Gestalt Life Coaching - Edukacija Za Life Coach Trenere

8/12/2019 Gestalt Life Coaching - Edukacija Za Life Coach Trenere

1/42


2/42

2

Coaching nije davanje saveta. Coaching je pokretanje i vodjenje klijenta ka pronalaenjunajjefikasnijih naina dostizanja ciljeva i onoenju sopstvenih odluka kroz ostvarivanje kontakta sasvojom unutrnjom murodu.

Coaching podrazumeva poverenje u ljudske sposobnosti. Ovo poverenje u ljudsku snagu i

murost aje ozbiljnu porku klijentovom nastojanju a raste i razvije svoje kompetencije i

ogovorno izgrai ivot kojim de biti zaovoljan i u kojem de u potpunosti uivati.

Razlika izmedju psihoterapije, savetovanja i coachinga

Coaching je usmeren na otkrivanje i osvajanje line snage ok su psihoterapija i savetovanjeorijentisani na otklanjanje pojava koje klijenti efiniu kao tegobe, probleme i tekode u

funkiconisanju i zbog kojih pate. Coaching koristi skup tehnika koje omogudavaju a se ostigne vedajasnoda u pogleu sopstvenih ciljeva i naina funkcionisanja, uveda kompetencija u upravljanju

sopstvenim procesima i steknu odredjene vetine potrebne za efikasnije funkcionisanje u svimsegmentima ivota.

ta je getaltlife coaching (GLC)

Getalt Life Caoching je pristup koji je dizajniran da kroz partnerski odnos izmedju coacha iklijenta i rad na klijentovim ciljevima, koridenjem tehnika baziranih na getalt teoriji promene irazvoja linosti, omogudi klijentu a postigne vie u bilo kojoj sferi ivota koju on efinie kao svojepolje rada.

Getalt life coaching koristi tehnike koji de omoguditi postizanje pune svesnosti klijen ta osopstevnim ciljevima i najjefikasnijim nainima olaenja o njih i time omoguditi klijentu a napravimure oluke koje de uz snanu unutranju emotivnu i motivacionu porku uspeno ostvariti.

Sam proces getalt life coachinga se zasnima na dijalokom Ja-Ti onosu, fenomenolokojmetoi i olikuje se osustvom sujenja i preubejenja u pogleu toga ta su saraji i ciljevi oznaaja za klijenta ved se sve uzima kao jeako vano i vreno razmatranja. Oslanja se naparadoksalnu teoriju promene koja naglaava a je promena moguda samo ona kaa smo prihvatilisebe onakve kakvi zaista jesmo u datum trenutku. Zbog toga je rad u procesu coachinga usmeren na

postizanje svesnosti o onome to jeste saa i ove, na postizanje svesnosti o sopstvenim eljama iciljevima, potencijalima i ogranienjima i potrebnim promenama.

Ovaj pristup naglaava princip ogovornost za ostvarenje svih svojih potencijala i elja iaktivno kreiranje svog ivota.

U radu sa klijentima getaltcoach koristi i tehnike priostekle iz getaltsavetovanja i terapijekoje imaju za cilj povedanje svesnosti klijenta i vedu energizaciju istinskih ciljeva, analizu potencijala imogudnosti, uvi u aktuelne slabosti i nalaenje aekvatnog naina za njihovo prevazilaenje,onoenje oluke uz svesnost o odgovornosti i izradu plana aktivnosti.

Pore konkretnih ciljeva koji se na ovaj nain ostiu, ovaj pristup omogudava narastanj esopstvenih modi i razvoja potencijala koji se mogu primeniti u svakom segmentu ivotaklijenta.


3/42


4/42

4

Stedi znanja o principima raa na sebi, porujima u okviru kojih se moe napraviti lini razvoj io potencijalima i prenostima vojenog linog razvoja.

Stedi znanja o negativnom uticaju automatizama u naem funkcionisanju i neophonostisvesnosti za postizanje eljenih promena i ostizanje postavljenih ciljeva.

Upoznati se sa osnovnim tehnikama svesnosti. Dobiti znanja i prikaz alata vezanih za otkrivanje i efinisanje svojih autentinih ciljeva i

osnovnu metodologiju radionice za postizanje ciljeva.

Nauiti kako a uspostave pravi, partnerski odnos sa klijentom da bi kreirali plodne uslove zaefikasan rad i zbog ega je vano a se izbegne irektivnost i uticaj linog sujenja na klijenta.

Nauiti na koji nain mogu a pore klijenta a istrauje i olazi o sopstvene istine imudrosti i usmere ga ka pravljenju ogovornih izbora i povedanja kapaciteta a sebe pori udostizanju ciljeva koje je odredio.

Dobiti znanja o poljima u okviru kojih treba a istrauju potencijale i slabosti klijenata irazumevanje principa slobode izbora i odgovornosti.

Modul 1 "Coaching i uspeh"- teme koje se obrauju:

Caoaching - ta je life coaching i ta su njegovi ciljevi. Koja su polja delovanja coachinga. Kojevrste coachinga postoje i po emu se razlikuju. U emu je razlika izmeju savetovanja, psihoterapije i

coachinga. Kome je coaching namenjen. Koje su osnovne karakteristike odnosa izmedju coacha iklijenta. Razlika u ulogama, zadacima i odgovornosti coacha i klijenta. Etika coaching procesa. Koja su

ogranienja i ge su granice onosa izmeju coacha i klijenta. Prikaz osnovne struktura coachingprocesa.

Uspeh i linost - ta je uspeh i u kojim sve sferama ga moemo ostidi. Koje karakteristikelinosti utiu na kapacitet za postizanje uspeha. ta je karakter i koje su njegove funkcija. Da li namtreba promena linosti a bismo napravili uspeh?Na koji nain ljui poravaju sebe a na koje svenaine sabotiraju svoj napreak. taje potrebno menjati kako bismo povedali anse za uspeh. Kako seodvija promena u linosti. Zbog ega neki pokuaji promene ostaju bez rezultata. ta je paradoksalna

teprija promene. Svesnost kao kljuni faktor kreativne i efikasne promene.

Rad na sebi kao preduslov uspeha - ta je ra na sebi.Kako tee na razvoj i zato je vanosistematski i odgovorno raditi na sopstvenom razvoju. ta je upravljanje sopstvenim razvojem. Kakvaje razlika izmedju spontanog i vodjenog razvoja. Upoznavanje sa segmentima rada na sebi: razvoj

vetina, razvoj emocionalne zrelosti, profesionalni razvoj, telesni razvoj, socijalni razvoj, uhovnirazvoj.Linost coacha i ra na sebi.


5/42

5

Radionica uspeha - Prikaz osnovnih koraka za definisanje plana akcije. Jasno sagledavanje

aktuelne situacije i efinisanje onoga ta jeste saa i ove. Postizanje svesnosti o tome ta elimo zasebe i ge elimo biti Osvetljavanje ciljeva. Vanost efinisanja ciljeva. ta je t estiranje realnosticiljeva i emu slui. Testiranje autentinosti ciljeva i kako se izvodi. Analiza mogudnostiuz potpunuotvorenost za istraivanje. Faza efnisanja prioriteta i njen znaaj za proces. Donoenje oluke odmeravanje odnosa dobiti i potrebnog odricanja. Pravljenje plana konkretizacija aktivnosti,

definisanje faza i rokova. MODI princip i njegova upotreba. Iskustvena veba kontaktiranje ideifnicaje ciljeva i nihova analiza.

Moul 2 Principi Getaltlife coachinga -teme koje se obrauju:

Uspostavljanje coaching odnosa - ta je partnerski coaching onos. Osnovni elementi onosaizmeju coacha i klijenta (kontakt, poverenje, granice onosa, komunikacija, posvedenost, inspiracija).ta je sve ogovornost coacha a ta ogovornost klijenta. ta je ugovor izmedju coaucha i klijenta ikoja je njegova funkcija. Linost coacha i njen uticaj na onos sa klijentom. Kakav moe biti na liniodnos prema klijentu i na koji nain on utie na coaching proces. Kako oekivanja klijenta utiu na

odnos i coaching proces. Kako istraitiklijentova oekivanja i kako se nositi sa nerealnim oekivanjima.Vanost informisanja klijenta o nainu raa, ulogama i podeli odgovornosti. Neki primeri loeuspostavljenog onosa i kako ih izbedi.

Poverenje u unutranju mudrost i potencijale za uspeh - ta je unutranja murost i kako seo nje olazi. Kako verovanje u unutranju murost utie na nain raa sa kljentom i kljentovnapreak. ta omete nau komunikaciju sa izvorom murosti u sebi. ta su potencijali za uspeh, gdese kriju i kako ih otkljuavamo. Potencijali u sferama miljenja, emocionalnog oivljavanja, sistemavrednosti, stavovima i verovanjima. Alati i tehnike za dolaenje u kontakt sa unutranjom murodu iotkljuavanje potencijala za uspeh.

Nedirektivnost, odsustvo sudjenja - Zato ne treba eliti savete. Kako saveti utiu na nas i kojuinamiku pokredu unutar linosti. ta je to projekcija i na koji nain moe uticati na coaching proces.Kako a ne suimo i zato je vano a poznajemo sopstveni sistem vrednosti. Kakav uticaj na klijenteima sud coacha u zavisnosti od tipova klijenata (nesigurni, agresivni, autoritarni i dr). Strah od

odbacivanja i odnos prema otkrivanju onoga ta jeste i onoga to klijent eli. Kao pruiti porkuautentinosti i istini.

Svesnost, saa i ove istraivanje i fokusiranje kao preduslov uspeha - ta je svesnost i taona moe.Svesnost o: eljama, ciljevima, linim potencijalima, linim slabostima i otporima. ta suautomatizmi u miljenju, oivljavanju i ponaanju i njihov uticaj na uspenost. Svesnost u funkciji

osvetljavanja puta i kapaciteta ispod karaktera. ta je saa i ove princip i kako ga koristimo.Upoznavanje sa osnovnim tehnikama svesnostiprikaz nekih o tehnika i iskustvena veba.

Sloboda izbora i odgovornost - Princip odgovornosti za kontrolu sopstvenih procesa i jezik

odgovornosti. Otkrivanje izobilja potencijala i odgovornost svesnih izbora. Za ta sve jesmo ogovornii na koje sve naine se oriemo svoje ogovornosti. Kako je oricanje o ogovorn osti zapravoodricanje od sopstvenih modi. Svesnost o odgovornosti za izbore - Sve je izbor pa i odbijanje da senapravi izbor. Razlika izmedju odgovornosti i krivice.


6/42

6

2. Nivo GetaltLife coach osnovni nivo

(Traje 80 asova-10 dana). Odvija se u 9 modula usmerenih na savladavanje osnovnih vetina

otkrivanja, fokusiranja, usmeravanja i poravanja klijenta u coaching procesu i sticanju osnovnihvetina i znanja neophonih za ostizanje uspeha.

Tokom osnovnog nivoa eukacije korisnici programa de kroz prezentacije, iskustveni ra i vebe:

Stedi znanja o tome kako a uspostave obro strukturian i jasan okvir za ra sa klijentom kojide biti u potpunosti u funkciji posticanja razvoja klijenta

Dobiti informacije o mogudim nainima i uslovima raa sa klijentima i njihovimspecifinostima, prenostima i manama.

Stedi znanja o tome kako a uspostave partnerski onos poverenja sa klijentom i postaknunjegovu motivaciju za ra na ostizanju ciljeva i inspiriu njegovo alje napreovanje , bezdirektivnosti u odnosu na klijenta i bez davanja konkretnih saveta.

Nauiti kako a prevaziu neke o mogudih tekoda u poetnim seansama raa sa klijentom ikako da se nose sa individualnim razlikama medju klijentima.

Nauiti a koriste tehnike aktivnog sluanja, posmatranje i fokusiranja klijenta i efikasnoosvetle sve vane informacije koje su klijentu potrebne za onoenje murih oluka.

Nauiti a postave prava pitanja i time usmere klijenta u pravcu pronalaenja pravih reenja Nauiti a ientifkuju osnovne sastojke potrebne za uspeh klijenta, mapiraju snage razvoja i

pomognu klijetu a efinie svoje ciljeve i orei pravce elovanja.

U potpunosti ovladati efikasnim tehnikama definisanja sopstvenih ciljeva, izbora prioriteta ikreiranja optimalnog plana realizacije i ovlaati tehnikama za prepoznavanje i prevazilaenjespoljanjih i unutranjih prepreka realizacije plana.

Stedi osnovno razumevanje razvojnih procesa formiranja linosti i razvojnih zaataka iostignudasvake od faza razvoja.

Stedi znanja o razlikama izmedju disfunkcionalnog i zdravog naina prevazilaenja ivotnihkriza.

Stedi znanja o asertivnom ponaanju, preprekama ovakvom nainu reagovanja i ovladatitehnikama za povedanja repertoara asertivnog ponaanja i osnaivanja line asertivnosti.

