Rudolf Steiner - O bicu boja

8/7/2019 Rudolf Steiner - O bicu boja

1/239


2/239


3/239

Rudolf tajner

O BIU BOJA

Tri predavanja odrana u Dornahu6., 7. i 8. maja 1921. godine

kao i dopuna od 9 predavanja odranih

izmeu 1914. i 1924. godine

Elektronsko izdanje ove knjige dostupno je za linu upotrebu

zahvaljujui izdavau na adresi: www.wortfuturis.com

Sva prava zadrava izdava. Zabranjeno je svako pretampavanje,

javno publikovanje u bilo kom obliku ili umnoavanje.

Izdava ne snosi odgovornost za sve eventualne greke koje su mogle

nastati u procesu konverzije u elektronsko izdanje ove knjige.

Zrenjanin, 2009. godina


4/239

Naslov originalaRudolf Steiner -Das Wesen der Farben

Ungekrzte Ausgabe nach dem gleichnamigen Bandder Rudolf Steiner Gesamtausgabe

(herausgegeben von Hella Wiesberger und Hilde Raske)Bibliographie-Nr. 291, ISBN 3-7274-2910-0

4. Auflage, Dornach 1991

IzdavaAtelje Forsa, Zrenjanin

Za izdavaaRanko Savi

UrednikSinia Nikoli

063/82 92 895

Prevod sa nemakogJelena uri

Unos tekstaPredrag Radanovi

KorekturaDamir Brni

Realizacija

Atelje Forsa, Zrenjanin

Tira500

Zrenjanin, 2001.


5/239

Godine 1921. Rudolf tajner je odrao tri predavanja pod naslovomO biu boja, koja i predstavljaju osnovu ove knjige. Devet preostalihpredavanja odranih izmeu 1914. i 1924. godine, ve su bila objavljenau okviru izdanja celokupnih dela, a ovde su priloena kao dopuna ovomkursu o bojama. Na taj nain predstavljeno je bie boja, poev od iste

tehnike slikanja, preko moralnog doivljaja, pa sve do pravog kosmikogznaenja.

Delo Rudolfa tajnera podeljeno je u tri dela: Spisi - predavanja -umetniko delo, kao to je to i predstavljeno u Izdanju celokupnihdela Rudolfa tajnera. Stenografisano sauvane beleke njegovih bilootvorenih predavanja i kurseva, bilo odranih za pripadnike Antropo-zofskog drutva, prvenstveno nisu bili predvieni za tampanje.Pojavljivali su se iz potrebe za daljim objanjenjima i to prvo kao

tampani rukopisi, jer Rudolf tajner esto uopte nije bio u prilici dasam koriguje spise. Pred smrt ukinuo je ogranienje Samo za lanovekoje je iskljuivalo ostale ljude. Ovi tekstovi su provereni na osnovupostojeih izvora i objavljuju se irom sveta. Pa ipak, ne bi trebalo sasvim iskljuiti i mogunost greke prilikom njihovog sluanja iliprenoenja.


6/239


7/239

SADRAJ

PrethodnenaPomeneizdavaa 11

I

O B I U B O J A

Predgovormarije tajnerPrvomizdanjuiz 1929 godine 14

Prvo Predavanje , dornah, 6 maj 1921 16

Doivljaj boje - etiri slikovne boje

Da bi se dolo do saznanja o obojenom, neophodno je prodreti u samo bie bojai to posmatranje podii do oseajnog ivota. Neposredni doivljaj boje razjanjenje na primeru zelene boje i to u njenom odnosu prema crvenoj, boji breskvinogcveta i plavoj boji. Boje u svojoj stvarnoj objektivnosti: zelenilo biljnog sveta kaomrtva slika ivota - boja breskvinog cveta ovekovog inkarnata1 kao iva slikadue - belo ili svetlost kao duevna slika duha - crno ili tmina kao duhovna slikamrtvog. Raspored boja: crne, zelene, boje breskvinog cveta i bele u krugu: podi-zanje od mrtvog kroz ivot ka duevnom i duhovnom.

drugo Predavanje, dornah, 7 maj 1921 28

Slikovno bie i sjajno bie boja

Slikovni karakter boja: bele, crne, zelene i boje breskvinog cveta. Razlikovanjeonoga koji baca senku od onoga koji svetli. Nastanak zelene i boje breskvinogcveta. Sjajni karakter ute, plave i crvene. Crna, bela, zelena i boja breskvinogcveta su u najirem smislu boje senke; uta, plava i crvena su modifikacije svetleeg.Slikovite i sjajne boje u spektru. Spoj raznobojne trake u krugu, uto kao sjaj duha,plavo kao sjaj duevnog, crveno kao sjaj ivog. Poreenje slikovnih boja s mirnimslikama Zodijaka, sjajnih boja s planetama koje se kreu. Znaaj ovog uenja obojama za umetnost. Zlatna pozadina u starom slikarstvu. Boja podie oveka izmaterijalnog u duhovno.

1 inkarnat - koa (prim. prev.)


8/239

tree Predavanje, dornah, 8 maj 1921 40

Boja i materija - slikanje iz boje

Veliko zagonetno pitanje: kako materija postaje obojena? Veza izmeu zelenilabiljaka (slika) i Meseca, izmeu preostalog obojenog bia biljaka (sjaj) i Sunca.Slikanje minerala, biljke, ivotinje, oveka putem razlikovanja sjaja, sjajne slike,razlikovanje slikovitog sjaja, slike. Stari slikari jo nisu poznavali sjaj, samim timni pejza, ve samo sliku. Slikanje iz boje. Duevni ivot s bojama. Boja sa Ja iastralnim telom obrazuje neraskidivo jedinstvo. Posmatranje boja uzdignuto doduevnog kao usavravanje geteanizma.

