EP List Mart 2015

7/23/2019 EP List Mart 2015

http://slidepdf.com/reader/full/ep-list-mart-2015 1/36

ЈАНУАР-МАРТ 2015.

Величансвени рађевинарски

оађај – робијена есна цевунела Шарани

Уоворени ослови врени око120 милиона евра

7/23/2019 EP List Mart 2015


2

САДРЖАЈ


Редакциони одборЗоран Радосављевић, председник, др Радослав Раковић, Здравко Милошевић,

Биљана Свичевић (Представник ЈСО-а) и Борјана ВићентијевићРедакција

Главни и одговорни уредник Зоран Радосављевић,Заменик главног и одговорног уредника Борјана Вићентијевић

Сарадници:Драган Алексић, Мари јана Васић, Миленко Вукићевић, Јован Ву јовић, Константин

Гру јић, Зоран Дашић, Оливера Ђокић, Марко Елазар, Ивана Живковић, Биљана Капла-ревић, Љиљана Кља јић, Милош Кља јић, Ненад Лазић, Десимир Максимовић, ВељкоМи јић, Драган Ми јовић, Миленко Миловановић, Момчило Осто јић, Сања Петровић

Бећировић, Драго Поповић, Весна Продановић, Радослав Раковић, Љиљана Росић,Снежана Тимотић, Бранка Томић, Филип Филиповић, Владимир ХристодулуФото: Милан Гаковић, Игор Мађинца (насловна страна), Витомир Ракочевић, архива

Припрема за штампу и штампа: Горан Динић, Енергопројект Енергодата а.д.Излази тромесечно, тираж 1730

Телефон редакције: 310 1015, 310 1020, e-mail: [email protected]

година LII

За 2015. годину планирано јеукупно уговарање нових пословасистема Енергопро јект у земљи ииностранству у износу од 279,5 мили-она евра, а ти планови већ почињууспешно да се реализу ју. Уговорилисмо бројне послов, вредности око120 милиона евра: Нискоградња је добила још један знача јан посаоу нашој земљи, Високоградња јеуговорила изградњу Форте Банке уКазахстану, Хидоринжењеринг има

нове уговора у Алжиру, Ентел је ско-пио велике послове у Катару, Омануи Уједињеним Арапским Емиратима,док је Енергопро јект Гана добилапосао вредан 50 милиона долара.Велики инфрастуктурни про јектиу земљи успешно напреду ју - наПрокопу радови теку према плану,доби јена је дозвола за рад на тунелуБранчићи, док ће радови на прузиБеоград-Панчево бити завршенипре уговореног рока…

У претходном периоду заврше-но је и неколико значајних про је-ката као што су нова топионица иФабрика сумпорне киселине РТББор, реконструкци ја пута Коћа-бамба – Ћота у Перуу, АД Опрема је завршила радове на електро-филтеру А3 на ТЕНТ-у… Ипак онона шта смо најпоносни ји, свакако је изузетан грађевински подухватАД Нискоградње, „величанственидогађај“ за све грађевинаре - про-би јање десне цеви тунела Шарани,што су са усхићењем пропратили исви домаћи меди ји. Нискоградња је обавила посао квалитетно и упредвиђеном року, добивши заслу-жено бројне похвале. Како се чини,пролеће смо дочекали са осмехом!

У ТОКУ ИЗРАДА КОНСО ЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2014. ГОДИНУ. . . . . . .4ПРОМЕНА У НАДЗОРНОМ ОДБОРУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4ПРАВИЛНИК О РАДУ У ИНОСТРАНСТВУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ИЗГРАДЊА АДМИНИСТРАТИВНОГ КОМПЛЕКСА ФОРТЕ БАНКЕ У АСТАНИ . .5ПРОБИЈЕНА ДЕСНА ЦЕВ ТУНЕ ЛА ШАРАНИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

ЗАВРШEНИ РАДОВИ НА А3 ЕЛЕКТРОФИЛТЕРУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7НОВИ УГОВОР ВРЕДАН 12 МИ ЛИОНА ДО ЛАРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8НОВИ УГОВОРИ У АЛЖИРУ УКУПНЕ ВРЕДНОСТИ ПРЕКО ТРИ МИ ЛИОНА ЕВРА. . . . . . . . . . . . . .8УГОВОРЕНИ ПОСЛОВИ ОД 15,3 МИ ЛИОНА ДО ЛАРА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9ЗАВРШЕН ПРОЈЕКАТ КОЋАБАМБА - ЋОТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9ДОБИЈЕНА ДОЗВО ЛА ЗА РАД НА ТУНЕ ЛУ БРАНЧИЋИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10ПОТПИСАН НОВИ УГОВОР У ГАНИ ВРЕДАН 50 МИ ЛИОНА ДО ЛАРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10ПОСЛОВНИ СУСРЕТИ СРПСКИХ И ФРАНЦУСКИХ ГРАЂЕВИНСКИХ КОМПАНИЈА . . . . . . . . . . 11ПУШТЕНЕ У РАД НОВА ТОПИОНИЦА И ФАБРИКА СУМПОРНЕ КИСЕ ЛИНЕ РТБ БОР. . . . . . . . 11НА ПРОКОПУ РАДОВИ ТЕКУ ПО ПЛАНУ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12НА ПРУЗИ БЕОГРАД-ПАНЧЕВО РАДОВИ ЋЕ бити ЗАВРШЕНИ ПРЕ УГОВОРЕНОГ РОКА. . . . . 13ПРЕДСТАВНИЦИ ЕНЕРГОПРОЈЕКТА ПОСЕТИ ЛИ ПРОИЗВОДНЕ ПОГОНЕ У ХРВАТСКОЈ . . . . . 13ПРОДУЖЕН РОК ЗА ЗАВРШЕТАК МОСТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13ДОКТОРИРАО ЈОВАН НИКЧЕВИЋ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14УСВОЈЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН СИСТЕМА ЕНЕРГОПРОЈЕКТ ЗА 2015. ГОДИНУ . . . . . . . . . . . . . . . . 15НЕДОСТАТАК ПОСЛОВА У ЗЕМЉИ, НАДОКНАЂЕН ЈЕ УГОВАРАЊЕМ У ИНОСТРАНСТВУ . . . 16НОВО РУКОВОДСТВО У ЕНЕРГОПРОЈЕКТ ВИСОКОГРАДЊИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20УСАГЛАШАВАЊЕ ВИЗУЕЛНОГ ИДЕНТИТЕТА СИСТЕМА ЕНЕРГОПРОЈЕКТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20ЕНЕРГОПРОЈЕКТ ДОБИО НАГРАДУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20НЕРАДНИ ДАНИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20ЕНЕРГОПРОЈЕКТ ИМА МОГУЋНОСТ ДА УЧЕСТВУЈЕ НА ЕВРОПСКИМ ПРОЈЕКТИМА . . . . . . . 21ОДРЖАНА НЕДЕ ЉА КВА ЛИТЕТА 2015. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23НОВИМ УГОВОРОМ ДО УШТЕДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24ОДРЖАНА ИЗ ЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ВЛАДИМИРА ЈАБЛАНОВА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24МОДЕРНИЗОВАНЕ СА ЛЕ 3 И 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

ЕНЕРГОДАТА НА ЦеБИТ-у 2015.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25ЗНАЧАЈНА ПРОМЕНА ЗАКОНОДАВСТВА У ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26УСПЕШНА ПРОМОЦИЈА ДВЕ КЊИГЕ НАШЕГ ПЕНЗИОНЕРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27ОДРЖАНО 31. МЕЂУНАРОДНО САВЕТОВАЊЕ ЕНЕРГЕТИКА 2015 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28ЕНЕРГОПРОЈЕКТ СЕ ПРИКЉУЧИО ГЛОБАЛНОЈ АКЦИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28ОРГАНИЗОВАНО УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29ПРОШИРЕНЕ СА ЛЕ ЗА ВЕЖБАЊЕ И ОБЕЗБЕЂЕН СТО ЗА СТОНИ ТЕНИС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29ЕНЕРГОПРОЈЕКТОВЦИ СЕ ОКУПИ ЛИ НА НОВОГОДИШЊЕМ КОКТЕ ЛУ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30ИГРЕ БЕЗ ГРАНИЦА, ДОХА 2015 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31ОДРЖАН СЕДМИ МЕМОРИЈАЛНИ ТУРНИР СРЕЋКО КОШАНИН. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32У ПЛАНУ ПОНОВНО ПОКРЕТАЊЕ СТРУЧНОГ ЧАСОПИСА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32ПОДРШКА ЗА ЗНАЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32ЈАНУАРСКА АКЦИЈА ДАВАЊА КРВИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

КЛУБ ПРИЈАТЕ ЉА УНИЦЕФ-а . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32СА ЕНЕРГОПРОЈЕКТОВИХ МЕРИДИЈАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

ПРО ЛЕЋЕ

ДОЧЕКУ ЈЕМО

СА ОСМЕХОМ

7/23/2019 EP List Mart 2015


3

ИЗ САДРЖАЈА ИЗДВАЈАМО


УСВО ЈЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН СИСТЕМА ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ ЗА 2015. ГО ДИНУ За 2015. оину лани ран је консо лиовани ри хо у износу о 276,2 ми лиона евра. Земљаће учесвоваи са 41%, а иносрансво са 59% ср. 15

НА ПРОКОПУ РА ДОВИ ТЕКУ ПО ПЛАНУ

На раи лишу је у оку рво квара ла, о ецембра 2014. о фебруа ра 2015., би ло ри-суно у росеку око 120 љуи, a укуан рорес раова закључно са фебруа ром био је 9%. ср. 12

ПРОБИ ЈЕНА ДЕСНА ЦЕВ ТУНЕ ЛА ШАРАНИ Тунел Ша рани јеан је о нају жих е врсе на Ко рио ру 11, a cвечано и уз шамањац,

раници АД Нискорање роби ли су а у реоневним часовима у субоу 28. мара2015. оине. ср. 6

ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ ИМА МОГУЋНОСТ ДА УЧЕСТВУ ЈЕ НА ЕВРОПСКИМ ПРО ЈЕКТИМАЕвроска Уни ја креи ра ла је финансијске рораме о на зивом оквирни рорами за исра-

живање и ехно лошки развој. Најнови ји оквирни рорам ХОРИ ЗОНТ 2020 је ревиђен за

е рио о 2014. о 2020. оине и об у хваа фон о 80 ми ли јари еврa ср. 21

ИГРЕ БЕЗ ГРАНИЦА, ДО ХА 2015

10.фебруа ра на Национални ан сора у Каа ру, Енероро јек Енел је на Перл Гаренкомлексу орани зовао сво је рве “Ире без раница” е су заослени кроз неко лико есеи-на иа ра, има ли ри лику а се ороба ју и ока жу сво је сособноси у ра зним сорскимисцилинама. ср. 31

ПРОШИРЕНЕ СА ЛЕ ЗА ВЕ ЖБАЊЕ И ОБЕЗБЕЂЕН СТО ЗА СТОНИ ТЕНИС Ине ресовање за рекреаци ју је ве лико. Тренине ко је вои рофесионални инсрукоросећу је реко еесе заослених из сисема, а ај број је у салном о расу. ср. 29

ДИРЕКТОР АД ХИ ДРОИН ЖЕЊЕРИНГ БРАТИСЛАВ СТИШОВИЋ: „По ремећај на омаћем р жишу је иенификован на време и овећани су нао ри уци љу уова рања нових ослова у иносрансву, шо је ре зули ра ло новим значајнимословима у Ал жи ру и Јорану. Схваа јући реалнос ре у зее су ме ре и сровои сениз акивноси на осва јању р жиша као шо су Неал, Оман, Аванисан, Ини ја,а у лану је и овраак у Еиои ју.“ ср. 16

У ТОКУ ИЗРА ДА КОНСО ЛИ ДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТА ЈА ЗА 2014. ГО ДИНУ Енероро јек Холин је на инерне сраницама Беораске бер зе, об јавио неконсо-

лиоване ре зулае ословања за ре хону ословну 2014. оину. Пословни ри хоису о расли за 6%, али је ословни обиак збо овећања раз личиих рошкова сма-

њен за неуних 23% ср. 4

7/23/2019 EP List Mart 2015


ЈАНУАР-МАРТ 2015.4

ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ ВЕСТИ

У склау са законом

У ТОКУ ИЗРАДА КОНСО ЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ

ИЗВЕШТА ЈА ЗА 2014. ГОДИНУ

Сагласно вишегодишњој стандардној процедури, Над-

зорни одбор Енергопро јект Холдинг а.д. (као надлежниорган матичног друштва) и Одбори директора зависнихдруштава из система Енергопро јект су кра јем фебруаратекуће године, размотрили и утврдили по јединачне финан-сијске извешта је друштава из система Енергопро јект за2014. годину (ко ји обухвата ју пословање у земљи и на инозакључцима).

У складу са усво јеним динамичким планом активности иорганизационом шемом за израду консолидованих финан-сијских извешта ја система Енергопро јект за 2014. годину,надлежни органи система Енергопро јект су у марту размо-трили и утврдили финансијске извешта је припада јућих инокомпани ја (у власништву Холдинга и зависних друштава),а у наставку и консолидоване финансијске извешта је свихзависних друштава.

У току је израда консолидованих финансијских извешта- ја система Енергопро јект за 2014. годину. Сагласно закону,целокупан процес израде и утврђивања консолидованихфинансијских извешта ја система Енергопро јект за 2014.

годину, годишњих извешта ја о пословању, као и извешта ја

овлашћених независних ревизора о ревизи ји финансијскихизвешта ја за 2014. годину, окончаће се до кра ја априлатекуће године.

Сагласно утврђеној динамици, детаљна анализа посло-вања сваког по јединачног друштва од стране надлежнихоргана система Енергопро јект, биће извршена приликомразматрања годишњих извешта ја за 2014. годину.

Енергопро јект Холдинг је на интернет страницамаБеоградске берзе, об јавио неконсолидоване резултатепословања за претходну пословну 2014. годину.

Пословни приходи су порасли за 6% на 583,9 мили-она динара, али је пословни добитак због повећањаразличитих трошкова смањен за непуних 23% на 58,5милиона динара.

Добитак из финасирања од 673,6 милиона динара јебио готово дупло већи у односу на прошлу годину, алисе због расхода од усклађивања вредности остале имо-вине од 642,4 милиона динара, нето добит смањила за89% на 43,8 милиона динара. Пише: мр Драган Алексић

Тама ра Ка зновац Поовић умесо мр Ми луна Тривунца

ПРОМЕНА У НАДЗОРНОМ ОДБОРУ Надзорни одбор Енергопро јект Холдинг а.д. је на сво јој 30. седници одржаној 26.

фебруара 2015. године констатовао да је мр Милун Тривунац, дипломирани економи-

ста, поднео оставку на функци ју независног члана Надзорног одбора Енергопро јектХолдинг а.д..

У складу са Статутом, на истој седници кооптирана је Тамара Казновац Поповић, дипло-мирани економиста, као независни члан Надзорног одбора Енергопро јект Холдинг а.д..Именовано лице ће вршити дужност члана Надзорног одбора Енергопро јект Холдинга.д. почев од 01. марта 2015. године до именовања недоста јућег члана Надзорног одбо-ра Енергопро јект Холдинг а.д од стране прве наредне седнице Скупштине акционара.

АД ХОЛ ДИНГ усво јио нови Правилник

ПРАВИЛНИК О РАДУ У ИНОСТРАНСТВУ Извршни одбор Енергопро јект Хол-

динг а.д. усво јио је 21. јануара 2015.године Правилник о раду у иностранствузапослених у Енергопро јект Холдинга.д.. Овим Правилником уређу ју сепитања у вези са упућивањем на рад

у иностранство и одређена питања увези са правима и одговорностимазапослених током рада у иностранству.Правилник је истог дана об јављен наогласној табли Енергопро јект Холдинга.д., а ступио је на снагу 29. јануара 2015.

Сва зависна друштва у систему Енерго-про јект прихватила су овај Правилниккао модел за сопствене Правилникеко је су усво јили њихови надлежникорпоративни органи.

7/23/2019 EP List Mart 2015


ЈАНУАР-МАРТ 2015. 5


После вишегодишњег искуства радана тржишту Казахстана и запаженихрезултата ко је је остварио као директорфили јале Енергопро јект Високоградње

у Актауу и директор про јеката Ноћ-ног клуба и Клиничког центра СофиеМедигроуп у Актауу, одлу ком Одборадиректора Високоградње 24. децембра2014. Зоран Симеуновић именован језа директора фили јале Енергопро јектВисокоградње у Астани у Казахстану.

Зоран Симеуновић (1975), дипло-мирани машински инжењер, почео јекао приправник у Сектору инсталаци јау Високоградњи 2003. године. Прва

ангажовања као шефа градилишта за ТТинсталаци је су му била на градилиштимау земљи, и то на објектима YBC, објекатЕ и на Стамбеном комплексу у блоку 29

на Новом Београду. Од 2006. годинеради на градилиштима у Ка захстану,на објектима Пословно-комерци јалногцентра и Стамбеног објекта у Атирау,Административних објеката НИПИ иММГ у Актауу и Реконструкци је нафтнебазе у Павлодару.