Dobiti znanja o linoj odgovornosti za kontrolu sopstvenih procesa, njenom znaaju zapreuzimanje kontrole nad svojim ivotom i neophodnosti za postizanje uspeha.

Uvieti u znaajpostavljanja jasnih granica i razlikovanja sopstvene od tudje odgovornosti iosvestiti naine ne koje se odriemosopstvene odgovornosti i posleice takvog stila ivljenja.

Stedi znanja o tehnikama jezika odgovornosti i njegovog znaaja za efikasno upravljanje naimunutranjim procesima.


7/42

7

Stedi znanja o stresu, njegovom nastanku, funkciji i razliitim manifestacijama i upoznati se satehnikama i metodama za kontrolu i prevazilaenje stresa.

Ovladati osnovnim konceptima self marketinga i stedi uvi o njegovoj ulozi u unapredjenjuslike o sebi i nauiti neke o vetina samoprezentacije.

Modul 3- Kanali otkrivanja -teme koje se obrauju:

Aktivno sluanje- ta je aktivno sluanje. Kako inae sluamo. ta sluamo - struktura iskaza isaraj iskaza. ta je poeljena panja i kako se prekiamo u sluanju. Spontana i namerna prekianjau precesu sluanja klijenta. Premetanje fokusa sa klijenta na sebe. Orejivanje znaenja iskaza uticaj linih stavova, elja, potreba, verovanja i preubejanja. Kaa sluati a kaa prekiati klijenta.Prikazi sluaja i vebe aktivnog sluanja analiza sopstvenog stila sluanja i prekianja.

Aktivno posmatranje - ta je aktivno posmatranje. Kako inae posmatramo. ta zapaamo ata ne. Kako nae navike u opaanju utiu na kapacitet a uoimo vane elemente situacije iliponaanja klijenta. Formiranje figure i orejivanje znaenje. ta se sve vii klijentovo neverbalno

ponaanje, navike, stil, izgle. ta nam govori telo klijenta. Prikaz nekih od tehnika analizeneverbalnog ponaanja klijenta. Veba posmatranja i analize informacija.

Postavljanje pitanja - ta su kljuna pitanja. Da li je bitnije ta ili kako pitamo. Kako naapitanja utiu na klijenta, njegovo miljenje, motivaciju i entuzajam za alji rai dalje otkrivanje sebe.Pitanja koja otvaraju mogudnosti i postiu istraivanje i pitanja koja namedu ogovore. Pitanja zakoje klijenti nisu spremni i ta sa njima. Kako a prepoznamo efekat koji je nae pitanje ostavilo naklijenta tehnika kontrolnog pitanja. Kako se ne pita i primeri loih pitanja. Analiza i sumiranjeosobenosti dobrih pitanja.

Fenomenoloko fokusiranje i eksperimentisanje- ta je fenomenoko fokusiranje, emu slui ita sve porazumeva. Zato je teko ne suiti. Zato je vano izbedi onoenje suova o vrenosti

klijentovih elja, namera, prethonog iskustva. ta je eksperimentisanje. Kakve eksperimentekoristimo u getalt life coachingu. Kaa se oluujemo za eksperimentisanje. O ega zavisi klijentovaspremnost za eksperimentaciju. Vebe otkrivanja i ne sujenja analiza sopstvenog naina fokusiranjai otkrivanje linih sudova.

Modul 4- Polja otkrivanja -Teme koje se obrauju:

Emocije - ta su emocije. Emocije kao pokretaka energija promene. Koje vrste emocijapostoje. Kako emocije nastaju i sa im su povezane. Razlike u individualnim emocionalnimispoljavanjima kod klijenata. Kako da budemo sigurni da smo identifikovali prave emocije kod klijenta.

ta je emocionalna kontrola a ta upravljanje emocijama. Ge je izvor emocija u spoljanjoj sreini iliu nama. ta znai prevesti emocionalna stanja na jezik ogovornos ti. Odgovornost i upravljanjeemocionalnim oivjavanjimai njihov uticaj na potencijal za postizanje uspeha. Tendecija izbegavanjenegativnih emocija i ta sa njom. Nain raa sa jakim emocijama i kako zatvoriti seansu kaa se onepojave. Odsustvo emocija u rau klijenta, implikacije i mogudnosti.

Miljenje- Tipini stilovi miljenja i najede greke u miljenju. Koje greke u miljenju sigurnovoe neuspehu. Karakteristike stila miljenja uspenih ljui. Kako a pomognemo klijentu da


8/42

8

identifikuje one saraje i navike u miljenju koje su progresivne i a ih poria kako da prepozna onekoje su prepreka uspehu i a ih izloi proveri funkcionalnosti. ta nam novo onosi svesnost oogovornosti za sopstveni tok miljenja. Kako a usmerimo klijenta a bue svestan svojih navika umiljenju, mogudnosti izbora i line ogovornosti za sopstveno miljenje. ta znai izreka - Kakve su timisli, takav ti je ivot i kako moemo a iskoristimo ovu murost. Kako su povezane emocije imiljenje a kako o te veze zavise zakljuci i buude akcije. Prikaz i analiza sluajeva.

Ciljevi - ta su ciljevi. Kako se ciljevi razlikuju o elja i zato je bitno a ih razlikujemo. U kojimsve oblastima ivota klijenta imoemo a ientifikujemo ciljeve. Kako proveravamo njihovuautentinost i realnost. Orejivanje prioriteta meju ciljevima po znaaju koji imaju za nas uaktuelnom trenutku - tehnike rangiranja. Kako upravljati sukobima medju ciljevima. Prikaz tehnike i

alata idetifikacije klijentovih ciljeva i odnosa medu njima. Analiza akcija koje su do sada preduzete na

realizaciji ciljeva.

Vrednosti - ta su vrenosti i kakav je njihov uticaj na nae ponaanje. Kako vrenosti utiu nanae izbore u ivotu i na oblasti interesovanja koja biramo. Saraj i intenzitet vrenosti i njihovapovezanost sa uspehom. U emu se razlikuju vrenosti uspenih i neuspenih Managera. Kojevrenosti poravaju razvoj i uspeh klijenta. Kako da identifikujemo vrednosti klijenta koje su odznaaja za postizanje uspeha. Prikaz nekih od vrednosti i naina na koji utiu na nau motivaciju zapostizanje ciljeva. U kojoj meri imamo jasnu svesnost o linim vrenostima i ta se eava kaa sevrednosti fokusiraju.

Porka ta su unutranji a ta spoljanji izvori porke. Koji sve sistemu porke nam stojena raspolaganju i koje su njihove kljune karakteristike. Istraivanje klijentovih navika u nainukoridenja sistema porke. Istraivanje preferencija i otpora klijenta prema koridenju pojeinihizvora porke. Pronalaenje vie taaka oslonca i proirenje mogudih izvora porke i njihova analizapo RACE imenzijama (raspoloivosti, akcije, cene i efekata). Donoenje oluka i pravljenje plana

naina koridenja sistema porke u vezi sa specifinim ciljem.

Prepreke i aktuelna situacija -Analiza okolnosti po kojima se eli napraviti promena. Jasnosagleavanje i precizno efinisanje kljunih elemenata situacije. Koji elementi situacije su poravajudia koji predstavljaju prepreke.

Definsanje potencijali i slabosti -Definisanje svih karakteristika klijenta, situacije i ciljeva koje

prestavljaju snagu za pouhvat u koji se klijent uputa. Razvrstavanje svih linih karakteristikeklijenata koje su o saa prepoznate i otkrivene u kontinuuma potencijal- slabost. Svaki elemenatse razmatra sa stanovita kakav je potencijal - emu moe a poslui i kakva je slabost - ge moe a

predstavlja prepreku i odmogne.

Mrea uspeha- prikaz alata, emostracija sluaja i naina analize elemenata i unosa u listu.Zajenika analiza sluaja i mapiranje osnovnih sastojaka liste.


9/42

9

Modul 05 Caoching procesteme koje se obradjuju

Struktura coaching procesa U emu se sastoji strkutura jenog coaching susreta. Kroz kojefaze prolazi ra tokom jene seanse. Karakteristike prve seanse sa klijentom. ta sve moe bitiproblem na poetku raa sa klijentom. Kako upoznati klijenta sa osnovnom strukturom procesa i atimu okvire za buudi ra. Kako izglea struktura coaching procesa sa klijentom o poetka raa o

zavretka raa na ugovorenom polju. Dogovoreni vremenski okvir i kako ga obezbediti.

Elementi ugovoraDefinisanje osnovnih elemenata ugovora. Cilj i saraj raa, ogovornost iobaveze klijetna i coacha, uslovi raa, inamika raa, naoknaa za ra i nain pladanja. Vrsta i nainkomunikacijelicem u lice ili online. Duina seansi i frekvencija vijanja. ta je varijabilno i polonopormenama i kako se promene ogovaraju. Nain oustajanja o aljeg raa. Nain upoznavanjaklijenta sa osnovnim elementima ugovora. Prikaz i primena alata za definisanje osnovnih elemenata

ugovora.

Neke o tekoda na poetku raa sa klijentomNelagodnost klijenta prilikom prvih sastanaka

i na koji nain ih moemo prepoznati. Koji su sve mogudi razlozi nelagonosti i na koji nain se moeraditi sa njom. Zatvorenost klijenta i poetne tekode u istraivanju i efinisanju njegovih potreba.Nepoverljivost klijenta na poetku coaching procesa, kako je prepoznati, ispitati i kako uspostavitiodnos poverenja. Otpor klijenta prema coaching procesu ili odredjenim elementima coachinga i kako

se postaviti prema njima. Nesigurnost klijenta u pogleu izbora coachinga kao najboljeg naina zapostizanje ciljeva i kako raditi sa klijentom na postizanju odluke.

Uticaj tipova klijenata na coaching proces- Tipovi klijenata i tekode u uspostavljanju odnosapoverenja. Nepoverljivi klijenati, njihov onos prema rau i nakoji nain se nosti sa njima. Sklonost kaoustajanju ko nekih tipova klijenata i ta uiniti. Oricanje o sopstvene ogovornosti za proces ostrane klijenta. Klijenti koji trae savete i kako raiti sa njima. Klijenti koji imaju nerealna oekivanja i

njihov uticaj na coaching proces. Ambivalentni klijenti i njihov odnos prema radu i coachu. Klijenti koji

ispoljavaju veliki stepen nesamostalnosti i lepljivosti. Agresivni i pasivno-agresivni klijenti i mogudetekode u rau sa njima. Kako uspostaviti i orati funkcionalne granice sa problematinim klijentima.

Motivacija klijenta za ulazak u coaching procesna koji nain istraujemo motivaciju klijenataza ra. Sloenost motivacije i mogudnost a se bitnije javi kasnije. Na koji nain stvaranje onosapoverenja utie na vedi stepen jasnode u pogleu motivacije klijenta. Kako motivisati klijenta a seotvori u vedoj meri kroz objaanjenje samog procesa coachinga. Perioini zastoji u rau i nainipodizanja nivoa motivisanosti klijenta za dalji napredak.

Uslovi radaU kojim sve uslovima se moe ovijati proces coachinga. Coaching licem u lice karakteristike i prednosti direktnog susreta sa klijentom. Telefonski coachingosnovne karakteristikei osobenosti procesa, prednosti i nedostaci. Online coaching mogudnosti, izazovi, prenosti inedostaci. Vremenska dimenzija i okvir radamogudnosti i ogranienja.


10/42

10

Modul 06 Razvoj linosti - teme koje se obradjuju

Linost stabilnost i promenljivost - ta je linost i kako je efiniemo. ta su crte linosti ikoliko su stabilne ili polone promenama. Struktura, inamika i razvoj linosti pricipi i teorije. tasu to razvojni perioi ivotnog ciklusa. Razvojne promene porazumevaju kvalitativnost,ireverzibilnost, kumulativnost, sta to znai. Aspekti i merila zrelosti linosti. Fizika, intelektualna,

emocionalna i socijalna zrelost. ta su razvojne krize i koji su naini njihovog prevazilaenja. Koja jerazlika izmedju krize i problema. Prikaz olika srane ilave linosti.