I I

D O P U N E I Z C I K L U S A P R E D A V A N J A

StvaralakiSvetbojedornah, 26juli 1914 57

ovekov odnos prema boji. Podizanje iz nabujalog mora boja ka istom Ja - pos-matranju. Dua ivotinje i nabujalo more boja. Budui put ka nabujalom svetuboja u vezi sa produhovljenjem astralnog tela. ivi doivljaj boje: crvena i plavakao predusretanje i udaljavanje; oblik i boja i mirovanje i kretanje. Skriveno bujan-je boja u ovekovom organizmu. Budui zadatak umetnosti: zaroniti u elemen-tarni ivot. Gradnja kao poetak novog umetnikog stremljenja.

MoralnidoivljajsvetabojaitonovakaoPriPremazaumetnikoStvaranjedornah, 1januar1915 71

Put ka novoj umetnosti. Moralno - spiritualni doivljaj boja, tonova, oblika. Boje:

crvena, narandasta, uta, zelena i plava. Upoznavanje unutranje prirodeobojenog kao priprema za umetniko stvaranje. Obrazovanje oblika iz boje.Stvaralaka delatnost duhova oblika, Elohima. Produbljivanje i oivljavanje ovek-ovog duevnog ivota putem sveta tonova: prima, sekunda, terca, kvarta, kvinta.Pobeda svesti o ovekovoj povezanosti s vodeim boansko-duhovnim snagama.


9/239

SvetloStitamakaodvaSvetSkaentitetadornah, 5 decembar1920 83

Hegel i openhauer. Misao kao metamorfoza ivotnog koje je u prethodnom zem-aljskom ivotu postojalo u udovima kao volja. Doivljaj misaonog elementa kaosvetlosti u imaginaciji, inspiraciji i intuiciji. ovekova glava i vasiona. Vasiona kaoulom spoznata svetlost koja se spolja pojavljuje kao misao; ovekova glava: uunutranjem misao, koja se spolja na vidoviti nain zapaa kao svetlost. Neprestanoumiranje prvobitnog sveta u mislima, u svetlosti: isijavajua lepota. Vidovitidoivljaj volje kao materije, tame: gubljenje budunosti u tami. Topla strana svet-losnog spektra (crvena) odnosi se na prolost, hemijska strana (plava) nabudunost.

ivotusvetlostiiuteinidornah, 10 decembar1920 93

Povezanost prirodnog s moralno-duevnim. Ponor izmeu isto prirodnona-unog i religioznog pogleda na svet. Duhovna nauka kao most izmeu fizikog imoralnog shvatanja sveta. Svetlei svet svetlosti (svet svih ulnih opaaja) kaoumirui svet misli iz pradaleke prolosti koji predstavlja rezultat moralnih proc-esa. Sadanji moralni impulsi kao svet tame koju probija svetlost. Preobraaj klicavolje u svetlei svet. Moralni svetski poredak u budunosti e postati fiziki svets-ki poredak. ivot u lakoi, u svetlosti i u teini, u tami. Delovanje svetlosti i teineprilikom prolaenja kroz razliite planetarne sfere u ivotu izmeu smrti i novogroenja. Moralizacija fizikog putem produhovljenja pojmova.

dvaoSnovnazakonauenjaobojamaujutarnjemiveernjemrumeniluiunebeSkomPlavetnilu - zdravljeiboleStuveziSauenjemobojamadornah, 21 februar1923 107

Uticaj boja na ovekov organizam. Zajedniko delovanje krvi kao organa ivota inerva kao organa svesti u ovekovom oku. Nastajanje jutarnjeg i veernjeg rume-nila (svetlost posmatrana kroz tamu: crveno) i nebeskog plavetnila (tama posma-trana kroz svetlost: plavo). Procesi unitavanja i ponovnog oivljavanja u krvi i

nervu prilikom posmatranja boja. Dobijanje slikarskih boja: crvene iz ugljenika,plave iz kiseonika, ute iz cvetova biljaka, plave iz njihovih korenja. Geteovo uen-je o bojama kao odbrana istine nasuprot Njutnovom uenju o bojama. Obra-zloenje zdravlja i bolesti u zavisnosti od uenja o bojama. Ostvarenje nauke ozvezdama starih pastirskih naroda.


10/239

odProStornePerSPektivedoPerSPektivebojadornah, 2jun 1923 121

Bie umetnikog. Slikarstvo. Dublje razumevanje za boje izgubljeno je u petojepohi, te je time postalo iskrivljeno plastino razumevanje (naturalizam). Prvimaterijal u slikarstvu ipak predstavlja povrina. Neophodni razvoj ka linijskoj iprostornoj perspektivi sada se pak mora prevazii i vratiti na perspektivu boja.Boja je zapravo neto duhovno. Bie boje u neivoj prirodi: boje dragog kamenja.Dvodimenzionalni karakter slikarstva. Jednodimenzionalni karakter muzike.Apolonova lira.

duhineduhuSlikarStvu - ticijan: vazneSenje bogorodiinodornah, 9jun 1923 133

Lepo kao sjaj koji se otkriva, runo - bez sjaja, skriva svoje bie. Metali i boje. Boja,

svetlost i svetlo-tamno. Paleta boja i tene boje. Ticijan: Vaznesenje Bogorodii-no. Crtanje i slikanje. Geteovo trojstvo: mudrost, sjaj, snaga. Impresionizam iekspresionizam. Stare crkvene freske. Sutina moderne izlobe.