Током двогодишњег ангажовањана позици ји директора Фили јале уАктауу активно је учествовао у акви-зици ји нових послова у Казахстану

и значајно допринео потписивањууговора за про јектовање и изградњуАдминистративног комплекса Фортебанке у Астани.

АД ВИСОКОГРАДЊА оиса ла нови уовор

ПРО ЈЕКТОВАЊЕ И ИЗГРАДЊА АДМИНИСТРАТИВНОГ КОМПЛЕКСА

ФОРТЕ БАНКЕ У АСТАНИ

Енергопро јект Високоградња а.д. потписала је 24. фебруа-

ра 2015. године уговор за про јектовање и изградњу Админи-стративног комплекса Форте банке у Астани, у Казахстану. Саинвеститором TOO Accent Development Solutions закључен јеуговор вредан 50 милиона долара без ПДВ-а. Рок за реализа-ци ју про јекта је 14 месеци.

Про јекат за седиште Форте банке у Астани ко ја се налазиу новом административном и пословном центру престоницеРепублике Казахстан, покренут је од стране Инвеститора уциљу проширења и измештања седишта. Комплекс обухвататри објекта: деветоспратни објекат седишта (Б2), двоспратниобјекат фили јале (Б1) и троспратни објекат намењен за пар-кинг и смештај техничке опреме (Б3). Комплекс објеката треба

да буде у складу са параметрима и захтевима дефинисаним запословне објекте класе “А”, као и са другим техничким и естет-ским захтевима модерне градње. За потребе извођења радована објекту А.Д. Урбанизам и архитектура урадиће извођачкудокументаци ју (РД).

Површина овог објекта је 35.120 m2 од тога: Head Office чини16.880 m2 (8 етажа), Branch Office 5.200 m2 (3 етажа), Паркинг+га-лери ја 11.815 m2 (2 етажа), Галери ја 1.220 m2.

ЗОРАН СИМЕУНОВИЋ ИМЕНОВАН ЗА ДИРЕКТОРА ФИ ЛИ ЈА ЛЕ

ВИСОКОГРАДЊЕ У АСТАНИ У КА ЗАХСТАНУ

Комлекс објекаа реба а буе у склау са а рамерима и захевима ефинисаним за ословне објеке класе “А”

7/23/2019 EP List Mart 2015




ЕП НИСКОГРАДЊА обави ла осао у ревиђеном року

ПРОБИ ЈЕНА ДЕСНА ЦЕВ ТУНЕ ЛА ШАРАНИ

Радови на изградњи ауто пута од Љига до Прељине ко ји се финанси-ра ју азербејџанским кредитом од 308милиона евра почели су у ма ју 2012.године. Енергопро јект Нискоградња а.д.ради на изградњи тунела Шарани каоподизвођач азербејџанског Аз-Вирта.

Тунел Шарани, један је од најдужих

те врсте на Коридору 11. Свечано и узшампањац, проби јен је у преподнев-ним часовима у суботу 28. марта 2015.године.

Част да проби ју “десну цев” туне-ла укупне дужине 887 метара, ималису багеристи Нискоградње ДрагишаЈањећковић и Миле Митрић. Багерибурги је су тачно у 11.15h пробушилипреостали зид од стена громада, чиме

је десна тунелска цев проби јена. Наконтога је у тунелу поред багера отворен

и шампањац.

„Радници су месецима радили у трисмене и најзад су дочекали “светлостна кра ју тунела Шарани”, што је вели-чанствени догађај за све грађевинаре.Пробили смо тунел и видимо другустрану. Да ни је било одличне сарад-

ње са азербејџанским Аз-Виртом иинститутом ЦИП, ко ји је про јектоваотунел, не бисмо постигли успех овакобрзо“ - каже Сто јан Чолаков, директорНискоградње.

Директор “Коридора Срби је” ДмитарЂуровић, ко ји је присуствовао овомсвечаном догађа ју, на јавио је да ћедеоница ауто - пута од Љига до Пре-љине бити изграђена до 25. августанаредне године.

„Ово је једина деоница у Срби ји ко ја

ће бити изграђена у року, а ја очеку-

јем да буде завршена и пре“ - рекао јеЂуровић новинарима, а затим похвалиоЕнергопро јект Нискоградњу и главногизвођача, фирму Аз-Вирт.

Након свечаности проби јања тунела,АД Нискоградња и њени гости наста-

вили су пригодно славље у ресторануу Горњем Милановцу.

Радови на тунелу се наставља ју.Завршетак проби јања леве цеви тунелаШарани се планира у ма ју, с обзиромна то да је остало још 55 метара дотачке спа јања тј. проби јања. Такођесе наставља и са осталим радовима утунелским цевима.

„Нова 2. CIFA мобилна металнаоплата дужине 12 m је уговорена итреба да стигне кра јем априла и да се

монтира у ма ју 2015. Следећи прио-

Бае ри бури је су ачно у 11.15h робуши ли реоса ли зи о сена рома-

а, чиме је есна унелска цев роби јена

7/23/2019 EP List Mart 2015




ритет је завршетак секундарне облогетунелских цеви са 2. CIFA оплате докра ја 2015. На тунелу је укупно анга-жовано 278 радника, од чега њих 133из Нискоградње. Ради се и даље 24/7,2 смене по 12h на примарној облози

и секундарној облози тунела. Не оче-ку јемо кашњење, али неуралгичнатачка реализаци је је и даље излазнипредусек, све до доби јања и извође-ња интегралног решења стабилностиистог“ – об јашњава Владимир Христо-дулу, главни инжењер припреме.

АД ОПРЕМА на ТЕНТ-у

ЗАВРШEНИ РАДОВИ НА А3 ЕЛЕКТРОФИЛТЕРУ После електрофилтера на блоковима А1 и А4, АД

Опрема завршила је ра дове на електрофилтеру А3на Термоелектрани Никола Тесла (ТЕНТ). Након што је уговор потписан у априлу, због мајских поплавареализаци ја је померена, тако да је мобилизаци јауследила 01. јула 2014. године.

Уговор је део велике реконструкци је блока 3 ко ји је имао 9 лотова, а реконструкци ја електрофилтера јебио Лот 8. Суштина овог про јекта је смањење емиси- је штетних гасова на еколошки прихватљиве норме.

Уз ангажовање подизвођача и са бро јем радникаод преко 500, радови су извршени квалитетно и уроковима, тако да је електрофилтер био комплетан 29. јануара, а блок је синхронизован на мрежу 4. фебру-ара 2015. године.

Оно што разлику је овај про јекат од рани јих нако јима је АД Опрема радила јесте то да су статички

прорачуни конструкци је електрофилтера први путрађени по Eurocode стандарду, што је довело до пове-ћања количина челика и бетонских радова.

Вредност уговора је 7.8 милиона евра, и наплататече према уговорној динамици.

Свечаном робијању есне

унелске цеви рисусвовали су

(с лева на есно): Сојан Чолаков,

Дмиар Ђуровић, Серар Улуочак

(Аз-Вир), Влаимир Миловановић,

Душан Ђоковић (Кориори Србије) „Раници су месецима раи ли у ри смене и нај за су очека ли “свелос на

кра ју уне ла Ша рани”. Овај оађај рослав љен је уз шамањац.

Поле на бочну срану елекрофилера, који је био

комлеан 29. јануа ра, а блок је син хрони зован на мре-

жу 4. фебруа ра 2015. оине

7/23/2019 EP List Mart 2015




АД НИСКОГРАДЊА има нови осао у Срби ји

НОВИ УГОВОР ВРЕДАН 12 МИ ЛИОНА ДО ЛАРА

АД Нискоградња уговорила је новипосао, а укупна вредност радова износи

12 милиона долара са ПДВ-ом. Радићесе на реконструкци ји железничке пругена Коридору 10, деонице: Сопот Космај-ски-Ковачевац, Мала Крсна-ВеликаПлана и Голубинци-Рума. Инвеститор је АД Железнице Срби је, извођач јеRŽD International - Огранак Београд,док је Енергопро јект Нискоградња –подизвођач. Рок завршетка радова је децембар 2015.године, а радиће сереконструкци ја три наведене деоницежелезничке пруге у укупној дужини од65,7 km ко ји обухвата ју: реконструкци ју

земљаног планума, изградњу пропуста,перона и прилазних путева, измештањеи заштиту каблова и објеката.

АД ХИ ДРОИН ЖЕЊЕРИНГ закључио чеи ри нова осла са Инвесио ром АНБТ

НОВИ УГОВОРИ У АЛЖИРУ УКУПНЕ ВРЕДНОСТИ

ПРЕКО ТРИ МИ ЛИОНА ЕВРАТоком последњих неколико месеци Енергопро јект

Хидроинжењеринг а.д. склопио је четири нова уговора уАлжиру, чи ја је укупна вредност већа од три милиона евра.

АД Хидроинжењеринг ће радити Студи ју изводљивостибране Мелила за Инвеститора Националну Агенци ју за Бранеи Трансфере (АНБТ), у Алжиру. Профил будуће бране Мелиласе налази на реци Мелила на 8km узводно, северо-источноод посто јеће бране Меxа и на 13km источно од града Тарф.Брана треба да формира акумулаци ју укупног капацитета28 милиона m3, ко ја је намењена бољем коришћењу воднихресурса реке Ел Кебир, надокнађивању губитка капаците-та посто јеће бране Меxа услед засипања и заштити градаТарф од поплава. Рок за реализаци ју уговора је 14 месеци,а његова вредност без пореза је 822.233 евра.

За истог Инвеститора Хидроинжењеринг ће направи-ти и Студи ју изводљивости бране Рекуш у Алжиру. Брана је лоцирана на истоименој реци на педесетак километара јужно од града Кеншела и на око 5km од насеља Чехар.Предвиђено је да брана формира акумулаци ју укупногкапацитета 12 милиона m3, ко ја је намењена за снабдевањеводом за пиће и наводњавање пољопривредних површинарегиона. Рок за реализаци ју је 14 месеци, а вредност уго-вореног посла је 529.137 евра без ПДВ-а.

Хидроинжењеринг је потписао још један уговор саИнвеститором Национална Агенци ја за Бране и Трансфере(АНБТ), Алжир, чи ја је вредност 994,690 евра без ПДВ-а, арок реализаци је 16 месеци. У питању је Главни про јекат итендерска документаци ја за изградњу бране Табегар. Брана

Табегар смештена је у општини Олед Си Слимане, на око100km источно од града Батне. Намењена је наводњавањупољопривредних површина региона и снабдевању сусед-них насеља пи јаћом водом. Према рани је уређеној студи ји

изводљивости предвиђена је брана висине 28 m са акуму-лаци јом укупног капацитета 9 милиона m3.

Почетком јануара Хидроинжењеринг потписао је и

уговор према ко јем ће радити Главни про јекат и тендерскудокументаци ју за изградњу бране Сиди Насур у Алжиру. Томстуди јом изабран је профил на истоименој реци, 60 km одграда Афлу. Локаци ја ове бране била је предмет Студи јеизводљивости ко ју је 1988. године урадио Енергопро јект.Предвиђена је брана са каменим набача јем висине 33,5mи дужине 650m. Брана треба да формира акумулаци ју укуп-не запремине 41 милион m3, чи ја је намена да задовољипотребе за наводњавањем пољопривредних површина урегиону. Инвеститор про јекта је такође Национална Аген-ци ја за Бране и Трансфере, а рок реализаци је је 15 месеци.Вредност овог уговора је 909.444 евра без ПДВ-а.

Екиа Хироинжењерина и алжирско АНБТ

7/23/2019 EP List Mart 2015




АД ЕНТЕЛ склоио нове уоворе у Каа ру, УАЕ и Оману

УГОВОРЕНИ ПОСЛОВИ ОД 15,3 МИ ЛИОНА ДО ЛАРА

Енергопро јект Ентел а.д. је у јануару и фебруару закључио новезначајне консултантске уговоре у

Катару, Уједињеним Арапским Еми-ратима и Оману. Укупна вредностуговорених послова износи 15,3милиона долара без ПДВ-а.

Са инвеститором Qatar Petroleumу Катару је закључен уговор за израдупро јектне документаци је за изградњурезервоара за складиштење сировенафте.

У УАЕ тј. Абу Даби ју са инвестито-ром TRANSCO закључен је уговор оконсултантским услугама за изградњу

три трафо станице напонског нивоа132/33 и 132/11 kV и припада јућихкабловских водова и далековода. УДубаи ју је са инвеститором MeydanSobha и MERAAS Development, закључен

уговор о консултантским услугама заизградњу три трафо станице напонскогнивоа 132/11 kV.

Са инвеститором Public Authorityfor Electricity & Water (PAEW) у Оману је закључен уговор о консултантскимуслугама за развој и изградњу водовод-них система у реги ји Дакли ја и Бураими.

Са инвеститором Oman Electricity andTransmission Company (OETC) закључен

је уговор о консултантским услугама за

изградњу две трафо станице 400/220 kVи припада јућих далековода и каблов-ских система.

Рок за реализаци ју про јеката је 36месеци.

АД НИСКОГРАДЊА усешно оконча ла осао у Пе руу

ЗАВРШЕН ПРО ЈЕКАТ КОЋАБАМБА ЋОТАРехабилитаци ја и реконструкци ја пута Коћабамба - Ћота у Перуу, успешно је завршена почетком ове године. Подра-

зумева радове на траси пута у дужини од 36km ко ји пролази кроз подруч је андског планинског масива у северном делуПеруа, на надморској висини од око 2.000m. Примопреда ја завршених радова између Инвеститора и извођача извршена

је 13. фебруара 2015. године. Инвеститор на овом про јекту била је државна дирекци ја за путеве „Provias Nacional“ приМинистарству саобраћа ја Перуа, а радове је извео Конзорци јум састављен од фирми Енергопро јект Нискоградња а.д.,Conalvias S.A. из Колумби је и Superconcreto S.A. из Перуа.

Ре хаби лиаци ја и рекон-

срукци ја уа Коћабам-

ба - Ћоа у Пе руу, усешно

је завршена очеком ове

оине и о ра зумевала

је раове на раси уа

у у жини о 36km ко ји

ро ла зи кроз о руч је

анско ланинско масива

у северном е лу Пе руа, нанаморској висини о око

2.000m

УАЕ

КАТАР

ОМАН

7/23/2019 EP List Mart 2015




ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ ГАНА насавља усешно ословање

ПОТПИСАН НОВИ УГОВОР У ГАНИ

ВРЕДАН 50 МИ ЛИОНА ДО ЛАРА

Енергопро јект Гана - ино компани ја Енергопро јект Високоградње а.д. иинвеститор Ecobank Ghana Ltd. потписали су у марту 2015. године Уговор заизвођење грађевинско-занатских и инсталатерских радова на објекту Екобанкеу Акри, Гана. Уговорена вредност радова износи 50 милиона долара са ПДВ-ом,а рок за реализаци ју про јекта је 21 месец.

ЕП НИСКОГРАДЊА насавља са раовима на Ко рио ру 11

ДОБИ ЈЕНА ДОЗВО ЛА ЗА РАД НА ТУНЕ ЛУ БРАНЧИЋИНа градилишту деонице Коридора 11 - „Изградњи аутопута

Е 763, деоница Лајковац - Љиг (km 53+139.91 - km 77+118.23)”на ко јем ради АД Нискоградња, радови теку успорено изобјективних разлога. Уговор са кинеским Извођачем радова

и Инвеститором, фирмом Shandong High Speed потписан је кра јем марта. Основни план динамике радова урађен јепосле потписивања уговора и предат је у јулу месецу прошлегодине, али је Нискоградња фактички уведена у посед делатрасе тек 16. септембра 2014. године. „Тада је већ почела јесен, а нисмо имали дозволу за рад на тунелу Бранчићи јер ни је била решена техничка документаци ја. Отпочело сеса земљаним радовима, али због доласка кишних падавинакао и лошег матери јала у подтлу ни је се успео направитискоро никакав учинак у касну јесен и зиму. Отпочели суозбиљни је само радови на једном мосту преко реке Љиг,као и припремни радови на више локаци ја“ – об јашњава

директор радова Десимир Максимовић.Дозвола за рад на тунелу Бранчићи доби јена је тек 08. јануара 2015. и одмах се кренуло са ископом излазног пре-дусека где се тренутно изводе радови на заштити чеонекосине. Сам улазак у тунел очеку је се у наредних месец дана.

Са доласком топли јег времена почеле су активностина обради подтла, као и припреми матери јала за насипе упозајмишту. Такође почињу радови на једном надвожњакупреко Ибарске магистрале.

Камп у Дићима завршен је у потпуности још у току зиме.Тамо сада функционише бетонска база, радионица, мага-цини, градилишне канцелари је за тунел...

На овом значајном градилишту тренутно ради 85 рад-

ника, од тога 25 њих из Љига и околине. У наредном пери-оду на ову локаци ју део радне снаге долазиће са тунелаШарани, пошто су тамо радови на проби јању оба тунела узавршној фази. „Та радна снага и опрема за ископ тунелаи израду примарне подграде, сукцесивно ће долазити натунел Бранчићи у складу са нашим потребама и планом,“– каже колега Максимовић.

