budu}nost CrneGore. Posle dugog oklevanja, predsednik Crne Gore i DPS, ovih dana jekona~no izrekao i konkretan vremenski okvir za re{avanje dràvnog pitan-ja Crne Gore: kraj teku}e odnosno 2000. godine. Produì li se sa onomneodgovorno{}u, ambivalentno{}u, nerazvijeno{}u, manipulacijom iliinrecijom, me|utim, te{ko se moè o~ekivati èljeni izlazak iz dugotrajnepoliti~ke konfuzije. âk i kada bi onaj vremenski okvir odnosno periodbio mnogo {iri odnosno duì.


118

Lepotica i zver

»Nek crkne zver!» Ovako je glasio jedan od najslikovitijih opozicionihgrafita tokom prvih vi{estrana~kih izbora odrànih u Milo{evi}evoj Srbijidecembra 1990. Poznato je kakav je ishod tih izbora bio, kao i {ta je zatimbilo sa tom i drugim republikama biv{e Jugoslavije. A i zver nam se ovihdana jo{ jednom javila. Iz centra Sava. Najavom novog, srpsko-srpskog,mo`da ~ak i srpsko-crnogorskog rata.

U ovakvim uslovima, u Crnoj Gori, kao i u me|unarodnoj zajednici,skoro da je postignuta jedna vrsta hvale vrednog konsenzusa oko potrebestrpljenja. Sadràj ovog konsenzusa glasi otprilike ovako: zver je jo{ uvekopasna i jaka, pa je ni Crna Gora ne sme izazivati neopreznim re{avanjemsvog dràvnog pitanja, to jest prevremenim raspisivanjem referenduma.Imaju li se na umu vi{estruko potvr|ena agresivnost Milo{evi}evogreìma, zatim {izmati~na podeljenost crnogorskog politi~kog tela, najzadi ne retko egoisti~na i kratkovida realpolitika velikih sila, ovom konsen-zusu ne moè se ni{ta ozbiljnije prigovoriti. Ali se ne{to mora dodati.

Jezikom logike, to ne{to moglo bi da se formuli{e i ovako: strpljenje okojem je re~ jeste nuàn, ali nije i dovoljan uslov za re{avanje na{eg prob-lema. Ova ograda, opet, ima barem dve strane. S jedne strane, Crna Gora,kao i demokratska opozicija u Srbiji uostalom, mogu biti strpljive do neba,pa da to, ipak, ne zasiti na{u zver. Nema tog strpljenja koje na{u be{tijumoè da nahrani. U tom pogledu, opasno bi bilo imati bilo kakvih iluzija.Beskona~na proizvodnja neprijatelja i rata je prirodni element ovog reìma.Nije preterana ~ak ni jedna horor-hipoteza. Po ovoj hipotezi, Milo{evi}evreìm nastavio bi svoju beskona~nu proizvodnju neprijatelja i rata, ~ak ikada bi svi njegovi unutra{nji i spolja{nji protivnici, nekim ~udom, dobro-voljno i trajno, proglasili moratorijuma i prestali da mu se suprotstavljaju.

S druge strane, me|utim, za re{avanje na{eg problema, strpljenje nijedovoljno, ni zbog onoga {to ~ini, to jest ne ~ini sama Crna Gora. Podelana one u Crnoj Gori koji su za strpljenje i one koji su protiv njega je iskon-struisana i neta~na. Pogotovo kada dolazi od onih koji su po~etkom 1990-ih ostali upam}eni kao Milo{evi}evi ratni saveznici. I kada nestrpljenjeho}e da svale na teret onih koji su u tom vremenu ostali upam}eni kaoantiratni akteri. Prava podela ovde i danas nije na one koje su za strpljen-je i protiv njega, nego na one koji su za strpljenje plus status quo, i onekoji su za strpljenje plus aktivnu politiku izgradnje poverenja.

119

Politika «strpljenje plus status quo» je politika vladaju}e koalicije uCrnoj Gori, podràna od strane vladaju}e i lo{e realpolitike velikih sila. Usu{tini, ova politika predstavlja nastavak hladnoratovske politike nega-tivnih sila, uzdràvanja i odvra}anja. Ova politika je konzervativna i opas-na. Ne zbog strpljenja, nego zbog status quo-a. Ona Crnu Goru definitivnopretvara u taoca Milo{evi}evog reìma, a Milo{evi}ev reìm u privilego-vanog arbitra. Kao da se o~ekuje neki nemogu}i, bajkoviti zavr{etak ovogreìma. Preobraàj zveri u princa.

Pored ekonomije, strategija «aktivnog ~ekanja», koja je nedavnoproklamovana, morala bi da se pro{iri i na politiku u uèm smislu re~i.«Ekonomska suverenost», bez odgovaraju}e politi~ke komponente, moèbiti poni{tena za dvadeset~etiri sata. Glavna i mogu}e fatalna slabost poli-tike vladaju}e koalicije u Crnoj Gori je upravo u odsustvu ove kompo-nente. O ovom odsustvu najbolje govori gotovo neverovatna ~injenica da~ak ni sedam meseci nakon usvajanja Platforme Vlade Crne Gore oodnosima izme|u Crne Gore i Srbije, ovaj dokument nije postao predme-tom javne i kvalifikovane debate u Skup{tini Crne Gore. A jeste nasvakom drugom mestu na ovoj planeti: u me|upartijskim, crnogorsko-srbijanskim, pa zatim me|unarodnim, medijskim, i drugim, uglavnomdiskretnim, jednostranim i propagandnim komunikacijama.

Politika «strpljenje plus izgradnja poverenja» mogla bi da otkloni ovajnedostatak. Ni ova politika nije sasvim nepoznata. U anglosaksonskomsvetu ona je poznata kao «confidence building». Izgradnja poverenjapodrazumeva pre svega otvaranje dijaloga, a zatim i ~itav niz sasvimkonkretnih mera za otopljavanje odnosa i izgradnju poverenja izme|usukobljenih strana. Dakle, sve sasvim suprotno od onoga {to sukobljenestrane u Crnoj Gori rade danas. Zbog ~ega to one tako rade, zbog neznan-ja ili interesa, ili i zbog jednog i zbog drugog, kao i zbog ~ega ih u tomepodràva lo{a realpolitika velikih sila, zbog njihovog sopstvenog neznan-ja ili interesa, ili i zbog jednog i zbog drugog, o tome se moè raspravljati.Jedno je, me|utim, sasvim sigurno: jedino politika strpljenja pra}enaizgradnjom poverenja moè da re{i na{ veliki i te{ki problem.


120

Vojska bez dràve

Do oktobra 1998, VJ je bila jedna od onih retkih institucija SRJ koje sujo{ uvek funkcionisale u skladu sa ustavom zajedni~ke dràve. Od oktobra1998, me|utim, to vi{e nije slu~aj ni sa VJ. Od tog momenta, kao {to jedobro poznato, samovolja saveznog predsednika uzima pod svoje iVrhovni savet odbrane. Pu~isti~kim uklanjanjem Crne Gore iz ustavnevrhovne komande, razara se i poslednji ostatak saveznog ustava i saveznedràve. Time se zapravo samo okon~ava vi{egodi{nji proces neobi~nog,puzaju}eg pu~a, i jo{ neobi~nije, puzaju}e secesije Milo{evi}eve Srbije, ito najpre od SFRJ, a zatim i od SRJ. Nakon svega, SRJ je danas biv{adràva, a Srbija i Crna Gora dve fakti~ki nezavisne teritorije, kojima jo{nedostaje unutra{nje, ustavnopravno, i spolja{nje, me|unarodnopravnopriznanje i regulisanje. Ovako bi mogao da glasi najkra}i i najta~niji opisna{e dana{nje atipi~ne ustavnopravne i me|unarodnopravne situacije.

U ovakvoj situaciji, atipi~na je i pozicija VJ. Pored toga, pozicija VJ jei krajnje te{ka i opasna. I to kako za njene pripadnike, tako i za ~itavodru{tvo. Najpre, to je danas vojska bez dràve i vrhovne komande. U stro-gom ustavno-pravnom smislu, dakle, ona je neregulisana i nekontrolisananaoruàna grupa. U jednoj {iroj perspektivi, me|utim, VJ predstavlja isasvim specifi~no, sloèno i osetljivo nasle|e jedne biv{e dràve, i kaotakva se mora uvaàvati. U situaciji kao {to je na{a, profesija odnosno kor-poracija koja je po prirodi zatvorena i monolitna, i sama postaje `rtvauskovitlanih politi~kih polarizacija. To se dobro vidi ovde i danas. Kadabi vrh VJ zaista branio ustavni poredak, Slobodan Milo{evi} bi kao njegovglavni ru{itelj i vrhovni pu~ista ve} bio u zatvoru. Ovako, DragoljubOjdani}, Neboj{a Pavkovi}, Milorad Obradovi} i Milan Zec, svojim direk-tnim svrstavanjem uz pu~istu-ru{itelja, postaju njegovi voljni ili nevoljnisau~esnici. Ali je zato i broj visokih oficira VJ koji javno i hrabro odbija-ju lojalnost optuènom ratnom zlo~incu svakog dana sve ve}i: generalRadisav Martinovi}, pukovnik Radoslav Vojvodi}, pukovnik RadovanKomar. Civilna vlast Crne Gore mora voditi ra~una i o jednima i o drugi-ma. U ovom kontekstu, to se mora ista}i, veliki, mo`da i odlu~uju}i zna~ajima te{ka pragmatika odràvanja stalnih komunikacija, spremnosti nakompromis i spre~avanja incidenata izme|u VJ i MUP-a Crne Gore.

Ipak, pragmatika o kojoj je re~, nikako ne moè da zameni ono nedosta-ju}e ustavnopravno i me|unarodnopravno regulisanje. Vojska bez dràvene moè previ{e dugo. Isto vaì i za privredu i dru{tvo. Uostalom, svaki

121

trajniji i ozbiljniji zastoj u re{avanju dràvnog pitanja na kraju nu`no lomii onu pragmatiku. Tako se krug zatvara. A u jednu vrstu takvogzatvorenog kruga, zastoja i blokade u re{avanju dràvnog pitanja, CrnaGora je zapala u poslednjih {est meseci. Uz poznate doma}e aktere, u tojblokadi danas u~estvuje i dominantni deo me|unarodne zajednice.Umesto da vr{i pritisak na lokalnu strukturu, a posebno na vladaju}ukoaliciju, da sa politi~kim protivnicima otvori i vodi stvarni a ne teksimulirani dijalog za re{avanje dràvnog pitanja, kratkovida i lo{arealpolitika velikih sila vr{i pritisak na Crnu Goru da ostane deo neposto-je}e federacije. Na taj na~in, direktno se legitimi{e Milo{evi}ev ratnilogor, a nere{eno pitanje Crne Gore stalno gura pod tepih, da bi takonere{eno naraslo do razmera koje se koliko sutra ve} vi{e ne}e mo}i kon-trolisati. Posle Slovenije, Hrvatske, BiH i Kosova, negativni obrazac stal-no zakasnele, reaktivne i represivne politike me|unarodne zajednice,naslu}uje se i u slu~aju Crne Gore.

Ako neke zna~ajnije razlike i ima, onda je to svakako ~injenica da seprocesi o kojima govorimo danas nezadrìvo ubrzavaju. Neadekvatnost,kontradikcija i kratkovidost opisane politike me|unarodne zajednice, zbogovog ubrzanja, u slu~aju Crne Gore, mogu da se vide ve} i golim okom.Adekvatno odnosno neadekvatno ustavnopravno i me|unarodnopravnokvalifikovanje SRJ iza{lo je iz zone ~istog prava i lingvistike. Priznavanjeraspale SRJ od strane velikih sila kao jo{ uvek postoje}e dràve prostopoziva Milo{evi}a na udar protiv Crne Gore. Na ovaj na~in, ne samo da sepodsti~e novo nasilje, nego se po~iniocu tog nasilja, unapred i galantno, zato jo{ i poklanja ina~e nepostoje}i me|unarodnopravni legalitet. U ovomkontekstu, briga te iste me|unarodne zajednice za me|unarodnopravnilegalitet svoje eventualne akcije protiv mogu}e Milo{evi}eve intervencijeu Crnoj Gori, ne moè da se razume nikako druga~ije nego kao fantasti~name{avina nedovoljne zainteresovanosti i hipokrizije. U tom smislu, svesto postojanju velike ustavnopravne i me|unarodnopravne praznine usredBalkana, artikulacija nulte ta~ke Crne Gore i Srbije, i za me|unarodnuzajednicu, predstavljala bi veliki i zna~ajan napredak.


122

Na{ mali hladni rat

Re{avanje crnogorskog dràvnog pitanja u samoj zavr{nici postju-goslovenske krize istovremeno je i beskrajno prosto i beskrajno sloèno.Ono je beskrajno prosto, pre svega, zbog toga {to sve ve}em broju, to jestubedljivoj ve}ini gra|ana Crne Gore, iz dana u dan postaje sve jasnije daje, ~ak i bez obzira na kona~ni dràvni oblik, samo demokratski put do togoblika, onaj koji je u interesu gra|ana i koji uop{te ima ikakvog smisla.Polako ali sigurno, nadvladava nekad jereti~ka misao, da je va`niji samput (dijalog), nego veliki cilj (dràva), pa bila ona onakva ili ovakva. Ovopotvr|uje i jedna mala hipoteti~ka simulacija. Ukoliko bi se neka zajed-ni~ka dràva Crne Gore i Srbije jo{ jednom nametnula silom i prevarom,kao {to je to bio slu~aj sa Podgori~kom skup{tinom 1918, ili saReferendumom 1992, tada bi se samo produìo pakao podeljene zemlje,koji vre|a elementarno ljudsko dostojanstvo, crnogorskih indipendistanajvi{e, naravno, ali i svih drugih koji su sa~uvali minimum ljudske igra|anske normalnosti, pa ~ak i bez obzira na dràvnu ideju ili oblik zakoji se ina~e zalaù. Ali bi isti takav pakao, samo sada prepakovan u manjiteritorijalni format, rezultirao i u slu~aju da se isto takvim ili sli~nimputem do|e i do nezavisne Crne Gore. Samo {to bi u tom slu~aju, kaonepodno{ljiv logor, ovu dràvu poja~ano doìvljavali sledbenici idejezajedni~ke dràve Crne Gore i Srbije. A to opet ne bi bilo prihvatljivo niza sve one druge koji su sa~uvali minimum ljudske i gra|anske normal-nosti, pa iako se ina~e zalaù za nezavisnu Crnu Goru. Zbog toga jere{avanje crnogorskog dràvnog pitanja krajnje jednostavno. Bez alterna-tive je samo pokretanje procesa unutra{njeg dijaloga i pomirenja, odnos-no izgradnja me|usobnog poverenja i minimalnog konsenzusa.

Ali je re{avanje crnogorskog pitanja, istovremeno, i beskrajno sloèno.Ni za ratno razaranje SFRJ nije bila ve}ina odnosno ubedljiva ve}inanjenih gra|ana, pa je do takvog razaranja, kao {to znamo, ipak, do{lo. Uovakvim stvarima, na àlost, ne odlu~uje uvek i samo demokratska ve}ina.U slu~aju Crne Gore, na samom kraju ovog veka, pored volje njenihgra|ana, kao jednako vaàn faktor re{avanja dràvnog pitanja, pojavljujese i te{ko istorijsko i politi~ko nasle|e. îtajte samo Poslanice SvetogPetra Cetinjskog napisane pre dva veka, ili odgovaraju}u literaturu o suko-bima izme|u Knjaza i Vojvode odnosno glavara pre jednog veka, da ocrnogorskoj 1918, 1941, 1948. i 1988. u ovom veku i ne govorimo, pa }etevideti jednu tanku ali neprekinutu crvenu nit. Kao da je vreme stalo. Kaoda se nasukalo na lov}enske hridi. Danas kao i pre dvesta odnosno sto

123

godina: nerazvijena privreda, siroma{no dru{tvo, podeljena zajednica, vio-lentni mentalitet.

Samom kraju XX veka, ovo dalje istorijsko nasle|e prikralo se iprovalilo u obliku onog skorijeg, ratno-monopolisti~kog nasle|a 1990-ih.Nasle|e ratnih monopola 1990-ih danas je glavni unutra{nji limit i prepre-ka na putu demokratskog re{avanja crnogorskog pitanja. Ovo nasle|e nijelocirano samo u tvr|avama SNP, mada je tamo najja~e i najìlavije, negoi u monopolisti~kim strukturama DPS, koje su i dalje daleko od punetransparentnosti, reformi i demokratije. Pri pa`ljivijem posmatranju stvari,nije te{ko primetiti da se u poslednjih pola godine u Crnoj Gori uspostavl-ja odnosno restaurira nova-stara konzervativna konfiguracija. Ispod fasadevladaju}e Koalicije i retorike anti-milo{evi}evske intifade, sve vi{e seetablira relativno stabilni obrazac poluratnog stanja, to jest istovremeneDPS-SNP konfrontacije i kooperacije. Nihil nuovo sub sole. Ni{ta novopod kapom nebeskom. Ovo je samo na{ mali zakasneli hladni rat. I kao {toje u pravom hladnom ratu, konfrontacija dva globalna vojno-politi~kabloka, pored ostalog, sasvim kooperantski sluìla i va{ingtonskim imoskovskim vladarima za kontrolu nad doma}om populacijom, tako i una{em malom hladnom ratu, opisano poluratno stanje, pored rizika odstvarnog sukoba, sasvim kooperantski sluì i SNP-u i DPS-u zabeskona~no produàvanje ratnih monopola i prljave privatizacije. Sve vi{epostaje jasno da za preokretanje ovog toka sama SDP i izolovani LSnemaju dovoljno snage.

Zbog svega ovoga, neizvesnosti u re{avanju crnogorskog pitanja idanas ima mnogo vi{e nego izvesnosti. Neizvesno je koliko dugo }e jo{potrajati Milo{evi}ev reìm kao glavni problem u regionu, ne samo CrnojGori. Samim tim, neizvesno je i koliko dugo }e potrajati onaj na{ malihladni rat i perverzno prijateljstvo u neprijateljstvu izme|u SNP i DPS.Neizvesno je tako|e koliko dugo }e jo{ potrajati i kratkovida realpolitikavelikih sila, toliko zna~ajna i za re{avanje na{eg pitanja. Kona~no,neizvesno je koliko bi u ovakvim uslovima uop{te bio uspe{an i onaj dija-log. Jedino {to je u svemu ovome ipak izvesno, jeste da se bez otpo~injan-ja tog dijaloga, to jest bez unutra{njeg pomirenja, poverenja i konsenzusa,do demokratskog re{enja crnogorskog dràvnog pitanja, uop{te ne moèdo}i.


124

Po~etak kraja

Udar. 17. maj 2000. Nasilno preuzimanje Studija B. Brutalno i bezraz-lo`no premla}ivanje gra|ana. Histerija vladaju}ih partija. Ogoljeno svrsta-vanje vrha VJ uz samoprogla{enog vrhovnog komandanta. Borbenagotovost protiv sopstvenog naroda. I najava Zakona o borbi protiv teroriz-ma. Srbija (bez otpora?) tone u vanredno stanje. Neobjavljeno, kao {to suneobjavljena bila i ~etiri rata, i hiperinflacija, i plja~ka, i sve drugo stra{no{to se dogodilo u poslednjih deset godina.

Nova dinamika. Po~etak kraja. I pored (ne)o~ekivano konfuzne i slabereakcije opozicije, te{ko je verovati da se, posle ovoga, Srbija moè vrati-ti u pre|a{nje stanje. Do{ao je kraj prividu demokratije. Nema vi{e besko-na~nog takti~kog manevrisanja. U narednih nekoliko meseci, najvi{e god-inu dana, Srbija }e ili nepovratno potonuti u mrak dugotrajne, vi{ego-di{nje, otvorene diktature, ili }e uspeti da se, uz manje ili ve}e `rtve, od-brani od razgoropa|ene, podivljale, pomahnitale agresije. Tertium non da-tur est!

Vrhunac drame. Kosmi~ki kontrast. Monstrum i deca Srbije. Vlast iìvot. Tanatos i Eros. Dve o~ajni~ke, sukobljene te`nje. Te`nja za total-nom kontrolom i te`nja za slobodom. Borba na ìvot i smrt. I logi~anzavr{etak surove etni~ke utopije. Nakon Vukovara, Sarajeva i Srebrenice,~udovi{te Velike Srbije vratilo se u Beograd. Od «Ovaj narod niko ne smeda bije», do «Pete kolone», «U Srbiji nema opozicije» i «TeroristaNATO», put je bio dug i krivudav, ali predvidiv. Kao zakon fizike.Spolja{nja agresija na kraju se nu`no okre}e prema unutra. Milo{evi}evreìm je danas bez izbora i izlaza. Otpor i «Otpor» poslednja nada i jedi-na alternativa.

Crna Gora }uti i ~eka, ali ni ona, to jest ni jedan njen zna~ajan deo, nijebez svog dela odgovornosti za ono {to se de{ava. Najpre, bez nekadajedinstvenog DPS, i njegove tupe, ve}inske Crne Gore, ne bi bilo ni ona~etiri besmislena i zlo~ina~ka rata, ni raskomadane Bosne i Hercegovine,ni la`ne Jugoslavije, ni izmu~ene Srbije, ni poni{tene Crne Gore. A zatim,jedan, ne bezna~ajan deo Crne Gore, i danas, jo{ uvek, i najdirektnije,sau~estvuje u zlo~inu nad gra|anima Srbije. Demonstrativno postrojavan-je pred tiraninom, dok falanga bez du{e ubija i poniàva najbolju mladostSrbije, ostaje za pam}enje. A pri~a o navodnoj odbrani minimumanacionalnih i dràvnih interesa, dok se istovremeno, bez zazora,

125

sau~estvuje u svesnom i sistematskom razaranju vitalnih nacionalnih insti-tucija, slobode, {tampe, Univerziteta, samo svedo~i o gotovo potpunomprekidu svake veze izme|u samoproizvedene i samouve}avaju}e fikcije irealnosti. I o gotovo potpunoj, totalnoj i apsolutnoj dehumanizaciji jednenesvakida{nje politi~ke i ljudske vrste. Najzad, ni ona druga,anitimilo{evi}evska Crna Gora, nije bez svog, mnogo manjeg i druga~ijeg,ali, ipak, postoje}eg dela odgovornosti za ono {to se u Srbiji danas de{ava.I to ne samo, pa ni prvenstveno, zbog njenog tvrdoglavog i arogantnogporicanja zajedni~ke pro{losti, tvrdnje da nije bila ni na hercegova~kom nina dubrova~kom rati{tu, na primer, nego, jo{ vi{e, i zbog njenog dana{njegneadekvatnog odnosa prema sopstvenom i zajedni~kom problemu.

Zakon veli~ine jeste banalan, ali je nesporan. Mala Crna Gora VelikuSrbiju ne moè da izle~i. Ona ovu ne moè da oslobodi od agresije, hister-ije i manije veli~ine, ne moè da ju demokratizuje, ali joj u tome moèpomo}i. Izgleda neobi~no, ali je ta~no: Crna Gora Srbiji najbolje moè dapomogne na taj na~in {to }e najpre pomo}i samoj sebi. A samoj sebi CrnaGora najbolje moè da pomogne tako {to }e kona~no pokrenuti ozbiljan iiskren (a ne tek propagandni) unutra{njii dijalog, i ozbiljan i produktivan(a ne tek simuliran) proces izgradnje unutra{njeg poverenja. To je najboljii najdelotvorniji put za su{tinsko i trajno slabljenje fiksirane velikosrpskeCrne Gore i njene parazitske kolonije u Beogradu. To je i najve}a pomo}koju Crna Gora danas moè da pruì Srbiji. Umesto pasivnog ~ekanjademokratske opozicije Srbije, Crna Gora se mora aktivno okrenuti samojsebi. Jedino tako moè pomo}i i sebi i Srbiji. Po~etak kraja, kojegnagove{tava dramati~an razvoj doga|aja u Srbiji, ovu elementarnu~injenicu komplikovanih crnogorsko-srbijanskih odnosa, samo ja~eosvetljava.


126

Savr{eni demanti

Nedavnu vest o mogu}oj nagodbi izme|u SAD i SlobodanaMilo{evi}a, po kojoj bi ovaj, od svetske sile broj jedan, u zamenu zaodlazak sa vlasti, navodno, dobio amnestiju i azil, pratio je i jedan zan-imljiv, zapravo samoprogramirani, da ne kaèm savr{eni demanti. Isti onajtakozvani neimenovani izvor administracije SAD, koji je ovu vest i lansir-ao sa namerom da bude objavljena, naime, ve} u momentu lansiranja,najavio je da }e, ukoliko bude objavljena, vest sigurno biti demantovana.Treba li re}i, vest jeste objavljena, i jeste odmah demantovana.

Neko bi mo`da rekao, ni{ta stra{no, uobi~ajena politi~ka pragmatika. Uovom detalju, me|utim, ima i ne~eg mnogo va`nijeg od obi~ne politi~kepragmatike. U stvari, politi~ka pragmatika, diskrecija, konspiracija,tajnost samo zavode na krivi teren. Za razumevanje pravog odnosa izme|u«balkanskog kasapina» i jedine preostale supersile na svetu u prvih desetgodina posthladnoratovske ere, mnogo je va`nije sa~uvati zdrav razum,kriti~ki duh i o~i otvorene za najkrupnije i najvidljivije ~injenice me|unar-odne i dru{tvene zbilje, nego se zaplitati u samoproizvedene misterijeteorije zavere. Kada se stvari tako postave, tada nije te{ko videti da jeupravo Slobodan Milo{evi}, odnosno njegov reìm permanentne politi~keagresije, nasilja i haosa, bio i ostao glavni klijent militaristi~kog delaZapada, NATO i SAD svih ovih deset godina (u novogovoru Zapada,«glavni faktor mira na Balkanu»). Bez nasilja i haosa proizvedenog odstrane Milo{evi}evog reìma, nekoliko desetina hiljada stranih vojnikanikada ne bi moglo do}i na Balkan (barem ne u ovom broju i sa ovom mis-ijom), pa tako ni NATO u celini ne bi mogao produìti svoj, posle hladnograta ozbiljno ugroèn razlog postojanja. Ali su i Zapad, NATO i SAD, zauzvrat, svojim sistemom do skoro poptpuno nediferenciranih sankcija,koji je kulminirao bombardovanjem Srbije i Crne Gore u prole}e 1999,dobro posluìli reìmu Slobodana Milo{evi}a. «NATO pe{adija»! Kojidiktator moè dobiti bolji poklon od ovoga. âk i u stvarnom nepri-jateljstvu, koje je izme|u njih nastupilo u poslednje dve godine, srpskidiktator i NATO nastavili su da funkcioni{u kao strate{ki partneri. Kaoprijateljski neprijatelji ili neprijateljski prijatelji. Kao nekada Rusi iAmerikanci. I to je poznati obrazac: mali, regionalni, posle velikog, plan-etarnog hladnog rata. Bolje od mnogih profesionalnih eksperata ianaliti~ara, ovaj novi-stari obrazac svojevremeno je, u jednoj svojojkarikaturi, lucidno i duhovito «provalio» Predrag Koraksi} Koraks: nazategnutom povocu, svadljivi Milo{evi} drì pobesnelog {e{elja-bulteri-

127

jera, ali, kada se malo bolje pogleda, vidi se da i samog Milo{evi}a, na istotako zategnutom povocu, odozgo drì jedna druga, «nevidljiva NATOruka».

I {ta sada? Amnestija i azil za Milo{evi}a? Dilema je te{ka. Ako suìvot i sloboda za optuènog masovnog ubicu cena za ìvot i slobodu neo-dre|eno velikog broja gra|ana u Srbiji i Crnoj Gori, odnosno amnestija iazil za Slobodana Milo{evi}a uslov da u ovoj zemlji ne do|e dogra|anskog rata i krvoproli}a, tada to mo`da i ima nekog smisla (mada jeto i tada te{ko, veoma te{ko, posebno sa ~istog eti~kog stanovi{ta). Ali,verovati da je vladaju}oj politi~koj klasi SAD to glavni motiv za pregov-ore sa dedinjskim ucenjiva~em, prili~no je naivno. Odmah po izbijanjurata u BiH, aprila 1992, u The New York Times-u je osvanuo redakcijskiuvodnik pod indikativnim naslovom «Bosna nema nafte». To je bilacini~na, ali ta~na aluzija na stvarni a ne propagandni razlog intervencijeSAD i saveznika u Zalivu 1991, kao i neuvijena objava stvarnog a nepropagandnog razloga izostanka intervencije u BiH samo godinu danaposle toga. Ne, bi}e da je glavni razlog za pregovore SlobodanaMilo{evi}a i administracije Bila Klintona ne{to drugo. Dilovanje saSlobodanom Milo{evi}em svih ovih godina bilo je te{ko i prljavo. Netreba biti neki poseban ekspert pa pretpostaviti da je u ovom dilovanju, iza SAD administraciju i diplomatiju, kao i za celokupnu me|unarodnuzajednicu, moglo biti kompromituju}ih, mo`da i sau~esni~kih elemenata.Zbog toga je mnogo verovatniji razlog za ovaj najnoviji i ~ini segrozni~avi napor SAD administracije njena èlja da izbegne obelodanji-vanje takvih elemenata. Amnestija za Slobodana Milo{evi}a je zapravoamnestija za Ri~arda Holbruka. Na{ narod kaè: «Ne laje ku~ka sela radi,nego sebe radi».


128

[estojulska secesija

Na odmrzavanje Velike Srbije Vojislava [e{elja nije se moralo ~ekatidugo. Za manje od mesec dana od prevremenih lokalnih izbora uPodgorici i Herceg Novom, i za manje od dvadeset~etiri sata od pokretan-ja procedure ({to je verovatno rekord u svetskim i istorijskim razmerama),ostvario se najve}i san crvenog vojvode. Sada ve} i slepci mogu da vide:nema vi{e SRJ, nema vi{e federacije, nema vi{e ravnopravne Crne Gore(~ak ni onoliko koliko je, makar na papiru, bilo po Ustavu iz 1992). A uko-liko bi vojvodin vojvoda, dedinjski nadvojvoda, zajedno sa svojim poma-ga~ima, na{ao na~ina da {estojulske takozvane ustavne promene, CrnojGori jo{ i silom nametne, to bi tada tek bio definitivni kraj bilo kakve CrneGore. Po izri~itim re{enjima takozvanih ustavnih amandmana od {estogjula, naime, u tom slu~aju, svaka politi~ka ve}ina Srbije, u svakomtrenutku, bila bi u stanju da i sa najmanjom politi~kom manjinom CrneGore, ~ak i u Ve}u republika, toj po definiciji za{titnoj instituciji federal-izma, nametne svako èljeno re{enje. Na stranu unutarcrnogorske strasti iomraze, posebno one izme|u biv{ih kompanjona iz DPS i SNP, to jesu{tina {estojulskih takozvanih ustavnih promena, kada je o odnosuizme|u dve republike re~. U modernoj politi~koj teoriji i komparativisti-ci, treba li to uop{te i nagla{avati, opisana su{tina zove se majorizacijom idominacijom ve}e nad manjom jedinicom. A gde postoje majorizacija idominacija ove vrste, naravno, nema ni «f» od bilo kakvog, pa ni od takoz-vanog modernog federalizma. Toliko i o moralu i stru~nosti onih koji su,zbog neznanja, strasti ili plate, svejedno, pred licem celokupne crnogorskejavnosti, na protekloj Skup{tini Crne Gore, onako hrabro tvrdili da sere~enim promenama «u su{tini nije ni{ta promenilo».

Nisu u pravu, me|utim, ni oni koji ovih dana re~ene promene kvalifiku-ju kao unitarizaciju, odnosno kao stvaranje unitarne dràve. Ukoliko sepod dràvom, pa i pod unitarnom dràvom, jer i ova je samo jedna vrstadràve, podrazumeva monopol ne bilo kakve, nego, kako teorija dràve iprava kaè, monopol legitimne fizi~ke prinude ili sile, onda je sasvimjasno da ni o kakvoj, pa ni o unitarnoj dràvi, ovde uop{te ne moè bitire~i. Druga~ije re~eno, da je ve}ina gra|ana Crne Gore prihvatila unita-rizaciju, tada bi se takva tvorevina mogla nazvati unitarnom dràvom.Ovako, re~ je o ne~emu sasvim drugom. A to drugo skriveno je ispodtoliko debelih naslaga propagande, da se ~esto ne vidi dovoljno jasno.Ipak, neverovatni kvaziustavni blickrig od {estog jula dvehiljadite, i ovdepomaè da se stvari vide bolje: ispod pla{ta tobo`njeg jugoslovenstva i

129

unitarizma, krije se, zapravo, secesija Milo{evi}eve Srbije. Svakome kozna da dràva odnosno secesija nisu ni{ta manje duhovne (pravne,ustavne), nego fizi~ke stvari, ovo je sasvim jasno: i {estojulsko i svo drugodosada{nje nasilje Milo{evi}eve Srbije, najpre u odnosu na SFRJ, a zatimi u odnosu na SRJ, nije ni{ta drugo nego jednostrano i nasilno ru{enje usta-va zajedni~ke dràve, ergo odvajanje, cepanje, secesija.

U jednom kod nas manje poznatom tekstu, Toma` Mastnak, vode}islovena~ki intelektualac srednje generacije, jednu vrstu pragmati~kogrealpoliti~kog saveza izme|u Zapada i Milo{evi}a tokom te{kih 1990-ih,slikovito je okarakterisao kao «unholly alliance» (profanu alijansu). Uproduènom priznavanju Milo{evi}eve Male Velike Srbije kao takozvaneSRJ, i u vr{enju pritiska na Crnu Goru da u ovoj blasfemi~noj travestijibeskona~no u~estvuje, ~ak i nakon definitivne {estojulske secesijeMilo{evi}eve Srbije, pa`ljivi analiti~ar mogao bi da prona|e i poslednjeostatke ove alijanse. Ipak, za Crnu Goru i njene gra|ane, nije najbolje daenergiju iscrpljuju u krivljenju takozvane me|unarodne zajednice. I tozbog dva podjednako zna~ajna razloga. Prvo, zbog toga {to je sve vi{eznaka da je i ona alijansa na svom samom izdisaju (valjda bi tako trebaloshvatiti nedavnu inicijativu Ri~arda Holbruka u SB UN). I drugo, jo{zna~ajnije, zbog toga {to je u celokupnom re{avanju crnogorskogdràvnog pitanja, unutarcrnogorski kompleks, ipak, najvi{e zapu{ten.Pokretanje stvari sa mrtve ta~ke u samoj Crnoj Gori, dijalog, konsenzus,demokratski i bezbedni referendum, to bi kona~no morao postati vrhuns-ki prioritet unutra{nje crnogorske politike u narednom periodu. A naddeklaracijama ove vrste, koje su se sa svih strana ovih dana ~ule, lebdisamo jedna, ali velika senka sumnje: imaju li oni koji su, voljno ilinevoljno, sau~estvovali u prevarnom {estojulskom udaru, nakon svega,makar i minimum politi~kog kredibiliteta za vo|enje ozbiljnog politi~kogdijaloga (naravno, ukoliko veoma skoro, svoje na~elne pozive na dijalog,ne osnaè i ne~im vi{e od nekoliko poluizvinjavaju}ih, ali i nedovoljnojasnih i eksplicitnih ograda od besprimernog {estojulskog performansa)?


130

Dijalog pod paskom

Posle Dedinja i Svetog Stefana, Va{ingtona i Kremlja, Brisela iPekinga, dijalog o Crnoj Gori kona~no je otpo~eo i u samoj Crnoj Gori. Ihvala bogu {to je tako. Oni, me|utim, koji su ovaj dijalog dugo i èljno~ekali, ni danas, posle prve, kako jedan u~esnik slikovito re~e, «runde»razgovora, ne mogu biti spokojni. înjenica da je ovaj dijalog otpo~eoizvan parlamenta, u diskreciji jednopartijskih kancelarija, a ne pred licemcelokupne javnosti, samo je vrh ledenog brega. Glavni razlog za pove}anuskepsu i zebnju, ako ne i za ne{to vi{e, jeste specifi~ni negativni kontekst,kojeg je, zahvaljuju}i stalnom prepu{tanju strate{ke inicijative od straneCrne Gore i me|unarodne zajednice, demijur{ki proizveo na{ deus exmachina, velikosrpski reìm Slobodana Milo{evi}a. Najnovijim i najbru-talnijim, {estojulskim protivustavnim udarom, ovaj reìm je realno ivi{estruko ograni~io, pa i umanjio, pozitivni potencijal ovog dijaloga, atakozvanim saveznim izborima dvadeset~etvrtog septembra, projektovao ikompletan mizanscen za nasilnu alternativu tom dijalogu, ukoliko seodlu~i da i za njom posegne.

Pre svega, najnoviji Milo{evi}ev udar u velikoj meri je doveo u pitan-je, mo`da ~ak i nepovratno razorio, svaki kredibilitet umerenog krila SNP,predvo|enog njenim podpredsednikom Predragom Bulatovi}em, naravnoukoliko i pretpostavka o ovoj umerenosti nije bila samo varka i opsena.Poverenje je i u politici klju~na stvar. A u one koji su mesecima, pa i god-inama, zatezali oko svake zapete crnogorskog izbornog zakonodavstva, aza samo nekoliko sati, polutajno i prevarno, izbrisali Crnu Goru iz i ina~eprili~no fiktivnog ustavnog sistema, zaista je te{ko imati poverenja. U istovreme, najnoviji Milo{evi}ev udar ohrabrio je ono drugo, fundamental-isti~ko krilo ove partije, {to svakoga dana, u obliku sve agresivnijih ulti-mativnih izjava, jasno demonstriraju njena druga dva podpredsednika.

Zatim, ovaj udar, svojim produènim dejstvom, definitivno je skinuomasku i sa lica one druge, Ko{tuni~ine Srbije. Nakon prvih, na~elnih ipozitivnih proklamacija, posebno onih u Svetom Stefanu, samo u posled-njih desetak dana, Vojislav Ko{tunica, kandidat DOS, u odnosu premaCrnoj Gori, eskalirao je do pozicija koje je sve teè razlikovati od pozici-ja promilo{evi}evske SNP, a u poslednjem broju Monitora, preko izjavesvog ekonomskog savetnika, Mla|ana Dinki}a, ~ak je neuvijeno i prete}iporu~io kako }e se u slu~aju pobede Ko{tunice «\ukanovi} zaista na}i uinferiornom poloàju jer }e srpska opozicija otpo~eti pregovore sa SNP»,

131

potvr|uju}i na taj na~in jo{ jednom da ni ova Srbija, barem za Crnu Goru,ne predstavlja nikakvu stvarnu alternativu, nego tek personalnu sukcesijuMilo{evi}eve nomenklature.

Najzad, i uprkos stvarnoj ili fingiranoj «jednoglasnosti», ~ini se da jenajnoviji velikosrpski udar, svojim produènim dejstvom, po~eo da desta-bilizuje i vladaju}u koaliciju Crne Gore. Najnovije stavove Glavnog odb-ora NS zaista je te{ko razumeti druga~ije. Ovo posebno vaì za ponovljenoi dramatizovano traènje smene glavnog i odgovornog urednika TVCG,zbog toga {to se, po mi{ljenju ovog tela, «na dràvnoj televiziji sprovodineprimjerena kampanja kojom se dokazuje da nema mogu}nosti zaopstanak zajedni~ke dràve Crne Gore i Srbije.» Kao da dokaze ove vrstesvakodnevno ne pruà sam ìvot, posebno izabranik i favorit NS, VojislavKo{tunica, a ne bilo kakva «kampanja» dràvne televizije. Za lik uogledalu nije krivo samo ogledalo. Ili je pra{ina oko TVCG ovoj ~lanicikoalicije bila potrebna upravo da bi prikrila svoje strate{ke iluzije iproma{aje. Ipak, ni ovde nije najva`nija NS. Glavni problem ove koalici-je je DPS, a ne NS, ili i NS, ali samo kao zastupnik i glasnogovornik onogtihog ali upornog dela DPS, ~iju je politiku odnosno opstrukciju, ve} duèvremena, sve teè razlikovati od politike «SRJ bez alternative». Stvari nimalo nisu naivne. Ko{tunica (DOS) i @iì} (SNP) dobro znaju na kojavrata kucaju. U ovom kontekstu, uop{te nije te{ko zamisliti da se, ~ak iforma zapo~etog DPS-SNP dijaloga, u slu~aju nasilnog raspleta nakontakozvanih saveznih izbora, u kriti~nom momentu, iskoristi kao kanal zaultimatum, odnosno kao cev uperena u slepoo~nicu demokratske CrneGore.

Pored navedenih negativnih, {estojulski udar iz Beograda ima i jednupozitivnu stranu odnosno posledicu. Posle ovog udara, naime, stvari se, uceloj Crnoj Gori, pa, sude}i barem prema nedavnim doga|ajima unik{i}koj organizaciji SNP, i u delu ove partije, mnogo bolje vide. Da bise ova pozitivna posledica maksimalizovala, me|utim, neophodne subarem dve va`ne promene. Prvo, da Crna Gora i me|unarodna zajednica,od reìma Slobodana Milo{evi}a, kona~no preuzmu strate{ku inicijativu. Idrugo, da se zapo~eti dijalog hitno premestiti u parlament i vodi predlicem celokupne javnosti. Mogu}nost nasilnog raspleta crnogorske krize,ove dve promene verovatno ne mogu u potpunosti da isklju~e, ali verovat-no}u takvog raspleta sigurno mogu zna~ajno da smanje.


132

Fotomontaà

Ve~ernje novosti od ~etvrtka 21. septembra 2000. lako mogu u}i usvaku zna~ajniju istoriju ili antologiju politi~ke i medijske manipulacije.Ipak, neverovatna blizana~ka fotomontaà sa skupa u Beranama odrànogprethodnog dana, samo je izvanredna metafora za celokupnu politi~kuegzistenciju Crne Gore i Srbije u proteklih deset godina.

U tom smislu, i sam nastanak zajedni~ke dràve u prole}e 1992. bio jejedna vrsta groteskne fotomontaè: jednostrana geneza, sa problemati~nimizja{njavanjem u Crnoj Gori i arogantnim }utanjem u Srbiji, referendumorganizovan za manje od deset dana, u poluratnim uslovima, bez minimu-ma uslova za slobodno mi{ljenje i izraàvanje, uz to i sa pitanjem koje popitijskoj dvosmislenosti i logorei~nosti prevazilazi sve do sada vi|eno naovim prostorima. Jedna vrsta produène fotomontaè bio je i celokupnipotonji ìvot nove tvorevine u vremenu od 1992-97: neograni~ena inekontrolisana jednopartijska vladavina prikrivena ispod demokratske ifederalne fasade. U vremenu od 1997-2000, ova fasada po~ela je neumit-no da propada, a od 6. jula do 24. septembra 2000, ona je i definitivno inepovratno spala. Fotomontaà je «provaljena».

Pa ipak, neki elementi ove fotomontaè produìli su da ìve i posle 24.septembra ove godine. I to u celokupnom politi~kom spektru dve repub-like: u Srbiji, onoj jo{ uvek vladaju}oj, milo{evi}evskoj, ali i onoj drugoj,opozicionoj, antimilo{evi}evskoj, kao i u Crnoj Gori, onoj esenpeovoj, alii onoj drugoj, koalicionoj. Psiholozi znaju, buka i bes su samo spolja{njiizraz unutra{nje slabosti, ne snage i nadmo}i. Sude}i prema govoru kojegje odrào na vojnom aerodromu u Beranama, Slobodan Milo{evi} nikadanije bio slabiji. Nikada ranije u njegovim govorima nije bilo toliko agre-sivnosti i vulgarnosti. Sa Srbijom koju je on na taj na~in reprezentovao,te{ko je zamisliti ~ak i ropstvo, a kamo li ravnopravan ìvot u slobodi. Sdruge strane, u velikosrpstvu, pa i velikosrpskoj pecepciji Crne Gore,izme|u Milo{evi}eve i Ko{tuni~ine Srbije nema velike razlike, pa je zbogtoga i verovatno}a opstanka zajedni~ke dràve, ~ak i u ovom drugomslu~aju, prili~no mala. Ipak, to ne zna~i da izme|u dve Srbije nemanikakve razlike. Naprotiv. Ta razlika je u slede}em: u slu~aju pobedeKo{tuni~ine Srbije, verovatno}a nenasilnog re{avanja i regulisanja odnosaizme|u Crne Gore i Srbije, bila bi mnogo ve}a, nego u slu~aju ovakvog ilionakvog ostanka na vlasti dedinjskog diktatora.

133

Treba li ovde uop{te pominjati i onu tre}u, najbolju, antinacionalisti-~ku, gra|ansku Srbiju? Mo`da samo zbog àljenja {to ~ak ni ona ovog pu-ta nije u neophodnoj meri razumela i podràla Crnu Goru. Jedan tako mali,obi~an, nuàn i prirodan akt samoodbrane, kao {to je odbijanje Crne Goreda, u~estvovanjem na takozvanim saveznim izborima, prihvati sopstvenoustavno nestajanje, i od strane najve}eg broja predstavnika tre}e Srbije, pai od strane nekih od najboljih me|u njima, ocenjeno je kao napu{tanjedemokratskog procesa i kao prelaènje na teren sile. Uz ovoliko ner-azumevanje, pa i uz eventualno odnosno verovatno najbolje namere, i samina~e nesporan princip gra|anske vladavine, veoma lako se izvitoperuje ufasadu stare-nove etni~ke odnosno velikosrpske dominacije.

Pre {est decenija, Srbija je imala @ivojina Peri}a, jednog od najve}ihnau~nika i profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je u kratkom alikondenzovanom spisu Crna Gora u jugoslovenskoj federaciji, ispisaointelektualno i moralno najpo{tenije i najuzbudljivije stranice priznanja,uvaàvanja i odbrane 1918. zgaènog crnogorskog istorijskog i dràvnogprava. Na kraju ovog veka, Srbija, na àlost, nije imala @ivojina Peri}a. Dali samo zbog prolazne politi~ke pragmatike ili i zbog trajnijih politi~kiho{te}enja? Odgovor na ovo pitanje verovatno ne}emo dugo ~ekati. A odovog odgovora zna~ajno }e zavisiti i emancipacija same Srbije, ne samoCrne Gore. Velikosrpstvo je jednako ropstvo za Srbiju kao i za Crnu Goru.Samo {to toga mnogi jo{ uvek nisu svesni. Ili barem ne onoliko koliko jeto bio profesor Peri}.

U vremenu koje je pred nama, moè se o~ekivati nagli, pa ~ak i dra-mati~ni porast ukupne politi~ke neizvesnosti, haosa i nasilja. I velikoubrzavanje politi~kog procesa. U takvim okolnostima, vladaju}a CrnaGora i opoziciona Srbija morale bi da ispolje mnogo vi{e me|usobnograzumevanja i solidarnosti nego do sada. Razlog je veoma jednostavan: dabi svoje velike politi~ke razlike, a posebno one oko dràvnopravnog sta-tusa, uop{te mogle da re{avaju, naime, i demokratska Srbija i demokrats-ka Crna Gora moraju se najpre za{tititi od svog zajedni~kogpredpoliti~kog protivnika. Uostalom, lako bi moglo da se dogodi, da isama bliska politi~ka budu}nost (koja danas ne izgleda ~ak ni tolikoneverovatna), mnogo uverljivije nego bilo kakva teorija, demokratskojSrbiji i prakti~no pokaè kako je i za nju samu, a ne samo za Crnu Goru,slobodna i samostalna Crna Gora najbolja opcija, oslonac i za{tita.


134

Protiv svr{enog ~ina

Crna Gora ovih dana prolazi kroz pravi mali makijavelisti~ki dril. Jednite isti akteri javno je sumnji~e kako priprema nekakav toboè jednostranakt, a istovremeno tajno rade na tome da ju stvarno dovedu pred svr{en~in. Kako druga~ije shvatiti pozive Crnoj Gori da bude strpljiva i sa~ekarezultate vanrednih izbora u Srbiji zakazanih za 23. decembar 2000, kadaoni koji ove pozive upu}uju istovremeno ne stavljaju ~ak ni najmanju rez-ervu na ubrzan proces prijema takozvane SRJ u UN. Ovih dana su toprimetili i najkompetentniji eksperti, ali uop{te ne morate biti bilo kakavekspert, pa da znate da bi posle prijema takozvane SRJ u UN, referendumo dràvnom statusu Crne Gore, sa me|unarodnog realpoliti~kogstanovi{ta, bio krajnje teàk i neizvestan, ukoliko uop{te mogu}. A da sepri tome uop{te ne biraju sredstva, svedo~i i nedavni naslov iz jednihbeogradskih novina, «Crnogorski zid», koji otvoreno sugeri{e neta~nu iopasnu tezu kako sada Crna Gora toboè onemogu}ava Srbiji ukidanjesankcija, dobijanje pomo}i i povratak u svet. Kao da Srbija sve ovo ne bimogla, samo ukoliko bi to stvarno htela, da ostvari i bez dovo|enja CrneGore pred svr{en ~in prijemom takozvane SRJ u UN, na neki kreativan ipragmati~an tranzitoran na~in, onako, primera radi, kako je to uspevala iCrna Gora u poslednjih nekoliko godina.

Pa ipak, Crna Gora bi morala da se ~uva i od padanja u patos `rtve isamosaàljenja, jer za tako ne{to, mo`da po prvi put u poslednjih sto god-ina, nema razloga i mesta. Gra|anska Crna Gora moè biti neprijatno izne-na|ena zbog toga {to prime}uje kako se ni~im izazvana anticrnogorskahisterija sada {iri i me|u onima u Srbiji koji do ju~e nisu imali takav stav,ali se ne moè àliti na to da je Srbija ili bilo ko u Srbiji danas uop{tespre~ava u tome da slobodno i jasno artikuli{e sopstveni dràvni i politi~kistav. Sa padom Milo{evi}evog reìma, prestao je glavni faktor rata, sile istraha. Sli~no, mnogi u Crnoj Gori mogu biti nezadovoljni pa i zate~enizbog ignorantske i cini~ne realpolitike me|unarodne zajednice, kojom ovasve vi{e ho}e da prekrije i dezaktuelizuje crnogorsko dràvno pitanje, aliodgovornost za kona~no definisanje sopstvenog dràvnog stava i statusa,Crna Gora ne moè da prebaci ni na le|a ove zajednice. Poznato je,me|unarodna zajednica, po pravilu, pa i u Slu~aju Crne Gore, preferirastatus quo, ali, poznato je i to, me|unarodna zajednica je spremna da pri-hvati i svaku promenu toga statusa do koje se do|e mirnim i demokrat-skim putem. A nakon promena u Srbiji, ovaj put je {irom otvoren, baremza one koji ho}e da ga koriste.

135

Po prvi put nakon tragi~ne hiljadudevetstoosamnaeste, Crna Gora je uprilici da o sopstvenoj sudbini odlu~i slobodno i demokratski.Odgovornost je prvenstveno i kona~no njena. Ovu priliku i odgovornopst,ona prosto ne sme da ispusti. Naravno, odluka nije ni malo laka. Teìnaodluke posebno je u tome {to bolnu nedovr{enost procesa prati jo{ bolni-ja ograni~enost vremena, a sve ovo jo{ i za Crnu Goru nepodno{ljiv ineprihvatljiv pritisak svr{enog ~ina. I posle najnovijih stavova Glavnogodbora DPS ostaju zbunjuju}e nedoumice i lo{e ambivalencije. Pitanjereferenduma i redefinicije odnosa izme|u Crne Gore i Srbije, i s tim u vezipitanje rekompozicije unutra{nje politike same Crne Gore, uklju~iv ieventualne nove vanredne parlamentarne izbore, i dalje je krajnjeotvoreno. Da bi na ova otvorena pitanja mogla mirno i razlo`no da odgov-ori, Crnoj Gori je neophodno izvesno minimalno vreme. Hitan zahtevCrne Gore UN i EU da se do kona~nog dogovora Crne Gore i Srbije nere{ava o statusu takozvane SRJ jeste nuàn ali nije i dovoljan uslov za to.Ovaj zahtev treba oja~ati makar objavom i po~etkom priprema za referen-dum o dràvnom pitanju, i to odmah a najdalje do 23. decembra 2000.Time bi se ovom zahtevu dao neophodan i neponi{tiv me|unarodni iunutra{nji politi~ki kredibilitet, svaki poku{aj nametanja svr{enog ~ina,bilo sa koje strane da dolazi, nedvosmisleno bi se odbacio, a i sam postu-pak eventualnog uspostavljanja saveza suverenih i me|unarodno priznatihdràva Crne Gore i Srbije, postavio bi se na jedino mogu}e logi~ke i realneosnove. Uostalom, zar nije osnovni red da i Crna Gora sopstveno priznan-je najpre zatraì od svojih gra|ana pa tek onda i od me|unarodne zajed-nice.


136

Ucenjiva~i

Razlika pa i suprotnost izme|u re~i i dela jedna je od standardnihkarakteristika politike od kada je sveta i veka. Otuda i upore|ivanje ove sanajstarijim zanatom na svetu. Ipak, ono {to se u tom pogledu u Crnoj Goride{ava u poslednjih par meseci, nakon oktobarskog prevrata u Beogradu,daleko nadma{uje domete obi~nog politi~kog makijavelizma. Tako, dokse u javnosti jo{ uvek samo naivno naga|a o sadrìni i formi eventualnepoliti~ke prekompozicije Crne Gore, ova je fakti~ki, iza le|a javnosti,izvan parlamenta, i bez ikakvih vanrednih izbora, ve} izvedena, i ve} uve-liko funkcioni{e. Re~ je o neobjavljenoj ali funkcioni{u}oj, novoj-starojvelikosrpskoj koaliciji, koju nakon oktobarskog prevrata sada ~ine DOS,NS, SNP i manjinski deo DPS predvo|en predsednikom crnogorskog par-lamenta. Ni promena retorike, koja je danas manje nacionalisti~ka a vi{eproevropska, ni promena osovine, od nekada{nje SPS-SNP ka dana{njojDOS-NS, najzad ni promena strategije, koja je danas manje strategija silea vi{e strategija opstrukcije (ne~elno priznavanje prava na referendum uznjegovo istovremeno fakti~ko opstruiranje i negiranje), me|utim, ne moguda sakriju glavni politi~ki cilj ove koalicije, koji je nepromenjen jo{ odprevrata 1989-1992: zajedni~ka dràva Srbije i Crne Gore bez alternative.