Mera, brojiteina- bojabezteinekaozahtevnovograzvojaSlikarStva

dornah, 29jul 1923 145

Mera, broj, teina. Istina, lepota, dobrota. Lepo u umetnosti. Pojmovi istog znaen-

ja: haos i kosmos. Zlatna pozadina u starom slikarstvu. Ikona i madona. imabue,oto, Rafael i renesansa. Neophodno je teiti doivljaju boje kao elementu kojisam sebe uzdie kao i oslobaanju boje od teine. Jedan takav pokuaj trebalo bida budu programska slikanja za umetnika izvoenja u Geteanumu.

hijerarhijeibiedugedornah, 4januar1924 160

Delatnost duhovnih hijerarhija u Saturnovoj, Sunevoj i Meseevoj fazi postojanja

Zemlje u odnosu na nastanak tame, svetlosti i boje. Imaginativno posmatranjeduge: njeno obrazovanje kroz elementarna bia. ovek kao etvrta hijerarhijaunosi ivot u prelivajui svet boja.

rudolf tajner (hronolokaskicaivota) 173PregledizdanjacelokuPnihdelarudolfatajnera 181


11/239

PRETHODNE NAPOMENE IZDAVAA

Svakom oveku koji je imao sreu da u svom ivotu doe u dodir sa delom Rudolfatajnera i da pri tome oseti veliinu milosti koja mu je time darovana, moralo je preili kasnije da dopre do svesti i ovo pitanje ispunjeno divljenjem: Kakva se to mudrost,snaga i lepota objavila kroz Antroposofiju i koliki broj praktinih ivotnih podsticaja

smo dobili zahvaljujui Rudolfu tajneru? Da bi se dobio odgovor na ovo pitanje kaoplod istinskog saznanja, potrebno je ozbiljno viegodinje studiranje ovih objava izduhovnih svetova, kao i njihovo praktino proveravanje kroz primenu u svakod-nevnom ivotu. Gotovo da nema oblasti ivota i teme o kojima tajner nije govorionajee u javnim predavanjima, a odrao je preko 6000! Filosofija, istorija, umetnost(sasvim novi impulsi kroz Euritmiju i Oblikovanje govora), muzika, arhitektura,vajarstvo, slikarstvo, istorija umetnosti, vaspitanje (Waldorfska kola), medicina,prirodne nauke, poljoprivreda, socijalni ivot, hriansko-religiozno delovanje suoblasti u kojima se najsnanije doivljava injenica da je duhovna nauka - Antroposofijasam ivot koji nam iz duha stalno pritie u zemaljsko postojanje, kao znaajan dopri-

nos ljudskoj kulturi (moda i najznaajniji u 20. veku) i uopte ovekovoj egzistencijina planeti Zemlji.

Kao i u veini drugih oblasti i u slikarstvu su podsticaji i molba Rudolfu tajnerudoli od ljudi koji su bili delatni u toj oblasti, mada je prva njegova slika u temperi(Tkanje svetlosti) nastala za potrebe izvoenja jedne od misterijskih drama.

Sr knjige koja je pred itaocem ine tri predavanja odrana u Dornahu 6., 7. i 8.maja 1921. godine kao kurs o osnovama uenja o bojama za umetniko stvaralatvo.U ovim predavanjima obrauje se i jedno od najznaajnijih pitanja: Zbog ega sematerija pojavljuje u bojama?; a koje nije dotaknuto u Geteovom uenju o bojama.Gete nije uspeo da se probije do problema - kako se boja fiksira na predmetima? I

upravo nam Rudolf tajner pokazuje da se duhovnim istraivanjem moe nai odgo-vor na to pitanje kroz saznanje povezanosti zemaljskog postojanja i kosmikih stvar-alakih moi koje razliitim zvezdanim snagama doprinose zemaljskom obojenju.

Jednu godinu kasnije, 1922., zamoljen je Rudolf tajner od slikarke Heni Gek dapokae put kolovanja za nastavu slikanja. Tako su nastale izmeu godina 1922. i 1924.njegove 23 skice za kolovanje slikara. U istom vremenu za nastavu slikanja naGeteanumu nastale su i njegove skice u pastelu.

U drugom delu ove knjige, koji obuhvata predavanja o bojama izmeu 1914. i1924. godine nalazimo osnove o terapiji bojama, perspektivi boja, lepom i runom,kao i pojmove: mera, broj i teina u slikarstvu.

U poslednjoj godini rada Rudolfa tajnera nastalo je i 5 njegovih akvarela koji sutada bili izloeni uz program euritmijskih predstava. Na njima se neposredno moevideti osnovni princip tajnerovog doprinosa slikarstvu budunosti, a to je - slikanjeiz same boje, to znai forma mora da bude delo boje.

Mnogi slikari su nastavili ovom stazom i njihovim plodnim radom i inicijativamaosnovane su brojne umetnike kole irom sveta. Na ovom mestu moemo navestidvojicu najznaajnijih antroposofski orijentisanih slikara: Gerarda Wagnera i BepeAsencu koji su iveli i radili u Dornahu (vajcarska) kraj Bazela, gde se nalazi grae-


12/239

vina novog Geteanuma kao simbola i centra antroposofskog pokreta. Skroman izbornjihovih slika nalazi se na kraju knjige.