Eriksonova teorija psihosocijalnog razvoja, stadijumi razvoja Koje faze razvoja izdvaja iopisuje Erikson. Perio novorojeneta i razvojni zaatak ovog perioa: sticanje poverenja nasuprotnepoverenju. Koji su uslovi za adekvatan razvoj ovog perioda. Period ranog detinjstva, razvojni zadaci

ovog perioa i uslovi za njihovo ostvarenje. Razvoj nezavisnosti nasuprot neolunosti i stiu. Perioprekolskog uzrasta - razvoj preduzimljivosti nasuprot krivice i uslovi za uspean razvoj ovog perioa.Perio kolskog uzrasta - razvojni zadatak ovog perioda- razvoj kompetentnosti nasuprot inferiornosti.Koji su uslovi uspenog razvoja u ovom periou. Nain na koje ete postaje marljivo u sticanju vetina,znanja, izvravanju zaataka. Perio aolescencije, osnovne karakteristike ove razvojne faze. Uslovipovoljni za aekvatan razvoj ientiteta nasuprot konfuziji. Znaaj formiranja ivotnih ciljeva u ovomperiou. Pero mlaosti i njegove karakteristike. U emu se ogleda razvoj kapaciteta za bliskostnasuprot izolaciji. Znaaj socijalnih odnosa kao faktora razvoja linosti. Period zrelog doba i uslovi zastvaranje napretka nasuprot stagnaciji. Ispunjenje ivotnih ciljeva koji ukljuuju poroicu, karijeru irutvo. Starost kao poslenji staijum razvoja linosti po Eriksonu. Stvaranje integriteta nasuprotoajanju. Faktori znaajni za prihvatanje starosti- ostizanje murosti i ostojanstva. Znaaj uenja uoraslom obu za funkcionalan razvoj linosti.

Ostale teorije razvoja Osnovne postavke psihoanalitike teorija linosti Sigmuna Froja.Uloga instinkta i nagona za funkcionisanje linosti. Uloga libia u razvoju linosti po psihoanalitikoj

teorijiosnovne faze razvoja linosti. Krakteristike oralne faze razvoja i ta su posleice fiksacija naovom stupnju razvoja. Analna faza ravoja, karakteristike i posledice neadekvatnog prolaska kroz ovu

fazu razvoja. Faza latencije osnovna obeleja faze mirovanja. Genitalna faza razvoja i karaktersitikelinosti. Bihejvioristiki koncepti razvoja razvoj kao rezultat podsticaja iz sredine i ulogapotkrepljenja u ponaanju i razvoju. Osnovne postavke razvojne teorije Karla Roersa znaajpotovanja etetove linosti za njegov razvoj.

Razvoj identitetata je pojam o sebi i svom ientitetu. Kako tee proces formiranja slike osebi. ta je socijalno oglealo. U emu se oglea uticaj znaajnih rugih na formiranje slike o sebi. taraimo i na koji nain oravamo pozitivnu sliku o sebi. Koji su spoljanji a koji unutranji izvoriintegriteta. Poremedaji integriteta zdravih osoba.

Getaltistika teorija razvoja linosti Faze i procesi razvoja selfa od detinjstva do zrelosti,autentinosti i aktualizacije. Znaaj organizmike samoregulacija za rast i razvoj. Procesi formiranjafigure naspram pozaine i razvoj linosti. Intorjekcija i polarizacija kao sile razvoja. Procesi estrukcijei asimilacije u funkciji razvoja. Integrativni procesi i njihov znaaj za razvoj linosti. Poremedaji ciklusasvesnosti kao prepreka zdravom toku razvoja. Uticaj nezavrenih poslovi na razvoj i fromiranjelinosti.


11/42

11

Modul 07- Radionica uspeha - teme koje se obradjuju

Podupiranje optimizma - Jaanje kontakta sa prethonim postignudima kontaktiranje iaktualizovanje oivljaja uspenosti, optimizma i entuzijazma. Analiza linih potencijala koji su bili oznaaja za postizanje uspeha i jaanje samopotovanjakao priprema za rad na ciljevima. Osnaivanjesamopouzanja pre efinisanja ciljeva kako bi povedali prouktivnost i otvorenost prema eljama bez

straha. Kaa primenjujemo ove tehnike a kaa je bolje a preskoimo ovaj korak.Veba podupiranjeoptimizma.

Idetifikovanje ciljeva Na koji nain postiemo klijenta a uje u kontakt sa svojim eljama iciljevimaprikaz nekih od tehnika. ta mogu biti prepreke za ostvarivanje kontakta sa nekim eljama.Zato je nekaa teko efinisati ciljeve i zbog ega se ljui nekaa tome opiru. Prikaz tehnike i alataidetifikacije klijentovih ciljeva, njihovog definisanja, definisanja odnosa medu njima i odredjivnaje

prioriteta. Procena aktualnog statusa motivacije. Veba identifikacija sopstvenih ciljeva i odnosamedju njima. Odabir cilja od prioriteta.

Analiza faktora i uslova za postizanje cilja ta porazumeva analiza svih faktora bitnih za

onoenje oluke i pravljenje plana. Analiza preuzetih akcija etaljno promiljanje i analiza svihakcija koje su do sada preduzete na realizaciji ciljeva i njihovih pozitivnih i negativnih efekata. Analiza

svih mogudih akcija -brainstorming - sve je mogucd, sve je u igri i nita ne treba iskljuiti pre vremena.Analiza potrebnih potencijala i promena u sferi miljenja (ta mislim u vezi sa ovim ciljem a ta bi bilofunkcionalnije a mislim), emocija (ta osedam u vezi sa ovim ciljem a ta bi bilo funk cionalnije daosedam), ponaanja (ta raim u vezi sa ciljem a ta bi bilo pametnije a raim). Osnaivanje onosasa vrenostima koje poravaju motivaciju za ostizanje oabranog cilja. Istraivanje faktora porke imogudih promena. Analiza spremnosti na potrebne promene i na potrebna odricanja. Aktuelni statusmotivacijeprocena i analiza. Veba analize faktora uspeha.

Izbor i izrada plana akcijeOgovorni izbor najfunkcionalnijeg reenja u svim segmentima.Definisanje potrebnih akcija u sferi ponaanja, miljenja i emocija. Izraa plana i njegovo vremenskodefinisanje. Analiza realnosti napravljenog plana i korekcija. Primeri loe efinisanih planova ikontraefekti koji se zbog toga eavaju.Veba oabir linog funkcionalnog reenja i izraa realnogplana akcije.

Prepreke na putu realizacije planata sve moe a nas omete u realizaciji plana. Negativnauverenja i njihov uticaj na uspeh i realizaciji plana. Kako da se nosimo sa negativnim uverenjima i

preveemo ih u pozitivna. Nerealna oekivanja i suoavanje sa razoarenjem kao faktor oustajanjao realizacije plana. Na koji nain moemo a povratimo svoju motivaciju nakon razoarenjatrenutnim ishoima nae akcije. Neoekivani otpori iz sreine i emocionalne ucene. Ko sve moe a se

opire naem uspehu i buni zbog njega. Kako a se izborimo sa pritiscima i strahovima rugih injihovom tenencijom zaravanja statusa quo. Pesimistike prognoze koje olaze iz okoline i kako senositi sa njima. Budjenje strahova, sumnji i ambivalencije i kako da se izborimo sa tim. Kada su novi

motivi, ciljevi i interesi zaista jai i znaajniji a kaa nam slue kao alibi za naputanje prethonogplana i kako to da prepoznamo. Kako a pojaamo porku u sebi i porku u rugima. Tehnikesamomotrenja - kako da pratimo uinak i merimo efikasnost i ne skrenemo sa puta.


12/42

12

Modul 8. Asertivnost - teme koje se obradjuju

Asertivno ponaanje i uticaj na postizanje uspeha ta je asertivno ponaanje. Na koji nainje asertivno ponaanje povezano sa uspehom. U kojim sve sferama ivota nam je asertivnost bitna.

Stilovi ponaanja u onosu na privlane ciljeve Na koje sve naine se moemo onostiti

prema privlanim ciljevima. ta je pasivno ponaanje i koji su faktori koji utiu na razvoj ovakvog stilaponaanja. Definisanje problema pasivnog ponaanja. Koje su osnovne razlike izmeju pasivnog iasertvnog ponaanja. Koje su olike agresivnog stila ponaanja. Definisanje problema povezanih saagresivnim ponaanjem. Koje su osnovne razlike izmeju agresivnog i asertvnog ponaanja. Zbog egase neki ljui ponaaju agresivno. Neverbalne komponente agresivnog, pasivnog i asertivnogponasanja. Koji su uzroci neasertivnosti.

Karakteristitike asertivnog ponaanjaKoje su sutinske karakteristike asertivnog ponaanja.Osnovna pravila asertivnog ponaanja i njihov uticaj na samoostvarenje. ta su asertivne poruke i nakoji nain moemo a ih efikasno kreiramo. ta su asertivna prava. emu nas voi prepoznavanje i

prihvatanje svojih asertivnih prava i prava drugih. Razjanjenje opteg cilja posticanja asertivnosti.

Tipovi asertacije Koje tipove asertivnosti razlikujemo. ta je bazina asertivnost i koje sunjene osnovne karakteristike. ta je empatika asertivnost. Po emu se eskalirajuda asertivnostrazlikuje od ostalih tipova asertivnosti. ta je ugovorna opcija o emu slui. Koje su osnovnekarakteristike konfrotativne asertivnosti. ta je to Ja asertivnost.

Razvijanje asertivnih vetina pomocu praktinih metoa Prikaz tehnika identifikovanjaporuja asertivnosti- neasertivnosti. ta je vebanje asertivnog govora i kako se izvoi. Asertivnoizraavanje svog stava. Asertivno upudivanje i primanje pohvale i kritike. Koja uverenja stoje u osnoviasertivnog ponaanja i na koji nain ih moemo promovisati. Prikaz tehnikaza reukovanje postojedih

kognitivnih i afektivnih prepreka na putu za asertivno ponaanje (iracionalnih uverenja, ekscitirajudaanksioznosti, osedanje krivice, bes i r.). Ja- Ti govor i njegova povezanost sa asertivnim ponaanjem.Tehnike izbegavanja manipulacija u socijalnim onosima. Kako se asertivno razreava konflikt. Kakosmo sa sopstvenim asertivnim pravima, a kako sa asertivnim pravima drugihveba.

Modul 9. Odgovornost i upravljanje svojim kapacitetima teme koje se obradjuju

Zrelost i odgovornost-ta je zrelost i kako je povezana sa ogovornodu. ta je sposobnost zaogovor i na koji nain se ljui onose prema svojoj ogovornosti. Kako se efinie egzistencijalna

ogovornost i zbog ega nam je vano a poznajemo ovaj pojam. ta je unutranji a ta spoljanjilokus kontrole. Kako se postie jasnoda i svesnost u pogleu toga za ta jesmo a za ta nismoodgovorni. Kako sotvariti autorstvo u ivotu. ta nam novo onosi svesnost o izborima i ta nam sveomogudava.

Odbacivanje svoje odgovornosti - Kako se oriemo svoje ogovornosti i kako pogrenopreuzimamo na sebe tuju ogovornost. Tipine igre oricanja i prebacivanja ogovornosti. Zato seljui oriu ogovornosti i ge je najede prebacuju poroica, rutvo, partner, eca i sl. Upotreba


13/42

13

Ja govora i Ti i To govora. Razlika izmeju ogovornosti i krivice. Koncept trebalo bi a ioricanje ogovornosti. Kako je obacivanje ogovornosti povezano sa osedanjem bespomodnosti ibeznaenosti.ta je nauena bespomodnost izato neki ljui biraju a buu bespomodni.

Prisvajanje tudje odgovornosti Kako sve preuzimamo na sebe odgovornost za okolnosti idogadjaje nad kojima nemamo kontrolu. Na kojim mehanizmima se ovo prisvajanje odgovornosti

bazira i koje potrebe pokuavamo da zadovoljimo time. Prisvajanje i odbacivanje odgovornosti zatuja osedanja. Koje su najede posleice prihvatanja tuje ogvornosti. Kako pomodi klijentu aprepozna i razgranii svoju ogovornost o tuje ogovornosti.

Jezik odgovornosti semantika razlika ili kamen spoticanja. Kakvu razliku stvara upotrebajezika odgovornosti. Fraze odricanja odgovornosti analiza i primeri, istraivanje u sopstvenomrepertoaru verbalnih iskaza. Koncipiranje reenica sa potovanjem jezika ogovornosti veba.Istraivanje razlike u oivljavanju kaa se koristi i kaa se ne koristi jezik ogovornosti. Kakomotivisati klijenta a koristi jezik ogovornosti. Isprobavanje, projekcija i kontaktiranje oivljajakontrole i modi prikaz sluaja i veba.

Odgovornost coacha za proces ta je sve ogovornost coacha tokom procesa - prikaz listeodgovorosti coacha tokom procesa. Kako proveravati svoju odgovornost i razdeliti je od odgovornosti

klijenta prikaz nekih od tehnika za motrenje svog odnosa prema odgovornosti tokom coachingprocesa.