Restauracija velikosrpske koalicije 1989-1992, tokom nekoliko posled-njih meseci 2000, ni malo ne iznena|uje. Tokom svih proteklih deset god-ina, glavne ~lanice ove koalicije ni jednog jedinog momenta nisu prome-nile svoje su{tinske pozicije. Uostalom, zar i sam prvi ~ovek crnogorskogparlamenta o «jednom nebu» nije govorio ~ak i u vreme najagresivnijihnapada na Crnu Goru sa neba i sa zemlje. Ono, me|utim, {to sigurno izne-na|uje, to je pona{anje, ili, preciznije, pasivnost, }utanje i ~ekanje onedruge, jo{ uvek samo potencijalne koalicije za nezavisnu, suverenu ime|unarodno priznatu Crnu Goru. Njeno }utanje i ~ekanje utoliko vi{eiznena|uje ukoliko se ima na umu ukupno pobolj{anje bezbednosnih,politi~kih i svih drugih uslova za njeno formiranje i delovanje. Pre svega,nakon pada Milo{evi}evog reìma u Srbiji, u Crnoj Gori vi{e nemaozbiljnijih rizika od izbijanja rata i nasilja, ergo ispunjen je i poslednjiuslov za demokratski i bezbedni referendum. Zatim, i ukupna partijskakonfiguracija u Crnoj Gori mnogo je povoljnija nego {to je bila jo{ samopre dva meseca. Ve}inski, proindipendisti~ki DPS je zna~ajno oja~an,SNP te{ko iskompromitovan, SDP standardno aktivan, a ~ak i LS, uprkosneobi~noj me{avini groteske, cinizma i avangardizma, koju i dalje upornoforsira, spreman na odlu~uju}u saradnju i doprinos. Proindipendisti~ki

137

trend u Crnoj Gori pomogao je i novi DOS. Za samo par meseci, ovaj jeuspeo da pokaè kako je i njemu Crna Gora samo «deveta rupa na svirali»,ili, jo{ gore, «sveta srpska zemlja» koja ne moè bez Srbije. Iz ove posled-nje, Radovi}evi, Ko{tuni~ini i [o}evi omladinci, \ukanovi}u su ve} upu-tili ~ak i najdirektnije, neuvijene politi~ke pretnje. Kona~no, i najzna~ajni-je, sve relevantne i pouzdane ankete javnog mnjenja, jasno pokazuju po-rast ve}inskog proindipendisti~kog raspoloènja me|u gra|anima CrneGore. Sloè li se sve ove kockice u jedan mozaik, pitanje za{to proindipe-ndisti~ka Crna Gora i dalje }uti i ~eka, zaista, postaje krajnje intrigantno iozbiljno.

Negativan stav ve}eg dela me|unarodne zajednice, kao i neodlu~nostmanjeg dela DPS, koji se naj~e{}e navode kao razlozi za ovo }utanje i~ekanje, svakako nude deo odgovora na postavljeno pitanje. Ipak, ovaj deoodgovora je manje zna~ajan. Mnogo zna~ajniji i dublji deo odgovora naovo pitanje nalazi se u samom ve}inskom delu DPS. To je ratnonacional-isti~ko nasle|e i ovog dela DPS iz perioda 1989-1997, koje ovu partiju kaocelinu, ali preko ove i celokupnu Crnu Goru, jo{ uvek pritiska kaovodeni~ni kamen. Ovo nasle|e ima razli~ite nivoe, ali su dva me|u ovimanajzna~ajnija: nivo svesti i nivo ekonomije. âk ni na elementarnomnivou svesti, naime, DPS se jo{ uvek nije suo~io sa sopstvenim negativn-im doprinosom Milo{evi}evom pandemonijumu. I sve dok je tako, «SRJ»kao baza ovog pandemonijuma osta}e ono «jedno nebo», a «nezavisnaCrna Gora» samo iznu|en i neiskren politi~ki stav. Stvar jo{ gore stoji nanivou nove ekonomije. Monopolisti~ki kompleks ove ekonomije, formi-ran u vreme pandemonijuma, i danas je glavni problem Crne Gore. Ovajkompleks je Ahilova peta celokupnog \ukanovi}evog politi~kog projektaali sa njime i same nezavisne Crne Gore. On je njena najslabija i najbolni-ja ta~ka. Ta~ka vi{estrukih bolnih pritisaka. Spolja, u obliku diskretnih alineugodnih ha{kih i finansijskih ucena, iznutra u obliku produàvanja sta-rog saveza sa velikosrpskom ali monopolisti~kom NS, umesto da se hitnosklopi novi savez sa proindipendisti~kim ali antimonopolisti~kim LS. Ne-ki put monopolisti~ki refleks je ja~i ~ak i od instikta za samoodrànjem.Da li }e tako biti i ovog puta u Crnoj Gori, pokaza}e meseci koji su prednama.


138

Recidiv

Milo{evi}ev reìm bio je udarna pesnica agresivnog velikosrpskognacionalizma. Zbog toga je i bilo logi~no o~ekivati da }e nakon okto-barskog sloma tog reìma do}i makar do privremenog smirivanja ako ne ido trajnog povla~enja ovog nacionalizma. Ali se u poslednje vreme de{avaupravo obrnuto. Za ovo je najbolji dokaz Crna Gora. Snaàn porastproindipendisti~kog raspoloènja, kao i sada ve} sasvim izvesnoodràvanje referenduma o nezavisnosti u Crnoj Gori, na agresivnevelikosrpske nacionaliste u Crnoj Gori i Srbiji, o~igledno, deluju kao crve-na krpa. Ispod donekle izmenjene, sada koliko toliko prodemokratske, pai proevropske retorike ovih nacionalista, ipak, nije te{ko prepoznatirecidiv istog onog starog poznatog maligniteta koji je Crnu Goru i Srbijuiznutra napao i savladao i pre vi{e od deset godina.

Od onih koji su i tada prednja~ili u zlo~ina~koj «za{titi» srpstva, bilo jemnogo logi~nije o~ekivati da }e se barem za neko vreme povu}i ili uti{ati,i tako dati {ansu zaboravu, ina~e toliko ra{irenom i omiljenom na ovomprostoru. Ali ne, stara-nova alijansa agresivnih velikosrpskih nacionalistaponovo je na trapezu. Umesto makar privremenog povla~enja ili sti{avan-ja, stari «za{titnici» srpstva, «oslobodioci» Vukovara, «vitezovi»Srebrenice, odlu~ili su se za druga~iju strategiju i tehniku. Strategiju itehniku izvrtanja. Oni su sada ti koji govore o tobo`njoj «antisrpskoj his-teriji», «govoru mr`nje», pa ~ak i «fa{izmu» na crnogorskoj dràvnoj tele-viziji, o tome kako se, «re~e mi jedan ~oek», Crnom Gorom {iri morbidniimperativ «Srbe na vrbe», o ugroènim «svetinjama», demonima i zmija-ma, pa ~ak i o «etnofiletizmu», «nacionalizmu» i «evropskim integracija-ma». Uz samo donekle izmenjene uloge i kostime, na sceni crnogorskogvelikosrpstva ponovo su stari poznati akteri iz «slavnih», «herojskih» vre-mena1988-92: NS, SNP, deo DOS, SANU i, naravno, sveintegrativnaSPC, posebno njeno fundamentalisti~ko i uistinu filetisti~ko krilo na ~elusa dijaboli~nim i preaktivnim mitropolitom.

Ne mora se uop{te biti neki ekspert ili analiti~ar pa videti da je opisanastara-nova alijansa pre svega u funkciji opstrukcije odnosno bojkotacrnogorskog referenduma. Argument za ovaj bojkot tipa «antisrpska his-terija» toliko je neuverljiv da gotovo i ne zasluùje ozbiljan komentar. Istovaì i za argument tipa «nije bilo skup{tinske rasprave», posebno kada tajargument dolazi od one iste partije koja se proslavila riplijevskim takoz-vanim ustavnim promenama od {estog jula koje su bile tajne i nisu zahte-

139

vale ni dvadeset~etiri sata, odnosno od one iste partije koja za pune trigodine tu raspravu nije ni jednom poku{ala ~ak ni da pokrene iako je za toimala odnosno ima neophodan zakonski odnosno poslovni~ki kapacitet.Ovo su neporecivi dokazi da ovima danas zapravo uop{te nije do relativnoboljih odnosno demokratskijih uslova za referendum, nego donedemokratskog onemogu}avanja samog tog ~ina. Ono, me|utim, {to jo{vi{e zabrinjava, to je da se sa oìvljavanjem starih maligniteta dovode upitanje i mnogo ozbiljnije stvari nego {to je sam referendum, i to je ono{to na{i recidivisti i ovog puta gube iz vida, ili mo`da to ba{ i ho}e. Naime,ponovo se aktivira stara luda~ka alternativa velikosrpskog nacionalizmakoja je obeleìla i poslednjih deset godina. Ili }emo, ne biraju}i sredstva,Crnu Goru zadràti u na{em okviru, ili }emo, ukoliko se pokaè da za tonemamo kapaciteta, u Crnoj Gori, kao ranije u Hrvatskoj i BiH, baremproizvesti haos, da ni ova ne moè da uìva u svojoj nezavisnosti. Ovakootprilike glasi najnovije izdanje te alternative, koje se moè nazreti i uteku}oj buci i besu stare-nove alijanse.

Sigurno je da stara-nova alijansa vi{e nema snage da ostvari svoj glavnistrate{ki cilj. Ni u Crnoj Gori ni {ire. Ipak, i dalje se treba bojati one njeneluda~ke alternative, opakog resantimana, osvetni~kog zla. Da `rtve ovogzla mogu biti i Crna Gora i Srbija, to valjda i ne treba posebno nagla{avati.Crnogorski nacionalizam u negativnom smislu te re~i do danas jeste ostaoapsolutno marginalan i bezopasan, ali se, posle vi{e od deset godina gandi-jevske trpeljivosti, pod produènim dejstvom agresivnog velikosrpstva,lako moè dogoditi da i on pre|e u neki lo{iji i opasniji oblik. A to bi tekbio stvarni i definitivni poraz Crne Gore. Na drugoj strani, sve jasnije jeda se recidiv velikosrpstva u Crnoj Gori kao bumerang vra}a i samojSrbiji. Sve jasnije je, naime, da se upravo oko ovog recidiva okupljaju sveglavne antimodernizacijske, pa stoga i antisrpske snage Crne Gore iSrbije. Da je mirno «~e{ko-slova~ko» razdvajanje Crne Gore i Srbije u dvenezavisne i prijateljske dràve u najdubljem interesu Srbije a ne samoCrne Gore, to svakim danom postaje sve o~iglednije.


140

Ta~ka preokreta

Vidi se kao na dlanu: Crnu Goru i Srbiju danas povezuje jo{ jedinoagresivni velikosrpski nacionalizam. Pad diktatora, u ovome, na àlost,nije mnogo promenio. Pre samo dve nedelje, u samom centru Podgorice,pevalo se «Igrale se delije nasred zemlje Srbije». Ova pesma danas uCrnoj Gori sigurno nije pesma mira i ljubavi. Svako dalje nasilnoproduàvanje ovakve, velikosrpske sprege Crne Gore i Srbije, moè bitisamo na {tetu i jedne i druge republike. I obrnuto: dovr{avanje procesamirnog razdvajanja ove dve republike u njihovom je obostranom i naj-dubljem interesu.

Vidimo: luda~ku ko{ulju agresivnog velikosrpskog nacionalizma biloje mnogo lak{e navu}i nego svu}i. Apsurdno je ali ta~no: pristalice neza-visne Crne Gore u Crnoj Gori su diskriminisane. Za takozvanu SRJ bio jedovoljan samo jedan, za nezavisnu Crnu Goru ni tri referenduma. Zatakozvanu SRJ bilo je dovoljno nedelju dana, za nezavisnu Crnu Goru ni{est meseci, ni deset godina, ni skoro ~itav pro{li vek. Za takozvanu SRJbio je dovoljan i onaj zakon, i oni uslovi, i ono pitanje, i one ve}ine, i oniprocenti, za nezavisnu Crnu Goru ni mnogo vi{e od toga. Samo ucene ipretnje. Za nezavisnu Crnu Goru organizuje se «topli zec».

Ali neka. I sama Crna Gora je za to u velikoj meri kriva. «Nova razvo-jna filozofija». «Moderna federacija». «Of{or privreda». «Ekolo{kadràva». «Ekonomska suverenost». «Aktivno ~ekanje». Ko to jo{ moè dapamti. Sve sama svetska ~uda. A i to je samo vrh ledenog brega, samo deobrojnih i te{kih iluzija, obmana i samoobmana, u kojima je ìvela, i u koji-ma jednim delom jo{ uvek ìvi Crna Gora. Veliko i stalno ka{njenje kroz~itav XX vek, velika i stalna konfuzija u poslednjih deset godina. I mnogove}e i sna`nije dràve platile bi ceh zbog ovolikih i ovakvih iluzija. Zatose i ne treba previ{e ljutiti na velike sile. Pa ni na Veliku Srbiju. VelikaSrbija i velike sile samo su hladni inkasanti crnogorskih iluzija.

Sre}om, i ta~ka preokreta je u Crnoj Gori a ne izvan nje. I pored velikogka{njenja, jo{ uvek ima vremena. I pored velike iscrpljenosti, jo{ uvek imasnage. Nesporna ve}inska volja garantuje nepovratnost indipendisti~kogprocesa, a prestanak ratne pretnje iz Beograda njegov miran tok izavr{etak. Nije nepoznata ni sigurna pobedni~ka formula. Uz stalni iotvoreni poziv politi~kim protivnicima da se najzad okanu politike pret-nje, sile i ucene, to je, pre svega, {iroka, sna`na i pluralisti~ka koalicija za

141

slobodnu, nezavisnu i demokratsku Crnu Goru. To je naj{iri savezDemokratske partije socijalista, Liberalnog saveza, Socijaldemokratskepartije i svih proindipendisti~ki orijentisanih nevladinih organizacija,udru`enja, grupa i gra|ana. To je na{a sigurna ta~ka preokreta.


142

Igra la`nih dominaCrna Gora i nedovr{eni mir

I nakon Dejtona, i nakon Kumanova, mir u regionu jo{ uvek nijedovr{en, pa je zato i opasnost od takozvanog domino efekta i dalje realna.Samo {to su sadràj i smer ove opasnosti sasvim suprotni od onoga {toovih dana zdruèno i pogre{no tvrde dosovska propaganda i briselskabirokratija. I kada bi to htela, naime, nezavisna Crna Gora ne bi mogla dabude inicijalna kapisla bilo kakvog lan~anog regionalnog nasilja. Ona zato prosto nema dovoljno kapaciteta. Ispod povike na la`nu, krije se,me|utim, realna opasnost od domino efekta, a to je upravo takozvana SRJkao stvarna Mala Velika Srbija. Svakome ko nije oslepeo od strasti iliinteresa, jasno je kao dan: sve dok je Male Velike, ostaje podsticaj i zaVeliku Veliku. Takozvana SRJ, a ne nezavisna Crna Gora, tempirna jebomba mogu}eg novog lan~anog regionalnog nasilja. Brisel to jo{ uvek nevidi dovoljno jasno, jer se uzalud nada da }e se nedovr{eni mir na Balkanunekako dovr{iti i sam od sebe, a Beograd to u ovom trenutku ne èli, pa ine moè da vidi, jer je u njemu trenutno uspostavljena takva unutra{njapodela poslova, po kojoj je spoljna politika (pa i Crna Gora) prepu{tenaKo{tuni~inim Velikosrbima ({to je za Crnu Goru apsolutno neprihvatlji-vo), dok su se oni drugi, obi~ni Srbi, posvetili, pre svega, problemimasame Srbije ({to je ve} sasvim normalno i razumljivo).

Posebno nategnuto, ~ak groteskno zvu~i i optu`ba dosovaca, odnosnonjihovih crnogorsko-velikosrpskih trbuhozboraca, kako aktuelna CrnaGora, svojim neprihvatanjem briselskog stava o obaveznosti takozvaneSRJ, navodno, sve vi{e podse}a na Milo{evi}evu Srbiju iz vremenaekstremne izolacije i sankcija. Poznato je, u stanje ekstremne izolacije isankcija, Milo{evi}eva Srbija dospela je zbog permanentnog izvozaetni~kog i politi~kog nasilja, odnosno zbog te{kog kr{enja temeljnih normisavremenog me|unarodnog prava i poretka, koje je pri tome ~inila. Nadrugoj strani, Crna Gora insistira samo na ostvarenju svog nespornogustavnog i me|unarodnog prava (na samoopredeljenje), i pri tome nikogane ugroàva. Naravno, ~ak i kada bi se to htelo, ne bi se moglo sakriti daje zbog insistiranja na ovome ve} do{lo i do izvesnog zahla|enja odnosaizme|u Podgorice i Brisela, ali izjedna~avati ovo, ipak, samo privremenoi ograni~eno zahla|enje, sa ekstremnim i totalnim nacionalizmom i izola-cionizmom Milo{evi}eve Srbije, to se moè samo po cenu totalne amnez-ije, iluzije ili dezorijentacije.

143

A da je re~ o zahla|enju koje je samo privremeno i ograni~eno, moèse zaklju~iti (predvideti) na osnovu barem dve grupe faktora. Prvo, stavBrisela o obaveznosti takozvane SRJ samo je ponavljanje sli~nog stava, tojest gre{ke kratkovidosti me|unarodne zajednice, ispoljene po prvi put jo{danas daleke 1991, na samom po~etku raspadanja tada{nje SFRJ.Naravno, sa jednom va`nom razlikom u korist SFRJ: koliko god te{ka ikomplikovana (na kraju, pokazalo se, i neodrìva), SFRJ je, barem dok jepostojala, bila realna, dok je takozvana SRJ, od samog svog osnivanja, i upotpunosti, fiktivna, fantomska zajednica. I drugo, u poslednjih deset god-ina do{lo je do zna~ajnog zgu{njavanja prostora (regiona), odnosno ubrza-vanja vremena (procesa), tako da se danas pove}avaju i ubrzavaju i gre{kei (razlo`no je o~ekivati) njihove ispravke. Ovo potvr|uje i najskorijeiskustvo Crne Gore. U slu~aju SFRJ i BiH, od gre{ke kratkovidosti, prekokontraefekta, do ispravke gre{ke, pro{lo je nekoliko godina, u Crnoj Gori,od gre{ke, do kontraefekta, ni nekoliko sedmica. Toliko je, naime, bilodovoljno da pro|e od kratkovidog stajanja Brisela na stranu unitarista, pada, upravo zbog takvog stava Brisela, izme|u Beograda i Podgorice, kao iu samoj Podgorici, do|e do predvidivog unutra{njeg pogor{anja.Ohrabreni stavom Brisela, unitaristi su zauzeli nepomirljiv gard i timedoveli u pitanje ~itav proces. Na dva zna~ajna proceduralna ustupkaindipendista, prihvatanje prevremenih parlamentarnih izbora (iako pozakonu ovi nisu bili neizbe`ni), kao i prihvatanje da se ti izbori odrè kra-jem aprila (a ne krajem marta kako je prvobitno bilo predloèno), unitaristisu odgovorili kretanjem u suprotnom smeru, insistiranjem na ve}inama ipravima kojih kada se u takozvanu SRJ ulazilo uop{te nije bilo, podizan-jem tona i temperature u parlamentu, i neuvijenom najavom bojkota refer-enduma, koja se na taj na~in pretvorila u najnoviji oblik unitaristi~keopsesije «SRJ bez alternative». Aktuelne stavove Brisela, ovako veliki io~igledni kontraefekti ve} su toliko oslabili i opteretili, da je samo pitanjemomenta kada }e se ovi morati makar ublaìti i modifikovati. Jasna pred-nost indipendista na prevremenim parlamentarnim izborima, koja jesasvim verovatna, bi}e najbolja prilika za to.


144

Ne~astivi u Domu sindikata

Zli dusi. Bal vampira. Pravi mali postmoderni odnosno poststruktural-isti~ki performans. Neverovatno slaganje, preplitanje i kondenzovanjerazli~itih istorijskih vremena. Predmoderno Vije}e plemenskih skup{tina ipostmoderni Odbor za odbranu prava dràvljana Crne Gore. U socijal-isti~ki modernom Domu sindikata. U Beogradu 17. marta 2001. Slika zanauk i pam}enje.

Poslednji izotop u dvestagodi{njem vremenu nastajanja i nestajanjaodnosno poluraspadanja velikosrpske Crne Gore. I jedini preostali cementkoji jo{ kako tako povezuje dve poslednje kvazi-jugoslovenske republike.Uz to i laboratorijski dokaz definitivne istorijske iscrpljenosti ipotro{enosti jedne te{ke zajednice. O ovoj iscrpljenosti i potro{enostisvedo~e i usamljene politi~ke reakcije. Odsustvo ovih reakcija mo`da jo{i vi{e od samih tih reakcija. U Srbiji kriti~ki reaguje samo mala ali prin-cipijelna SDU. U Crnoj Gori stvarnih reakcija jo{ je manje. Uglavnom}utanje. Rezignacija ili sviklost na duhovnu pusto{, agresiju i nekrofilijusa te strane.

Odgovornost? Naivno o~ekivanje. Ne, od te vrste samoprogla{enihveli~ina, sedokosih bojovnika, ostarelih aktivista, zato~nika metafizi~ke ifizi~ke smrti, «dobrovoljnih davalaca tu|e krvi», moète o~ekivati sve,samo ne ose}aj profesionalne ili ljudske odgovornosti. Prava dràvljana?Jo{ manje je po sredi to. Osim, naravno, kao sredstvo beskona~ne ibezdu{ne manipulacije.

Kao da je vreme stalo. I posle svega, frapantno ponavljanje istogstara~kog àra i iste lepljive laì, koja je ~itavih deset godina bez milostitrovala i ubijala mladost Srbije i Crne Gore, kao i mladost drugih zemaljabiv{e Jugoslavije. Pa ipak, crta koja preovla|uje jo{ uvek nije farsa, kojabi nakon svega morala da se javi, nego jeza, ista ona hladna jeza za kojusmo ve} mislili da je nepovratno pro{la. Zbog toga je pravo pitanje otku-da ova nenadana jeza, otkuda ova neo~ekivana ozbiljnost, otkuda ovajstari-novi strah, kada je la`ljivost i propalost jedne pri~e postala ve} tolikoo~igledna i jasna?

Ovoga puta, ozbiljnost, jeza i strah dolaze izdaleka (samo {to ih na{izato~nici instiktivno predose}aju i slute). Najava pa i po~etak povla~enjasnaga SAD iz regiona, obnova ideje o tobo`njoj superiornosti etni~ke u

145

odnosu na multietni~ku dràvu u BiH i na Balkanu, bokokotorske ilumi-nacije Roberta Ovena, politika lo{eg i neodgovornog status quo-a naKosovu, pritisci na Crnu Goru da uprkos svemu odustane od sopstvenogprava i interesa, ovi i sli~ni znaci samo su vrh ledenog brega ispod kogase zapravo krije novo-staro strate{ko kolebanje velikih sila. Re~ je o kole-banju ovih sila izme|u Paktom stabilnosti za~ete ali jo{ uvek nerazvijenei nesigurne politike kvalitetnog, sveobuhvatnog i dugoro~nog stabilizo-vanja i razvoja regiona, na jednoj, i isku{enja ovih sila da se pod pritiskom(ne)o~ekivanih rizika i te{ko}a vrate staroj konzervativnoj politici, pre-ciznije realpolitici sile, ~iji je logi~an sastavni deo i oslanjanje na odgo-varaju}e regionalne i lokalne sile i kompenzacije. U ovom drugomslu~aju, naravno, i Crna Gora odnosno njena nezavisnost, bila bi samojedna mala usputna kompenzacija u velikom poslu sa takozvanom SRJodnosno Malom Velikom Srbijom Vojislava Ko{tunice.

Da li }e na kraju ovog procesa prevladati ova ili ona politika velikihsila, nekvalitetna realpolitika sile ili kvalitetna politika razvoja, jo{ uvek jeprili~no neizvesno. Ali je zato sasvim izvesno poreklo onog lokalnog àra.Optu`be na ra~un na{ih zato~nika o njihovoj navodnoj nedoslednosti nisusasvim osnovane. Ne, u jednoj stvari oni su uvek bili krajnje postojani. Ujednoj vrsti kulta, oboàvanja i mistifikovanja sile. Tako, ~ak i samo blaginagove{taj mo}nih svetskih faktora da se mogu vratiti realpolitici sile naBalkanu, na{e zato~nike pokrenuo je iz mrtvila i zaborava i ponovo ras-palio njihovu skoro ugaslu vatru iz vremena 1987-91. I to je jedini ilibarem glavni smisao njihove najnovije mobilizacije i brige za «pravadràvljana» Crne Gore. I jedini okvir koji moè koliko toliko da objasni ionaj neobi~ni mada verovatno samo privremeni konsenzus o potrebi«kvalifikovane (~itaj pravoslavne) ve}ine» za nezavisnost Crne Gore, kojisu u poslednjih par meseci postigli i lansirali odre|eni krugovi me|unaro-dne zajednice i prononsirani velikosrpski nacionalisti.


146

Velika koalicijaCrna Gora nakon aprilskih izbora

Nepogre{ivost je iluzija dogmati~ara, u~enje na osnovu gre{aka vrlinapragmati~ara. Danas nije te{ko videti: propu{tanje da se napravi velikapredizborna koalicija (DPS, SDP, LS, stranke manjinskih naroda, svetnevladinih i nezavisnih aktera), bila je jedna od najve}ih gre{aka, kojaobja{njava izostajanje o~ekivane ubedljivije pobede crnogorskihindipendista. Sre}om, {ansa za ispravku jo{ uvek postoji: {to nije ostvari-la predizborna, jo{ uvek moè postizborna koalicija.

Pre toga, istini treba jo{ jednom pogledati u o~i. Pa makar to bilo ibolno. Srpske elite u Crnoj Gori, u pore|enju sa onim crnogorskim, naovim izborima, demonstrirale su mnogo ve}i stepen politi~ke zrelosti,sposobnosti i lojalnosti sopstvenom nacionalnom i dràvnom projektu. Ujedan blok, one su uspele optimalno da poveù sve svoje relevantne, pa ido ju~e te{ko antagonizovane stranke. Za to vreme, dve najzna~ajnijeindipendisti~ke stranke, DPS i LS, nemilice su tro{ile i ina~e oskudnesnage u uobi~ajenim surevnjivostima, pizmama i me|usobicama.

Spolja{nji posmatra~i danas mogu samo da naga|aju o pravimuntra{njim razlozima ovakve politike. Pored starog monopolisti~kog kom-pleksa, koji je oduvek sistemski limitirao koalicioni kapacitet DPS, ~ini seda je ovog puta zna~ajan bio i jedan ideolo{ki odnosno nacionalni kom-pleks ove stranke. Utisak je, naime, da je vi{egodi{nje obitavanje DPS uorbiti velikosrpskog nacionalizma, sve tamo do prekretni~ke 1997, ipak,ostavilo dubokog traga. Druga~ije je zaista te{ko objasniti dugotrajno itvrdoglavo odbijanje ove stranke da napravi veliku multipartijsku i mul-tietni~ku koaliciju za nezavisnu Crnu Goru. Kada je jedna takva idejaizloèna na ovom istom mestu, 27. novembra 2000, uz eksplicitno odbi-janja te ideje iz samog vrha stranke, usledilo je i njeno neprijatno denun-ciranje iz pera jednog poznatog strankinog analiti~ara i komentatora. Kao:formiranje takve koalicije predstavljalo bi jednu vrstu lo{eg crnogorskogbloka odnosno nacionalizma. Nije nego.

Za to vreme, i bez najmanjeg kompleksa, mada ovog puta u ve{tijeprikrivenoj, prodemokratskoj i proevropskoj retorici, i uz neskrivenupodr{ku Beograda i Brisela, srpske stranke u Crnoj Gori sprovele su jo{jedan talas agresivne srbizacije Crne Gore. U tom pogledu, osta}e

147

upam}eno posebno Bijelo Polje i 8. april 2001: govor mr`nje, otvorenadiskriminacija, kampanja zastra{ivanja manjinskih naroda Crne Gore.Ipak, ovo je bio samo vrh talasa. Crna Gora je 2001. i po svemu ostalomtoliko puno podse}ala na zlokobnu 1991. Pored ostalog i zbog onog ideo-lo{kog kompleksa i defanzive.

U ovom kontekstu, formiranje velike multipartijske i multietni~ke pos-tizborne koalicije za nezavisnu Crnu Goru stvar je elementarne civilizaci-jske, a ne samo nacionalne ili dràvne samoodbrane. Optuìvanje ovekoalicije, na koje se i dalje moè nai}i, po kojem bi ona, navodno, bilakoalicija crnogorskih, muslimanskih (bo{nja~kih), albanskih i ostalih anti-srpskih nacionalista, potpuno je neosnovano, i samo poku{aj da se pro-tivnicima, a posebno DPS, jo{ jednom nametne onaj stari ideolo{ki inacionalni kompleks. Naprotiv, upravo formiranje ove koalicije predstavl-ja uslov osloba|anja od pogubnog etnocentrizma svake vrste, a ovo oslo-ba|anje, opet, uslov neophodnog, i to stvarnog a ne samo simuliranogdijaloga unutar Crne Gore (kao i onog izme|u Crne Gore i Srbije).

Jo{ jedna dimenzija ove koalicije zasluùje barem da se pomene. Kadaje jedan od najuglednijih beogradskih kolumnista, valjda u nekoj vrstiproduène dosovske euforije, ili li~ne krize identiteta, ili ko zna ~ega, nje-gova stvar uostalom, u glasovima kao {to je bio onaj hejtspi~erski uBijelom Polju od 8. aprila 2001, mogao da prepozna i «glasove nade» zaCrno Goru, onda to svakako moè da bude povod za razmi{ljanje o uzroci-ma i posledicama odre|enih individualnih metamorfoza, ali je ~ak mnogova`nije u takvim individualnim metamorfozama prepoznati i neke {ire idublje znake vremena. Ve} je istaknuto: crnogorski indipendisti su do sadaiskazali mnogo manju koalicionu sposobnost od pansrpskih nacionalista.Ali je zato njihova moralna superiornost bila i ostala nesporna: za razlikuod ovih drugih, naime, koji su sebe i svoje vreme obeleìli velikim i sram-nim desetogodi{njim nasiljem, oni prvi, posebno LS i SDP (mada ne bitrebalo ispustiti ni DPS od 1997), uspostavili su se kao prava moralna ver-tikala na ovim prostorima, kao pioniri i zato~nici ne samoantimilo{evi}evskog, nego, jo{ va`nije, i antinacionalisti~kog i antiratnogotpora. Danas bi to mnogi o~igledno hteli da zaborave. Da sve prekrijunanosi vremena (»glasovi nade» na{eg kolumniste). Odbrana elementarnesvesti o onome {to je bilo, zbog toga je mo`da i najva`nija, istorijska, gen-eracijska i moralna misija velike koalicije. Istinu o velikom zlu trebasa~uvati. Da se vi{e nikada ne bi ponovilo.


148

Ruski rulet

Metafora iz naslova ovog teksta nije ba{ sasvim adekvatna. U ruskomruletu, poznato je, igra~-ekscentrik cev pi{tolja okre}e prema sopstvenoj,u na{em slu~aju, neodgovorna partitokratija, u hi~kokovski reìranompostizbornom saspenzu, posebno u poslednjih deset dana, od onogneverovatnog petka 18. maja, pretnju usmerava prema slepoo~nici ~itavognaroda. Crnogorski parlamentarizam nikada nije bio posebno jak(uostalom tek je u izgradnji), ali je tokom ovih deset dana, obesmi{ljen isru{en gotovo do kraja. Poku{aj gotovo svih parlamentarnih aktera da,nasuprot jasnom i obavezuju}em izbornom rezultatu, nametnu i opravda-ju svojevrsnu politi~ku kamasutru (svako sa svakim), ne moè da se shvatinikako druga~ije nego kao grubo i cini~no ignorisanje izborne voljegra|ana, tog najdubljeg i najva`nijeg fundamenta svake predstavni~kedemokratije.

Jedinu novost u tom pogledu predstavlja Liberalni savez, preciznijenjegovo najuè rukovodstvo (ostali u ovome ne predstavljaju nikakvoiznena|enje). Zalagati se u izbornoj kampanji za jedno, a raditi u pos-tizbornom periodu ne{to drugo, ne moè, na àlost, da se oceni nikakodruga~ije nego kao kompromituju}a politi~ka prevara. A svi poku{ajirukovodstva ove stranke da stvari prikaè druga~ije, to rukovodstvo samododatno kompromituju. Tako, pri~a o dijalogu i pomirenju sa pred-stavnicima stosedamdeset hiljada gra|ana Crne Gore, zaista ne moè da seshvati nikako druga~ije nego kao krajnje neuverljiv alibi. Dijalog ipomirenje u Crnoj Gori jesu nasu{no potrebni, ~ak potrebniji od dràvnenezavisnosti (u stvari njen su preduslov), ali upravo zato ovi ne mogu dase realizuju ekskluzivno, separatno i tajno, nego samo javno i uz u~e{}esvih glavnih politi~kih aktera. Jo{ gore stoji stvar sa navodnim referendu-mom. âk i da je sve usagla{eno i potpisano onako kako jenagove{tavano, naime, opasno otvoreno ostalo bi pitanje minimumaneophodnog poverenja. Uzmimo samo SNP. Ova partija je pre samosedam meseci hladnokrvno izdala svog desetogodi{njeg programskogkoalicionog partnera (SPS) i lidera (Slobodana Milo{evi}a), a sada bi joj,samo na potpis i re~, trebalo verovati u vezi sa referendumom o nezavis-nosti, koja je suprotna njenom politi~kom programu. Ovo, naravno, nezna~i da dijalog i poverenje ne treba graditi i sa tom strankom (naprotiv),nego samo jo{ ja~e nagla{ava zbog ~ega se to ne moè i ne sme ~initiekskluzivno, separatno i tajno. I na kraju, ali ne najmanje va`no,beskona~na nekriti~nost, arogancija i agresivnost ljudi iz vrha Liberalnog

149

saveza (koji sve kritike na svoju adresu denunciraju kao «udba{ku harangui loma~u»), stvari, za tu partiju, ali i za Crnu Goru, samo pogor{avaju.

Nakon pedeset~etiri procenta indipendisti~kih glasova osvojenih naaprilskim izborima, koalicija DPS i SDP sa LSCG bila je jedina postizbor-na kombinacija koja je imala puni izborni legitimitet. Izostajanjem ovekombinacije, zbog neodgovornog pona{anja elite, Crna Gora se ve} na{lau zoni deficita legitimnosti, u zoni, dakle, u kojoj postoji samo manji ilive}i nedostatak, a ne samo ~isti oblici legitimnosti ili nelegitimnosti. Uovom kontekstu, zbog toga se i moè braniti teza da je najnovija parlamen-tarna kombinacija, podr{ka LSCG manjinskoj vladi DPS i SDP, od svihpreostalih, najmanje lo{e re{enje, to jest re{enje sa najmanje onog defici-ta. Ipak, nakon svega {to se dogodilo u proteklih mesec dana, te{ko se otetiutisku da je i ova politi~ka kombinacija samo veoma te{ka i privremenaveza, kupovina vremena do novih vanrednih parlamentarnih izbora.

Kao {to je poznato, ~ak i zbir glasova koje su tri indipendisti~ke strankedobile na aprilskim izborima bio je manji od o~ekivanog, i na samoj iviciunutra{nje i me|unarodne recepcije. Projekt dràvne nezavisnosti ove tristranke su u postizbornom periodu jo{ i dodatno oteàle i dovele u pitan-je. Dràva mo`da jeste i metafizika, ali je pre svake eventualne metafizikesigurno i fizika. Ili matematika. Sabiranje i oduzimanje. Stvari su ovdeprili~no proste: protivnici nezavisnosti bili su bolji u sabiranju, pristalicenezavisnosti u oduzimanju. Ipak, ono najopasnije na {to postizborni maj2001. ozbiljno upozorava nije ~ak ni samo eventualni neuspeh projektacrnogorske dràvne nezavisnosti. Zaslepljena strana~kim interesima istrastima, te{ko iscrpljena i potro{ena, bezrazlo`no ohola i cini~na,crnogorska postkomunisti~ka partitokratija ne vidi ili ne èli da vidi da senjenoj zajednici prikrada i jedan mnogo opasniji mogu}i slom. Ukoliko nedo|e do neke nagle i velike pozitivne politi~ke promene, naime, parti-tokratsko gaènje izborne volje gra|ana iz maja ove godine, moglo bi, unekoj eventualnoj budu}oj retrospektivi, da se ozna~i i kao po~etak krajasvake norme, regulacije i civilizacije na ovom prostoru. Pad u potpunobezvla{}e i nasilje (fa{isti ve} najavljuju «samoza{titu naroda»). Gubitakunutra{nje i spolja{nje slobode. I na kraju, uspostavu punog, a ne vi{esamo atipi~nog balkanskog poluprotektorata.


150

Kultura zlo~ina

@ene, glavne `rtve ratnog nacionalizma i neopatrijarhata, imaju razvi-jenija ~ula za otkrivanje smrtonosnih u~inaka ovog sistema. Zbog toga ne~udi {to su dve najkra}e i najbolje definicije tog sistema dale upravo dveène, Latinka Perovi} (»kultura ubijanja») i Dubravka Ugre{i} (»kulturalaì»). A opet, kada se ove dve definicije malo bolje pogledaju, vidi se dase tu zapravo radi o jednoj jedinoj definiciji. Vidi se da je kultura laìsamo poseban oblik i sastavni deo kulture ubijanja. Onaj njen deo koji ubi-janje ljudi produàva, dopunjuje i u~vr{}uje ubijanjem, razaranjem iliiskrivljivanjem svesti.

U ovom vi{eslojnom kompleksu, a ne u nekoj ~isto ideolo{koj, parti-zansko-~etni~koj, zelena{ko-bjela{koj ili sli~noj manipulaciji (kako se toponekad povr{no misli), leì i najdublji osnov velike i te{ke podele udana{njoj Crnoj Gori. U poslednjih deset godina, ne mali deo Crne Gorebio je sastavni deo, ~ak politi~ka i vojna avangarda sasvim realnog ikrvavog, a ne samo ideolo{kog velikopsrpskog ratnog projekta i zlo~ina.Oslu{nite samo huk crnogorskog parlamentarnog i vanparlamentarnogjavnog ìvota, ukoliko to zbog njegove sve ve}e i nepodno{ljivije agre-sivnosti jo{ uop{te moète, pa }ete videti da se sve ili skoro sve u njemudanas svodi na veliku i neizdrìvu buku, ~ija je glavna svrha odnosnofunkcija upravo to, da se do kraja zatre ili iskrivi svaka svest o tome ko jegde bio i {ta radio u ovih deset godina.

Pogledajte samo na {ta li~i suo~avanje odnosno izbegavanje suo~avan-ja sa sve brojnijim i morbidnijim tragovima velikog zlo~ina. Dok jeziveposledice zlo~ina svakodnevno i bukvalno isplivavaju na povr{inu, njihovidoju~era{nji politi~ki promotori igraju veliku predstavu la`nog predstavl-janja: [e{eljevi dèlati misle da je dovoljno da samo stave ùte trake narukave pa da ih ljudi vide kao `rtve, lideri DOS-a koji su do pre samonekoliko godina bili koalicioni partneri ili saradnici Slobodana Milo{evi}asada radije govore o vezi izme|u izru~enja i privrednog razvoja nego osuo~avanju sa zlo~inom kao takvim, a SNP, najdugotrajniji i najtvrdoko-rniji sledbenik «balkanskog kasapina», ne samo da se pretvara da o svemuovome ni{ta ne zna, nego jo{ pred poluo{amu}enom javnosti Crne Gore sane malim uspehom igra ulogu velikog moraliste i martira. Ili aferaNacional i velika predstava la`nog iznena|ivanja: iznena|ene su velikos-rpske partije iako one imaju najmanje razloga za to jer bi barem njima tre-balo biti poznato da je u blato Nacionala Crna Gora potonula zbog svoje

151

ranije velikosrpske politike a ne zbog svoje novije te`nje ka nezavisnosti,iznena|ene su to jest tvrde da nemaju veze sa ovom aferom i SAD iako jeprili~no jasno da su upravo one bile te koje su donele klju~ne odluke otome da li, protiv koga, kada i kolika doza ove afere da se uop{te upotre-bi, a u svojevrsnu makijavelisti~ki igru iznena|ivanja uklju~ile su se i nekeproindipendisti~ke figure koje su pred hukom Nacionala po~ele vi{e dabrinu o svojim budu}im startnim pozicijama u eventualnoj post|ukanovi-}evskoj Crnoj Gori nego o elementarnoj istini i pravdi. Najzad, «dukl-janstvo gore od fa{izma» lidera jedne od starih-novih velikosropskihstranaka, jo{ jedan je primer ubijanja svesti: zaista, kako bi to bilo zgod-no, kada bi bilo mogu}e, pomo}u dukljanskog fantoma, zatrpati i zaborav-iti stvarnost velikosrpskog zlo~ina.

U ovom kontekstu, treba shvatiti da sve o~iglednije i sve ve}e slabostiproindipendisti~kih snaga u Crnoj Gori, njihova vi{e nego mala koalicionasposobnost, a zatim i neki prvi znaci njihovog oboljevanja od te{ke bolestinetolerancije (nepotpisani tekst u prvojunskom broju Crnogorskog knjiè-vnog lista, kao i mnoge reakcije na taj tekst koje su usledile), ne ugroà-vaju samo projekt nezavisnosti Crne Gore, nego, preko ovoga, i sametemelje svesti, razlikovanje izme|u dobra i zla, po~etak svake civilizacije.Gornjih nekoliko afera dobro ilustruje ne samo stanje dana{nje svesti odn-osno nesvesti u Crnoj Gori i Srbiji, nego i verovatni izgled i sadràj nekebudu}e slu`bene istine i interpretacije, u slu~aju da ove dve republikeostanu vezane cementom velikosrpske dràvne konstrukcije i ideologije.Upravo zbog toga {to su proindipendisti~ke snage Crne Gore bile i ostaleu prvim redovima borbe protiv agresivnog nacionalizma i rata, jedino onei mogu sa~uvati punu i pravu svest o tome. Optere}enost velikosrpskihpoliti~kih elita u Crnoj Gori i Srbiji teretom rata i zlo~ina, masovnostsau~esni{tva ne malog dela populacije koji je u ovim dvema republikamatim elitama dugo pruào politi~ku podr{ku za rat i zlo~ine, kao i realpoli-tika velikih sila koja ima svoje prioritete daleko od proklamovanih ljud-skih prava, u tom pogledu i ina~e ne obe}avaju ni{ta dobro. Zbog toga jeodgovornost proindipendisti~kih elita u Crnoj Gori za dalji i ukupni razvojCrne Gore jo{ zna~ajnija i ve}a.


152

San guvernera ôvi}a

»Srbija i Crna Gora ne}e mo}i da se razdvoje na isti na~in kao {to je tou~injeno sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, jer se ovde radi o istomnarodu.» Da je ovu izjavu dao Vojislav [e{elj, biv{i potpredsednik vladeSrbije, to ne bi bila nikakva vest. Ovako, kada je to u~inio Neboj{a ôvi},aktuelni potpredsednik i specijalni koordinator vlade Srbije za Jug Repu-blike, drugoj republici, Crnoj Gori, kao i svim njenim gra|anima, ostaje,najblaè re~eno, da se nad citiranom izjavom duboko zamisle.

Da u citiranoj izjavi nije bilo onog «jer se ovde radi o istom narodu»,izjava ne bi bila sporna, jer bi mogla da se tuma~i ~ak i krajnje benevo-lentno, kao pledoaje za mirno razdvajanje dve republike. Ovako, pot-predsednik vlade Srbije u~inio je, opet najblaè re~eno, veliku gre{ku. Dajedan deo Crnogoraca u Crnoj Gori sebe percipira kao deo jednog (srp-skog) naroda nije uop{te nepoznato niti sporno bilo po kom osnovu, ali dataj deo ni po jednoj statistici odnosno indikaciji ne ~ini ve}inu tog narodau ovoj republici tako|e je dobro poznato, pa se zbog toga navedena «argu-mentacija» specijalnog koordinatora ne moè shvatiti nikako druga~ijenego kao krajnje kompromituju}i oblik i ina~e kompromitovanog velikos-rpskog etni~kog inìnjeringa.

Citirana izjava utoliko je ve}e i neprijatnije iznena|enje, ukoliko dolaziupravo od onog funkcionera postmilo{evi}evske Srbije, koji se u posled-nje vreme isticao ba{ po suprotnom, politi~koj umerenosti, promi{ljenostii racionalnosti. Kada su militantne pristalice etni~kog inìnjeringa «jednognaroda», usred Podgorice, sredinom januara ove godine, na proslavitakozvane Srpske Nove Godine, prete}i klicali «Ovo je Srbija!», upravoNeboj{a ôvi} bio je taj koji je iz Beograda razlo`no upozoravao kakotakvi pokli~i mogu biti samo «prst u oko» Crnoj Gori. [ta je ovo sad?ôvi}ev prst u oko? Ili njegov li~ni povratak u Milo{evi}evo vreme?Pravo na promenu je ne samo legitimno, nego i poèljno, ali nas citiranaizjava Neboj{e ôvi}a neodoljivo podse}a na period 1991-97, kada je ovajrelativno mladi i sposobni srpski politi~ar vr{io jednu od klju~nih funkci-ja Milo{evi}evog reìma kao {ef beogradskih socijalista, i kada se na nje-govom licu nisu mogli ne samo pro~itati, nego ~ak ni naslutiti znacinelagode ili ne~eg teèg zbog «na~ina na koji je to u~injeno u Hrvatskoj iBosni i Hercegovini».

Ipak, ôvi}evu izjavu ne treba ~itati u kontekstu Milo{evi}evog reì-

153

ma, kojeg vi{e nema, nego u kontekstu nove geopolitike odnosno realpoli-tike regiona, te one druge, specijalne funkcije na{eg politi~ara. Nakonuspe{no izvedene misije na Jugu Srbije, na{ specijalni koordinator imao jerazgovore sa visokim politi~kim i vojnim predstavnicima NATO i SAD,pa se njegova skandalozna genocidna izjava o «jednom narodu» ne moèshvatiti nikako druga~ije nego kao njegovo krajnje neodmereno i neukus-no mahanje stvarno dobijenim ili umi{ljenim vojnim akreditivima za«re{avanje» crnogorskog pitanja. Kao da nam poru~uje: Crna Gora je oddanas moja provincija (gubernija).

Jedan od glavnih problema aktuelnog talasa globalizacije svakako je iproblem sve ve}eg i sve opasnijeg nesklada izme|u sve vi{e i prete`nonadnacionalnog nivoa odlu~ivanja, na jednoj, i jo{ uvek i prete`nonacionalnog nivoa (ne)odgovornosti (najmo}nijih zemalja sveta), na dru-goj strani. Ovaj nesklad ve} je po~eo da izaziva i otpor planetarnihrazmera. To je najdublji smisao onoga {to se pre desetak dana doga|alo u\enovi. Ovaj nesklad moè jasno da se uo~i i u pona{anju velikih sila naBalkanu u poslednjih deset godina, pa i u njihovom pona{anju, posebnopoliti~kim preferencijama i vojnim akreditivima, u procesu re{avanjacrnogorskog dràvnog pitanja. Zbog toga nema ni najmanje razloga zaneku vrstu nekriti~nosti prema me|unarodnom faktoru, koja kod nastrenutno preovla|uje.

Pa ipak, uticaj Crne Gore na me|unarodni faktor prili~no je ograni~en.Zbog toga se Crna Gora mora skoncentrisati pre svega na svoj unutra{njikompleks. A u re{avanju ovog kompleksa, jedino je unutra{nji dijalog bezalternative. Naravno, odgovornost za taj dijalog imaju podjednako svi.Ipak, ima li se na umu onaj novi geopoliti~ki odnosno realpoliti~ki kon-tekst, koji je gore samo nagove{ten, na najve}em isku{enju u ovom dija-logu bi}e predstavnici Srba u Crnoj Gori: od njihove (ne)spremnosti dakoriste argumente i akreditive sile, koji im se diskretno, pa i ne tolikodiskretno nude, u najve}oj meri }e zavisiti i (ne)uspeh mirnog re{avanjacrnogorske krize. U tom smislu, Neboj{i ôvi}u, samoprogla{enom gu-verneru Crne Gore, mo`da bi se moglo i oprostiti, Srbima u Crnoj Gori,odnosno njihovim politi~kim predstavnicima, sigurno ne.


154

Pod senkom protektorata

Kada neobi~ne pojave iznenada preplave i ugroze ìvot jedne politi~kezajednice, tada te pojave najpre treba pa`ljivo registrovati, pa tek nakontoga i razumeti. Registraturu o kojoj je re~ zasluùje i Crna Gora u posled-njih pola godine. O tome najbolje svedo~e najmanje dve grupe pojava.

Prvu grupu ~ine pojave koje se skupno mogu okvalifikovati kao puza-ju}a partitokratija. Kao postupna ali temeljita suspenzija ustava, parlamen-ta, izbora i volje gra|ana od strane svemo}nih partijskih oligarhija. Jo{gore i opasnije, ova puzaju}a suspenzija odvija se u znaku isto tako puza-ju}e ali jasne i bolne diskriminacije Crne Gore od strane takozvane SRJ.Kako ina~e razumeti i tako egzoti~ne fenomene kao {to su stalno(samo)spoticanje legitimne i legalne manjinske vlade, te stalno(samo)izmicanje isto tako legitimne i legalne ve}inske koalicije, vlade ireferenduma tri proindipendisti~ke partije, uz istovremeno i stalnofavorizovanje, pa i nametanje «projugoslovenskih» vanrednih izbora ikoncentracione vlade, koja nema ni minimum upori{ta u izbornoj voljigra|ana. O takozvanoj saveznoj vladi da i ne govorimo. Da jedna partijamoè imati ministra u toj vladi iako na izborima za takozvani savezni par-lament nije ~ak ni u~estvovala, to svakako spada u one hudinijevskefenomene koji }e jo{ dugo ostati zapisani kao primer za pam}enje iprou~avanje.

Druga grupa pojava jo{ je neobi~nija i opasnija. Ona svedo~i o tome daje kod nas, na àlost, ve} daleko odmakao proces razaranja samih pojmo-va, pa i razlike izme|u dobra i zla, tog temelja na kojem po~iva svaka nor-malna ljudska zajednica. Ova grupa mogla bi da zapo~ne sa formiranjemparlamentarne Komisije za ispitivanje istinitosti pisanja zagreba~kognedeljnika. Naravno, problem nije u tome {to je ova komisija formirana,nego u tome {to uz nju nije formirana makar jo{ jedna takva komisija.Komisija za ispitivanje odgovornosti promilo{evi}evskih partija i vo|sta-va nakon vi{e nego zna~ajnog hap{enja, izru~enja i izvo|enja pred Ha{kitribunal njihovog vrhovnog vo|e, kao i nakon ni{ta manje zna~ajne pre-sude za genocid jednom njihovom generalu. U jednoj zajednici ne{to morada je veoma, veoma poreme}eno, kada se u ovakvom sticaju (ne)dela,prednost daje {vercu duvana. U posthitlerovskoj Nema~koj, jedna od prvihmera novih vlasti bila je zabrana nacisti~kih organizacija, u postmilo{evi-}evskoj Crnoj Gori, organizacije sli~ne orijentacije, posle velikog pira, na-gra|ene su predsedavanjem skup{tinskim telom za ispitivanje onog {ve-

155

rca, diskretnom ali javnom podr{kom Radovanu Karadì}u u Herceg No-vom i drugim crnogorskim mestima, i ulogom vrhovnog `reca bojkota,ultimatuma i pretnji usmerenih protiv crnogorskog referenduma.

Za razumevanje opisanih i sli~nih fenomena, me|utim, vi{e nijedovoljno samo poznavanje unutra{njih faktora. Nakon {to je dalekoodmakao proces samorazaranja dru{tva, te nakon {to se na toj baziuspostavila jedna vrsta unutra{nje samoparalizuju}e pat pozicije, ulogame|unarodnog faktora u ovome postala je barem jednako zna~ajna, ako nei presudna. Naslov ovog teksta ukazuje na taj faktor. Atipi~ni, meki,polovi~ni, neobjavljeni protektorat. Na kraju krajeva, ime nije bitno. Bitnoje da ni ovaj faktor nije onako superioran i benevolentan kako se(samo)prikazuje i prihvata od strane dominantne ideolo{ke neokolonijalnesvesti u dana{njoj Crnoj Gori i van nje. A najkra}i rezime ovog faktoraglasi ovako: stalna i katastrofalna kratkovidost, nekvalitetna stabilnost ibezbednost, «fast food» za Crnu Goru i Balkan, netransparentnost i neod-govornost, najzad realpoliti~ko favorizovanje sile nasuprot ùbore}ojretorici ljudskih prava i demokratije. U ovom rezimeu nije te{ko prepoz-nati samo na vi{em nivou razvijene analogne elemente iskompromito-vanih lokalnih aktera. Zbog toga se ovi i tako dobro me|usobno razume-ju. Gore pomenuta koncentraciona vlada ovo opskurno razumevanjenajbolje ilustruje. Poznato je, koncentracione vlade formiraju se u vre-menima velikih prirodnih ili socijalnih katastrofa, zemljotresa ili ratova,na primer, pa se unutra{nje i me|unarodno favorizovanje koncentracionevlade moè razumeti upravo tako. Vi{eslojno {ifrirana poruka je slede}a:velikosrpske snage u Crnoj Gori i van nje i dalje imaju ne samo kapaciteti volju za masovno etni~ko i politi~ko nasilje nego i pre}utnu tolerancijuvelikih sila za to. U ovakvoj interakciji i interpretaciji, koncentracionavlada je valjda neka vrsta preventivne (anti)ratne vlade. Naravno, ilus-tracija ima jo{. I na sve strane. Ipak, umesto daljeg i pukog re|anjaprimera, bolje je da se na samom kraju naglasi jo{ samo ono {to jenajva`nije. A to je da svrha kriti~ke refleksije o me|unarodnom faktoru uovom tekstu nije bila odbijanje (i kada bi htela Crna Gora za to nemasnage), nego, naprotiv, upozorenje na potrebu jo{ ve}e, ali realisti~nijespoljne politike i saradnje. I na jo{ sna`niju orijentaciju na unutra{nji dija-log, kao na jedinu alternativu atipi~nom, klize}em protektoratu.