Poslednjih godina se u Evropi sve vie razvija terapeutsko slikanje, iji je glavnipredstavnik bila Margareta Hauka, nemaka slikarka i terapeut. Ono se primenjujekako u Waldorf kolama i ustanovama za zdravstvenu pedagogiju, tako i u bolnicamai klinikama koje svojim pacijentima nude neki od vidova slikarske terapije.

No bez obzira na to kakve individualne sklonosti ima ovek, da li prema ume-tnikom ili terapeutskom slikanju, jedno je sigurno: da bi se dobili pravi rezultati kojie zadovoljiti iskonsku tenju za doivljajem boja i njihovim saznavanjem, nee bitidovoljno samo itanje ovih predavanja i naslaivanje njihovim sadrajem, kao nipuko posmatranje dela velikih majstora slikarstva. Naprotiv, bie neophodno statipred akvarel papir i naneti etkicom utu, plavu, crvenu boju... a ta e se daljedeavati, mora svako sam za sebe da otkrije.

Na kraju treba istai da se knjiga prvi put pojavljuje na srpskom jeziku u odlinomprevodu Jelene uri.

Sinia Nikoli


13/239

I

O BIU BOJA

Osnove duhovnonaunog uenja o bojama zaumetniko stvaralatvo

Originalni crtei Rudolfa tajneraprikazani na tabli a predvieni

za predavanja iz ove knjige objavljeni suu okviru izdanja celokupnog dela u nizu

Crtei na tabli za predavako deloTom XVIII


14/239

PREDGOVOR

prvom izdanju iz 1929. godine

Kao i prilikom izdavanja predavanja namenjenih odreenom krugu

uenika neophodno je napomenuti da ni predavanja o biu boja zaslikare na Geteanumu nisu bila predviena za tampanje, ve su nastalaiz doivljaja trenutka sa svim njegovim zadacima i zahtevima. Ona pred-stavljaju ivi razgovor uitelja sa uenicima, koji u sebe ukljuuje svapitanja i elje uenika kao i nejasnoe koje su zahtevale ponovnaobjanjenja. Predavanja su bila stenografisana - a i sami dobro znamokako se kod ivih i vatreno izgovorenih rei ne moe izbei da se pone-ka nijansa preuje ili pogreno razume. Ali su ba u toj svojoj neposred-noj sveini ona tim vrednija za hiljade uenika koji ue na delu Rudolfatajnera, nego to bi to bila kakva pedantna stilizacija. Te opet primamna sebe obavezu koja mi pripada, da i u ovoj formi uinim pristupa-nim neprocenjivo bogato naslee Rudolfa tajnera sa svim njegovimsnanim impulsima oivljavanja za skoro svaku oblast znanja i umet-nosti savremenog oveanstva.

Vie nema prekrasnih slapova boja na obema kupolama izgorelogGeteanuma - Herostat bi mogao da trijumfuje - ali e misli i impulsi saovog zgarita delovati dvostruko jae. Skicirane napomene za kom-

pozicije i boje kao i tajnerove programske slike za umetnika izvoe-nja na Geteanumu, sada se malo po malo izdaju u boji.

Kada mi je Rudolf tajner u leto 1903. godine, u nizu asova o ue-nju o bojama drei u ruci upaljenu sveu i jedan list hartije demon-strirao nastanak ute i plave boje iz svetlosti i tame, njegove oi svetlu-cale su kao da su se identifikovale s biem onoga o emu je govorio itada je rekao: Kada bih sada imao deset hiljada maraka da nabavim

neophodne instrumente, mogao bih svetu da dokaem istinitostGeteovog uenja o bojama.Onda je nedostajalo deset hiljada maraka, ali su tajnerove podsti-

caje i smernice prihvatili njegovi uenici i bilo bi dobro da njima poeza rukom da prue ovaj dokaz.

Ova elja Rudolfa tajnera - da se Geteovo uenje o bojama, njegovapredstava o prirodi uzmu kao polazna taka za osnivanje jednogduhovnog pogleda na svet - vodi nas sve do poetka osamdesetih godi-

14


15/239

na. Izmeu 1883. i 1897. pojavljuju se njegovi uvodi za Geteova priro-dno-nauna dela u Kirnerovom izdanju.

Dogmatika prirodno-naunog pogleda i nefleksibilnost filozofskemisli dovele su do toga da ovaj poziv nije bio dovoljno zapaen. Rudolftajner je morao da krene drugim putevima da bi razbio ukoenost

dananjeg miljenja i oslobodio ga krute forme.Ono ta je on uinio najbolje je izraeno reima iz jedne od njegovih

misterijskih drama:

Bilo mu je jasno da se duhovna naukaMoe istinski dobro zasnovati samoAko se smisao za nauku i strogo miljenjePutem umetnikog duha, krutog zahteva za oblikom

Oslobodi i iznutra ojaaDo pravog, svetu bliskog, doivljaja bivstva.

To je bilo delo Rudolfa tajnera. I umetnici mogu na njegovoj vatrikoja pali svet, da doive kako mrtvo oivljava i kako se silno pokreusnage sveg ivota kada se probiju ukoeni zidovi naeg mrtvog intelek-ta koji nas razdvajaju od stvaralake rei.

Marija tajner

15


16/239

O B I U B O J A

Prvo predavanje, Dornah, 6. maj 1921.