Колега наводи да је однос са Инвеститором добар, али дасу највећи проблеми за сада нерешена про јектнотехничкадокументаци ја (регулаци ја корита река, измештања електрои телекомуникационих инсталаци ја, проблем са слабоноси-вим матери јалом у подтлу ко ји ни је решаван про јектом…).

„Те проблеме ће у наредном периоду вероватно решаватиинвеститор и про јектанти, надамо се да ће то бити на такавначин да неће у великој мери угрозити планирану динамикурадова од сада па надаље,“- закључу је наш колега.

Израња моса на реци Љи

Раови на крају еонице 5 km – 76

Први млазни беон на зашии чеоне косине јужно

орала унела Бранчићи

7/23/2019 EP List Mart 2015




ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ у Па ри зу

ПОСЛОВНИ СУСРЕТИ СРПСКИХ И ФРАНЦУСКИХ

ГРАЂЕВИНСКИХ КОМПАНИ ЈА

Петог марта 2015. године у Паризу, српска предузећа

као што су Енергопро јект, Хидротехника, ПМЦ Инжењеринг,Грађевинар, Јединство, Неимар, Алурол и други, ималасу прилику да сретну представнике највећих францускихграђевинских предузећа попут Bouygues Construction, Bar-bot Fayat, Fayat Métal, CFE, Grontmij, Cofely GDF Suez, DalkiaEDF, NGE, Spie Fondations, Vinci Environnement, CIEC. Међузваницама су били и представници највеће францускефедераци је привредника - MEDEF International.

Пословне сусрете грађевинара из Срби је и Францускеорганизовали су Амбасада Срби је у Паризу, Привреднакомора Срби је и СБЦ, предузеће из Београда.

Рајко Ристић, амбасадор Срби је у Француској, у чи јој

су резиденци ји одржани сусрети грађевинара, указао је на одличне билатералне односе две земље и изразиоуверење да ће билатерални разговори представникакомпани ја допринети интензивирању српско-францускихекономских веза.

Тема сусрета била је потенци јална сарадња на тржишти-ма трећих земаља, али и на тржишту Европе, са посебнимосвртом на актуелне инфраструктурне про јекте у Срби ји.

Систем Енергопро јект кроз презентаци ју је представилаколегиница Весна Продановић, руководилац Машинско -технолошког сектора у Енергопро јект Опрема а.д..

Раови извршени у лани раним роковима

ПУШТЕНЕ У РАД НОВА ТОПИОНИЦА И ФАБРИКА

СУМПОРНЕ КИСЕ ЛИНЕ РТБ БОРИзградња нове топионице и Фабрике

сумпорне киселине у РТБ-у Бор почела је28. јуна 2011. године. Овим про јектом РТББор смањуje трошкове прераде бакра са1.250 на 700 долара. Ипак, најзначајни ја јееколошка компонента, јер Бор и околинавише неће бити црна еколошка тачка накарти Европе.

У оквиру система Енергопро јект, наовом изузетно комплексном про јекту билису ангажовани АД Индустри ја за израдупро јектне документаци је, АД Високоград-

ња за грађевинске радове и АД Опрема заелектро машинске радове и вођење про-

јекта. Енергопро јект Опрема је уговоре заизвођење радова закључила са носиоциматехнологи је - финском фирмом Ототек иканадском компани јом СНЦ Лавалин. Про- јекат изградње уз све пратеће објекте ипогоне коштао је 251 милион евра, док јеЕнергопро јект био главни извођач локал-не компоненте радова у износу од око 65милиона евра. Сви радови су извршени упланираним роковима.

Срце система је нова топионичка пећу ко јој ће се по најсавремени јој светској

флеш смелтинг технологи ји годишњепрерађивати 400.000 тона концентрата

бакра из кога ће бити доби јено 80.000тона катодног бакра. У Рударско топио-ничарском басену Бор, 05. марта почело је загревање нове флеш смелтинг топи-оничке пећи. Након хладних и топлихпроба, уследило је пуштање у рад фабрикесумпорне киселине ко ја ће прерађиватиотпадне гасове из топионице, чиме ћесе спречити загађење околине. У новојфабрици сумпорне киселине прерађиваћесе 98 одсто гасова, а само два одсто бићеиспуштано у атмосферу, што задовољава

све светске еколошке стандарде. Ускоросе очеку је и изливање прве аноде бакра.

Нова оионица Фабрика суморне киселине

На ословним сусреима срских и францускихрађевинских комани ја, Енероро јек је ресавља-

ла ко леиница Весна Проановић

7/23/2019 EP List Mart 2015




Кон зорци јум Енероро јек је уиран им

НА ПРОКОПУ РАДОВИ ТЕКУ ПО ПЛАНУ

Радови на станици Прокоп запо-чети су 03. децембра 2014. годинеи планирано је да тра ју 420 дана одувођења извођача у посао. Уговоренацена радова без ПДВ-а је 25.773.840,76евра. По реализаци ји овог Уговора, ко јису 30. јула 2014. потписале ЖелезницеСрби је и Конзорци јум предвођен Енер-гопро јектом, биће реконструисани ипроширени посто јећи капацитети запри јем, отпрему и управљање сао-браћа јем возова у станици Београдцентар тј. Прокоп.

Изузев кашњења у плаћању штоод стране кувајтског фонда, што одЖелезница Срби је а.д. (за део ПДВ-а),радови теку по плану.

На градилишту је у току првог квар-

тала (од децембра 2014. до фебруара

2015.) било присутно у просеку око 120људи, током фебруара око 150 људи.Укупан прогрес радова од децембразакључно са фебруаром је 9%. Токомфебруара рађено је на наставку изград-ње 7. и 8. колосека у зони перона сведо подруч ја скретница 9, 12, 20 и 28

– доњи строј, затим је рађен наста-вак изградње конструкци је перона II,наставак изградње потходника, наста-вак изградње инсталационе галери је,наставак санаци је хидроизолаци јеплоче на коти + 105, наставак радована перону I (наглавне греде, стубови),почетак завршних радова на перо-нима, наставак рада на водоводној иканализационој мрежи, демонтажа 9.колосека (Сењак и Дедиње), утовар иотпрема старог туцаника, док су у марту

кључни догађа ји почетак изградње 3. и

4. колосека у зони перона све до под-руч ја скретница 9, 12, 20 и 28 – доњистрој и почетак радова на простори ји

за уређај електронске поставнице узгради поставнице.

Једино што угрожава планирани рокзавршетка 27. јануара 2016. су кашњењау наплати и евентулна пролонгирања икашњења у одлучивању по отворенимпитањима ко ја нису решена Тендероми про јектном документаци јом, већ серешава ју на лицу места и захтева јуактивно учешће и посвећеност свих,нарочито наручиоца. Ако на даље небуде кашњења у наплати и пролонги-

рања у одлучивању од стране наручи-оца, у Конзорци јуму, ко ји представљадобро уигран тим, веру ју да ће про јекатзавршити како је планирано.

Почетком марта градилиште супосетили преми јер Александар Вучићи министар грађевине, саобраћа ја иинфраструктуре Зорана Михајловић. Томприликом преми јер Вучић поручио једа је задовољан начином и динамикомко јом Енергопро јект изводи радове.

Поле на Проко – ЖС Беора Ценар

Премијер Вучић у осеи Прокоу

Субови између оса 10 и 12 Израња 7. и 8. колосека

7/23/2019 EP List Mart 2015




Кра јем фебруара, представницисистема Енергопро јекта посетили супроизводна постро јења компани јеКончар у Загребу као што су: Генерато-ри и мотори, Високонапонска опрема,Средњенапонска опрема, Дистрибу-тивни и специ јални трансформатори,Мерни трансформатори и Институт заелектротехнику (одељење мониторингагенератора и трансформатора).

Тим Енергопро јекта чинили су ЈаснаГру јић, руководилац Електробироа иБранко Мар јановић, про јект манаџерспец. за трафостанице из Ентела, затимНенад Лазић, руководилац Електробироа,

Тодора Лазић, мониторинг, специ јалист зауправљање и надзор, и Благо је Гојковић,специ јалист за генератор и трансформа-

тор из Хидроинжењеринга, колегиницаМилица Глазер, одговорни про јектант заелектро опрему из Опреме, као и коле-гинице Сто јанка Пејчић, руководилацЕлектробироа и Александра Ђорђевић,одговорни про јектант из Индустри је.

Како су представници Енергопро- јекта били про јектанти електро опре-ме, било је корисно видети комплетанпроизводни програм и стећи контактеза даљу техничку сарадњу са компани- јом Кончар.

„Посета је била добро органи-зована, обезбеђени су адекватнисаговорници са обе стране, у смислу

техничке поткованости и разумева-ња обе врсте посла - про јектантска/консултантска и произвођача/кон-структора опреме. Циљ предсто јећесарадње са стране Енергопро јекта је комуникаци ја и правовременодоби јање техничких информаци јако је могу помоћи у процесу израдепро јектне документаци је и конкрет-не сарадње на будућим про јекти-ма,“ – каже колега Ненад Лазић изХидроинжењеринга.

АД НИСКОГРАДЊА већ ураи ла 70% укуно обима раова

НА ПРУЗИ БЕОГРАДПАНЧЕВО РАДОВИ ЋЕ БИТИ ЗАВРШЕНИ

ПРЕ УГОВОРЕНОГ РОКА

Извођење радова на Про јекту „Други колосек железничке

пруге Београд – Панчево“ за инвеститора RŽD Internacional,одви ја се према ревидованој динамици извођења радова,у ко јој је рок за завршетак радова скраћен за 7 месеци уодносу на уговорену динамику. У овом тренутку изведено јеприближно 70% од укупног обима уговорених радова. Премадинамици извођења рок за завршетак свих радова је април2016. године (што је чак 7 месеци краће од уговореног рока),а за 25. мај 2015. године планирано је преусмеравање желе-зничког саобраћа ја на новоизграђени десни колосек пругена деоници од km 4+742 до km 15+852.

На градилишту је ангажовано укупно 111 запослених укљу-чу јући и раднике подизвођача. Поред уобича јене механизаци је

ко ја се користи за земљане радове, на про јекту је ангажованамашина за поби јање талпи за заштиту ископа темељних јама,дубине око 8m, и то за изградњу мостова и пропуста, као имашина за уградњу ослоначких анкера подграде од шиповаза обезбеђење стабилности посто јећих објеката на прузи.

Посеа роизвоним оонима комани је Кончар

ПРЕДСТАВНИЦИ ЕНЕРГОПРО ЈЕКТА ПОСЕТИ ЛИ

ПРОИЗВОДНЕ ПОГОНЕ У ХРВАТСКОЈ

АД НИСКОГРАДЊА у ари лу са ја мос реко кана ла ДТД

ПРОДУЖЕН РОК ЗА ЗАВРШЕТАК МОСТА

Са Инвеститором ЈП „Завод за изградњу града“ Нови Сад, Енергопро јектНискоградња, као извођач радова (у за једничком наступу са Вест-градња доо изШапца) потписала је у јулу 2014. године уговор о изградњи моста преко каналаДунав-Тиса-Дунав (ДТД) са прилазним монтажним мостовским конструкци јама.Нови мост преко Канала Дунав-Тиса-Дунав биће дугачак 176 метара, а широкдва пута по 13,70 метара.

Сарадња са Вест-градњом је веома коректна, а радови теку по одобреномдинамичком плану. Инвеститор је одобрио продужење радова за 102 дана, те

је рок за завршетак моста 29. јун 2015. године. Тренутно се изводи мостовскаконструкци ја преко канала ДТД помоћу висеће скеле (Крлетке) и завршава сеприлазна конструкци ја од армиране земље. „Око 100 радника је перманетнона про јекту, а половином априла планирано је спа јање моста преко овог кана-ла,“ – каже директор радова Миленко Вукићевић.

Из раа е рона на саници Овча

Нови мос реко Кана ла ДТД биће уа-

чак 176 m, а ши рок ва уа о 13,70 m

7/23/2019 EP List Mart 2015


14

ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ ЉУДИ


Наш колега Јован Никчевић одбра-нио је сво ју докторску дисертаци ју

“Правна природа уговора о испоруциинвестиционе опреме” 26. децембра2014. године, на Правном ФакултетуУниверзитета у Београду, на смеруза пословно право. Улогу ментора упоступку израде дисертације вршио је проф. др Мирко Васиљевић.

Како колега Никчевић об јашњава,теме докторских дисертаци ја не бира јупостидпломци, већ их опредељу је кате-дра према томе колико су одређенапитања неистражена и колико посто јипотреба за њиховим проучавањем.Тема његове дисертаци је је питањеко је је итекако спорно, како у дома-ћој, тако и у међународној теори ји ипракси. О томе се врло мало писало,поготово у Срби ји, а тиче се квалифи-каци је мешовитих уговорако ји за предмет има ју израду ииспоруку специфичне опремеко ја се не израђу је серијски,већ по наруџбини, за потре-бе конкретног наручиоца, сциљем да служи одређеној

производној сврси, било да је реч о производњи добараили вршењу услуга (производ-на постро јења у различитимврстама електрана, индустриј-ских објеката и сл.).

„То, између осталог, можеда подразумева обавезу про- јектовања, израде плановаи елабората, студи ја, израдуопреме, грађење, монтажу,надзор над монтажом, пуштање

у рад, трансфер знања и тех-нологи је и низ других обавеза.Таквих послова је данас свевише, с обзиром на то да сепосао грађења надограђу јеи грана у више праваца, па је у случа ју спора тешко уоп-штено рећи каква је природа уговорау целини, тј. где треба повући границуизмеђу прода је, грађења, инжињерин-га или неког другог мешовитог посла.На сваки од тих уговора примењу ју седругачи ја правила. Самим тим, правил-

на квалификаци ја уговора је изузетнобитна. Схватање ко је је најзаступљени јеу правној теори ји је да су ти уго воринајслични ји прода ји. Ја сам доказивао

супротно, тј. да основу таквих уговорачини уговор о делу, односно обављање

посла и ангажовање знања и искуства настрани испоручиоца, што подразумевадуже рокове за истицање приговора нанедостатке, другачи ја правила о раски-ду уговора итд. Такво становиште је, например, повољни је за домаће компани јекада се налазе у улози увозника овеопреме, што је најчешће и случај кадсе има у виду да инвестициону опре-му производе разви јене земље и да јењихов циљ, између осталог, да створетехнолошку зависност мање разви јенихи неразви јених земаља. “Живи” примерииз праксе Енергопро јекта су дисертаци јуобогатили. Очеку јем да ће стечено зна-ње о међународном уговорном праву,законима других земаља, као и упореднапракса ко јом сам се бавио током писања

рада, послужити у поступку уговарањаЕнергопро јекта и омогућити адекватнуанализу ризика ко је уговорима преузи-мамо.“ – об јашњава Јован.

Колега Никчевић дипломирао је2006. године на смеру за међународно

право, а исте године уписао је мастерстуди је за међународно привредноправо. Један од предавача на мастерстуди јама био му је др Мирослав Пау-

новић, чувено име Енергопро јекта,ко ји је готово све практичне примере

током предавања везивао за пословеко је је Енергопро јект обављао у земљии иностранству. „Помислио сам да је тодобра „кућа“ и решио да неког самои-ници јативно контактирам и доставимсво ју биографи ју. Нисам имао превеликаочекивања, јер нисам имао класичнупрепоруку. Био сам врло изненађен пози-вом на интервју. “- каже колега. Јовану је брзо понуђен посао, те је већ 2007.године почео да ради као извршилацза уговарање. Данас обавља пословеизвршиоца за уговарање у Холдингу ито је његово примарно ангажовање уЕнергопро јекту. Од 2012. године вршии функци ју председника Надзорногодбора Енергопро јект Гарант а.д.о..

„Уопштено гледано, мислим да је за

сваки посао потребан или добар планили добар инстинкт, а да је најбоље кадоба фактора иду за једно. Да би се стекласигурност у једно или друго, треба ради-ти на себи, дати максимум себе и свакипосао ко јег се прихватимо, какав год да

је, радити што боље умемо. Искуствоговори да се то увек исплати, макар итамо где најмање очеку јемо“, каже младиколега о сво јој пословној филозофи ји.

Енероро јек обио још јено око ра на ука

ДОКТОРИРАО ЈОВАН НИКЧЕВИЋ

Др Јован Никчевић обранио је своју исерацију у ецембру

7/23/2019 EP List Mart 2015


15

ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ У ФОКУСУ


Ислани рано уова рање нових ослова

УСВО ЈЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН СИСТЕМА

ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ ЗА 2015. ГОДИНУ

Пословним планом система Енер-гопро јект за 2015. годину планиран је консолидовани приход у износу од276,2 милиона евра, бруто добит од7,6 милиона евра и уговарање новихпослова у износу од 279,5 милиона евра.