156

Crnogorska sapunica

Da istoga dana {tampa nije objavila i jezovitu vest o najnovijojmasovnoj grobnici otkrivenoj u Batajnici, farsa u crnogorskom parlamen-tu bila bi potpuna. SNP i SNS, dve ozbiljne, ratne stranke, ~iji su ministrii pre vi{e od dve godine bili u vladi odgovornoj za batajni~ke nalaze, zbogovoga nisu pokazivale nikakve posebne, ili barem ne spolja vidljive znakepanike, nervoze, ~ak ni nelagode. A i za{to bi, kada su ih tri protivni~keindipendisti~ke stranke, u isto vreme, onako gratis, galantno, ~astile vese-lim komadom sa beskona~nim zaplitanjem i saplitanjem.

Vrhunac komada dogodio se u momentu kada je onaj poznati i iskusniposlanik DPS, na ljutite prigovore kako upravo izloèni «Elementi poli-ti~kog sporazuma za organizaciju referenduma» predstavljaju razgradnjuaktuelne koalicije, kolegama iz SDP i LS isto tako ljutito odgovorio: «Nijerazgradnja nego nadgradnja!» Situacija je neodoljivo podse}ala na onu uljubavnim melodramama bezbroj puta vi|enu scenu u kojoj na deluuhva}eni neverni mu` histeri~noj supruzi potpuno nesuvislo i neuverljivoponavlja: «Draga, nije ono {to misli{!» Prava sapunica.

Pa ipak, sapunicu na stranu, «Elementi politi~kog sporazuma»zasluùju ozbiljniju pa`nju. O deklarisanim ciljevima i vrednostima spo-razuma, izbegavanju bojkota, u~e{}u svih u referendumskom procesu, teobezbe|enju unutra{njeg i me|unarodnog priznanja rezultata referendu-ma, ne treba tro{iti previ{e re~i. Problemi ovog kao i ve}ine sli~nih spo-razuma ne leè u sferi deklaracija, nego u sferi garancija. Zaista, {ta jegarancija da SNP u odsudnom trenutku jednostavno ne}e iza}i iz koncen-tracione vlade, i na taj na~in posti}i upravo suprotno od onoga {to je bilasporazumom ustanovljena deklaracija: obaranje vlade, vanredne izbore,pokopavanje referenduma? Duboko gre{i podpredsednik DPS kada ovumogu}nost lakonski relativizuje: «ukoliko se to desi, ima}emo ono {toimamo i sada, Crnu Goru koja se dijeli, a ne sporazumijeva.» Ne, stvaristoje sasvim druga~ije. Ukoliko se to desi, ima}emo ne{to {to je za pro-jekat crnogorske nezavisnosti mnogo, mnogo lo{ije: vi{estruko oslabljenuindipendisti~ku, a srazmerno, to jest vi{estruko oja~anu velikosrpsku CrnuGoru.

Gre{i i predsednik DPS kada sve sli~ne sumnje na adresu sopstvenepartije olako diskvalifikuje kao «neodgovorna sumnji~enja koja objek-tivno ugroàvaju uspjeh projekta jer podsti~u nesigurnost i konfuziju u

157

dijelu bira~ke javnosti opredijeljene za nezavisnost Crne Gore».Ugroàvanje, nesigurnost i konfuzija o kojima je re~ zasigurno postoje, alije za njihovu pojavu i {irenje, nakon maja, juna i jula, kada je u tom pogle-du ubedljivo prednja~io LS, u poslednjih mesec-dva, najzaslu`nija upravoDPS. Ukoliko se nepoverenje DPS prema LS, nakon svega, i mogloshvatiti, onda to nikako nije bio slu~aj i sa javnim poniàvanjem SDP,maksimalno lojalnog koalicionog partnera, koji je usred parlamenta, udirektnom prenosu, i pred licem celokupne crnogorske javnosti, morao daprizna kako se o «Elementima politi~kog sporazuma» koalicionog part-nera obavestio tek preko i nakon protivni~kog SNP. Dakle, za one sumn-je i sumnji~enja, pa i ukoliko su sasvim neosnovana, kriv je niko drugi dosama DPS.

Na sre}u, pored mu~nine i nelagode, pro{lonedeljna farsa u parlamen-tu, iskrenim pristalicama crnogorske nezavisnosti, donela je i jednu drago-cenu, mada neo~ekivanu kolateralnu korist. Relativizaciju same idejedràvne nezavisnosti. I to ne samo zbog po ko zna koji put javno demon-strirane elementarne politi~ke nesposobnosti i neodgovornosti dve od tricrnogorske indipendisti~ke partije, nego jo{ vi{e i zbog sve sna`nijegizranjanja na povr{inu mra~ne, sputavaju}e i kompromituju}e pro{lostive}inske Crne Gore i jedinstvene DPS do 1997. U tom smislu, aferaNacional, kao i s njom povezane verovatne ucene me|unarodne zajednice,samo su vrh ledenog brega. I nezavisno od ovih ucena, naime, nije dobroda se zaboravi: sve do pre samo ~etiri godine, ve}inska Crna Gora i jedin-stvena DPS bile su voljne ili nevoljne sau~esnice nasilja nad SFRJ i geno-cida u BiH. Na stranu pitanje pravde i nepravde, koje je u stvari dràve,ipak, manje va`no, ali sve govori da je ovo mra~no nasle|e glavna prepre-ka na putu crnogorske nezavisnosti i u ~isto prakti~nom odnosno prag-mati~nom smislu te re~i.


158

Na~elo jednakosti

Vreme isti~e, a broj spornih pitanja, umesto da se smanjuje, postaje sveve}i. Referendum pa izbori ili izbori pa referendum? Jedno ili dva pitan-ja? Obi~na ili kvalifikovana i na koji na~in kvalifikovana ve}ina?Dvotre}inska parlamentarna verifikacija? Jo{ gore, zajedni~ki imeniteljsvih ovih pitanja, kada je o pristalicama zajedni~ke dràve re~, nijestvarno re{avanje, nego beskona~na zloupotreba, opstrukcija i blokada.

Zbog toga ne ~udi {to su se obnovili glasovi po kojima bi Crna Gora izovakve situacije trebala da iza|e jednostavnom odlukom odnosnodeklaracijom parlamenta o «odmrzavanju» (Risto Kilibarda) ili«progla{avanju» (êdo Bogi}evi}) istorijskog suvereniteta. I odmah trebare}i, sa ~isto pravnog, istorijskog, pa i moralnog stanovi{ta, ovakvami{ljenja su sasvim osnovana. Crna Gora je svoj suverenitet stekla kroznekoliko vekova oslobodila~ke borbe, a samo me|unarodno verifikovalana Berlinskom kongresu 1878. Podgori~ka skup{tina 1918. i referendum1992. u tom pogledu su bili i ostali pravno i moralno potpuno ni{tavni.«[to se grbo rodi, vrijeme ne ispravi.» O àblja~koj i {estojulskoj «grbi»da i ne govorimo. Uostalom, prava priroda ove poslednje, zapravorealpolitike Srbije 1991-2001, rasvetljena je ve} i u relevantnoj svetskojliteraturi: «atipi~na centralna secesija» (Danijel Konverzi).

Problem za Crnu Goru, ipak, postoji. Pristalice zajedni~ke dràve uCrnoj Gori jesu u manjini, ali je njihova manjina «intenzivna» (VladimirGoati), to jest zna~ajna, radikalna i agresivna. Uz to jo{ i podràna odstrane Beograda, Brisela i Va{ingtona. Time {to ovaj problem nije pravnii moralni, nego politi~ki i bezbednosni, me|utim, on nije manje problem.A za nastanak, pa i za prolongiranje ovog problema, ne mali deo odgov-ornosti ima i sama proindipendisti~ka ve}ina u Crnoj Gori, i to pre svegazbog zarobljenosti jednog njenog zna~ajnog dela u «SRJ» sve do 1997, azatim i zbog njene aktuelne nesposobnosti da kao uslov za svaki daljikorak u re{avanju dràvnog pitanja Crne Gore najpre postigne minimalnikonsenzus i kompromis unutar same sebe. Zbog toga i referendum kao~istili{te ili kao bo`ja kazna. I zbog toga ona beskona~na zloupotreba,opstrukcija i blokada od strane unitarista. «Topli zec» za Crnu Goru.

Pa ipak, i ovaj «topli zec» ima granica. Te granice su u univerzalnomcivilizacijskom na~elu jednakosti. U na{em slu~aju, ovo na~elo glasi: jed-naki zahtevi, to jest jednaki uslovi, standardi i procedure za sve, pa i za

159

obe glavne opcije. To je poslednja, «Maìno linija» Crne Gore. Ko stvarnomisli da za zajedni~ku dràvu moè biti dovoljno dva, dvadeset ili ~etrde-set{est, a da istovremeno za nezavisnu Crnu Goru ne moè biti dovoljnoni svih pedeset~etiri procenta, taj ima ozbiljnih problema ne samo sa ele-mentarnim po{tenjem, nego i sa istorijom. Jo{ gore, taj ~itavu Crnu Gorugura u novu, veliku i opasnu turbulenciju. U glave gra|ana Crne Gore, ovavrsta matematike danas bi mogla ponovo da se utera samo silom, teroromi ratom. A pri~a o tome kako takozvana SRJ postoji, i kako zbog toga teretpromene, pa i teret ove neobi~ne matematike, pada na one koji tu promenuho}e, potpuno je bez osnova, i sluì samo tome da prikrije stvarne fakte inamere. Najpre, u ovoj pri~i brkaju se »babe« i »àbe«. Nedostaju}iunutra{nji ne moè da nadoknadi nikakav spolja{nji odnosno me|unarod-ni legitimitet. Kada bi to bilo mogu}e, tada unutra{njeg problema, zapra-vo, i ne bi bilo. A mi znama da taj problem stvarno postoji. Dakle, ~isticirculus vitiosus. Osim toga, «promenu dràvnog statusa» o kojoj je re~,politi~ka ve}ina Srbije, uz sporednu ali va`nu ulogu lojalne manjine izCrne Gore, ve} je izvela, puzaju}e, lukavo, bez deklaracije, od suv-erenisti~kog Ustava Srbije 1990, preko «jednostranog» referenduma uCrnoj Gori 1992, do {estojulskog udara u «SRJ» 2000, pa, zbog toga, dokraja precizno govore}i, Crna Gora danas uop{te i nije u situaciji da na ref-erendumu vr{i bilo kakvu «promenu dràvnog statusa», nego samo njego-vo zakasnelo i te{ko uobli~avanje iz ni{tavila u koje je gurnuta i za koje jei sama jednim delom kriva. Zbog toga }e tek prihvatanje ili neprihvatanjena~ela jednakosti zahteva za obe opcije, od strane svih, a posebno odstrane pristalica zajedni~ke dràve, biti pravi i odlu~uju}i test njihovedobre pa makar i zakasnele volje u re{avanju dràvnog pitanja Crne Gore.


160

Dan posle

Mesec koji je za nama osta}e zabeleèn kao mesec zna~ajne ako ne idefinitivne promene politike glavnih faktora me|unarodne zajednice uodnosu na crnogorsko dràvno pitanje. O veli~ini, ali i o hipokriziji tepromene, najbolje govori ~injenica da su kriti~ari neproduktivnog ~ekanjai zagovornici razmi{ljanja o danu posle naprasno postali i oni koji su svedo skoro zastupali upravo suprotne (kritikovane) stavove, me|u ovima iârls Kroford, ambasador Velike Britanije u Beogradu. To, naravno,nikako ne zna~i da bi sada zbog toga bilo ko u Crnoj Gori smeo da likuje,a pogotovo ne i da previdi svu neophodnost, pa i urgentnost onog pozi-tivnog i konstruktivnog pristupa sa stanovi{ta dana posle, kao i najve}uodgovornost unutra{njih crnogorskih faktora za njegovo sprovo|enje.

A unutra{nji crnogorski faktori su od ovog novog pristupa jo{ uvek i naàlost veoma daleko, i to ne samo zbog sopstvene op{te negativnosti iinercije, nego i zbog sve do skoro jednostranog i pristrasnog, «proju-goslovenskog» stava me|unarodne zajednice, koji je ~itavu pro{lu godinukratkovido i uporno podsticao ne na razmi{ljanje o danu posle, nego nabojkot da do samog dana nikada ne do|e. Zbog toga u Crnoj Gori danas inema vi{e od dva ili tri koliko-toliko poznata i razvijena modela novevrste. Prvi je onaj iz Elemenata politi~kog sporazuma za organizovanjereferenduma, kojeg je DPS u septembru ponudio drugim politi~kimstrankama, a koji je dobio i na~elnu podr{ku od strane OEBS u julu inovembru ove godine. Re~ je o dva pitanja i prostoj ve}ini kao modelukoji pitanje dràvnog statusa Crne Gore re{ava ne samo pravi~no, nego ipromptno, dakle i bukvalno dan posle odrànog referenduma. Drugi i tre}imodel sli~ni su me|u sobom po tome {to, zbog realpolitike stabilnosti ibezbednosti, a ne zbog prava i pravde, uvode ovu ili onu vrstu kvalifiko-vane ve}ine. Re~ je pre svega o predlozima Viljema Montgomerija,ambasadora SAD u Beogradu, i SDP, podrànog od strane LS, koji susu{tinski pa i numeri~ki dosta bliski, a po kojima se za pobedu crnogorskenezavisnosti traì podr{ka od najmanje 55% od 85% (ambasador SAD),odnosno 50% plus jedan glas od 82% (SDP, LS) od ukupnog brojaupisanih bira~a (od procenata, zapravo, koji predstavljaju maksimalneizlaske crnogorskih gra|ana u poslednjih desetak izbornih godina).

[ta, me|utim, ukoliko nezavisnost u poslednja dva slu~aja ne dobijetraènu kvalifikovanu ali dobije prostu ve}inu od 50% plus jedan glas odonih koji su iza{li, posebno ukoliko ne bude bojkota, pa i ukoliko ovoga i

161

bude ali na referendum uprkos njemu iza|e vi{e od 50% od ukupnog brojaupisanih bira~a? Ne{to razvijenije, ovo isto pitanje moglo bi da se postavii ovako: da li bi se u opisanim slu~ajevima smatralo da je pobedila zajed-ni~ka dràva, ako ve} nije pobedila nezavisna Crna Gora? Kao {to je poz-nato, zbog blokade, nerazvijenosti i simulacije dijaloga, ovo pitanje jo{uvek nije ~ak ni postavljeno a kamoli re{eno kako treba, ali se odgovoripak moè naslutiti. Naime, kao da se podrazumeva da je odgovor napostavljeno pitanje pozitivan, i to ne samo kada je re~ o pristalicama, negoi kada je re~ o protivnicima zajedni~ke dràve. A ovi drugi takav odgovornikako ne bi smeli da prihvate, i to ne samo zbog svog nespornog istori-jskog, me|unarodnog i ustavnog prava, te na njemu utemeljenog elemen-tarnog samopo{tovanja, nego i zbog toliko slavljene realpolitike stabilnos-ti i bezbednosti Crne Gore i regiona. Ko, naime, moè da tvrdi da bi CrnaGora mogla biti stabilna i bezbedna u zajedni~koj dràvi sa podr{kom«zna~ajne manjine» od recimo 46%, a navodno ne bi mogla biti takva kaonezavisna dràva sa podr{kom «nedovoljne ve}ine» od recimo 54%?Naravno niko. Ovakva ideja bila bi samo jo{ jedna pogre{na i opasnazabluda me|unarodne zajednice. Temelj kvalitetne i dugotrajne stabilnos-ti i bezbednosti u Crnoj Gori i regionu moè biti samo na~elo jednakosti,odnosno na~elo jednakih {ansi. To zna~i da bi crnogorski indipendisti,svojim protivnicima, ali i me|unarodnoj zajednici, morali kona~no i jasnoda kaù: «Gospodo, za verifikaciju svoje dràvne ideje prihvatamo sveuslove, procedure i ve}ine koje vi prihvatite za verifikaciju va{e dràvneideje, i obrnuto, za verifikaciju va{e dràvne ideje traìmo sve uslove, pro-cedure i ve}ine koje vi traìte za verifikaciju na{e dràvne ideje. To jedonja crta ispod koje mi ne moèmo i ne}emo i}i. Ako ne prihvatate ovo,tada po~nite ve} sada da za Crnu Goru traìte Protektora iz Sveta iliGuvernera iz Beograda.» Ovakav pristup ne bi bio samo kantovskipravedan, nego i krajnje pragmati~an. Pod njegovim pritiskom svi bikona~no morali po~eti da se orijenti{u na stvarni a ne tek simulirani dija-log, i na stvarni a ne tek retori~ki kompromis. A tada bi i re{enjecrnogorskog dràvnog pitanja bilo mnogo lak{e i jednostavnije, ako neve} i sasvim lako i jednostavno. Samo je pitanje da li je sada{nja vlast uCrnoj Gori zaista spremna za jedan onakav, kantovski imperativ i stav.


162

Korak nazad dva koraka napred

Sa najnovijim ciklusom dijaloga izme|u Podgorice i Beograda, ~ijiekspertski deo po~inje upravo danas, stvari najzad kre}u sa mrtve ta~ke.Najpre ono {to je i najvidljivije: sa ovim dijalogom projekat crnogorskenezavisnosti i referenduma po prvi put postaje ne samo na~elno ravnopra-van nego i operativan. A zatim i ono {to je manje vidljivo ali ne manjezna~ajno: sa ovim dijalogom zapo~inje regulacija konkretnih ìvotnihpitanja gra|ana i to bez obzira na to kakav }e ishod zapo~etog dijaloga ireferenduma biti (treba li uop{te podse}ati na to kako je upravo manipu-lacija strahom gra|ana u vezi sa ovim pitanjima bila glavno oru`je anti-indipendisti~ke kampanje na «referendumu pre referenduma» u aprilu ovegodine). Zato se regulacija ovih pitanja i moè shvatiti kao dobrodo{la ikvalitetna priprema pa i sastavni deo samog referendumskog procesa. Aova dimenzija zapo~etog dijaloga, ako i ne prema{uje, sigurno baremkompenzira onaj korak nazad, to jest bojkot unutarcrnogorskog dijaloga,kojeg su lideri «projugoslovenskih» stranaka ve} neoprezno najavili.

Uostalom, da li }e se na kraju pokazati da je ovaj dijalog bio zaista,definitivno i nepovratno korak nazad, ili samo korak nazad pred ona dvaslede}a koraka napred, to ovoga puta najvi{e zavisi od samih crnogorskihindipendista. Budimo realni: uticaj crnogorskih indipendista na velike sile,na postmilo{evi}evsku Srbiju, kao i na protivnike u samoj Crnoj Gori,blago re~eno, prili~no je ograni~en. Ali ni stanje u ova tri kruga nije onakolo{e i nenaklonjeno crnogorskoj nezavisnosti kako se to ponekad ~ini.Mo}ni @ak [irak jeste prema ovoj izrazio «veoma neprijateljski stav»(valjda da odrì se}anje na ne~asno pona{anje svoje zemlje u Crnoj Gori1918), ali su sasvim druga~iji stav, odmah nakon njega, pa ~ak i kao nekuvrstu direktne polemike, zauzeli ne mnogo manje ugledni, ako ne i jed-nako mo}ni Odbor za spoljnu politiku britanskog parlamenta i predse-davaju}i Paralamentarne skup{tine Saveta Evrope, lord Rasel Dònston,na primer. S druge strane, najnovija ispitivanja javnog mnjenja u Srbijipotvrdila su ono {to su do skoro znali samo retki lucidni srpski intelektu-alci, naime da obi~na populacija u toj zemlji, izmu~ena desetogodi{njimbesmislenim ratovima, u proseku, ima mnogo zdraviju svest, ~ak i u odno-su na svoju novu elitu, da o onoj staroj i ne govorimo: dok elita istrajavana su{tinski velikodràvnoj ideji bez alternative, populacija je oko togpitanja ve} zdravo podeljena, ne manje nego ona u Crnoj Gori (ve} ~itavih41% je za nezavisnu Srbiju, neznatno vi{e 42% je za zajedni~ku dràvu,17% je jo{ uvek neopredeljenih). Najzad, i kada je o protivnicima nezav-

163

isnosti Crne Gore u samoj Crnoj Gori re~, ni tu stvari ne stoje onako lo{ekako to izgleda spolja i na prvi pogled: trenutna politi~ka ukopanost izadrtost ove grupacije ne sme da zakloni njenu zna~ajnu proevropskuevoluciju u poslednjih godinu dana (ve} pri narednom koraku upravo ovaevolucija mogla bi biti onaj odlu~uju}i moment koji je sve do danasnedostajao).

Budimo jo{ jednom realni: uticaj crnogorskih indipendista na sopstvenikrug jeste mnogo ve}i nego njihov uticaj na ostale krugove od kojih zav-isi re{avanje crnogorskog dràvnog pitanja, i zato se na taj krug u najve}ojmeri i mora usredsrediti, ali je problem upravo u tome {to je i stanje uovom krugu jo{ uvek daleko od onog koje je neophodno. Imaju}i na umupona{anje tri indipendisti~ke stranke u kriti~noj 2001, nekorumpiraniindipendisti u Crnoj Gori mogli bi ovim strankama ve} danas da poru~e:ukoliko niste sposobni za vi{e i bolje, korektnije bi bilo da kraj projektaobjavite ve} sada, nego da se svi zajedno sa vama mrcvarimo i uodlu~uju}oj 2002. Dràva nije ni malo apstraktna stvar. Zamislite izgrad-nju i vo|enje makar i veoma malog preduze}a pa to pomnoìte sa veomavelikim brojem i dobi}ete ono {to dràva danas jeste. Realno a ne retori~kii emotivno. ûveno pitanje o postojanju ili nepostojanju kapaciteta CrneGore odnosno njene elite za nezavisnost, sasvim je lai~ko i konkretno, iodgovor na to pitanje da}e sama Crna Gora odnosno njena elita: svojomsposobno{}u ili nesposobno{}u da sa samom sobom, sa Srbijom i sa sve-tom kona~no uspostavi i razvije odnose koji mogu da izdrè probu i stan-darde vremena. Heleni bi rekli «Hic Rhodos hic salta», Englezi «Theproof of pooding is in eating».


164

Crna Gora 1992-2002Pod sre}nom zvezdomPretprazni~ni triptih

Fortuna

Kada jedna zemlja, odnosno njena vladaju}a elita, podràna od straneve}eg dela naroda, u svega deset godina, i to po~ev od referenduma 1992,pa dalje, sve do prekretne 1997, napravi toliko dugu i te{ku seriju lo{ihizbora, pa uprkos tome nekako ipak sa~uva mogu}nost da i dalje bira, kao{to je to slu~aj sa Crnom Gorom, njenom elitom i narodom u poslednjihdeset godina, odnosno danas, na pragu 2002, tada se za ovu zemlju zaistamoè re}i da je ro|ena pod nekom veoma, veoma sre}nom zvezdom.Mistiku na stranu, bolji poznavaoci sve kompleksnosti crnogorskogdràvnog pitanja znaju i za one druge, realne uzroke i izvore ovogneobi~nog fenomena: samodestruktivnost Crne Gore i Crnogoraca tokomuàsnih 1990-ih bila je zapravo samo kondenzacija njihove zamalo fatalnesamodestruktivnosti tokom ~itavog XX veka. A to {to je kulminacija ovesamodestruktivnosti 2001. dobila oblik nepodno{ljive istorijske ironije, to,dakle, {to su se na konto nezavisne Crne Gore po~ele upisivati i zakasne-lo prispele fakture one druge, velikosrpske Crne Gore (duvanska afera ielektroenergetski {ok), oblik je, mo`da ne i najteì, pomo}u kojeg istorijaobi~no ka`njava svoje lo{e i nezahvalne u~enike.

Elita

Da li Crna Gora odnosno njena elita imaju kapaciteta za nezavisnost?Ovo jeste pravo pitanje. Ne morate uop{te biti zagrièni politi~ki pro-tivnik, pa probleme ove vrste videti na svakom koraku. Ipak, za svakogako iole poznaje crnogorsku istoriju i prilike u poslednjih deset odnosno stogodina, ovo ne predstavlja nikakvo iznena|enje. Iznena|enje bi bilo kadaovakvih problema ne bi bilo: sistematsko (samo)zatiranje dràve, imena iidentiteta, od 1918, Crnu Goru i Crnogorce dovelo je na samu ivicuopstanka. Osim toga, iako pravo, gore postavljeno pitanje kapaciteta nije ikompletno, pa samim tim ni korektno. Kompletno i korektno pitanje jepitanje alternative, dakle ne samo pitanje da li Crna Gora odnosno njenaelita imaju kapaciteta za nezavisnost, nego, jo{ vi{e, i pitanje da li alterna-tiva, to jest zajedni~ka dràva Crne Gore i Srbije, pruà bolje ili lo{ije

165

uslove za razvitak kapaciteta. Ko jo{ uvek ne zna odgovor na ovo pitanje,a veruje da istorija ipak jeste u~iteljica ìvota, neka samo baci pogled naXX vek.

Formula

Jedna ili dve stolice u UN? Ima pitanja koja prosto ne funkcioni{u usferi dijalekti~ke nego samo u sferi formalne logike. Poku{aji da se ovadilema relativizuje ili banalizuje potpuno su pogre{ni. Kada se ocrnogorskoj eliti i njenom kapacitetu bude sudilo na kraju 2002, odgovorna ovo pitanje bi}e odlu~uju}i. Ne samo za elitu, nego i za Crnu Goru. Dvestolice predstavljaju crnogorski minimum, a ne materijal za trgovinu.Pozicije i ambicije dve strane su inkompatibilne i to se mora imati na umu.«Jedna stolica minus» (jedinstveni me|unarodnopravni subjektivitet sapregovorima o manjem broju zajedni~kih funkcija) moè biti kompromisza Srbe a posebno Veliko-Srbe u Srbiji i Crnoj Gori, ali ne i za Crnu Gorui Crnogorce. Za prve je ovo prosto pro{irenje srpstva i Srbije, za druge krajCrnogoraca i Crne Gore. To dokazuje celokupna sloèna fizika, istorija,kultura i politika ova dva naroda i ove dve dràve u poslednja dva veka.Ko od Crne Gore i Crnogoraca o~ekuje da dobrovoljno izvr{e odricanje odsamih sebe, nije samo krajnje nepravedan, nego i krajnje nerealan. «Dvestolice plus» (dva zasebna me|unarodnopravna subjektiviteta sa pregov-orima o neodre|eno velikom broju zajedni~kih funkcija), a ne «Jednastolica minus», to je crnogorska formula kompromisa, od koje niko uCrnoj Gori ko drì do Crne Gore nema pravo da odstupi. Platforma CrneGore nije Sveto pismo, ali to nije ni Platforma Srbije. Crna Gora ne smeglavom kroz zid, ali nema pravo ni na samoubistvo. Kooperativnost CrneGore sa me|unarodnom zajednicom nema alternative, ali ko je iz te zajed-nice ikada rekao da Crna Gora nema pravo na ìvot.


166

Lai~ka ili bo`ja

Da na{ problem zaista nije u vi{ku konfesija ili crkvi, nego u nedostatkupoliti~ke kulture i tolerancije, posebno kod jedne duhovno-politi~ke ori-jentacije, moglo se jasno videti i prekju~e, na Badnji dan, {irom CrneGore, posebno na severu, u Beranama. Tamo su mnogo brojniji, naoruànii agresivni fundamentalisti «jednog naroda, jedne crkve i jedne dràve»,one druge, svoje druga~ije misle}e i veruju}e sugra|ane, silom spre~ili uispunjenju njihove ina~e nesporne i neosporive ustavne, gra|anske iverske slobode. Pore|enja radi, na Cetinju, istoga dana, i u isto vreme, gdeje odnos brojeva i snaga bio upravo obrnut, ovi drugi sli~nu agresiju nisu~ak ni poku{ali, pa su tako jo{ jednom dali primer na ovom prostoru jedi-no mogu}e trpeljivosti i koegzistencije. Sli~na asimetrija ovih dana razvi-ja se i kada je re~ o pripremama za do~ek takozvane pravoslavne novegodine 13. januara. Insistiranje «projugoslovenskih» partija na «tradicijiod pet godina» (ba{ tako «tradiciji od pet godina») bilo bi zabavno, kadase iza svega ne bi skrivao prete}i ton monopola i nasilja. Uz ovakvueskalaciju versko-politi~kih opsesija, ko se danas uop{te jo{ i se}a diskri-miniraju}ih saop{tenja, restrikcija i po{teda Elektroprivrede Crne Gore odpre samo nekoliko dana.

Dilema (lai~ka ili bo`ja dràva) koja je stavljena u sam naslov ovogteksta predstavlja najmanji zajedni~ki imentitelj gornjih slu~ajeva. Paipak, valja biti oprezan: ispod ove dileme krije se jo{ najmanje tri dublja imanje vidljiva sloja. Prvi je crkveno-politi~ki sloj: vezivanje SPC (poseb-no njenog politi~ki preaktivnog mitropolita sa Cetinja) za (srpsku, pre-ciznije velikosrpsku) naciju-dràvu a ne za veru i Boga u poslednjih dese-tak godina (me|u upu}enima poznato kao jeres filetizma), kao da doìvl-java klimaks upravo ovih dana u Crnoj Gori. Ni crkva, me|utim, ovde nijenajva`nija, i ona je samo politi~ki instrumentalizovana. Ispod crkveno-politi~kog krije se jedan drugi, jo{ dublji sloj: sna`na teokratska, uz to imonarhisti~ka (kara|or|evi}evska) tendencija, koja, posebno u poslednjihgodinu-dve, dolazi sa samog vrha takozvane SRJ, ali koja u Crnoj Goriima i svoje poznate doma}e sledbenike i militante (ostaje da se vidi da lisamo u «srpskim» NS i SNS ili i u «socijalisti~koj» SNP). Najzad, ni ovajsloj nije najdublji, i on je samo politi~ki instrumentalizovan i funkcional-izovan. I filetizam jedne pogre{no i nesre}no angaòvane crkve, i teokra-tizam te monarhizam jedne anahrone i fantomske dràve, naime, samo suprekrivke ispod kojih, i putem kojih, zapravo, funkcioni{e onaj tre}i, naj-dublji i najskriveniji sloj na{e zbilje: sloj agresivne (velikosrpske) etni~ke

167

dràve. Mnogo direktnije, iskrenije i istinitije od svojih visokih crkvenih ipoliti~kih velikodostojnika, uostalom, ovaj najdublji sloj na{e nesre}nezbilje izrazili su sami sledbenici i militanti. «Kozu» la`ne Jugoslavije iovih dana {irom Crne Gore najuverljivije demaskira «rog» koji istovre-meno objavljuje i preti «Ovo je Srbija» (me|u sociobiolozima poznato kaoobeleàvanje ili, re~eno bez cenzure, «zapi{avanje teritorije»).

Mogu}e je, ~ak i verovatno, da «Ovo je Srbija» ovoga puta u CrnojGori nije stvarna objava rata (kao {to je to sa identi~nim sloganom bioslu~aj u Hrvatskoj i BiH pre deset godina), nego samo poslednji blef, pret-nja i poku{aj odvra}anja crnogorskih indipendista od referenduma, ali je,~ak i ukoliko je u pitanju samo ovo drugo, veoma malo verovatno da bitakav blef, pretnja i poku{aj uop{te mogli da uspeju. Za gra|ansku odnos-no indipendisti~ku Crnu Goru ulog je ovde toliko velik, da bi efekatodvra}anja bio malo verovatan ~ak i ukoliko bi se radilo o stvarnoj objavi,o blefu ili pretnji da i ne govorimo. Taj ulog ovde, naime, nije samo dile-ma lai~ka ili bo`ja, pa ni samo gra|anska ili etni~ka dràva ({to je, u stvari,dosta blisko sa onim prvim), nego ~ak jo{ mnogo, mnogo vi{e od toga:dràva uop{te, to jest, u na{im aktuelnim uslovima, sve ili ni{ta. A u takvojdilemi, dileme zapravo nema. Pravo pitanje zbog toga ostaje: da li drugastrana ovo uop{te shvata? Sude}i prema ledenom dahu koji se sa te strane{iri i ovih dana, u vreme «najradosnijeg hri{}anskog praznika», ne bi sereklo. A to ve} zabrinjava.


168

Divlja lepota

Crna Gora jo{ uvek nije definitivno i nepovratno iskora~ila iz divljeg ucivilizovano stanje. Iz vladavine sile u vladavinu prava. Za ovakvo stanjenajve}e zasluge ima agresivna koalicija tri narodnja~ke, «proju-goslovenske» stranke, ali bez izvesnih zasluga za to nije ni ona drugastrana. Samo {to je pogre{no izjedna~avati divlje i prirodno stanje.Sociolozi dobro znaju: dru{tvo je kao fizika, evolucija kao akcija i reakci-ja, na{a violenca otrovni plod neuspe{ne modernizacije a ne povratak uprirodno stanje. U tom smislu, kvalifikovati na{e dana{nje fundamental-iste kao pagane, bilo bi uvreda za pagane.

Da nije jakog anti-modernizacijskog opijata, predsednik beranskeop{tine znao bi da je za jednaku va`nost i za{titu ne~ijeg prava potpunoneva`na ovolika ili onolika ve}ina ili manjina, i uop{te broj, fizika ili sila.Sila kipti i iz najnovijeg trinaestojanuarskog performansa mitropolita SPCu Crnoj Gori. Da je ovaj posle dugog odsustva tek pristigao u Crnu Goru,da je desetak godina bio recimo u Hilandaru, mo`da bi se i mogla prihvati-ti pri~a o «legendi» i «falsifikatu». Ovako, ta pri~a postaje samoproduèna provokacija. Barem je toliko poznato: u govoru mr`nje srpskihodnosno velikosrpskih narodnjaka, ve} najmanje godinu dana,«Dukljanin» je samo novo, satansko ime za Crnogorca, kao {to je to predesetak godina, u manjoj meri i danas, bio «Tur~in» ili «Balija» zaMuslimana (Bo{njaka), ili «Usta{a» za Hrvata. Ni~eg novog pod kapomnebeskom. U ovom kontekstu, najnovija «kontraofanziva» narodnjaka,o~igledno izvrtanje stvari, optuìvanje druge strane za ugroàvanjegra|anskog mira, stabilnosti i bezbednosti Crne Gore, samo je vrhunaccinizma i preziranja ~injenica. Kao da ni~ega nije bilo. Kao da (poredaktuelnih) ne postoje i vi{e nego optere}uju}i desetogodi{nji dokazi. I kaoda su sve do petog oktobra u koaliciji sa prvooptuènim ha{kog tribunalabili njihovi politi~ki protivnici a ne oni.

Na{ problem sa pravom i nepravom, me|utim, ovde se nikako nezavr{ava. Na agresivnost anti-modernizacijskog, nadovezuje se deficitmodernizacijskog bloka, i to je ono {to dodatno zabrinjava. Od vi{e obli-ka ovog deficita, dovoljno je pomenuti samo tri aktuelna. Prvi je jednavrsta neadekvatnog reagovanja: ne retko, procesiraju se takozvani verbal-ni delikti, koji u civilizovanom stanju, ~ak i bez obzira na teìnu iizobli~enost re~i, po pravilu, ne bi smeli da se procesiraju (slu~ajeviVladimira A{anina i Mom~ila Vu~eti}a, na primer), a istovremeno ne pro-

169

cesiraju se ne samo pozivi na nasilje nego ni samo nasilje (bomba{ke afereu Podgorici i Beranama, tekstovi o «ustanku Albanaca», nerasvetljenaubistva visokih funkcionera). Drugi je jedna vrsta o~igledne a neprih-vatljive politi~ke personalizacije i instrumentalizacije prava: kompromitu-ju}e mirovanje odnosno podizanje optu`nice u vezi sa ministarskimodnosno ne-ministarskim poloàjem Dragana [o}a, kao i sli~no, zapravo,zbog teìne dela, jo{ vi{e kompromituju}e aktiviranje odnosno adaktiran-je procesa protiv Neboj{e Ranisavljevi}a uo~i odnosno posle ovih ili onihizbora. I tre}i je jedna vrsta nepodno{ljive pravne i moralne neravnoteè inesrazmere: zbog {verca duvana trese se, a o genocidu }uti cela CrnaGora. Ne}e biti da je {verc duvana teè delo od genocida. Jo{ manje da jeha{ka optu`nica manje kredibilan izvor sumnje nego zagreba~ki nedeljnik.A najmanje da je DPS manje ve{t od svojih protivnika. Zaista, zbog ~egaina~e ve{ti DPS na «kontru» {verca duvanom nije odgovorio «rekontrom»genocida (pa ko izdrì vi{e i duè)?

U odgovoru na poslednje pitanje krije se verovatni odgovor i na ve}inudrugih sli~nih pitanja i deficita: zajedni~ko nasle|e pro{losti 1989-1997,inercija, opstrukcija, jednim delom verovatno i konspiracija (»analitika»Predraga Drecuna), to je najdublji osnov i izvor reprodukovanja divljegnasilni~kog stanja ovde i danas, i to ne samo od strane onih najodgovorni-jih i najaktivnijih, ostataka Milo{evi}eve Al Kaide, nego i od strane delanjihovih inertnih politi~kih protivnike. A alternativa ovom stanju je kolikojasna i jednostavna, toliko i te{ka i neizvesna: stvarno a ne samo retori~koodustajanje od sile, prihvatanje jednakosti i prava, dijalog i tolerancija.Ovde i danas, ova alterantiva nije samo stvar civilizacije, nego i opstanka,i kao takva zna~ajnija je ~ak i od pitanja nezavisna ili zajedni~ka (koje jeina~e pitanje svih na{ih dana{njih pitanja).


170

Duplo dno

Znaju li crnogorski indipendisti uop{te {ta je njihov apsolutni mini-mum, donja crta ispod koje ne mogu i ne smeju i}i, ispod koje je njihovporaz i slom a ne bilo kakav kompromis? Te{ko}e i pritisci jesu veliki, alije odgovor na ovo pitanje, ipak, prili~no lak. Supstancijalno to je punime|unarodnopravni subjektivitet, proceduralno demokratski i bezbednireferendum. Na ovo nedvosmisleno upu}uje ne samo izborni rezultat imandat od 22. aprila 2001, nego i budu}nost koja je pred nama. Ovaj min-imum predstavlja najdublji interes Crne Gore kao istorijskog entiteta, ali inajva`niji uslov o~uvanja dobrih odnosa izme|u Crne Gore i Srbije, patime i bezbednosti i mira u regionu. Odricanje od punog me|unarodno-pravnog subjektiviteta, u obliku onog samo nagove{tenog rotiraju}egmoratorijumskog ~uda, za Brisel i Beograd mo`da i moè biti kompromis,ali ne i za Crnu Goru. Nema te unutra{nje, ustavne konstrukcije i garanci-je, koja bi taj subjektivitet mogla da zameni. Sli~no je i sa referendumom.âk i u slu~aju takozvanog ~e{ko-slova~kog raspleta, koji je manjeverovatan, referendum bi trebalo odràti. Zbog toga {to je najve}i deostare àblja~ke elite i dalje na svom mestu (novoj soluciji i konstitucijinisu potrebne hipoteke pro{losti). Ista stvar vaì i u slu~aju problema saunutra{njim konsenzusom. Iz ~injenice da u Crnoj Gori jo{ uvek nijepostignut proceduralni konsenzus oko referenduma, nikako ne proizilazizaklju~ak o opasnosti od referenduma kao takvog, nego upozorenje da jekrajnje vreme da se proces za postizanje tog konsenzusa kona~no pokrenesa mrtve ta~ke. Zaista, kako onaj ambasador moè uop{te i da pomisli dane-referendum bez konsenzusa moè biti bezbedniji od referenduma bezkonsenzusa. Mo`da tako {to bi crnogorski inndipendisti izvr{ili politi~kulobotomiju ili suicid?

Ta~no je: aktuelno pona{anje EU prema Crnoj Gori je «proma{eno»(Nikolas Vajt), «nedemokratsko i nepo{teno» (Piter Palmer).«Katastrofalnom kratkovido{}u» (Dòn Roper) ono podse}a na Slovenijui Hrvatsku 1991, a dijaboli~nim savezom sa «projugoslovenskim», to jestagresivnim velikosrpskim nacionalistima u zemlji, na BiH i Srebrenicu1993-1995. Ta~no je i to: Beograd i dalje koordinira i alimentira opstruk-ciju i destrukciju prema Crnoj Gori. Ipak, glavni problem Crne Gore danasnije ni u Briselu, ni u Beogradu, pa ~ak ni u trenutno lo{em odnosu izme|udva bloka u Crnoj Gori. Taj problem nije ni u ovom ili onom ustavnom ilime|unarodnom modelu, mada je puna i o{tra svest o tim modelima, aposebno o onom minimumu i donjoj crti, od velikog i su{tinskog zna~aja.

171

Glavni problem indipendisti~ke Crne Gore danas je u nedopustivo niskojkoalicionoj sposobnosti samih indipendisti~kih stranaka. A odnos izme|umodela i ìvota u ovoj stvari mogao bi da se formuli{e i ovako: bez mini-muma pomenute koalicione sposobnosti re{enje ne bi bio ni referendum(zaista {ta }e indipendistima referendum ukoliko ne ~ine ono {to jeneophodno da bi na njemu i pobedili), a sa minimumom te sposobnosti ~aki ono rotiraju}e moratorijumsko ~udo mo`da bi na kraju moglo da dovededo nekakve nezavisnosti (mada autor ovog teksta u to ~isto sumnja).

U poslednjih deset-petnaest godina, glavni problem crnogorskih vlastibio je u tome {to su te vlasti bile bez minimalne dràvne ideje, «bez dna»,to jest {to nisu imale, umele ili mogle da odbrane ono {to na Zapadu zovu«bottom line». Danas je ta ideja, crta, minimum, dno, javno i jasnoproklamovano, ali se te{ko oteti utisku o istovremenom, svesnom ilinesvesnom produàvanju jedne vrste lo{e dvostrukosti i duplog dna. I tokako kada je re~ o ve} ~uvenim «cat-and-dog» odnosima izme|u DPS iLS, tako i jo{ vi{e o samom DPS. Slabosti LS su dovoljno poznate (poredostalog i zbog toga {to vo|stvo ove stranke te slabosti uop{te ne ume dakrije), ali je danas sasvim jasno da su te slabosti mnogo manje {tetne zazajedni~ki dràvni projekt, od slabosti, a pre svega od produènih i lo{ihambivalencija unutar DPS. U tom smislu, i najnovije kucanje na otvorenavrata dijaloga, te nu|enje ostavke preko {tampe od strane jednog od dvapodpredsednika DPS, pre podse}aju na makijavelizam podpredsednikajedne od tri «projugoslovenske», nego na podpredsednika jedneindipendisti~ke stranke. Aporije i dvosmislice tipa «rat za mir», mogle subiti dobre za kamufliranje, otpo~injanje i vo|enje jednog genocidnog rata,ali za stvar crnogorske nezavisnosti, ovakvi ili sli~ni oksimoroni (recimo«zavisnost za nezavisnost») danas mogu biti samo fatalni. A ukoliko nekosmatra da bi o svemu ovome trebalo }utati upravo zbog nezavisnosti, tadabi stvar valjalo {to pre razjasniti i relaksirati: ukoliko, naime, Crna Gorabez ovakvih oksimorona, odnosno njihovih autora, ne moè biti nezavis-na, tada, barem prema mi{ljenju autora ovog teksta, ona i ne treba da budenezavisna.


172

Mamac

Ovoga puta crnogorska vlast i narod jednostavno ne smeju da pogre{e.Ako njihov katastrofalno lo{ izbor 1988-1992. i moè nekako da se shvati,pre svega kao posledica tada{nje op{te i politi~ke nerazvijenosti, neiskust-va i nepripremljenosti, danas, to jest deset godina nakon «bogatog» iskust-va totalnog proma{aja, ponavljanje sli~ne gre{ke, bilo bi apsolutno nesh-vatljivo i neprihvatljivo.

A kako stvari trenutno izgledaju, ~ini se da }e crnogorska vlast pre dapogre{i ukoliko prihvati, nego ukoliko ne prihvati aktuelnu ponudu EU.«Autorski tekst» Havijera Solane sav vrvi od namernih dvosmislica i neo-dre|enosti, koje verovatnijim ~ine produàvanje lo{e beskona~nosti negopozitivnu dinamiku i evoluciju. Zato ova ponuda izgleda pre kao mamacu lo{em nego u dobrom smislu te re~i.

Postoji, dodu{e, i jedan mali, uski prolaz, tesnac. Predlog EU da se jo{jednom odloì crnogorski referendum, mogao bi, pa makar i uz veomaveliki unutra{nji otpor, da postane prihvatljiv i za ve}insku,indipendisti~ku Crnu Goru, ali to samo uz prethodno ispunjenje odre|enihuslova i pretpostavki. Od spolja{njih pretpostavki, to su pre svega garan-cije EU da }e se referendum o crnogorskoj nezavisnosti obavezno odràtinajdalje za godinu ili dve (a ne da postoji tek kao neka apstraktna i dalekamogu}nost), uz istovremeno o~uvanje ste~enih dràvnih kapaciteta, teodlaganje svih izbora za period za koji se traì i odlaganje referenduma.Od unutra{njih pretpostavki, to je pre svega o~uvanje i unapre|enje savezatri parlamentarne kao i svih ostalih stranaka i snaga koje se zalaù zaobnovu crnogorske nezavisnosti, i, naravno, prihvatanje ~itave konstruk-cije, uklju~iv i konkretan zakonski i ukupni dizajn odloènog referendu-ma, od strane «projugoslovenskih» stranaka u Crnoj Gori. Samo uz ispun-jenje ovih uslova i pretpostavki, naime, eventualna odluka o odlaganju ref-erenduma bila bi zaista to, to jest odlaganje, a ne puki izgovor za fakti~koodustajanje od referenduma, i samo uz ispunjenje tih uslova i pretpostav-ki, i onaj rotiraju}i briselski model mogao bi da se prihvati kao koliko-toliko smislen i sno{ljiv provizorijum, a ne kao neki novi «Petak tri-naesti».

Opisani tesnac veoma je sloèn i teàk, pa zbog toga i problemati~an imalo verovatan. Kako stvari trenutno stoje, odràvanje refrenduma u maju2002, ipak, izgleda ne samo kao ~istije, nego i kao manje problemati~no

173

re{enje. Naravno, ni te{ko}e ovog re{enja nisu male i nepoznate. Pa ipak,te{ko je poverovati da bi EU, i nakon eventualnog, to jest verovatnogodbijanja crnogorskog kompromisnog Saveza nezavisnih dràva od stranecrnogorskih i srpskih «federalista», mogla da produì sa aktuelnom poli-tikom pritisaka, pretnji i bojkota. A sa prestankom politike pritisaka, pret-nji i bojkota sa te strane, veoma verovatno i realtivno brzo, prestali bi, ilibi barem postali manje jaki i opasni, i pritisci, pretnje i bojkot referendu-ma od strane «projugoslovenskih» stranaka u Crnoj Gori. Na taj na~in,otklonila bi se glavna unutra{nja prepreka i blokada, otpo~eo su{tinskiunutarcrnogorski dijalog koji je toliko zna~ajan, i do{lo do minimalnogproceduralnog konsenzusa, odnosno do slobodnog, demokratskog ibezbednog referenduma. Podrazumeva se: sasvim u duhu ove alternative,bilo bi i eventualno novo vremensko manevrisanje, produàvanje, str-pljenje, pa i sa~ekivanje od nekoliko sedmica ili meseci (naravno ukolikobi to bilo neophodno radi onog su{tinskog dijaloga i proceduralnog kom-promisa).

Najdublja i najva`nija su{tina celokupnog crnogorskog odnosnocrnogorsko-srpskog ~vora i njegovog raspetljavanja zapravo je u tome dase izbegne bilo kakvo novo «presecanje» odnosno nametanje. A razvitaku poslednjih par godina bio je takav: sve {to bi danas bilo ispod slobodnog,demokratskog i bezbednog referenduma, osim onog malog, uskog prolaza,tesnaca, bilo bi «presecanje» odnosno nametanje. Zbog toga je rad napripremi slobodnog, demokratskog i bezbednog referenduma u naj-dubljem interesu svih, pa i u najdubljem interesu onih koji se tome danasjo{ uvek protive. Mogu}e je da ovi poslednji to zbog svog specifi~nog,istorijski formiranog, srpskog odnosno crnogorsko-srpskog identiteta isentimenta, zaista ne vide, ali to njihovu aktuelnu poziciju i konstrukcijune ~ini manje lo{om i pogre{nom. [to pre to oni sami shvate, bolje za njih,ali, jo{ va`nije, bolje i za celu Crnu Goru.


174

Sila i pravo

Kada ne bi bilo previ{e znakova politike svr{enog ~ina, najbolje bi bilosa~ekati jo{ samo nekoliko dana, pa najnoviji plan Brisela, Beograda iPodgorice analizirati polako, egzaktno i hladno. Ovako, elementarna jeobaveza da se o ovoj stvari i pre toga izrekne makar jedno generalno i pre-ventivno upozorenje. Na osnovu elemenata koji su dostupni javnosti,naime, moè da se zaklju~i da Crnoj Gori i ovog puta, ba{ kao i 1918. i1992, preti neko novo nametnuto re{enje. A to bi, treba li na to uop{tepodse}ati, i ovog puta, bilo samo odlaganje i pogor{avanje problema, i tone samo za Crnu Goru, {to se podrazumeva, nego i za Srbiju, koja to jo{uvek jasno ne vidi. «[to se grbo rodi vrijeme ne ispravi.»

A da bi sve ispod nezavisnosti odnosno referenduma o nezavisnostiCrne Gore u 2002, zna~ilo samo novu i opasnu «grbu», govore ne samopoznati dubinski razlozi o kojima je bilo toliko re~i (neodrìva fizi~ka dis-proporcija, vekovno traumatsko iskustvo, nesporna ve}inska volja zanezavisno{}u), nego, ne manje, i realni politi~ki profili, pona{anja i ori-jentacije zagovornika najnovijeg projekta «zajedni~ke dràve». Hemijasile, hegemonije i asimilacije, to je ono {to ove profile nepogre{ivopovezuje uprkos svim razlikama koje i izme|u njih postoje. Pogledajmosamo kratki i nasumi~ni bilans «projugoslovenskih snaga» u Crnoj Gori:1. mart 1992. (referendum koji je {kolski primer sile i neprava), 6. jul2000. (ustavni pu~ koji moè da u|e u svaki pa i najuì izbor riplijevskihrariteta), 6. januar 2002. (najnovije pretnje obu~ene u ruho vere i legende).Impresivna i neprekinuta nit doslednosti. Kult sile i prevare. Ili sledbenicikulta «zajedni~ke dràve» u Beogradu: da nije bilo 5. oktobra 2000, nebismo znali koliko je velika i su{tinska bliskost izme|u starih (socijalistai radikala) i novih (dosovskih) vlasti, barem kada je re~ o odnosu premaCrnoj Gori. Najzad i Brisel: umesto da bude re{enje, odnosno deo re{enja,ovaj je, kratkovidim svrstavanjem na jednu stranu, sam postao deo prob-lema (no i to je ve} vi|ena stvar, primera radi francuski parlament jepro{le godine prihvatio deo odgovornosti svoje velike nacije ~ak i zaSrebrenicu, da o drugim gre{kama i «gre{kama» me|unarodne zajednice ine govorimo).

Ovde i danas enigmu donekle predstavlja jo{ jedino DPS. Da li jeneobi~na zatvorenost vrha ove partije prema sopstvenim koalicionim part-nerima, dok istovremeno me|u «Jugoslovenima» u Podgorici i Beograduinformacije kolaju na sve strane, samo stvar nesnalaènja u sloènim i

175

te{kim pregovorima, ili je po sredi, ipak, ne{to mnogo ozbiljnije, po~etaknekih novih velikih politi~kih pregrupisavanja na unutra{njoj politi~kojsceni Crne Gore? Zatim, da li je upadljiva disonanca izme|u predsednikai jednog od dva podpredsednika ove partije oko pitanja dr`avnog statusasamo najnovija epizoda one ~uvene igre dvostrukosti po kojoj je ta parti-ja poznata, ili i ne{to mnogo vi{e od toga, indikator stvarnih i dalekose`nihrazlika, potresa i sukoba unutar te partije? Najzad, da li su sve ovo samoposlednji zakasneli trzaji jedne mra~ne pro{losti, ili i ne{to mnogo gore odtoga, simptomi koji govore o tome da su duhovi i snage velikosrpskih rato-va, zlo~ina, korupcije i monopola iz 1989-97, u ovoj partiji, i danas, ja~iod snaga promene?

U ovakvoj situaciji, punoj te{kih pitanja i neizvesnosti, na jedan indi-rektan na~in, presudna postaje uloga LSCG i SDPCG, i to je verovatnojedna od najve}ih i najzna~ajnijih promena u poslednjih deset godina.Po~etkom 1992. ove dve partije mogle su da budu samo nemo}ni posma-tra~i onog operetskog plebiscita, deset godina kasnije u njihovim rukamasu klju~evi demokratskog i bezbednog referenduma. Ukoliko je vrh DPSu poslednjih par meseci i mogao biti prinu|en da prihvati jo{ jedno odla-ganje referenduma, malo je verovatno da bi ovaj sada mogao biti prinu|enjo{ i na napu{tanje uslova kojeg je sam vi{e puta i javno proklamovao kaoglavni uslov tog odlaganja. Podsetimo, to je bio uslov da odlaganje prih-vate i LSCG i SDPCG. Na taj na~in, na{a jedna~ina sa vi{e nepoznatihipak se pribli`ava svom kona~nom razre{enju. Ukoliko re~ bude zaista isamo o odlaganju referenduma za nekoliko meseci, naime, LSCG iSDPCG ne}e imati razloga da ne ispolje jo{ malo strpljenja. Ukoliko,me|utim, «odlaganje» bude samo providan izgovor za neko novonametanje, ove dve partije, a onda ni DPS, to ne}e mo}i da prihvate. Preili kasnije, ovako ili onako, pokaza}e se da je demokratski i bezbedni ref-erendum jedino kvalitetno re{enje.