6 polja istraivanja i elovanja na polju ogovornosti- Ogovornost za sopstveno miljenje-priavanje znaenjadogadjajima (ta je to i ta ja mislim a je to). Ogovornost za svoje emocionalnereakcije. Elenti ogovornost za situaciju u kojoj se nalazimo, sagledavanje aspekata za koje smo

ogovorni i naina na koji smo ogovorni. Ogovornost za sopstveno ponaanje. Sagleavanje nainana koji smo ogovorni za sopstvene mogudnosti i njihovo unaprejivanje. Analiza sopstvene

ogovornosti za ono to akutelno jesmo. Prikaz instrumenta i tehnike 6 polja istraivanjaodgovornosti. Veba u primeni tehnike.

Modul 10. Stres i tehnike kontrole stresa teme koje se obradjuju

Stres i njemu slini fenomeni - ta je pritisak a ta stres. Koja je razlika izmeju stresora istresa. U emu se sastoji razlika izmeju stresa i potresenosti. Karakteristike savremenih zahtevaivota i stres. ta je akutni a ta hronini stres i koja je razlika medju njima. Kroz koje simptome sestres manifestuje. Koje su posleice hroninog stresa. ta su najede stresne situacije i ogajaji.Problemi urueni sa stresom. Onos stresa i anksioznosti. Povezanost stresa sa nekim osobinama

linosti. ta je srana ilava linost i ime se olikuje. Koji tipovi linosti loe ponose stres.Sekunarna obit i loa tolerancija stresa.

Stres na posluNajediuzroci stresa na poslu. Uticaj stresa na ranu efikasnost i uinak. Kakopojedini faktori utiu na stres na poslu: opteredenje poslom, mejuljuski onosi, sistem porke uradnoj sredini, sistem kontrole, pozicija u organizaciji, mogudnost promene. Stilovi rukovojenja iuticaj na stres. Proces prenoenja stresa sa posla na ruga ivotna polja. Kompeticijana poslu i njenuticaj na pojavu stresa u ranoj sreini. ta organizacija moe a uini a smanji pritisak na zaposlene


14/42

14

i ukine neke o stresora u ranom okruenju. ta menaer moe a urai a pomogne svojimzaposlenima da se nose sa stresom na poslu. Mogudnosti svakog o zaposlenih za reukciju stresa naposlu. Pogled iz drugog ugla - Iskoristiti stres kao ansu.

Tehnike za kontrolu stresa ta nam se sve nui kao moel za reukciju stresa - najedetehnike reukcije stresa (tehnike oputanja, bavljenje sportom, joga, meitacija i sl.). ta je o toga

zaista efikasno i zato. Oredjivanje prioriteta kao doprinos kontroli stresa. Postavljanje realnih ciljeva- ta to zapravo znai. Kako a postignemo svea a se ne preopteretimo. Proueno razmiljanjekao uzrok stresa i kako ga prevazidi. San i njegov uticaj na stres. Optimizam i njegov uticaj naredukciju stresa. Kakav je odnos izmedju spremnosti na odricanje i stresa. Prihvatanje realnosti i

stres. Zbog ega je vano ientifikovati osnovne uzronike stresa. Kako odi o ogovora na pitanje ime sebi stvaram stres. Ientifikacija misli i uverenja koji su uronik oivljaja napetosti i onoenjeogovornih oluka. Prihvatanje ogovornosti i ientifikacija najedih razloga i naina ostajanja ustanju stresa. Prikaz getaltistikih tehnika za otkrivanje uzroka stresa i njegovu redukciju tehnikasvesnosti, oigravanje, pojaavanje, ijalog, projekcija i zamena uloga. Veba isprobavanje nekih odtehnika za kontorolu stresa.

Modul 11- Self marketing u slubi uspeha- teme koje se obradjujuSelf marketing i njegova uloga - Savremeni marketing koncepti (direktni VS direktivni).

Bez njega se realno moe, samo mnogo tee - funkcije marketinga u svakodnevnoj komunikaciji.Marketing kao mehanizam unapreenja vlastitog imia ili "poizanja cene" u onosu na referentnugrupu (tj. referentno trite).

Strategije self marketinga - Kako kreiramo poruku o sebi - strategije kojima komuniciramo

(dominantni ne/verbalni stilovi sampredstavljanja). Asertivnost samoprezentacije - linija izmeuotvorenosti i nametljivosti, proaktivnosti nastupa i agresivnosti.

"Napredni self marketing" profil - kako obiti na vanosti vlastitih postupaka i pozicionirati se upremium nivo socijalne kategorije kojoj (bismo) da pripadamo. Ko su najupadljiviji samoprezentatori i

njihove tehnike.

Koncepti samoprezentacije

Ientifikacija sa trinim brenovima kao self promocija (ae value concept). Poreklopotrebe za oatom vrenodu tueg imia (lina nesigurnost, precenjena slika sebe,spoljne norme). Vebe Obucite Cicu.

Dovoljno puta ponovljena reklama je i uspena reklama (hard selling koncept). Podizanjeznaaja vlastitih osobina, vetina i/ili rezultata kroz irektnu komunikaciju. Tipini primeri hard

selling koncepta : Buka u moi (nije vano ta pria, ved koliko njih te ulo), Niko kao Ja (jadnaja, opet ja, uvek ja, nita ok ja...), To se i meni esilo (ovoenje u vezu svake teme razgovoraza lino pozitivno iskustvo). Veba "Moj prvi raio spot".

Imamo zvezdu ponude (super star koncept). Oslanjanje na jednu favorizovanu osobinu ili li nirezultat kao "mamac" za ceo paket. Veba - "Sky is the limit"


15/42

15

Kreacija linog koncepta - Mapa linih potencijala i izbor onih osobina i vetina koje prestavljajuosobeni marketing mix. Realistinost uvia u sliku koju stvaramo kod drugih - vebasamoprestavljanja i utisak posmatraa, stepen slaganja oivljaja prezentatora i posmatraa.

Nivo 3 - Getalt Life coach -napreni nivo

160 asova (20 ana) Ovija se u 14 moula. Ovaj nivo eukacije je usmeren na sticanje coachingvetina zasnovanih na osnovu ovlaavanja kljunim znanjima vezanim za strukturu i razvoj linosti,

dinamiku procesa promene, strukture motivacije i tehnike svesnosti koje poravaju postizanje

kreativne adaptacije i uspeh u ivotua. Na ovom nivou de se polaznici upoznati sa tehnikama svesnosti

i njihovom primenom u rau, nauiti kako a motiviu klijente a pore sebe i istraju u svom pohodu

ka ciljevima, nauiti a razlikuju normalne o psihopatolokih fenomena, prepoznaju i razviju svoje

potencijale za rad sa klijentima ali i ogranienja u rau sa pojeinim tipovima klijenata. Polaznici de se

upoznati i sa osnovnim postavkama rugih psihoterapijskih pravaca koji se mogu uspeno koristiti u

coachingu (psihoanaliza, kognitivno-bihejvioralna terapija, NLP, telesni pravci u psihoterapiji i TA) i

ovladati osnovnim getaltistikim tehnikama u radu baziranim na postizanju svesnosti u sada i ovde

situaciji.

Tokom naprenog nivoa eukacije korisnici programa de kroz prezentacije, iskustveni ra i vebe:

Stedi znanja o osnovnim postavkama Getalt terapije veznim za strukturu i dinamiku linosti,koje su neophodne za razumevanje coaching procesa i koridenja tehnika svesnosti u radu saklijentima.

Upoznati se sa fenomenom Svesnosti, fazama ciklusa svesnosti, nainima prekidanjima uokviru tog ciklusa i stedi uvi o problemima i tekodama koje nastaju kao posleica prekianjakontakta.

Ovladati saa i ove tehnikama postizanja i pro irivanja svesnosti, kroz eksperimentaciju iijaloki onos, i nauiti kako a pore klijenta a praktikuje i koristi svesnost u ciljufunkcionalne i kreativne adaptacije, dostizanja svojih ciljeva i postizanja vedeg stepenazadovoljstva.

Stedi znanja o paraoksalnoj teoriji promene i znaaju upoznavanja i prihvatanja sebe onakvihkakvi jesmo, kao nunog uslova funkcionalne i stabilne promene.

Stedi znanja o osnovnim postavkama razliitih psihoterapijskih pravaca o strukturi i dinamicilinosti (psihoanaliza, kognitivno-bihejvioralna terapija, NLP, telesni pravci u psihoterapiji i TA).

Dobiti informacije o tome koje osobine treba a poseuje i neguje obar i uspean coach ineophodnosti rada na sebi kroz obuke i permanentnu superviziju.

Stedi znanja o vrstama psihopatolokih fenomena i poremedaja, njihovim osnovnimkarakteristikama, linim ogranienjima u rau sa ovakvim klijentima i nainima a sepostavljanja aekvatnih granica i upudivanja klijenta na savetovanje ili psihoterapiju usituacijama u kojima je to neophodno.

Dobiti znanja o sloenoj strukturi motivacije, faktorima koji utiu na nau motivaciju i ulozisvesnosti o svojim potrebama i eljama, kao faktora motivacije.

Upoznati se sa faktorima koji slabe i ugroavaju motivaciju za alji rast i razvoj i nainima raaza postizanje vieg stepena motivisanosti ko klijenata koji se supaavaju sa padom motivacijeili ambivalencijom.


16/42

16

Nauiti a prepoznaju unutranje i spoljanje faktore otpore promenama, njihovu ulogu kao inaine za njihovo prevazilaenje ko sebe samih i u rau sa klijentima.

Stedi znanja o konfliktima, njihovim uzrocima, fazama nastanka, funkcijama i nainima zanjihovo prevazilaenje, i stedi uvi u to kako konflikt moe biti iskoriden u funkciji rasta irazvoja, osebe i odnosa.

Stedi znanja o faktorima koj doprinose razvoju i unapredjenju samopouzdanja i njegovomznaaju za postizanje uspeha i ovladati tehnikama unapredjenja samopouzdanja.

Prepoznati znaaju radu na telu i neverbalnom ispoljavanju klijenta u coaching procesu, stedirazumevanje veze vezu izmedju telesnog i mentalnog i upoznati se sa tehnikama rada na

telesnom, njihovim mogudnostima i ogranienjima. Stedi znanja o tome ta su nezavreni oposlovi, kako nastaju, na koji se nain mogu ispoljavati i

do kakvih poledica dovode u funkcionisanju osobe, i upoznati se sa tehnikama rada na

nezavrenim poslovima i znaajem njihovog zavravanja u sada i ovde. Upoznati se sa tehnikama pradenja coaching procesa, nainima evaluacije, dobijanja i davanja

feedback-a, i mogudnostima koridenja dobijenih inormacija za unapredjenje procesa.

Modul12 - linost i uspeh - Teme koje se obrauju

Getalt teorija linosti - Struktura linosti -Osnovne postavke getalt teorije linosti. ta suEgo, ID i Linost kao aspekti Selfa i kakvi su onosi meju njima. ta je Self i ta su njegovekarakteristike.

ta su poselfovi i kakva je inamika meju njima. Kako ovi aspekti pojeinano i njihovmejusobni onos utiuna kapacitet za uspeh. Rat ili saranja, o ega to zavisi. ta rae ugnjetavanesnage unutar linosti. Kako prolazi vlaar koji ne uje zahteve potlaenih. Veba upoznavanjepolinosti.

Fragmentirana linost nasuprot integrisanoj linosti - Kakva otedenja mogu a naprave

razvojni zastoji, nerazreeni poslovi i hronino prekianje procesa svesnosti. Kako se tafragmentiranost oraava u naemodnosu prema sebi i drugima i kako utie na nau sposobnost daizmenimo svoj poloaj i postignemo svesnost o tome ta nam je u svakom momentu zaistanajpotrebnije.

Dinamika linosti

Simbolizacijata je simbolizacija, ta ona omogudava, kako se moemo baviti ovim procesomi taon znai za povedenje kapaicteta za uspeh. Proces priavanja znaenjai njegova analiza.

Polarizacija- ta prestavlja proces polarizacije i ta zahteva. ta su polariteti. Kako rigidna ili

fleksibilna polarizacija utiu na kapacitet za uspeh u bilo kom polju razvoja. Odabir izmedju krajnosti iobacivanje neprihvadenog polariteta. Uprodavanje i verovanje u potrebu za samoograniavanjemponaanja. ta znai biti obar i a li smo obri i kaa smo grubi, kaa obijemo zahteve rugih.Uticaj vaspitanja, roditelja i kulture. Kako se nosimo sa pretnjama odbacivanjem. Veza izmedju

polariteta i ihotomnog miljenja. Zato su polariteti vani i kako neprihvatanje polarnosti zakljuavasnagu i potencijal za rast i promenu prikazi sluajeva, analiza i iskusija naina sputavanja iosiromaenja sebe i reprtoara svog ponaanja neprihvatanjem polariteta.


17/42

17

ta je Kontaktkako istraujemo kvalitet kontakta klijenta i zato je on vaan. Implikacije slabogi obrog kontakta. Kako se pojaava kontakt i ta su efekti. ta je povlaenje i kako se kontakt prenosisa spoljnje okoline na unutranje procese. Zato je vana sposobnost premetanja kontakta saspoljnje sreine na unutranje procese. Prikazi sluaja sa slabim kontkatom i slabim povlaenjem ianaliza njihove neuspenosti u ostvarivanju ciljeva koja je posleica toga.