У складу са дугогодишњом стан-дардном праксом и методологи јомпланирања у систему Енергопро јект,Извршни одбор Енергопро јект Хол-динг а.д. је на седници одржаној 19.децембра 2014. године, усво јио годи-шњи пословни план Енергопро јектХолдинг а.д. и система Енергопро јектза 2015. годину. Сагласно утврђеномдинамичком плану активности, цело-купан процес планирања реализован је кроз две фазе:

У првој фази планирања (у новембру2014. године) самостално су урађенипрелиминарни планови пословања свихдруштава из система Енергопро јект.Прелиминарни планови пословањасваког друштва посебно, анализиранису и разматрани на проширеним сед-

ницама Одбора директора зависнихдруштава (на ко јима су присуствовалии чланови Извршног одбора Холдин-га), након чега су од стране надлежнихоргана Енергопро јекта дефинисаниобавезу јући плански задаци за 2015.годину (документ: “За једнички параме-три пословног плана за 2015. годину”).

У другој фази планирања (у децем-бру 2014. године), на бази стандарднепроцедуре и претходно дефинисанихи прихваћених обавезу јућих за једнич-

ких параметара за израду пословногплана, урађени су финални пословнипланови свих друштава из системаЕнергопро јект за 2015. годину.

План за земљу и иностранство за2015. годину исказан је у еврима, пре-ма усво јеном фиксном планском курсу123 динара за један евро.

Основни параметри пословногплана система Енергопро јект за 2015.годину су:

• Укупан приход - За 2015. годинупланиран је консолидовани приходсистема Енергопро јек т у земљи и ино-странству у износу од 276,2 милионаевра. Земља ће учествовати са 41%, аиностранство са 59%. У укупном плани-

раном приходу, пословни приходи ћеучествовати са 97%, у чи јој структуриће доминирати активни послови (ко јису већ уговорени) са 79%, док ће новипослови (ко ји се планира ју за угова-рање у 2015. години) учествовати са21%. Најзначајни је тржишно учешће упланираном укупном приходу имаћерегион Срби ја са 41,3%, регион Афри-ка (Уганда, Нигери ја, Гана, Замби ја,Алжир, Зимбабве, Гвине ја) са 27,4%,регион ЗНД (Руси ја и Казахстан) са15,1%, регион Блиски исток (Катар,УАЕ, Оман, Јордан) са 9,1%, регионЈужна Америка (Перу) са 6,2%, и осталатржишта (0,9%). Енергопро јект Хол-динг а.д. (матично друштво) планираприход за 2015. годину у износу од 8,6милиона евра.

• Бруто добит - За 2015. годину пла-нирана је консолидована бруто добитсистема Енергопро јект у износу од 7,6

милиона евра. Енергопро јект Холдинга.д. (матично друштво) планира брутодобит за 2015. годину у износу од 4,6милиона евра.

• Уговарање нових послова - За 2015.годину планирано је укупно уговарањенових послова система Енергопро јекту земљи и иностранству у износу од279,5 милиона евра, и то: у земљи 71,9милиона евра (26%) и иностранству207,6 милиона евра (74%).

Генерално се може рећи, да ће

систем Енергопро јект у 2015. годинисво је пословне активности углавномбазирати на пословању у Срби ји исво јим традиционалним тржиштимау свету (у земљама где је већ послов-но присутан, односно где већ имаотворене ино компани је, фили јале ипредставништва).

Полазећи од стратешког опредеље-ња трајног и одрживог разво ја системаЕнергопро јект ор јентисаног ка контину-елном увећању профитабилности, посло-вања на традиционалним тржиштима(у земљи и иностранству), економскиисплативе упослености ресурса као иглобалних макроекономских токова,планирани су следећи приоритетнипословни задаци за 2015. годину:

• Активности на изради новог стра-тешког документа – „Основе средњо-рочног плана пословања предузећа упериоду 2015 - 2020 године“.

• Даљи развој пословног и информа-ционог система примереног потребамаЕнергопро јект Холдинг а.д.

• Наставак финансијске и послов-не консолидаци је по јединих зависнихдруштава из система Енергопро јект,ко ја су у претходном периоду из раз-личитих околности исказала лоши јепословне резултате (са аспекта прихода,профита, кадровске опремљености,обезбеђености пословима и кредит-ним задужењима). Д.А.

7/23/2019 EP List Mart 2015


16



ИНТЕРВЈУ: БРАТИСЛАВ СТИШОВИЋ – и рекор АД Хироин жење рин

НЕДОСТАТАК ПОСЛОВА У ЗЕМЉИ, НАДОКНАЂЕН ЈЕ

УГОВАРАЊЕМ У ИНОСТРАНСТВУ

Кра јем 2014. оине АД Хироин же-ње рин је учесвовао на 23. Фо румуква лиеа и изврсноси, е сеоби ли нарау Оскар ква лиеа

у ве о моућих еве обласи…Хидроинжењеринг је успоставио,

документу је, примењу је, одржава и

стално побољшава интегрисани системменаџмента (ИМС) у складу са захтеви-ма стандарда ИСО 9001:2008, ЕН ИСО14001:2005 и ОХСАС 18001:2008. Такође,тренутно спроводимо имплементаци- ју система менаџмента безбедностиинформаци ја према захтевима стан-дарда ИСМС 27001:2013.

На основу стратеги је, планова квали-тета и планираних циљева, примењујемoодговара јуће методе за праћење имерење перформанси процеса. Ове

методе показу ју способност процесада постигне планиране резултате. Кадасе планирани резултати не постигну,предузима ју се корективне мере, где

је то могуће, да сеобезбеди усагла-шеност производа.Декларисали смокључне индикато-ре перформанси(КПИ) на основу ко јихдетаљно пратимо ианализирамо ефек-тивност свог система.

Након пет годинапримене и констант-ног побољшавањанашег интегриса-ног система менаџ-мента, 2014. годинесмо одлучили даучеству јемо на 23.Форуму квалите-та и изврсности, иконкуришемо занационалну наградуОскар квалитета ко јусмо препознали каоадекватан начин да

оценимо сопственадостигнућа у овојобласти и истовре-мено стекнемо новазнања и остваримомогућности за нова

унапређења. Са задовољством смо при-мили оцену жири ја ко ји нам је доделиоплакету у две награђиване области:партнерство и ресурси и процеси, про-изводи и услуге, што је свакако великиподстрек за даља напредовања.

Желећи да направимо нови искоракка остваривању Хидроинжењерингакао процесне организаци је, почеткомпрошле године смо се одлучили дапланирање, реализаци ју и управљањепроизводњом унапредимо про јекто-вањем и имплементаци јом пословногинформационог система (POINS). Овајпро јекат се реализу је у сопственојорганизаци ји уз сарадњу са специ јали-стичким програмерским тимом, уведен је у праксу од ове године и тренутно јеу завршној фази реализаци је и тести-рања. Ово је, такође, по много чему јединствен про јекат у Енергопро јекту,па вероватно и у ширем пословномокружењу, од кога очеку јемо значајне

бенефите у организаци ји и управља-њу про јектима, управљању људскимресурсима и најбитни јим елементимапословања.

Како оцењу јете ре зултате Хидро-ин жење ринга за прошлу годину и упрвим месеци ма ове године?

Прошлу годину карактеришу зна-чајни поремећа ји на домаћем и нанеким од ино-тржишта на ко јима јеХидроинжењеринг већ дуже ангажо-ван. Карактеристичан је велики падактивности на домаћем тржишту иодуста јање инвеститора од великогбро ја уговора чи ја је реализаци ја пла-нирана и/или лицитаци је расписанетоком године. Поремећај на домаћемтржишту је идентификован на време иповећани су напори у циљу уговарањанових послова у иностранству, што јерезултирало новим значајним посло-вима у Алжиру и Јордану.

Почетком прошле године неколикопоремећа ја на посто јећим, односноуговору ко ји је био пред потписива-

њем, значајно је утицало на укупнерезултате; замрзавање активности одстране инвеститора за про јекат бранаса хидроелектранама Бродарево 1 и 2на Лиму, отказивање уговора за изво-ђача а последично томе и за надзор(Конзорци јум ЕП Хидроинжењеринг-Lahmeyer-Typsa) на про јекту Алто Пиу-ра у Перуу. Дошло је и до одуста јањаМоравских д.о.о., односно немачкогRWE од про јекта и последично томеи потписивања уговора са Хидроин-

жењерингом и немачким Fichtner-омко ји су били победници на лицитаци- ји за про јекат Велика Морава, чи ји јевећи део – прва, од укупно три фазе,требало да се реализу је у 2014. години.Као последица обуставе више од десетпоступака јавних набавки од странеЕПС у вези са лицитаци јама на ко јима

је Хидроинжењеринг у прва два квар-тала године био победник, додатно јеизгубљен очекивани приход и профитза извештајни период.

Недостатак послова у земљи најве-ћим делом је надокнађен повећанимуговарањем и реализаци јом пословау иностранству. У другој половинигодине уговорени су нови послови у

7/23/2019 EP List Mart 2015


17



Алжиру, укупно четири нова угово-ра - идејни и главни про јекти брана,а недавно је званично об јављено дасмо добили нови стратешки уговор наовом тржишту – Студи ју обезбеђењавода односно управљања радом свих

(65) брана у Алжиру. На основу понудеприпремљене и поднете кра јем прошлегодине, очеку је се доби јање још једногстратешки важног и значајног уговорана овом тржишту. Уговорена су два новапосла у Јордану, послови у РепублициСрпској, Црној Гори, Македони ји.

У амби јенту све већег недостаткапосла на домаћем тржишту, уговара-ње нових дугорочних послова израдеизвођачких про јеката, техничке помоћии надзора над изградњом четири бра-

не у Алжиру током претходних година,четири нова уговора из прошле, новистратешки значајни уговор из ове годинеи на јаве нових уговарања показали сусе као изузетно важни и за пословањетоком наредне 3-4 године када се оче-ку је њихова реализаци ја.

Акивно учесву јее у ро јекуко ји се ри јављу је у окви ру о зива „HORI ZON 2020 – Water call 2015“, ко јиорани зу је Евроска комиси ја у Брисе- лу. Учесву јее у акивносима ко јео ра зумева ју са рању са Евроским

новчаним фоновима… Мо жее линам рећи нешо више о оме?

Нови ЕУ програм ХОРИЗОН 2020отворен је и за профитне и великекомпани је као што је Енергопро јект.Чињеница је да је пословно развојноусмерење Енергопро јекта – ка ЕУ про- јектима, што је установљено одлукомменаџмента Холдинга и формирањемодговара јућег Сектора. Има јући у видунаше релевантно искуство, планиралисмо сво је учешће у овом програму.

У оквиру Про јекта, односно теме, чи јису образлагање и припрема у завршнојфази, интегрисане су методологи ја инајсавремени је технологи је примењи-ване на студи јама и про јектима ко је јеХидроинжењеринг реализовао токомпротеклих неколико година, с посеб-ним освртом на математичко модели-рање великих алуви јалних водотока,разматрање и примену иновативногинтегрисаног хидро-еколошког модела,система мониторинга и подршке придоношењу одлука, ко ји би омогућиоистовремено моделирање и разматра-ње међусобно повезаних проблема одзаштите и поновног коришћења вода,мониторинга и одржавања квалитета

вода, хидроенергетике, управљањаризицима у вези с поплавама и суша-ма, навигаци је, и др. Наш предлог иобразложење теме биће предати токомаприла, а има јући у виду наша искустваиз ове области и тим ко ји је ангажован

на Про јекту, надамо се успеху.У плану су и други про јекти у окви-ру ХОРИЗОН 2020, про јекти Дунавскестратеги је и прекогранични про јектиса суседним земљама региона.

Свесни смо чињенице да посто јивелика конкуренци ја у доби јању гран-това из Европских фондова, али смосвесни и да је про јекат ко ји ће битиприпремљен и при јављен Европскојкомиси ји потенци јално врло важнареференца за Хидроинжењеринг и

Енергопро јект.Већи део про јеката ко је смо реали-зовали током протеклих десетак годи-на, као и део про јеката ко ји су у току,финансирани су и праћени уз надзорпрописан правилима и праксом Европ-ских фондова и финансијских институ-ци ја-банака. Искуства и пракса ко ју смостекли из ове области су драгоцени. Употпуности смо овладали поступци-ма и техником ко ја гаранту је успех испремни смо на потпуно самосталаннаступ на овим про јектима.

На жалост, у највећем бро ју случа- јева наш самосталан наступ ни је могућзбог протекционизма банака и овихинституци ја упркос прокламованимпринципима и строго прописанимправилима понашања у поступцимапредквалификаци ја и избора консул-таната. Последица овакве праксе је дасе велики део кредитних средстававраћа најчешће у земљу домаћина овеинституци је, или генерално у Европукроз учешће европских про јектаната-

консултаната.Истовремено, чињеница је да секроз овакав начин наступа са воде-ћим иностраним консултантима сти-чу важна искуства, ова сарадња намомогућу је да се поредимо са њима иреално сагледамо сво је квалитете, а попотреби и коригу јемо неке од сво јихприступа, процедура, уз истовременопостизање нешто већих цена услугаод оних на ко је смо приморани принаступу на пословима финансиранимиз домаћих извора.

Међутим, проблем представљанедовољно контролисано присуствои превелика слобода при пружањуконсултантских услуга од стране ино

консултаната ко ји се ангажу ју на про јек-тима у Срби ји, без испуњења услова икритери јума ко ји представља ју обавезудомаћих консултаната. Истовременооваква пракса односно недостатакконтроле нису могући у земљама

бивше СФРЈ, нити на ино тржиштимана ко јима смо ангажовани, од Перуа,Јордана, Алжира и др.. Непоштовањеових принципа наноси штету домаћимконсултантима, отежава њихов развој инапредовање, а све чешће и угрожавањихову егзистенци ју.

На ко јим ро јекима у Срби ји раи Хироин жење рин и а ли мо жемо аочеку јемо још неки осао на омаћеме рену? Ша се чини на обољшањур жишне о зици је у земљи и јачању

њене конку ренноси ?У Срби ји смо активни на пословимаиз области хидротехнике, хидроенер-гетике, комуналне и санитарне хидро-технике, водоснабдевања и заштитеживотне средине, као и управљањареализаци јом про јеката у наведенимобластима.

Најзначајни ји про јекат на ком смоангажовани у земљи у претходној, као иовој години је Идејни и главни про јектии консултантске услуге на ревитализа-ци ји 15 малих хидроелектрана ко ји се

одви ја према плану. Поред овог про јекта,ангажовани смо на низу про јеката заЕПС: Идејни про јекат ревитализаци јеХЕ Бистрица, про јекат ревитализаци јеагрегата ХЕ Ђердап, про јекти осматрањаи интерпретаци је резултата Дринско-

Лимских ХЕ, Техничка контрола главногпро јекта ревитализаци је ХЕ Зворник,Идејни про јекат и студи ја оправданостидодатног агрегата на ХЕ Потпећ, недав-но је започет про јекат Ревитализаци јеВласинских хидроелектрана… Ангажо-

вани смо и на низу релативно мањихпро јеката из области водопривреде –уређења водотока и наводњавања, каои на про јектима третмана отпадних водаТЕНТ А и Б и повременим консалтингуслугама за термоелектране НиколаТесла и Костолац. Израда генералнихпро јеката и претходних студи ја оправ-даности за 20 малих хидроелектранако је реализу јемо за ЕПС, обустављенису привремено од стране инвеститоранакон што смо у врло кратком рокуурадили и предали документаци ју запрвих 9 хидроелектрана срединомпрошле године.

На домаћем тржишту се у проте-клој и почетком ове године ради на

7/23/2019 EP List Mart 2015


18



доста мање про јеката у земљи ко ји сурелативно мање вредности и са зна-чајно смањеним буџетима у односу напретходни период. У току су активно-сти у вези с новим пословима у ЕПС иприпада јућим привредним друштвима,

као и за Срби јаводе, а учеству јемо напредквалификаци јама и лицитаци ја-ма ко је преко домаћих институци јафинансира Светска банка и очеку јемоуговарање нових послова.

У Хидроинжењерингу се свакодневнопредузима ју организационе и техничкемере у циљу подизања конкурентностии јачања тржишне позици је али условина нашем тржишту нису увек успоста-вљени на начин да стимулишу и вредну јузнање, искуство-референце, примену

нових технологи ја и савремених знањавећ се критери јуми за доделу послачесто своде на испуњавање формалнихуслова уз прихватање најниже понуђенецене као главног критери јума за изборнајповољни јег понуђача.

Овакав избор критери јума за изборпонуђача и пракса не примењу ју се унизу земаља у ко јима радимо, нитису пракса водећих светских финансиј-ских институци ја и дугорочна применаоваквих принципа може нанети штетуХидроинжењерингу али и Срби ји.

Акивни се и на е рио ри ји реублика бивше СФРЈ…

Тржиште република бивше СФРЈ јеод нашег изузетног интереса и оно пре-позна је и високо цени наше искуствои могућности и жели да нам повериреализаци ју комплексних послова. Овенамере су често ограничене захтеви-ма и критери јумима Закона о јавнимнабавкама ко ји у неким случа јевима,слично као и у Срби ји, поред формал-них услова успоставља ју критери јум

најниже цене што нам отежава пости-зање очекиваних профита. Међутим,све земље бивше СФРЈ су ограничилеи условиле присуство и пословањена њиховом тржишту регистраци јомфирми и неопходних специ јалиста удржавним и струковним удружењима узвисоке издатке, чи ји укупни трошкови унеким случа јевима отежава ју успешнопословање. Карактеристичан пример је Република Црна Гора ко ја захтеваучлањење у Инжењерску комору узгодишњу чланарину од 2.500 евра поинжењеру, што на нашим про јектимако ји ангажу ју велики број специ јалности(8-12 зависно од сложености про јеката)намеће неопходност врло селективног

приступа, а у сваком случа ју значајноотежава и поскупљу је укупно пословање.