176

Nikada vi{e

Nikada vi{e, a posebno ne u naredne tri godine, o Crnoj Gori ne smeodlu~ivati samo jedna partija odnosno jedan ~ovek, pa ma ko to bio. To jeglavna, mada negativna i zakasnela pouka Polaznih osnova od 14. marta2002. To, a ne broj ili vrsta ministarskih mesta, glavni je element koji LSi SDP moraju traìti kao uslov za ulazak u novu vladu. Svojevremeno, i spuno razloga, Ustav SRJ iz 1992. kritikovan je kao partijski odnosno oli-garhijski ustav DPS i SPS. Po nepodno{ljivoj koli~ini netransparentnosti,tajnosti, pritisaka i lo{e realpolitike uop{te, ovoga puta jo{ i uz kompromi-tuju}e «olak{avanje» EU, Polazne osnove DPS i DOS iz 2002. vi{estrukosu prevazi{le ~ak i ustav SPS i DPS. Zbog ~ega je crnogorski pregovara~,za sebe, ali i za Crnu Goru, prihvatio ovakvu, u osnovi asimetri~nu, ner-avnopravnu i inferiornu poziciju, a zatim i odgovaraju}i ishod, o tomedanas moèmo samo da naga|amo, ali na to najverovatnije vi{e nemoèmo da uti~emo. Pouku za budu}nost, me|utim, moèmo i moramoda izvu~emo.

Kako stvari trenutno stoje, ~ini se da je «rearanìranje» vlade tri proini-dipendisti~ke stranke, sa nepotro{enim mandatom ve}inske Crne Gore od22. aprila 2001, ipak, najmanje lo{e re{enje. Pa ipak, pre nego eventualnoobnove savez sa DPS, LS i SDP moraju dobro da razmisle. Pona{anje DPSnakon potpisivanja Polaznih osnova u Beogradu, jo{ je kontradiktornijeod Beogradskog sporazuma. Aktuelno i prebu~no zalaganje ove partijeodnosno njenog vo|stva za «jedinstvo suverenisti~kog bloka», uz istovre-meno produàvanje starog arogantnog monopolisti~kog pona{anja, izazi-va ozbiljnu sumnju da je tu re~ pre o simulaciji i nastojanju da se amor-tizuju mogu}i gubici u sopstvenom, DPS bira~kom telu, nego o iskrenomnastojanju da se o~uva sam projekt nezavisnosti. Da li su ove sumnjeopravdane ili ne, to }e pokazati tek vreme koje je pred nama. I pre toga,me|utim, vo|stva LS i SDP moraju da preuzmu odgovornost i donesuodluku: da li da odmah idu u novi trojni savez sa DPS, uz o~uvanje sin-ergije, ali i rizik novih isku{enja i prevara, ili da, zbog one sumnje, ipak,idu na dvojni savez, vanredne izbore i borbu za svaki proindipendisti~kiglas odvojeno od DPS, uz verovatni gubitak dragocene sinergije, teotvorenost za trojni savez tek nakon vanrednih izbora i odgovaraju}e pro-vere. Odluka nije ni malo laka, i mogu je doneti samo lideri ovih strana-ka, i to na osnovu procene da li je me|u njima, a posebno u odnosu navo|stvo DPS, ostao makar minimum me|usobnog politi~kog poverenja.

177

Da li su Polazne osnove bile zaista «maksimum mogu}eg u ovomtrenutku» samo za crnogorske pregovara~e ili i za Crnu Goru kao celinu,to, zbog nedostatka relevantnih informacija, ostaje otvoreno pitanje. Mno-go va`nije od ovog, me|utim, jeste pitanje budu}nosti odnosno impleme-ntacije ovog akta. Polazne osnove su izrazito nekonzistentan i ambivalen-tan dokument: neobi~na me{avina tri politi~ke platforme, dve crnogorske,one iz 1999. i one iz 2001, te one dosovsko-ZZJ-ovske iz 2001-2002; na-dalje, me{avina recimo fifti-fifti elemenata federacije i konfederacije; na-jzad, i izraziti tranzitorni aran`man recimo svojim dvema tre}inama nag-nut ka jednoj zajedni~koj a samo svojom jednom tre}inom nagnut ka dvenezavisne dràve. Drugim re~ima, Polazne osnove kao takve pruàju mo-gu}nosti za veoma razli~ite, pa i sasvim suprotne kona~ne ishode, tako daovi u mnogo ve}oj meri zavise od sadràja i smera implementacije, negood samog sadràja dokumenta. Zbog toga je ona konkretna odgovornost iodluka LS i SDP danas toliko velika.

Na{a sada{nja situacija mogla bi da se predstavi i na slede}i gorko-humorni na~in. Do Polaznih osnova, Crna Gora je imala samo jedan veli-ki problem, problem dràvnog statusa, nakon ~etrnaestog marta, dobila jejo{ najmanje dva velika problema. Uz onaj raniji, koji je i nakon Polaznihosnova ostao nere{en, to jest odloèn za tri godine, to su sada jo{ i prob-lem jedne izuzetno sloène, atipi~ne i te{ke konstitucionalizacije koji jePolaznim osnovama samo blago nagove{ten, te problem strukturnih ite{kih privrednih, politi~kih i pravnih reformi koji vi{e jednostavno nemoè da ~eka. Re~ju, Crna Gora na tri koloseka. âk i kada bi na ta trikolesaka bili angaòvani sve sami bogovi a ne ljudi, pa ~ak i kompletnapostava sa Olimpa na ~elu sa vrhovnim Zevsom, implementacija bi bilaizuzetno te{ka i neizvesna. [ta tek da se kaè kada se zna da Crna Gora usvoju poslednju {ansu kre}e sa starim i istro{enim politi~kim sastavima?[ta ukoliko ni ovog puta ona zbog toga ne uspe? Mo`da jedino da priznada, nakon svega, ni{ta vi{e i ni{ta bolje od donekle umek{anog alisveprisutnog velikosrpskog klero-nacionalizma Vojislava Ko{tunice,Amfilohija Radovi}a i Svetozara Marovi}a, nije ni zasluìla?


178

Rupa u glavi

Gornji naslov skenerski egzaktno i slikovito opisuje stanje (ne)svestielita i masa u Crnoj Gori nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma.Rasprava u parlamentu u tom smislu posebno je ilustrativna. Buka i bes,ipak, ne mogu da zavaraju: ispod praznine koja zve~i krije se jo{ najman-je tri dublja sloja i elementa. Prvi je toliko jasan i o~igledan: tehni~ka infe-riornost proindipendisti~kih stranaka. Nivo koalicione sposobnosti ovihstranaka oduvek je bio prili~no nizak, ali je on danas ve} toliko srubljenda bi cini~ni realisti mirno mogli da zaklju~e: ukoliko Crna Gora i postanenezavisna, to }e biti pre uprkos, nego zahvaljuju}i trudu ovih stranaka.Drugi, jo{ dublji sloj i element, zumira aktuelno pona{anje stranke koja uCrnoj Gori jo{ uvek ima najvi{e vlasti i resursa. Nakon nekoliko godinanevoljnih i neiskrenih savezni{tava, naime, DPS doìvljava velikujednopartijsku retardaciju, sa ovacijama i aplauzima, naravno. Da li je ovaretardacija samo prolazna kontrakcija, izazvana trenutnim slabljenjem istrahom nakon neugodnog sporazuma, ili ona ozna~ava i neki novi, dugo-trajniji trend, to jo{ uvek nije sasvim jasno, ali se odgovor na ovo pitanjeverovatno ne}e dugo ~ekati. Najzad, tre}i i najdublji sloj i element,istovremeno je i pravo jezgro, baza i esencija za razumevanje na{egaktuelnog politi~kog ni{tavila. To je poni{tavanje izborne volje gra|anaod 22. aprila 2001. Iznutra samorazaranje ustava, spolja uspostavljanjeprotektorata. Suspenzija prava na referendum na tri godine. Legalizacijaizru~enja. Sve sama sveta mesta i izborna obe}anja. Previ{e ~ak i za DPSi SNP, dve stare i iskusne naslednice nekada{njeg jedinstvenog DPS.Otuda lobotomija i ispiranje mozga. I ve}i trud oko samog servisiranjaodnosno prikrivanja ni{tavila, nego oko same supstance, nezavisnosti iliprava gra|ana, svejedno.

Otuda i na{i beskona~ni turniri irelevantnosti. Da li je sporazum od~etrnaestog marta po sebi dobar ili lo{, da li on predstavlja maksimum kojise u datim okolnostima mogao posti}i ili ne, da li on inauguri{e federaci-ju ili konfederaciju, ova i sli~na pitanja, naravno, nisu neva`na, ali sigurnonisu ni najva`nija. Ali se zato ono {to jeste najva`nije, pitanje imple-mentacije sporazuma, postavlja i re{ava daleko od o~iju javnosti.Sporazum od ~etrnaestog marta sam po sebi, to ve} i vrapci na grani znaju,izrazito je ambivalentan: za tri godine iz njega mogu proiza}i bilo dvenove nezavisne dràve bilo jedna i definitivno obnovljena zajedni~kadràva Srbije i Crne Gore, a da li }e biti ono prvo ili ovo drugo, to ~ak vi{ezavisi od implementacije, nego od samog teksta sporazuma. Uzmimo

179

samo za primer najnoviju kontradikciju koja se emituje iz samog vrhaDPS: «rearanìrana» vlada proindipendisti~kih stranaka je jedna, «kon-centraciona» vlada prounionisti~kih stranaka sasvim suprotna imple-mentacija. A da li je ova emisija odnosno kontradikcija samo deo obaran-ja cene i trgovine u teku}em procesu «rearanìranja», ili je i najava sprem-nosti DPS da se kona~no vrati na staru «koncetraciju» odnosno koalicijuiz 1992, to tako|e jo{ uvek nije sasvim jasno, ali }e se i to ubrzo videti.

Jedno je, me|utim, ve} sasvim jasno i izvesno. Crnogorska elita i daljeje u velikom i opasnom zaka{njenju. Sporazum od ~etrnaestog marta bioje i u tom pogledu neumoljiv: sredina odnosno kraj 2002. ovim sporazu-mom utvr|eni su kao krajnji rokovi za po~etak razmatranja odnosno zazavr{etak implementiranja Ustavne povelje nove dràvne zajednice. Anova vlada Crne Gore, koja bi ovaj sloèni i te{ki proces morala da vodi,jo{ uvek nije ~ak ni na vidiku. Ima li se pri tome na umu jo{ i ~injenica daje sporazum od ~etrnaestog marta u Srbiji su{tinski jo{ manje prihva}ennego u Crnoj Gori, te da je stoga sasvim mogu}e pa i verovatno da }e tamotaj sporazum biti odba~en ~ak i pre isteka od sporazumom projektovane trigodine, i to bilo od strane velikosrpskih nacionalista i unitarista bilo odstrane reformista, tek tada moèmo da zamislimo i svu haoti~nost,neizvesnost, pa i grotesknost situacije u kojoj bi mogla da se na|e celaCrna Gora, naravno ukoliko njena elita ostane u stanju totalne politi~kekonfuzije, nespremnosti i nesposobnosti u kojem je danas: u slu~ajupovratka velikosrpskih nacionalista i unitarista, naime, ovakva Crna Goramogla bi da bude samo pasivna i bezglasna `rtva takvog razvoja, u slu~ajudefinitivne pobede srbijanskih reformista i indipendista, razvoj u CrnojGori bio bi jo{ tu`niji, jer bi se tada verovatno dogodilo jo{ jedno ~udonevi|eno, da se posledi~na nezavisnost Crne Gore i bukvalno po~ne davalja trgovima i ulicama, ali da u samoj republici ne bude nikogaspremnog da tu nezavisnost prihvati i postavi na noge. Zbog togacrnogorska elita vi{e zaista nema ni vremena ni prava da ~eka.


180

ImplementacijaOlimpijada paraplegi~ara

Uz nadu da osobe koje pate od stvarne paraplegije ne}e zameriti zbogmetafori~ke upotrebe njihove nesre}e, mora se re}i da je zaista te{ko na}ineki izraz iz medicine (patologije) pomo}u kojeg bi se adekvatnije odonog iz podnaslova ovog teksta moglo opisati aktuelno stanje i pona{anjevladaju}e elite. Posebno nakon potpisivanja i usvajanja Beogradskog spo-razuma. Ipak, ne treba preterivati. Bi}e pre da je BS takvo stanje ipona{anje samo fermentirao, kontrastirao i iscrtao, a ne i sam po sebiproizveo.

Stvar, naravno, i dalje ostaje krajnje otvorena. Da li }e se u narednihnekoliko meseci, nakon vanrednih parlamentarnih izbora, ili na neki drugina~in, nova ve}ina, koja je nedavno u crnogorskom parlamentu usvojilaBS, prosto preslikati u neku novu vladu (koja bi tada u stvari bila vladaVelike Restauracije 1992-2002), ili }e se, ipak, «rearanìrati» odnosnoobnoviti trostrana~ka proindipendisti~ka vlada, jo{ uvek ostaje da se vidi.U me|uvremenu, totalna politi~ka paraliza, blokada, nemo} i konfuzija{ire se brzinom prave epidemije. U po~etku, to jest odmah nakonMilo{evi}evog pada, dinamika ni{tavila odnosila se prvenstveno, ukolikone i isklju~ivo, na mrtvu trku izme|u srbijansko-crnogorskih unionista icrnogorskih indipendista. Danas ve}, ona je zahvatila celokupno socijalnoi politi~ko telo dve biv{e jugoslovenske republike: i Crnu Goru i Srbiju, ivlast i opoziciju, i unioniste i indipendiste, i alternativu odnosno nevladinili nezavisni sektor. Samorazoreno dru{tvo doìvljava totalni kolaps. |avoje kona~no do{ao po svoje.

U ovom kontekstu, treba ista}i da su nerealno optimisti~ka o~ekivanjau Crnoj Gori i izvan nje ne samo u odnosu na nevladin ili nezavisni sek-tor, nego i ona u odnosu na Evropsku uniju. Nedavna ostavka holandskevlade, zbog njenog ose}aja te prihvatanja dela odgovornosti za srebreni~kimasakr, kao i ne{to raniji sli~ni zaklju~ci francuskog parlamenta, jak sukontrast koji rasvetljava ne samo o~iglednu i su{tinsku neodgovornostcrnogorskih i drugih postjugoslovenskih elita, nego i manje o~iglednu isigurno manju, ali su{tinski identi~nu neodgovornost dela zapadnih elitasakrivenih iza blistavih briselskih i drugih me|unarodnih adresa i fasada.U tom smislu, Dejvid Oven, kome se moè verovati na re~, jer je dugo vre-mena bio unutra i dobro poznaje stvari, sasvim je u pravu kada tvrdi da

181

srebreni~ki masakr, u delu suodgovornosti Zapada, nije bio toliko posled-ica propusta same Holandije, koliko stvar «nedostatka ozbiljneprivrènosti me|unarodne zajednice» odnosno UN i EU iza kojih sezapravo krije realpolitika velikih sila «SAD, Francuske i VelikeBritanije».

U ovom kontekstu, nije te{ko prepoznati ponavljanje opskurnog ibolnog srebreni~kog scenarija (sre}om verovatno bez srebreni~kog finala)i u slu~aju BS odnosno Crne Gore i Srbije. Na jednoj strani, narcisoidna,arogantna i cini~na briselska elita, sa maksimumom vlasti, resursa i utica-ja, a bez ili sa minimumom odgovornosti, na drugoj strani samorazorenabalkanska dru{tva i njihove neodgovorne, korumpirane, iskompromito-vane i ucenjene elite. Rezultat: atipi~ni, neobjavljeni i neodgovorni pro-tektorati ispod fasade posredovanja i pomo}i, kozmeti~ki modifikovanineokolonijalni obrasci ispod maske evropske integracije, neorasizamispod retorike ljudskih prava i demokratije. Me|unarodna dopuna lokalneolimpijade.

A ukoliko se i pored te{ke ekonomske i ukupne zavisnosti nekako ipakusudite da nekom od makar i niìh briselskih ~inovnika saop{tite bar deli}zasluène kritike, neizostavno sledi anatema i ekskomunikacija, kao {to jena primer i ona iz najnovijeg Izve{taja Evropske komisije. Kao finalniprilog ubijanju slobode na ovom prostoru. Sli~no se pona{aju i doma}ibranitelji nepogre{ivosti novih briselskih elita i komiteta. Ali i to je samodeo onog istog neokolonijalnog i neorasisti~kog obrasca koji evo polako idefinitivno pada. Kao kazna za nespremnost i nesposobnost elite pa i~itavog naroda da produktivno i pozitivno iskoristi jedan od retkih trenu-taka kada se istorija na ovom prostoru nije samo trpela nego i stvarala.


182

Mandati u haosuIntermeco u tri slike

Neposredno pred lokalne izbore, Crna Gora je u stanju totalne politi~kekonfuzije i blokade. Politi~ki proces, pa i kriza vlade, izazvani potpisivan-jem Beogradskog sporazuma, stavljeni su u stanje potpunog mirovanja.Tipi~na postmoderna situacija. Zato, umesto kontinuirane pri~e ili filma,sledi samo intermeco od nekoliko slika.

Vrtoglavica

Na stranu mu~na groteska u kojoj se jo{ uvek ne zna da li je vlada kojaje izgubila podr{ku toga uop{te svesna. Na stranu i frustiraju}e pore|enjeu kojem se kao na dlanu vidi koliko je svetlosnih godina Crna Gora udal-jena od Holandije i Francuske. Najzad, na stranu i bolno mada samoretori~ko pitanje: ko odre|uje mandatara za sastav nove crnogorske vlade,predsednik Crne Gore ili visoki predstavnik Evropske unije. Vrtoglavicuizaziva ose}aj koji se {iri sa svih strana: da novu vladu mo`e napravitisvako sa svakim, to jest da su mogu}e ba{ sve opcije. Ili, kako to ovih danare~e ideolog svih crnogorskih vlada u poslednjih ~etrnaest godina: «Ja samza koncepciju otvorene vlade».

Jedini problem ove koncepcije jeste u tome {to je ona direktno suprot-na samim temeljima parlamentarizma, rezultatima poslednjih parlamen-tarnih izbora, i Ustavu Crne Gore, po kojem se vlast u ovoj republici jo{uvek zasniva na volji gra|ana. [to naravno ne zna~i da ta koncepcija zbogtoga nema solidne {anse. Naprotiv, sve {to se u Crnoj Gori de{avalo odpo~etka 2001. bilo je samo velika i zamaskirana erozija onog temelja: iiznu|ivanje vanrednih parlamentarnih izbora 22. aprila te godine, i su{tin-sko ignorisanje rezultata tih izbora nakon toga, najzad i nametanjeBeogradskog sporazuma 14. marta 2002.

Diskrecija

Unutra{nji faktori opisane erozije, iznu|ivanja, nametanja i pritisakadovoljno su poznati. Ne i takozvani spolja{nji faktori. Koji su u dubokojdiskreciji mada sve zna~ajniji. A da bi se oni razumeli, pored oficijelnih

183

govora, valja pa`ljivo pratiti i druge tekstove, na primer i onaj RobertaKupera, «gurua Blerove spoljne politike», objavljen u prazni~nom brojuVijesti od 30. aprila-2. maja 2002. Ovaj tekst nam pomaè da boljerazumemo: EU je ìva kontradikcija a ne homogena utopija, dèkilihaj-dovsko dvojstvo emancipatorske integracije i neokolonijalne dominacije ane monotona progresija. «Susedski imperijalizam», kako to re~e Blerovalter-ego. «Susedski imperijalizam» EU je i stvarni mandatar za sastavnove crnogorske vlade. Biv{i-budu}i predsednik crnogorske vlade:«Nijesam podnio ostavku niti imam razloga za to». DPS brzo u~i.

Koncentracija

Ili «rearanìranje» vlade tri proindipendisti~ke stranke u skladu saizbornom voljom gra|ana sa poslednjih vanrednih parlamentarnih izbora,ili novi vanredni parlamentarni izbori, to su jedine dve ustavne, legalne ilegitimne opcije ovde i danas. U tom smislu, sve ~e{}e pominjanjemogu}nosti inaugurisanja nove takozvane koncentracione vlade, sastavl-jene od «svih partija koje to èle» (se}ate li se dràve kojoj su mogli dapristupe «svi koji su to èleli»), samo je znak koji pokazuje koliko je CrnaGora danas blizu totalnom kolapsu, «dobrovoljnom imperijalizmu» izonog teksta Roberta Kupera.

Ali mo`da na{i doma}i i susedski gurui imaju na umu razloge stabil-nosti i efikasnosti. Ukoliko je re~ o tome, onda se odmah mora re}i: tustvar stoji jo{ gore. Pri~a o takozvanoj koncentracionoj vladi samo jedimna zavesa za novu koalicionu vladu, sastavljenu od stranaka koje su uparlamentu glasale za Beogradski sporazum. Na stranu totalni gubitaklegitimiteta i legaliteta, te{ko je zamisliti da bi bez LSCG i SDPCG utakvoj vladi i DPS mogao ostati jedinstven i ceo. Umesto koncentracije«svih koji to èle», tako bi se dobila manje-vi{e ~ista ravnogorska koncen-tracija, restauracija koja u Srbiji-matici ve} ozbiljno napreduje. A to bi iza Crnu Goru i za Srbiju, kao i za ~itav region, zna~ilo po~etak, a ne kraj,jedne nove, dugotrajne i opasne nestabilnosti. Posle Slovenije, Hrvatske,BiH, Makedonije i Kosova, podgori~ki, beogradski i briselski gurui, na tajna~in jo{ jednom bi demonstrirali «katastrofalnu kratkovidost», po kojojsu ve} postali na{iroko poznati.


184

Tri ~uda i jedna la`

Da li su ovde posle svega jo{ uvek mogu}a bilo kakva ~uda i laì? Naàlost jesu. Samo {to ih javnost, umorna od «istorije», sve teè prepozna-je. Takva su i tri ~uda, me|usobno povezana, i jedna la`, koja ova ~udaobja{njava.

Prvo ~udo

Prvo ~udo izgleda ovako: do kraja ove godine Crna Gora se moè na}iu ustavnom aran`manu sa Srbijom koji je za Crnu Goru mnogo nepo-voljniji od onog kojeg je Crna Gora imala po Milo{evi}evom odnosnoàblja~kom ustavu. Kako stvari trenutno stoje, ovo i nije toliko neverovat-na stvar: pritisci i ucene iz Barija, Brisela i Beograda sve su ve}i, union-isti direktno podràni a nesmanjeno ostra{}eni, indipendisti o~iglednoucenjeni a poslovi~no nesposobni. A Beogradski sporazum? U na{imuslovima, o pravu je gotovo deplasirano govoriti, pa ipak recimo bartoliko da sam na~in izbora i karakter mandata poslanika u Skup{tini zajed-nice ~ak i nisu najva`niji (mada usredsre|ivanje indipendista isklju~ivo naovo pitanje dodatno govori o koli~ini njihove konfuzije). Najva`niji je«mehanizam za{tite od nadglasavanja dràva-~lanica». Drugim re~ima,ukoliko ovaj mehanizam ne obezbedi dovoljnu za{titu za manju dràvu, niposredan izbor, ni imperativni mandat, o «pozitivnoj diskriminaciji» da ine govorimo, ne}e spre~iti definitivni pad Crne Gore u gore od àblja~kogustava: jednodoma skup{tina nove zajednice tada bi bila kao prepolovlje-na àblja~ka skup{tina, Ve}e gra|ana te skup{tine bez Ve}a republika,hemijski ~ista unitarna skup{tina i dràva. Od onih u Briselu, Beogradu iPodgorici koji ~ak ni to ne vide, na àlost, te{ko je o~ekivati da vide i ono{to je dodu{e ne{to dalje ali ne manje izvesno: da ovakav ustavni ishod ovegodine moè biti samo uvod u nove i jo{ opasnije probleme i nestabilnos-ti u godinama koje dolaze.

Drugo ~udo

Na prvo, direktno se nadovezuje drugo, jo{ ve}e ~udo: u stanju najve}emogu}e pretnje za vitalne nacionalne i dràvne interese Crne Gore, tristranke crnogorske nezavisnosti nikako da sastave zajedni~kuindipendisti~ku vladu, preciznije pri tome se pona{aju kao da im je stvarni

185

cilj da to nikako ne urade a ne obrnuto. Naravno, i za ovo ~udo postojevi{e ili manje poznati razlozi. Pre svega, to je ratnomonopolisti~ko nasle|eDPS, koje ovu partiju ~ini toliko arogantnom prema unutra{njim a tolikoranjivom prema spolja{njim faktorima. Zatim, to je i veliko nasle|enonepoverenje izme|u DPS i LS, koje blokira svaki poku{aj njihovog poli-ti~kog pribliàvanja i saveza. Pa ipak, glavni razlog za ovo ~udo tek sledi.

Tre}e ~udo

Tre}e ~udo taj razlog samo nagove{tava, dobro shva}ena la`, koja je nakraju ove pri~e, rasvetljava. Tre}e ~udo, u obliku pitanja, moglo bi da seformuli{e i ovako: kako je to mogu}e da EU i Zapad, samo tri godinenakon poslednjeg Milo{evi}evog rata, onog na Kosovu 1999, danas direk-tno podràvaju njegove su{tinske politi~ke naslednike, a tako uporno inemilosrdno ru{e svoje nekada{nje crnogorske saveznike. Ipak, budimomalo suzdràni: ovo ~udo mnogo vi{e govori o naivnosti crnogorskihindipendista nego o nedoslednosti velikih sila. Realkapitalizam i realpoli-tika nisu od ju~e. Naivnost se pla}a.

La`

Prvo do|e zlo~in, a zatim la`. U na{oj pri~i, la` glasi: nezavisna CrnaGora jednako {verc duvana i kriminal, «dràva probisveta». La` nijeobi~na, mala, nego je izuzetna, enormna, mega-la`. înjenice su sasvimdruga~ije: u blato izolacije, sankcija, sive ekonomije i kriminala, CrnaGora je pala zbog ratova za Veliku Srbiju, a ne zbog odbrane svoje neza-visnosti (i taj apsurd je dovoljno bolan da bi mu se dodavala nova neprav-da). Nije sporno da je deo ovog nasle|a i danas jak, ali je isto tako nes-porno da je borba protiv tog nasle|a u Crnoj Gori zapo~ela upravo i tek sausponom indipendizma 1996-97. Tek tada su po~ele da se uspostavljajume|unarodne i unutra{nje kontrole onog procesa. Zbog toga je ona la`toliko izuzetna, ogromna i opora. Zbog toga je odbrana od ove laì mo`dajo{ jedina preostala, poslednja linija odbrane crnogorskih indipendista.Predsednik Crne Gore ili bilo ko drugi ovde je manje zna~ajan.Podrazumeva se: ko je odgovoran treba da odgovara. Ali Crna Gora zbogtoga ne sme da strada. A unija koja se utemeljuje na ovakvim stradanjima,instrumentalizacijama, pritiscima i ucenama, ne moè da zavr{i nikakodruga~ije do kao «unija probisveta». Beogradska ili briselska, svejedno.


186

Srbija izvan sebe

Odavno jedna naslovna stranica nije bila toliko slojevita i slikovitakoliko je to bila ju~era{nja naslovna stranica Vijesti: «Pred sjutra{nji prvisastanak Komisije za izradu ustavne povelje crnogorska delegacijaneslo`na: Tri stranke iz Crne Gore predlaù Mi}unovi}a za predsjednika».Nakon {to su, samo par dana ranije, tri stranke koalicije ZZJ, jer o njimaje ovde re~, nedvosmisleno odbile da u~estvuju ~ak i u nekoj vrsti ~istotehni~ke koordinacije crnogorske delegacije, najava ovakvog pona{anjaodnosno predloga primljena je bez ve}eg iznena|enja. Pa ipak, kontrast jebio previ{e sve` i jak: odbijanje da uzmu u~e{}a ~ak i u ~isto tehni~kimpripremama crnogorske delegacije, do{lo je od strane iste one tri strankekoje ve} vi{e od godinu dana odràvaju su{tinske i bezbrojne, gotovodnevne koordinacije, konsultacije i brifinge sa strankama i ~elnicima srbi-janske vlasti u Beogradu.

A pona{anje ovih poslednjih jo{ je zanimljivije i indikativnije.Sakrivene iza lukave, makijavelisti~ke poluistine o tome kako jecrnogorsko pitanje navodno samo i ~isto unutra{nja stvar «podeljene CrneGore», stranke novih srbijanskih vlasti, i same me|u sobom o{tro podel-jene, zapravo na samoj ivici parlamanetarnog i svakog drugog sloma, ipak,u isto vreme, i dalje pronalaze dovoljno snage da, preko neumornog koor-dinatora iz Beograda, i preko jo{ neumornijih partnera u Podgorici, CrnuGoru i dalje drè u produènom i neolabavljenom stisku. Kakva neobi~naasimetrija. I kako neobi~an, dvostruk i asimetri~an stisak. Gr~.

Opisani gr~ sigurno ima i svoju ~isto ljudsku, psiholo{ku i moralnudimenziju. Pa ipak, ekstremne strana~ke strasti, koje obi~no ispunjavajuovu dimenziju, u na{em slu~aju, traju isuvi{e dugo, da bi mogle da se obja-sne same sobom. U obja{njenju se mora i}i dalje i dublje. Me|u onimakoji su u tom pravcu oti{li najdalje i najdublje, svakako su i jedan politi-kolog i jedan pesnik-publicist. Politikolog, Dragutin Lalovi}, najbolje jeobjasnio srbijansku stranu gr~a: u najdubljoj osnovi ovog gr~a jeste~injenica da se Srbija, ~ak ni dan danas, posle puna dva veka, i posle naj-tragi~nijih (samo)razaranja u sopstvenoj istoriji, koja su se dogodila uposlednjoj deceniji XX veka, jo{ uvek nije suo~ila sa samom sobom, svo-jom realnom, a ne uveli~anom, velikosrpskom teritorijom, dràvom igranicom, ili, {to je samo najnoviji oblik ove ~injenice, da je upravo CrnaGora 2002, posebno Crna Gora tri stranke koalicije ZZJ, poslednja teri-torija, dràva i granica Velike Srbije. «Srbije izvan sebe». A pesnik-pub-

187

licist, Milorad Popovi}, najbolje je objasnio crnogorsku stranu ovog gr~a:njegovo lapidarno ali ta~no odre|enje Crnogoraca kao starog «istorijskognaroda ali oka{njele nacije» najbolje rasvetljava ne samo sloènuvi{evekovnu istoriju nego i neobi~no {izmati~no pona{anje Crnogoraca uposlednjih deset-petnaest godina.

Kako stvari trenutno stoje, nije uop{te nemogu}e da u narednih pargodina odnosno decenija Crna Gora i Crnogorci u opisanom gr~u jednos-tavno budu apsorbovani i asimilovani od strane nove i unitarne srpskedràve. [tavi{e, ostanu li u zajedni~koj dràvi sa Srbijom, to }e biti njiho-va najverovatnija sudbina: ektremna nesrazmera veli~ina, dominantnavelikosrpska politi~ka kultura, kao i odgovaraju}e pona{anje vladaju}ihsrbijanskih politi~kih elita, sve ovo upu}uje na takav ishod, i to ne kao nane{to {to bi proizilazilo pre svega iz lo{e politi~ke ideje ili volje, negoprosto iz opisane «socijalne fizike». U ovom kontekstu, zavodljiva retori-ka «sloène federalne dràve dve ravnopravne dràve-~lanice», o kojojtoliko puno govore sve ~lanice velike alijanse ZZJ, DOS i EU, samo jenarkotik koji treba da olak{a crnogorsko (samo)nestajanje. Za ovakvosvoje zalaganje, te ~lanice, uostalom, imaju i, sa njihovog stanovi{ta nar-avno, sasvim dobre i razumljive razloge. Mnogo je manje jasno i razumlji-vo pona{anje tri crnogorske stranke koje se programski zalaù za obnavl-janje crnogorske dràvne nezavisnosti. «Oka{njela nacija» MiloradaPopovi}a samo generalno obja{njava katastrofalno nizak nivo njihoveme|usobne koalicione sposobnosti odnosno nesposobnosti, i to ~ak i usituaciji kada je njihov zajedni~ki programski cilj radikalno ugroèn. Tekdani koji su pred nama pokaza}e da li }e ova «oka{njelost» zavr{iti i kaodefinitivna propast i nestanak jednog starog naroda i dràve, ili }e ovi ipaksmo}i snage da zaustave sopstveno propadanje i nestajanje.


188

Sada sve moè

Sada sve moè. Nakon jednopartijskog prihvatanja i potpisivanjaBeogradskog sporazuma, koji je kao valjak pregazio rezultate poslednjihvanrednih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, sve je postalo jednako«legitimno» odnosno nelegitimno. Nove koalicije, nove vlade, novi izbori.Snaàn udar doìveo je ne samo crnogorski indipendizam, nego icrnogorski parlamentarizam. Partitokrate ve} i otvoreno govore kakoimaju pravo da sa osvojenim mandatima rade {to ho}e. Kao da izbori nakojima su ovi mandati osvojeni nisu bili ugovor koji obavezuje.

Naivni, ili nedovoljno obave{teni, me|u kojima je do skoro bio i pot-pisnik ovog teksta, dugo su verovali da je glavni problem indipendisti~keCrne Gore bio ~isto tehni~ki nedostatak koalicione sposobnosti. Sada se,me|utim, jasno vidi da je celo vreme glavni problem bio, zapravo,nedostatak stvarne volje da se do koalicije uop{te do|e. O~igledno je: sve{to su u poslednjih godinu-dve u tom smislu govorili i radili vrhovi DPS iLS bila je ~ista simulacija. Zbog toga je ose}anje prevarenosti, me|u nji-hovim bira~ima, i pored jake konkurencije, danas verovatno najra{irenije.

Pored ostalog i zbog toga jaz izme|u potrebe i ponude su{tinske poli-ti~ke alternative u Crnoj Gori odavno nije bio toliko {irok i dubok kao {toje danas. Po tome Crna Gora danas veoma podse}a na Crnu Goru u leto ijesen 1988. I danas, ba{ kao i 1988, prisustvujemo mrtvoj trci izme|ujednog iscrpljenog monopolisti~kog sistema i jedne demago{ke pop-ulisti~ke alternative. O iscrpljenosti monopolisti~kog sistema mo`danajbolje govore njegove poslednje, sve u~estalije takti~ke gre{ke:samoubila~ko insistiranje vrha DPS na jednom odre|enom mandataru,kao i na nekakvom navodnom partijskom dostojanstvu (~uj partijskomdostojanstvu), a sve to u situaciji kada se i bukvalno lomila sudbina nesamo te partije nego i cele Crne Gore.

Zbog ovog monopolizma, kao i zbog niza razloga na drugoj strani, kakostvari trenutno stoje, nije isklju~eno ~ak ni to da i ishod ove mrtve trke budesli~an onom iz januara 1989, to jest da jednu lo{u vlast i ovog puta zamenijedna jo{ lo{ija alternativa. Dugo i te{ko propadanje ~itavog dru{tva, bedai o~aj masa, frustracija i nezadovoljstvo intelektualaca, ovi i sli~ni faktorimogu da objasne, ali ne i da opravdaju, slepilo i nekriti~nost jednog delajavnosti prema jednoj takvoj mogu}nosti. I po narastanju ovog slepila inekriti~nosti, leto 2002. u Crnoj Gori zlokobno podse}a na leto 1988.

189

Naravno, problemati~nost alternative odnosno koalicije LS sa trivelikosrpske narodnja~ke stranke nije u sferi politi~ke retorike nego u sferistvarnog pona{anja. I to i ovog dana{njeg, a ne samo onog pro{log. Evosamo dva primera, i to samo ilustracije radi. Primer prvi: pomirenje. Te{koje prona}i ne{to {to zvu~i tako dobro kao pomirenje. Ipak, se}ate li sekaradì}evske verzije «pomirenja» u BiH, koje se sastojalo u tome {to su~etnici, posle punih pola veka, kona~no bili «pomirili» odnosno politi~kieksterminirali partizane? A to je «pomirenje» koje tri velikosrpske strankeu Crnoj Gori, sve karadì}evske sestrinske stranke, i danas neumornorabe. Mogu li stari antikomunizam i novi apetit za vlast navesti LS da zab-oravi ~ak i najbolji deo samog sebe i da proguta ~ak i ovakvu vrstu«pomirenja»?

Primer drugi: demokratizacija. I ovo lepo zvu~i. Ipak, umesto mozga, uglavi morate imati rupu ili slamu, pa slu{ati lidere SNP i SNS kako gov-ore o «poslednjem diktatorskom reìmu u Evropi». Samo zahvaljuju}irupi ili slami, naime, moète zaboraviti SNP i SNS ministre u takozvanojsaveznoj vladi za vreme najbrutalnije faze Milo{evi}eve vladavine uprole}e i leto 1999. Osramo}ena Srbija, Srbija masovnih zlo~ina i grobni-ca, i njihovo je dijaboli~no delo. Politi~ka evolucija je ne samo mogu}anego i poèljna, ali se ta evolucija mora jasno pokazati i dokazati. To jepravi smisao onog Rodosa. Nije stvar u tome da se samo sko~i, nego da sesko~i na Rodosu. Od svega ovoga, tri narodnja~ke velikosrpske stranke uCrnoj Gori do danas nisu pokazale gotovo ni{ta, a i ono {to su pokazale,recimo izru~enje Slobodana Milo{evi}a, te Zakon o saradnji sa Ha{kim tri-bunalom, pokazale su tek pod pretnjom gubitka gole vlasti. To, a nenekakva na~elna nemogu}nost evolucije, ili zagrièna a neopravdanadiskriminacija, predstavlja glavni razlog za veliku skepsu, pa i nevericu upozitivnu perspektivu najnovije koalicije. I za tvrdnju o opasnom odsustvubilo kakve pozitivne alternative uop{te.


190

Velika furija

Podivljali unilateralizam

Kada je, pre samo par meseci, Kongres ovlastio Predsednika da moènarediti upotrebu oruàne sile protiv bilo koje zemlje koja u okviru proce-dure tek osnovanog Stalnog me|unarodnog krivi~nog suda bude eventual-no procesuirala bilo kog dràvljanina SAD, mnogi su sa zabrinuto{}usamo konstatovali eskalaciju podivljalog unilateralizma jedine preostalesupersile, ali je, valjda zbog siline i neprikosnovenosti udara sa te strane,malo ko stigao da primeti jednu jo{ opasniju stvar, kako su SAD, ovimaktom defakto objavile rat ostatku sveta, ne dakle vi{e samo Iraku ili nekojsli~noj «dràvi-odmetnici», nego celokupnom sistemu UN.

A zatim su se pojavili i stru~njaci koji su sve ovo «realisti~ki» objasnilii opravdali, i na taj na~in, ako ni{ta drugo, ozna~ili i definitivni kraj «ide-alisti~ke» ere Frensisa Fukujame. Najpre je, u aprilu 2002, Robert Kuper,«guru Blerove spoljne politike», ~itavu stvar, hladno i smireno, tipi~no bri-tanski, racionalizovao kao «odbrambeni», «susedski», ~ak «dobrovoljni»imperijalizam Zapada, a zatim je, u junu ove godine, jedan drugi Robert,Kagan, Amerikanac, jedan od vode}ih konzervativnih analiti~ara u SAD,ovu stvar jo{ i dodatno rasvetlio, kao, prosto, stvar mo}i i nemo}i. Poku{ajovog drugog da pri tome ja~e istakne i razliku izme|u SAD i EU ostao jemanje ubedljiv. Kada se bolje pogleda, naime, vidi se da je razlika izme|uSAD i EU, u ovom pogledu, ipak, sekundarna, a sli~nost primarna.

Za ovo poslednje dobar primer dao je Janu{ Bugajski: dok kritikujeSAD zbog njihovog unilateralizma u svetskim razmerama, EU istovre-meno demonstrira, mo`da ne{to blaì, prikriven i makijavelisti~ki, ali ukrajnjoj liniji isto tako grub, besprizivan i cini~an unilateralizam u balka-nskim razmerama, najskorije i u maloj Crnoj Gori. Ni pet meseci nakonunilateralnog nametanja Beogradskog sporazuma od strane EU, i kaodirektan rezultat tog nametanja, Crna Gora je na samoj ivici totalnog(van)institucionalnog haosa. Upozorenja kako }e ono nametanje dovestiupravo do toga bila su brojna i pravovremena, ali ih u Briselu nije imao koda ~uje. A kako se, pored ostalog i zbog kratkovidosti EU proizvedenadestabilizacija, u Briselu jo{ uvek poku{ava prikazati pa i slaviti kao sta-bilizacija Crne Gore i regiona (Havijer Solana je «ohrabren»), to ve} spadau domen poznate i univerzalne sposobnosti, hipokrizije i neodgovornostipoliti~ara.

191

U duhu vremena

Suprotno iluziji zakasnelih «idealista», post-sporazumsko stanje uCrnoj Gori sasvim je u duhu novog, unilateralnog vremena: na sceni jevelika furija, goropad, pomama oko mo}i i vlasti. I jedan tipi~no evropskisindrom, toliko karakteristi~an za sve crnogorske partije i partitokrate: uodnosu prema ja~ima, na primer EU, usta puna «multilateralizma», pa ~aki preterane poniznosti i servilnosti, istovremeno, u odnosu prema slabiji-ma, u krajnjoj liniji svojim sugra|anima i partnerima, realpolitika raz-goropa|enog unilateralizma, svr{enog ~ina i nametanja. Retorika«privrednih i politi~kih reformi», «evropskih intergracija» i «borbe protivkriminala», pri tome, naravno, sluì samo instrumentalno. Uzmimo zaprimer samo ovo poslednje. Kada nova ~etvoro~lana furija tako rado rabimontgomerijevske slogane «duvanske mafije», «duvanskih medija» i«duvanskih intelektualaca», pa ~ak i kada to ~ini sasvim pragmati~no,selektivno, u funkciji dolaze}ih izbora, neka, ipak, ne zaboravi na celinu ipovezanost stvari. U protivnom, ova vrsta pragmatike vrati}e joj se kaorazoran bumerang: barem za dve ~lanice nove furije (a i za one druge dveu smislu pomaganja nakon po~injenog dela), moè se uzvratiti sa «geno-cidna mafija», «genocidni mediji» i «genocidni intelektualci». Uostalom,~ak i ~isto procesno, ta strana nema razloga za trijumfalizam: njen vrhovnivo|a je pred Ha{kim tribunalom ve} optuèn za genocid, onaj drugi preditalijanskim sudom za {verc duvana jo{ uvek nije «a da li }e i ka}e neznamo».

U situaciji kada furija svakodnevno i nekontrolisano demonstrira samoi isklju~ivo samu sebe, te{ko se uop{te odlu~iti na bilo kakvo ozbiljnijerazmatranje ina~e sloènih pravnih i politi~kih problema koji su otvoreniu poslednjih nekoliko sedmica. Su{tina je ipak slede}a: nakon sporazum-skog anuliranja rezultata poslednjih vanrednih parlamentarnih izbora, onihod 22. aprila 2001, pa sve do rezultata narednih vanrednih parlamentarnihizbora, onih od 20. oktobra 2002, u ovom osetljivom interregnumu, su{tin-ski je nelegitiman (pa i nelegalan) svaki jednostrani akt, bilo sa koje straneda dolazi. [to je do pre nekoliko sedmica u ovoj jednostranosti prednja~ilastara (nelegitimna vlada), a od pre nekoliko sedmica nova furija (isto takonelegitimna nova parlamentarna ve}ina), to ni{ta ne menja na stvari. Furijaje furija. U ovom kontekstu, put dijaloga i konsenzusa, na koji su uputiliOEBS i SE, zaista nema alternative, i to je jo{ jedino {to se ovde i danasmoè u~initi ili re}i.


192

Ravnogorska lustracija

U Srbiji i Crnoj Gori, u poslednje vreme, moè da se primeti jednaprili~no zanimljiva, ~ak originalna pojava. Kontra-lustracija. Najpre, takoje po~elo, tu`ba Miodraga Popova, juri{nika ratno-hu{ka~kog, protiv PetraLukovi}a, prvaka anti-ratnog novinarstva. Zatim, pre samo nekoliko dana,tu`ba Dobrice ]osi}a, a potom i presuda protiv Grujice Spasovi}a iDanasa. Najzad, u Crnoj Gori ovih dana, eskaliraju}a predizborna hister-ija Milo{evi}evih ratnih koalicionih partnera, SNP i SNS, (ne)o~ekivanopoja~anih sa NS i LSCG, protiv crnogorskih «duvanskih medija i intelek-tualaca».

Pitanje koje ìvo intrigira je da li je ova pojava tek slabi i neizbe`nizaostatak nepovratno prohujale pro{losti, ili je mo`da, ipak, najavasna`nijeg povratka te pro{losti u budu}nost? Kako stvari trenutno stoje, naàlost, vi{e {ansi ima da se na kraju dogodi upravo ovo drugo.

Restauracija a ne tranzicija

Ono, naime, {to se trenutno de{ava u Srbiji i Crnoj Gori vi{e je restau-racija nego tranzicija. I to najvi{e zahvaljuju}i predugom i nekriti~komzadràvanju DOS na vlasti u Srbiji. DOS jeste bio neophodan radi ru{enjaMilo{evi}evog reìma, ali je njegovo zadràvanje i nakon toga najdirekt-nije kumovalo restauraciji koja se prikradala. Podsetimo se, pre nego {toje u{ao u DOS, DSS je bio mala, marginalna i gotovo bezna~ajna stranka.Stranka «slavskog nacionalizma» i «salonskog fa{izma». Iz DOS-a, DSSje iza{ao kao pojedina~no najja~a stranka u Srbiji.

[to je re~eno za srbijanski, moè da se kaè i za crnogorski DOS.[tavi{e, crnogorski DOS dolazi u momentu kada je restauracija ve} dostaodmakla. Mo`da LSCG trenutno i jeste nekakav jezi~ak na crnogorskojpoliti~koj vagi, ali verovati da bi on to mogao ostati i sutra, u slu~aju pobe-de trostrana~ke velikosrpske rekonkviste, moè samo onaj ko je izgubiosvaki kontakt sa realno{}u. Ili koga ta realnost uop{te ne zanima.

U me|uvremenu, restauracija sva plamti od samodopadljive retorike«legalizma», «integracije» i «borbe protiv kriminala». Ali retorika nikadane moè u potpunosti da potisne i sakrije ~injenice. Uzmimo samo «borbuprotiv kriminala». Problem nije u preterivanju, to jest u tome {to ima

193

previ{e, nego {to ima premalo stvarne borbe protiv kriminala. Ne mo`e sebiti protiv {verca duvana, a istovremeno }utati o ratu i genocidu.Selektivna memorija i kriminalizacija vre|aju elementarnu ljudskost, a nesamo istoriju i krivi~no pravo. I otkrivaju ne~istu savest ravnogorskerestauracije i kontra-lustracije.

Me|unarodna realpolitika

Mnogo je razlika izme|u politike me|unarodne zajednice odnosnovelikih sila na Balkanu po~etkom 1990-ih i po~etkom 2000-ih. Ipak,nakon velike dejtonsko-kosovske konfrontacije, koja je i sama bila prob-lemati~na i kontraproduktivna, kao da je po~ela da se ponavlja i jednasu{tinska i fatalna mana te politike od pre desetak godina. Njena kratkovi-da i oportunisti~ka realpolitika koja se preterano oslanja na paralelogramregionalnih i lokalnih sila. Otuda i diskretna ali mo}na podr{ka EU i SADza restauraciju i kontra-lustraciju koja se danas de{ava. Doprinosi Havije-ra Solane, ^arlsa Kroforda i Viljema Montgomerija u tom pogledu dobrosu poznati.

Alternativa

Ali je tako mo`da i bolje. Crna Gora se jednom ve} mora osloboditiomamljuju}eg i opasnog mita Velikog Za{titnika i Spasioca. Ruskog Caraili Zapada. Sa sopstvenom pro{lo{}u, zlo~inom i ni{tavilom, velikosrp-stvom i agresivno{}u, grandomanijom i violentno{}u, mitovima i samoob-manama, Konavlima i Dubrovnikom, ona mora da se suo~i sama, bezpomo}i izvana. A ukoliko i nakon takvog suo~avanja, ve}ina u Crnoj Gorii dalje bude mislila ili verovala da je {verc duvana najve}i zlo~in koji je unjoj po~injen u poslednjih deset-petnaest godina, tada }e ona agresivnarestauracija odnosno kontra-lustracija, koja je danas jo{ uvek u stanju nas-tajanja, biti ve} sasvim dovr{ena i stabilna. A Miodrag Popov, Dobrica]osi}, i njihovi brojni crnogorski kamaradi, za{ti}eni, mirni i spokojni.Bez du{evnih bolova i patnji.


194

Spasilac

Potreba za dru{tvenim angaòvanjem intelektualaca ovde i danas pot-puno je nesporna, ali je zato njeno zadovoljenje krajnje problemati~no ineizvesno. Kao onaj mitski monstrum, nakon {to je progutao celokupnookruènje, dru{tvo i dràvu, svepro`diru}i partitokratski sistem po~eo jeda pro`dire i samog sebe. Posle usvajanja Zakona o saradnji sa Ha{kim tri-bunalom, a zatim i Beogradskog sporazuma, ostale su jo{ samo politi~kekulise, bes i ni{tavilo. I manje ili vi{e realno odnosno nerealno o~ekivan-je da intelektualci, eksperti i profesionalci preuzmu svoj deo odgovornos-ti i popune opasni vakuum.

Reakcija partitokrata bila je brza, kontradiktorna i predvidiva. S jednestrane, umnoèni pozivi, ~ak neukusne ponude i udvaranja. S druge strane,stari, nekontrolisani izlivi politi~ke zlovolje, arogancije i netolerancije.O~igledno, politi~ki monopol suàva dru{tvenu svest. âk i kada je ta~na,kritika intelektulaca od strane partitokrata je neuravnoteèna i neupotre-bljiva. Zbog toga, na te{ko}e dru{tvenog angaòvanja intelektualaca ovdei danas, koje nisu male, treba ukazati sa jedne druge, manje zainteresovanei zagriène strane.

Propalo dru{tvo

Propalo dru{tvo je najkra}i opis onog op{teg i objektivnog stanja izkojeg proisti~u sve na{e dana{nje dru{tvene te{ko}e pa i te{ko}edru{tvenog angaòvanja intelektualaca. Ali kako napraviti bilo kakvu apogotovo za naj{iru javnost jasnu i vidljivu razliku izme|u ove op{te iobjektivne odnosno sociolo{ke dijagnoze stvari i svakodnevne politi~kehisterije partitokrata? Mo`da tako {to }e se stalno podse}ati na to da suupravo partitokrati ti koji su najzaslu`niji za opisano stanje stvari.

Jedan od aspekata propalog dru{tva jeste i sam sindrom spasioca. Ovajsindrom je i jedna od najve}ih prepreka za produktivno angaòvanjeintelektualaca. U tom smislu, posledice dugotrajnog razaranja masovnepsihologije i svesti mo`da su teè ~ak i od svih materijalnih razaranjauzetih zajedno. Ekstremno deformisano politi~ko trì{te, inercija i repro-dukcija nerealnih o~ekivanja, vladavina starih i novih mitova, nekriti~kavera u jednostavna i brza re{enja, omamljuju}a demagogija i simplifikaci-ja, sve ovo i dalje je dominanta pogre{ne i nesre}ne svesti naroda.

195

Ko se ovde jo{ uop{te se}a programa Anta Markovi}a iz 1991?Njegove ponude «rada i znoja», kao alternative ponudi «krvi i suza»? Ostepenu dezorijentisanosti ovoga dru{tva ne svedo~i samo katastrofalnolo{ izbor koji je ono napravilo pre jedanaest godina, nego jo{ vi{e i ~injeni-ca da ono ni danas, nakon surove lekcije istorije, izgleda, iz te lekcije nijeni{ta nau~ilo. Ono {to je Crnoj Gori danas neophodno, to je bolno, pamakar i zakasnelo suo~avanje sa onom istom alternativom iz 1991. Akoliko bira~a bi ovde i danas bilo uop{te spremno da tu alternativu sledina vanrednim parlamentarnim izborima 20. oktobra 2002? I kako bi na timizborima pro{le partije ili intelektualci koji bi takvu alternativu ponudili?Zato valjda i ne nude.

Mit i profesija

Da li je mogu}e da jedno dru{tvo potpuno propadne a da pri tome samojedna grupa odnosno profesija ostane netaknuta? Naravno da nije. Ali seupravo tako razmi{lja o intelektualcima ovde i danas. Pod dominantnimuticajem partitokrata, koje kod nas i dalje karakteri{e prili~no nizak nivoobrazovanja, o kulturi da i ne govorimo, formiran je ~itav jedan mitolo{kiiskrivljeni pojam intelektualca. Koji mitologizuje i iskrivljuje stvarneprobleme jedne grupe odnosno profesije.

Jo{ gore, mitolo{ki pojam intelektualca, kao i svaki mitolo{ki pojamuostalom, razara sam objekt svoga predstavljanja. Zatire samu mogu}nostrazumevanja {ta je u stvari intelektualac odnosno profesija intelektualca.Zbog toga se u Crnoj Gori danas ne samo ne ceni nego po pravilu i ne zna{ta je to konceptualizacija, proizvodnja i primena kvalitetnih koncepata,pojmova, ideja i modela. Prava sadrìna profesije intelektualca. I najboljioblik njegovog dru{tvenog angaòvanja. U siroma{nom dru{tvu,me|utim, postoje samo partije, ministarstva, ministri i vlade. Ministardakle jesam, apodikti~ki tvrdi na{ etatista i partitokrata Dekart. Ali je iovakvo shvatanje dru{tvenog (ne)postojanja odnosno prestià, naravno,samo jo{ jedan aspekt onog propadanja.


196

Kulminacija

A mo`da je re{enje za sve na{e probleme zaista u ukidanju, a ne samou odlaganju izbora. Izbori su tako skupi, zamorni i neizvesni. A na{i resur-si tako oskudni i dragoceni. Naravno, partijski lideri ovo ne kaù sasvimotvoreno i eksplicitno. Znaju i oni da bi to bilo krajnje kompromituju}e inedemokratski. Oni se zbog toga tako samo pona{aju. U tom smislu, i nji-hovo aktuelno predizborno pona{anje, iako ima i odre|enih novih i origi-nalnih momenata, predstavlja, zapravo, samo vrhunac, kre{~endo, kulmi-naciju jedne dugotrajne politi~ke tendencije. Partitokratske tendencijenajraznovrsnijih oblika direktnog i indirektnog negiranja, gaènja,ignorisanja, destruiranja, opstruiranja ili zaobilaènja izbora odnosnoizborne volje gra|ana. I to jednako posle kao i pre samih izbora.