Proces ientifikacije i otuenja ta su ovi procesi i kako oreuju varijacije meu

pojeincima ili u samoj jeinki u razliitim vremenskim perioima. ta je suavanje sebe i proirivanjesebe. Zato se ljui plae a proire sebe. Kako olazi o otujivanja aspekata selfa i zakljuavanjapotencijala i snage. Kako a ih otkljuamo i kako a klijent donese novi izbor.

Rascepambivalencija.Kako olazi o rascepa unutar linosti i kako se orava ovakvo stanje.Koje su posleice ambivalencije. Konfuzija i zastoj kao posleica ambivalencije. Prisilno ononjeoluka kao nain a se izaje na kraj sa napetodu zbog ambivalencije presecanje. Koegzistencijaoprenih stavova i cepanje. Kako izadi na krajsa ambivalencijom. ta je epiemija ambivalentonosti ita onosi elja za brizim i lakim reenjima. Problem oricanja i njegova veza sa ambivalencijom.Egzistencijalni aspekt izbora.

Tehnike rada sa polaritetima i ambivalencijom prikaz tehnika za rad sa polaritetima -pisanje, crtanje, zamiljanje, preterivanje, oigravanje, ijalog, istraivanje pravca promene ''akoreenice'', fantazija projekcija buudnosti. Osnovni zaaci raa sa polaritetima (kontakt i iivljavanjesvakog polariteta i kontakt i ijalog sa suprotnodu). Lista polariteta, veba odigravanje.

Pradoksalna teorija promene ta znai paraokslana pretpostavka ljudi se menjajupostajudi ono to jesu. Suprotno stanovite pokuaji menjanja u sklau sa trebalo bi aregulacijom, njegovi neostaci i slabosti. Iealna slika sebe, kako izglea, oakle olazi i emu slui.Razika izmeju onoga to mislim a jesam i onoga to jesam. Kako napustiti lanu sliku o sebi i osvojitiautentinost i kako se eava promena. Samoprihvatanje i svesnost kao preduslov tog procesa.Prikaz sluaja neprihvatanja sebe i upinjanja a se bue neto to nismo i analiza sliaja i diskusija.

Disciplina i vetina potrebna za ra sa paroksalnom teorijom pravila i principi rada. Kako odbitiulogu uoblienog prestavnika promene, kako biti u stavu kreativne iniferentnosti i poraticelovitost i njenu unutranju murost. Veba prikaz primera i lini ogovori eukanata -uoavanjetekoda u ovom preocesu i naina a se oni prevaziju.

Svesnost i prihvatanje sebeproirivanje sebe i svojih kapaciteta za razvoj i uspeh - veba,zakljuici i pravci za razmiljanje.

Modul 13. Osnovne postavke drugih psihoterapijskih pravaca-teme koje se obradjuju:

Osnovne psihoanalitike postavke o linosti i razvoju lilnosti Struktura linosti Id, Ego,Super-ego i onosi izmeju njih. Faze razvoja linosti i fiksacije na pojeine stupnjeve razvoja. Razvojnistrahovi, anksioznost i mehanizmi odbrane. Razvoj agresivnosti. Shvatanje otpora u psihoanalizi.

Prikaz osnovnih postulata psihoanalitikog raa sa klijetima u psihoterapiji. Svesno i nesvesno uprocesu coachinga. Pojam transfera i njegov znaaj za ra sa klijentima. Pojam kontratransfera i kakoprepoznati ovaj fenomen.


18/42


19/42

19

Poverenje u unutranju murost i kapacitet klijenta kao preuslov stvaranj a osecanjasamopouzdanja klijenta. Spremnost za eksperimentaciju i uzravanje o savetovanja i irektivnostikao rezultat poverenja u sposobnost klijenta. Primeri tekoda sa poverenjem u klijenta i irektivnoduu rau coacha. Potovanje klijentove egzistencije i povezanost sa linim sistemom vrenosti.Integrisanost linosti, spontanost i autentinost coacha i uticaj na klijenta. Optimizam i ljubav premarazvoju kao snaga promene. Ogovornost i potovanje etike susreta.Veba moji coaching kapaciteti.

Polja rada na sebizbog ega je potrebno a coach kontinuriano rai na sopstvenom razvoju.U emu treba a se sastoji ra na sebi. Polja za samoistraivanje i ra na sebi: stepen zaovoljstva iuspeha na linom planu razvoja; motivacija za bavljenje coachingom; tekode u rau sa pojeinimklijentima i mogudi uzroci; lini sistem vrenosti i kapacitet za prihvatanje razliitosti; polariteti;ivotni optimizam; negativne emocije u vezi sa pojeinim temama ili osobama i ogajajima; stepenprihvatanja sebe i onos prema sebi; transfer i kontratransfer u onosu; lini stil prekianje kontakta imehanizmi ometanja ciklusa svesnoti. Naini raa na sebi edukacija, individualno i grupnosavetovanje i/ili coaching. Deset pravila zravog ivljenja. Veba - istraivanje line motivacije zabavljenje caochingom.

SupervizijaPoetna supervizija, u emu se sastoji i koliko ugo traje. Kontinuirana reovna

supervizija, nain, inamika i funkcija. Povremene supervizije u sluajevima neoumica, specifinihrizika, nenapredovanja klijenta, neoekivanih obrta i promenai drugim situacijama.

Modul 15- Psihopatoloki fenomeni i poremedaji- teme koje se obradjuju

Psihopatoloki fenomeni ta je psihopatologija. Kako razlikujemo normalna opsihopatlokih stanja i reakcija. Koja je razlika izmeju reakcija i poremedaja. Zato nam je vano aumemo a prepoznamo psihopatoloke fenomene. Uticaj sreine i nasleja na razvoj psihopatolokih

fenomena. Najedi onos okoline prema psihopatologiji. Lini onos prema psihopatologijiveba.

Neurotski poremedaji ta su neurotski poremedaji. Osnovne karakteristike anksioznogporemedaja. ta je anksiozno epresivni poremedaj. ta su fobije i koje su najede vrste fobija. tasu panini napai, kako nastaju i kako se manifestuju. Koje su osnovne karakteristike opsesivno-kompulzivnog poremedaja. ta su isocijativni poremedaji i kako ih prepoznati. Kako nastaju neurotskiporemedaji i koji faktori oprinose njihovom nastanku. Terapija neurotskih poremedaja. ta raiti ususretu sa klijentom koji ispoljava neke od neurotskih manefisetacija.

Poremedaji afektiviteta - ta je epresija i kako je razlikujemo zravog procesa tugovanja.Osnovni simptomi depresije. Nivoi depresivnosti i dubina patologije. Depresivnost i opasnost od

suicida. Uestalost epresije u savremenom svetu. Faktori razvoja epresije nasleje i sreina. ta je

manino raspoloenje i kako se ispoljava u ponaanju. ta je hipomanija i kako se razlikuje o manije.ta je apatija i kako se prepoznaje. Emocionalna labilnost i njene manifestacije u ponaanju. Terapijaporemedaja afektiviteta.

Poremedaji linosti- Vrste poremedaja linosti. Neki o uzroka poremedaja linosti. Koliko suesti poremedaji linosti. Koje su osnovne karakteristike paranoinog poremedaja linost i. Kako separanoini poremedaj linosti razlikuje o paranoine psihoze. Osnovni ijagnostiki pokazateljiizoinog poremedaja linosti. Shizotipalni poremedaj linosti i njegove karakteristike. Razlika izmeju


20/42

20

shizotipalnog poremedaja linosti i psihotinih poremedaja. Antisocijalni poremedaj linosti i njegoveosnovne karakteristike. ta je granini poremedaj linosti i koje su njegove osobenosti. Afektivnost iponaanje osoba sa graninim poremedajem linosti. Kakve mejuljuske onose oni najede gra de.Disocijativni poremedaj linosti osnovni ijagnostiki kriterijumi. ta je emocionalno nestabilniporemedaj linosti i kako se ispoljava. Obeleja zavisnog poremedaja linosti. ta je narcistikiporemedaj linosti. Afektivnost osoba sa narcistikim poremedajem linosti i karaketristike onosa

koje uspostavljaju sa drugim ljudima. Pasivno-agresivni poremedaj linosti osnovne karakteristikeponaanja.Terapija poremedaja linosti mogudnosti i ogranienja. Sa kojim poremedajima linostipostoji veda verovatnoda a se susretne coach. Kako postaviti aekvatan okvir za ra sa takvimklijentima.

Psihotini poremedaji ta je psihotini poremedaj. Vrste psihotinih poremedaja. Razlikaizmedju sizofrenije, paranoidne i afektivne psihoze. Etiologija psihotinih poremedaja. Terapijapsihotinih poremedaja.

Psihosomatski poremedaji ta su psihosomatski poremedaji. Kako nastaju i koje sveporemedaje anas smatramo psihosomatskim. Povezanost tipa linosti sa sklonodu ka pojeinimoboljenjima. Uticaj stresa na razvoj psihosomatskih poremedaja. Prevencija i terapija psihosomatskih

poremedaja.

Bolesti zavisnosti ta su bolesti zavisnosti.Prikaz faza u nastanku bolesti zavisnosti. Faktorikoju utiu na razvoj sklonosti ka ovisnikom ponaanju. Hemijske zavisnosti - motivi za zloupotrebupsihoaktivnih supstanci. Vrste psihoaktivnih supstanci i njihov uticaj. Zablude u vezi sa psihoaktivnim

supstancama. Posledice zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. Bihejvioralne zavisnosti vrste iopasnosti.

Modul 16- seminarski radovi

Eukanti de prestaviti svoje seminarske raove na oabrane teme ili prikazati neke o tehnike raasa klijentima po sopstevenom izboru.

Modul 17- Motivacija za rast i razvoj teme koje se obradjuju

Maslovljeva teorija motivacije ponaanjahijerarhijski onosi meju potrebama. U emu sesve ogledaju fizioloke potrebe. ta prestavlja potrebaza sigurnodu. ta su potrebe za pripanodu ikako se realizuju. ta su potrebe za uvaavanjem i kako znamo a l i su zadovoljene ili ne. Potreba zasamoaktualizacijomta prestavlja i kako se realizuje. Kako ispitiati realizaciju svake od osnovnihpotreba u sklau sa ovom teroijom i njen uticaj na mogudnost za ostizanje uspeha u sferi koju klijent

efinie kao polje rada. Kako nezadovoljena potreba moe a ometa plan i kako neutralisati ovajometajudi uticaj.

Ostale teorije motivacije -Motivacija za rad i dvofaktorska teorija motivacije Frederika

Hercberga. ta su osnovna va faktora moitivacije i kako se ovaj pristup moe primeniti u praks i.Procesne teorije motivacije za ra. Teroja motivacije Viktora Vruma. MekKlilanova teroja postignuda.Praktine implikacije ovih moela. Lokova teorija efinisanja ciljeva i kako se primenjuje u praksi.


21/42

21

Tehnike dijagnostike motivacionih faktora u aktuelnom polju.Veba i prikaz alata za utvrdjivanje stepena zadovoljstva na svim hijerahijskim nivoima potreba

i uruivanja unutranjhih motivacionih tokova.

Svesnost kao faktor jaanja motivacije svesnost o potrebama i eljama. Kako se moemouspenije fokusirati na svoje elje i ciljeve i hijerarhiju meju njima i ojaati njihovu energiju. Metoe

postizanja vede svesnosti o sopstvenoj motivaciji, njenoj sloenosti i potrebi za izborom i oricanjem.Zato je vano biti svestan sloenosti motivacije. Vebe svesnosti za jaanje motivacije fokusiranjena elje, fokusiranje na otpore i sabotere, svesnost o tome ega se treba oredi, provera spremnostina oricanje, projekcija buudnosti razliitih putanja, izbor i poravanje izabranog puta. MODIprincipprikaz tehnike i alata.

ta lomi nau motivaciju. - Koji su najedi naini na koje sebe emotiviemo i na koji nainmoemo a oslabimo svoju motivaciju. Otpori promenama zona konfora. Nepostavljeni ciljevi imotivacija. Nerealno postavljeni ciljevi i njihov efekat na nau motivaciju. Onos motivacije inespremnosti na odricanje. Strah od odgovornosti i izbora snaga motivacije. Strahovi od uspeha i

neuspeha kao faktori slabljenja motivacije. ta su to saboteri i kako ih ientifikovati. Veba

upoznavanje sa saboterom.Rad sa nemotivisanim ili ambivalentnim klijentom zahtevi za promenama koji dolaze od

strane autoriteta i mogude implikacije. Kako prepoznati slabosti motivacije ko klijenta. Paisvni iaktivni obrasci otpora promenama. Kako angaovati linu unutranju motivaciju klijenta u uslovima ukojima su promene traene izvana.