Doivljaj boje - etiri slikovne boje

Boje o kojima emo govoriti u naredna tri dana zanimaju fiziara noovu stranu boja neemo ovoga puta spominjati, one zanimaju, ili bi paktrebalo da zanimaju, psihologa tj. istraivaa due, ali pre svega onemoraju zanimati umetnika, slikara. I kada uzmemo u obzir predstave osvetu boja koje su se do danas izgradile, onda moramo konstatovati daje istraivau due dodue doputeno da kae neto o subjektivnomdoivljaju u susretu s bojama, ali da to pak ne moe imati stvarni znaajza spoznaju objektivnosti sveta boja ije saznanje ipak pripada samofiziaru. Tim pre nije dozvoljeno da umetnost u objektivnom smisluodlui o neemu u vezi sa biem boja i obojenog. Ljudi su danas daleko,veoma daleko od onoga na ta je Gete mislio s esto citiranom izrekom:Kome priroda pone da otkriva svoju oitu tajnu, taj osea neodoljivuenju za njenim najdostojnijim tumaem, umetnou.

Jednom oveku koji poput Getea zaista stoji unutar umetnikog, nemoe ni u jednom trenutku biti sumnjivo da ono to umetnik ima dakae o svetu boja mora da bude bezuslovno povezano s biem obojenog.

U obinom trivijalnom ivotu obojeno se obrauje pre svega premapovrinama predmeta koje nam se predstavljaju kao obojene, premautiscima u prirodi o obojenom. Onda se dolazi do toga da se obojeno uodreenom smislu dobija nekako, rekao bih, fluktuirajue putempoznatog pokuaja s prizmom, meutim potrebno je pronai nekidrugi nain kako bi se dospelo do nekakvog uvida u svet obojenog. Ipritom svakako treba imati u vidu da obojeno najpre treba prosuditiprema subjektivnom utisku. I sami znate da je dosta dugo u fizici pos-

tojao obiaj, moglo bi se rei i runa navika, da se kae: Ono to miopaamo kao svet obojenog, to u stvari postoji samo za naa ula, doknapolju, u pravom svetu, objektivna boja ne predstavlja nita drugo donaroitog kretanja talasa najfinije supstance koja se naziva etar.

Onaj koji zapravo pod definicijama, objanjenjima datim na ovajnain eli sebi neto i da predstavi, taj ne moe ba nita s jednim takvimpojmom koji treba da oznai vezu izmeu onoga ta on kao utisak bojespoznaje, doivljava, i izmeu nekog pokretljivog etra. Ali kada se gov-

16


17/239

ori o boji, o kvalitetu boje, upravo se u vidu ima samo subjektivni uti-sak, a tei se ka bilo emu objektivnom. No tada se sasvim udaljavamood boja. Jer u svim izmiljenim eterskim treperenjima - oni su u stvar-nosti izmiljeni - naravno da nema niega vie do naeg obojenog sveta.Ako ovek eli da ue u objektivno boja, on mora pokuati da se dri

samog sveta boja. On mora pokuati da ne izae iz sveta obojenog. I tekonda se moe nadati da je prodro u samo bie boje.

Pokuajmo jednom da se udubimo u neto to nam boja moe pruitio itavom raznolikom svetu. Samim tim to elimo da prodremo u bieobojenog, mi nekako moramo, poto je izvesno da kod boje neto ioseamo, da itavo posmatranje uzdignemo do naeg oseajnog ivota.Mi moramo da pokuamo da pitamo svoj oseajni ivot o svemu to kaoobojeno ivi u naoj okolini. Pre svega, najbolje emo postupiti ako

budemo na neki nain idealno eksperimentisali, kako ne bismo imaliopte date postupke koji su teki za analiziranje, a koji nam se ne inetako upadljivim, tako radikalnim da bismo doprli pravo do sutine.

Pretpostavimo sada da u pokuati da Vam na povrini naslikamzelenilo, dakle pokriu povrinu zelenom bojom. Dakle, kada bih touradio onda bi povrina izgledala kao neka povrina pokrivena zele-nom bojom. Sada Vas molim da prodrete u ono to se ne moe naslutiti- obino se ne slika zelenom bojom na crnu. Sada u Vam to prikazatisamo ematski. [Nacrtano je].

Kada bismo jednostavno pustili da nas iz boje neto oseajno pod-stakne, mogli bismo na zelenoj kao takvoj da doivimo neto to netreba dalje definisati. Niko nee posumnjati u to da isto to moemodoiveti na jednoj takvoj zelenoj boji, moramo doiveti i kada pogle-damo biljni prekriva zemlje. Isto to doivljavamo na istoj zelenoj,doiveemo i kroz biljni prekriva, jer je i on isto zelene boje. Moramoodvratiti pogled od svega ostalog ta nam jo ovaj biljni pokriva nudi,jer elimo da vidimo samo zelenilo. I sada emo pretpostaviti da u ovo

zelenilo pokuati da pribliim Vaoj dui.Kada bih ovo zelenilo oslikao neim, mogao bih to uiniti najra-zliitijim bojama. Sada emo pred sobom imati samo tri boje.

Dakle ovde imam jedno zelenilo, ovde drugo, ovde tree. Zamislitesada da na prvu zelenu podlogu naslikam neto crveno; u drugomsluaju, na drugo zelenilo neku vrstu boje breskvinog cveta - e, pa sadtu boju nemam ovde, ali ipak emo je zamisliti, i na tree neto plavo.

17

Tabla 12Tabla 2levo

Tabla 1

2Rudolf tajner je slikao na crnoj tabli, odnosno na crnom papiru koji je bio na njoj rairen.