Po~etak ove tendencije dogodio se danas ve} dalekog februara 1996,kada je Ustavni sud Crne Gore, opredeljuju}i se u vezi sa ~lanom104Zakona o izboru odbornika i narodnih poslanika Crne Gore izme|u izbornevolje gra|ana i volje partijskih bosova, su{tinski pogre{io i stao na stranuovih drugih. Ipak, ekspanzivna i agresivna partitokratska tendencija eskali-rala je tek u poslednjih godinu i po dana, i to, pre svega, kao serija koncen-trisanih mini-udara na gre{nu a ve}insku proindipendisti~ku volju gra|ana.Najpre, to su bili iznu|eni vanredni parlamentarni izbori od 22. aprila 2001,koji uop{te nisu bili neophodni, nego su predstavljali samo po~etak pritisa-ka i odvra}anja, zatim to je bilo diskriminatorno tretiranje rezultata tih izb-ora, 54:46% za indipendiste, kao ve}ine navodno nedovoljne za referen-dum o nezavisnosti, najzad, i u najve}oj meri, to je bilo i potpisivanjeBeogradskog sporazuma od 14. marta 2002, koje je zna~ilo i najdirektnijenegiranje odnosno gaènje tih rezultata i volje gra|ana.

I zato sada umesto legitimnih odnosno na volji gra|ana zasnovanihorgana vlasti imamo ekstremno oslabljene institucije koje sve i bezizuzetka pate od ozbiljnog ~ak opasnog deficita legitimnosti: vladu koja jeizgubila manjinsku podr{ku te kojoj je potom izglasano i nepoverenje uparlamentu, parlament koji je nakon toga sam sebi skratio mandat,novokomponovanu parlamentarnu ve}inu, za koju tako|e niko nije glasaona izborima, mada ona to tako rado zaboravlja, Ustavni sud bez novoiz-abranih sudija, predsednika kojem se tako|e preti ekstraustavnimproduècima. Jo{ gore, imamo i staru, istro{enu i iskompromitovanu par-titokratiju, koja je za ovakvu situaciju najzaslu`nija, ali koja je i jedina,druge za sada nemamo, koja iz te situacije moè i mora da prona|e izlaz.

197

U aktuelnoj partitokratiji, me|utim, leì i na{ najve}i, ~ini se ~aknere{iv problem. Na{ za~arani politi~ki krug. U krajnjoj liniji, ni nekiproduèni ili novi okrugli sto odnosno odlaganje izbora ne bi bili problem,iako smo ve} duè vremena i u svakom pogledu u velikom reformskom itranzicionom zaka{njenju. Ali to ne bi bio problem samo pod uslovom dami uop{te imamo posla sa politi~kim odnosno partijskim vo|stvima kojasu do danas pokazala makar minimum demokratskog kapaciteta i kredi-biliteta. Ali kad nemamo, {ta onda? Svako zalaganje za odlaganje ve}zakazanih vanrednih parlamentarnih izbora tada vi{e li~i na novu fazubeskrupuloznog i destruktivnog makijavelizma nego na iskreno traganjeza punim politi~kim konsenzusom ili kompromisom.

Kada bi motivi predlaga~a bili zaista ~isti i demokratski a ne destruk-tivni i makijavelisti~ki, uostalom, izborni okvir mogao bi da se usaglasi ibez odlaganja izbora. Stavovi OEBS su u tom pogledu jasni i nedvosmis-leni, a preostala sporna pitanja ne toliko brojna i te{ka. Ukoliko su timotivi, ipak, samo fingirani, naime sra~unati na to da se samo pokaè idokaè kako «Crna Gora eto nema kapaciteta ~ak ni da odrì obi~ne izborea kamo li da organizuje i sprovede demokratski i bezbedan referendum onezavisnosti za tri godine», te da je zbog toga i za Crnu Goru Velika ilikako joj se u poslednje vreme tepa «Sna`na i Liderska Srbija» jedina alter-nativa, tada neka je i Crnoj Gori i «Sna`noj i Liderskoj Srbiji» Bog upomo}i. Taj film smo ve} gledali.


198

Nije lapsus

Naravno da nedavna izjava Vojislava Ko{tunice o RS kao «samoprivremeno odvojenom delu porodice», kojom su, jedva prikriveno, i poko zna koji put, samo ponovljene stare velikosrpske teritorijalne pretenzi-je prema delu Bosne i Hercegovine, nije bila nikakav lapsus. To dobro znasvako ko je iole pa`ljivije pratio dramati~ni politi~ki proces u ovomregionu u poslednjih deset-petnaest godina. To dobro zna i sam PediE{daun, koji, kada je o ovom procesu re~, sigurno spada u najboljeobave{tene Zapadnjake. Zbog toga se E{daunova kvalifikacijaKo{tuni~ine izjave kao puke jezi~ke oma{ke moè razumeti samo kaonadaleko ~uveni britanski cinizam. «Gospodine predsedni~e, va{a trenut-na mo} da pripajate odnosno odvajate, toliko je ograni~ena, da se sve va{eizjave u vezi sa tim mogu ozna~iti samo kao gre{ka, oma{ka, lapsus,» toje pribli`ni sadràj ovog cinizma.

Kada je re~ o trenutnom stanju stvari, Pedi E{daun je svakako u pravu.Nekoliko desetina hiljada me|unarodnih vojnika faktor je kojeg u ovomtrenutku i te kako uvaàvaju sve pa i one velikodràne snage u regionukoje reprezentuje Vojislav Ko{tunica. Pedi E{daun, kao ni me|unarodnazajednica u celini, me|utim, nije u pravu kada je re~ o bliskoj, a pogoto-vo ne kada je re~ o ne{to daljoj perspektivi. Samo u friziranimbirokratskim izve{tajima me|unarodnih i lokalnih aparat~ika, ta perspek-tiva je neproblemati~na, ruì~asta, pink. U zbilji, ona je veoma sloèna,nestabilna i neizvesna. U takvoj perspektivi, ona izjava VojislavaKo{tunice nije ni malo naivna i bezopasna. A pogotovo nije nikakav lap-sus.

Nije lapsus najpre zbog ozbiljnog trenda unutra{njepoliti~kogpogor{anja u Srbiji i Crnoj Gori. Dijaboli~ni pragmati~ki savez briselskihbirokrata, beogradskih hegemonista i podgori~kih unitarista, krunisanBeogradskim sporazumom, odnosno nametanjem zajedni~ke dràve, zasamo pola godine, skoro do pobede je oja~ao staru velikosrpsku alijansu.U ovoj perspektivi, a ona je ve} sasvim bliska, mogu}a i verovatna, petioktobar naglo retardira iz demokratske revolucije u dràvni udar, a domi-nantni politi~ki proces iz te{ke tranzicije u demago{ku restauraciju. Uodnosima izme|u Srbije i Crne Gore, ovu restauraciju najbolje ilustrujerekordno kratkotrajni ìvot predloga Ustavne povelje vlade dve republike.Od svih verzija Ustavne povelje koje su se do sada pojavile, ova je za CrnuGoru svakako bila najmanje neprihvatljiva. I sa najvi{e elemenata mod-

199

ernog evropskog pragmatizma i liberalizma. Ali je upravo zato i takoekspresno propala. [to je samo jo{ jednom egzaktno pokazalo kako Srbijui Crnu Goru danas u sistemskom smislu povezuje jo{ samo ~isti i destruk-tivni velikosrpski nacionalizam.

Ali ona izjava Vojislava Ko{tunice nije lapsus ni zbog ozbiljnog iprete}eg trenda me|unarodnopoliti~kog pogor{anja posle 11. septembra2001. Irak i Stalni me|unarodni krivi~ni sud samo su povod, su{tina jepo~etak uru{avanja bretonvudskog sistema UN stvorenog posle II svet-skog rata, preciznije objava ~iste sile kao novog regulatora odnosa me|udràvama i narodima posthladnoratovskog sveta. U ovoj perspektivi, kojuje predsednik SAD pre nekoliko dana onako neuvijeno najavio sa govor-nice Generalne skup{tine UN, i pogor{anje u Srbiji i Crnoj Gori, kao i uregionu u celini, tek dobija prave, zabrinjavaju}e potencijale. U ovoj per-spektivi, i tek izgra|ene institucije me|unarodnog demokratskoginìnjeringa, Pakt stabilnosti, Partnerstvo za mir, te Ugovori o asocijaciji istabilizaciji, po~ele su da atrofiraju i slabe, a teku}i krizni menad`mentodnosno paket, sa adekvatnim akronimom DROB, dakle Dejtonskimirovni sporazum za Bosnu i Hercegovinu, Rezolucija Saveta bezbednos-ti UN 1244 za Kosovo, Ohridski sporazum za Makedoniju, te Beogradskisporazum za Crnu Goru i Srbiju, po~eo je da se klima i rasklimava sasvake strane.

Jedan oblik ovog klimanja i rasklimavanja jeste i sve ja~i pritisak naCrnu Goru da prihvati Ustavnu povelju koja bi nevoljnu republiku «zaku-cala» ~ak i daleko ispod samog Beogradskog sporazuma. Da Crna Gora uratovima za tu|e teritorije i dràve tokom protekle decenije nije ekstrem-no iscrpljena, a njena vlast zbog istih razloga isto toliko istro{ena i ucen-jena, odgovor na ovaj pritisak bio bi jednostavan i lak. Raspisivanje refer-enduma ili progla{enje nezavisnosti u parlamentu. Ovako, bez ironije,ostaje jo{ samo nada u Svetog Petra Cetinjskog. I u volju, sposobnost isnagu nekih novih politi~kih generacija, da te{ki a nere{eni konflikt okodràvnog statusa, kojeg nastaju}a Ustavna povelja o~igledno samo odlaèi pogor{ava, re{e na minimalno korektan, civilizovan i demokratski na~in.Bez nametanja.


200

Predizborni pink

Nije nepoznato, ruì~aste nao~are standardan su rekvizit svih politika ipoliti~ara, posebno u vreme predizbornih kampanja i mitinga, a ne bilokakav crnogorski unikum. Crnogorski predizborni pink 2002, me|utim,predstavlja ne{to mnogo ozbiljnije. Izraz dubljih struktura i poreme}aja, ane tek slu~ajnih konjunktura. Dugotrajni trend, a ne tek prolazni efekt.Te{ku post-totalitarnu me{avinu, a ne obi~ni, laki koktel. Porednepodno{ljive koli~ine manipulativne utopije, ova me{avina sadrì jo{barem dva depresivna elementa: blokiranu tranziciju i prete}u restauraci-ju. Sva tri elementa jasno se vide i u jesen 2002. u predizbornoj CrnojGori. I to u sva tri njena glavna unutra{njepoliti~ka domena: odnosu premazlo~inima iz 1990-ih, zaustavljenim reformama, i samo potisnutom a jo{uvek nere{enom dràvnom pitanju.

Pri tome se ni jednog trenutka ne sme smetnuti s uma ni to da je pink nesamo metafora odnosno boja laì, utopije i manipulacije, nego i metaforaodnosno boja besa, agresivnosti i nasilja. Kao ni to, naravno, da izme|u ovedve deluje puna unutra{nja sinergija. Koja se veoma dobro vidi i u posled-njih par meseci. Poku{aj da se nametnu retroaktivni izborni zakoni, opasnoi dugotrajno opstruiranje Ustavnog suda, skoro neskriveno ispoljavanjeapetita za osvajanje vlasti bez izbora, odlaganje odnosno izbegavanje novihmedijskih zakona, produàvanje pa i pogor{avanje partijskog odnosnokomitetskog novinarstva, te rehabilitacija ratnohu{ka~kih kadrova udràvnim medijima, ovo su samo najpoznatiji oblici na{eg dana{njegdvostrukog pinka. A {to za ove negativne oblike, pored prete`ne odgov-ornosti novokomponovane, ne malu odgovornost ima i prethodna parla-mentarna ve}ina, koja je toliko dugo i uporno branila monopole i odlagalastvarne reforme, to, naravno, na{u situaciju ni malo ne olak{ava. Zbogsvega ovoga, nisu u pravu oni koji tvrde da je na{ izbor 20. oktobra 2002.lak ili ~ak lak{i nego ikada. îni se ~ak da je obrnuto. Apsolutna vlast jedneu najboljem slu~aju polureformatorske ali i monopolima i korupcijomte{ko optere}ene opcije, ili apsolutna vlast rivalske opcije koja je pre svegasnaga restauracije, ili neka vrsta njihove dugo najavljivane nagodbe i kon-centracije, koja je od ove tri opcije manje ili vi{e lo{a, ~uveno takozvanomanje ili ve}e zlo, ~ini se kao da je to glavno ako ne i jedino pitanje.

Uprkos preovla|uju}em mnjenju i retorici, na{u situaciju ni malo neolak{ava ni takozvani spolja{nji faktor. Koji je i sam sloèn i kontradik-toran. Kao Skadar na Bojani. Najjednostavnije re~eno: nema te

201

demokratske ekspertize i supervizije OEBS-a koja je u stanju da popraviono {to je 14. marta ove godine napravila odnosno nametnula relapolitikaEU. Zbog toga i EU u Crnoj Gori, to jest njena politika «stabilizacije, aso-cijacije i integracije», sve vi{e retardira u pink utopiju. I umakijavelisti~ku tehniku. S tim {to odmah treba dodati: i ova maki-javelisti~ka utopija odnosno tehnika ima svoju realnu i objektivnu osnovu.Koju treba studirati a ne anatemisati. Za razliku od prvog velikog talasaevropskih integracija, onog iz vremena hladnog rata, koji je bio usmerenisklju~ivo na Zapad, i na zemlje pribli`no istog stepena dru{tvenog razvo-ja, naime, aktuelni, posthladnoratovski talas «pro{irenja» EU neuporedivoje zahtevniji i teì, jer je po prvi put u istoriji usmeren na evropski Zapadi Istok, i na zemlje izme|u kojih se razlike u stepenu dru{tvenog razvojamere vekovima a ne decenijama. Otuda i strah, skepticizam i konzerva-tivizam, a unutar ovih i onaj neobi~ni a istovremeni utopizam i maki-javelizam, i to ne samo kod siroma{nih zemalja kandidata, nego i kodbogatih zemalja ~lanica EU.

Poznavanje realne i objektivne osnove EU i uop{te me|unarodnerealpolitike prvi je korak u razlikovanju onoga na {to se moè uticati odonoga na {to se ne moè ili na {to se moè manje ili mnogo manje uticati.U svakom slu~aju, Crna Gora moè mnogo vi{e da uti~e na samu sebe,mada je i taj uticaj danas dosta ograni~en, nego na svoje okruènje, pogo-tovo na EU i druge velike sile. Zbog toga na samu sebe Crna Gora i trebau najve}oj meri da se koncentri{e. [to ona to jo{ uvek ne ~ini ili ne ~ini napravi na~in, stvar je pre svega njene sopstvene negativne dinamike, iscr-pljenosti i inercije. Retki ohrabruju}i znaci u Crnoj Gori ove jeseni,protesti UNEM-a i drugih medijskih i nevladinih asocijacija protiv levi-jatanskih te`nji starih-novih vlasti, sa predstoje}im izborima imali susamo indirektne veze. To je verovatno i ono najva`nije po ~emu }e tiizbori biti upam}eni. Bu|enje Crne Gore iz duge i opasne pink utopije posvoj prilici mora}e da sa~eka neke druge izbore ili dane.


202

A sad svi u Evropu

»A sad svi na svoje radne zadatke!« Ko bi to mogao da zaboravi. Ovoje bila jedna od onih ~uvenih kratkih re~enica-manipulacija pomo}u kojihje Slobodan Milo{evi}, odmah nakon Osme sednice, onako poletno iefikasno, zapravo, zapo~injao svoj trinaestogodi{nji destruktivni mandat.»Evropska« parafraza ove re~enice, koja je adresirana na sve, pa i napobedni~ke partije poslednjih crnogorskih izbora, nije obi~na ironi~nadosetka, nego su{tinski ta~no upozorenje. Sude}i prema retorici, ali jo{vi{e i prema stvarnom pona{anju u poslednjih par godina, najve}i deovo|stava ovih partija, jo{ uvek stenje pod te{kim nasle|em velikog vo|e,pa }e zbog toga put Crne Gore u Evropu i dalje biti sve samo ne ~istotehni~ko pitanje tranzicije.

Dobro bi bilo da pobednici to shvate na vreme, pa i pre nego do krajaispiju slavljeni~ko pi}e. Dve dobre strane rezultata poslednjih izbora,pobeda manjeg zla, ili ne{to blaè re~eno manje lo{eg takmaca, plus jasani stabilan mandat, koji je svakako neophodan za uspe{ne reforme, nikakone bi smele da potisnu ili zamagle svest o njihovim istovremenim i nemalim unutra{njim limitima. A njihov najve}i unutra{nji limit i ovogaputa bio je u ~injenici da je na izborima odlu~ivao pre i vi{e takozvani neg-ativni nego pozitivni razlog ili glas. Drugim re~ima, i za pobedu na ovimizborima, Lista za evropsku Crnu Goru (LZECG) vi{e treba da zahvalisvojim politi~kim protivnicima, novokomponovanoj parlamentarnojve}ini, i njenoj tromese~noj antidemokratskoj kampanji, nego sopstvenompoliti~kom programu, o delima da i ne govorimo. Treba li uop{tepodse}ati na to, svi najve}i, dubinski, strukturni problemi Crne Gore,ekonomske i politi~ke reforme, uspostavljanje novih odnosa sa Srbijom,stvarni a ne samo retori~ki po~etak evropskih integracija, i dalje su napo~etnoj odnosno nultoj ta~ki.

Zbog toga mandat dobijen na ovim izborima i treba shvatiti ne kaoapsolutnu, dakle potpunu i bezuslovnu podr{ku, poverenje i vlast, kako se,na àlost, ve} ponegde moè ~uti, nego pre svega kao jo{ jednu, mo`da~ak i kao poslednju priliku za sve. Naravno, to je najpre i najvi{e prilikaza pobedni~ku LZECG, da najzad uverljivo demonstrira stvarnu sprem-nost i sposobnost za ekonomske i politi~ke reforme, koje su jedna vrstaobaveznih kvalifikacija, i to ne samo za evropske integracije, nego i za natri godine odloènu dràvnu nezavisnost. Isto tako, to je prilika i za tvr-dokornu, milo{evi}evsku i postmilo{evi}evsku, »projugoslovensku«

203

opoziciju u Crnoj Gori, da se kona~no i su{tinski okrene Crnoj Gori, apitanje dràvnog statusa prepusti korektnoj referendumskoj ili skup{tin-skoj proceduri. Najzad, to je prilika i za spolja{nje faktore crnogorskekrize, hegemoniste u Beogradu i birokrate u Briselu, da kona~no izvukuneke pouke, priznaju ve}insku te`nju Podgorice ka nezavisnosti, prestanuda se prema ovoj pona{aju jednostrano, pristrasno i naredbodavno, i na tajna~in omogu}e deblokiranje i uspostavljanje stvarnog a ne samo simulira-nog dijaloga u samoj Crnoj Gori (bez kojeg u ovoj ne moè do}i ni dostvarne koncentracije na reforme i integracije ni do novog pa makar i samoproceduralnog konsenzusa za trajno re{enje pitanja dràvnog statusa).

Postizborna euforija nije najbolje vreme za procenjivanje {ansi skicira-nog spiska prioriteta i èlja. Za pouzdanije procene mora}e da se sa~ekabar neko vreme. Recimo uobi~ajenih sto dana. Pre toga, ve} tokom prvepostizborne sedmice, mogli su da se registruju samo krajnje kontradiktorniznaci, koji su nagovestili isto tako krajnje neizvesne procese i rezultate.Tako, postmilo{evi}evska opozicija po prvi put je javno priznala i ~estita-la pobedu svom rivalu, {to je svakako bio veliki korak napred, i to ne samoza opoziciju nego i za celokupnu Crnu Goru, ali je ubrzo potom najavila ibojkot onih prvih sto dana, {to je opet bio veliki korak nazad. Ili, na vesto rezultatima poslednjih izbora, koji su u stranim medijima, pored ostalog,protuma~eni i kao znak sna`nog uspona indipendista, hegemonisti uBeogradu i birokrate u Briselu su se primetno uti{ali, ali, isto tako imaznaka, ne i trajno odustali. Najzad, i najzna~ajnije, i prva reagovanja lid-era pobedni~ke liste donela su krajnje kontradiktorne signale, realizam,suzdrànost i svest o teìni problema i odgovornosti, s jedne, ali iproduètke stare svesti o apsolutnoj vlasti, monopolima i partitokratiji, sdruge strane. [ta }e od svega ovoga prevladati u naredne ~etiri godineostaje krajnje otvoreno. Zbog toga ostaje aktuelna i parafraza velikog vo|eiz naslova ovog teksta. A ako bilo ko od aktuelnih pobednika misli da je~etiri godine mnogo, neka se samo seti brzine isparenja {ampanjca, te{kogmamurluka, i jo{ teè borbe za goli politi~ki opstanak, nakon velikepobedni~ke euforije 31. maja 1998. Samo {to ovoga puta, ni za njih, ni zaCrnu Goru, verovatno vi{e ne bi bilo prilike za popravni.


204

Efekat ìvog peska

Kako vreme od potpisivanja Beogradskog sporazuma proti~e, sve jeo~iglednije da je taj sporazum jednako te{ko prihvatljiv za dominantnuSrbiju, kao i za dominantnu Crnu Goru. Otuda i aktuelna blokada Ustavnepovelje, to jest nastojanje da se Crnoj Gori nametne i ono ~ega u tom spo-razumu nema. Ali, ni ovo nastojanje nije slu~ajno niti efemerno. Naprotiv,i ono ima svoje duboke, sistemske, strukturne, istorijske korene. Ispodpovr{inskog sloja vladaju}ih reìma, koji se smenjuju relativno brzo, krijese jedan dublji sloj, sloj dominantne politi~ke ideje, u na{em slu~aju to jeideja Velike Srbije, koji se menja relativno sporo, a ispod ovog sloja opetjedan jo{ dublji, zapravo najdublji sloj, sloj «socijalne fizike» Srbije i CrneGore, sloj neodrìve ili veoma te{ko odrìve asimetrije dve ekstremnonejednake jedinice, koji se uop{te ne menja, ili se menja brzinom stalag-mita i stalaktita. «Obrenovi}evsko dovijanje» Vojislava Ko{tuniceprili~no je iskren i veran opis ve{tine koja je ovome bila neophodna dauprkos ovoj i ovakvoj fizici odnosno asimetriji sa~uva kakav-takav ostatakili surogat dràvne zajednice.

U uslovima opisane fizike odnosno asimetrije, i pitanje na~ina izborapredstavnika Skup{tine Zajednice postalo je mnogo zna~ajnije nego ina~e.Stvar je krajnje dinami~na i osetljiva. Kada bi dominantna, dakle iKo{tuni~ina, a ne samo \in|i}eva Srbija, prihvatila da je ta stvar zaistasamo «tehni~ko pitanje», te kao takvo u suverenom domenu dràve ~lan-ice, dakle upravo onako kako pi{e i u samom Beogradskom sporazumu,tada bi ona mala verovatno}a odrànja ove zajednice mo`da mogla i da serealizuje, jer bi samo ovo prihvatanje zna~ilo da dominantna Srbija vi{enije Velika Srbija, pa da dakle vi{e nije ni izvor stalne pretnje za manjegpartnera. Zadivljuju}e aktivni Dragoljub Mi}unovi} u pravu je kada isti~ekako «posrednog izbora za poslanike jednodome federalne skup{tine nemanigde na zemljinom {aru», ali «nigde na zemljinom {aru» nema ni federaci-je sa dve ovako ekstremno nejednake jedinice. Pitanje je da li je federacijasa dve ovakve jedinice uop{te mogu}a. Dve nezavisne dràve ili uni-taristi~ka asimilacija manje od strane ve}e jedinice, to su dve mnogoverovatnije odnosno realisti~nije opcije. Na negativan i indirektan na~in,ovo poslednje uverljivo potvr|uju i aktuelni unitaristi~ki pritisci, koji se naCrnu Goru vr{e u poslednjih osam meseci od potpisivanja Beogradskogsporazuma.

Sre}om po Crnu Goru, stvar sa ovom vrstom pritisaka je kao sa ìvim

205

peskom. [to vi{e i pani~nije poku{avate da se iz ìvog peska izvu~ete, tovi{e ubrzavate sopstveno propadanje i tonjenje. [to su sna`niji velikosrp-ski unitaristi~ki pritisci na Crnu Goru, to je sna`nija njena prirodnaindipendisti~ka reakcija i emancipacija. Nezavisna Hrvatska je imalarazloga da kaè «Danke Gen{er», crnogorski indipendisti pre petookto-barske revolucije «Danke Slobodane» i «Danke Vojislave ([e{elj)», posle5. oktobra 2000. «Danke Havijer» i «Danke Vojislave (Ko{tunica)».Efekat ìvog peska u na{em slu~aju potvr|en je i na sasvim egzaktan,matemati~ki na~in. Na pretposlednjim vanrednim parlamentarnim izbori-ma, odrànim 22. aprila 2001, rezultat je bio 54:46% u korist indipendista,a na poslednjim, odrànim 20. oktobra 2002, kao odgovor, reakcija na jed-noipogodi{nje pritiske iz Beograda i Brisela, procentna razlika skoro jeudvostru~ena, 57:43% za indipendiste.

Ali interes Srbije, kao ni interes Crne Gore, sigurno nije dalje propa-danje i tonjenje. I gubljenje energije neophodne za reforme. Pre oko god-inu dana Srbija i Crna Gora su ve} bile postigle na~elnu saglasnost o mo-gu}nosti, potrebi i proceduri za kona~no, mirno i regulisano razdvajanje.Tada se potpuno nepotrebno i pogre{no ume{ao Brisel. Poni{tio postig-nutu saglasnost, vratio stvari na po~etak, podrào velikosrpski koncept isnage, i na kraju proizveo onaj kontraefekt. Ipak, ukoliko je u Beogra-dskom sporazumu i{ta bilo dobro, onda je to verovatno bilo kupljeno vre-me, koje je omogu}ilo ~ak i briselskim birokratama da shvate (ili se tomebarem treba nadati). U Podgorici i Beogradu ve} su shvatili. I to ne samoroker Nenad ânak, advokat Vladan Bati}, ve}ina obi~nih gra|ana, najzadi dve republi~ke vlade, nego, utisak je, i sam poslednji branilac Zajednice.Pa`nji kremljologa sigurno ne bi promakla jedna mala ali zna~ajna jezi~karazlika: u javnoj odnosno TV debati, pred drugi krug neuspe{nih predsed-ni~kih izbora u Srbiji, Vojislav Ko{tunica je, umesto stigmom «separatiz-ma», po prvi put, svoje politi~ke protivnike ~astio retorikom «indipendiz-ma». Bez ironije, treba se nadati.


206

OpsesijaDva testa

Sticajem okolnosti, do kraja ove sedmice o~ekuju se rezultati jo{ dva zaDPS ali i za celu Crnu Goru veoma va`na politi~ka testa.

Ustavna povelja

Locirati prve neposredne izbore za skup{tinu dràvne zajednice u 2005,odmah nakon eventualnog referenduma o samostalnosti, naravno ukolikoovaj ne bi uspeo, a pogotovo ukoliko bi se od njega odustalo, mo`da bi imoglo da ima nekog smisla. U tom slu~aju, naime, prihvatanje neposred-nih izbora bilo bi samo jo{ jedna potvrda odustajanja od samostalnosti.

Kada na {to kra}em roku, odnosno na 2004, kao na «godini kompro-misa», insistira Ko{tuni~ina Srbija, to se ve} moè razumeti. Za Ko-{tuni~inu Srbiju, ovakvim insistiranjem, crnogorski referendum se su{tin-ski i psiholo{ki prejudicira, dezavui{e ili blokira. Kada ovakvo re{enje pri-hvata i \ukanovi}eva Crna Gora, i to samo mesec dana nakon ubedljivepobede na izborima, me|utim, tada vam ne ostaje ni{ta drugo nego dautehu potraìte u jednom aktuelnom paradoksu. Ukoliko vam ni{ta nijejasno, kaè ovaj paradoks, ne brinite, to je znak da ste jo{ uvek normalni.

Kandidat za predsednika

Drugi test je jo{ egzoti~niji. Kada jedan od najdirektnije zaintereso-vanih za to mesto, podpredsednik DPS, insistira na «partijskoj prepoz-natljivosti» kandidata za predsednika republike, tada to moè da se shvatii kao prosto odsustvo mere, stila i ukusa, koje je kod nas, uostalom, sasvimuobi~ajeno. Ali kada ovaj podpredsednik pri tom u pomo} poziva jo{ ievropski i svetski «parlamentarizam», tada vam opet ne ostaje ni{ta drugonego da utehu jo{ jednom potraìte u onom paradoksu.

Ni mesec dana od izbora, a na{ podpredsednik bi ve} hteo da zaborav-imo na stvarne rezultate, pa ~ak i na stvarne u~esnike izbora. Zato ipakpodesetimo, na izborima 20. oktobra 2002, nije ni u~estvovala ni pobedi-la DPS, nego Lista za evropsku Crnu Goru. To jo{ egzaktnije pokazuje

207

sloèna, koaliciona, vi{e{artijska, a ne prosta, jednopartijska strukturaosvojenih mandata, koja nije 39+0, nego je 29+7+1+1+1.«Parlamentarizam» na koji se poziva podpredsednik DPS nalaè da sejedna od tri klju~ne funkcije vlasti ustupi ostatku Liste a ne da ih sve triuzurpira DPS. S obzirom na ~injenicu da je DPS ve} «pokrio» mestapredsednika vlade i parlamenta, jasno je da, upravo po pravilima parlame-natrizma na koja se poziva na{ podpredsednik, mesto predsednika repub-like treba da pripadne ostatku Liste, verovatno SDP kao njegovomnajja~em delu.

Naravno, za nestrana~kog kandidata, kojeg je predloìla SDP, govore imnogi drugi, {iri, dublji, simboli~ki razlozi. Najpre, re~ je o nespornosti ikontinuitetu antiratnog profila tog kandidata, kojim se ne moè pohvalitini jedan ~elnik DPS. A zatim, i s tim u vezi, re~ je i o potrebi da DPSnajzad demonstrira sposobnost za su{tinsku demonopolizaciju i diskonti-nuitet. Ali, govoriti o simboli~kim, {irim i dubljim razlozima, onima kojine razumeju ili ne uvaàvaju ~ak ni elementarna pravila parlamenatrizma,isto je {to i obja{njavati najsloènije tajne matematike onima koji ne znajuni tablicu mnoènja.

Opasna iluzija

U oba slu~aja, re~ je, zapravo, o jednom jedinom testu. Testu na apso-lutnu vlast. A apsolutna vlast, u uslovima kvaziprotektorata, kao i uuslovima nerazvijenosti, siroma{tva i zapu{tenosti svake vrste, nije samoo~igledna opsesija, nego i opasna iluzija. U dva gornja slu~aja, kao i ubezbroj drugih primera, ovakvo ili onakvo konkretno re{enje, ~ak i nijeono {to najvi{e zabrinjava. Neposredni izbori 2004, odnosno kandidat zapredsednika republike iz DPS, mo`da bi i mogli da se prihvate kao naj-manje lo{e ili kao nametnuto re{enje. Mo`da glasine o pritiscima izBrisela, barem kada je o neposrednim izborima re~, i nisu samo glasine.Ono, me|utim, {to apsolutno zabrinjava i onespokojava, to je ekstremnomonopolisti~ko, ~ak autisti~no pona{anje vrha DPS, koji, ba{ kao i pri-likom potpisivanja Beogradskog sporazuma, ignori{e ~ak i najbliè koali-cione partnere.

Dok slu{ate na{e politi~are, stalno se pitate da li oni stvarno veruju uono {to pri~aju. Da li ~elnici DPS zaista veruju u to da je Lista na protek-lim izborima pobedila zbog kontinuiteta a ne zbog diskontinuiteta, zbogdobre vlasti a ne zbog lo{e opozicije, zbog reformskih rezultata a ne zbogdràvnog statusa. Tokom kampanje, predsednik DPS ~ak je i eksplicitno


208

pozivao da se za Listu glasa kao za manje lo{u a ne idealnu varijantu, {toje nagove{tavalo politi~ko otvaranje te partije, u krajnjoj liniji njenusu{tinsku evoluciju, transformaciju i demonopolizaciju, kao uslov njenogdugoro~nog opstanka, i kao uslov preporoda Crne Gore. Samo mesec dananakon izbora, podpresednik te partije pri~a sasvim suprotnu, ekstremnomonopolisti~ku, ~ak autisti~nu pri~u. U odsustvu bolje i uverljivije alter-native, crnogorska vlast kao da je re{ila da igra obe uloge, i vlast i opozi-ciju.


209

Alhemija

Alhemija pretvaranja indipendisti~ke ve}ine u manjinu u Crnoj Goritraje ve} pune dve godine, ali kulminira tek ovih dana sa usvajanjemUstavne povelje. Pa ipak, alhemija je misterija samo za naivne.Rasvetljena, svaka tajna postaje banalna. To vaì i za ~etiri neobi~nafenomena sa neveselog do~eka nove zajednice.

Protektorat

Najpre, neobi~no je {to je prihvatanje neposrednih izbora za Skup{tinudràvne zajednice nai{lo na tako mlake reakcije. Pre samo mesec-dvaobe}anje neprihvatanja neposrednih izbora bilo je u samom sredi{tu a nena periferiji zahuktale izborne kampanje. I vlast i povelja i zajednica kojekr{e ovo obe}anje nelegitimne su i ni u jednom normalnom demokratskomsistemu ne bi mogle da opstanu duè od vremena potrebnog za organizo-vanje novih vanrednih izbora. Ali je stvar upravo u tome {to Crna Gorave} najmanje godinu-dve zapravo nema sopstvene vlasti nego je podvla{}u jedne vrste atipi~nog, nevidljivog, ali sna`nog protektorata. O tomeposredno govori i ovo neobi~no }utanje. Onih koji ose}aju, ~ak i ako neznaju.

Afera

Na prethodni, nadovezuje se i slede}i, jo{ neobi~niji fenomen. Kada susvi o~ekivali da }e vlast, zna~ajno oja~ana na tek odrànim izborima, sadalako mo}i da odbije sve pritiske iz Brisela i Beograda, ona je po~ela da sepona{a upravo suprotno. Ne samo da je prihvatila sve za {to je do ju~etvrdila da nikako ne}e da prihvati, nego je sve to, pa i vi{e, prihvatila upaketu i urgentno. Prihva}ena je revizija Beogradskog sporazuma. Ovakavrazvoj prosto je nametnuo jednu pretpostavku. Da daleko od osvetljenepoliti~ke scene postoji neka va`nija ali zamra~ena i obi~nim gra|animanedostupna sfera politi~kih pritisaka i ucena. Da pojava afere takozvanogtrafikinga nekako ba{ u vreme sa nametanjem Ustavne povelje mo`da inije bila puka koincidencija. Te da je ta afera mo`da samo vidljivi vrhledenog brega ispod kojeg plutaju jo{ Hag i ko zna jo{ {ta.

210

Vlast

Zamra~ena pro{lost mo`da obja{njava jo{ jednu bizarnu sliku saneveselog do~eka. înjenicu da su se, i na strani pristalica, i na strani pro-tivnika, nakon punih deset godina, kao na nekoj morbidnoj godi{njici,ponovo okupila i na{la ista stara poznata lica. Kod prvih nedostaje samoSlobodan Milo{evi}. Svi ostali su tu: DPS, SNP, SNS, NS, Beograd,Brisel. Kod drugih tako|e: LS, SDP ukoliko ga DPS ne apsorbuje,albanske stranke. I odnos snaga odnosno procenata sli~an je kao i pre desetgodina: 85:15. Ipak, ono {to najvi{e fascinira, to su nepokretna, kamenalica. Beskona~na, gotovo neljudska mirno}a i koncentracija. I zapanjuju}aadaptacija i transformacija. Od zajedni~ke dràve do nezavisne Crne Gorei nazad. Ovaj fenomen ne moè u celini da objasni samo vezanost za vlast,monopol i sinekuru, mada i ona obja{njava dosta toga. Jedan vaàn iakonevidljiv deo kamenih lica obja{njava onaj njihov zajedni~ki isto~ni greh.U jednom relativno dugom periodu, onom od 1988-1997, svi su oni, manjeili vi{e, ipak, bili deo istog politi~kom projekta i pokreta. Koji sada dolazipo svoje.

Anti-elita

Najneobi~niji je ipak poslednji od ~etiri fenomena. To je ~injenica da jenezavisna Crna Gora, uprkos svemu, i dalje mogu}a.

Nakon poslednjih «kompromisa», zapravo lomova i nametanja,crnogorski referendum je dalji nego {to je bio, i sve pri~e o tome kako jeobrnuto krajnje su neozbiljne. Beogradski sporazum nije po prvi put uistoriji zagarantovao, kako neta~no prikazuju apologete DPS, nego sus-pendovao na tri godine pravo na referendum. A ustavnim lociranjem prvihneposrednih izbora za Skup{tinu dràvne zajednicu ta~no godinu danapred eventualni referendum, ovaj je i dodatno napadnut i oslabljen. Ovo susamo neki od najskorijih i za nezavisnost Crne Gore izrazito nepovoljnihmomenata.

U pravcu povoljnom za nezavisnost Crne Gore, me|utim, rade isto takosna`ni faktori. Najpre, to je sama dràvna zajednica, koja je po definicijiprivremena. Oro~ena na tri godine. Po isteku ovog perioda a mo`da i pretoga ona mora krenuti bilo u pravcu jedne normalne dràve bilo u pravcudve nezavisne dràve. Sve je mogu}e zamisliti samo ne da samo ovo ~udopostane stabilno i normalno. Zatim, to je stanje u Srbiji, koje je izuzetnosloèno i te{ko, i u kojem ve}a dràva ~lanica sve teè uspeva da kon-


211

troli{e i samu sebe, a kamoli Crnu Goru. Kona~no, i najvi{e, to je «soci-jalna fizika» ekstremne nesrazmere dve dr`ave ~lanice, koja njihovuzajednicu ~ini veoma te{kom, ukoliko uop{te mogu}om.

Obratite pa`nju: faktori povoljni za nezavisnost Crne Gore najve}imdelom rezultat su fizike ili slu~aja a ne vladaju}e elite. Drugim re~ima,ukoliko i postane nezavisna, Crna Gora }e u tome uspeti ne zahvaljuju}i,nego nezavisno, pa i uprkos toj eliti. Zato je ona, zapravo, anti-elita a neelita.


212

Tehni~ka gre{ka

Na sedmogodi{njicu Dejtona, Milan Milutinovi}, doju~era{nji predsed-nik Srbije, u ono vreme {ef «jugoslovenske» diplomatije, zamoljen je daoceni Dejtonske sporazume, kao i sopstveni doprinos njihovom postizan-ju. Prema Vijestima od 24. novembra 2002, on je to u~inio tako {to jenajpre istakao kako je «zadovoljan svojim u~inkom», te kako zbog toga«ni u snu nije pomislio da }e se na}i na listi» Ha{kog tribunala, a odmahzatim dopustio je da je u Dejtonu ipak u~injena i jedna «uslovno re~enotehni~ka gre{ka. Granica se povla~ila olovkom u razmjeri 1:25.000 ili1:50.000. Trag olovke u ve}oj razmjeri moè da iznosi kilometar ili dva.Gre{ka je bila u tome {to niko nije mislio da debljina olovke moè da zaci-jepi lijevo ili desno, pravedno ili nepravedno.»

Gornji citat mogao bi da se proglasi i citatom godine, mo`da i deceni-je, pre svega zbog toga {to je u njemu antologijski jasno, jako i jarkoreflektovana sva beda na{e lokalne ali i {ire me|unarodne elite. I to sva trinjena glavna lika.

Milo{evi}evi mutanti

Da li je odlaze}i predsednik Srbije zaista zadovoljan svojim u~inkom,ili se on to samo pretvara? Da li on to zaista misli da je jedina gre{ka nje-gove politike ona «debljina olovke», ili on to samo glumi pravednika? Ovapitanja mogla bi da se postave i u vezi sa pona{anjem SlobodanaMilo{evi}a pred Ha{kim tribunalom. Ipak, ovo su pre pitanja individualnepsihopatologije i kao takva su za nas manje va`na.

Na{ problem je mnogo vi{e na{a kolektivna, masovna patologija.Masovna psihologija, racionalizacija i ideologizacija rata i zlo~ina, kojablokira svaki poku{aj suo~avanja sa pro{lo{}u i individualizovanja krivicei odgovornosti. Prema najnovijim ispitivanjima javnog mnjenja, oko 50%populacije u Srbiji i Crnoj Gori i dalje odbija ovaj proces. A SNP, SNS,NS, kao i NSS i SRS, te SPC, SANU, CANU i drugi Milo{evi}evi mutan-ti i trabanti, same su razli~ite forme neprekinute proizvodnje i eksploataci-je ove (ne)svesti. Mo`da samo uz jedan vaàn dodatak. Izru~enjeSlobodana Milo{evi}a Ha{kom tribunalu i definitivno je potvrdilo ono {tosmo ve} znali. Da je za najve}i deo ovog politi~kog spektra, vlast, vlast isamo vlast, a ne narod, dràva ili srpstvo, bila jedino va`na stvar.

213

Evropski komesari

Milutinovi}eva izjava s po~etka teksta podsetila nas je i na ulogume|unarodnog faktora. U odnosu na lokalni faktor, odgovornost ovog fak-tora jeste manja, ali ne i zanemarljiva. Naprotiv. Od nespremnosti,ne~injenja i embarga 1991-95, {to je sve bilo jedna vrsta «zelenog svetla»za velikosrpski blic-krig, preko Dejtona 1995-99, kada je Milo{evi} idirektno me|unarodno promovisan kao «glavni faktor mira na Balkanu»,pa sve do Kumanovskog, Ohridskog i Beogradskog sporazuma 1999-2002, EZ/EU i SAD celo vreme oportunisti~ki podràvaju silu naBalkanu. A sada se pretvaraju kao da nemaju ni{ta sa tim. Kao komesari.

Ipak, savr{enog zlo~ina nema. «Le{» na kraju uvek nekako ispliva.Tako i Gabrijel Keler, ambasador Francuske u Beogradu, u nedavnomintervjuu TVCG, na pitanje zbog ~ega je EU bila onako odlu~na u protivl-jenju crnogorskom referendumu, ponavlja poznatu domino teoriju, i poen-tira kako bi u slu~aju crnogorskog referenduma, na istom pravu insistiralii drugi narodi u regionu, pa i onaj u RS. I na taj na~in jedno apsolutno nes-porno i neukaljano pravo (Crne Gore) najgrublje negira putem jednoggenocidom optere}enog prava odnosno neprava (RS). Nakon ha{kihoptu`nica, priznanja i presuda protiv kompletnog vrha RS, ovo je postalove} sasvim o~igledno. Vive la France!

Nevoljni reformatori

Ali se suènje svesti na koje upu}uje ona «debljina olovke», na àlost,ne zavr{ava ni ovde. Ovo suènje u velikoj meri karakteri{e i DPS.Nevoljne indipendiste i jo{ nevoljnije reformiste. I to ne toliko zbog lo{egBeogradskog sporazuma, i jo{ lo{ije Ustavne povelje, nego jo{ vi{e zbogprave provale ekstremne monopolisti~ke arogancije u decembru 2002.Poku{aj nipoda{tavanja SDP od strane mladih portparola DPS, intervjupredsednika DPS TVIN, sa enormnom koli~inom politi~ke praznine,egoizma i narcizma razlju}enog a osetljivog vo|e, najzad i onaj sramnisusret Filipa Vujanovi}a i Amfilohija Radovi}a u samom fini{u predsed-ni~ke kampanje, predstavljaju samo deo velike politi~ke retardacije koja jeu poslednjem mesecu ove godine tako sna`no podsetila na prvu godinupro{le decenije. Vi jednostavno vidite da ti ljudi nisu ni{ta shvatili.

Pa ~ak i bez obzira na relativno pozitivni zavr{etak koalicionih pregov-ora DPS i SDP, crni decembar DPS ve} je izazvao najgore strahove. Namomente izgleda kao da je i ~itav projekt crnogorske nezavisnosti za ovu


214

partiju bio samo «tehni~ka gre{ka». Ali, uz onakvo pona{anje, ~ak ni to nebi bilo najgore. Najgore bi bilo ukoliko bi DPS ostala onakva kakva je bilau decembru ove godine. Nezavisna ili ne, sa takvom DPS, Crna Gora bi,za svakog normalnog ~oveka, bila jednako nepo`eljna.


215

Ptica rugalica

Odavno jedan prilog objavljen u dnevnoj {tampi nije pruìo vi{e zah-valnih materijala i podsticaja za dubinsko rasvetljavanje i razumevanjena{ih zamra~enih prostora nego {to je to bio slu~aj sa novogodi{njomanketom Vijesti za i protiv nove dràvne zajednice Srbije i Crne Gore(SCG). âk i samo sumarna analiza ovog priloga nedvosmisleno upu}ujebarem na dva va`na nivoa i zaklju~ka.

Prvo, na jednom nivou koji je bliì samoj povr{ini, linija razdvajanja zai protiv SCG uglavnom se poklapa sa linijom razdvajanja dobitnika i gubit-nika. To je prili~no o~igledno. I sasvim prirodno. To nije uspeo da sakrije~ak ni Veliki Facilijator, koji je, nametanjem jedne zaista krajnje atipi~ne«zajednice», u~inio sve da ovu temeljnu ~injenicu makar privremeno prikri-je. Stepen gubitni{tva crnogorskih indipendista u ovoj anketi i ina~e najbol-je se vidi u samom njihovom odsustvu. Da u prilogu nije objavljen redakci-jski pregled protekle godine pod indikativnim naslovom «Kako se Crna Go-ra savijala», komentar iz Pri{tine koji najve}im delom reflektuje strahovekosovskih Albanaca da im se ne dogodi ne{to sli~no, i lucidni istorijskiogled @ivka M. Andrija{evi}a, ne bi se znalo da u Crnoj Gori uop{te imaonih koji su nezadovoljni, a kamo li da oni predstavljaju u poslednje dve go-dine najmanje dva puta jasno potvr|enu politi~ku i izbornu ve}inu. U sva-kom slu~aju, iz komentara dva potpisnika Beogradskog sporazuma iz CrneGore, to se ne bi moglo saznati. Ovi su ve} uveliko u novom-starom projek-tu «pobede» i «zajedni{tva». Samo {to to sada zovu «evropske integracije».

I drugo, na jednom dubljem nivou, linija razdvajanja za i protiv SCGgotovo bez ostatka poklopila se sa linijom koja je Crnu Goru jo{ 1991. tra-jno podelila na ratne i antiratne snage i aktere, velikosrpske nacionaliste icrnogorske indipendiste i pacifiste. A ukoliko odlu~uju}i nedemokratskidoprinos Velikog Facilijatora u svemu ovome nekoga jo{ uvek zbunjuje,treba ga samo uputiti na kratku istoriju evropske «facilijacije» od 1991. dodanas koja je dovoljno ilustrativna i pou~na, ali jo{ vi{e i na aktuelnime|unarodni proces u vezi sa pripremama za rat protiv Iraka i nizomdrugih takozvanih kriznih àri{ta. I ona istorija i ovaj proces, naime,razotkrivaju jedan te isti dubinski a ru`ni obrazac. Suprotno od propa-gandne retorike velikih i malih sila, nametanje a ne konsenzus, diktat a nedijalog, sila a ne pravo, su{tina je ovog obrasca. Crna Gora 2002. bila jesamo jedan njegov mali, ~ak beskona~no mali deo, deli}, ~estica,«mikrokozam».

216

Mo`da }e se u nekoj budu}oj istorijskoj retrospektivi SCG iz 2002-2003. i mo}i oceniti kao neka vrsta «kompromisa» izme|u u ovomtrenutku u Srbiji jo{ uvek dominantne velikosrpske a u Crnoj Goriindipendisti~ke dràvne ideje. «Obrenovi}evsko dovijanje» VojislavaKo{tunice i ujedinteljska a la`na evrofilija Dragoljuba Mi}unovi}a najbol-je ilustruju prvu, vratolomije vrha DPS, te prave pravcate feribot-partije,drugu stranu ovog mu~nog procesa. Mo`da }e se u toj retrospektivi SCGpokazati i kao jedna vrsta racionalnog prelaznog aran`mana ka dve neza-visne dràve, tako da ono «kompromis» i dodatno bude potvr|eno.Argumenata za ovakav razvoj i ishod ima bar onoliko koliko i za onajdrugi, unitaristi~ki. Logika samog procesa, odnos fizi~kih veli~ina, su{tin-ska nepomirljivost velikosrpstva i crnogorstva, blizina hegemonisti~kih audaljenost evropskih integracija, najzad i sama Ustavna povelja, dapomenemo samo najva`nije. Na kraju, mo`da Crna Gora ni sa moralneta~ke gledi{ta nije zasluìla da opstane druga~ije do kao egzoti~na velikos-rpska zabit i provincija. U vremenu kriti~nom za ~itavu biv{u zajedni~kudràvu, po~etkom 1990-ih, dominantna Crna Gora ru{ila je Dubrovnik,davila Sarajevo, ubijala Srebrenicu. Zajedno sa onima sa kojima danasstvara SCG.

Sve je mogu}e. @ivimo u vremenu izrazitog probabilizma i multilin-earizma. Pred nama su pune tri godine. I mnogo, mnogo vi{e. Samo jednastvar nije mogu}a. Nije mogu}e onom boljem, antiratnom, pacifisti~kom iindipendisti~kom delu Crne Gore, SCG i sve oko nje prodavati kaonekakav tobo`nji «kompromis». Za ovaj deo crnogorskog politi~kog spek-tra SCG je privremeni ako ne i kona~ni poraz. Pa je i samo pominjanje, aposebno beskona~no ponavljanje onog «Kompromis», «Kompromis»,«Kompromis», nepodno{ljivo ruganje. A onaj koji to ~ini ptica rugalica.Kao onaj beogradski ujedinitelj, la`ni evrofil, koji za celo vremeMilo{evi}eve vladavine, toj vladavini nije uspevao da prona|e ve}e maneod one da ona navodno nije imala «jasno utvr|ene ratne ciljeve».


217

Kartel

Kada Primus i njegovi upozoravaju kako je jedan od najve}ih proble-ma Crne Gore na pragu XXI veka «veliki deficit kadrova u svim oblasti-ma», tada se sa njima u toj stvari treba sloìti. I to ne samo zbog toga {toje za njih same prelazak sa retorike «razgrani~avanja sa Hrvatima jednomza svagda» od pre desetak godina, na retoriku privrednog i dru{tvenograzvoja ovde i danas, nesumnjiv i zna~ajan napredak, nego, jo{ vi{e, i zbogtoga {to je deficit o kojem je re~, zaista, jedan od na{ih najve}ih problema.

Crna Gora iz dvora

Jedan od najve}ih, ali ne i najve}i. Na{ najve}i problem je sistem kojiovaj deficit proizvodi. To je sistem kvazifeudalnih lojalnosti i komandi.Nekonzistentna ali operativna kombinacija predmodernog dvora i mod-ernog monopola. Zapravo totalni monopol. Ultramonopol. Kartel u svimoblastima. To je sistem koji zakonito proizvodi onaj fatalni deficit potreb-nih ali i suficit nepotrebnih kadrova i roba. Sistem koji blokira formiranjenovih struktura i snaga, ali i koji ih razara, kada ve} postoje. A da li sumnogi od onih koji na problem deficita upozoravaju uop{te svesni da suoni sami istovremeno kreatori i gospodari tog sistema, pa o deficitu pri~ajutek da zavaraju trag o tome, ili oni tu svest prosto nemaju, pa im uosve{}ivanju treba pomo}i, neka to ovde ostane otvoreno.

Jedna stvar je, ipak, prili~no o~igledna. Svaka pa ~ak i najmanja pora uCrnoj Gori premreèna je ovim sistemom ultramonopola. Oficijelna i sivaekonomija, predizborna i postizborna politika, elektronski i ostali mediji,festivalska i ina kultura, apologetska i sli~na nauka, sve je pod stiskomKartela. Sledi samo par ilustracija. U decembru 2002, obelodanjen jeporazan podatak da je od i ina~e mizernih budètskih sredstava, planiranihza Univerzitet Crne Gore u toj godini, realizovano samo 57%. A ukolikosamo pomenete ime neke od privilegovanih institucija, ~iji parabudètivi{estruko prema{uju obelodanjene budète, osim {to ukaète na jednunotornu stvar, rizikujete i da navu~ete gnev Kartela.

Primer iz ekonomije jo{ je slikovitiji. Dve tre}ine populacije nabudètu, jedna tre}ina na birou za nezaposlene, veliki sistemi pred kolap-som, karteli trgovaca uvoznika kao vlada u senci, privatizacija u prisustvuvlasti, ovo je samo deo patologije jednog ultramonopolisti~kog odnosno

218

ultraetatisti~kog sistema pred raspadom. A ukoliko se usudite da makar inajblaè i najtakti~nije primetite kako operativni akteri jednog ovakvog,dakle ultraetatisti~kog sistema, nemaju prava da se istovremeno predstavl-jaju i kao utemeljitelji i branitelji sasvim suprotne, liberalne ekonomske{kole, opet moète o~ekivati mrzovolju Kartela.

Najzad, i jedna skora reakcija najmo}nijeg ~oveka sistema. Kada jeovaj za neke od svojih kriti~ara nedavno rekao da su «nemoralni» samozbog toga {to su se usudili da ga kritikuju nakon {to im je on sam prethod-no ponudio da u|u u sistem, u tome nije trebalo videti nikakvu posebnuaroganciju vladara (na kraju krajeva svi vladari su manje ili vi{e takvi),nego mnogo vi{e dubinski govor sistema. U sistemu kvazifeudalizma to jeprosto tako. U tom sistemu, uostalom, sasvim dobro funkcioni{e i stara-nova formula na{eg Primusa. Spolja (u Briselu) Blitva, a unutra (uPodgorici) Britva. Da neko moè druga~ije, to Kartel prosto ne moè dashvati.