Modul 18 Svesnost i njen znaaj za razvoj teme kroz koje se obradjuje

Faze ciklusa svesnosti ta je ciklus svesnosti, kontakta, zaovoljenja potreba i

samoregulacije. Koje su faze ciklusa svesnosti. ta je faza povlaenja, ta se u njoj zbiva i ta jekarakterie. Faza senzacija i njene osobenosti. ta je faza svesnosti, ime se olikuje i koja je njenafunkcija. ta je mobilizacija i koje su karakteristike ove faze. Fazaakcije i njene osobenosti. Osnovnekarakteristike faze zavrnog kontakta. Faza zaovoljenja i njene osobenosti.

Disfunkicije u toku ciklusa svesnosti - ta su prekianja ciklusa svesnosti i kako utiu na naeponaanje. ta su preferirani oblici prekianja i kakve su implikacije na linost i sposobnost zaostizanje uspeha i zaovoljstva. Kaa je prekianje zravo a kaa patoloko. ta je esenzitizacija ikako utie na nau sposobnost a se orijentiemo prema sopstvenim ciljevima. Zravi primeridesenzitizacije i primeri kaa se ovaj mehanizam moe smatrati poremedajem. Kakva je linost osobekoja preferira desenzitizaciju. Tehnike rada sa klijentima koji preferiraju desenzitizaciju.

ta je defleksija. Tipini primeri efleksije. Uticaj savremenog naina ivljenja na preferencijuefleksije. Kaa je efleksija korisna a kaa nas limitira a ostvarimo svoje potencijale i ciljeve. ta jeintrojekcija i kako se razvija skolnost da se preferira ovaj nacin prekidanja sebe. Koje su pozitivne

strane introjekcije a kaa je ona tetna za na razvoj. Tipini primeri introjekcije i kako se rai sanjima. ta je projekcija i u kojoj fazi ciklusa svesnosti moe a se pojavi. ta znai obacivanje elovasebe i pripisivanje drugima. Kada je prjekcija deo zdravog kreativnog procesa a kaa poremedaj. Kakomi koristimo projekciju u rau sa klijentima. Kako a prepoznamo uboke psihike poremedaje saominacijom projekcije i svoja ogranienja u rau sa takvim klijentima.


22/42

22

ta je retrofleksijai kako nastaje preferencija za ovaj tip prekidanja sebe. Priemeri retrofleksijei osvrt na njene pozitivne i negativne aspekte. Kako nas retrofleksija ograniava u razvoju potencijala iostizanju ciljeva. Principi i tehnike raa sa retrofleksijom. ta je egotizam. Kako ovaj nain prekidanjaciklusa svesnosti utie na nau motivaciju i mogudnost oivjaja zaovoljstva. Tipini primeriegotizma. Savremeni uslovi ivota i egotizam. Tehnike raa sa klijentima koji imaju sklonost ka

egotizmu. ta je asimilacija iskustva, emu slui i kako postadi ove procese ko klijenata.

ta je konfluencija. Primeri konfluencije u raznim segmentima ivota (posao, poroica,partnerski onosi, uhovni razvoj). Kaa je konfluencija zrava a kaa je patoloka. Kakoidentifikovati konfluentnost klijenta i kako raditi sa njome.

Tehnike svesnosti - ta su tehnike svesnosti i emu slue. Koji su osnovni principi raa napostizanju svesnosti. Vanost neirektivnosti i osustva sujenja. Fenomenololi stav i njegovabitnost. Spremnost ili nespremnost klijenata na getalt tehnike svesnosti prenosti i ogranienja.

Osnovno fokusiranje klijenta - prikaz i veba.

Odigravanje ta je oigravanje i na koji nain se primenjuje ova tehnika. Primeri raa sa

oigravanjem i prikaz vebe. Kaa primenjujemo oigravanje a kada ne. Primeri kada je odigravanjedobro odabrana tehnika i kada to nije.

Pojaavanje ta je tehnika pojaavanja i kako se izvoi. Primeri koridenja ove tehnike upraksi. U kojim sluajevima treba koristiti pojaavanje a u kojim sluajevima je to kontrainikovano.

Vodjena fantazija ta je tehnika vojene fantazije. Principi koriednja tehnike vodjenefantazije. Prikaz razliitih vojenjih fantazija i polja na kojima se mogu primenjivati. Veba vojenefantazije feeback, analiza i iskusija. Principi kreiranja vojene fantazije. Tekode klijenata auestvuju u rau sa vojenim fantazjama koji klijenti imaju takve tekode i naini prevazilaenja ilialternativna reenja za ra.

Tehnike rada na telutehnike svesnosti o telesnim procesima i vanost raa na polju telesnog.Zarobljena energija u telu i kako je iskoristiti. Telo kao objekat i telo kao subjekat. Prikaz nekoliko

tehnika raa na telesnom i osnovnih principa na kojima se bazira. Kaa je korisno ukljuiti ra natelesnim aspekitma selfa.

Istraivanje neverbalnog ponaanja kako neverbalno ponaanje postaje premet raa i ukojim okolnostima je potrebno istraiti klijentovo neverbalno ponaanje. Prikaz sluajeva efikasnogotkrivanja kroz ra na neverbalom ponaanju. Kako istraujemo neverbalno ponaanje prikazprocesa raa na neverbalnom ponaanju.

Praktikovanje komtinuuma svesnosti ta je kontinuum svesnosti. Vebe praktikovanja

koncentracije i fokusiranja bez sujenja i oekivanja. emu slui ova tehnika i koje su koristi. Kakoautomatizacija procesa regulacije moe a oteti nae sposobnosti kreativne aaptacije. Veza izmejusvesnosti i punode ivljenja. Bogatstvo saanjeg trenutka nasuprot siromatvu repeticije uautomatizovanom procesu.

Razvijanje senzorne svesnostivebe razvoja senzorne svesnosti, emu slue i kako se pravilnoizvode. U kojim fazama coachinga ih primenjujemo i koja je njihova funkcija. Isprobavanje vebesenzorne svesnosti, feedback i analiza procesa.


23/42

23

Preusmeravanje defleksijom upravljene energijeta je efleksijom upravljena energija i kakoprepoznajemo te sluajeve. Prinicipi i metoologija raa na jaanju kontakta. Prikaz jaanja kontaktakroz kontakt oima, upotrebu ogleala u rau, upotrebu lanova grupe, ponavljanja i zapisivanjauvia. Prikazi sluajeva, isprobavanje tehnike i feeback. Kaa se ova tehnika koristi i koje su znaajnedobiti od preusmeravanja energije.

Dijalog vruda i prazna stolica principi ijalokog metoa i kaa se ova tehnika koristi.

Primeri raa kaa su u pitanju unutranji konflikti, polariteti, ambivalencija i spoljanji konflikti. Kakoklijenti mogu da reaguju na zahteve a rae u ''vrudoj stolici''. Dobiti o ostvarivanja unutranjegdijaloga i oslobadjanja energije koja je prethodno bila investirana u zastoj.

Ispitivanje istinitosti opozitnih tvrdnji ta je tehnika ispitivanja tvrnji i emu slui. Primerikoiriednja ove tehnike samostalno i u kombinaciji sa rugim tehnikama. Kaa se opreeljujemo za toa ispitujemo oivljaj istinitosti tvrnji.

Zavravanje reenica kako se sprovoi intervencija zavravanja reenica i koja je njenafunkcija. Prikazi sluajeva, analiza i diskusija.

Otkrivanje uvida od strane coachakaa i na koji nain coach eli informaciju koje je svestan

sa klijentom. Kako a obezbei a informacija ne bue i irekcija. Mogude reakcije klijenta i ta sanjima.

Modul 19- Konflikti mesta zakljuavanja energije teme koje se obradjuju:

Konflikti - ta su konflikti i koje su obre i loe strane konflikta. Koje su obre i loe stranemira. Kako nastaje konflikt.

Vrste konflikata - Koje sve vrste konflikata postoje. ta je konflikt informacija i koje su njegove

osobenosti. U emu se sastoji konflikt interesa i kako ga prepoznati. Kako se prepoznaje konflikt uonosima. Koje su osnovne karatkteristike konflikta resursa. ta je konflikt vrenosti i po emu jespecifian. ta je strukturalni konflikt. Koja je razlika izmeju unutranjieg i interpersonalnog konfliktai kakav je onos izmeju njih. ta je internalizacija konflikta a ta eksternalizacija. Konflikt vostrukogprivlaenja i njegove osobenosti. U emu se oglea konflikt vostrugog obijanja. ta je konfliktistovremenog privlaenja i obijanja. U emu je specifinost konflikta uloga. Karakteristikeinterpersonalnih konflikata.

Funkcija konflikta Koja je moguda obit o konflikta. Osnovne karakteristike funkcionalnogkonflikta i kako on oprinosi linosm rastu i unaprejenju onosa ve strane. Mogude posleicenefunkcionalnog konflikta.

Neki od uzroka konflikata - Takmiarska atmosfera kao uzrok konflikata. Netolerantnaatmosfera i njen uticaj na kreiranje konflikata. Neadekvatna komunikacija kao faktor od uticaja na

razvoj konflikata. Oblici neaekvatnog izraavanja emocija kao uzroci konflikata prikaz i analizasluajeva. Neostatak vetina za konstruktivno reavanje sukoba kao faktor koji povedavaverovatnodu za ulaenja u konflikt. Zloupotreba modi i njeni uticaji na kreiranje konflikata. Neovoljniresursi kao faktori kreiranja konflikata. Uticaj razlika u vrenostima kao uzronik nastanka konflikata primeri i analiza.


24/42

24

Faze kroz koje svaki konflikt prolazi Koje su osnovne faze kroz koje prolazi konflikt. Fazaizbijanja konflikata. Faza eskalacije konflikta i njene osobenosti. Trajanje konflikta i faktori koji utiu nauinu trajanja. Faza smirivanja konflikata i u emu se oglea. Karateristike faze ogovora ili reenjakonflikata. Rekonstrukcija onosa i uspostavljanje poverenja kao poslenja faza u reavanju konflikta injene karakteristike.

Pristupi u reavanju konflikta- Koji sve pristupi postoje u reavanju konflikata. ta je

traicionalni pristup reavanja konflikata. U emu se oglea pozitivni/razvojni pristup reavanjakonflikata. Koje su nam vetine potrebne za pozitivni pristup konfliktu. Analiza linog stila ponaanja ukonfliktu i emu nam ona moe koristiti. Saradnja kao stil ponaanja u konfliktu. Karakteristikepoputanja kao stila ponaanja u konfliktu. Prilagodjavanje i njegove karakteristike. Izbegavanje inegiranje konflikta i posledice ovakvog stila ponaanja. Nadmetanje kao stil ponaanja u konfliktu i dokakvih ishoda dovodi. Na koje naine se konflikti mogu razreiti tako da sve strane budu zadovoljne.Tehnike rada sa konfliktima unutar i izmedju grupa.

Modul 20 Samopouzdanje kao uslov i isho uspeha -teme koje se obradjuju

Samopouzdanje - ta je samopouzdanje. ta je unutranja pouzanost i koja su 4 glavnafaktora unutranje pouzanosti. ta je ljubav prema sebi. Zbog ega nam je vana svesnost o sebi zarazvoj i oravanje samopouzanja. Veza izmeju jasnih ciljeva i samopuzanja. Pozitivno razmiljanjekao faktor unutranje pouzanosti. taje spoljanje pouzanje i koji faktori utiu na njega. Koja jeveza izmeju komunikacijskih vetina i samopuzanja. Samouverenost kao faktor samopouzanja.Vetine samoprestavljanja i kako su povezane sa oivljajem spoljanje pouzanosti. Uticaj faktora emocionalne kontrole na samopouzdanje. Odlike osoba sa niskim samopouzdanjem. ta je preterano

uslovna ljubav prema sebi i kako se manifestuje. Koje su sve posledice niskog samopouzdanja. ta jevera u sopstvene sposobnosti i kako se ona gradi. Veba aspekti mog unutranjeg i spoljanjegsamopouzdanjastatus i akcije koje de usleiti ka superpouzanosti.

Samopouzdanje i uspeh- Kako visoko samopouzdanje doprinosi postavljanju i realizaciji ciljeva

i obrnuto. Veza izmedju samopuzdanja i kreativnosti. Kakva je veza izmedju samopuzdanja i istrajnosti

i upornosti. Veza izmedju odgovornosti i samopouzdanja.

Razvoj samopouzdanja- Kako se samopuzanje stie ili gubi. Uloga znaajnih drugih u razvojusamopouzdanja. Prikaz osam hranljivih sastojaka samopuzdanja i njihovog znaaja na razvojsamopiuzanosti. Koji jo faktoriutiu na samopouzdanje. ta je socijalno ogledalo i kakav ima uticajna razvoj samopuzdanja. Nagrade i kazne i njihov uticaj na samopouzdanje.