18/239

Moraete sada samo putem oseaja da priznate da se neto sasvimrazliito desilo u ova tri sluaja, i da tu postoji jedan izvestan oseajnisadraj kada u zelenu dodajem ovu crvenu formu, ili ta ve, ili formuboje breskvinog cveta, ili plavu. Re je o tome da mi na neki nainelimo da izrazimo oseajni sadraj koji nam se sam tu postavlja pred

duevno oko.Kada elimo neto tako da izrazimo, moramo pokuati da to na neki

nain opiemo, jer se apstraktnim definicijama ne moe skoro nitapostii. E sada, da bismo stigli do opisa, pokuajmo jednostavno netozamisliti na onome to smo naslikali. Pretpostavimo sada da sam uprvom sluaju zaista hteo da stvorim oseaj zelenog biljnog pokrivaai u njega da ucrtam crvene ljude. Sasvim je svejedno da li e oni biticrveni u licu, ili e im koa biti crvena, ili su obueni u crveno. Ovde

(na prvoj zelenoj) ucrtau crvene ljude, ovde na drugoj zelenoj ucr-tau ljude boje breskvinog cveta - to bi otprilike odgovaralo ljudskominkarnatu i ovde (na treoj zelenoj) ucrtau plave ljude. Sve ovo neinim da bih podraavao neto iz prirode, nego da bih sebi lake mogaoda predstavim oseajni kompleks o onome to se zapravo ovde nalazi.

Zamislite sada da imate ovakav prizor: preko zelene livade idu crve-ni ljudi, ili preko zelene livade idu ljudi boje breskvinog cveta, ili pakplavi ljudi preko iste zelene livade - u sva tri sluaja imamo sasvimrazliiti oseajni kompleks! Kada pogledate prvi, kaete samom sebi:

ovi crveni ljudi koje vidim u zelenoj boji, na zelenoj livadi, oni mi itavuzelenu livadu ine jo ivljom. Livada je jo zelenija time to po njoj iducrveni ljudi. Time to su na njoj crveni ljudi, zelena je jo zasienija, joivlja. Razljutiu se ako posmatram ove ljude kao crvene ljude. To jeskroz besmisleno, rei u, to nikako ne moe da postoji. Sigurno bihmorao te crvene ljude slikati kao munje; oni bi morali da se kreu. Jermirni crveni ljudi na zelenoj livadi deluju uznemiravajue u svom miru;jer se oni ve kreu zahvaljujui svojoj crvenoj boji, oni prouzrokuju

neto na livadi to je sasvim sigurno nemogue umiriti. Dakle, moramzai u sasvim odreeni oseajni kompleks, ako uopte elim da sklopimjednu takvu predstavu.

To (kod druge zelene) ide sasvim dobro. Ljudi poput boje breskvi-nog cveta mogu tu sasvim mirno da stoje; ne bi mi smetalo ni kada bi tustajali satima. Samim tim u svojim oseanjima zapaam da ovi ljudi bojebreskvinog cveta nemaju nikakav poseban odnos prema livadi, oni jene pokreu, ne ine je zelenijom nego to jeste, sasvim su neutralni u

18

Tabla 2

Tabla 1

Tabla 1

Tabla 1

Tabla 2


19/239

odnosu na nju. Mogu da stoje gde god hoe, uopte mi ne smetaju. Onizaista odgovaraju svugde. Oni nemaju nikakav unutranji odnos premazelenoj livadi.

Prei u na treu zelenu: Vidim plave ljude na zelenoj livadi. Plavaboja, zar ne, ona ak ni ne zadrava; ak nipoto. Jer ovo plavetnilo ljudi

na zelenoj livadi priguuje mi itavu zelenu livadu. Livada je ukoena usvom zelenilu. ak ni ne ostaje zelena. Pokuajte samo jedanput da sebina pravi nain predstavite plave ljude, ili ak plava bia kako se kreupo zelenoj livadi - mogu to biti i plavi duhovi koji se tu lagano kreu, -pokuajte to: livada prestaje da bude zelena, ona i sama uzima neto odtog plavetnila, postaje i sama plavkasta, prestaje da bude zelena. I kadabi se ti plavi ljudi dugo zadrali tu, na zelenom, onda to sebi vie uoptene bih mogao da predstavim. Tada bih mislio da tu negde mora da pos-

toji neki ponor, a plavi ljudi mi oduzimaju livadu, nose je, bacaju uponor. To ne moe nikako da uspe, jer zelena livada ne moe da ostane,kada tu stoje plavi ljudi, oni je uzimaju, odvode je.

Vidite, to je doivljaj boje. ovek mora da ima ovaj oseaj boje, jer usuprotnom ne bi mogao nita uiniti od onoga ta je u stvari svet boja.Kada ovek eli da upozna ono to doivljava, svoju najlepu, najznaa-jniju primenu u mati, onda on mora i da bude u stanju, mogao bih akrei i da eksperimentie na podruju fantazije. Treba da se zapitamo:ta e se desiti s zelenom livadom kad se po njoj kreu crveni ljudi? -

Ona e biti jo zelenija, postae sasvim stvarna u svom zelenilu. Zelenonaprosto poinje da gori. Ali crveni ljudi oko sebe prouzrokuju jedantakav ivot u zelenilu, kakav se naprosto ne moe zamisliti kao miranivot; oni zapravo moraju da tre. I kada bih zaista slikao neto ovakvo,onda nikako ne bih mogao mirne ljude, koji stoje, obojiti u crveno, vebi ih morao tako naslikati, da [praznina u tekstu]. Oni se kreu kao ukolu. Naslikati kolo s crvenim ljudima na zelenoj livadi bi bilo u redu.Nasuprot tome, ljudi koji nisu obueni u crveno ve u boju inkarnata

mogli bi na zelenoj livadi stajati itavu venost, livada bi ostala takvakakva jeste. Ne bi se promenila ni za najmanju nijansu. Ali plavi ljudi bimi pobegli zajedno s livadom, jer itava livada gubi svoje zelenilo zbogplavih ljudi.