Evropa iz snova

Kartel trenutno mirno spava. Opozicija je eliminisana, alternativaapsorbovana. «Po dubini». Ostaje jo{ samo pritisak me|unarodnog fakto-ra. Stabilizacija i asocijacija. Evropski standardi. EU integracija. Evropaiz snova. Ali je, u me|uvremenu, zbog kratkovide realpolitike, i ovaj fak-tor postao deo na{eg lokalnog problema odnosno Kartela. Ozbiljnije anal-iti~are, me|utim, ni ovakav razvoj ne bi smeo da iznenadi. Evropa izsnova samo je jedna od barem dve ravnopravne mogu}nosti. Druga ravno-pravna mogu}nost je Evropa iz no}nih mora. Evropa kvazifeudalnih ikvazikastinskih hijerarhija. Jezgro razvijenih i slobodnih, te nekoliko kon-centri~nih krugova polurazvijenih i poluslobodnih, odnosno nerazvijenih ineslobodnih dru{tava evropske periferije, ova slika je sasvim bliska i real-isti~na. Nije te{ko pogoditi gde bi bilo mesto dana{nje, blokirane,kartelizovane Crne Gore u jednoj takvoj slici. Ironi~no, ali i sasvim ta~no,i to bi bila «evropska Crna Gora». U Evropi kvazifeudalnih i kvazikastin-skih hijerarhija. Preciznije na njenom samom dnu.

Ovo poslednje nije istaknuto da bi se zato~nici bolje Crne Gore i boljeEvrope obeshrabrili, nego upravo obrnuto. Da bi se ukazalo na stvarne ane fiktivne probleme, realne a ne mitske aktere, alternativne a ne dog-matske perspektive. I da bi se pokrenula blokirana unutra{nja energija.Bez koje se ni{ta na bolje ne moè promeniti. Bolja Evropa Crnoj Gori utome moè pomo}i, ali je u tome ne moè zameniti.


219

[ibica i kuglica

Od svih brojnih neregularnosti, pritisaka i obmana, koje novu dràvnuzajednicu Crne Gore i Srbije prate od samog po~etka, teè pada mo`dajedino jo{ brojniji hor apologeta, koji ovu zajednicu prikazuju u potpunonerealnom odnosno ruì~astom svetlu. Sledi samo ~etiri primera odnosnoaspekta ovog nerealnog prikazivanja.

Prvi primer je sasvim proziran i o~igledan. Pozivaju}i se na rezultateglasanja u parlamentu prilikom usvajanja Beogradskog sporazuma i Usta-vne povelje, apologeti neumorno ponavljaju kako je ta zajednica dobila{iroku parlamentarnu podr{ku, ali pritom uporno zaboravljaju na sasvimsuprotne, proindipendisti~ke rezultate, postignute na op{tim parlamentarn-im izborima, onim od 22. aprila 2001, odnosno od 20. oktobra 2002, kojisu neposredno prethodili usvajanju ovih akata. Na krajnje bizarnu i nepod-no{ljivu ~injenicu, dakle, da je te akte usvojila jedna, u su{tini, nametnu-ta, jednokratna i nelegitimna parlamentarna ve}ina. Zbog toga ve} danastreba upozoriti. Svaki poku{aj da se ova ~injenica i trajno potisne i zabo-ravi, mogla bi biti fatalna upravo za one koji bi ne{to tako poku{ali. Jer bise tada ~itava stvar sa odlaganjem referenduma za tri godine retroaktivnoi definitivno demaskirala kao ona stara va{arska igra iz naslova ovog tek-sta. A to bi ve} bilo previ{e.

Rat i mir: povratak u nultu ta~ku

Drugi aspekt nije ni{ta manje bizaran i nepodno{ljiv nego prvi. Mo`daova povelja odnosno zajednica i jeste najvi{e {to je Crna Gora u ovomtrenutku mogla da postigne, mo`da }e za tri godine Crna Gora kona~no ipostati nezavisna, proces je i dalje otvoren i neizvestan, ali to nije predmetovog teksta. Ono {to ovde i danas posebno iritira, to je nepodno{ljivakoli~ina nekriti~nosti na{ih lobista i apologeta, koji u pona{anjucrnogorskih vlasti u poslednjih par godina ne vide ni nedoslednosti, ni pro-puste, ni gre{ke, ni monopole, ni vlastoljublje, ni uè interese, nego samoi isklju~ivo nekakvu navodno veliku i uspe{nu ve{tinu pregovaranja i poli-ti~ku ve{tinu uop{te. Ali o kakvoj politi~koj ve{tini uop{te moè biti re~ikod onih koji su u poslednje dve godine ~ak dva puta i eksplicitno daeksplicitnije ne moè biti obe}ali pa prekr{ili obe}anje o referendumu.Takve gre{ke ne prave ~ak ni po~etnici. Ne, na{i lobisti i apologeti su pot-puno slepi. Oni prosto ne vide da povelju i zajednicu ne obja{njava nikak-

220

va navodna ve{tina na{ih pregovara~a, nego ne{to {to je u isti mah imnogo dublje i mnogo banalnije. Pogledajte samo sastav koji je bio zapovelju i zajednicu, kao i sastav koji je bio protiv njih, pa }e vam sve bitijasno. Zar vas zajedni~ka slika ne podse}a. Da, upravo tako i gotovo udlaku identi~no. Za povelju i zajednicu bile su stranke rata iz 1991, protivantiratne stranke iz iste godine. Ucena a ne ve{tina majka je ove povelje izajednice.

Manje zlo: pohvala narodu

Tre}i aspekt udvara se direktno narodu ali indirektno opet vlasti. Kao,narod je na poslednjim parlamentarnim izborima glasao za umeren, poste-pen i siguran, a ne za avanturisti~ki i rizi~an hod ka nezavisnosti. Opetnaknadna racionalizacija. I preterana blagonaklonost. Posebno premavlasti. Narod zasluùje pohvalu, ali ne zbog navedenog, nego zbog jednogdrugog, kompleksnijeg i sofisticiranijeg razloga. Mnogi indikatori ukazu-ju na to da su gra|ani Crne Gore na poslednjim izborima za sada{nju vlastprili~no svesno i zrelo glasali kao za manje zlo a ne kao za neko posebnodobro. Ovakav izbor morao bi se po{tovati a ne zloupotrebljavati. Ispodnjega je sloèna, duboka i te{ka kriza privrede, dru{tva i identiteta. Sivaekonomija, deklasirana socijalna struktura, kulturna {izofrenija. I svemanje rezervi i resursa. Zaboravljanje realnosti na kraju bi moglo bitiopasno i za samu vlast.

Nemo} i arogancija: EU i SAD

Koliko god to apologetima i inìnjerima mo}i izgledalo neverovatno, ivelike sile, pa i EU i SAD, prolaze danas kroz svojevrsnu krizu sistema iidentita. Koja, u odnosu na na{u fabuloznu krizu, sigurno zaostaje poteìni, ali ne i po sloènosti i dubini. I koja se sa ovom, zapravo, prepli}ei dopunjuje. Po univerzalnom i interaktivnom mehanizmu dominacije.Tako se ba{ ovih dana namestilo da su ovaj mehanizam jasno mogli davide ~ak i oni koji ina~e imaju problema sa o{trinom ove vrste vida.Kontrast je bio posebno dobar i jak. U isto vreme dok se nemo}no, jasnoi bolno cepala na pristalice i protivnike SAD, u njihovom verovatnom ratuprotiv Iraka i sistema UN, EU je preko ~etrnaest amsadora u Podgoricidemonstrirala zadivljuju}e jedinstvo u borbi protiv odloène ali jo{ uvekmogu}e crnogorske nezavisnosti. «Crna Gora se ne moè pribliìti Evropisama.» I ta~ka. To je taj univerzalni i interaktivni mehanizam dominacije.Po kome je koli~ina arogancije koja se name}e naniè srazmerna koli~ini


221

arogancije koja se trpi odozgo. Odnose izme|u Crne Gore i Srbije, koji sui ina~e optere}eni arogancijom, hegemonijom i nasiljem, ovakav meha-nizam mo`e samo dodatno da iskomplikuje i pogor{a.


222

Zapisi iz Evrolenda

Izvesna udaljenost norme od stvarnosti sasvim je normalna. Deo jesame definicije i funkcije norme. Norma je dizajnirana da uti~e nastvarnost, i zato uvek mora biti u odre|enoj meri ispred nje. Problem sanormom nastaje onda kada ona izgubi ovu neophodnu meru.

Magnet i maska

Umesto da deluje kao magnet, koji stvarnost vu~e u pravom smeru,norma tada postaje maska, koja stvarnost skriva i blokira. Do kona~nogsloma. To je bila putanja i sudbina komunizma, koji je za nama. Ali je toumnogome i putanja i sudbina postkomunizma, koji je pred nama. Samo{to maska ovog drugog vi{e nije komunizam, nego liberalizam.

Problem sa Evrolendom, «evropskom Crnom Gorom», i njenom«neoliberalnom ekonomijom», nije, dakle, u tome {to izme|u ovih pro-jekata i stvarnosti uop{te postoji neka razlika, nego u tome {to je ta razli-ka preterana i manipulativna, pa sve vi{e deluje kao maska, a ne kao mag-net. Iza milozvu~ne retorike «neoliberalne {kole» krije se sasvim suprotnarealnost neokonzervativne, ultraetatisti~ke ekonomije. Jedna vrsta tihogali efikasnog terora dr`ave nad pauperizovanim i nemo}nimstanovni{tvom. Ne, nije preteran izraz. To dobro pokazuje i bolan kontrastizme|u Zakona o oporezivanju li~nih prihoda gra|ana, koji se ve} od apri-la ove godine obru{ava ~ak i na li~ne prihode gra|ana koji `ive ispod lin-ije statisti~ke korpe, i Zakona o oporezivanju ekstraprofita, ~ija je jedna,veoma ograni~ena, nedovoljna i lo{a verzija, povu~ena iz parlamenta, alise nova jo{ nije pojavila, a da li }e, i kada }e, jo{ ne znamo.

Evropa i Afrika

Ovaj kontrast dobro rasvetljava i su{tinsku gre{ku agresivnog ekonom-skog redukcionizma (ekonomizma), koji u ime takozvanih objektivnihekonomskih zakonitosti zanemaruje sve druge aspekte stvarnosti.Socijalna pravda jeste u izvesnoj meri subjektivna i proizvoljna kategori-je, ali su takve i sve druge ljudske vrednosti i tvorevine, pa i takozvaneobjektivne ekonomske zakonitosti, {to mnogi ekonomisti vole da zabo-rave. Izme|u ekonomije i pravde zbog toga uvek postoji izvesna mera

223

napetosti, i to i nije nikakav poseban problem. Problem, i to veliki i opasanproblem, nastaje onda kada ta mera eskalira i dovede do nepodno{ljivogose}aja nepravde i posledi~nog sloma ekonomije. A to je ta~ka kojoj je«evropska Crna Gora» i njena «neoliberalna ekonomija», na àlost, veomablizu.

Najve}a i potencijalno fatalna slabost «neoliberalnih reformi» u CrnojGori moè da se opi{e i mnogo, mnogo jednostavnije. Kao ne samo soci-jalno nepravedan nego i fizi~ki neodrìv miks evropskih optere}enja(poreza) i afri~kih kapaciteta (plata). Da bi prozreli ovu katastrofalnu for-mulu uop{te nije neophodno da ste vrhunski ekonomski ekspert. Ali jesteda ste imuni na slepilo ekonomisti~kog redukcionizma i «neoliberalizma».[to, na àlost, nije slu~aj sa mnogim, pa i vrhunskim ekonomskim eksper-tima.

\avo i njegova senka

Sre}om, uz dogmu «neoliberalne ekonomije», u na{em slu~ajufunkcioni{u i neki drugi, mnogo kompleksniji, pragmati~niji i adekvatnijimodeli. Pored ostalih, i modifikovana verzija ~uvena «~etiri de», prvi putprimenjena u postnacisti~koj Nema~koj, sa svojim savremenim kompo-nentama, Paktom stabilnosti, Partnerstvom za mir i Ugovorom o stabi-lizaciji i asocijaciji. Nakon odre|enih pozitivnih promena u oblasti prva tride, demilitarizacije vojski, denacifikacije propagande i demokratizacijepolitike, kriti~nu ta~ku daljih reformi u Crnoj Gori predstavlja ono posled-nje, ~etvrto de, dekartelizacija odnosno demonopolizacija privrede, oblastu kojoj je najmanje ura|eno, i koju upravo ona «neoliberalna {kola» takouporno skriva i servisira.

Potreba za dekartelizacijom odnosno demonopolizacijom privrede jenesporna. O ovoj potrebi postoji ~ak i izvesna, makar i rudimentarna, svestvladaju}ih aktera. O tome govore njihove sve ~e{}e izjave o povezanostiuspeha reformi i dràvne nezavisnosti za tri godine, kao i njihovo sve~e{}e, utisak je ~ak i iskreno, prihvatanje nevladinog sektora kao partnerau ovom velikom poslu. Utoliko pre treba postaviti pitanje zbog ~ega ondadekartelizacija odnosno demonopolizacija privrede i dru{tva u celininapreduje tako sporo (ukoliko uop{te napreduje). Odgovor na ovo pitanjeje prili~no jednostavan, mada ni od ovog odgovora nije mnogo lak{e.Odgovor leì u onoj staroj sentenci koja upozorava na to kako do sada nijebilo tog |avola koji je uspeo da presko~i sopstvenu senku.


224

Pre i vi{e od svega, DPS je stranka monopola. U tom smislu, optu`beza izdaju su prili~no neadekvatne. Vrh ove partije verovatno jeste i zareforme i za nezavisnost, ali je problem u tome {to je taj vrh jo{ vi{e zasvoje monopole. Samo {to se sada prostor za manevrisanje sasvim suzioako ne i izgubio, pa }e vrh vrlo brzo morati da odlu~i izme|u kratkoro~niha smrtonosnih monopola i dugoro~nih a spasonosnih interesa. Sopstvenihkao i Crne Gore. U ~itavom ovom kontekstu, onaj Zakon o oporezivanjuekstraprofita postaje mnogo zna~ajniji nego {to bi bio u normalnim pri-likama.


225

Dobrovoljci

Podràvaju}i administraciju SAD u borbi protiv «me|unarodnog teror-izma, diktature i oru`ja za masovno uni{tavanje», vlada Crne Gorepridruìla se i me|unarodnoj koaliciji «dobre volje». Ba{ kao {to se ipo~etkom pro{le decenije pridruìla Milo{evi}evim «dobrovoljcima» zaspas «Jugoslavije». Dobro bi bilo kada bi ova analogija bila pogre{na. Ilibar preterana. Ali na àlost nije.

SAD: dràva odmetnik

Sumnja da se iza zahuktale kampanje protiv «terorizma, diktature ioru`ja za masovno uni{tavanje» krije, zapravo, beskrupulozna borba zame|unarodnu dominaciju, naftu i mo}, nije bez osnova. O ovom osnovugovore i velike planetarne demonstracije, prve takve u istoriji, koje sunedavno imale i svoje malobrojne ali hrabre predstavnike pred konzu-latom SAD u Podgorici, zatim velik broj nespornih moralnih autoriteta, odrimskog pape i Gintera Grasa do nekoliko desetina nobelovaca iz samihSAD, kao i najmanje 50% obi~nih gra|ana SAD, koji se tako|e protiveratnim planovima svoje administracije.

Sadam Husein jeste jedan od najgorih diktatora na{eg doba. To, kao iarsenal oru`ja kojim ovaj raspolaè, uostalom, najbolje znaju upravoBu{ovi, êjnijevi i Ramsfeldovi militaristi iz SAD. Sadama Huseina, kaoi Slobodana Milo{evi}a, Osamu Bin Ladena, i mnoge sli~ne, podigli su,naoruàli i pustili u svet upravo oni. I to pre samo par decenija, dakle netoliko davno da bi se moglo zaboraviti. Zato se oni, ~ak i u neprijateljstvu,najbolje slaù. Kao poslednji izotopi hladnog rata. Koji je samo delimi~nookon~an.

Razoruànje uop{te a posebno ono koje se odnosi na oru`je za masovnouni{tavanje jeste neophodno, ali je put koji je za to odabrala aktuelnaadministracija SAD jednako pogre{an i opasan kao i to oru`je. Sistem UNnije savr{en, ni sa stanovi{ta pravde (institucija veta), ni sa stanovi{tapragmatike (sporost i neefikasnost), ali za sada boljeg nema. Koalicija«dobre volje» ruga se zdravom razumu. I ne skriva da joj glavna meta nijereìm Sadama Huseina, nego sam sistem UN. Kakva ironija, SADDòrdà Bu{a Mla|eg na ivici je da postane glavna dràva odmetnik.

226

EU: la`na alternativa

Kada bi iz problemati~nosti jedne automatski sledila neproblemati~nostnjoj suprotstavljene alternative, ratna kampanja aktuelne administracijeSAD bila bi potpuno nesporna. Ali nije tako. EU a posebno francuskosuprotstavljanje SAD u teku}oj ira~koj krizi jeste krajnje neprincipijelno.Koliko ju~e, ovaj isti dvojac, Brisel i Pariz, koji u ira~koj krizi danasopravdano protestuje protiv SAD imperijalizma, nad istorijskim idràvnim pravom Crne Gorom izvr{io je najgrublje nasilje. Ipak, kada semalo bolje pogleda, vidi se kako ~itav sistem funkcioni{e, zapravo, kaojedinstveni neo-imperijalni poredak. Kao ruska lutka, babu{ka. Na vrhu sunajmo}nije SAD, ispod njih mo}na EU, ispod ove Crna Gora, na samomdnu obi~ni mali ~ovek. Ali sve njih povezuje jedno isto pravilo: praved-ni~ki gnev prema gore, bezdu{ni cinizam prema dole.

Crno-bela logika nije dobar saveznik ni u regionalnim i lokalnim okvir-ima. Aktuelnu ratnu kampanju Va{ingtona ne moè da legitimi{e ~ak ni~injenica da se njoj suprotstavlja ozlogla{ena velikosrpska politika, kakoona stara, izvorna, milo{evi}evska i {e{eljevska, tako i ova nova, mutirana,«proevropska», kakvu najavljuje i najnovija interpelacija crnogorskeopozicije. I to ne samo zbog o~igledne neiskrenosti, providnosti i maki-javelizma njene sada{nje toboè anti-ratne retorike, nego jo{ vi{e i zbogodlu~uju}eg doprinosa kojeg je njena mala krvava imperija, Velika Srbija,tokom olovnih devedesetih, dala uspostavljanju i u~vr{}ivanju modifiko-vane posthladnoratovske SAD i evro-atlanske globalne imperije.

Crna Gora: igra o~ajnika

I {ta ostaje na kraju. Ili na dnu. Kada se odbace svi gore navedenirazlozi, ostaje jo{ samo varljiva nada da ona podr{ka s po~etka ovog tek-sta mo`da radi za nezavisnost Crne Gore. To je, u stvari, i glavna sugesti-ja koja moè da se pro~ita izme|u redova. Masovna frustracija, pa i ozlo-je|enost zbog briselske nepravde, u Crnoj Gori jo{ uvek je toliko jaka, dasigurno ima dovoljno onih koji u to mogu poverovati.

Ali stvar objektivno ne stoji dobro ni sa ovom sugestijom odnosno razl-ogom. âk i ukoliko se odbaci razlog etike, koji bi mogao da se formuli{ei kao «No Blood For Independence» (Ne krv civila Iraka za nezavisnostCrne Gore), naime, stvar Crne Gore ne spa{ava ni onaj drugi razlog, razlogpragmatike, odnosno realpolitike. U pravu je Nikolas Vajt iz Me|unaro-dne krizne grupe. Situacija u kojoj bi SAD, sutra, u znak zahvalnosti zbog


227

podr{ke u ira~koj krizi, separatno, konfrontiraju}i se sa EU, podràle neza-visnost Crne Gore, veoma je malo verovatna, i u tako ne{to moè da sepouzda samo onaj ko je prili~no ograni~en ili neobave{ten.

Za vlast u Crnoj Gori, me|utim, moète re}i sve, samo ne ovo posled-nje. Podr{ka s po~etka ovog teksta jeste igra o~ajnika, ali taj o~ajnik nijenezavisna Crne Gora, nego vlast sama. Ogoljena i slaba.


228

Anatomija zlo~ina

Ko je ubio Zorana \in|i}a? Anatomija ovog zlo~ina ima najmanje trisloja: povr{inski sloj organizovanog kriminala, dublji sloj zlo~ina~kogreìma, i najdublji sloj velikodràvnog nacionalizma.

Organizovani kriminal

Naravno da je atentat na srpskog premijera delo organizovanog, ~akveoma dobro organizovanog kriminala. To mogu da vide ~ak i potpunilaici. Ali je svako nastojanje da se ubistvo Zorana \in|i}a prikaè samo iisklju~ivo kao stvar organizovanog kriminala, ~ak kao neka vrstaunutra{njeg namirivanja ra~una, o~igledna politi~ka konstrukcija, la` iuvreda.

Pretpostavimo da ovo ubistvo jeste osveta zbog neispunjenih ~etvrtook-tobarskih garancija. Ali ~ak i tada, stvar je jasna. âk i tada, naime, jasnoje da Zoran \ini} nije ubijen zbog toga {to je bio sa, nego, upravo obrnu-to, zbog toga {to je bio protiv ganga. Tako da ni o kakvom unutra{njemnamirivanju ra~una ovde ne moè biti re~i.

Ali je gang samo produèna ruka vrhovnog ubice iz Haga. Da ni{tadrugo nije ostvario u svojoj kratkoj politi~koj karijeri, ubijeni srpski pre-mijer zasluìo bi mesto u Aleji velikana, i samo zbog toga {to je na{egvrhovnika onog dana izru~io Ha{kom tribunalu. To isto izru~enje,me|utim, upu}uje nas i na onaj drugi, dublji sloj ovog atentata.

Zlo~ina~ki reìm

To je sloj «ostataka» starog reìma. Danas ve} mnogi samokriti~ki priz-naju fatalnu tranzicionu gre{ku {estog oktobra. Koja se sastoji u tome {to«ostaci» starog reìma odmah nakon petog oktobra nisu temeljito uklon-jeni iz celokupnog dràvnog, posebno represivnog, vojnog i policijskogaparata.

Ipak, svest o gre{ci naj~e{}e ne prati i dovoljno o{tra, duboka i ta~nasvest o svim razli~itim uzrocima i dimenzijama gre{ke. Po pravilu, kaomotiv gre{ke navodi se samo legalisti~ki strah od revolucije, nasilja i

229

revan{izma. Ali se pri tom gotovo i ne pominje ono {to zapravo i nijenikakva gre{ka, nego je samo «gre{ka», odnosno mimikrija, maskiranje iprikrivanje jedne komponente, koja je zajedni~ka starom i velikom delunovog reìma. To je ujedno i onaj tre}i, najdublji i najopskurniji slojzlo~ina dvanaestog marta.

Velikodràvni nacionalizam

To je Velika Srbija. Istorija dugog trajanja. Ubica bez lica ili ubica sahiljadu lica. I naj{iri mada naj~e{}e samo pre}utni konsenzus izme|ustarog i velikog dela novog reìma. Koji se nakon petog okobra samoprepakovao i po~eo na{iroko prodavati a bogami i kupovati kao novi ili«demokratski nacionalizam».

U krajnjoj liniji, i u najdubljem smislu te re~i, Zorana \in|i}a ubio jeupravo ovaj konsenzus. I to je ovaj konsenzus objavio dok se telo ubijenogjo{ nije ni ohladilo. Najpre, u liku onog slu`benika MIP-a, koji je Karludel Ponte proglasio za personu non grata. Zatim, u liku onog mitropolita,koji je, onako {ifrirano, zavereni~ki i osvetni~ki, «podsetio» na «devoj-~ice» iz Milo{evi}eve ubila~ke propagande. Najzad, i u liku VojislavaKo{tunice, koji je kao «najmanje lo{e re{enje» za nastalo stanje predloìoformiranje koncentracione vlade.

Koncentraciona vlada nije nepoznat model. U aktuelnom i konkretnomkontekstu, me|utim, koncentraciona vlada Vojislava Ko{tunice bila bisamo politi~ko zata{kavanje. Ko, naime, moè da zaboravi da je upravoVojislav Ko{tunica, u svojstvu predsednika SRJ, do poslednjeg dana man-data, to jest do samo dan-dva uo~i atentata, bio glavni za{titnik, pa za{toto otvoreno ne re}i, na taj na~in i pomaga~ odnosno sau~esnik, istih onihstruktura i funkcionera starog reìma, posebno njegovog represivnog,vojnog i policijskog aparata, koji se danas osnovano sumnji~e za infra-strukturu i logistiku ubistva srpskog premijera.

Veliki problem

Ali ni samo vanredno stanje nije re{enje bez mogu}ih komplikacija iproblema. I to ne samo zbog poznatih opasnosti koje jedno ovakvo stanjeredovno donosi, nego jo{ vi{e i zbog sasvim specifi~nih politi~kih traumai problema, koji pritiskaju i gu{e dana{nju Srbiju. Pravi problem Srbijedanas nije problem policije nego problem politike.


230

Boriti se protiv organizovanog kriminala, pa ~ak i protiv «ostataka»starog reìma, a istovremeno i dalje prihvatati, hraniti i branitivelikodràvni, odnosno velikosrpski nacionalisti~ki projekt, to je formulaza produènu nesre}u i lo{u beskona~nost Srbije. Formula koja je, naàlost, sna`na, ako ne i vladaju}a, i u dana{njoj, postmilo{evi}evskoj ipost|in|i}evskoj Srbiji.

Podsetimo, u poslednjih dve i po godine, od petooktobarskog prevratado danas, ka ovoj formuli najpre je odbegla DSS Vojislava Ko{tunice,koja se od te formule zapravo nikada nije ni odvojila, a zatim, za ovom,makar i samo u naznakama i delimi~no, DA Neboj{e ~ovi}a, DCDragoljuba Mi}unovi}a, G17 Miroljuba Labusa, i jo{ nekoliko ~lanica«izvornog DOS».

Najva`nije i najteè pitanje ovde i danas glasi: da li je mu~ko ubistvoZorana \in|i}a moglo da otrezni makar ove poslednje, DA, DC i G17,ako ne i one iz DSS? Od odgovora na ovo pitanje u najve}oj meri zavisibudu}nost Srbije. I ne samo Srbije.


231

Tupost sile

«[ok i strahopo{tovanje». Sila i tupost.

Ovoj planeti, i ovoj zemlji, imaginacija nikada nije bila potrebnija, anikada je nije bilo manje, nego {to je ima danas. I to je ono {to je najopas-nije.

Nekontrolisana sila zaglupljuje. Mala malo, srednja srednje, apsolutnaapsolutno. Ko ima silu, naj~e{}e ne razmi{lja o alternativi. A ko nerazmi{lja o alternativi, taj uop{te ne razmi{lja. U~inak je neizbeàn.Inteligencija atrofira.

Samoobmanjuju}a mo}

Do pred sam po~etak Drugog zalivskog rata, eksperti za svaku prilikujo{ su se koliko toliko i trudili da dokaù nepostoje}i me|unarodnopravnilegalitet ovog rata. Danas ~ak ni to. Sila i ni{ta.

I nova preraspodela svetske mo}i. Boànsko isku{enje stvaranja sveta.Te{ko ~ak i za najbolje i najinteligentije na ovoj planeti. O Dòrdù Bu{uMla|em da i ne govorimo. Anegdote o njegovom kvocijentu ve} su stek-le svetsku slavu.

Ipak, ìvopisnost jednog lika, pa makar to bio i predsednik najmo}nijesile na svetu, ne bi smela da zamagli uvid u dublji nivo problema. A to jeonaj o kojem je pisao jo{ Maks Veber. Ludilo ili «demon vlasti». Tupostili, ako ho}ete ba{ narodski, glupost je samo spolja{nji izgled stvari.

Recimo za trenutak da su na{i eksperti u pravu, mada mi znamo da nisuu pravu, naime da pravo, to jest me|unarodno pravo uop{te nije va`no, da~ak i ne postoji, odnosno da ne treba da postoji. Ali, pamet na{ih eksper-ata pada i na terenu na kojem oni misle da su suvereni. Na terenu bezbed-nosti. I to i one nacionalne, a ne samo one kolektivne i me|unarodne. Isamih SAD, a ne samo slabih i zavisnih dràva periferije.

Erozija me|unarodnog pa i evroatlanskog poverenja, slabljenje svetskekoalicije za borbu protiv terorizma, uzajamno snaènje SAD militarizma iislamskog i drugog fundamentalizma, regrutovanje novih generacija

232

o~ajnika i ekstremista, najzad i pove}anje a ne smanjenje rizika od totalnoguni{tenja, ovo je samo deo one «previsoke cene» Drugog zalivskog rata nakoju je ovih dana upozorio i Zbignjev Bèìnski. A za ovog gospodinamoète re}i sve samo ne da je u ovoj oblasti laik ili «pacifist».

Ljudi iz aparata

Vaàn deo na{e pri~e su i ljudi od struke. Eksperti za silu, inènjerismrti, tanatolozi. Spremni da opravdaju svaku akciju vlasti. I to bez obzi-ra na cenu i koli~inu proizvedene gluposti i nesre}e. Po~etkom pro{ledecenije, to su bili «idealist» Frensis Fukujama i «realist» SemjuelHantington, danas su to uglavnom «realisti», posebno dva Roberta, Kaganiz SAD i Kuper iz UK. Ko se jo{ se}a Memoranduma SANU?

Ne treba generalizovati. Motivi na{ih eksperata su razli~iti. Ima tu iube|enja. îni se da ipak preovla|uje ono {to je jo{ Karl Poper nazvao«oboàvanjem mo}i». Bliskost sa vla{}u, ili ~ak lociranost u njenim apara-tima, ovo oboàvanje samo u~vr{}uje. Frensis Fukujama je bio slu`benikStejt dipartmenta, Robert Kuper je trenutno u briselskim kancelarijama.Toliko o njima i sli~nima kao «intelektualcima». I o EU kao«demokratskoj alternativi» SAD imperiji.

Neokonzervativizam Roberta Kagana i Roberta Kupera, u njegovojnajeksplicitnijoj i najgrubljoj formi, smenjuje idealizam FrensisaFukujame, i to je mo`da jedino {to je zna~ajno i zanimljivo u njihovimtekstovima. Ina~e, ogromni zjap, praznina, odsustvo bilo kakve ideje ismisla, ni{tavilo ispunjeno prostom racionalizacijom mo}i i sile kao takve,jedna vrsta veoma rafiniranog neofa{izma a ne samo nekolonijalizma ineoimperijalizma. Totalna dekadencija.

Odbrana Zapada

A one koji misle da je demokratija sama po sebi dovoljna odbrana odsvakog zla i isku{enja vlasti jo{ jednom valja podsetiti i upozoriti nadvostruku, dèkilihajdovsku prirodu, du{u i kontradikciju Zapada. Uposlednjih nekoliko vekova, ovaj mega-entitet, super-sistem, hiper-civi-lizacija, jeste bio izvor najveli~anstvenijih dela ljudskog razvoja, ali je istotako bio i izvor njegovih najdestruktivnijih snaga. Kolonijalizam, imperi-jalizam i fa{izam, jednako kao i demokratija, liberalizam i socijalizam,delo su ovog krajnje kompleksnog i kontradiktornog entiteta.


233

âk i povr{nom posmatra~u stvari, jasno je da Dòrd` Bu{ Mla|ireprezentuje upravo ovu drugu, tamnu stranu Zapada. Njegov najgori inajopasniji deo. Jedna vrsta reakcije Istoka na ovu komponentu Zapada,me|utim, jednako je tamna i opasna. Zapadnja~ka i antizapadnja~ka his-terija, arogancija i rasizam, militarizam i terorizam, uzajamno se hrane.Deca su jednog istog sveta. Zbog toga pravi prijatelji SAD i Zapada nisusmeli da podrè Dòrdà Bu{a Mla|eg i Tonija Blera. Kao {to nepodràvaju ni njihove ratne prijatelje-neprijatelje, Sadama Huseina iOsamu Bin Ladena.

U vremenima opadanja uloge prava raste zna~aj morala. Moral je ijedan od retkih ako ne i jedini domen unutar kojeg su veliki i mali stvarnoa ne samo retori~ki ravnopravni. I blagosloveni, u biblijskom smislu re~i.Kao vesnici jednog uistinu novog i boljeg sveta. Zbog ~ega onda malaCrna Gora ni ovog puta nije dobro izabrala? I da li u tome jo{ uvek moène{to da popravi?


234

îste ruke

Povodom sve brojnijih indicija, sumnji i optu`bi da je u ubistvo Zorana\in|i}a, direktno ili indirektno, upleten i sam Vojislav Ko{tunica,najlak{e je re}i ono {to zna svaki pravnik, naime da je svako nevin dok sepravosna`nom sudskom presudom ne dokaè suprotno. Ali je na{ problemu tome {to je put do takve presuda i vladavine prava uop{te ovde jo{ uvekdug i neizvestan.

Odbijanje

Ovaj put je dug i neizvestan najpre i najvi{e zbog stanja u samoj Srbiji,koje je i dalje krajnje ambivalentno, kontradiktorno i nestabilno.Istovremeno sa o~iglednim znacima otre`njenja, naime, u Srbiji je i daljeprevi{e onog istog starog velikodràvnog odnosno velikosrpskog konsen-zusa koji je ubio premijera. Pri ~emu se na sti{anoj ali neugasloj vatri ovogkonsenzusa jo{ uvek greju ne samo stare partije i snage, SPS, SRS, DSS,SANU i SPC, da pomenemo samo one najpoznatije, nego i deo reform-skog DOS-a i Vlade Srbije. Kako druga~ije da se shvate najnovije izjaveDragoljuba Mi}unovi}a, Neboj{e ôvi}a i Gorana Svilanovi}a, koje ovihdana ne uzimaju u za{titu samo krivi~nopravnu pretpostavku nevinosti,nego i strana~ku i ukupnu politiku Vojislava Ko{tunice.

A Vojislavu Ko{tunici moète da zamerite sve, samo ne da je bionetransparentan, neiskren i nedosledan. Od Ha{kog tribunala kao «peterupe na svirali», preko do zuba naoruànih Crvenih beretki na ulicamaBeograda kao «lekara u njihovim radnim odelima», pa sve do «~istih ruku»posle ubistva premijera, presednik DSS je svoje su{tinske politi~ke stavoveuvek saop{tavao otvoreno i eksplicitno. Kada se bolje pogleda, vidi se dasu «~iste ruke» Vojislava Ko{tunice, zapravo, «~iste ruke» onog istog neu-gaslog konsenzusa, koji u poslednjih deset-petnaest godina tako brutalnoubija i razara, te koji isto toliko dugo i uporno odbija da to prizna sebi idrugima. I koji zbog toga i moè da veruje i govori kako ima «~iste ruke».

Zata{kavanje

Uostalom, «~iste ruke» Vojislava Ko{tunice su i «~iste ruke» delame|unarodne zajednice. Onog koji je, zbog odre|enih politi~kih razloga,

235

interesa i oportunizama, od po~etka pruào podr{ku velikosrpskom pro-jektu, a zatim i zata{kavao njegove zlo~ine. Pa smo tako dobili ~itavu lep-ezu me|unarodnih prinuda i obmana, od Slobodana Milo{evi}a kao«glavnog faktora mira na Balkanu», preko Vojislava Ko{tunice kao«demokratskog lidera Istoka i Zapada», sve do Beogradskog sporazuma,Ustavne povelje i Nove dràvne zajednice.

Najzad, «~iste ruke» Vojislava Ko{tunice su i «~iste ruke» velikosrpskeCrne Gore. I to najpre one stare, koja je u Crnoj Gori i danas toliko jaka,da ima ha{kog Slobodana Milo{evi}a za gospodara, u poslednjoj anketiCEDEM-a, u januaru ove godine, plasiranog na visokom petom mestunajpopularnijih politi~ara u ovoj republici, i to odmah, i sa nevelikimzaostajanjem, iza ~etiri lidera vladaju}ih DPS i SDP. A zatim i one nove,odnosno one obnovljene, stare-nove kripto-koalicije DPS i SNP, koju jeisforsirao i u same temelje Nove dràvne zajednice ugradio niko drugi doHavijer Solana odnosno EU.

Udar

Odmah nakon ubistva Zorana \in|i}a, jedan iskusni vojno-politi~kianaliti~ar upozorio je na to kako treba sa~ekati nekoliko dana da bi sedobio odgovor na pitanje da li je to ubistvo bilo samo jedan izolovanizlo~in ili po~etak dràvnog udara. Ni vi{e od mesec dana od ubistva,me|utim, odgovor na postavljeno pitanje nije do{ao. Opasnost oddràvnog udara u Srbiji je produèna a ne prevazi|ena.

Ova opasnost je produèna a ne prevazi|ena zbog onog tihog ali{irokog i sna`nog velikodràvnog odnosno velikosrpskog konsenzusa,odbijanja i zata{kavanja o kojem je ovde bilo re~i. Verbalno, srpskireformisti danas uìvaju {iroku podr{ku u zemlji i svetu, realno, a poseb-no u zamra~enim uglovima unutra{nje i me|unarodne realpolitike,me|utim, njihova pozicija je mnogo teà, ranjivija i opasnija.

Pozitivne promene na koje su ukazala poslednja ispitivanja javnogmnjenja u Srbiji nisu bez zna~aja, ali ih ne treba ni preceniti. Nagli usponna vrh stranke ubijenog premijera, kao i isto tako nagli pad popularnostistranke njegovog rivala «~istih ruku», jeste znak izvesnog politi~kogozdravljenja, ali se i ovo ozdravljenje brzo moè pokazati kao varljivo,kratkotrajno i prolazno, ukoliko reformisti ne budu znali {ta sa njime daurade.


236

Promena

A pokaza}e da ne znaju {ta sa njime da urade, ukoliko i ovog puta, kaonekoliko puta do sada, umesto hrabrog raskida, ponovo sklope «ugovor sa|avolom». Naprotiv, tek nakon definitivnog razvrgavanja ovog ugovora,potpunog rasvetljavanja velikodr`avnog odnosno velikosrpskog «zajed-ni~kog kriminalnog poduhvata», te pune saradnje sa Ha{kim tribunalom utom pravcu, dobi}e jo{ ve}u i trajnu podr{ku gra|ana.

I stvarno nezavisno sudstvo, pravnu dr`avu i vladavinu prava. I pravos-na`ne sudske presude koje }e se po{tovati kao zakon, i zakone koji ne}ebiti samo zaklon za begunce od pravde. I prave a ne la`ne legaliste. I zaista~iste a ne samo «~iste ruke».


237

Povratak

Povratka u istoriji nema. Niti ga moè biti. To su dobro znali jo{ stariHeleni. Panta rei, sve te~e, sve se menja. Zato je i «povratak u evropskuporodicu naroda» neta~an opis onoga {to se stvarno dogodilo u Strazburupre mesec dana.

U slu~aju «Srbije i Crne Gore» povratka nema, niti moè biti, me|utim,i zbog jo{ jednog, mnogo konkretnijeg razloga. Moè li se govoriti opovratku ne~ega ~ega nikada nije bilo? Naravno da ne. A, to je bar nes-porno, sve do 2002-2003, ne{to tako kao «Srbija i Crna Gora», u istorijinije postojalo.

Protektorat

Sve do Dejtona 1995, Crna Gora i Srbija, kao i ostale postju-goslovenske zemlje, jo{ uvek su mogle da budu kooperativne ili nekoop-erativne, jer su jo{ uvek imale koliko toliko unutra{nje i spolja{njeautonomije. Nakon Dejtona, sve one, osim Slovenije, padaju u jednonovo, neslobodno ili poluslobodno stanje, u kojem je «kooperativnost»samo eufemizam za ne{to mnogo gore. Padaju u protektorat. Neobjavljen,polu, meki, kvazi, atipi~ni, kako god, ali protektorat.

Na{i i evropski zvani~nici ne vole re~ «protektorat», jer ona delegiti-mi{e. Ali, ako laè koza, ne laè rog. Dobra ilustracija za to je i aktuelnainicijativa za skra}enje procedure prijema SCG u EU. Ni dvadeset~etirisata od obnarodovanja ove inicijative od strane samog predsednika novedràvne zajednice, usledio je promptan, arogantan i neprijatan odgovor odstrane jednog obi~nog briselskog portparola. I to je to: nivo, sadràj, ton.Voleli vi tu re~ ili ne.

A od protektorata ovde i danas postoji samo jedan lo{iji odgovor, i onnam je isto tako dobro poznat. Agresivni nacionalizam, la`ni patriotizam,me|unarodna izolacija, logor i rat. Odgovor, uostalom, koji je rodio ovajprotektorat. Zbog toga je marginalizacija la`nih patriota i ratnih nacional-ista jedna od retkih dobrih stvari koja se kod nas dogodila u poslednjihnekoliko godina.

Ali nije dobra ni jedna vrsta nekriti~nosti, inferiornosti i pasivnosti

238

prema protektoratu, koja je danas toliko ra{irena u Crnoj Gori. Ovaj pro-tektorat danas jeste na{a nu`nost, ~istili{te i kazna, to uop{te nije sporno,ali valjda nije sporno ni to da bi on za nas morao biti samo nu`no i privre-meno zlo, i samo na{ drugi najlo{iji, ne i na{ najmanje lo{ izbor i odgov-or. Ali za ovakvu svest je potrebna dobra orijentacija. A kakva je na{a ori-jentacija u istorijskom vremenu i prostoru?

Imperija

Pre par godina, u jednom od najboljih izve{taja o postjugoslovenskojCrnoj Gori, ESI je ukazala na veliku i izazovnu sli~nost izme|u fakti~keiako jo{ ne i me|unarodno priznate samostalnosti Crne Gore u periodukoji je prethodio Berlinskom kongresu 1878, i isto tako fakti~ke ali nepriz-nate samostalnosti Crne Gore u periodu koji je prethodio Beogradskomsporazumu 2002. Ukoliko Crna Gora za tri-~etiri godine do|e i do punogme|unarodnog priznanja, a {anse za to nisu manje od 1:1, ESI analogijaizme|u postotomanske i postjugoslovenske putanje Crne Gore bi}e jo{uverljivija.

Ali je isto tako mogu}e da se sa Crnom Gorom dogodi i jedna sasvimdruga, druga~ija, ~ak suprotna analogija. Negativna a ne pozitivna evolu-cija. Gubitak za du`e vreme ili za uvek a ne priznanje nezavisnosti. I uta-panje u neku od vanjskih imperija. Kao {to se to dogodilo krajem XVveka, kada se Crna Gora Crnojevi}a utopila u nadiru}e Osmansko carstvo.Jo{ izazovnija, analogija bi u ovom slu~aju bila otomanska a ne posto-tomanska.

Zahvaljuju}i kriti~koj istoriografiji, danas ~ak i oni koji nisu profesion-alni istori~ari dobro znaju: za neobi~no brzu ekspanziju Otomanskogcarstva na Balkanu u ~etrnaestom i petnaestom veku, nije bila manjezaslu`na slabost, istro{enost i okrutnost doma}ih vladara i nameta, teposledi~no nezadovoljstvo, o~aj i defetizam seljaka i podlo`nika, negovojna snaga anadolijskih osvaja~a. Sli~nost sa dana{njom Crnom Gorom,njenim gospodarima i podlo`nicima, spolja{njim pretnjama i unutra{njimnametima, o~igledna je i velika.

Pozitivna ili negativna, «postotomanska» ili «otomanska», slobodna ilivazalna, odgovor na pitanje kakva }e biti Crne Gora, pa i da li }e je uop{tebiti do kraja ove decenije ili veka, krajnje je slo`en i neizvestan. NakonDejtona, ovaj odgovor od Crne Gore zavisi samo jednim delom. Drugim,mo`da ~ak i ve}im delom, on zavisi od ishoda sve intenzivnije dinamike


239

svetskog sistema. A ova je i sama krajnje kompleksna, ambivalentna ikontradiktorna.

Drugi zalivski rat ovu dinamiku je samo razgolitio. Danas se ve}mnogo jasnije vidi: postnacionalni svet XXI veka bi}e demokratski iliautoritaran, izgra|en na vladavini prava ili idolatriji sile, kao zajednicaslobodnih naroda ili imperija nasilnika i vazala. U onom prvom bi}e mestai za slobodnu Crnu Goru, u ovom drugom ne}e biti slobode ni za koga. Toje jedino {to je izvesno. Sve ostalo je iluzija. Pa i kada nosi tako zavodljivnaziv kao {to je «koalicija voljnih». Zaista, voljnih za {ta?


240

Unutra{nja strana protektorata

Smanjena spolja{nja sloboda, plus pove}ana unutra{nja autoritarnost,jednako su{tinska degradacija ìvota. Nakon «uspe{nih» predsedni~kihizbora, ova formula je i u Crnoj Gori postala o~igledna.

Dosada

Na povr{ini vlada dosada. Kao da ekonomija i dru{tvo nisu na ivicikolapsa.

Najpre, sami predsedni~ki izbori. Izbori za ni{ta. Najnezanimljiviji inajdosadniji do sada. I to, naravno, ne zbog nekog naglog porasta, kako topoku{avaju da prikaù pobednici, nego, sasvim obrnuto, zbog slabljenja,pa ~ak i gotovo potpune istro{enosti svake unutra{nje ideje i snage. Zbogtoga je i malo verovatno da }e pobednici biti u stanju da onaj «manjak» od35 000 glasova shvate kao upozorenje.

Zatim, degradacija medija. Ne zaboravimo, mediji su samo ogledaloìvota. Nakon velikih, «herojskih» tema, nezavisnosti i referenduma, sivi-lo birokratskih name{tenja. Predsednici i podpredsednici, ministri izamenici, ambasade i ambasadori. Kadrovska kombinatorika koja sesamoprikazuje kao ozbiljna politika. Drama nomenklature kao nacionalnadrama. Praznina kao pri~a.

Kona~no, i ljudi iz agende. Kao bi}a sa druge planete. Obavezno odelo,plavi pano, dràvni grb. Pripremljen tekst, nadmo}an osmeh, «evropskabudu}nost» sa kojom nema diskusije. Marketing. Da, upravo marketingmoè da objasni i jednu zaista egzoti~nu anomaliju. înjenicu da je uanketi koju je u aprilu ove godine sproveo CEDEM «poverenje u reforme»izrazilo samo 28,9%, a da je u anketi NDI sprovedenoj u isto vreme, pazisad, «veru u agendu» izjavilo ~ak ~itavih 60% ispitanika.

Reket

Narko-efekat politi~kog marketinga nije bez zna~aja. Kao i kod obi~nihoperacija, tako i ovde, on treba da obezbedi neophodno mirovanje. Ali, onne moè da zameni samu operaciju. U na{em slu~aju, to su su{tinske,

241

dubinske i strukturalne reforme. A ovakvih reformi ne moè biti bez min-imalne politi~ke volje, konsenzusa i demonopolizacije.

Reforme bez navedenih pretpostavki prosto nisu odrìve. Ne barem kaopozitivne promene. U odsustvu minimalne saglasnosti i participacije, onese neizbe`no pretvaraju u narkotik za negativne promene. Za retardaciju ane tranziciju, kartelizaciju a ne demonopolizaciju, segregaciju a nedemokratizaciju. âst izuzecima, recimo i onim u oblasti obrazovanja,najve}i deo reformi u Crnoj Gori jo{ uvek ima upravo ovakav, negativani represivan karakter i smer.

Dobar primer za ovo je i porez na ukupni prihod gra|ana. Koji je kodnas kao pravi dràvni reket. I kao porez na siroma{tvo. U normalnimzemljama, ovaj porez pla}aju imu}nije klase, kod nas sirotinja iz zone sta-tisti~ke korpe. I to dok dugo najavljivani Zakon o porezu na ekstraprofit,koji je, kod nas, zapravo, ratni i genocidni profit, jo{ uvek nije ni donet, akamo li primenjen.

Ili Zakon o {trajku, koji je pripremljen u potaji, i koji je upravo zbogtoga ve} izazvao sumnju da je donet radi gu{enja jednog konkretnog {tra-jka, a ne radi regulisanja industrijskog konflikta kao takvog. Primera, naàlost, ima na svakom koraku. Pa se tako pokazuje kako se ispod onepovr{inske dosade odvija zapravo dubinska i negativna mutacija sistema.Ispod proklamovane, realna agenda. «{vajsovanje» turbo-kapitalizma. Uzstalni i sve ve}i rizik od totalnog sloma i raspada svakog sistema.

Aksiom

U ovakvim uslovima, govoriti o «apsolutnoj vlasti» i «politi~koj stabil-nosti», pre je stvar cinizma, nego uverenja. Kontrola svih institucija vlasti,apsolutna ve}ina, odgovaraju}i procenti, u na{im uslovima pre su kaovi{ak leukocita, nego kao dokaz vitalnosti.

I na kraju, jo{ samo jedna mala neobi~nost. Nakon {to je u Crnoj Gorido{lo do (samo)razaranja opozicije, jedini faktor, koji je jo{ u stanju daza{titi dru{tvo od totalnog DPS monopola, jeste SDP, mla|i i slabiji koa-licioni partner. U izvesnom smislu, kao da se standardna politi~ka dinami-ka vlasti i opozicije, ovde prenela i preobukla u odelo koalicije.

A da ni u ovoj dinamici nije monotono, moè da se zaklju~i iz sve~e{}ih varnica koje dolaze sa te strane. Na stranu raspodela «mesta» u


242

aparatu, mnogo zna~ajnije su iskre koje izbijaju povodom monopola.Recimo, samo dve indikacije, ~injenica da se problemi i sporovi javljajuisklju~ivo u ministarstvima koja vodi SDP, kao i ni{ta manje zanimljivaporuka «Britanskom stipendisti», lideru SDP, da pazi {ta radi.

O DPS je te{ko suditi spolja, zato {to ova partija jo{ uvek funkcioni{ekao tajno bratstvo, a ne kao moderna politi~ka organizacija. Ipak, rezultatiposlednjih predsedni~kih izbora, indiciraju da DPS u odnosu na SDP vi{eblefira nego {to stvarno ima jake karte. Bilo kako bilo, èli li da ostaneverna svojoj osnovnoj ideji, socijal-demokratiji i nezavisnosti, SDP ovompritisku ne sme da podlegne.

Do skoro je vaìo aksiom: bez DPS nema reformi i nezavisnosti. Naàlost, sve je vi{e znakova koji govore o tome da se ovaj aksiom bliìsvom kraju, pa i preokretu: da upravo sa ovakvim, ultramonopolisti~kimDPS, nema ni reformi ni nezavisnosti. A u tom slu~aju, gubitnik bi mogaobiti samo SDP.


243

Vitezovi i konju{ari

Odsustvo spolja{njeg protektora, u liku ovog ili onog visokog pred-stavnika, ove ili one velike sile, uz istovremeno sna`no, gotovo opsesivnoinsistiranje na odràvanju privida, po kojem, toboè, sve klju~ne odluke,zaista, donose lokalne vlasti i vlade, predstavlja jednu od najve}ihbizarnosti i atipi~nosti na{eg malog «postmodernog» protektorata. Ovojvrsti insistiranja, odnosno bizarnosti i atipi~nosti, pripada i nedavna izja-va Gorana Svilanovi}a, ministra inostranih poslova nove dràvne zajed-nice, u kojoj je ovaj, onako malo sa visine, i uz neskriven prekor zbognavodno preteranog bavljenja pitanjima raspodele ambasadorskih mesta,crnogorskoj diplomatiji preporu~io da se malo vi{e pozabavi sloènimpitanjima spoljnopoliti~kih prioriteta zajednice.

Nije nego. Kao da o tim prioritetima ova zajednica danas uop{teodlu~uje. Primer Stalnog me|unarodnog krivi~nog suda, koji je u svojojizjavi apostrofirao i sam ministar inostranih dela, to najbolje pokazuje.Pritisci SAD, pa i EU, u vezi sa ovim sudom, danas su ve} toliko o~igled-ni i grubi, da treba imati zaista previ{e ma{te, pa u vezi sa tim upotreblja-vati tako sofisticirane izraze kao {to su spoljnopoliti~ki prioriteti i tomesli~no. Stvar je, naime, mnogo prostija, i najbolje ju je izrazio jedan ~lanMe|unarodne krizne grupe, dodu{e za Bosnu i Hercegovinu, ali u su{tin-ski identi~noj situaciji, pa stoga sa mogu}no{}u pune primene i na Srbijui Crnu Goru. «No choice country,» zemlja bez izbora, bila je kratka, suro-va, ali ta~na dijagnoza ove stvari, nakon {to je vlada BiH nevoljno prih-vatila ucene Bu{ove administracije.

Stalni me|unarodni krivi~ni sud dobar je lakmus i za {ire regionalne, pai svetske i istorijske procese. Recimo, zar je mogu}e da se ne primeti kakoje Slovenija jedina od svih {est republika biv{e SFRJ koja je imalakapaciteta da odmah, bez velikog premi{ljanja, direktno i ekplicitno odbi-je ucene Dòrdà Bu{a Mla|eg. A nema ni deceniju i po od kako suvelikosrpski rasisti i propagandisti upravo Slovence agresivno i bu~novre|ali kao «austrijske konju{are». Pa ima li u Srbiji i Crnoj Gori danasuop{te ikoga ko }e se toga setiti, i sebi i drugima iskreno postaviti pitan-je: ko je sada vitez a ko konju{ar? I to ne zbog Slovenije i Slovenaca, onisu svoj problem najve}im delom ve} re{ili, nego zbog nas samih. Da sutra,ili ve} danas, ne bi opet bili `rtve sopstvenih gluposti i bahatosti. Pa makari pod zastavom «Nove Evrope» Donalda Ramsfelda odnosno aktuelneadministracije SAD.

244

Zadovoljni sa razlogom

«Jako, jako zadovoljni.» Ovako je glasila ona neumerena, pa i neukus-na izjava iz Soluna, koja je izazvala najvi{e pa`nje i iritacije. Ipak, sa kri-tikom ne treba previ{e ùriti. Kada se malo bolje pogleda, vidi se dadoma}i i me|unarodni vrhovnici, u stvari, i imaju razloga da budu zado-voljni.