Уз све наведене тешкоће, у ЦрнојГори смо ангажовани на низу про је-ката од ко јих су најзначајни ји наставакпро јекта реконструкци је и рехабили-

таци је ХЕ Пива за једно са швајцарскимпартнером уз финансирање KfW бан-ке и техничка осматрања објеката ХЕПерућица и ХЕ Пива. Наши планови суда ојачамо присуство на овом тржиштуангажовањем на новим про јектима,покренемо рани је започете про јектеи у том смислу за једно са Електропри-вредом Црне Горе и Министарствомекономи је предузимамо низ марке-тиншких активности.

И поред тога што је пословна ситуа-

ци ја и у другим државама из окружењаслична, налазимо решења да успешнорадимо и оствару јемо пословни успех,нарочито када се ради о про јектимако ји нису финансирани средствиматих земаља.

Недавно смо са партнером из Швај-царске успешно завршили про јекатреконструкци је и ревитализаци је 6хидроелектрана у Македони ји, ко ји јефинансирала KfW банака. Наша улога је била контрола и управљање ком-плетним про јектом.

У Републици Српској радимо на тризначајна про јекта и налазимо се у раз-личитим улогама и то као про јектантихидролектрана Невесиње и Улог, али икао про јектант и надзор над извођењемрадова на ХЕ Ци јевна 3, ко ји реализу- јемо са партнером из Немачке и чи јефинансирање је обезбедила KfW банка.

У за једничком наступу са два хрват-ска консултанта, на тендеру смо добилипро јекат реконструкци је и ревитали-заци је ХЕ Вараждин и на том про јекту

смо на путу да савладамо све тешкоћена ко је је наш за једнички наступ наи-лазио, као и да стекнемо врло вреднуреференцу и искуство у раду на овомтржишту, ко је нам може значајно олак-шати наступ на сличним, предсто јећимпро јектима.

Да ли се заовољни емом реа ли заци је на бранама на ко јимавршие на зор у Ал жи ру и Јорану?Какви су оноси са инвесио рима

у ове ве земље?Темпо извођача радова на бранама

Секлафа, Бени Слимане, Соубела и Ђедрау Алжиру, чи ју изградњу пратимо крозизраду извођачких про јеката, техничкупомоћ и надзор, нешто је спори ји од уго-

ворима предвиђеног. Нашим уговоримапредвиђено је да изградња односно

наше ангажовање у надзору тра ју од40 до 48 месеци и с обзиром на то да супослови иницирани током 2012. године,ови рокови ће истећи кра јем ове године.Међутим, према садашњој процени иплановима алжирских извођача радо-ва, сваки од уговора ће бити продуженза по најмање пар година чиме ће се инаше уговорено ангажовање у надзоруувећати. Главни разлог продужењу роко-ва извођача лежи делом у неадекватнојпретходној про јектној документаци ји наоснову ко је су радови лицитирани, али и

у динамици радова локалних извођача.Извођач радова на брани Куфрања

у Јордану је итали јанска фирма чи јитемпо на почетку радова ни је био задо-вољава јући. И на овом про јекту је нашеангажовање већ продужено у односуна оригиналним уговором планирано,а очеку јемо да ћемо се на овом послуангажовати и целе ове године.

Односи са инвеститорима из обеземље су веома добри. На тржишту Јор-дана смо ангажовани у континуитету од

2007. године, после дуже паузе. Наконреализаци је идејног и главног про јек-та бране Куфрања, на лицитаци ји смодобили уговор за консалтинг и надзорнад извођењем радова на овој бранисвакако због квалитетно припре мљенепонуде и одмерене цене, али и квалитетнопружених услуга локалном инвеститоруJVA током претходне про јектне фазе.

У Алжиру смо ангажовани више од50 година у континуитету, пре свегазбог квалитета услуга али и одговара- јућих цена. Алжирски инвеститор нам(током протеклих година доминантноАгенци ја за бране и трансфере вода(АНБТ)), поверава најзначајни је и стра-тешки најважни је про јекте за ову земљу.

АЛЖИР

7/23/2019 EP List Mart 2015


19



Стога је тржишту Алжира посвећенапосебна пажња. Обим ангажовања наовом тржишту и преостали износ већуговорених послова за реализаци јусу велики и значајно премашу ју збирпреосталих износа уговора на свим

осталим иностраним и домаћем тржишту.У другој половини прошле годинесу уследила четири нова уговора заизраду главних, односно идејних про- јеката брана, а недавно смо добили изваничну информаци ју о додели уговораза изузетно важну стратешку Студи јуобезбеђења вода односно управља-ња радом свих брана на територи јиАлжира. Поред овог новог посла зако ји се потписивање уговора и почетакангажовања очеку је током овог месеца,

надамо се доби јању још једног страте-шки важног посла за Алжир, Про јектаискоришћења водних ресурса и тран-сфера вода El Tarf-Souk Ahras – Tebessa.

Каква је ерсекива за оаноана жовање у Пе руу? Како излеасиуаци ја на ом р жишу?

У Перуу смо током претходне годинебили ангажовани на три про јекта; Над-зор над рехабилитаци јом ХЕ Мачупичу IIфаза, Надзор над изградњом хидро-си-стема Алто Пиура и Идејни про јекат састуди јом изводљивости бране и система

за наводњавање Јараскај. На свим про- јектима смо ангажовани с различитимпартнерима, шпанском Typsa, локалномфили јалом немачког Lahmeyer-а, Колум-бијским Integral-ом. Наше ангажовањена про јекту Алто Пиура ко је је започето2010. године, прекинуто је почеткомпретходне године као последица раскидауговора са извођачем радова. Про јекатбране Јараскај је завршен прошле годинеи још увек је у току његово одобравањеод стране надлежних институци ја. На

про јекту Мачупичу ће се наше анга-жовање наставити и током ове године.Међутим, ситуаци ја на тржишту Перуа јеод прошле године значајно оптерећеналокалним, регионалним изборима ко јису изазвали промене претходно об ја-вљених планова и значајна одлагањалицитаци ја. Конзорци јум ко ји је пред-водио Хидроинжењеринг је победиона обновљеној лицитаци ји за надзорна про јекту Алто Пиура, половиномпрошле године, међутим ова лицитаци- ја је одмах поништена, а затим поновооб јављена кра јем претходне године иопет поништена. Поред ове лицитаци је,било је више одлагања свих лицитаци јапланираних за прошлу годину.

На овом тржишту с посебним инте-ресовањем пратимо активности у везипредсто јећих лицитаци ја, пре свегаза консалтинг и надзор на следећимпро јектима:

– Иригациони про јекат Махес

Сигуас II. Извођач радова је одабран,а расписивање лицитаци је за надзор јеодлагано више пута и очеку је се токомове године.

– Затим иригациони про јекатЧавимочик III, додатно наводњавањеза око 50,000 ha. Извођач радова јеодабран, а у току је израда извођачкогпро јекта. За ову годину се очеку је рас-писивање лицитаци је за надзор, ко ја је такође већ одлагана. Такође, бранаЈараскај - након усва јања нашег про јекта

очеку је се расписивање лицитаци је занадзор и извођење радова. Про јекат је од посебног знача ја, с обзиром нато да смо урадили идејни про јекат истуди ју изводљивости. Затим, студи јаинтегралног одржавања и ревитали-заци је хидроенергетског комплексаМантаро. За наведене лицитаци је, зако је се инвестиционе вредности крећуод 150 до 550 милиона долара, у току судоговори са потенци јалним партнерима.

Прате се и лицитаци је из области пут-не инфраструктуре, претходне године је

договорен за једнички наступ с чилеан-ским партнером на лицитаци ји за надзорнад изградњом тунела Јананго ко ја јебила одложена, а планирамо поновнинаступ на лицитаци ји за наставак радо-ва и надзора на про јекту Алто Пиура.

Има ли ланова за осве жењемкарова? Да ли је каровска сруку-

ра усклађена са оребама разво јакључних е ланоси Хироин же-ње рина?

Кадровска структура Хидроинжење-

ринга је током протеклих десетак годиназначајно освежена. Већина примљенихмлађих инжењера је кроз ангажовањена најважни јим про јектима Хидроинже-њеринга стекла значајно искуство, већсу постали шефови про јеката, неки ируководиоци радних јединица. Кадров-ска структура је усклађена с потребамакључних делатности и тржишта на ко јимасмо ангажовани. Ипак, као последицасмене генераци ја и поред подмлађивањакадрова, дешава се да имамо проблем уобезбеђењу довољног бро ја врхунскогкадра с искуством већим од 15-20 годи-на. Оглас за при јем специ јалистичкогискусног кадра за ангажовање у над-зору, са знањем одговара јућег језика је

такорећи, перманентно отворен.Од животне важности и посебног

интереса је унапређење посебних испеци јалистичких знања али и општих,знања језика уз организаци ју курсе-ва у, и изван предузећа, као и знања

у области про јектног менаџмента именаџмента квалитетом.Један од основних радних задатака

руководилаца радних јединица и главнихинжењера струка је да прате оспосо-бљеност и стручна знања запосленихпри чему стичу основне информаци јена основу ко јих учеству ју у планирањуу области љуских ресурса. Има јући увиду специфичности делатности Хидро-инжењеринга и посебност потребнихзнања, јасно је да је процес интерног

обучавања и усавршавања знача јан деоподизања стручности наших запосле-них. Формирање базе знања компани јеи дефинисање техничких стандардау том процесу има ју значајну улогу иприда је им се посебна важност.

Ефективност у примени знања оцењу- је се кроз контролу индивидуалног илитимског рада при чему ће се уз применуновоуведеног информационог системаобезбедити објективно, прецизно и уреалном времену праћење ефикасностии доприноса сваког запосленог.

На ко је обласи су фокуси ранемаркеиншке акивноси Хиро-ин жење рина ? Посо ји ли наме раа се заочну акивноси на некомновом р жишу ?

Сматрамо да је обим наших обла-сти пословања - делатности широк инаше будуће маркетиншке активностиће бити усмерене на про јекте из тихобласти - делатности.

Наше намере су да се концентри-шемо на посто јећа, по могућности

осва јамо и нова тржишта и про јектеко ји захтева ју максимално учешће штовећег бро ја специ јалности ко је негу је-мо, где имамо компаративну предност,да обезбедимо упосленост уз сталношколовање и тренинг пре свега млађегквалитетног кадра. На тржишту услу-га је присутна свеопшта криза. Ово јеизазвало велику конкуренци ју, а каоизлаз се намеће потреба осва јањанових тржишта, чак и оних са пове-ћаним ризиком. Схвата јући реалност,предузете су мере и спроводи се низактивности на осва јању тржишта каошто су Непал, Оман, Авганистан, Инди- ја, а у плану је и повратак у Етиопи ју.

Пише: Бор јана Вићенти јевић

7/23/2019 EP List Mart 2015


20



Запослени у друштвима из система Енергопро јектза време ускршњих празника неће радити у периоду

од 10. априла (Велики петак) закључно са 13. апри-лом (понедељак), тако да је први радни дан 14. април2015. године.

За време првомајских празника неће се радити упетак 01. ма ја. Тако да је први радни дан понедељак 04.

мај 2015. године. Директори дру штава одредиће радновреме радних јединица (градилишта, погона, служби ислично) у складу са потребама процеса производње.

Пу ка оо равку

НОВО РУКОВОДСТВО У ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ ВИСОКОГРАДЊИОбјективне околности на тр жи-

штима на ко јима послу је Енерго-про јект Високоградња током 2014.године, нарочито девалваци ја рускевалуте и смањен обим послова уземљи, имали су велики утицај наостварење негативног пословногрезултата, али су истовремено ого-лиле и низ субјективних слабости уорганизаци ји и управљању про јек-тима, што је све за једно, захтевалода Извршни одбор Холдинга и Одбордиректора Високоградње донесуодлуку о ну жности да се променомруководства и потреби да се пословни

процеси уреде на бољи, контолабил-ни ји начин и изврши свеобухватнареорганизаци ја.

С обзиром на хитност ко ју налажеактуелна пословна позици ја Високоград-ње, а на основу претходног разматрањаод стране Извршног одбора Холдинга

и консултаци ја са директорима осталиха.д. из система Енергопро јект, генерал-ни директор Енергопро јект ХолдингаВладимир Миловановић, предложио

је да он привремено обавља функци јуизвршног директора Енергопро јектВисокоградње, иницира све неопход-не промене и постави пословање насолидни ју платформу ко ја ће донетидугорочни ју пословну стабилност Висок-градња али и систему Енергопро јект.

За најближе сараднике изабранису Снежана Мар јановић, дипл. грађ.инж., помоћник директора за техничкуприпрему и логистику, Де јан Јовићевић

дипл. маш. инж., помоћник директораза маркетинг и системе подршке, Сини-ша Текић, дипл. економиста., помоћникдиректора за економске послове иСнежана Безбрадица дипл. грађ. инж.,помоћник директора за управљањепро јектима и развој.

Ново руководство ће у најкраћемвременском периоду изнети планконсолидаци је пословне ситуаци је уВисокоградњи и определити хитне актив-ности са првим циљем да пословањеовог друштва изведе на пут опоравка ипрофитабилног пословања, како би сеуспоставио редован режим реализаци- је пословних активности и омогућиларедовна исплата зарада запосленимау земљи и иностранству, уз остварењепланова пословања са аспекта и при-хода и планираних профита.

Очеку је се да сви запослениу Енергопро јект Високоградњи

сво јом стручношћу и залагањемна ефикасној и квалитетној реали-заци ји сво јих пословних задатака,да ју д опринос што скори јем попра-вљању укупне пословне ситуаци јеу сво јој фирми.

Посећање на ромене ко је реба извршии

УСАГЛАШАВАЊЕ ВИЗУЕЛНОГ ИДЕНТИТЕТА

СИСТЕМА ЕНЕРГОПРОЈЕКТ

У септембру 2014. године дошло једо промена у Књизи стандарда ко је супоследица осавремењивања графичкогдизајна наше компани је, као и усагла-шавања визуелног идентитета свих АД,ино компани ја и фили јала. Важно је дастил комуникаци је и визуелне репре-зентаци је система Енергопро јект буде

исти за све запослене, баш као што је топракса у великим, успешним компани- јама. Подсећамо све колеге да прила-годе нормама сво је потписе у имејлу,као и да у пословној коресподенци јикористе званични фонт: Arial 11. Упут-ства за прилагођавање могу се наћи уЕнергопро јектовој Књизи стандарда.

Top Serbian Brands 2014

ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ ДОБИО НАГРАДУ У организаци ји www.bestofser-

bia.rs портала и часописа Top Ser-bian Brands, ко ји излази у сарадњиса Привредном комором Срби јеи агенци јом СИЕПА, об јављени супобедници у 56 категори ја тра ди-ционалног признања „Top Serbian

Brands – победник за 2014. годину“.Ово признање додеље но је на основунезависне анкете ко ја је почеткомдецембра прошле године спрове-дена на случајном узорку од 3076пунолетних грађана Срби је. Главниуслови за добитнике награде били

су: познатост бренда, врхунскиквалитет, задовољство потрошача,одличност и пословни резултати.У групи корпоративних брендо-ва у категори ји грађевинарства,награду је добио Енергопро јек т.

НЕРАДНИ ДАНИ

7/23/2019 EP List Mart 2015


21



ХОРИ ЗОН 2020

ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ ИМА МОГУЋНОСТ ДА УЧЕСТВУ ЈЕ НА

ЕВРОПСКИМ ПРО ЈЕКТИМА

Са намером да подржи и убрза раз-вој у Европској истраживачкој областиЕвропска Уни ја / Европска комиси ја,1984. године креирала је финансијскепрограме под називом "Oквирни про-грами за истраживање и технолошкиразвој". Најнови ји оквирни програм је осми по реду, обухвата период од2014. до 2020. године и зове се ХОРИ-ЗОН 2020. Ово је до сада највећи про-

грам Европске Уни је, обухвата фондод 80 мили јарди евра и доступан је унаредних 7 година. Након што се од1. јула 2014. године Република Срби јаукључила у ХОРИЗОН 2020, ова сред-ства су доступна домаћим научним ипривредним организаци јама.

За разлику од претходних програма,овај програм подржава и финансира,пре свега, про јекте ко ји се баве при-мењеним истраживањима, иноваци-оним акци јама и укључу је привредне

компани је као учеснике или као коор-динаторе про јекта. С обзиром на овучињеницу, Енергопро јект има правода учеству је у европским про јектима.Такође, мултидисциплинарност систе-ма Енергопро јект и његово огромноискуство, да ју му бројне могућностида учеству је у овим про јектима, што ћекоординисати Енергопро јект Холдинг.