Kada se govori o doivljajima boje jednostavno se mora porediti. Nemoe se kao malograanin govoriti o doivljaju boje, jer se na taj nainne moe ni doi do doivljaja boje. Mora da se poredi. Meutim, zar negovori i jedan obian malograanin u poreenju kada kae: jedna bili-

19

Tabla 2


20/239

jarska kugla gura drugu. - Jeleni guraju, i volovi i bivoli zaista guraju, alibilijarske kugle se u stvari ne guraju. Pa i u fizici se moe govoriti oguranju, jer uopte kad god eli da se zapone neki razgovor, svugdese upotrebljavaju analogni konteksti.

Dakle, to nam prua takorei mogunost da u svetu boja kao takvom

neto vidimo. To je neto unutra, to mi moramo pronai kao bieboje.

Uzmimo sada jednu sasvim karakteristinu boju - ovde smo je veuoili -, uzmimo ba onu boju koja nam leti u naoj okolini puna draiizlazi u susret: zelenu boju. Vidimo je na biljkama. I mi smo ve navik-nuti da ovo zelenilo biljke posmatramo kao njenu osobinu. Zar ne, takopovezanu sa biem jedne stvari kao to je zelenilo povezano s biljkom,mi jednostavno ne oseamo nikako drugaije. Mi ne oseamo da je

neophodno da odreene ivotinje zelene boje, mogu zaista biti samozelene; uvek mislimo da one mogu biti i neke druge boje. Meutim, kodbiljaka uvek mislimo da joj zeleno pripada, da je zelenilo neto njojsvojstveno. Pokuajmo sada da upravo kod biljke prodremo do objek-tivnog bia boje, dok se za to vreme traga samo za subjektivnim biemboje.

ta je biljka koja nam dakle u neku ruku oivljava zelenilo? Dakle, saaspekta duhovne nauke i sami znate da biljka svoje postojanje potvru-je time da pored svog fizikog tela ima i etersko telo. Ovo etersko telo

je ono koje zapravo ivi u biljci. Ali ovo etersko telo nije zeleno. Biekoje biljku ini zelenom smeteno je ba u fizikom telu biljke tako daje zelenilo dodue prasvojstvo biljke, ali ipak ne moe da ini pravoprabie biljke. Jer se pravo prabie biljke nalazi u eterskom telu; i kadabiljka ne bi imala etersko telo, ona bi bila mineral. U tom svom miner-alnom oivljava nam biljka uz pomo zelene boje. Etersko telo obojenoje sasvim drugaije. Ali etersko telo nam oivljava biljku putem miner-alno zelenog. Kada posmatramo biljku u odnosu na etersko telo, kada

je u njenom zelenilu posmatramo u odnosu na etersko telo, da, ondamoramo da kaemo: postavimo s jedne stranu pravo bie biljke, onoetersko, i postavimo s druge strane zelenilo, i to tako to emo ih apstrak-tno odvojiti jedno od drugog; zakljuak je da kada iz biljke izvadimozelenilo, onda kao da smo napravili samo kopiju neega.U tome to sam tu iz eterskog izvukao kao zeleno, imam zapravo samosliku biljke i ova slika je - to je svojstveno biljci - neizostavno zelena.Dakle, zapravo sam dobio zelenilo u slici biljke. I time to sam biljci

20


21/239

sasvim sutinski pripisao zelenu boju, moram i ovo zelenilo pripisatislici biljke, a u zelenilu moram da potraim posebno bie slike biljke.

Vidite, sada smo doli do neeg vrlo bitnog. Bilo ko ko u nekomstarom zamku ugleda galeriju predaka (ona se zasad jo moe videti),sigurno nee rei nita drugo nego: To su samo slike predaka, to nisu

pravi preci. - Zar ne, oni u stvari, preci, nisu tu; to su samo slike predaka.Tako i kada vidimo zelenilo biljke ne vidimo njenu sutinu, isto kao toi kod slika predaka ne vidimo pretke. Mi u zelenom koje stoji pred namaimamo samo sliku biljke. Razmislite sada o tome da je zelenilo basvojstveno biljci, da je ba biljka od svih bia pravo bie ivota. Zar ne,ivotinja ima duu, ovek ima duh i duu. Minerali nemaju ivot. Biljkaje bie koju karakterie to da ima ivot. ivotinje jo uz to imaju i duu.Minerali jo nemaju duu. ovek uz to ima duh. Mi ne moemo da

kaemo ni za oveka, ni za ivotinju, ni za mineral da je njihovo bieivot; upravo je neto drugo bie. Kod biljke je bie ivot; zelena boja jeslika. Tako da zapravo ostajem sasvim objektivan kada kaem:

Zeleno predstavlja mrtvu sliku ivota

Vidite, (hoemo da idemo induktivno kada elimo ueno da seizrazimo) sada sam odjednom dobio za jednu boju neto ime bih ovuboju mogao objektivno da postavim u svet. Mogu da kaem, isto kao to

bih mogao rei kada bih dobio neku fotografiju da ona pripada gos-podinu N., isto tako bih mogao da kaem i: Kada imam zelenu bojupred sobom, onda mi zelena predstavlja mrtvu sliku ivota. Sada nereflektujem samo subjektivni utisak, nego sam doao do toga da je zel-ena zaista mrtva slika ivota.