Uzmite samo neobi~no egzaltiranog predsednika nove dràvne zajed-nice SCG. Dok se Slobodanu Milo{evi}u sudi u Hagu, SvetozaruMarovi}u ukazuju se najvi{e dràvne po~asti. A sve do prelomne 1997-1998. oni su ipak bili zajedno. U onom istom «zajedni~kom poduhvatu»koji je danas na tako lo{em glasu. Pa ko na Marovi}evom mestu onda nebi imao onaj osmeh.

Ili, ve~ito nasmejani Havijer Solana. Verovatno i sam [panac zna da dosmirivanja na Balkanu nije do{lo ni zbog kakve toboè nove i efikasnepolitike EU, jer takve u ovom regionu do sada nije bilo, nego zbogtrenutnog «zamora» destruktivnih snaga, ali ba{ se nekako tako zgodnonamestilo, da ova poluhaoti~na stanka sada moè da se prikazuje kaonekakav navodni uspeh eurokrata. Pa koji prose~no oportunisti~ni i prag-mati~ni politi~ar, a takav je svakako i Visoki predstavnik EU za spoljnupolitiku i bezbednost, Havijer Solana, to onda ne bi hitro iskoristio.

Mutacija

Pa ipak, neka vas izgled ne zavara, ono na njihovom licu nije osmeh,nego gr~. âk i ukoliko ne znaju, a izgleda da ne znaju, jer im je svestsuèna i iskrivljena, oni dobro ose}aju, jer su ipak na vrhu vulkana.Duboko ispod povr{ine, ve} se odvija velika sistemska promena.Negativna postkapitalisti~ka mutacija u globalnim i lokalnim razmerama.

Dve glavne karakteristike ove mutacije su, prva, sve {iri i dublji jazizme|u bogatih i siroma{nih zemalja i klasa, koji sve vi{e ugroàva sametemelje svetskog kapitalisti~kog poretka, i druga, sve bezobzirnijekori{}enje sile, kao jedinog ili glavnog sredstva pomo}u kojeg kratkovidivladari ovaj jaz manijakalno «popunjavaju». To je ono {to se danasstvarno de{ava ispod iluzionisti~ke retorike «neoliberalizma» i «global-izacije».

245

Novi profili

Negativna postkapitalisti~ka mutacija ve} je po~ela da ra|a i nove pro-file. Oligarhe ~iste sile. Prvosve{tenike i sledbenike nove tame. Danasnekome moè i da izgleda kao da po~asni status odnosno naziv avangardeu tom pogledu pripada aktuelnoj administraciji Dòrdà Bu{a Mla|eg, aliuop{te nije tako. Venac prvaka novog posthladnoratovskog ni{tavila pri-pada vo|ama na{e male, ali evo i svetski zna~ajne, «anti-birokratske rev-olucije». Koja se kao ìva ba{tina, u liku vlasti, ali i u liku najve}eg delaopozicije, dokotrljala i do na{ih dana.

Tamna brazgotina sile i danas se najjasnije vidi na pink licu vladaju}eDPS. Podsetimo samo na dva skora upe~atljiva primera. Najpre, primerafere trafiking. âk ni najozbiljinja i najkonstruktivnija upozorenjajedinog unutra{njeg, odnosno koalicionog partnera, tu nisu ni{ta mogla, alije zato spolja{nja, odnosno me|unarodna pretnja, bila poniàvaju}e iekspresno delotvorna. Depresivni zaklju~ak: oni razumeju samo jezik sile,pa i ovaj naj~e{}e samo sa fatalnim zaka{njenjem. A zatim, i primernepozivanja mitropolita CPC na sve~anost inauguracije novog predsedni-ka, na Cetinju, sredinom juna ove godine. Pri ~emu je zaista te{ko re}i {taje tada bilo gore: samo nepozivanje, i masovno kr{enje ravnopravnostipravoslavnih Crnogoraca, koje je tim nepozivanjem u~injeno, ili nesuvis-lo obrazloènje ovog nepozivanja, koje je onako grubo pobrkalo dràvniprotokol i crkveni kanon, i time jo{ grublje naru{ilo na~elo odvojenostidràve i crkve, zahvaljuju}i kojem su pre dva veka moderne dràve uop{tepo~ele da se izdvajaju iz tmine srednjovekovne mistike i teokratije.

Ali je i najve}i deo crnogorske opozicije, na àlost, pripadnik stare-noveavangarde sile, ìvi ba{tinik «antibirokratske revolucije». Na sopstveni rizik,ovo moète i da proverite. Kaìte opoziciji da je nesposobna, pa }ete videtiza {to je sve ona u stvari sposobna. Sa njenom nesposobno{}u mo`da moèda se meri samo njena nekultura i agresivnost. Naravno da je vlast a ne opozi-cija ta koja je odgovorna, ali je problem u tome {to, osim delimi~no LSCG,u dana{njoj crnogorskoj opoziciji nema ni jedne partije odnosno li~nosti kojau poslednjih desetak godina nije bila u tom «proto~nom bojleru» vlasti. Trebali onda uop{te da ~udi {to je ona toliko nalik na svog ljutog protivnika. Istalica, iste ideje, isti profili. Bra}a po oru`ju. «Revolucionari».

Okean bede i o~aja

Nedavni predlog, odnosno memorandum o minimalnom konsenzusu i


246

partnerstvu za reforme, koji je ponudila nevladina GZP, u tom pogledu,bio je kao pravi test na AIDS. Na `alost, ovaj test je samo potvrdio ono {tose i ranije znalo, hroni~nu nesposobnost, ili, preciznije, nezainteresovanosti jednih i drugih, i vlasti i opozicije, za stvarne i pozitivne dru{tvenepromene.

I za okean siroma{tva, bede i o~aja, koji je svuda oko nas. I koji je jo{uvek bez neophodne snage i glasa. Do kada?


247

Nevidljivi konsenzus

Ukoliko ste ovih dana pomislili da se vlast i opozicija u Crnoj Gori neslaù ba{ ni oko ~ega, prevarili ste se, ali vam se ne treba ~uditi, zato {tosu saglasnosti crnogorske vlasti i opozicije skoro nevidljive madadubinske i su{tinske, a njihova neslaganja previ{e bu~na mada povr{inskai efemerna. Uz to, nevidljivosti konsenzusa izme|u vlasti i opozicije,doprinosi i ~injenica da su upravo oni koji su ovim konsenzusom najvi{epogo|eni, a to su pre svih drugih siroma{ni, ubijeni i prognani, istovre-meno i najmanje mo}ni, pa stoga i sasvim, ili gotovo bezglasni.

Siroma{tvo: ko se jo{ se}a «mitinga gladnih»

Porast siroma{tva u poslednjih deset-petnaest godina, jedan je odpusto{e}ih trendova represivne globalizacije uop{te, a ne samo Crne Gore,ali je u Crnoj Gori, kao i u drugim ratom obogaljenim postjugoslovenskimzemljama, ovaj porast bio relativno najve}i i najrazorniji. Udruènoignorisanje ovog problema od strane vlasti i opozicije svih ovih godinanije, me|utim, te{ko objasniti. Po svim bitnim ekonomskim i socijalnimparametrima, naime, najve}i deo postkomunisti~ke vlasti i opozicije uCrnoj Gori, od samog po~etka, pa i danas, i uprkos svim me|usobnim,stvarnim ili simuliranim konfliktima, deo je jedne jedine i jedinstvenepoliti~ke klase, koju povezuje prepoznatljiv zajedni~ki poloàj, interes iideologija. «Ideologija trì{nog fundamentalizma i bolj{evizma», kako juje, duhovito ali ta~no, nazvao Dòzef Stiglic, profesor ekonomije na Jejlu,nobelovac i biv{i glavni ekonomist Svetske banke i Klinotonove adminis-tracije. Ili, jo{ preciznije, ideologija, retorika i maska neoliberalizma,ispod koje se skriva ru`no lice ratno-profiterske, kari}evsko-marovi}evskenove klase.

Zbog toga se i moglo dogoditi da tek na inicijativu Svetske banke, i teku poslednjih nekoliko meseci, «siroma{tvo» uop{te u|e u na{ javni, pa ioficijelni politi~ki diskurs. Ali, da je i ovog puta re~ bila pre i vi{e o spol-ja{njem pritisku, nego o autonomnom i inteligentnom izboru, vidi se i iztoga {to su vladaju}a i opoziciona nomenklatura problemom siroma{tvanastavile da se bave na stari na~in, to jest predatorski, sa stanovi{ta man-jih ili ve}ih izbornih ili «revolucionarnih» koristi, a ne su{tinski, sastanovi{ta ozbiljnih uvida, ispitivanja i alternativa. Ovo poslednje, poseb-no dobro se videlo pre nekoliko dana, kada su u Skup{tini Crne Gore bez-

248

glasno usvojeni zakoni o radu i {trajku, sa bolnim restrikcijama pravazaposlenih, zbog kojih su, recimo u Italiji, znali da padnu ne samo resorniministri nego i vlade.

Genocid: «vezane tu`be» i zavera }utanja

Jo{ drasti~niji primer nevidljivog konsenzusa izme|u vlasti i opozicijejeste o~igledno dobro koordinirana kampanja negiranja odgovornosti zavelikodràvne, odnosno velikosrpske genocidne ratove i zlo~ine 1990-ih,koja se upravo ovih dana zahuktava putem zahteva da se, toboè radievropskog mira i budu}nosti regiona, povuku «vezane tu`be» svih protivsvih koji su u ovim ratovima u~estvovali. Kao da su sve dràve u ratovi-ma 1990-ih bile jednako agresorske i odgovorne. Da se kampanja vodisamo sa vrha srpskog entiteta u BiH, Crna Gora mogla bi i da }uti. Ali,kada se ova kampanja najaktivnije {iri upravo od strane ministra odbranedràvne zajednice SCG, ~iji je deo, valjda, i Crna Gora, onda }utanje vlastii opozicije u Crnoj Gori o ovoj stvari, ne moè da se protuma~i nikakodruga~ije nego kao njihovo pre}utno slaganje sa «ministrom vojnim». Akada se zahtevu za istovremenim povla~enjem «vezanih tu`bi», doda jo{ iona odluka Saveta ministara o pla}anju putnih i drugih tro{kova ~lanovi-ma porodica okrivljenih pred Ha{kim tribunalom, te rehabilitacijaDimitrija Ljoti}a, Draè Mihailovi}a i Pavla \uri{i}a kao «politi~kih neis-tomi{ljenika», koja je u Srbiji ve} daleko odmakla, a koja bogami po~injeda se preliva i u «srpsku» Crnu Goru, tada shvatite da sve ovo ima mnogoozbiljnije i dublje razloge i korene.

Pored ostalog, tada sebi i drugima postavite i slede}e bolno pitanje. Uredu, najve}i deo DOS-a i opozicije u Srbiji, kao i kompletni DPS, SNP,NS i SNS u Crnoj Gori, u velikosrpskom ratnom konsenzusu su od samogpo~etka, ali za{to su tu, pa makar i samo pre}utno, propu{tanjem da seovim povodom oglase, i SDP i LS, kada je re~ o Crnoj Gori, odnosno iGSS i SDU, kada je re~ o Srbiji, dakle i stranke koje su od samog po~etkabile izvorno gra|anske, demokratske i antifa{isti~ke? Zbog zaborava inehata? Zbog toga {to su ih ve}i koalicioni partneri apsorbovali? Zbogpogre{ne procene da u ovom trenutku postoje neke druge va`nije stvari?

Bilo kako bilo, tek slika je porazna: strukturalno siroma{tvo i sistemskonasilje, koje se kovertira, a ne prevladava. Balkanski neofa{izam ispodmaske globalnog neoliberalizma. [to i nije kombinacija onolikonelogi~na, nekonzistentna i nemogu}a, koliko se to ~ini na{im vladaju}impoliti~arima i mudracima.


249

Imunitet

Teorijski, stvar je krajnje jednostavna. ^ak i pravnici po~etnici znaju:niko, pa valjda ni crnogorski premijer, nije kriv, dok se pravosna`nom pre-sudom ne utvrdi druga~ije. Prakti~no, me|utim, {tete koje Crna Gorasvakog dana trpi zbog prave lavine optu`bi, ve} danas su ogromne imogu}e nepopravljive.

U me|uvremenu, projektu crnogorske nezavisnosti navla~i se dvostru-ka «luda~ka ko{ulja». S jedne strane, sve ukazuje na to, crnogorski premi-jer i njegov klan, uklju~iv i problemati~ne me|unarodne savetnike, «prl-javog Harija» i druge, ovaj projekt sve vi{e koriste samo kao masku, zak-lon, ili {tit, za sopstvene, turbokapitalisti~ke interese. S druge strane,briselska vlada u senci, putem ve{to dozirane kombinacije podr{ke ipotkopavanja, upravo ovakvu politi~ko-ekonomsku konfiguraciju, koristisamo kao instrument za kona~no kompromitovanje, osuje}ivanje ipokopavanje mrske nezavisnosti.

Mnoge neobi~ne okolnosti, iz kojih se vidi da ~ak ni ruke Italije usvemu ovome nisu sasvim ~iste, slaba su uteha za crnogorske indipendiste.Ipak, navedimo i jednu takvu, koja do danas nije prime}ena, iako prostobode o~i: imunitet crnogorskog premijera, na koji se pozvao sud izNapulja, barem za sada, bio je dovoljan da zaustavi pravni, odnosno sud-ski proces u Italiji, ali, zanimljivo, ne i politi~ki proces u Crnoj Gori.Senka na italijanskom pravosu|u.

Epidemija

Ipak, ova senka, ni{ta je, u odnosu na pravu epidemiju diskreditacije,koja upravo ovih dana napada ~itav svet.

Epidemija je najpre napala vrh Italije, sticajem okolnosti i vrh EU.Prema obrazlo`enju italijanskog suda, crnogorskog premijera za{titio jeimunitet garantovan postoje}im me|unarodnim zakonom, dok je italijans-ki premijer za{titio samog sebe, tako {to je, zloupotrebom parlamentarneve}ine i prava, zakon o imunitetu izglasao usred samog sudskog procesa.Da i ne pominjemo skandalozni govor mr`nje, kojim je zapo~eo mandatpredsedavaju}eg EU.

250

A da je epidemija diskrediditacije o kojoj je ovde re~ transideolo{ka, ane neka ~isto desni~arska stvar, pokazuje, ovih dana tako|e aktuelna, aferasumnjive kupovine Milo{evi}evog Telekoma, ~ija senka pada i na biv{eglevi~arskog italijanskog premijera, sada{njeg predsednika Evropskekomisije, drugog ili mo`da ~ak i prvog najva`nijeg ~oveka EU, RomanaProdija.

Kona~no, da je epidemija o kojoj je re~ zaista globalna, odnosnoevroatlantska, a ne tek lokalna, regionalna, ili samo evropska, pokazuje isve ozbiljnije dovo|enje u pitanje kredibiliteta ameri~kog predsednika ibritanskog premijera, zbog njihove nemogu}nosti da, makar i retroak-tivno, naknadnim pronalaènjem dokaza o oru`jima za masovnouni{tavanje, opravdaju ovogodi{nji rat u Iraku. Nakon samoubistvaDejvida Kelija, eksperta za biolo{ko oru`je u britanskom Ministarstvuodbrane, Tonija Blera pitaju ve} i da li zbog toga ose}a «krv na svojimrukama», a nakon objavljivanja najnovijeg kongresnog Izve{taja o 11.septembru 2001, sve ~e{}e se podse}a i na kompromituju}u saudijsko-teksa{ku, naftno-bezbednosnu vezu izme|u porodica Bu{ i Bin Laden.

[penglerovsko opadanje Zapada? Moè se i tako re}i, pod uslovom dase pod opadanjem podrazumeva ne samo, pa ni prvenstveno, opadanjesile, nego opadanje morala.

Sindrom

Da li zbog ovog opadanja Crnoj Gori treba da bude lak{e? Naravno dane. I to ne samo zbog njene aktuelne prozapadne orijentacije, koja je, udoglednom vremenu, jo{ uvek, bez alternative, nego i zbog jedne «male»razlike: Italija, UK, EU, SAD, kao i druge razvijene demokratske zemlje,imaju toliko akumuliranih privrednih i dru{tvenih resursa, da je verovat-no}a, da }e, kao entiteti, preìveti i ovo istorijsko opadanje, relativno veli-ka, dok je ova verovatno}a, u slu~aju male i nerazvijene Crne Gore, dodat-no iscrpljene glupim samoubila~kim ratovima za tu|e teritorije tokom1990-ih, ve} mnogo, mnogo manja.

U izvesnom, metafori~kom, ali, na àlost, i ne samo metafori~komsmislu, Crna Gora pati od «sindroma ste~enog gubitka imuniteta», u odno-su na koji je onaj imunitet s po~etka ovog teksta prava de~ja igra. Nekavrsta politi~ke side zahvatila je ne samo vlast, posebno vladaju}u partiju,a preko nje i celokupnu vladaju}u koaliciju, nego i celokupni dru{tveni ipoliti~ki organizam, parlamentarnu i vanparlamentarnu opoziciju, te alter-


251

nativu, odnosno dru{tvo, koje se danas birokratski naziva «nevladin sek-tor».

«Minimalni konsenzus», «politi~ka sinergija», «vitalne reforme».Koliko proste i nesporne, ove formule su u Crnoj Gori danas, zbog onete{ke bolesti, retardirale u puku makijavelisti~ku retoriku. I u cini~ni poli-ti~ki performans, koji se igra isklju~ivo pred mo}nicima iz takozvaneme|unarodne zajednice, i uglavnom za ciljeve koji su sasvim suprotni odonih iz retorike.

A kada je tako, tada i najprijateljskija posredovanja, i najbolji predlozi,kakvi su bili i oni Lize Meklejn iz ameri~kog NDI, ne mogu da pomognu.Onome ko nije spreman da pomogne samom sebi, ni bog ne mo`e pomo}i.


252

Agencija

U jednoj stvari, to se ipak mora priznati, DPS profesionalci su nenad-ma{ni. U stanju su da bezbroj puta ponove tvrdnje koje nisu ta~ne, a da pritome ne pokaù ~ak ni najmanji znak nelagode.

Najnoviji primer za to je agresivna kampanja ove partije protiv amand-mana SDP na Zakon o agenciji za nacionalnu bezbednost. Koliko ju~e,sadràj ovog amandmana, to jest ideju da se za izbor direktora agencije,zbog njenog velikog zna~aja, traì i saglasnost parlamenta, javno i u vi{enavrata, predloìli su upravo najkompetentniji stru~njaci iz ove oblasti,kao i neke od najuticajnijih nevladinih organizacija u Crnoj Gori. Pa ipak,DPS funkcioneri, bez zadr{ke, zazora i trepeta, kao pokvarene ma{ine,automati, kiborzi, ve} danima ponavljaju kako navodno niko iz struke inevladinog sveta ovakvo re{enje nije podrào.

I {ta normalan ~ovek onda na to da kaè? Ni{ta, ovolika koli~ina agre-sivnog neznanja, arogancije i autizma, ne zasluùje nikakav ozbiljniji komen-tar. Ipak, zbog {ire, lai~ke javnosti, jer onoj drugoj, stru~noj, ovde je sve ion-ako sasvim jasno, valja ukazati makar na dve grube, odnosno najgrubljezloubotrebe «struke» i «znanja», koje se ovih dana {ire kao prava DPS zaraza.

Podela vlasti

«Podela vlasti» je stara i omiljena zloupotreba DPS «struke» i«stru~njaka». Pre desetak godina, toga }ete se sigurno lako setiti, u parla-mentarnoj debati, tada jednistveni DPS, «podelu vlasti» koristio je kao«argument» protiv formiranja komisije za parlamentarno istraìvanjeslu~aja [trpci. Danas, «stru~njaci» DPS-a ovaj isti «argument» koriste dabi opstruirali uvo|enje saglasnosti parlamenta na izbor direktora agencijeza nacionalnu bezbednost. U oba slu~aja nestru~no i neta~no.

Stvar je u slede}em. Za apsolut znaju samo bogovi i budale. Tamo gdesu ljudi i njihova dela, nema apsolutnih na~ela, pa absolutno ne moè bitini na~elo podele vlasti, nego postoje samo na~ela i odstupanja, a kada jere~ o ovim drugim, samo odstupanja koja su dobra, jer su ograni~ena ikomplementarna, i ona druga, koja su lo{a, jer su ekstenzivna i nekompat-ibilna. Saglasnost parlamenta na izbor najva`nijih vladinih funkcionerasvakako spada u onu prvu vrstu odstupanja i dopuna.

253

Evo i primera iz razvijenog demokratskog sveta. âk i u sistemunajstroìje podele vlasti, kakav je onaj u SAD, to dobro zna ~ak i svakiprose~an student druge godine Pravnog fakulteta u Podgorici, kadrovskavlast predsednika nije apsolutna, nego ima ustavnu dopunu i protivteù ujavnim saslu{avanjima Kongresa. Takozvani ~isti pravnici mo`da }e re}ikako je «saglasnost» ja~a od «saslu{avanja», ali politikolozi, koji za poli-ti~ki sistem nisu manje, ako nisu i vi{e kompetentni od ovih, veoma dobroznaju da nije tako, nego upravo obrnuto. Kongresni «public hearing» upredsedni~kom sistemu vlasti, pravi je «topli zec», no}na mora za one kojimoraju da ga pro|u, u pore|enju sa manje ili vi{e rutinskim i monotonimprocedurama u parlamentarnom sistemu vlasti.

Demokratski standardi

«Demokratski standardi» su ne{to novija, ali ne manje omiljenazloupotreba «stru~njaka» DPS-a. Ovde je dovoljno re}i slede}e. Najpre,broj univerzalnih elemenata, koji se mogu ozna~iti kao relativno nesporanstandard razvijenog demokratskog sveta, mnogo je manji nego {to se tomanipulativno predstavlja. A zatim, i jo{ va`nije, primena ovih standardasamo izuzetno je neposredna, a mnogo ~e{}e posredna, to jest zahtevainteligentnu kombinaciju univerzalnog i lokalnog, ili, preciznije, kreativnuadaptaciju, pa i delimi~nu modifikaciju, odnosno konkretizaciju univezal-nih standarda, u skladu sa lokalnim specifi~nostima, prilikama i potreba-ma, a ne prosti prepis univerzalnog, jer takav nikada nije mogu}, osim kaobezvredni «resavski» otpad.

I u ovom pogledu, amandman SDP, koji se odnosi na postupak izboradirektora agencije za nacionalnu bezbednost, predstavlja pravu meru. Zaruop{te treba podse}ati na Goli Otok i sli~na iskustva, odnosno na ulogutakozvane tajne ili politi~ke policije u njima. Ili na ulogu ove institucije uposlednjim balkanskim ratovima, pa, ako ho}ete, i u ubistvu Ivana Sta-mboli}a i Zorana \in|i}a. Ne, umesto toga, uputi}emo jo{ samo na isku-stvo postnacist~ke Nema~ke, koje je i za nas relevantno.

Po ustavu postnacisti~ke Nema~ke, Savezni ustavni sud ima pravo dazabrani rad partije koja u programu ili delovanju ispoljava totalitarneaspiracije ili karakteristike. U SAD, kao i u ve}ini, ako ne i svim liberal-no-demokratskim zemljama, ovako restriktivna dràvna norma, u sfericivilnog dru{tva, a u ovu sferu, u demokratskim zemljama, spada i sferapartijskog organizovanja, prosto je nezamisliva. Pa ipak, Nema~ku zbogtoga niko nije proglasio za nedemokratsku, odnosno za zemlju koja je


254

onom normom prekr{ila demokratske norme i standarde. Kome je pozna-ta predistorija, posebno drama Vajmarske, te kataklizma HitleroveNema~ke, zna i zbog ~ega. Dakle, i ovde je u pitanju mera. Koja ni zajednu zemlju nije sto posto identi~na.


255

Bofl

O~igledno, dràvna unija SCG je bofl, ali, ni to se ne sme prevideti,bofl je i velika EU. SCG je bofl od samog svog po~etka, u stvari ona jekao bofl i napravljena, sa jedinom svrhom i funkcijom da se spre~i neza-visnost Crne Gore, zato se sada ovako udarni~ki i radi na njenoj «harmo-nizaciji», to jest na unitaristi~koj reviziji, gaènju Beogradskog sporazu-ma i Ustavne povelje. To vi{e niko ~ak i ne krije. I zato je bofl i EU.înjenica da jedna velika, mo}na unija tako otvoreno gazi ~ak i sopstvenipotpis, ne moè ostati bez posledica, i to ne samo za malu, nejaku CrnuGoru, nego i za tu uniju samu. Poku{aj apologeta da Briselu spasu obraz,potpuno je deplasiran. Navodna nedovoljna koordinisanost izme|u dvaresora, onog Havijera Solane i onog Krisa Patena, samo je povr{ina ispodkoje se kriju «sila i prevara», o ~emu, pogledajte uostalom, otvoreno pi{ei Robert Kuper, «Head of Secretary» Visokog predstavnika za spoljnupolitiku i bezbednost EU.

Integracija

Jo{ dublje ispod opisanog bofla, me|utim, krije se i jedan drugi, mo`dajo{ ve}i fal{: nedostatak same ideje integracije, onako kako tu idejutuma~e vladaju}i neofunkcionalisti, a praktikuju vladaju}i, i ne samobriselski birokrati. To je nedostak lo{e apstrakcije, preterane generalizaci-je, represivne sterilizacije. U krajnjoj liniji, nedostatak realnosti, komplek-snosti, kontradikcije. Nedostatak kvaliteta.

âk i koncentracioni logor je jedna vrsta integracije. Zbog toga nijedovoljno re}i «integracija», kao {to to ~ine vladaju}i neofunkcionalisti ibirokrati. Ukoliko èlite da vam se veruje, morate re}i i ne{to o realnom ikonkretnom kvalitetu integracije o kojoj je re~, posebno ne{to o realnom ikonkretnom kvalitetu veze koja je u toj integraciji dominantna. I to danas,ili bar u doglednoj, a ne u nekoj dalekoj budu}nosti, jer se iz ove drugelako isklizava u lo{u utopiju.

Ovo se dobro vidi i u slu~aju na{e verovatno najpoznatije praznemantre: «Za{to da se razdvajamo kada }emo se ponovo na}i integrisani uEvropi». Pa se pitate koliko u ovoj mantri ima stvarne naivnosti i neznan-ja, a koliko prora~unatog pragmatizma i makijavelizma. Ne moète,naime, da verujete da i danas ima onih koji stvarno ne znaju za razliku u

256

kvalitetu, koja postoji izme|u velikodràvne (velikosrpske) i postna-cionalne (evropske) veze i integracije. I koji stvarno ne razumeju da je,upravo zbog te razlike, prestanak prve uslov za nastanak druge.

Kao {to ne postoji apstraktno, dakle apriori i nezavisno od kvaliteta,«dobra integracija», tako ne postoji ni apstraktno, dakle apriori i nezavis-no od kvaliteta, «lo{a dezintegracija». Naprotiv, dezintegracija preìvelihvelikodràvnih veza, posebno kada se izvodi mirno, sporazumno, postup-no i kontrolisano, kao {to je, primera radi, izvedena i ona izme|u êha iSlovaka, nije samo dobra, nego je i neophodna, i to upravo za uspostavl-janje novih veza. Pa ipak, kada su se za jednu takvu ideju nedavno zaloìliLatinka Perovi}, Sonja Biserko, Ivo Banac i jo{ jedan, uzgred re~eno nevelik broj intelektualaca iz Beograda, Podgorice i regiona, na njih se nijeobru{ila samo uobi~ajena stigma starih velikosrpskih nacionalista, nego i,najblaè re~eno, nerazumevanje nekih poznatih, kako se to obi~no kaè,gra|anskih aktera i autoriteta, od kojih se to ba{ i nije o~ekivalo.

Hijerarhija

Uprkos svemu, sam bofl nije ono {to je najgore. U izvesnoj meri, boflje neizbeàn. Ono {to je najgore, to je nedostatak bilo kakve svesti o boflu.To je ve} ono {to je opasno, a moè biti i fatalno. Nekriti~ka svest, dog-matska naduvenost, vera u nepogre{ivost i neizbe`nost progresa, pred-stavljaju sigurne znake smrti jednog utopijskog projekta. Komunisti~kogili liberalnog, sovjetskog ili evropskog, svejedno. Stvari su isuvi{e poznateda bi mogle biti ignorisane.

Uostalom, zar je te{ko zamisliti jo{ jednu veliku distopiju. EU kaokvazi-feudalnu ili kvazi-kastinsku hijerarhiju. Velikih i malih, bogatih isiroma{nih, jakih i slabih. I Crnu Goru, nezavisnu ili druga~iju, svejedno,kao deo ove hijerarhije. Pa retro-procesi su ve} u toku. I retro-akteridakako. Briselski, beogradski i podgori~ki. «Unholy alliance» postmod-erne birokratije i predmoderne oligarhije. Pet procenata turbokapitalista idevedesetpet procenata paupera. Idealan materijal za negativnu utopiju.

Istorija je otvoren, a ne zatvoren proces, progres zadat, a ne dat.Naprotiv, deterministi, progresivisti i dogmatici veruju da je istorijazapisana, a progres zagarantovan. Paradoksalno ali ta~no, vladaju}i neo-funkcionalisti i birokrati, svojim naduvenim progresivizmom i dogmatiz-mom, rade za kona~nu pobedu evro-balkanske distopije. I obrnuto, samoozbiljne analize i kritike realnih procesa i kontradikcija integracije, rade za


257

kona~nu pobedu bolje varijante. Ili, to se moglo re}i i kra}e, autor ovogteksta jeste za evropske integracije, kao i za crnogorsku nezavisnostuostalom, ali ne bez obzira, nego samo s obzirom na njihov konkretnisadr`aj i kvalitet. Nije previ{e komplikovano, zar ne?


258

Deponija

Fenomen je planetaran, ali se najbolje, odnosno najjasnije vidi na per-iferiji, pa i na balkanskoj i crnogorskoj periferiji. Samo u poslednjihdeceniju i po, Crna Gora je postala prava mala deponija rashodovanihutopija. Od dogme «Titovog i na{eg puta» i «Jugoslavije (Velike Srbije)bez alternative», preko pragme «Nove razvojne», «Ekolo{ke» i «Of-{or»fantazije, do, evo, jo{ uvek u procesu, «jo{ nisu a ka'}e ne znamo»,«Evropske u okviru EU», «Neoliberalne i mikro sa osloncem na SAD imultinacionalni kapital» i, naravno, «Nezavisne Crne Gore».

Da utopije koje smo ve} potro{ili, nisu pla}ene onako visokom cenom,masovnim razaranjima, zlo~inima i stradanjima, Crna Gora bi od ovedeponije, mo`da, mogla i da napravi ne{to bolje, na primer Muzej vo{tanihfigura, nalik na onaj Madam Tiso u Londonu. Ovako, stvar je isuvi{eozbiljna, i kao takva mora i da se posmatra.

Apstrakcija

Beda lo{e apstrakcije, to je najkra}a, ali i najpreciznija dijagnoza svakelo{e utopije. Drugim re~ima, ono {to utopija obe}ava, samo po sebi, nijeni{ta lo{e, ~ak naprotiv, setite se ni komunisti~ka utopija «Od svakogaprema mogu}nostima svakome prema potrebama» sama po sebi nije bilalo{a, ali se problem zakonito javlja u procesu realizacije, sprovo|enja,implementacije. U ekstremnim slu~ajevima, afera zavr{ava skandalom,tako {to se lo{a utopija preokre}e u sopstvenu suprotnost. Ideja o praved-nom dru{tvu u logor i neslobodu. San o slobodi u bedu i nepravdu. I opetse to najbolje vidi na periferiji. I u Crnoj Gori.

Na najapstraktnijem, deklarativnom nivou, u Crnoj Gori postojiprili~no visok stepen konsenzusa za evropske reforme i integracije. U poli-ti~koj praksi, me|utim, ovaj deklarativni konsenzus puca kao mehur odsapunice. I pretvara se u lo{u beskona~nost permanentne «parlamentarnekrize», idealni ambijent za monopoliste i parazite jednog sistema, koji jesu{ta suprotnost razvijenim evropskim sistemima i integracijama. Ili, {tavredi jedna tipi~no markenti{ka, prazna, postmodernisti~ka Agenda, kojakao da je do{la direktno iz carstva Simulakruma, kada Crna Gora jo{ uvekne zna {ta je, dr`ava po sebi i za sebe, ili tek «izlaz na more» za druge, iliopet ne{to tre}e, te kada upravo zbog toga ve} punih petnaest godina nema

259

nikakve, dakle ne ovakve ili onakve, nego ba{ nikakve Strategijeprivrednog i dru{tvenog razvoja. Pa je onda skandal i ovde prostoneizbeàn: turizam kao slu`beno proklamovani prioritet broj jedan, usredturisti~ke sezone, zakonito eksplodira u «Ekstremnu» a ne samo «Divljulepotu» nesre}no raspore|enih deficita i suficita ve~itih elemenata, vode istruje, parking prostora i buke, sme}a i vatre. Najzad, beda lo{e apstrakci-je, upravo ovih dana, do punog izraàja dolazi i u slu~aju «Nezavisne CrneGore». Kritike koje se u tom smislu upu}uju na adresu DPS, me|utim,samo su delom opravdane. Ovoj partiji, Crna Gora i Crnogorstvo, kao iranije la`na Jugoslavija i la`no Jugoslovenstvo, te agresivna Velika Srbijai agresivno Velikorpstvo uostalom, oduvek su, a ne tek odnedavno, bili«pod ostalo», to jest samo ukoliko i onoliko koliko mogu da posluènjenoj vlasti, a ne obrnuto, a ko je to primetio tek danas, uo~i najnovijegPopisa stanovni{tva, to je ve} njegov a ne problem DPS.

Alternativa

Poslednjim primerom pribliìli smo se i najdubljoj su{tini i funkcijisvake lo{e utopije. To je kontrola, dominacija, represija. U na{im primer-ima, ova su{tina i funkcija najlak{e se prepoznaje po onom ~uvenomzavr{etku «bez alternative». Manje ili vi{e prihva}ena nespornost sadràjaapstrakcije, «integracije», «razvoja», «bogatstva», «pravde», «standarda»,«evropeizacije», i tome sli~no, makijavelisti~ki lukavo se kombinuje sasasvim konkretnim i operativnim projektima, institucijama, kadrovima imandatima, pa se i ovi drugi prikazuju kao da su «bez alternative». Na tajna~in, sve postaje «bez alternative»: i Evropska komisija, sa svim njenimodlukama, diskrecijama i procedurama, a ne samo Evropska unija, ideja iperspektiva, i DPS, sa svim njenim aferama, monopolima i sinekurama, ane samo nezavisna, demokratska i evropska Crna Gora.

A alternativa uvek postoji. Samo {to se alternativa ovom poretku unutarsamog tog poretka ne moè prona}i. Da bi se do alternative do{lo, mora senajpre iza}i iz gvozdenog kaveza inferiornog ultramonopolisti~kog sis-tema, koji se krije ispod maske neoliberalizma i turbokapitalizma. Iz pato-lo{kog, ratom, nasiljem i genocidom proizvedenog privrednog idru{tvenog stanja, u kojem 5-10% nove ratnomonopolisti~ke klase, i daljedrì u te{kom zato~eni{tvu ostalih 90-95% stanovni{tva. Tek nakon toga,dru{tvo }e biti u stanju da prona|e i realna ekonomska, socijalna idemokratska re{enja, alternative za sve svoje najva`nije razvojne prob-leme. I da zapo~ne ozbiljan unutra{nji dijalog o stvarnom, a ne tek fingi-ranom sadràju i smislu nezavisne, demokratske i evropske Crne Gore.


260

Nikad bolje

«Srbija i Crna Gora nikad bolje», uveravaju nas najvi{i crnogorskizvani~nici. «Na Zapadnom Balkanu impresivni napredak», nadovezuju sebriselski komesari. «U Iraku sloboda i progres», ne zaostaju ni ameri~kisekretari. Da prvi ~ovek svetske organizacije, Kofi Anan, upravo ovihdana, i u vezi sa Irakom, nije gotovo disidentski upozorio na to kako je~itav sistem UN «do temelja uzdrman», pomislili bi da smo ve} po~eli daprimamo poruke sa neke druge planete. Ovako, ostaje nam da uzroke izne-nadne provale fantasti~nog optimizma, apologetike i iluzije, ipak,potraìmo na zemlji.

Od brojnih uzroka ovog fenomena, tri su najzna~ajnija. Prvi jenajop{tiji i najpoznatiji. To je profesionalna deformacija politi~ara. Ako seljudima od teorije, ponekad i sa razlogom, prigovara preterana opreznost isumnja, politi~arima, kao ljudima od akcije, svojstveno je preterivanje usuprotnom smeru. Politi~ar je «trgovac iluzijama». Njegov glavni cilj jeosvajanje i zadràvanje vlasti, a njegov najdalji vremenski horizont~etvorogodi{nji mandat. Zbog toga je «opravdavaju}e brbljanje», kako seslikovito izrazila Hana Arent, sasvim uobi~ajeno i normalno oru|e nje-gove profesije.

Ipak, prvi faktor obja{njava samo manji deo fenomena. U na{emslu~aju, naime, koli~ina one fantazije, toliko je velika i o~igledna, daiziskuje dublje obja{njenje. To dublje obja{njenje je na{ drugi faktor, ili«ugovor sa |avolom», kako ga je nazvao Maks Veber. Po Maksu Veberu,svaki politi~ar, kad-tad, do|e u isku{enje da, radi ostvarivanja svojih cil-jeva, posegne i za silom, koja nije uvek legitimna, a ne retko je izlo~ina~ka u najuèm smislu re~i. To je ono isku{avanje, onaj «ugovor sa|avolom», koji je imao na umu jedan od najve}ih, ako ne i najve}i soci-olog moderne.

I to je onaj zajedni~ki faktor koji povezuje sva tri iskaza s po~etkana{eg teksta. Uprkos odre|enim razlikama, to je ono {to spaja njihoveglavne aktere. Svi su oni deca novog posthladnoratovskog vremena i kon-trakta. A ko je makar jednom bio u tom kontraktu, «ugovoru sa |avolom»,da jo{ jednom citiramo Maksa Vebera, taj je iz njega iza{ao druga~iji, pre-obraèn, «ozra~en». Kao «nad-~ovek», koji funkcioni{e iznad uobi~ajenihljudskih shvatanja i standarda. Zbog toga je, primera radi, i svako nasto-janje da se najnovije nedoslednosti crnogorskog premijera oko Ha{kog tri-

261

bunala, kao i one ranije oko referenduma, rasvetle na terenu obi~nog ilitradicionalnog crnogorskog morala, doslednosti i re~i, potpuno neadekvat-no. Kao {to je potpuno neadekvatno, i jalovo, i svako nastojanjecrnogorske opozicije da se u tome, ali i ina~e, predstavi kao uverljivaalternativa vlasti: najve}i deo crnogorske opozicije, ba{ kao i najve}i deovlasti, do{ao je iz one iste zone ili matrice postjugoslovenskogzlo~ina~kog kontrakta, i zato i jedni i drugi, kao da i nisu od ovog sveta,sveta obi~nog ljudskog morala.

Tre}i i najdublji faktor na{e «Nikad bolje» fantazije, jeste faktor sveve}e i sve opasnije ekonomsko-socijalne polarizacije. U globalnim a nesamo lokalnim razmerama. Sve ve}i jaz izme|u bogatih i siroma{nih,razvijenih i nerazvijenih, mo}nih i nemo}nih, zaposlenih i nezaposlenih,uklju~enih i isklju~enih, nije samo nepravedan, nego i opasan. I to ne samoza ove druge, nego i za one prve, mada to ve}ina ovih ne vidi. Ne samoCrna Gora, i druge siroma{ne zemlje periferije, nego i celokupni svetskisistem, pa i najbogatije zemlje centra, u stanju su opasne neravnoteè. Ana{i veseli «trgovci iluzijama» na sve to zatvaraju o~i. I ponavljaju «Nikadbolje», «Nikad bolje».

Na opisanu, u su{tini infatilnu reakciju, me|utim, nadovezuje se i ne{tomnogo gore. Cini~na ambivalencija vlasti. U hazardnoj igri, ~iji je ulog~itava Crna Gora, odnosno ~itava planeta, nosioci vlasti dobili su ne samone{to bolje karte, nego i posebno, pa i privilegovano mesto u dru{tvenojpodeli rada, zahvaljuju}i kojem mogu da tvrde kako reprezentuju celinu,~ak i kada je o~igledno da zastupaju samo one najbogatije i najmo}nije. Utome je nepodno{ljiva dvosmislenost njihovog nerestanog «Nikad bolje».Nikad bolje? Njima? Mo`da, i to samo na kratak rok. A nama, drugima,ve}ini, stvarnoj celini, posebno na dug rok?

Za jednog od na{ih anti-junaka, Dòrdà Bu{a Mla|eg, mnogi su ve}rekli kako je «opasan ~ovek». Na{ problem je, me|utim, mnogo ve}i i teì.To nije samo jedan ~ovek. To je ve} ~itava jedna nova, iluzionisti~ka inasilni~ka posthladnoratovska politi~ka nomenklatura. Koja je danasdominantna ne samo u Va{ingtonu, nego i u Briselu, Beogradu, Podgorici.I u odnosu na koju, Kofi Anan, i svi mi ostali, koji se slaèmo sa disiden-tom-generalnim sekretarom, u stvari, izgledamo kao da smo sa druge plan-ete.


262

Simulacije

Simulacije, samo simulacije. Vlast, kao, spremna za promene ustava,reforme i Evropu, ali zna da ovih nema bez dijaloga, kompromisa i kon-senzusa, pa zato ~eka opoziciju. Opozicija isto tako, samo {to njoj, ~istu-nici, smeta vlast, koja je «kriminogena», pa zato ~eka vesti iz Italije.Najzad, simulira i sama EU, jer se pretvara kao da ne prime}uje ovusveop{tu simulaciju, i ne ~uje potmuli sukob, koji hu~i ispod povr{ine.

Simulacija je deo stvarnosti. Ono, me|utim, {to je kod nas sasvimspecifi~no, ~ak unikatno, to je da je simulacija u potpunosti progutalastvarnost, ili, druga~ije re~eno, da je stvarnost postala sto posto ili skorosto posto simulacija. A to je ve} ne{to {to ne moè da objasni samo onapoznata i standardna sklonost svih politi~ara da «laù». Ne, za ovoliku,enormnu, stopostotnu koli~inu simulacije, mora da postoji i neki dublji,objektivni uzrok i razlog.

Suprotno od onoga {to o tome tvrdi vladaju}a propaganda, demokrati-ja je, istorijski i planetarno, pre izuzetak i incident, nego pravilo i standard.Formula je jednostavna ali ta~na. Prvo do|e socijalna fizika pa metafizika.Ravnoteà socijalnih sila pa njihova refleksija, dijalog, kompromis, kon-senzus, demokratija. I to ne uvek, nego samo kada su elite dovoljnointeligentne i prosve}ene. A ovde nemamo ni ono prvo ni ovo drugo.Umesto koliko-toliko uravnoteènog, imamo rigidni oligarhijski sistem, injegovu mra~nu istorijsku pozadinu. Otuda i simulacije.

Otuda i normalizacija, asocijacija, stabilizacija i integracija, koja je,zbog opisane socijalne fizike, mnogo vi{e i pre legitimacija i legalizacijastruktura mo}i koje su do{le iz mraka 1990-ih, nego povratak u stvarnu ipunu normalnost. U tom smislu, ni ~injenica da je Zakon o spre~avanjupranja novca usvojen tek nakon {to je stvarno pranje novca, i ne samonovca, manje ili vi{e okon~ano, naravno, nije nikakva gre{ka. Ukoliko sesnage civilizije ovde ikada izbore za stvarnu i punu, a ne samo simuliranunormalnost, to }e biti tek u ne{to daljoj budu}nosti, za deceniju, dve ili tri,i to tek nakon novih i velikih unutra{njih napora i neizvesnosti.

Jedna misao Mi{ela Fukoa izvanredno dobro poga|a na{u dana{njusituaciju. Inteligentno i duhovito preokre}u}i poznatu sentencu Karla fonKlauzevica, francuski filozof primetio je kako nije samo rat nastavak poli-tike drugim sredstvima, nego je i obrnuto, politika nastavak rata drugim

263

sredstvima. Ovo drugo danas se malo gde vidi tako jasno kao u Crnoj Gorii drugim postjugoslovenskim zemljama. Kada prvi ~ovek vladaju}e parti-je ka`e kako nije pristalica Zakona o oporezivanju ekstraprofita, drugikako mu notornu ratnohu{ka~ku parolu «Rat za mir» podme}u politi~kiprotivnici, a tre}i kako je na predsedni~ku inauguraciju pozvao samo mit-ropolita Arkanove ali ne i Crnogorske pravoslavne crkve zato {to je moraoda po{tuje crkveni kanon, tada su to, naravno, samo ona Klauzevicova iFukoova «druga sredstva». Kao {to su ta «druga sredstva» i najnovijianga`man SPC i velikosrpskih opozicionih partija oko popisa, zatim nji-hova totalna, zapravo simulirana amnezija u odnosu na mra~ni period1989-2000, najzad i ~injenica da, kada je re~ o izra`avanju kolike-tolikesvesti, priznanju krivice, ili barem odgovornosti za taj period, zaostaju i zavladaju}im DPS.


264

Spaljena zemlja

Kada strane invazione snage strategiju spaljene zemlje koriste radiiskorenjivanja lokalnog narodnog otpora, kao {to su to, po prvi put uistoriji ratovanja, ~inile trupe SAD u Vijetnamu putem napalma, tada je toratni zlo~in, kada, me|utim, glavne politi~ke snage jedne zemlje ovustrategiju koriste u sopstvenoj zemlji i protiv sopstvenog naroda, tada zato, jednostavno, nema re~i. A upravo to je ono {to se danas de{ava u CrnojGori.

U kori{}enju ove ekstremno nihilisti~ke i makijavelisti~ke strategijeubedljivo prednja~e velikosrpske opozicione stranke, ali ovima u tome nasvoj na~in pomaù i ultramonopolisti~ke vlasti DPS. Do 1997, velikos-rpske snage u Crnoj Gori za ovom strategijom nisu imale potrebe, jer subile na vlasti, i to na ~elu sa jedinstvenim DPS, od pada u politi~ki man-jinski status, me|utim, strategija spaljene zemlje postaje njihova jedinalogika i ideja vodilja. I sve, pa i cela zemlja, postaje `rtva, taoc ove strate-gije. Najpre referendum, zatim izbori, pa parlament, najzad i sam popis.

Osnovna ideja je prosta, ali efikasna. Treba dokazati kako Crna Gora nemoè sama. A ukoliko u dokaz spada i spaljena zemlja, neka bude i spal-jena zemlja, takvu zemlju ~ak je i lak{e anektirati Velikoj Srbiji, a ova je,ipak, njihov krajnji politi~ki izbor i njihova zemlja. To je najdublja i kra-jnja logika velikosrpstva uop{te pa i velikosrpstva u Crnoj Gori. U tome jei su{tinska asimetrija i prednost velikosrpskih i antidemokratskih u odno-su na indipendisti~ke i demokratske snage u Crnoj Gori. Oni prvi nemaju,ovi potonji imaju {ta da izgube u velikom i opasnom hazardu koji se ovdebez prestanka i predaha igra.

Velikosrpsku strategiju spaljene zemlje, DPS vlast pomaè indirektno,hipotekama i aferama iz zajedni~ke pro{losti, koje ovu strategiju obilno isvakodnevno hrane, ali i direktno, ìlavom odbranom ratnih monopolakoji su u toj pro{losti formirani. A od ove odbrane, DPS, ni nakon raskidasa Slobodanom Milo{evi}em, ve} punih pet-{est godina, nikako ne odus-taje. Prvo monopoli, pa sve ostalo, to je bila i ostala dominantna, ako ne ijedina filozofija i religija ove partije. [to najbolje razotkriva neobi~no,nelagodno, ~ak napeto partnerstvo izme|u DPS i SDP. Tuìlac, trafiking,lekovi, Agencija: te{ko da je slu~ajno to {to sporovi i sukobi izme|u koa-licionih partnera izbijaju uglavnom ili isklju~ivo u resorima koje jepreuzela SDP.

265

Na svoj na~in, u strategiju spaljene zemlje uklapaju se i velike sile,posebno kafkijanski siva i arogantna briselska birokratija. Naj~e{}e nedirektno i transparentno, nego vi{e indirektno i diskretno, dobroodmerenom i dizajniranom podr{kom odgovaraju}im lokalnim akterima,logikama i dinamikama. Uprkos promenjenoj retorici, stvarna politika,odnosno realpolitika EU u regionu, pa i u Crnoj Gori, od 1991. do danas,nije se promenila. To je bila i ostala politika koja odsustvo bilo kakvestvarno dobre ideje, te volje, interesa i kapaciteta za re{avanje problema,redovno «popunjava» nekvalitetnom i {tetnom me{avinom utopijskih iluz-ija i ucenjiva~kih pragmatika, koja onda probleme samo gura pod tepih, iliih ~ak i pogor{ava.

Poslednje takvo pogor{anje, i to uz u~e{}e, ~ak inicijativu i koordinaci-ju EU i SAD, zapo~elo je odmah nakon pada reìma SlobodanaMilo{evi}a u Srbiji oktobra 2000, kulminiralo tokom i nakon vanrednihparlamentarnih izbora u Crnoj Gori aprila i maja 2001, a u{lo u fazu spal-jene zemlje odmah nakon Beogradskog sporazuma 2002. i Ustavne povel-je 2003. Danas se, makar i sa zaka{njenjem, dosta jasno vidi. Neostvarenavelika koalicija DPS, SDP i LS iz 2001, bila je optimalna za ukupni razvojCrne Gore, ne subjektivno, partijski ili liderski, nego objektivno,dru{tveno i politi~ki, zato {to je upravo ta koalicija, u tom trenutku, i unajve}oj meri, povezivala sve raspoloìve antiratne i antimonopolisti~kesnage Crne Gore, i zato {to je, upravo stoga, ta koalicija, u tom trenutku,imala najve}e {anse da stavi pod kontrolu polureformisani DPS, i takoovoj partiji pomogne da sopstvenu evoluciju dovr{i u korist ~itavogdru{tva, a ne iskjlu~ivo i sebi~no u korist monopolista, kao {to je to, naàlost, slu~aj danas. Sa stanovi{ta kratkovide i nekvalitetne evropskerealpolitike, me|utim, ova koalicija imala je i jednu neprihvatljivu manu:vodila je pravo u crnogorsku nezavisnost. Zato je EU tada, i kasnije, nar-avno uz izda{nu pomo} samih lokalnih aktera, posebno DPS i LS, u~inilasve da do te koalicije ne do|e. I uspela je. Cena tog «uspeha» je spaljenazemlja i ispreturana politi~ka scena. Tako se u Crnoj Gori, pored ostalog,i nakon svega, do{lo ~ak i dotle, da su dve najve}e antiratne i antimonop-olisti~ke stranke iz 1991, LS i SDP, dvanaest godina posle, 2003, skoro dokraja apsorbovane i pacifikovane, ~ak i kad im se daje da igraju ulogu«avangarde», od strane dva velika monopolisti~ka i antidemokratskabloka, naslednika nekad jedinstvenog DPS.


266

Reforma ili revolucija

Dilema koja je, na po~etku pro{log veka, duboko delila, pa i potresalatada{nje naprednjake, danas je samo retori~ka. Kataklizmi~ka iskustvarevolucija XX veka, jo{ uvek su toliko sveà i jaka, da je danas, napo~etku XXI veka, reforma, a ne revolucija, ideja i parola dana. Budu}i dasu siroma{tvo i drugi izvori revolucije i dalje veoma sna`ni, me|utim, tose i duh revolucije, zavodljiv i opasan, i naj~e{}e samo neve{to prikrivenispod retorike reformi, pritajio i ~eka svojih novih «pet minuta». U na{emslu~aju, AB revolucionari postali su AB reformisti, a lo{ kvalitet njihovihreformi ozbiljno preti novom revolucijom. Dobar primer za ovo je inedavno usvojeni Zakon o visokom obrazovanju.

Ako ta~ku kojoj u oblasti visokog obrazovanja teìmo ozna~imo sa B,«Bolonja», onda ta~ku u kojoj smo u ovoj oblasti trenutno, na àlost,moramo da ozna~imo sa H, «Hiro{ima». Kako iz ta~ke H sti}i u ta~ku B,najbrè {to je mogu}e, ali i bez mogu}eg prevrtanja ili ~ak sloma sistema,to je najkra}a definicija na{eg problema, a strategija reformi korak pokorak, sa postupnim ali sigurnim pribliàvanjem visokim evropskim stan-dardima, i razvijenim, kratkoro~nim i dugoro~nim akcionim planovima,nalik na one koji su napravljeni u oblasti trgovine i carina (pa valjdavisoko obrazovanje nije manje kompleksno i zna~ajno od trgovine i cari-na), to je najkra}a, i na~elno nesporna formula za re{avanje ovog proble-ma.

Ve} na samom startu, me|utim, umesto opisane i na~elno nesporne for-mule, zatrpava nas velika koli~ina, malo je re}i, neprilago|enih standarda.Ovo se najbolje vidi na primeru vladinog Saveta za visoko obrazovanje,koji se osniva novim zakonom. Odbrana ovog tela, koja se mogla ~uti odstrane vlade, kao i od strane njenih produètaka na univerzitetu, nije nimalo uverljiva. Pozivanje na velik broj mesta rezervisanih za predstavnikenevladinog sektora, kao i na analogna re{enja u razvijenim evropskimzemljama, ili je izraz krajnjeg nemara ili, jo{ gore, cinizma onih koji to~ine. U razvijenim evropskim zemljama, razgranato civilno dru{tvo,nevladin sektor, profesije i univerziteti, predstavljaju sna`nu branu i pro-tivteù, u na{im dana{njim uslovima, na àlost, ni{ta drugo do fasadu zalevijatansku vlast i vladu. Doda li se ovome jo{ i nadle`nost saveta, kojaje «metastazirala» na samo epistemolo{ko jezgro univerziteta, kao iuporno odbijanje vlade i njenih produètaka da prihvate da savet bira par-lament a ne vlada, kako bi se opasnost od totalne kartelizacije i sterilizaci-

267

je znanja makar ublaìla, dobija se kompletna, neute{na slika novog, morase re}i, vladinog a ne univerzitetskog upravlja~kog tela, koja predstavljaveliki i opasan korak nazad, ~ak i u odnosu na «Hiro{imu» u kojoj smodanas.