Конкуренци ја на светском тржишту,нови тржишни захтеви намећу компа-ни јама развој и примену нових знања,улагање у развој пословних процеса

сагласно са новим трендовима у разво јунауке и примењених технологи ја пресвега, а у циљу побољшања квалитетауслуга и производа. Прилагођавање

новим трендовима подразумева и

укључивање компани ја, рачуна јућиту и наш Енергопро јект, у европскепро јекте ко ји се заснива ју на приме-ни најнови јих стратеги ја и директива.

Врсте про јеката, области, теме иактивности ко јима се про јекат бавису детаљно наведени у Радном про-граму ХОРИЗОН 2020 ко ји садржи 18тематских области. У оквиру сваке одових тематских области су подобластиу ко јима су наведене теме про јеката.За сваку тему се распису је конкурско ји се зове Позив за предлог про јектаса детаљним упутствима за писање ипри јаву про јекта, а радним програмомобухваћене су све научно истраживач-ке области. Свака тема је у суштинишироко постављена тако да скоро свакапро јектна иде ја може да се уобличи уевропски про јекат.

У програму ХОРИЗОН 2020 посто- ји неколико облика финансирања.Нама најинтересантни ји је финанси-рање у виду давања бесповратнихфинансијских средстава такозваних

грантова. Европска уни ја да је грантовеза врсте активности:

• Активности у циљу успоставља-ња нових знања и/или утврђивањамогућности ко је носе нове или уна-пређене технологи је, производи,процеси, сервиси или решења.

• Основна и примењена истра- живања, развој и интеграци ју тех-нологи је, тестирање и валидаци јумалог обима на прототиповима улаборатори ји или у симулираном

окру жењу.• Израду планова, решења илидизајна за нове, измењене илипобољшане производе, процесе исервисе.

• Израду прототипова, тестира-

ње, демонстраци је, пилот про јекте,

валидаци ју великог обима и тр жишнурепликаци ју.

• Акци је ко је се примарно састо јеод пратећих мера као што су стандар-дизаци ја, дисеминаци ја, подизањенивоа свести, комуникаци ја, умре жа-вање, сервиси за координаци ју илиподршку, ди јалози о политикама,за једничке обуке и израда за једнич-ких студи ја укључу јући и студи је запро јектовање нове инфраструктуре.

• Могу обухватити и компле-ментарне активности као што суумре жавање и координаци ја измеђупрограма у различитим земљама.

У складу са активностима ко је сепредузима ју у оквиру истраживачкоразвојних послова система Енерго-про јект, успостављена је сарадња саУниверзитетом у Новом Саду. У среду01. априла 2015. године потписан јеСпоразум о сарадњи, што су званичноучинили ректор Универзитета у НовомСаду проф. др Радован Пе јановић игенерални директор Енергопро јект

Холдинга Владимир Миловановић.Најважни ји елементи споразума о

пословно-техничкој и научно-образов-ној сарадњи су:

• Укључивање у истраживачко раз-војне програме Европске уни је ипрограме Дунавске стратеги је;

• Реализаци ја образовних програма;• Организовање праксе студената

Универзитета у Новом Саду у систе-му Енергопро јект;

• Друге активности значајне за међу-

собну успешну сарадњу. Љ.К.Со ра зум о са рањи оисали

су рекор Универ зиеа у Новом

Сау роф. р Раован Пе јановић и

ене рални и рекор Енероро јек

Холина Влаимир Ми ловановић

ЕУ

7/23/2019 EP List Mart 2015


22



7/23/2019 EP List Mart 2015


23

ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ МОЗАИК


Наша национална кулу ра и сисеми менаџмена

ОДРЖАНА НЕДЕ ЉА КВА ЛИТЕТА 2015

Посленици квалитета и пословнеизврсности су се и ове године окупили натрадиционалној манифестаци ји НЕДЕ ЉАКВА ЛИТЕТА 2015 ко ја је одржана пo 24.пут у Привредној комори Срби је (ПКС) од4. до 6. марта 2015. године. Организатори

скупа су Фондаци ја за културу квалитетаи изврсност (FQCE) и часопис „Квалитет& изврсност”, у сарадњи са Министар-ством привреде (МП) Републике Срби јеи Привредном комором Срби је (ПКС).

У име покровитеља, скуп је отворилаЈелена Поповић, помоћник министра уМП и руководилац Сектора за инфра-

структуру система квалитета. Она сепосебно осврнула на проблематикуконкурентности наше привреде и под-сетила да су главне активности сектораори јентисане на припреме за преговореса ЕУ ко је су у овом сегменту (поглавље1), почели билатералним „screening“-ому септембру 2014, a нaставиће се актив-ностима у оквиру 17 подгрупа. Изнет јеподатак да је до сада у законодавствоСрби је преузето око 70% директива ЕУ,и да су још остале области грађевинскихпроизвода и медицинских средстава, анаговештене су скори је измене Законао стандардизаци ји, у смислу јачањаулоге Института за стандардизаци ју каотржишно ори јентисане организаци је иучешће свих заинтересованих странау доношењу стандарда. Поред осталог,Ј.Поповић на јавила је завршетак рада наСтратеги ји унапређења инфраструктуресистема квалитета у Срби ји до 2020-те,доношење детаљних акционих плано-ва за њену имплементаци ју и укидањебари јера за увоз производа, пре свега

потврде о усаглашености.Тродневни скуп окупио је више од90 стручњака из Хрватске, Црне Горе,Словени је, Републике Српске и Срби је, аодви јао се кроз 6 сеси ја (уводне теме и 5

панела са радовима аутора), на ко јима јеизложенo 26 радова са укупно 38 ауторa,и округли сто. Поред стандардних темавезаних за системе менаџмента, доми-нирале су теме ко је су се односиле наменаџмент ризицима, менаџмент без-бедношћу хране и на јављене промене устандардима система менаџмента.

Посебну пажњу привукао је радаутора мр Милана Ивановића и проф.др Милана Перовића ко ји се бавиоистраживањем повезаности менаџмен-та квалитетом и националне културе.У раду су презентовани резултати дваистраживања:

• Истраживање зрелости 13 проце-са у 55 сертификованих организаци ја уземљама Западног Балкана, ко ји указу јуда се на скали од 1-10 оцене зрелостипроцеса крећу од 4 – 7,35, са просеком5,90, што указу је да је целокупно ста-ње на самој граници позитивне оцене.Посебну пажњу привлачи чињеница да

је просечна оцена за „benchmarking“ 3,2- што значи да се компани је јако малобаве праћењем онога што раде други.

• Резултати примене модела Hofstedea

на мерење нивоа националне културе тј.система вредности ко је је спроведено у67 земаља седамдесетих и осамдесетихгодина прошлог века, укључу јући и некерепублике бивше СФРЈ. Модел препозна-

је 4 димензи је: дистанца моћи тј. у ко јојмери се прихвата соци јална не једнакости ауторитети, избегавање неизвесноститј. на ко ји начин се за једница односи каобезбеђењу сигурности кроз развој или

је на то равнодушна, индивидуализам тј.у ко јој мери се по јединац осећа деломколектива и маскулинизам тј. како суразграничене улоге полова.

Резултати истраживања нису пре-више оптимистични. На скали од 100поена оцене за Срби ју су 86, 92, 25и 43 из чега проистиче склоност кааутократским моделима менаџмента,изразита неспремност за промене инеизвесност у будућем разво ју (што

је у директној супротности са принци-пом сталног побољшања у менаџментуквалитетом), по јединац се не осећа каоприпадник групе већ је окренут сам

себи, а у пословном смислу лични успехи кари јера нису много доминантни. Изтога се може закључити да по ментали-тету пружамо отпор ономе што системименаџмента доносе, па ни је ни чудно

зашто су они у Срби ји релативно малопримењени. Пут ка поправљању стањавиди се кроз успостављање механизама„власника“ процеса и њихове непосреднеодговорности за њега и кроз проме-не у систему образовања, са система„запамти и репродукуј“ на систем ко јиће стимулисати размишљање и креа-тивност, као и благовремену едукаци јуо системима менаџмента квалитетом.

Тема округлог стола била је „Утицајменаџмента ризицима на примену ипроверу интегрисаног система менаџ-мента“, а модератор је био мр МиланИвановић, Lloyd Register Quality Assurance.

У уводном излагању истакнуте су тачкебудућег стандарда у ко јима су спроведененајделикатни је измене ори јентисане ка„размишљању заснованом на ризицима“Посебна пажња посвећена је будућој тач-ки 8.4.2 ко ја третира „outsource“ процескао саставни део система менаџментаквалитетом организаци је, иако се одви јаван ње. На самом округлом столу било

је 10 дискутаната, ко ји су износили сво јаискуства из управљања ризицима на опе-ративном, односно стратегијском нивоу.

Скупу су присуствовали представ-ници два предузећа из система Енер-гопро јект - Ентел и Хидроинжењеринг.На стручном делу скупа, на панелу 2,др Радослав Раковић из Ентела био је ко-председава јући и изложио јерад под насловом “IMS и друштвенаодговорност организаци ја“, у коме јеизвршена анализа структуре стандардаИСО 26000 и начина на ко ји ИМС пома-же имплементаци ји разних аспекатадруштвене одговорности, илустрованпримером из Ентела.

У завршној оцени скупа ВладимирТрајковић, председник FQCE истакао

је да је скуп, упркос неповољним окол-ностима у коме се одржао (све већипроблеми у пословању организаци ја),био веома успешан - посећеност је билаприлично велика, атмосфера на сеси јамаи ван њих била је веома добра, саоп-штено је доста интересантних радова икроз тему округлог стола подстакнутесу дискуси је и изношење различитихмишљења. Он је подсетио да је отворен

конкурс за националну награду пословнеизврсности „Оскар квалитета“ за 2015.ко ја ће бити додељена у три категори је– реални сектор, јавни сектор и орга-низаци је ван територи је Срби је. Р.Р.

Пресенишво анела 2 – роф.

р З.Пуношевац, р Д.Јакић-Димић

и р Р.Раковић

7/23/2019 EP List Mart 2015


24



Омоућена ушеа о 20% свим рушвима из Сисема ЕП о основу рошкова урошене елек-ричне енери је

НОВИМ УГОВОРОМ ДО УШТЕДЕУ децембру 2014. године, сектор за

квалитет Енергопро јект Холдинг а.д. је

успешно завршио процес уговарањакуповине електричне енерги је за потребепословања свих друштава из СистемаЕнергопро јект. Све до потписивања овогуговора са ЕПС Снебдевањем, друштваиз Система ЕП (изузев ЕП Холдинг) супо основу рачуна за утрошену елек-тричну енерги ју у пословној згради

Енергопро јект имала 20% већи трошак, јер се ПДВ са њиховог дела рачуна ни је

могао користити као одбитна ставка.Кроз процес уговарања коначно

је решен овај дугогодишњи проблем.Обезбеђена је сагласност ЕДБ-а на про-центуалну поделу рачуна за утрошенуелектричну енерги ју у пословној згра-ди и тиме омогућена уштеда на нивоуСистема, у висини од 50.000 евра на

годишњем нивоу. Поред наведеног, за свапредузећа је за једничким уговарањем

обезбеђена и најбоља јединична цена.На друштвима је сада одговорност

да редовно измиру ју сво је рачуне, јерпо основу по јединачно дате сагласно-сти друштава, у случа ју неплаћања,ЕПС има право да, у крајњој инстанци,прекине испоруку електричне енерги језа потребе пословне зграде.

Трећа срана раа

ОДРЖАНА ИЗ ЛОЖБА ФОТОГРАФИ ЈА ВЛАДИМИРА ЈАБЛАНОВАКра јем јануара у простору галери-

је Енергопро јект одржана је изложбафотографи ја Владимира Јаблановапод називом "Трећа страна града".Представљено је педесетак претежноцрно-белих фотографи ја, инспирисанихБеоградом, његовим амби јентима истановницима.

“Владимиров опус обухвата спек-тар најразличити јих мотива: од готовонеприметних, а тако животворнихдетаља свакодневице ко ји нам изми-чу у колотечини убрзаног савреме-

ног живота, преко топлих људскихприча – сво јеврсних хроника града,до култивисано чулних портрета и јединствених панорама. Пиктуралноснажне, ове фотографи је врца ју одемотивног набо ја, открива јући једанлични интимни свет дубљег смислаи значења, неокаљан субкултурнимапсурдима,“ написала је др. Ти јанаБорић, историчар уметности.

Владимирово интересовање за сло- јевит и инспиративан свет уметности

фотографи је, почело је током средњо-

школских дана. Оно што је на почеткуизгледало као пука последица дечачкерадозналости и природне обдарености,претворило се у стваралачку паси ју ко јаданас бро ји импозантан број радова.

Његови радови нису остали неза-пажени. Међу бројним наградама ипохвалама светских и локалних порталашироко распрострањене фотографскеуметничке за једнице, истиче се успехна такмичењу Wiki Loves MonumentsSerbia 2012 на коме је, у конкуренци ји

од готово 4000 фотографи ја и преко150 аутора, рад Владимира Јабланованаграђен 5. местом од стране стручногжири ја састављеног од еминентих мај-стора фотографи је са ових простора.

Последњих годину дана, ВладимирЈабланов истражу је могућности свогликовног израза кроз фотографисањеплесача и глумаца на сцени, ствара јућициклус фотографи ја маштовитих, сен-зуалних и интроспективних приказаљудског тела у покрету. М.В.

Побољшан изле за јеничких ословних росо ри ја

МОДЕРНИЗОВАНЕ СА ЛЕ 3 И 4Кра јем марта сале 3 и 4 добиле су нови изглед, ко ји ће улепшати

време ко је наши запослени, предавачи и остали гости проводе уовом простору. На централном зиду постављена је репрезентатив-на, атрактивна реклама система Енергопро јект и друштава ко ја гачине, ко ја осим естетске компоненте има и корисну страну – можесе користити као платно за про јекци ју на састанцима, обукама,конференци јама и промоци јама ко је се овде одржава ју. На овајначин је модернизован изглед и ових сала – ради подсећања, сале1 и 2 су оплемењене кра јем 2013. године фотографи јама великихформата. У сектору за маркетинг и корпративне комуникаци јеХолдинга, кажу нам да се током наредних месеци у галеријскомпростору планира и стална поставка фотографи ја Енергопро јекта,објеката и про јеката на ко јима се радило.

Влаими р Јабланов ресавио је

еесеак рее жно црно-бе лих

фоорафи ја

На ценралном зиу осављена реклама

сисема Енероро јек

7/23/2019 EP List Mart 2015


25



Кратко враћање у 1986. годину: компјутери нису билиприсутни у домаћинствима, мобилни телефони су били

тешки као цигле, величине актен-ташне и аналогни. Међутим,компјутери су почели да поста ју присутни у канцелари јамаи фабрикама. Електронска обрада података је била фразако ју су сви изговарали, укључу јући излагаче и посетиоцена Хановерском индустријском сајму ко ји је сво ју традици јузапочео још 1947. године.

Током година, на индустријски са јам у Хановеру је дола-зило све више излагача са канцеларијским и информацио-ним технологи јама. Већ 1970. године, посто јала је наменскиизграђена хала само за ту грану индустри је, названа „Центарза Канцеларијске и Информационе Технологи је“ (Centrumfür Büro und Informationstechnik), одакле и потиче немач-ки акроним за планетарни назив те манифестаци је – CeBIT

тј. ЦеБИТ.ЦеБИТ је сво ју истори ју започео у једној хали, али се ни је

на томе зауставио. Излагачи су полако заузимали халу захалом, све док менаџмент сајма ни је 1986. године одлучиода раздво ји ЦеБИТ од Хановерског индустријског сајма. Одтада је ЦеБИТ у континуитету растао, а сво је присуство упротеклим годинама су му подарили Бил Гејтс (Мајкрософт),Стив Возни јак (Епл), Крег Берет (Интел), Џими Вејлс (оснивачВикипеди је), Рид Хофман (ЛинкедИн), Арнолд Шварцене-гер (гувернер Калифорни је), Нили Кроес (потпредседницаЕвропске комиси је) и многи други.

Незаустављивим током, грабећи ка будућности, стигло

се до ЦеБит-а 2015. Преко 3.300 излагача из више од 70земаља, преко 220.000 посетилаца из више од100 земаља, земља партнер, ове године то је билаКина, са 600 сво јих фирми излагача. Отварању суосим градоначелника Хановера присуствовалинемачки министар образовања, немачка канце-ларка др Ангела Меркел, кинески вицепреми јерМа Каи, оснивач и председник Алибаба групаци јеЏек Ма и многе друге истакнуте личности, а једанод најзапажени јих догађа ја је био интерв ју саЕдвардом Сноуденом.