Veba sastojci samopouzdanja.

Samopouzdanje i njemu slini fenomeni - Samopouzanje i samopotovanje, u emu je razlikai u emu je veza izmeju njih. Kako prepoznati ljude sa viskom samopotovanjem i ime se oniodlukuju. Prikaz nekih od tehnike povedanja nivoa samopotovanja. Lokus kontrole, unutranji ispoljanji i njihova povezanost sa samopouzdanjem.


25/42

25

Tehnike za unapredjenje samopouzdanjaSvesnost ouverenjima i verovanjima o sebi kojimaoblikujemo svoje samopuzanje i kako je moemo postidi i iskoristiti. Tehnike postizanja svesnosti onainima na koje ruimo svoje samopuzanje. Upoznavanje sa svojim kritiarem i njegovim efektima

na samopouzanje i samopotovanje. Tehnike prepoznavanja resursa za izgranju i jaanjesamopuzdanja. Samonegovanje - briga o sebi i tapodrazumeva. Svesnost o svojim postignudima injen uticaj na samopotovanje i samopuzanje. Izrada sopstvene SWOT analize. Pravljenje planarazvoja samopuzdanja.

Veba izgradnja samopouzdanja.

Modul 21 - Seminski raovi i coaching vebe

Eukanti de u parovima u grupi vebati neke od coaching tehnika rada sa klijentima na zadateteme. Eukanti de prestaviti i svoje seminarske radove na odabrane teme ili prikazati neke odtehnike rada sa klijentima po sopstevenom izboru.

Modul 22- Otpori i saboteri- teme koje se obradjuju

Unutranji otpori promenama ta su sve unutranji otpori promenama. elja a se oristatus quo i zari uspostavljena ravnotea kao faktor otpora promenama. ta je zona konfora i zato

je teko izadi iz nje. Osedanje sigurnosti kao faktor prepreke aljem razvojuiluzija ili realnost. Prikaztehnika istraivanje aktuelnog oivaljaja sigurnosti i razbijanje iluzija. Iracionalni strahovi kao faktorotporaupoznavanje sa najedim iracionalnim strahovima koji prestavljaju prepreku aljem razvoju

i napreku. Tehnike analize strahova o promena i nain raa sa strahovima prikaz tehnika i veba.Ambivalencija prema promenama i tehnike raa sa ambivalencijom. ta je sabotiranje sebe i koji sunajedi naini sabotae. Zato su otpori otporni i zato je nemogude ugo ih kontrolisati snagomvolje. Kako uhvatiti svog sabotera na elu. Vanost iijaloga i ogovora sa saboterima. Veba upoznavanje i ijalog sa saboterom. Strah o greke, nisko samopotovanje i otpor promenama kako su povezani i ta raitisa njima kada ih prepoznamo kod svog klijenta.

Spoljanji otpori promenamata su spoljanji otpori promenama. Kakav uticaj na razvoj imanae neposreno okruenje i poroica. Poruke primarne poroice u vezi sa napreovanjem, razvojem,dostizanjem ciljeva i njihov uticaj na nae ponaanje u zrelosti. Uspostavljene uloge i inamika mejuakterima u neposrenom okruenju kao otpor promenama. Kako sve naa okolina moe a reaguje na

nae tenje a napravimo promenu i razvoj. Drutvena zajenica, kulturoloke razlike u porci iliotporu razvoja i promena pojednaca. Otpori radne sredine i kakve efekte imaju na profesionalni

razvoj. Koji su faktori otpora promenama koji dolaze iz sekundarne porodice i kako ih prepoznati. Kako

napraviti saveznike promenama kroz razumevanje tujih strahova. Upoznavanje sa tehnikama koje depovedati nau senzitivnost za potrebe i pozivije rugih i pravljenje strategije za saveznitvo i porku.Veba dozvole i zabrane za uspeh.


26/42

26

Mapa minskog poljaprikaz tehnike mapiranja otpora i puteva kojima se moe slobono prodialje. Prikaz tehnike kroz analizu sluaja i iskustvena veba. Kako nagleati proces prikaz tehnikanevnih, neeljnih i mesenih analiza samo-miniranja.

Modul 23 - Istraivanje neverbalnog ponaanja i ra natelu- teme koje se obradjuju:

Neverbalno ponaanje ta je neverbalno ponaanja i na ta sve treba obratiti panju uklijentovom ispoljavanju tokom senase. Iniviualne razlike u ispoljavanju, univerzalna znaenja ikulturoloke razlike kako dolazimo o znaenja nevrebalnih ispoljavanja klijenta. Preteranegeneralizacije u tumaenju neverbalnog ponaanja i njene negativne implikacije. Vanost istraivanja ianalize neverbalnog ponaanja i uzravanje o preranog sujenja primeri i analiza. Sposobnostkontrole neverbalnih ispoljavanja u kojoj je meri mogude kontrolisati neverbalna ispoljavanja i nakoji nain ljui to pokuavaju a uine. etri osnovna naina reagovanja na neverbalna ispoljavanjaklijenta prikaz i analiza. Neuskladjenost verbalnog i neverbalnog ponaanja kako nastaje i emuslui. Primeri i analiza nekih o neverablnih ispoljavanja klijenata i znaaj za alji tok raa sa klijentom.

Veza izmedju telesnog i mentalnogta je to psihofizioloki parlelizam. ta se sve eava utelu u vezi sa naim emocijama. Ge se sve oigravaju promene. Kako miljenje utie na telesno iobrnuto. Telesni stav i njegovo znaenje. Telesna graja i njeno znaene po uenju Aleksanra Lovena.Kako energija biva zarobljena u telu i kako se moe osloboiti. Veba odnos telesnog i mentalnog.

Istraivanje telesnog ispoljavanja - Koje sve tehnike rada na telesnom nam stoje naraspolaganju. Rad na telesnom, odgovornost i granice kontakta. Eksperimentisanje sa telesnim

stavom klijenatapojaavanje kontakta i odigravanje. Eksperimetalne promene telesnog stavakakoih izvoiti, kaa ih koristiti i emu slue. Boja glasa, mimika i gestikulacija istraivanje neverbalnepojavnosti klijenta, kaa i na koji nain ga sprovoimo. Utvrjivanje stepena svesnosti klijenta osopstvenim neverbalnim ispoljavanjima. Kako raiti na jaanju kljentove svesnosti o sopstvenimneverbalim ispoljavanjima (uede grupe, vieo i auio snimaka, konfrontacije, karikiranja idemostriranja, imitiranja) prikaz tehnika i analiza sluajeva. Stil oevanja klijenta ta otkriva ikakvu poruku upuduje i u kojoj meri se to poklapa sa klijentovim oekivanjima. Konfrontacija klijentasa utiskom koji neverbalno ostavlja kako i kaa je treba izvesti. Istraivanje klijentovog onosaprema sopstvenom telu i stepena svesnost klijenta o senzacijama iz tela. Analiza klijetovih verbalnih

iskaza sa neverbalnim sarajima. Istraivanje kvaliteta kontakta oima. Istraivanje klijentovih navikau vezi sa telom. Spremnost i nespremnost klijenta za istraivanje neverbalnog ponaanja. Istraivanjestavova i vrenosti povezanih sa telesnim aspektom selfa. Veba moje telo i ja.

Jaanje svesnosti telesnog aspekta selfa - ta su manifestacije obrog a ta loeg kontkata satelesnim aspektom selfa. Koji su mogudi razlozi loeg kontakta sa telesnim. Koje su posleiceneovoljno jasnog kontakta sa telesnim senzacijama. Neprijatana osedanja u vezi sa telesnim selfom ikako raiti sa njima. Instrumentalni onos prema telu u savremenom rutvu i posleice takvo gonosa. ta je zrav onos prema telu i ta je zrava organizmika samoregulacija.

Jaanje telesne porke razvoju - Utvrdjivanje liste potrebnih pormena u vezi sa svimaspektima telesnog selfa koji bi porali alji razvoj klijenta. Analiza mogudih na ina sabotiranja ovogprocesa. Analiza potrebnim promena u stavovima klijenta koji bi porali alji razvoj onosa prematelesnom selfu. Isprobavanje u fantaziji i ublje ulaenje u kontakt sa eljenim promenama.Donoenje oluka u vezi sa eljenim promenama, izraa plana, efinisanje rokova. Pojaavanje


27/42

27

svesnosti o eljama i ciljevima. Praktini prikaz tehnike kroz vebu.

Modul 24 Nezavreni poslovi teme koje se obradjuju

Nezavreni poslovi- ta su nezaveni poslovi. Kako oni utiu na nae oivljavanje i ponaanjeu saanjem trenutku. Figura i pozaina i nezavreni poslovi. Kako prolost ospeva u saanjost. ta

je Saa i ove koncept i kako ga koristimo u rau sa nezavrenim poslovima. Da li naefunkcionisanje orejuje ono to je bilo ili ono to se nije ogoilo. Kako nezavreni posao blokiranau energiju. ta je fiksni getalt i kako se formira prinua ponavljanja. Zbog ega se nekaa ljuevrte u zaaranom krugu. Prikaz sluajeva fiksnog getalta i prisile ponavljanja.

Istraivanje nezavrenih poslova Zato je vano istraivati nezavrene poslove ko naihklijenata. Kako nezavreni posao vri uticaj iz pozaine i remeti nae funkcionisanje u saa i ove.Primeri sluajeva u kojima je prisutan jak uticaj potreba koje nisu zaovoljene u prolosti. Prikaztehnika zavravanja poslova iz prolosti u saa i ove situaciji. Prikaz sluajeva i analiza. Koji su efektiotkljuavanje zarobljene energije. Veba nezavreni posao.

Proces raa sa nezavrenim poslovima kako dovesti klijenta u kontakt sa nezvrenimposlovima. Utvrjivanje stila prekianja kontakta sa ominatnom potrebom. Istraivanje navikekoriedenja tog stila prekianja u raznim segmentima ivota. Ientifikiacije potrebe iji je proceszaovoljenja prekinut. Pronalaenje alternativnih naina zaovoljenja te potrebe. Istraivanjeprepreka, mogudnosti, zabrana i strahova. Eksperimentalno isprobavanje mogudnosti. Donoenjeoluke u vezi sa potrebom, pravljenje plana i jaanje porke u sebi. Veba ovriti posao.

Modul 25 Tehnike pradenja coaching procesa teme koje se obradjuju:

Evaluacija coaching procesa koji je cilj evaluacije toka coaching procesa i zato je vana.Zato nastaje subjektivnost u proceni uspenosti coachinga i koji su naini a je izbegnemo. Tipinegreke i pogrene procene i kua nas voe. Znaaj koridenja alata za procenu efikasnostinapredovanja coaching procesa. Uticaj vodjenja evaluacione dokumentacije na efikasnost procesa

coachinga. U emu je znaaj i vanost konsultacija i supervizija. Principi o brih konsultacija kako sepripremiti za konsultacije. Tipine greke prilikom konsultacija. Osnovni elementi obre supervizije ta je potrebno o informacija za superviziju.

Polja evaluacije i alati za evaluaciju coaching procesaprikaz alata i vebe u koridenju alataza pradenje i evaluaciju coaching procesa.

Kvalitet kontatakta lista za proveru kvaliteta kontakata sa klijentom o provog, poetnogkontakta pa tokom narednih seansi. Utvrdjivanje kvaliteta komunikacije, kontakta i granica od strane

coacha i klijenta i pravljenje odluka za dalje korake i intervencije kada je potrebno.

Ugovor lista za efinisanje osnovnih elemenata ugovora, osnovni saraj liste, oatnisaraj liste i nain koridenja.

Jasnoda ciljeva- alat za proveru jasnode ciljeva klijenta, prikaz i analiza.


28/42


29/42

29

Osvestiti sopstvene socijalne uloge, upoznati se sa njihovim karakteristikama, specifinostima ifunkcijama i ovlaati znanjima potrebnim a pore klijenta u istraivanju i ogovornomoblikovanju sopstvenih socijalnih uloga.

Stedi znanja o vanim faktorima profesionalnog razvoja, njihovom znaaju i nainima zanjihovo unapredjenje i ogovorno i mzro koridenje u funkciji razvoja.

Stedi znanja o emocionalnoj inteligenciji, njenom razvoju, ulozi i znaaju koji ima na ostizanjeciljeva, kao i faktorima koji doprinose njenom razvoju sa posebnim akcentom na ulogusvesnosti u razvoju emocionalne inteligencije.

Sagledati osnovne faktore formiranja i negovanja uspenog partnerskog odnosa, upoznati sesa tehnikama za prevazilaenje kriza u partnerskim odnosima i stedi uvi znaaj skladnihpartnerskih odnosa za osedaj zadovoljstva i uspeha u ivotu.