Sledbenici kulta progresa verovatno }e re}i kako to nije mogu}e,posebno ne u zemlji Valtazara Bogi{i}a, koji je jo{ u XIX veku, ne samoza nas, nego i za ~itav tada{nji napredni svet, pruìo jedan od najblistavi-jih primera temeljito pripremljenih i isto tako realizovanih reformi i prila-go|avanja. Pa ipak, mogu}e je. Verovanje da u dru{tvu vladaju memorija,nauka i znanje, jedna je od poslednjih dogmi i zabluda na{eg vemena. Neznanje, nego mo}, to je ono {to drì, i razara, ovaj svet. A ko, zapravo, ~inimo} koja u Crnoj Gori danas drì i razara, to jest sprovodi lo{e, pre sveganedovoljno pripremljene i prilago|ene reforme? Najpre, to je nekvalitetnalokalna politi~ka klasa, vladaju}a i opoziciona, biv{i AB revolucionari,sada{nji AB reformisti, koji su nasledili staru matricu politi~kog volunta-rizma, na ovu nadovezali te{ke hipoteke i ucene iz ratne pro{losti, i sve torazvili u jedan ve} skoro neizle~iv sindrom «drogirane» vlasti, koja jespremna da, radi samo jo{ jednog «dopa», i novih dvadeset~etiri sata man-data, prepi{e sve, pa i ono {to je potpuno nerealno. Zatim, to je i najman-je dve tre}ine univerzitetskih profesora, koji su, radi pukog preìvljavan-ja, konformizma ili karijerizma, sklopili «ugovor sa |avolom», postali deopartitokratskih nomenklatura i sinekura, i na taj na~in, umesto autonomnekriti~ke svesti i korektora, postali deo ili produètak vlasti. Najzad, to je inajve}i broj EU i SAD eksperata i birokrata, koji, naravno, ni sami nisunepogre{ivi, nadljudi, kako ih ponekad pogre{no predstavljaju, a uz to sujo{ i izloèni sna`nom dejstvu politi~ke korupcije me|unarodne i lokalnerealpolitike, pa ne retko, na primer i u slu~aju ovde problematizovanogvladinog Saveta za visoko obrazovanje, kao i ranije vladine Agencije zanacionalnu bezbednost, podràvaju re{enja koje su sasvim lo{a, neadek-vatna, neprilago|ena i neodrìva. A od ovakvih, neodrìvih re{enja i refor-mi, do revolucije, znamo, samo je jedan korak. Tako da bi se moglo lakodogoditi da dana{nji lo{i reformisti proizvedu jo{ jednu tragi~nu odnosnofarsi~nu predstavu. Samo {to bi u toj predstavi podela glavnih uloga bilaverovatno ne{to druga~ija.


268

Globalna pra{ina

«Doga|aji su pra{ina,» doga|ajna istorija samo deo, deli}, ~estica struk-turalne istorije, upozoravao je Fernan Brodel. Ali deo, deli}, ~estica, nije ini{ta, kako se ponekad neoprezno i neta~no zaklju~uje. Naprotiv, i samastrukturalna istorija, dugo trajanje, globalna stvarnost, sastavljena je upravoi samo od ovih ~estica. Per aspera ad astra, od trnja do zvezda, od doga|ajado dugog trajanja. To je bio pravi smisao Brodelovog upozorenja.

Brodeleovo upozorenje uvek je aktuelno, ali je posebno aktuelno u vre-menima velikih i dubokih promena. Kao {to je na{e vreme. Danas se boljevidi: nemirni Balkan sa kraja XX, bio je tek uvod u jo{ nemirniji svet sapo~etka XXI veka. Prava drama: jedanaesti septembar, Drugi zalivski rat,«preventivni napad». Dòrd` Bu{ Mla|i: «opasan ~ovek» (Ginter Gras).Dik êjni, Donald Ramsfeld, Pol Volfovic: «grupa ekstremista» (Dòrd`Soros). Ali, ìvopisnost doga|aja i likova, ni ovog puta, ne bi smela dazaseni veli~inu i dubinu promena.

1968-2003: opadanje ameri~ke mo}i

Opadanje ameri~ke mo}i u me|unarodnim, odnosno svetskim razmera-ma, prva je takva promena. Ova promena zapo~ela je pre vi{e od tridesetgodina, sa porazom u Vijetnamu, ali je vidljivija postala tek ovih dana, sa«pobedom» u Iraku. Glasovi upozorenja bili su brojni, autoritativni i argu-mentovani, ali su tupost sile, arogancija mo}i, voluntarizam takozvanihneokonzervativaca, odneli prevagu. I, kao {to to ~esto biva, istorija jepo~ela da se sveti: voluntarizam i ekstremizam jedne administracije,po~eo je da radi protiv nje same.

Klju~ni previd takozvanih neokonzervativaca sastojao se u ignorisanjurazlike izme|u negativne i pozitivne mo}i. Irak 2003. jasno je pokazao:SAD jesu imale dovoljno vojne i ukupne snage da razore, pokore, okupi-raju, «pobede», ali ne i da izgrade, podignu, vladaju, uspostave pozitivnuhegemoniju, vladavinu. Zato sada, raniji neskriveni prezir, poku{avaju dazamene, novim dijalogom i saradnjom, sa UN, EU, Rusijom, me|unarod-nom zajednicom. Pouka, ukoliko uop{te ima voljnih za u~enja, prili~no jeo~igledna: ni jedna, pa ni jedina preostala i najve}a supersila, danas nemoè svetom da vlada sama. Stari sistem kolektivne bezbednosti jestezastareo, ali je novi, kojeg jo{ uvek nema, bez valjane alternative.

269

«Car-de~ak»: mutacija svetskog sistema

Mutacija savremenog svetskog sistema, preobraàj kapitalizma u nekuvrstu novog, kvazifeudalnog ili kvazikastinskog poretka, druga je, jo{dublja, i jo{ ve}a istorijska promena, koja se tiho odvija ispod simuliranei bu~ne hiperaktivnosti administracije «cara-de~aka», i njenih doma}ih ime|unarodnih «voljnika». Ako laè «koza», retorika «kapitalizma», «slo-bode», «ljudskih prava» i «demokratije», ne laè «rog», ratna ekonomija,militaristi~ki kompleks, populisti~ka politika, imperijalna ideologija.Prava mala negativna postkapitalisti~ka fomacija. Mutacija pomaè da serazume i jedna za ameri~ke prilike nova i neobi~na pojava, naime, da sveo{triji kriti~ari aktuelne ameri~ke administracije, vi{e nisu samodemokrate, njeni «prirodni» partijski protivnici, nego i mnogi uticajnirepublikanci. U polazi{tima vode}ih «neocons»-a, zabeleìmo i taj kuri-ozitet, ovi poslednji, po~eli su da otkrivaju ~ak i trockisti~ke korene.

S^G: Crna Gora u prahu

U prole}e 2003, neposredno uo~i rata u Iraku, politi~ki vrh Crne Gore,navodno da bi dokazao «nezavisnost», ko~operno se usprotivio anti-rat-nom stavu EU, jednom od retkih briselskih stavova u poslednjih par god-ina koji je zasluìvao podr{ku, i podrào milo{evi}evsku «olako obe}anubrzinu» Bu{ove administracije. Samo pola godine nakon toga, mediji sunas iz dalekog Brazila obavestili, kako je crnogorski vrh, potpisivanjemdeklaracije Socijalisti~ke internacionale, sna`no osudio unilateralizamameri~ke administracije, i na taj na~in, mnogi su poùrili da zaklju~e,napravio spektakularni zaokret u spoljnoj politici.

Ipak, sa zaklju~cima ne treba previ{e ùriti. Spoljna politika je samoproduètak unutra{nje politike. Tako je i u na{em slu~aju. Samo {to una{em slu~aju ne postoji nikakva, ni unutra{nja, ni spoljna politika. Zbogtoga se to ne moè ni kritikovati. To je ispod svake kritike. Umesto koliko-toliko konzistentne politike, ideje i orijentacije, to je, sve vi{e i vi{e, samogolo, nasumi~no, i sve manje uspe{no, odràvanje jednog klana na vlasti.Crna Gora, upakovana u novu dràvnu zajednicu, Solaninu i \ukanovi}-evu S^G (nije gre{ka, ba{ tako treba, S^G), ~eka svoju sudbinu. U prahu.U duhu novog vremena.


270

Slu~aj C. G.

Aktuelni slu~aj S. ^. mnogo je teì od amblemati~nog slu~aja Jozefa K.U Procesu Franca Kafke, Jozef K. je bio jedan, u na{em slu~aju, Jozef K.je cela Crna Gora. Ili bar svi njeni normalni gra|ani. «Svi smo mi JozefK.», rekli bi pateti~ni rodoljubi.

Kao i u svakom takvom slu~aju, i u na{em procesu, najteà je posledn-ja faza, ona koja se jo{ uvek odvija. Skandalozno pona{anje lokalne vlastikrunisano je isto tako skandaloznim pona{anjem me|unarodnog faktora.Tajnost izve{taja OEBS-a, najpre je najavljivana samo kao privremena, azatim, valjda ohrabrena odsustvom bilo kakvog protesta, i kao manje ilivi{e kona~na. «Objavljivanje ovog izve{taja bilo bi suprotno pravilimaorganizacije», diskretno su obja{njavali «mudraci». A onda je, zahvalju-ju}i profesionalizmu i upornosti Vijesti, do objavljivanja ovog izve{tajaipak do{lo. Pa makar i bez «slu`bene» potvrde. Za razne vrste kr{enjaprava i javnosti od strane doma}ih vlasti smo znali, ali da }e im se u tomepridruìti i visoki zvani~nici OEBS-a, to smo te{ko mogli pretpostaviti. Uzsve to, setite se, imali smo jo{ i ono njihovo «veliko i uzajamno zado-voljstvo». Eh, da barem nije bilo tog njihovog velikog i uzajamnog zado-voljstva, sve prethodno mo`da smo nekako i mogli da podnesemo. Ovako,tajnost plus zadovoljstvo, prava mala kafkijanska orgija vlasti.

Niko nije kriv dok se pravosna`nom presudom ne dokaè druga~ije.Ovo je jedan od temeljnih aksioma vladavine prava, pa ~ak i modernogdoba i civilizacije uop{te. Ali {ta biva kada je celokupni pravosudni sistemjedne zemlje toliko oslabljen, da je i dolazak do one pravosna`ne presudeveoma oteàn ili ~ak blokiran. Upadne se u za~arani krug, koji za jednodru{tvo i zajednicu moè da bude fatalan. Dobije se slu~aj S. ^. Pravi ~aspoliti~ke anatomije odnosno patologije: samoraspadanje pravosu|a,jednog od najosetljivijih i najva`nijih dru{tvenih podsistema, nevinost ikrivica bez suda, doma}a i me|unarodna politi~ka instrumentalizacijaprocesa koja se ~ak i ne skriva, «divljanje» vladaju}e ali ne manje i opozi-cionih partija, berluskonijevska parada ambasadora EU usred istra`nogpostupka, objavljivanje za{ti}enih sudskih spisa i fotografija u masovnimmedijima, smena javnih tuìlaca sa obrazloènjima koja su potpuno nead-ekvatna odnosno nesrazmerna teìni slu~aja, najzad i tajne i javne,politi~ke i policijske pretnje samom sude}em sudiji. Re~ju, totalna havar-ija sistema.

271

Ili, vladavina politike i arbitrernosti, umesto vladavine prava i zakona.Uz to, i odgovor na pitanje, {ta je ovde po sredi, me|unarodna «zavera» ili«gre{nost» doma}ih vlasti. Stara, dobra dijalektika, kao da se i ovoga putapoigrava. âk i bez ikakvog tajnog izve{taja, i bez ikakvih ekskluzivnihinformacija, dosta jasno se vidi: odgovor na postavljeno pitanje, pre je udijalekti~koj formuli «i-i», nego u formalno-logi~koj isklju~ivosti «ili-ili». Ali ova dijalekti~ka formula obja{njava i vi{e od samog slu~aja S. ^.Ne samo sudbina nesre}ne moldavske dràvljanke, i sudbina svih dràvl-jana i dràvljanki Crne Gore, uz pomo} ove formule, postaje jasnija. Zarje te{ko da se zamisli, naime, da je slu~aj S. ^., ili neki sli~an slu~ajcrnogorske vlasti, iz njenog bogatog petnaestogodi{njeg dosijea zna sekakvog vladanja, u kriti~nom momentu, po~etkom 2002, od strane nasme-janog, a mo}nog i ve{tog [panca, mogao da se upotrebi i kao «ohrabren-je» za potpisivanje Beogradskog sporazuma. A ako je ovaj ili neki sli~anslu~aj, jedanput mogao da se upotrebi na takav na~in, zbog ~ega na takavna~in ne bi mogao da se upotrebi jo{ jedanput. âk uop{te i nije neophod-no da ste neki posebno mra~an ili teàk cinik, pa da onako sasvim iskreno,prestra{eno i zabrinuto pomislite: a mo`da je upravo u tome i (bila) glav-na svrha i funkcija one produène i skandalozne tajnosti OEBS-ovogizve{taja. Mo`da je [panac hteo, ovaj ili neki sli~an slu~aj, jo{ jedanputmakijavelisti~ki da upotrebi. Za dve ili tri godine, kada do|e vreme za«overu» Beogradskog sporazuma.


272

Lakmus

Pravda Ha{kog tribunala nije bez odre|enih problema i nedostataka.Ali, alternativa nesavr{enoj pravdi, u postjugoslovenskim zemljama, ukojima su unutra{nji pravni i moralni sistemi gotovo do kraja razoreni, bilabi potpuna, najgora i nepodno{ljiva nepravda. Neka`njivost najteìhzlo~ina. I vladavina ratnih zlo~inaca. Zbog toga je Ante Markovi}, posled-nji premijer SFRJ, i bio potpuno u pravu, kada je nedavno kazao, kako je,od svih me|unarodnih institucija, upravo Ha{ki tribunal, taj koji je za ovezemlje danas najzna~ajniji.

Anti-ha{ka histerija poraènih milo{evi}evaca, {e{eljevaca i sli~nih uSrbiji i Crnoj Gori, kao i njima sli~nih u drugim postjugoslovenskim zeml-jama, nije neobja{njiva, i u tom smislu ni posebno zanimljiva. Od neka-da{njih projektanata, inènjera i izvo|a~a genocidnih ratova, sada{njihha{kih optuènika, ne{to drugo nije se ni moglo o~ekivati. Ali se ovonikako ne moè re}i za pravi mali talas anti-ha{kih izjava, koji nas jenedavno zapljusnuo iz Beograda, i to sa one strane, za koju se, sa manjeili vi{e prava, obi~no kaè da je prodemokratska i proevropska. KritikeHa{kog tribunala, koje su, krajem pro{le sedmice, u koliko-toliko diplo-matskoj formi, izneli najvi{i funkcioneri dràvne zajednice, SvetozarMarovi} i Goran Svilanovi}, a u sasvim neuvijenom i neuravnoteènomobliku, i sam srpski premijer u ostavci, Zoran @ivkovi}, zaista su zan-imljive. I krajnje indikativne. Kao lakmus-papir u hemiji.

Najpre, ove izjave nepogre{ivo indiciraju i razotkrivaju realno stanjesvesti masa i elita u na{im zemljama. Koje je veoma, veoma daleko odbriselskih, beogradskih i podgori~kih funkcionerskih retorika i fantazija.Iz anketa CEDEM-a znamo da ~ak dve tre}ine ~lanova i simpatizeranajja~e opozicione stranke u Crnoj Gori, i danas, 2003, u su{tini, odbijaHa{ki tribunal i njegovu pravdu. Iz slatkore~ivih izjava i izvinjenjaSvetozara Marovi}a, koja vi{e prikrivaju i opravdavaju, nego {to otkriva-ju i osu|uju, onako uostalom kako to samo ovaj politi~ar zna i ume,moèmo da naslutimo kako sli~no stanovi{te, u donekle modifikovanoj,kameleonskoj formi, ima i najmanje polovina ili tre}ina ~lanova i simpa-tizera vladaju}eg DPS-a. A izjava srpskog premijera u ostavci, na krajunas je podsetila i na to, da sli~no vaì i za najmanje pola biv{eg DOS-a, ito onog njegovog boljeg dela, koji je ostao nakon odlaska drugogVojislava. Re~ju, slika je krajnje depresivna. U tom smislu, (ne)o~ekivanaanti-ha{ka homogenizacija s po~etka decembra ove godine, moè da se

273

dijagnosticira i kao velika politi~ka restauracija 1991, koja je u izvesnomva`nom segmentu ponovo ujedinila ne samo «Slobu slobodu» i dvaVojislava, nego i najve}i deo preostalog, nekad monolitnog, odnosnomonohromatskog, velikosrpskog politi~kog pokreta. A pragmati~ko uta-panje GSS-a u Srbiji, kao i SDP-a i LS-a u Crnoj Gori, u nove tranzicionearan`mane i partnerstva, u ovom kontekstu, ~ak i u odnosu na annus hori-bilis 1991, moè da se ozna~i i kao ~ist politi~ki gubitak i nazadak.

Manje vidljivo, ali ne i manje zna~ajno, posebno u poslednjih par god-ina, nakon jedanaestog septembra, Ha{ki tribunal je postao i lakmus-papirza velike i negativne me|unarodne promene. Mo}na opstrukcija Stalnogme|unarodnog krivi~nog suda, mla|eg-starijeg brata Ha{kog tribunala, odprvog dana njegovog osnivanja, kao i prakti~na demonstracija sile i nepra-va u Iraku od strane administracije SAD Dòrdà Bu{a Mla|eg, najdirek-tnije podrivaju me|unarodno pravo i pravdu, pa i Ha{ki tribunal, i to unajosetljivijoj fazi njegovog postkonfliktnog delovanja na Balkanu. U tomsmislu, nije tuìla{tvo Ha{kog tribunala to koje, kako tvrdi na{dijalekti~ar, predsednik dràvne zajednice, «oja~ava one snage koje suprotiv svake saradnje sa Hagom», nego je to Bu{ova administracija, kao injoj sli~ne administracije, pa i administracija na{eg predsednika, dijalek-ti~ara. A uprkos retorici, odmah, i ne mnogo iza njih, to je i arogantna akratkovida briselska birokratija, kojoj je trebalo skoro pune dve godine dakona~no shvati, ukoliko je uop{te i shvatila, jer ni to jo{ uvek nije sasvimizvesno, da dràvnu zajednicu Srbije i Crne Gore, tu poslednju odstupnicu,bazu i }eliju na~ertanijevske Velike Srbije, nije trebalo nametati iodràvati, posebno ne «po svaku cenu». E pa sad, «svaka cena» je tu, samoje jo{ pitanje, do kada }e trajati, i da li }e biti ve}a.


274

Civilizacija

Po Sigmundu Frojdu, ~ovekom ipak dominiraju agresivni instikti.Civilizacija, koja ove instikte poku{ava da stavi pod kontrolu, veoma jeslaba, krhka i nejaka, kao tanka opna, i zato tako ~esto i bolno puca.ôvekova agresivna priroda ja~a je od njegove civilizacije, krajnji je i pes-imisti~ki zaklju~ak oca psihoanalize.

Frojdovu verziju dualizma izme|u prirode i kulture, posebno njegovoshvatanje ~ovekove agresivne prirode, prvi je ozbiljnije doveo u pitanjeVilhelm Rajh. Po Vilhelmu Rajhu, ~ovekov svet nije dvodimenzionalan,nego trodimenzionalan. Ispod civilizacije i prirode, nalazi se jedan jo{dublji, zapravo najdublji sloj ~ovekove prirode, onaj u kojem se ovajsamoodre|uje kao «pozitivna, kooperativna i za ljubav sposobna ìvotin-ja». Sve iznad ovog sloja, dakle i ona agresivna priroda, i ona tanka civi-lizacija, upozorava Rajh, predstavlja samo razli~ite oblike nametanja, izvi-toperivanja i kvarenja tog najdubljeg sloja.

Pola veka nakon Rajhove revizije i dopune Frojdovog shvatanja~ovekove prirode, najnoviji postkomunisti~ki, postjugoslovenski ipostkonfliktni razvoj na Balkanu, pa i u Crnoj Gori, pruìo je obiljesirovog iskustvenog materijala, i za reviziju i dopunu onog drugog ~lana,odnosno Frojdovog shvatanja civilizacije. Kada se pogleda dublje i bolje,naime, vidi se kako je sve ono {to ovde i danas, u postkonfliktnoj CrnojGori, kao i drugim postjugoslovenskim zemljama, zovemo civilizacija,odnosno normalizacija, modernizacija, evropeizacija, reforme, tranzicija,privatizacija, i sli~no, mnogo vi{e «normalizacija», odnosno legalizacija ilegitimizacija ratnog terora i plena 1990-ih, nego stvarno, kvalitetno i tra-jno stavljanje pod kontrolu najdubljih izvora i faktora agresivne ljudskeprirode i (samo)destruktivnosti.

Kod vlasti, ova vrsta «normalizacije» sasvim je o~igledna. Neprekinutioperativni kontinuitet, konfuzija i konflikt javnih i privatnih interesa,grupa i pojedinaca, ratnih politi~ara, monopolista i biznismena, ve} sudobili i svoju artisti~ku «pozlatu», dvorsku kulturu i svitu, kao i svoju«crnogorsku ekonomsku {kolu», zaduènu za ideolo{ku artikulaciju iracionalizaciju. Zbog ~ega onda premijer, koji je samo personalni vrhovog sveta, ne bi i javno saop{tio kako je protiv dono{enja bilo kakvogZakona o oporezivanju ratnih ekstraprofita. Kod opozicije, ova vrsta «nor-malizacije» trenutno je manje vidljiva, ali jednako jaka. U vreme ratnog

275

terora, najve}i deo dana{nje crnogorske opozicije bio je na prvoj linijifronta, pa ima i sasvim prozai~ne materijalne razloge da, primera radi,bojkotom parlamenta, olak{ava biv{im ratnim kamaradima legalizovanjezajedni~kog plena, ili, samo jo{ jedan primer, da selektivnom,histeri~nom, ali jalovom bukom oko sekundarnih delikata i afera, sistem-atski zatrpava svaku svest o zajedni~kom primarnom zlo~inu rata, koji je«mudro» prepu{ten Hagu. Najzad, u ovaj isti obrazac post festum «nor-malizacije», uklapa se i mo}na briselska birokratija, koja, nametanjem iodràvanjem SCG po svaku cenu, i nakon izru~enja «glavnog faktoramira» Tribunalu, ostaje verna njegovom poslednjem politi~kom ostatku inasle|u na Balkanu.

Ukratko, postkonfliktno iskustvo na Balkanu i u Crnoj Gori, jasnopokazuje kako je i ono {to je Frojd nazivao civilizacijom, u stvari, mnogovi{e «novo maskirno odelo» koje na sebe na brzinu navla~i ona ista agre-sivna priroda, nego neka u odnosu na tu prirodu su{tinski razli~ita,autonomna i kontrolna instanca. Ili, druga~ije re~eno, da je pravi razlogone izuzetne osetljivosti, krhkosti i ranjivosti tanke opne frojdovske civi-lizacije, problemati~nost same opne, odnosno njene legitimnosti, a nenekakva po sebi ve}a snaga agresivnosti i prirode od (samo)kontrole i civ-ilizacije.

Ali {ta je (bilo) sa onim tre}im, najdubljim, rajhijanskim slojem na{epozitivne, kooperativne i za ljubav sposobne ìvotinje? {ta o ovoj kompo-nenti ljudskog mikrokosmosa kaè na{e najnovije iskustvo? U kojoj merije ove komponente kod nas uop{te bilo? I {ta se sa njom dogodilo?Odgovor na ova pitanja nije ni malo jednostavan, jednozna~an i lak. Sjedne strane, o~igledno je da je jedan deo na{e pionirske antiratne rezis-tence, na{e rajhijanske pozitivne energije, u me|uvremenu, postao deonove, vladaju}e i opozicione «normalizacije», i kao takav apsorbovan iponi{ten. S druge strane, me|utim, o~igledni su i mnogi znaci i oblici poz-itivnog uticaja i {irenja ove rezistence, daleko izvan kruga njenih prvihjezgara s po~etka 1990-ih. Daleko od toga da je zavr{en, odgovor napostavljena pitanja, i dalje je neizvestan i otvoren.


276

Deset godina posleAntiratni miting, Titograd, 17. jul 1991.

»Jer istorija politi~ke mo}i nije ni{ta drugo nego istorija me|unarodnogzlo~ina i masovnog ubistva». Tako je govorio Karl Poper. Tupu elemen-tarnost, sirovost i surovost Poperove istorije osetio sam jo{ onog julskogdana, ali sam svu njenu uslovljenost i sloènost, te sposobnost za brzo iuspe{no prilago|avanje, po~eo bolje da razumevam tek posle punih desetgodina. Jaz i veza izme|u realne (zlo~ina~ke) i mistifikovane (»herojske»i «slavne») istorije, ina~e toliko zna~ajni, ~ak presudni za samo postojan-je kriti~ke svesti, na po~etku su mi bili o~igledni ali neshva}eni, a tekzatim, zahvaljuju}i dugom i pomnom posmatranju iznutra i uìvo, do bolajasni i shva}eni.

U mistifikaciju svakako spada i najve}i deo danas preovla|uju}e «anti-ratne» retorike, koja kao da se ruga na{em naivnom ali nepatvorenom anti-ratnom stavu iz 1991. Uprkos mistifikaciji, me|utim, stvar je prili~nojasna. Kada se zagrebe samo malo ispod najve}eg dela danas preovla-|uju}e retorike «mira i demokratije», «nepromenljivosti granica» i«evropskih integracija», naime, otkrivaju se sve sami pokreta~i i protago-nisti rata. U Crnoj Gori, to je, pre svega, tro~lana koalicija velikosrpskihpartija, miljenica me|unarodnog faktora, koja se i danas la`no i nekrofil-no predstavlja kao Koalicija «Zajedno za Jugoslaviju». U Srbiji, to jebarem polovina lidera «herojskog» i «slavnog» petooktobarskog DOS-a,doju~era{njih najbliìh saradnika glavnooptuènog Ha{kog tribunala.Najzad, i u me|unarodnoj zajednici, nestalnoj mada ve~noj hemiji velikihsila, to je sramna i cini~na realpolitika, koja svim onim prethodnim, zapra-vo, samo daje odnosno prodaje nezasluèn oprost i mo}.

I kako onda nakon svega sa~uvati makar minimum vere, snage i smis-la? Kako jo{ jednom ustati i krenuti dalje? Posebno: kako u}i u «dijalog ipomirenje» sa onima koji vas i dalje izlaù nepodno{ljivoj i poniàvaju}ojopresiji? U «Komisiju za istinu i pomirenje» onoga koji jeGlavnoptuènom oponent bio uvek i samo sa desna? Koji je ovoga uvekkritikovao samo zbog toga {to nije pobedio, ne i zbog toga {to je uop{tepokretao sramne i zlo~ina~ke ratove? Kako uop{te izdràti toliku koli~inulaì i nepravde, a pritom ne pasti u teàk o~aj i bezna|e, mr`nju irevan{izam, bezdu{nost i cinizam? Umesto jeftinog, petpara~kog hepien-da, ili jo{ jeftinijeg, pateti~nog epiloga, me|utim, ovde }u radije stati.

277

Ukoliko su gornja pitanja samo prvi izraz nekih novih i trajnih negativnihtrendova, naime, onda je u njima sadràn i vaàn deo odgovora: nenasilniotpor je dugoro~na strategija a ne prolazna moda. A opet, ukoliko su samoprolazni, nestabilni refleks nekih kratkotrajnih konjunktura i (ne)raspo-loènja, onda je to i razlog vi{e da se dalje od pitanja ne ide.


278

Tri la`ne slike postjugoslovenskih sukoba

Danas, na desetogodi{njicu otmica odnosno zlo~ina u [trpcima i Buko-vici, kao gra|ani, du`ni smo, pre svega, da jo{ jednom izrazimo najo{trijuosudu inspiratora i izvr{ilaca ovih zlo~ina, pijetet prema njihovim nevin-im `rtvama, i solidarnost sa porodicama `rtava. S druge strane, kao pripad-nici razli~itih, ali i me|usobno povezanih humanisti~kih profesija, daklekao nau~nici, istraìva~i, profesori, novinari, parlamentarci, borci za ljud-ska prava, du`ni smo, svako u okviru svoje profesije, i svako uz pomo}svojih najboljih znanja, da odgovorimo na pitanje: za{to, otkuda, kako? Dase vi{e nikada ne bi ponovilo.

U tom smislu, kao svoj skromni doprinos traènju odgovora na postavl-jena pitanja, izloì}u samo nekoliko refleksija o pravoj prirodi i su{tinipostjugoslovenskih sukoba. Najpre, zbog ~ega uop{te onaj atribut «prava»(priroda i su{tina)? Odgovor: zbog toga {to u masovnim medijima (unaj{irem smislu te re~i) vlada iskrivljena odnosno la`na slika o tim suko-bima. I to ne zbog toga {to je njihova prava priroda, sama po sebi, poseb-no sloèna i te{ka, pa ju je te{ko ili nemogu}e dosegnuti, nego zbog toga{to je ogromna koli~ina razorne propagande vladaju}ih dru{tvenih snagatoliko velika da ometa ili ~ak u potpunosti onemogu}ava jasno vi|enjestvari, ~ak i kada su ove sasvim jednostavne i lake. Vi{e i bolje nego drugi,to pokazuju slu~ajevi otmica odnosno zlo~ina u [trpcima i Bukovici. Po-sebno jasno i uverljivo, ovi slu~ajevi demaskiraju i rasvetljavaju tri la`neslike postjugoslovenskih sukoba.

Prva la`na slika postjugoslovenskih sukoba jeste slika samih ratova.Vi{e i bolje nego drugi, slu~ajevi ovih dveju otmica odnosno zlo~ina,pokazuju kako na ovim prostorima, u poslednjih desetak godina, zapravo,nije bilo nikakvih ratova, dakle sukoba izme|u oruànih formacija dvejuili vi{e dràva, ili dveju ili vi{e naoruànih grupa uop{te, kako se ratovi,pa i gra|anski ratovi, defini{u u Me|unarodnom javnom pravu. Ali sezato, ispod la`ne, «herojske» slike ratova, celo vreme sprovodio, delom idanas sprovodi, organizovani, neherojski teror dràve, vojnih i paravojnih,policijskih i parapolicijskih formacija, protiv nenaoruànih civilnih popu-lacija. Rat «naoruànog naoroda» protiv nenaoruànog stanovni{tva. Sveto sa ciljem koji je, do danas, u svojim analizama i radovima iz 1990-ih,najbolje objasnio istori~ar iz Dubrovnika, Zagreba i Jejla, Ivo Banac: dase silom oru`ja, terora, etni~kog ~i{}enja i genocida, uspostavi «suverena»kontrola nad granicama novih, etni~ki o~i{}enih i homogenih teritorija. A

279

ukoliko vam iz bilo kog razloga gornja «dekonstrukcija» izgleda preter-ana, prejaka, ili sumnjivo metafori~na, ja vas pozivam da, radi provere,sami izvedete jedan veoma jednostavan i lak misaoni eksperiment.Poku{ajte, naime, da se setite imena makar jedne jedine bitke, u smislusukoba oruànih formacija, u poslednjih desetak godina na ovim prostori-ma. Naravno da ne}ete mo}i. Jer takvih sukoba ovde u poslednjih desetakgodina nije ni bilo.

Druga la`na slika postjugoslovenskih sukoba jeste slika dràve. Vi{e ibolje nego drugi, slu~ajevi otmica odnosno zlo~ina u [trpcima i Bukovici,pokazuju ono {to teorijski dobro zna ~ak i svaki student prve godine prava,ali {to prakti~no «zaboravlja» najve}i broj na{ih «nacionalno»angaòvanih eksperata i akademika, naime da je ka`njivost zlo~ina, te vla-davina prava uop{te, ono osnovno i elementarno po ~emu se razlikujudràva i razbojni~ka banda. Ono osnovno i elementarno, na ~emu, upravoovih dana, ali i meseci i godina, najupornije i najrazlo`nije insistira soci-olog Neboj{a Popov iz Beograda, kao i drugi hrabri, lucidni i nekorumpi-rani intelektualci, hroni~ari i istraìva~i sa ovih i {irih prostora. U tomsmislu, mora se eksplicitno re}i i slede}e: sve dok inspiratori i izvr{iocizlo~ina u [trpcima i Bukovici, kao i inspiratori i izvr{ioci drugih sli~nihzlo~ina po~injenih u ime nacije i dràve na ovim prostorima u poslednjihdesetak godina, ne dobiju zasluènu kaznu i pravdu, ova zemlja ne}e bitidràva, nego razbojni~ka banda. Treba li uop{te nagla{avati da, na àlost,ni ovo nije nikakvo preterivanje, prejaka re~, ili sumnjiva metafora, negona{a produèna mra~na realnost. Izvesna promena, koja se u ovom pogle-du moè uo~iti u pona{anju vlasti u Crnoj Gori u poslednjih nekoliko god-ina, uklju~iv i ono jedno, bjelopoljsko su|enje za otmicu i zlo~in u [trpci-ma, jeste pozitivna i nesporna, ali, na àlost, i krajnje ograni~ena i nedo-voljna.

I na kraju, tre}a la`na slika postjugoslovenskih sukoba jeste slika suko-ba civilizacija. U vladaju}oj propagandi, lokalnoj i me|unarodnoj, postju-goslovenski, pa i posthladnoratovski sukobi uop{te, la`no se predstavljajukao sukobi civilizacija. U stvarnosti, radi se o sukobima izme|u civilizaci-je i varvarstva. Pri ~emu, u~esnika i na strani civilizacije, i na strani var-varstva, ima jednako iz veoma razli~itih civilizacija. Obrazac ovih kom-pleksnih sukoba opisali su mnogi kriti~ki orijentisani intelektualci, alimo`da najbolje od svih slovena~ki filozof Toma` Mastnak, koji je, kaonajdublje jezgro i izvor varvarizacije, odnosno varvarskog razaranja isamorazaranja Bosne i Hercegovine i drugih postjugoslovenskih zemalja1990-ih, ozna~io «profanu alijansu» izme|u liberalnih vlada razvijenihzapadnih zemalja, sa jedne, i balkanskih neofa{ista, sa druge strane.


280

Kriti~ki orijentisani analiti~ari ve} su primetili kako je, nakon 11. sep-tembra 2001, a posebno nakon odluke SAD administracije da povede iDrugi zalivski rat u Iraku u prole}e 2003, «profana alijansa» sa Balkanave} u velikoj meri i globalizovana. S tim {to su se sada, na strani varvarskealijanse, na{li faktori mo}i iz tako razli~itih civilizacija, kao {to suhri{}anski fundamentalisti, agresivni desni~ari, populisti i militaristinajrazvijenijih zapadnih zemalja na ~elu sa aktuelnom SAD adminis-tracijom Dòrà Bu{a Mla|eg, i islamski fundamentalisti, ektremisti iteroristi na ~elu sa Al Kaidom Osame Bin Ladena. A na strani civilizaci-je, do sada najve}e, mo`da i prve prave planetarne antiratne demonstracijeu istoriji sveta, milionski protesti koji su opisali {iroki, zapravo naj{irimogu}i luk, od Tokija i Sidneja, preko Rima i Londona, do Njujorka i SanFranciska. Malobrojnim ali utoliko dragocenijim protestom ispred konzu-lata SAD u Podgorici, ovim demonstracijama pridruìo se i Fond zahumanitarno pravo i mreà ènskih nevladinih organizacija Crne Gore.Spa{avaju}i na taj na~in ~ast ove republike od njene sopstvene vlade, kojaje, iako ne posebno izazvana i pozvana, podivljaloj administraciji DòrdàBu{a Mla|eg, u kriti~nom momentu, pruìla bezrezervnu podr{ku.

Dozvolite mi da na samom kraju izrazim i jedan svoj su{tinski teorijskistav, koji, me|utim, ima i veliki prakti~ni zna~aj. Oni me|u vama koji seprofesionalno bave dru{tvenim naukama, u nekoliko mojih prethodnihkratkih refleksija, verovatno su taj moj su{tinski teorijski stav ve} i prepoz-nali, ali }u ga ja izre}i i sasvim eksplicitno. Ja, naime, ne spadam u vlada-ju}e, nego u alternativne teoreti~are u dru{tvenim naukama, pa zato i neprihvatam dogmu progresivizma, to jest ideju o neizbe`nosti progresa, tri-jumfu liberalne demokratije i «kraju istorije» Frensisa Fukujame i njemusli~nih, nego polazim od ideje o bitnoj otvorenosti istorijskog procesa,odnosno o manjoj ili ve}oj verovatno}i da savremeni svetski sistem budezamenjen nekim boljim, ali mogu}e i lo{ijim sistemom od njega, kako to usvojim analizama predo~avaju i upozoravaju Imanuel Volerstin i njemubliski istraìva~i i intelektualci sa alternativne teorijske scene. Re~ju, pro-gres je mogu}, ne i nuàn ili neizbeàn, zadat, ne i dat ili zagarantovan.Molim vas da moje dana{nje, nekome se mogu u~initi i preterano «mra~ne»refleksije, razumete upravo u ovom svetlu. Ne, dakle, kao neki pesimizamili defetizam, koji obeshrabruje, obesmi{ljava i slabi, nego, upravo obrnu-to, kao kriti~ku svest, realizam i alarm, koji budi, upozorava, poziva imobili{e na otpor. Verujem da je upravo ovakav intelektualni i gra|anskistav, ovde i danas, jedino adekvatan, i to ne samo kada je re~ o razumevan-ju problema o kojem konkretno raspravljamo, nego i kada je re~ oizraàvanju du`nog pijeteta prema `rtvama, te solidarnosti sa porodicama`rtava otmica odnosno zlo~ina u [trpcima i Bukovici pre deset godina.


281

Prilozi

Podaci o tekstovima

U ovom prilogu navode se podaci o nau~nim i javnim skupovima, nakojima su se odgovaraju}i tekstovi prvi put pojavili, odnosno podaci opublikacijama, listovima, ~asopisima i zbornicima, u kojima su ovi tek-stovi prvi put objavljeni.

Mutacija: ideolo{ki aspektU pripremi: S. Kuli} i I. Radkovi}, Urednici, Globalizacija, rat i nasilje uXXI veku, Ekonomski institut, Zagreb, 2004; ~asopis za knjièvnost, kul-turu i dru{tvena pitanja Ars, 1/2004.

Sila i pravo: posle hladnog rataPreispitivanje pojma prava, Nau~ni skup povodom 30 godina od osnivan-ja Pravnog fakulteta u Podgorici, Pravni fakultet, Podgorica, 5-6. decem-bar 2002.

Sila i identitet: teorijsko-metodolo{ki okvir Multi-etni~ko ogledalo Crne Gore: Muslimani/Bo{njaci, kako ih drugivide, a kako oni sebe i druge, Okrugli sto, Udruènje Almanah, Podgorica,23-24. jun 2000; Almanah, ~asopis za prou~avanje, prezentaciju i za{titukulturno-istorijske ba{tine Muslimana/Bo{njaka, Podgorica, Dvobroj 13-14/2000, strana 109-116.

Mo} odbijanja: nemo} o~iglednogMonitor, Crnogorski nezavisni nedjeljnik, Podgorica, 23. maj 2003, strana12-15.

Kako zaustaviti stihijuOkrugli sto o aktuelnim ustavnim pitanjima, CANU, Podgorica, 19. mart2003; u zborniku M. [ukovi}, Urednik, Novi Ustav i konstitutisanje CrneGore kao dràve vladavine prava, CANU, Podgorica, 2003, strana 45-50;Monitor, 12. septembar 2003, strana 37-39.

Referendum izme|u prava i politikeêtiri kvartalna tematska izve{taja o dràvnom pitanju Crne Gore za 2001.Pored internog izdanja CEDEM-a, koji je bio i nosilac celokupnog projek-ta, tri od ova ~etiri izve{taja objavljena su i u drugim publikacijama, i to:prvi, Crnogorska nezavisnost i me|unarodna zajednica, u ~asopisu Ars,3/2001, strana 120-129; drugi, Dràvno pitanje u multi-etni~kom ogledalu

285

Crne Gore, tako|e u ~asopisu Arsu, 4/2001, strana 99-108; i ~etvrti, ~iji jenaslov uzet i za zajedni~ki naslov sva ~etiri kvartalna izve{taja, Referen-dum izme|u prava i politike, u Vijestima, 12, 13, 14. i 16. januara 2002.

Crna Gora u svetsko-sistemskoj perspektiviPrilozi za Crnogorsku Enciklopediju odnosno Enciklopediju Montengrinu(CE/EM) Dukljanske akademije nauka i umjetnosti (DANU), Decembar2000.

Jugoslavija a la carteVijesti, Nezavisni dnevnik, Podgorica, 31. januar 2000.

Lepotica i zverVijesti, 28. februar 2000.

Vojska bez dr`aveVijesti, 27. mart 2000.

Na{ mali hladni ratVijesti, 24. april 2000.

Po~etak krajaVijesti, 29. maj 2000.

Savr{eni demantiVijesti, 26. jun 2000.

[estojulska secesijaVijesti, 31. jul 2000.

Dijalog pod paskomVijesti, 28. avgust 2000.

Fotomonta`aVijesti, 25. septembar 2000.

Protiv svr{enog ~inaVijesti, 30. oktobar 2000.

Ucenjiva~iVijesti, 27. novembar 2000.


286

RecidivVijesti, 25. decembar 2000.

Ta~ka preokretaVijesti, 29. januar 2001.

Igra la`nih dominaVijesti, 26. februar 2001.

Ne~astivi u Domu sindikataVijesti, 26. mart 2001.

Velika koalicijaVijesti, 29. april-2. maj 2001.

Ruski ruletVijesti, 28. maj 2001.

Kultura zlo~inaVijesti, 25. jun 2001.

San guvernera ^ovi}aVijesti, 30. jul 2001.

Pod senkom protektorataVijesti, 29. avgust 2001.

Crnogorska sapunicaVijesti, 24. septembar 2001.

Na~elo jednakostiVijesti, 29. oktobar 2001.

Dan posleVijesti, 26. novembar 2001.

Korak nazad dva koraka napredVijesti, 24. decembar 2001.

Pod sre}nom zvezdomVijesti, 31. decembar 2001-2. januar 2002.


287

Lai~ka ili bo`jaVijesti, 8. januar 2002.

Divlja lepotaVijesti, 27. januar 2002.

Duplo dnoVijesti, 7. februar 2002.

MamacVijesti, 25. februar 2002.

Sila i pravoVijesti, 11. mart 2002.

Nikada vi{eVijesti, 24. mart 2002.

Rupa u glaviVijesti, 8. april 2002.

ImplementacijaVijesti, 21. april 2002.

Mandati u haosuVijesti, 13. maj 2002.

Tri ~uda i jedna la`Vijesti, 9. jun 2002.

Srbija izvan sebeVijesti, 18. jun 2002.

Sada sve mo`eVijesti, 7. jul 2002.

Velika furijaVijesti, 5. avgust 2002.

Ravnogorska lustracijaVijesti, 12. avgust 2002.


288

SpasilacVijesti, 26. avgust 2002.

KulminacijaVijesti, 2. septembar 2002.

Nije lapsusVijesti, 16. septembar 2002.

Predizborni pinkVijesti, 8. oktobar 2002.

A sad svi u EvropuVijesti, 28. oktobar 2002.

Efekat `ivog peskaVijesti, 11. novembar 2002.

OpsesijaVijesti, 25. novembar 2002.

AlhemijaVijesti, 9. decembar 2002.

Tehni~ka gre{kaVijesti, 31. decembar 2002-2. januar 2003.

Ptica rugalicaVijesti, 6. januar 2003.

KartelVijesti, 20. januar 2003.

[ibica i kuglicaVijesti, 3. februar 2003.

Zapisi iz EvrolendaVijesti, 17. februar 2003.

DobrovoljciVijesti, 3. mart 2003.


289

Anatomija zlo~inaVijesti, 24. mart 2003.

Tupost sileVijesti, 7. april 2003.

^iste rukeVijesti, 21. april 2003.

PovratakVijesti, 5. maj 2003.

Unutra{nja strana protektorataVijesti, 19. maj 2003.

Vitezovi i konju{ariVijesti, 16. jun 2003.

Zadovoljni sa razlogomVijesti, 30. jun 2003.

Nevidljivi konsenzusVijesti, 14. jul 2003.

ImunitetVijesti, 28. jul 2003.

AgencijaVijesti, 4. avgust 2003.

BoflVijesti, 18. avgust 2003.

DeponijaVijesti, 1. septembar 2003.

Nikad boljeVijesti, 15. septembar 2003.

SimulacijeVijesti, 29. septembar 2003.


290

Spaljena zemljaVijesti, 13. oktobar 2003.

Reforma ili revolucijaVijesti, 27. oktobar 2003.

Globalna pra{inaVijesti, 10. novembar 2003.

Slu~aj C. G.Vijesti, 24. novembar 2003.

LakmusVijesti, 8. decembar 2003.

CivilizacijaVijesti, 22. decembar 2003.

Deset godina poslePrincipi, Bilten Gra|anskog centra za denacifikaiju, Broj 2, Godina I(2000), strana 31.

Tri la`ne slike postjugoslovenskih sukobaSuo~avanje sa pro{lo{}u: [trpci i Bukovica, Konferencija, Fond za huma-nitarno pravo, Almanah, Monitor, Podgorica, 26-27. februar 2003.


291

O autoru

Milan M. Popovi}

Bio-Bibliografija

Ro|en u Andrijevici (Crna Gora) 1955.

Diplomirao na Pravnom fakultetu u Titogradu 1977, a magistrirao(Interesna i politi~ka artikulacija savremenog jugoslovenskog dru{tva,mentor prof. dr Jovan \or|evi}) i doktorirao (Teorija svetskog sistemaImanuela Volerstina, mentori prof. dr Zoran Vidakovi} i prof. dr MiroslavPe~ujli}) na Pravnom fakultetu u Beogradu 1983. odnosno 1991.

Od 1978. asistent, od 1991. docent, od 1996. vanredni profesor, od2001. redovni profesor na predmetima Savremeni politi~ki sistemi iSociologija politike na Pravnom, kao i na predmetu Politi~ki sistem naEkonomskom fakultetu u Podgorici. Osniva~ i prvi (VD) direktor Centraza me|unarodne studije Univerziteta Crne Gore (2001-2002) i rukovodi-lac postdiplomskih Evropskih i jugoisto~noevropskih studija tog centra(2002-2003). ^lan Izvr{nog Odbora postdiplomskog Inter-UniversityCenter (IUC), Dubrovnik, Hrvatska (2002-).

Predava~ na kursu Postjugoslovenska bezbednost na Me|unarodnoj let-njoj {koli Jugoisto~noevropskih studija, Inter-University Center (Dubro-vnik, Hrvatska) i Northwestern University (Evanston, Ilinoj, SAD), Du-brovnik, Hrvatska, (2002). [kolske 1988-89. stipendist Britanskog savetau [koli za evropske studije Univerziteta Saseks u Brajtonu u VelikojBritaniji, a {kolskih 1991-92. i 1992-93. stipendist D`on Mar{al programau Volerstinovom Fernan Brodel Centru u SAD, od kada je i spoljni sarad-nik odnosno Visiting Research Associate tog centra. Gostuju}i profesor navi{e evropskih i svetskih univerziteta, pored ostalih i na: SUNY-Bingha-mton, Binghamton, NY, USA; State University of Missouri-Columbia,Columbia, Missouri, USA; State University of Missouri-St. Louis, St.Louis, Missouri, USA; University of Illinois at Urbana-Champaign,Urbana-Champaign, Illinois, USA; University of Virginia, Charlottesville,Virginia, USA; Uppsala University, Uppsala, Sweden; Central EuropeanUniversity, Budapest, Hungary; IUC-Dubrovnik, Croatia; Beogradski uni-verzitet, Srbija; Univerzitet u Ljubljani, Slovenija.

Bio ~lan redakcija ~asopisa Praksa i Ovdje iz Titograda, ~asopisa Idejeiz Beograda, ~asopisa Montenegro Journal of Foreign Policy iz Kotora, te

292

urednik izdava~ke delatnosti Centra za istraìva~ku, dokumentacionu iizdava~ku delatnost (CIDID) u Beogradu. ^lan je redakcije ~asopisaDANU Doclea, ~lan Izdava~kog saveta ~asopisa CEU Southeast Europe-an Politics iz Budimpe{te (Ma|arska), ~lan Savjeta akademske nakladeIUC Dubrovnik University Press iz Dubrovnika (Hrvatska), te urednikbiblioteke Kairos u Centru za izdava~ku djelatnost (CID) u Podgorici.

Profesionalne i srodne nevladine organizacije ~iji je osniva~ ili ~lan:Grupa za promene, Podgorica, 2002-; Me|unarodni forum Bosna, Sara-jevo, 1998-; Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), Podgorica,1997-; Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID), Beograd, 1998-;Helsin{ki komitet za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2000-; TransparencyInternational Montenegro, Podgorica, 2001-; Matica Crnogorska, 1994-;Udruènje za istraìvanje spoljne politike, Kotor, Crna Gora, 1995-99;Dukljanska akademija nauka i umjetnosti (DANU), 1999-2002; Veronaforum, Me|unarodna nevladina organizacija za mir i pomirenje na teritori-ji biv{e Jugoslavije, Brisel, 1996-99; Soros Fondacija za Jugoslaviju,1991-93.

Aktivno znanje engleskog, pasivno francuskog jezika.

Objavio deset knjiga (Politi~ka ekonomija i politika, 1985; Dilemepoliti~kog pluralizma, 1988; Ritam sveta: {kola svetskog sistema Imanu-ela Volerstina, 1995; @argon periferije: balkanska postmoderna 1, 1994;Posle hladnog rata: balkanska postmoderna 2, 1996; Politi~ki aparthejd:balkanska postmoderna 3, 1997; Savremeni politi~ki sistemi, univerzitets-ki ud`benik, koautori Pavle Jovanovi}, Nenad Dimitrijevi} i Milan Popo-vi}, 1998; Ispod fasade, http://www.medijaklub.cg.yu, 2000; Crnogorskaalternativa: balkanska postmoderna 4, 2000; Montenegrin Mirror: Polityin Turmoil 1991-2001, 2002, na engleskom jeziku), kao i velik brojnau~nih, stru~nih i publicisti~kih radova, ~lanaka, eseja i prikaza (iz ob-lasti sociologije savremenog jugoslovenskog dru{tva, epistemologije dru-{tvenih nauka, sociologije vlasti i sociologije svetskog sistema) u doma-}im i inostranim listovima, ~asopisima i zbornicima.

Kolumne: Interregnum (nedeljnik Nezavisne, Beograd, 1990), @argonperiferije (Nedeljna Borba, Beograd, 1991-93), Balkanska postmoderna(nedeljnik Monitor, Podgorica, 1994-97), Ispod fasade (nedeljnik Moni-tor, Podgorica, 1998-2000), Nulta ta~ka (dnevnik Vijesti, Podgorica, 1999-2003), Globalna pra{ina (dnevnik Vijesti, Podgorica, 2004-).


293

Table of Contents

Global Dust: Balkan Postmodernity 2000

Preface

Part OneAnalyses

The Mutation: Ideological AspectMight and Right: After The Cold War

Political Force And Identity: Theoretical and Methodological FrameworkPower Of Mass Denial: Weakness Of ObviousHow To Stop The Chaos: Constitutional Issues

Montenegrin Referendum: Between Law And PoliticsMontenegro In A World-System Perspective

Part TwoCommentaries

Yugoslavia A La CarteThe Beauty And The Beast

Army Without StateOur Little Cold War

The Beginning Of The EndPerfect Denial

The Sixth July SecessionDialogue Under Pressure

The MontageLe Fait Accompli

The BlackmailOld New Alliance

Point Of No ReturnThe False Domino GameThe Devil In The House

The Great CoalitionRussian Roulette

The Culture Of The CrimeThe Governor’s Dream

Under The Shadow Of The ProtectorateMontenegrin Soap OperaEquality For Montenegro

The Day AfterOne Step Back Two Steps Forward

Under The Lucky StarDivine State Vs. Secular State

Wild BeautyDouble End

The EU DecoyMight Is (Not) Right

Never AgainThe Hole In The HeadThe ImplementationMandates In Turmoil

Three Miracles And One LieSerbia Beside Herself

Now Everything Is PossibleBig Fury

The Counter-LustrationThe Savior

The CulminationNo Error At All

Rosy Picture Before The ElectionAnd Now Let Us All Go Into Europe

A Quicksand EffectThe Obsession

Political AlchemyTechnical ErrorMocking Bird

The CartelHide-And-Seek With The State

Letters From EurolandWar Volunteers

The Anatomy Of The CrimeDullness Of Power

Clean HandsThe Return

Inner Side Of ProtectorateKnights And Grooms

Satisfied With A Good ReasonInvisible ConsensusPolitical Immunity

Political War On Security AgencyLow-Quality Merchandize

Junk UtopiasNever Better

Reform SimulationsNihilistic Opposition

Reform Or RevolutionGlobal Dust

The C. G. CaseHague Tribunal As A LacmusBarbarization And Civilization

Ten Years AfterThe Three False Pictures of Post-Yugoslav Conflicts

AppendicesOn These Texts

About The AuthorTable Of Contents

CIP - Katalogizacija u publikacijiCentralna narodna biblioteka Crne Gore, Cetiwe

327(497.16)”2000”232.1(=1.497.16)342(497.16)”2000”

POPOVI∆, MilanGlobalna pra{ina : Balkanska postmoderna 2000 / Milan

Popovi}. - Podgorica : Daily Press, 2004 (Podgorica : RotoSlog). - 293 str. ; 20 cm. - (Biblioteka Hronos / Daily Press,Podgorica)

Tira` 700. - Bibliografija uz pojedine radove. - Podaci o tekstovima: str. 285-291. - O autoru: 292-293.

P.K. a) Meunarodni odnosi - Crna Gora 2000.b) Crnogorsko pitawe.v) Crna Gora - Dræavno-pravni poloæaj - 2000.

COBISS.CG-ID 6638608

Milan M. Popovic ::: Professional Web Site

Documents

Transcript of Milan M. Popovic ::: Professional Web Site