Тема овогодишњег ЦеБИТ-а је била Д!економи ја(D!conomy), односно дигИтална трансформаци јаекономи је, а поднаслов гласи: „Четврта индустријскареволуци ја ко ја ће произвести радикалне инова-ци је“. Лајтмотив ЦеБИТ-а 2015. наглашава даљепромене ко је ће ИТ дигитализаци ја извршити упривреди и друштву. Као што је прва индустријскареволуци ја била иницирана проналаском парнемашине, па су следили електрична револуци ја икомпјутерска револуци ја, тако се и сада очеку једа свеприсутна дигитализаци ја потпуно облику- је наше животе. Биг дата, рачунарство у облаку,приступ са мобилних уређа ја, соци јални и безбе-доносни аспекти су све више међусобно повезани

и има ју све више утица ја на бизнис и друштво. „Internet ofThings“ и свеобухватно умрежавање су водеће силе у раз-ви јању нових пословних модела, производних процеса ипроизвода, у сваком облику економи је. У овом тренутку

смо сведоци једне апсолутне дигиталне трансформаци је.Сведоци смо и тога да су информационе технологи је главни

покретач иноваци ја.За Енер годату је присуство на овогодишњем ЦеБИТ-убило изузетно корисно. Мноштво нових информаци ја ииде ја, остваривање бројних контаката и састанци са ком-пани јама од ко јих су предњачиле оне из Немачке, Пољске,Румуни је, Литвани је…

Најважни ји и најконкретни ји међу њима су били разговориса чланицама немачког удружења Битком, ко је окупља преко2.200 компани ја из дигиталног и ИТ сектора и ко је чине глав-ни зама јац немачке привреде. Разговори су вођени на тему„аутсорсинга“, тј. ангажовања Енергодате као подизвођача уњиховим комплексни јим ИТ про јектима, као и разматрањепотенци јалног стратешког партнерства. У припремама за што

спремни је и квалитетни је учешће на ЦеБИТ-у, Енергодата једобила несебичну и значајну подршку од наше компани јеEncom из Франкфурта. Тај, срдачно и успешно успостављенконтакт две Енергопро јектове компани је, наставиће кому-никаци ју у наредном периоду и разрађивати дефинисанепланове за проби јење Енергодате на Немачко ИТ тржиште.У преговорима са поменутим Биткомом, разматрана је имогућност учлањења Encoma у њихово удружење, с ко јимби Енергодата индиректно дошла до логистичких погодно-сти и погодности ко је то чланство нуди. Такође, обављен је изнача јан састанак са међународном организаци јом Ideal-istко ја се бави консалтингом и пружању помоћи у проналажењу

партнера за учешће у про јектима финансираним од стране

Европске комиси је, тачни је у Хоризон 2020 про јектима. Свеу свему, једно врло занимљиво, вредно и активно учешћеу истом таквом амби јенту. Уместо закључка, рећи ћемосамо - Видимо се следеће године на ЦеБИТ-у! М.Е.

Дииална рансформаци ја економи је

ЕНЕРГОДАТА НА ЦЕБИТУ 2015.

ЦеБИТ-у су рисусвовали Милош Милиновић, ирекор

Енероае, Марко Елазар, инжењер роаје, Боривоје Божиновић,

инжењер роаје, мр Божо Вукоје, ирекор маркеина

7/23/2019 EP List Mart 2015


26



Нови закон и о законски аки

ЗНАЧАЈНА ПРОМЕНА ЗАКОНОДАВСТВА

У ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ

Кра јем 2014. године донете суизмене и допуне Закона о планирањуи изградњи, једног од најзначајни јихзакона за делатност већине предузећау систему Енергопро јект. Ове измене идопуне об јављене су 09.12.2014. годинеу Службеном гласнику Републике Срби је

(СГРС) бр. 145/2014, а ступиле су на снагу8 дана касни је. Кра ј фебруара и почетакмарта обележило је об јављивање десетподзаконских аката – правилника, ко јису разрадили решења из Закона и ство-рили предуслове за њихову примену.Ове измене и допуне су веома великеи већ ових дана у већини предузећа утоку су интензивне активности ко јимасе документаци ја ИМС мења и прила-гођава наведеним променама.

Да би се олакшало разумевање

законских промена и њихова приме-на, организован је састанак стручњакаиз Енергопро јекта са радним тимомМинистарства грађевинарства, сао-браћа ја и инфрастуктуре ко ји је радиона припреми закона и подзаконскихаката. Састанак је одржан почеткоммарта, присуствовало му је тридесе-так стручњака из разних предузећаЕнергопро јекта, а петочлани тим Мини-старства предводиле су АлександраДамјановић, дипл.правник, државнисекретар и руководилац тима и дрДрагана Чукић из Удружења инжење-ра консултаната Срби је, члан тима истручни консултант у процедури израдепоменутих прописа.

Ша је оно шо је нај значајни је у роменама ко је оносе нови Закони о законски аки?

Пре свега, Законом је предвиђе-на об једињена процедура као скуппоступака и активности ко је спроводинадлежна служба у вези са изградњом,доградњом или реконструкци јом објек-та, односно извођењем радова, а ко јиукључу ју издавање локацијских услова,издавање грађевинске дозволе, при ја-ву радова, прибављање сагласностина техничку документаци ју, издавањеупотребне дозволе, прибављање условаза про јектовање, односно прикључењеобјеката на инфрастуктуру, укњижбуобјеката, успостављање одговара јућихрегистара итд. Правилник о поступкуспровођења об једињене процедуреоб јављен је 27.02.2015. (СГРС 22/2015),а процедура је почела да се примењу јеод 01.03.2015. сем дела ко ји се односина централни регистар и електронскоиздавање грађевинских дозвола ко јису планирани за примену од 01.01.2016.

године. Основна иде ја законодавца,ко ја је често помињана у јавности, била је да се поступак издавања докуме-ната, а посебно грађевинске дозволезначајно скрати (са 270 дана како јебило у пракси на 28 дана) тако штоће се потребни елементи за њиховоиздавање комплетирати међусобномкомуникаци јом служби у јединицамалокалне самоуправе што је до садападало на терет подносиоца захтева.

У сегменту планирања Закон уноси

једну значајну новину (члан 45а), а то је „рани јавни увид“, као елемент пер-цепци је грађанства на оно што се нанекој територи ји планира. Предвиђена

је обавеза органа ко ји раде на доноше-њу просторног, односно урбанистич-ког плана да упозна јавност (правна ифизичка лица) са општим циљевима исврхом израде плана и могућим реше-њима за развој просторне целине. Рани

јавни увид оглашава се седам дана преотпочињања увида, у средствима јавногинформисања и у електронском обликуна интернет страници јединице локал-не самоуправе и на интернет страницидоносиоца плана и тра је 15 дана од данаоб јављивања. Све примедбе и сугести је

правних и физичких лица евидентираносилац израде планског документа,а евидентиране примедбе и сугести јемогу утицати на планска решења.

Један од најважни јих подзаконскихаката је Правилник о класификаци јиобјеката (СГРС 22/2015) ко јим је уве-дена класификаци ја и категоризаци јаобјеката, према намени и степену сло-жености. Сви објекти разврстани су учетири категори је – категори ја „А“, „Б“ и„В“ су зграде (незахтевни објекти, мањезахтевни објекти и захтевни објекти), акатегори ја „Г“ су инжењерски објекти(линијски објекти – пруге, путеви, нафто-води, гасоводи, топловоди, водоводи,канализациона мрежа, далеководи,подземни електроенергетски каблови,телекомуникациони жични и оптичкикаблови – индустријски објекти, и осталиобјекти типа мостова, антенских стубова,димњака и сл). Категоризаци ја објектазначајна је јер се за сваку класу и врстуобјекта предвиђа одговара јућа техничкадокументаци ја ко ју треба израдити и

специфичан поступак пред надлежниморганима у управном поступку.

Од осталих подзаконских аката,треба поменути Правилник о општимправилима за парцелаци ју, регула-ци ју и изградњу (СГРС 22/2015) гдесе дефинишу правила за формирањеграђевинских парцела од катастарскихпарцела и разграничења са суседнимпарцелама и зонама, регулационе играђевинске лини је, општа правилаза изградњу итд.

Највеће измене у односу на вишего-дишњу праксу предвиђене су у областиизраде техничке документаци је (ТД), јер је дошло до значајни јих изменау врстама и намени ТД. Ове изменедефинисане у Правилнику о садржи-ни, начину и поступку израде и начинувршења контроле документаци је премакласи и намени објекта (СГРС 23/2015).Најзначајни је измене су следеће:

• Дефинисани су основни захтевиза објекат ко ји обухвата ју носивост истабилност, заштиту од пожара, хиги јену,здравље и животну средину, безбедности приступачност приликом употребе,заштиту од буке, економично коришћењеенерги је и очување топлоте и одрживо

7/23/2019 EP List Mart 2015


27



коришћење природних ресурса• Дефинисано је шест врста ТД – гене-

рални про јекат (ГНП), идејно решење(ИДР), идејни про јекат (ИДП), про јекатза грађевинску дозволу (ПГД), про јекатза извођење (ПЗИ) и про јекат изведе-

ног објекта (ПИО). Генерални про јекати идејни про јекат и даље оста ју основаза израду претходне студи је оправда-ности, односно студи је оправданости.Новина су идејно решење, намењеноза прибављање локацијских услова(локацијска дозвола је укинута), и про- јекат за грађевинску дозволу. Главнипро јекат је укинут, а некадашњи изво-ђачки про јекат замењен је про јектом заизвођење ко ји се не израђу је изузетно,кад потребни детаљи нису дефиниса-

ни главним про јектом, већ је обавезанпрактично за све категори је објеката,сем категори је „А“

• Значајно је промењена структураТД – уведена је главна („нулта“) свескаса прецизно дефинисаним садржа јем, уко јој је садржан највећи део докуменатаопштег карактера, док су свеске про је-

ката по по јединим струкама посвећенепре свега техничким аспектима про јекта

• Уведена је функци ја „главног про- јектанта“, кога сво јом одлуком имену јеинвеститор, и ко ји може (али не мора)бити из про јектне организаци је ко ја

израђу је ТД. Основна улога главногпро јектанта је да обезбеди усклађеностсвих делова ТД и да припрема кључнеделове ТД – главну свеску и извод изпро јекта за грађевинску дозволу

• У поступку прибављања грађе-винске дозволе дефинисане су двенове врсте документаци је – извод изпро јекта за грађевинску дозволу, ко јиприпрема главни про јектант и сепаратизмена про јекта за грађевинску дозво-лу, у случа ју када дође до промена у

про јекту за грађевинску дозволу наконњеног издавања.• Дефинисани су елаборати уз ТД

ко ји се односе на геотехничке условеизградње, заштиту од пожара, енер-гетску ефикасност, односно студи јаутица ја на животну средину

• У прилогу правилника прецизно

је дефинисан облик насловних страна,садржа ја ТД, одлука, решења и из ја-ва главног про јектанта, одговорнихпро јектаната и овлашћених лица каои инвеститора, надзорног органа иизвођача радова.

Расположиви простор је премалида би се шире приказале све измене идали коментари на њихове последице.Ипак, требало би нагласити неколиковажних ствари:

• Промене су уграђене у Закон иподзаконске акте и њихова примена је обавезу ју ћа

• За разлику од рани јих ситуаци- ја када се дуго чекало на доношењеподзаконских аката (ко ји су често иизоста јали), овога пута су измене и

допуне Закона праћене одговара јућимподзаконским актима• Упркос обимним изменама зако-

нодавац је задржао опредељење датехничка документаци ја остане у формиелабората са текстуалном, нумеричкоми графичком документаци јом

Пише: др Радослав Раковић

Живко Јанески ресавио сво је исање

УСПЕШНА ПРОМОЦИ ЈА ДВЕ КЊИГЕ НАШЕГ ПЕНЗИОНЕРА

Кра јем марта у простори јама кино салеЕнергопро јекта одржана је промоци јакњиге „С неба у ребра“ и „СРМА поети-ка“, нашег пензионера Живка Јанеског.

Живку Јанеском Шарском нашембившем дугогодишњем раднику, овосу 19. и 20. књига у његовом плодномстваралачком књижевном раду. Он сеогледао у више књижевних жанроватако да је до сад об јавио и три романа,три збирке поези је, две књиге драма,две монографи је, две књиге басни за

децу, неколико књига прича и путописа.Књига „С неба у ребра“ садржи 22приче, 18 записа об јављених у листу„Политика“ у рубрици „Међу нама“ упоследње три године и три савреме-на драмска текста. Према мишљењуДимитри ја Јаничића ова књига је једанпотпуно нов поглед писца на свет окосебе. Издавању ове књиге помогао јеЕнергопро јект Холдинг, а издавач овелепе књиге на 200 страна је Енергодата.

Књига „СРМА поетика“ је збиркабилигвалне поези је у ко јој је об јављено58 песама упоредо на српском и маке-донском језику. Писац је тиме хтео дапокаже да може успешно да пише наоба језика и да ни је заборавио језик

на коме је завршио и средњу школу. Он је песме у овој књизи поделио у осамцелина (домаћински, путешествени,сновиђења, посвећени, географски,тужнољубни, милосни и близу, а дале-ко). Издавању ове књиге су помоглипри јатељи ко ји су наведени у књизи, аиздавач је Удружење српско-македонскогпри јатељства „Шар планина“ Београд.

Промоци ји је присуствовало око 50лица, што је по мишљењу рецензента иразлог зашто Живко и даље пише оваколепе књиге. Књиге су поред аутора ирецензента Димитри ја Јаничића читањем

одабраних текстова и песама предста-вили Мила Манојловић, професор глумена ФДУ, Зорица Оцоколић, професоренглеског језика и при јатељ из Енер-гопро јекта Небојша Бајрактаревић узпратњу музике на гитари Славка Па ји-ћа Пајчета, нашег познатог инжењераи директора радова, сада пензионера.Промоци ја је настављена дружењем уфоа јеу, где је писац потписивао сво јекњиге. Новац од продатих књига бићеискоришћен у хуманитарне сврхе заприкупљање средстава за операцијуауторове унуке.

(с лева на есно) Славко Па јић Пајче, Зо рица Оцоко лић, Ми ла Маној ловић,

Небојша Бај рака ревић, Димири је Јаничић и ауор Живко Јанески Шарски

7/23/2019 EP List Mart 2015


28



Иза зови и ерсекиве срске енереике

ОДРЖАНО 31. МЕЂУНАРОДНО САВЕТОВАЊЕ ЕНЕРГЕТИКА 2015

Крај марта по традици ји је период укоме се на Златибору окупља ју струч-њаци ко ји се баве облашћу енергетике.

Овогодишње 31. саветовање „Енергетика2015“, одржано од 24. до 27. марта 2015.у Конгресном центру „Срби ја“, окупило је више од 700 стручњака из земље ииностранства, из више од 90 компани ја иинституци ја. Организатор скупа је Савезенергетичара Срби је, покровитељи суМинистарство рударства и енергетике,Министарство просвете, науке и техно-лошког разво ја, Министарство пољо-привреде и заштите животне средине,Министарство привреде, Привредна

комора Срби је и предузећа ЈП ЕПС, НИСа.д., ЈП ЕМС и ЈП Срби јагас, а генералниспонзор компани ја Mitsubuishi HitachiPower System Europe GmbH.

Рад скупа одви јао се у три препо-дневне и две поподневне седнице.Прва преподневна седница била јепосвећена теми „Изазови и перспек-тиве српске енергетике“, модератор је био проф. др Никола Ра јаковић,председник Савеза енергетичара, аучествовали су представници орга-низаци ја покровитеља скупа. Уводнаизлагања била су ори јентисана каактуелном тренутку и даљем разво јусрпске енергетике, ко ји се одви ја усложеним околностима политичкихи економских ограничења. Наиме,кроз овај знача јан сектор за Срби јупрелама ју се сложени односи Европ-ске уни је и Руси је, водеће компани је уовом сектору налазе се пред великимизазовима испуњења задатака ко јепред њих ставља Влада Срби је али иуклапање у европско законодавство

кроз корпоративизаци ју, дерегулаци јутржишта енерги је и подизање економ-ске и енергетске ефикасности, домаћаелектромашиноградња насто ји да сеуклопи у ове процесе, а знача јан сег-мент представља и школство ко је требада обезбеди компетентне стручњакеко ји ће у будућности водити овај сек-тор. Специ јалан гост био је АнатолијВасиљевич Бељаков из Руси је. Осталеседнице биле су посвећене ауторскимрадовима, за ко је је било при јављено

више од 100 радова, са преко 250 аутора.Активно и запажено учешће у радускупа имали су стручњаци из предузећаЕнергопро јект Ентел, ко ји су наступилиса три рада, са следећим ауторима и

темама (по редоследу излагања):

• Др Радослав Раковић, мр СањаПетровић Бећировић: „Енергетски менаџ-мент – стандарди и законски оквир“

• Др Јасмина Мандић Лукић, профдр Ненад Симић (ЕТФ Београд), Бо јанМилинковић, Срђан Латиновић: „PLC уелектронским комуникационим мре-жама пословних и стамбених зграда“

• Иван Ожеговић, др Зоран Миће-вић: „Припремни радови за извођењехемијског чишћења и парног продува-вања котла“

Поред тога, др Радослав Раковићукључен је у организационо – програм-ски одбор скупа, за једно са представ-ницима организаци ја, високошколскихустанова и државних институци ја изземље и иностранства.