Stedi znanja o osnovnim zadacima roditeljstva, faktorima vezanih za uspeno roiteljstvo irazlozima zbog kojih neki odnosi roditelj- dete postaju disfunkcionaln i, znaaju prihvatanjapromena u kvalitetu ovog odnosa i upoznati se sa tehnikama za unapredjenje roditeljstva.

Dobiti informacije o karakteristikama i fazama duhovnog razvoja, njegovim potencijalima,mogudnostima i znaaju za funkcionisanje osobe i njen oivljajsmisla i ispunjenosti.

Stedi znanja o zakonitostima moralnog razvoja, aspektima moralnosti, poslovnoj etici i dobitismernice vezane za praktikovanje etikog koeksa getalt life coachinga

Ovladavati samostalnim vodjenjem coaching procesa kroz radove u parovima u grupi, analize ipripreme prezentacija pojedinih tema i tehnika i kroz supervizije svojih radova sa klijentima .

Polaznici de stedi priliku a kroz line raove na sebi u grupi ili van nje, unaprede i podignusvoje kapacitet za uspeno bavljenje coachingom i na iskustven nain savlaanju neke odtehnika coaching procesa.

Modul 26. Polja razvoja linosti neophona za postizanje uspeha- teme koje se

obradjuju

Kontinuirana investicija u lini razvoj - Polja investiranja u sebe i kako orati kontinuitet urazvoju. Zamke i prepreke na putu linog razvoja i kako ih savlaati. ta je strategija upravljanjasopstvenim razvojom i kako je razviti.

Razvijanje odnosa sa sobom -Kako izgraditi i razvijati odnosa sa sobom. Analiza kvaliteta

komunikacije sa sobom i ra na njenom poboljanju. Uvaavanje i integracija svih aspekata sebe ivanost integrativnih procesa nasuprot feragmentaciji. Kontinuirani ra na razvoju samopotovanja irazvoj ljubavi prema sebi. Krize, neuspesi i drugi faktori koji mogu da uslove pojavu negativnog

miljenja o sebi i kako se izboriti sa njima. Prikaz nekih tehnika i alata za negovanje ljubavi premaprema sebi.

Razvoj odnosa sa drugima Znaaj kontinurianog razvoja socijalnih vetina i onosa sarugima na nau sposobnost a realizujemo svoje elje i ciljeve. Osnovni principi razvoja obrihonosa sa rugima. Inikatori loih onosa sa rugima i mogudi pravci unaprejenja u ovomsegementu.

Rad na polju sopstvenog zdravlja - Aspekti negovanja zdravlja i dobrobiti kontinuiranog

ulaganja u sopstveno zravlje. Zravlje i razvojne promene. Uticaj spoljanjih faktora na opte zravlje


30/42

30

i kako upravljati njima. Uticaj stresa i aktuelnih kriza na zravlje. ta su psihosomatski poremedaji ikako nastaju. Kako da prepoznamo signale koji dolaze iz tela i razmemo njihovu poruku da bismo

reorganizovali svoje ponaanje u sklau sa eljom za zravljem. ta su zrave navike ivljenja i kakav jenjihov uticaj na opti nivo energije i sposobnost za ostizanje ciljeva.

Razvoj vetina i znanjaZbog ega je vana investicija u usvajanje novih znanja i vetina.Motivacija za sticanje novih znanja i vetina kroz faze razvoja linosti. Zbog ega olazi o paa

motivacije za usvajanje novih znanja i kaa je to obro i u funkciji razvoja linosti a ka da predstavljazastoj. Kako perioi intenzivne eukacije utiu na ostale segmente linosti i razvoja. Kako povedatimotivaciju za oatnim usavravanjem prikaz tehika i alata.

Profesionalni razvoj Na emu se bazira profesionalni razvoj i koji su faktori od uicaja nanjega. Na koji nain su povezane inetelektualne sposobnosti i profesionalni razvoj. Koje osobinelinosti pozitivno utiu na efikasan profesionalni razvoj, a koje imaju ulogu koniara. ta su svepotencijali za efikasan profesionalni razvoj i kako ih efikasno razvijati. Uticaj formalnog i neformalnog

obrazovanja na profesionalni razvoj. ta sve osim obrazovanja oprinosi efikasnom profesionalnomnapretku.

Koji faktori u ranoj sreini utiu pozitivno a koji negativno na mogudnost napre ovanja.Povezanost interesovanja sa kapacitetom za profesionalni razvoj. Faktori zastoja u profesionlanomnapreovanju i kako ih prevazidi.

Emocionalni razvojSvrha i snaga emocija i njihova povezanost sa uspehom. Razlika izmedju emocionalne kontrole i upravljanja emocijama. ta je emoconalna inteligencija i kako se moerazvijati. Onos pojeinih emocija i uspeha. Efikasni naini prevazilaenja emocionalnih blokaa iprepreka napraovanju. Onos izmeju emocionalnog razvoja i ravnotee. Razlozi zastoja uemocionalnom razvoju i mogudi naini prevazilaenja.

Duhovni razvoj Odnos duhovnog razvoja i relegije. Religjiske potrebe i njihova funkcija.Potreba za osmiljavanjem iskustva i kontrolom ogajaja. Sloboa ili preorejenost za uspeh.

Odnos odgovornosti i relegije. ta je uhovni razvoj i na koji nain se ostvaruje. Verovanja kojapostiu razvoj i efikasnost.

ivotni ciklusi i razvoj ivotne faze i njihovi ciljevi. Mogudi zastoji i razvoju i problemi saientitetom. Primeri neuspeno i uspeno reenih razvojnih zaataka i posleice takvih ishoa.Degenerativni procesi koji se javljaju usle starenja i ta je mogude uiniti a se ovaj proces uspori.Prihavatenje promena i nalaenje potencijala u njima.

Modul 27 Prezentacija rada edukanata u grupivodjenje klijenta

Eukanti de u parovima vebati vojenje coaching procesa sa klijentima u grupi, nakon ega debiti napravljena analiza procesa, kvaliteta rada i date sugestije i preporuke.

Modul 28 Razvoj socijalnih vetina vezanih za polje poslateme kije se obradjuju

Komunikacija sa saradnicima ta je to halo efekat i kakav je njegov uticaj na formiranjeonosa sa rugima. Kakvu ulogu imaju prerasue i stereotipije na nae onosa sa rugima. Sa kojimtipovima saranika se susredemo na poslu i koji vetine su nam potrebne a uspostavimo efikasnu


31/42

31

saradnju sa njima. Verbalna i neverbalna komunikacija u radnoj sredini. ta su uobiajena oekivanjao kolega i na koji nain se moe ispitati njihova racionalnost i funkcionalnost. Najeda iracio nalnaoekivanja na poslu o strane saranika. Kako prepoznati tipine maipluacije u ranoj sreini. Tipovimanipulatora i kao se efikasno nositi sa njima. Prednosi i mane uspostavljanja bliskih i prijateljskih

odnosa sa saradnicima. Patologija u radnoj sreini, kako je prepoznati i kako reagovati na nju. ta jesve mobing i koji su efikasni naini a se izborimo sa njim. Loi mejuljuski onosi na poslu i efekti na

zaposlene. Uticaj korporativne kulture na mejuljuske onose. ta su teki saranici i kako izadi nakraj sa njima. ta je investiranje u profesionalni onos sa saranicima i u emu se sastoji. Tehnikeprovere vrednosti investicija u socijalne odnose na poslu.

Vebapromena odnosa i stila komunikacije sa saradnicima, feedback, analiza i zakljuci.

Timski rad- ta je tim. Koja je razlika izmeju grupe i tima. Kaa nam je tim potreban a kaanije. Osnovne faze formiranja tima i nihove karakteristike. Koje vrste timova razlikujemo. ta jefunkcionalan a ta nefunkcionalan tim.Naela uspenih i efiksnih timova. Koje timske uloge razlikujeBelbin i koje su njihove karakteristike i specifinosti. Faktori koji utiu na timski rad i koji doprinoseefektivnosti tima. Kako postidi vedu efikasnost tima. Uloga vodje i karakteristike dobrog vodje tima.Principi obrog izbora lanova tima.

Upravljanje drugima na poslu - Aspekti upravljanja rugima sa razliitih hijerarhijskih pozicija.Koja su uobiajena oekivanja zaposlenih o efova. Onos prema autoritetu i kako se manifestuje naradnom mestu. Uobiajena oekivanja efova o zaposlenih i kako reaguju u sluaju a su njihovaoekivanja razoarana. ta je uticaj a ta mod i na koji nain je mogude povedati uticaj. Osnovni stiloviupravljanja ljudima.Koje su osnovne karakteristike demokratskog naina upravljanja. Autokratski stiluprvaljanja, njegove osoebenosti i efekti. Prednosti i nedostaci Lesefer stila upravljanja. Koliko koji tip

rukovodjenja delegira modtimu a koliko je preuzima na sebe. Vetine avanja povratnih informacija kritika i pohvala. Napreovanje na poslu, tekode preuzimanje rukovoede pozicije i najedi strahovi.Kako prevladati strahove i napraviti korak napred na hijerarhijskoj lestvici. Osnovne karakteristike

dobrih Managera i kako ih ostidi.

Liderstvo- Koja je razlika izmedju menadera i lidera. ta sari i kako se razvija motivacija zaliderstvo. ta je lier i koje karaketeristike posedujedobr lider. Kako grupa reaguje na lidera i kojaoekivanja ima o njega. Kakva je veza emocionalne inteligencija i liderstva. Veza izmedjufleksibilnosti i liderstva. Tipovi linosti i liderstvo. ta je osnovna pokretaka snaga liderstva.Karakterstike savremenih stilova liderstva. Kakva je veza izmedju kreativnosti i liderstva. Pet otkridaemocionalno inteligentnog lidera. Kako osnaiti kapacitet za lierstvo u sebi.

Vebakonaktakt sa liderom u nama, analiza, diskusija i feedback.

Upravljanje promenama - Zato promene razumevanje promena i svest o njihovojneophodnosti. Najedi stavovi prema promenama. Zato se ljui opiru promenama. Koje su

prednosti pozitivnog stava prema promenama. Strategija uspenog uvoanja i implementacijepromene. Nivoi znanja i vetinapotrebne za efikasno upravljanje promenama. ta je saivljavanje sapromenama i koji su njegovi efekti. Voenje kroz proces promene lini i mentorski pristup.Emocionalne faze kroz koje se prolazi tokom promena. U emu se razlikuju proaktivni i reaktivniodnos prema promenama. Karakteristike promena u radnoj organizaciji. Akcioni plan promena, kako

se kontruie i koja je njegova funkcija.

Veba lini onos prema promenama, prepoznavanje linog stila reagovanja na promene i


32/42

32

istraivanje mogudih promena i njihovih efekata.

Modul 29. Razvoj socijalnih vetina ivotne uloge teme koje se obradjuju:

Socijalne ulogeKoje sve vrste socijalnih uloga preuzimamo i kak

Gestalt Life Coaching - Edukacija Za Life Coach Trenere

Documents

Transcript of Gestalt Life Coaching - Edukacija Za Life Coach Trenere

NotatNik...choterapeuta Gestalt, agile coach, fanka nowych mediów, nauczycielka jogi i anglistka, która po 15 latach życia w Poznaniu wyprowadziła się do Oslo, gdzie mieszka od

El Grupo en Terapia Gestalt

Gestalt Terapia 2

Coach yourself

Francisco Penarrubia Terapia Gestalt La

Superskuteczne Strategie Opanowania Jezykow Obcych Twoj Prywatny Coach Cojeob

Badanie prądu elektrycznego z wykorzystaniem programu komputerowego COACH

Jacek Santorski SZKOŁA MENTORÓW...Organizacyjnej, Coach ICC, Biznes Coach ICC, Trener Grupowy (WSPS/LP), superwizor ICC, Trener Akademii Coachingu Menedżerskiego 4 Results, ekspert

Bassan Bruno - La Terapia Gestalt

Gestalt Terapia 01

Terapia Gestalt Teoria y Practica

DIÁLOGOS ENTRE A GESTALT-TERAPIA E A DANÇA: CORPO ...

Magazyn Klientów - Solaris Bus & Coach

Gestalt přístup v koučování - FBE · Komplexní historický přehled Gestalt terapie je v češtině k dispozici v díle Perlse, Hefferlina a Goodmana (2004) či G. M. Yountefa

Menedżer = Coach - Manage or Die Collection of Inspiration

Frederick S. Perls e a Gestalt-terapia

Coach, mentor - zawody przyszłości?

Terapia Gestalt El Arte Del r

CV Volleyball coach - SportTeamConnect - head coach Darek Marszalek (… · Dariusz (Darek) Marszalek RESUME Coaching – Clubs & Federations • 2014-2015 / 2015-2016 head coach

Apostila Lider Coach (Company)