Упоредо са презентаци јом радоваодви јале су се презентаци је произвођачаопреме. Посебну презентаци ју посвеће-ну енерги ји отпада имала је компани јако ја је била генерални спонзор скупа,а неколико домаћих компани ја имало

је сво је штандове. Генерални утисак је

да је овај сегмент скупа био скромни јинего претходних година. То ипак ни јеутицало на већ традиционалне стручнедискуси је, пословне контакте и разме-

ну искустава, што овакве скупове чини

веома корисним за будуће активностиу овој области.На затварању скупа, проф др Никола

Ра јаковић, председник Савеза енерге-тичара посебно је указао на неколиковажних питања:

• Значај струке, разво ја и јачањаутица ја професи је у разво ју ове важнеобласти

• Енергетску зависност као кључнопитање безбедности земље, с обзиромда у овом тренутку око 40% сво јих енер-гетских потреба подмиру јемо из увоза

• Даљи развој примене обновљи-вих извора енерги је. Р.Р.

Са за нашу ланеу

ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ СЕ

ПРИКЉУЧИО

ГЛОБАЛНОЈ АКЦИ ЈИ

Енергопро јект се и ове године,четврте у низу, симболичним искљу-чивањем расвете и декоративног

осветљења на сат времена, на својојпословној згради, прикључио Светскомфонду за природу (WWФ) у глобалнојакци ји очувања животне средине “Сатза нашу планету“.

Део учесника скуа из ЕНТЕЛ-а (са лева на есно): р Раослав Раковић,Срђан

Лаиновић, мр Сања Перовић Бећировић и Иван Ожеовић

7/23/2019 EP List Mart 2015


29



На основу Закона о управљањуотпадом имамо обавезу да до 31.03.текуће године Агенци ји за заштиту

животне средине доставимо извештајо генерисању отпада за претходнугодину, што је и урађено почетком јануара. Извештај је обухватио свакупонаособ врсту отпада ко ја се стварау пословној згради Енергопро јекта, ако ја је у складу са законом одвезенауз пратећу документаци ју од странеовлашћених организаци ја.

Због недостављања ових извешта ја,Агенци ја за заштиту животне средине је током претходне године покренуло

око 6000 прекршајних при јава противорганизаци ја ко је нису извршиле ову

сво ју обавезу. Претходне године одстране Извршног одбора директораЕнергопро јект Холдинга усво јен је План

управљања отпадом у пословној згради.Успостава организованог упра-вљања отпадом у пословној зградиЕнергопро јект доприноси, не самоздрави јој животној средини, него имаи позитиван економски ефекат.

Издва јањем комерци јалног отпада(углавном стари папир и картон) оства-рена је економска добит, а склапањемуговора са »БИС Рециклажни центар« затранспорт и рециклажу опасног отпадаизостали су рани ји трошкови настали

третманом ових средстава. »Папир сервис ХПБ« је у овом изве-

штајном периоду преузео 16.750,00 kgстарог папира (од чега 15.000,00 kgнесортираног белог папира а 1.750,00

kg амбалаже-картон). »БИС Рециклажни центар« је безнадокнаде сходно Уговору преузео,7,98 тона опасног отпада - углавномелектронски и електрични отпад.Уједно преузео је и 420 kg отпаднихтонер касета.

»Yugostam« д.о.о. је приликом испо-руке нових филтера за клима коморе,извршио транспорт и третман старихфилтера (940 kg) уз доставу одговара- јуће пратеће документаци је (образац

о кретању отпада и сертификат).

По зииван економски ефека

ОРГАНИЗОВАНО УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ

Већини запослених људи ни је лако да уврсте одлазаку фитнес центар и тренинге у свакодневни распоред идневни ритам. У том смислу, запослени Енергопро јекта суповлашћени јер су у самој згради, у салама за вежбање,добили могућност да се баве сво јим физичким здрављем.Од децембра прошле године у томе им помаже и специ- јализовани персонални тренер Никола Че јовић. Такође,током јануара и фебруара, проширене су сале за вежбање,као и простор у ком се налазе свлачионице. То ће свакакодопринети још бољем вежбању као и бољем опуштањуоних ко ји иду на спортску рекреаци ју.

Никола је професор физичког васпитања, дипломирао је на ДИФ-у кондици ју и физичку припрему, а радио је икао кошаркашки тренер у клубовима попут Монда, Парти-зана и неколико година као персонални тренер. Никола јесвакодневно на располагању запосленима Енергопро јектаод 16h-21h и у том периоду одржава ју се групни и инди-видуални тренинзи.

„Сматрам да је рад у мањим групама, ко је бро је 4-6 људи,веома ефикасан. Имам могућност да се посветим свако-ме понаособ јер овде углавном долазе људи ко ји, уследсвакодневног осмочасовног седења, има ју проблеме салеђима, вратом, кичмом, па је тако и велики део тренингабазиран на вежбама за тај део тела. За сада вежба ју саможене, оне тачно зна ју зашто су овде и схвата ју да редовантренинг подиже квалитет живота. За ова три месеца, коли-ко вежбамо заједно, стекле су завидну кондици ју. Морамда их похвалим јер су веома истрајне, дешава се да ја хоћупаузу, али оне не ста ју“- каже инструктор Никола.

Интересовање за овај вид рекреаци је је велико, тренинге

за сада посећу је преко педесет запослених из система, а тајброј је у сталном порасту. Очигледно је одсуство мушкихколега, а Никола и за то има решење:

„Управо смо набавили и сто за стони тенис, тако да сенадам да ће се повећати број колега ко ји ће посећивати

салу за вежбање. Људи су свесни важности физичке актив-ности, али због свакодневних обавеза, проблема, али и излењости, не раде ништа на том пољу. Потребно је да схватеда тих сат времена ко је ће одво јити за себе, два или трипута недељно, чине да се ниво стреса смањи за 50-60 посто.Такође, не треба занемарити здраву и правилну исхрану, асви мање-више знамо шта она подразумева. За све савете,недоумице и консултаци је, свакодневно сам на распола-гању свим запосленима и нека се не либе да посете нашусалу, па било то само због разговора,“ поручу је Никола.

Он наглашава да је веома задовољан што сво је знање иискуство може да подели са запосленима Енергопро јекта.Циљ му је, како каже, да вежбаче едуку је и пренесе им здра-ве навике. Као што можемо да приметимо, успева у томе.

Пише: Ивана Живковић

Улаање у зрав живо заослених

ПРОШИРЕНЕ СА ЛЕ ЗА ВЕЖБАЊЕ И ОБЕЗБЕЂЕН

СТО ЗА СТОНИ ТЕНИС

7/23/2019 EP List Mart 2015


30

ДУХ ЕНЕРГОПРО ЈЕКТА


Ко лекивни исраћај 2014. оине

ЕНЕРГОПРО ЈЕКТОВЦИ СЕ ОКУПИ ЛИ НА

НОВОГОДИШЊЕМ КОКТЕ ЛУ Велики, традиционални, свечани

новогодишњи коктел за запослене усистему Енергопро јект одржан је 26.децембра 2014. године од 14 до 16h.Ово је друго за једничко обeлежавањеновогодишњих и божићних празника,а иде ја да прерасте у традиционално

дружење запослених показала се као

добра. Прослава је одржана у ресторануи холу пословне зграде, а окупило сеоко 850 енергопро јектоваца, ко ји су узћаскање, смех, лагану, веселу музику ипослужење, обележили крај пословне2014. године. На почетку коктела, запо-

сленима се обратио генерални директор

Владимир Миловановић, а преми јерно је приказан и Енергопро јектов новикорпоративни филм, ко ји је дочеканса одушевљењем и великим аплаузом.

У ресо рану и хо лу ословне зрае

окуи ло се око 850 заослених

И у новојословној

зраиЕнела

у Оману,

заослени сурославилиНову оинуи окиили

јелку

7/23/2019 EP List Mart 2015


31



Ене лови сорски оу хваи

ИГРЕ БЕЗ ГРАНИЦА, ДОХА 2015

Сваког другог уторка у фебруаруу Катару се слави “Национални данспорта”. Од 2012. године, када је првипут одржана ова манифестаци ја, Катар

је постао једна од ретких међу земља-ма ко ја је спортски дан прогласила заНационални празник.

Десетог фебруара 2015. године, када је Катар славио свој четврти национал-ни Дан спорта, Енергопро јект Ентел јена Перл Гарден комплексу организо-вао сво је прве “Игре без граница”. Собзиром на то да је Ентел компани ја

ко ја годинама доследно подржава свеоблике спортских активности, одлуче-но је да се овогодишње спортске игреорганизу ју у много већем обиму негодо сада и да се тако на прави начинпрослави празник ко ји промовишеспорт и здрав начин живота.

Дан је почео наизглед сасвим обично:сунчано, пешчано и тихо јутро, тек узпонеки цвркут птица и фи јук ветра напразним улицама, означили су почетакмирног празничног дана ослобођеног

саобраћајне буке ко ја је карактеристичназа дане када се одви ја ју редовне раднеи школске активности.

Међутим, за Ентеловце овај данни је био као и сваки други нерадни

дан, када су спавање и одмор јединебриге ко је их прате. Већ од 10 сати,запослени и њихове породице почелису да пристижу на договорено место,поносно обучени у ма јице са логотипомЕнтела. Као што је познато, Ентеловукомпани ју у Дохи одлику је мултина-ционална радна средина, тако да сутог дана представници чак тринаестнаци ја дошли са намером да се добропроведу и покажу спортски и тимскидух. Овим је још једном показано да секолеге, поред свакодневне сарадње

и за једничког учешћа у реализаци јипословних обавеза, савршено слажу исарађу ју и на спортским теренима. Још

једном се показало да и у за једничкимспортским подухватима ни је битно коодакле долази и ко јим језиком говори,већ да су смех, забава и дружење, узпозитивну атмосферу, добру вољу итимски дух, основне компоненте успе-ха, како на спортском, тако и на свимдругим пољима.

“Игре без граница” су отворене

мини маратоном, да би затим, крознеколико десетина игара, такмичариимали прилику да се опроба ју и пока-жу сво је способности у дисциплинамако је су сами изабрали. Било је разли-

читих врста игара, како игара брзинеи издржљивости, тако и тестова снагеи спретности. Организоване су и раз-личите игре за децу, ко ја су нестрпљи-во чекала сво јих пет минута како бипоказала сво ју спретност и вештине.Како је време одмицало, чинило се каода је свака наредна игра бивала свезанимљиви ја, а атмосфера све боља.Смех и бодрење колега, како у инди-видуалним, тако и у колективним над-метањима, могао се чути на све стране.Учесници су невољно прихватали да

се спортски дан полако ближио кра јуи да је проглашење победника означи-ло завршетак такмичења и целокупнеманифестаци је.

За најбоље такмичаре симболич-но су обезбеђене дипломе, уз једнупосебну, ко ја је додељена колегинициАнтони ји Фан товски, без чи јих иде ја,доприноса и залагања у целокупнојорганизаци ји ове манифестаци јеспортске игре не би биле на таковисоком нивоу. Након завршетка ига-

ра, организован је пригодан ручак какоби се уз музику, храну и пиће дружењенаставило. “Игре без граница” за 2015.годину завршене су уз жељу да свакенаредне буду још боље и успешни је.

Анони јaФановски

Ирале су се ире као шо су: мали мараон, рка увоје, рка "накркаче", рка колица, рка са арнером у рукама, ва бицикла,

узање, избацивање из равноеже, зибови, склекови, сење на зиу,изање еова и обарање руку, жонлирање, овлачење коноца,

олион, као и ечје ире

7/23/2019 EP List Mart 2015


32



Већ седму годину заредом Енергопро јект Опрема уз помоћколега из Хидроинжењеринга, Ентела и Енергодате, организу-

је турнир у малом фудбалу у знак сећања на нашег преранопреминулог колегу Срећка Кошанина.

Турнир се одржао 19. марта од 15h-19h на теренима Спорт-ског центра Фактум, а учествовало је пет екипа: Енергопро јект

Ентел, Енергопро јект Хидроинжињериг, Енергопро јект Опрема,Шнајдер Електрик, Текноксгруп. Пре почетка турнира у 14hодигран је и атрактиван реви јални меч ветерана у ко јем суснаге одмерили наши пензионери.

Прво је одигран меч између Опрема и Ентела у ко јем јеОпрема победила резултатом 3:1.

Након тога одржан је меч између Шнајдер Електрика иТекноксгрупе у ко јем је Шнајдер Електрик победио резултатом8:0 и ушао у финале турнира. У наставку је одржан меч измеђуОпреме и Хидроинжењеринга у ко јем је победу поново однелаОпрема резултатом 5:2 и отишла у финале турнира.

Меч за четврто место одигран је и између Ентела и Текнок-сгрупе у ко јој је победу однео Ентел резултатом 2:0. На кра ју једошао тренутак за одигравање финалног меча између Опре-

ме и Шнајдер Електрика у ко јем је Опрема изво јевала победурезултатом 2:0 и осво јила седми Мемори јални турнир „СрећкоКошанин“. Традиционално дружење и прослава спортског духаи игре настављена је и после турнира у оближњем ресторану.

АД Орема изво јева ла обеу

ОДРЖАН СЕДМИ МЕМОРИ ЈАЛНИ ТУРНИР СРЕЋКО КОШАНИН

Тимови Хироинжењерина и Ореме

Тимови Шнајер Елекрика и Ореме

Тимови Енела и Текноксруе

Насавак лее раици је

У ПЛАНУ ПОНОВНО ПОКРЕТАЊЕ

СТРУЧНОГ ЧАСОПИСА

Након вишегодишње паузе, а у окви-ру покретања новог развојног циклусанаше компани је, покреће се наставак

издавања стручног часописа Енерго-про јект. Издавање стручног часописаЕнергопро јект био је део истраживачкоразвојног рада Енергопро јекта. Првиброј овог стручног часописа об јављен

је 1991. године, а од тада је издато 11бро јева. Последњи, једанаести број,об јављен је 2001. године. У жељи да се

настави са добром праксом и лепом, алии корисном традици јом, тренутно је утоку прикупљање предлога стручнихнаучних радова и формирање уредни-штва часописа.

Пока зана хуманос

ЈАНУАРСКА АКЦИ ЈА

ДАВАЊА КРВИАкци ја добровољног давања крви

одржана је 22.01.2015. године. При ја-вило се 39 давалаца крви, од чега је 36

енергопро јектоваца дало крв, од тогапо први пут крв су дала два даваоца,док је тро је одби јено. Следећа акци ја је заказана за четвртак 21. мај 2015.године, у периоду од 10h до 15h.

Енероро јек са рађу је са Грађевинским факулеом

ПОДРШКА ЗА ЗНАЊЕЕнергопро јект се укључио у помоћ

при издавању и штампању уџбеника"Технологи ја грађевинских радова",

ко ји се бави грубим грађевинскимрадовима, а за чи ју припрему језадужен Грађевински факултет изБеограда. Уџбеник ће имати седампоглавља са 350 страна и око 200

фотографи ја у бо ји. Са тиражом од 500примерака, биће подршка у наставии од велике користи инжењерима у

пракси. Енергопро јект са задовољ-ством улаже у знање младих људи,као и у што бољи квалитет књигаи уџбеника ко ји ће им помоћи дапостану стручни и професионални.

Граимо бо љи све за најмлађе

КЛУБ ПРИ ЈАТЕ ЉА

УНИЦЕФАЕнергопро јект је члан Клуба при ја-

теља УНИЦЕФ-а. Месечним донаци јамапомажемо УНИЦЕФ-у у спровођењу

бројних активности чи ји је основнициљ заштита и остварење права децеи младих. На исти начин Енергопро јектће наставити да учеству је у раду овеорганизаци је и током 2015. године.

7/23/2019 EP List Mart 2015


33

СА ЕНЕРГОПРО ЈЕКТОВИХ МЕРИДИ ЈАНА


АД Инусри ја - Израња чеи ри kомресорске санице на маисралном асовоу Ка захсан-Кина,

лини ја Ц, Реублика Ка захсан, рансорни каацие 18,7 + 6,3 ми ли јари m3 /о.

АД Хио рин жење рин врши на-

зор раова на раи лишу бране

Куфрања у Јорану:

1 - Узвоно лице бране са е лимич-

но оовим сарер ро уаоним

лочама за беонски екран (брана

израђена о висине 55 m о ро јек-

оване висине 80 m)

2 - Бр зоок у израњи низвоно на

есном боку бране

1

2

7/23/2019 EP List Mart 2015


34



АД Нискорања раи на израњи

хирое лекрана Чанкај и Рукуј, у

Пе руу

АД Високорања – на објеку Клиничко цен ра Софие Меру, у Акау у Ка захсану, рао-

ви су у завршној фа зи, орема се и инса ли ра меицинска орема и аа раи

7/23/2019 EP List Mart 2015


35



АД Високорања – Енеро Гана

извои раове на ро јековању

и израњи објека каро цен-

ра на аеророму у Акри у Гани

7/23/2019 EP List Mart 2015


Издаје се пословни простор у пословној згради Енергопројекта на

Новом Београду, Булевар Михајла Пупина 12 на трећем спрату.Укупна површина 900м , канцеларијски део 715м , "open space", лакоадаптилан, са могућношћу поделе на више корисника. Корисницимасе нуде све сервисне услуге стандардне за модерне пословнезграде. Цена према најповољнијој понуди, не мања од 12 еур/м(у цену су укључени сви сервисни трошкови и комуналне услуге).

2 2

2

EP List Mart 2015

Documents

Transcript of EP List Mart 2015