Uzmimo sada ovu ovde boju, boju breskvinog cveta. Tanije bihradije govorio o boji ljudskog inkarnata koja kod razliitih ljudi narav-no nije sasvim ista, ali tada dolazimo do jedne boje na koju zapravo

mislim kada govorim o boji breskvinog cveta [praznina u tekstu].Boja breskvinog cveta: dakle ljudski inkarnat, ovekova boja koe.Pokuaemo da doemo do bia ove ovekove boje koe. ovekovaboja koe se obino vidi samo spolja. Posmatraju se ljudi, i onda se ovaboja ovekove koe vidi spolja. Ali postavlja se pitanje da li se moedostii svest o ovekovoj boji koe, ali kao spoznaja iznutra, slinoonome ta smo uinili kod zelene boje biljke. Dakle, do toga se svakakomoe doi na sledei nain:

21

Tabla 2


22/239

Kada bi ovek zaista pravilno pokuao sebi da predstavi da je oniznutra proet duom i da zamisli da ovo njegovo stanje proetostiduom prelazi u njegovo fiziko - telesno oblikovanje, onda bi sebimogao da predstavi da se ono to ga proima duom na neki nain ulivau oblikovanje. On ivi ivot tako to u svoj oblik, inkarnat, uliva svoje

duevno. ta je ovim htelo da se kae, moda ete najbolje moi dapribliite svojoj dui tako to ete jednom videti ljude kod kojih seduevno neto pomaklo od koe, od spoljanjeg oblika, kod kojih, moglibismo rei, duevno ne proima oblik. Kakvi e biti onda ti ljudi? Onie biti zeleni! ivot jeste u njima, ali su oni ipak zeleni. Govorite o zele-nim ljudima i moete sasvim jasno opaziti ovo svojstveno zelenilo utenu kada se dua povlai. Prema tome primetiete, tim pre to ovekpoima tu posebnu nijansu crvenog, doivljaj te nijanse u njemu.

Posmatrajte makar jednom temperament, humor kod zelenih ljudi ikod onih koji imaju zaista sve inkarnat, te ete videti kako tu dua sebedoivljava u inkarnatu. I ono to u inkarnatu zrai ka spolja nije nitadrugo do ovek koji sebe doivljava kao duu u sebi. Moemo rei: Onota mi imamo pred sobom, u inkarnatu kao boju, jeste slika due, pravaslika due. Ali ako idete [ma koliko] daleko po svetu [videete] da za sveto se prikazuje kao ljudski inkarnat moramo da izaberemo boju breskvi-nog cveta. Inae je, ustvari, neemo ni pronai na spoljanjim pred-metima. Ovu boju moemo dobiti samo najrazliitijim majstorijama u

slikarstvu; [jer] ono to se tu pokazuje kao ljudski inkarnat je slikaduevnog, ali nema sumnje nije samo duevno. To je iva slika due.Dua koja sebe doivljava, doivljava se u inkarnatu. To nije mrtvo kaoto je zelenilo biljaka mrtvo, jer kad ovek povlai duu onda postajezelen: onda se pribliava mrtvome. Ali ja u inkarnatu imam ivo.Dakle:

Boja breskvinog cveta predstavlja ivu sliku due

Imamo dakle sliku u prvom i sliku u drugom sluaju.Vidite, preao sam na neku drugu boju. Pokuaemo na objektivan

nain da se drimo obojenog i da ne rasuujemo samo o subjektivnomutisku i onda emo pronai nekakva talasanja i jo tota to bi ondatrebalo da bude objektivno. Moe se ak, rekao bih, opipati da je sasvimbesmisleno odvajati ljudski doivljaj od inkarnata. Sasvim je drugaiji

22

Tabla 2


23/239

doivljaj u telesnom kada je inkarnat sve, nego kada ovek postajezelen. To je jedno unutranje bie koje u boji zaista ivi.

Sada kada uzmemo ono to smo imali kao tree-plavu boju, ondamoemo rei: ova plava boja isprva ni nije tako svojstvena nekom biu,kao to je biljci svojstvena zelena boja, tako da i ne moemo govoriti o

plavoj boji kao to moemo da govorimo o inkarnatu-boji breskvinogcveta kod ljudi. Kod ivotinja ne nalazimo takve boje koje su prasvojst-vene ivotinjama, kao to je ljudima i biljkama prasvojstven inkarnat izelena boja. Dakle, s plavom bojom ne moemo na ovaj nain nita dapoveemo s prirodom. No ipak elimo da idemo dalje, elimo da vidimoda li moda moemo da dopremo jo dalje u potrazi za biem boje.

Poto ne moemo da idemo preko plave boje, imamo pre svegamogunost da preemo na svetle boje; da bismo lake i bre doprli do

cilja, uzmimo upravo ono to nam je poznato kao bela boja. Isprva nemoemo da kaemo da je ma kojem biu spoljanjeg sveta svojstvenabela boja. Mogli bismo se okrenuti carstvu minerala, no ipak elimo dapokuamo da sebi na neki drugi nain stvorimo objektivnu predstavuo belom. I onda moemo rei: kada pred sobom imamo belu boju iizloimo je svetlosti, kada tu belu boju jednostavno osvetlimo, ondaoseamo: ova bela boja je sigurno srodna sa svetlou. To u poetkuostaje kao kakav oseaj. Ali u trenutku kada se dotaknemo Sunca, topostaje vie od oseaja; Sunce nam isprva deluje sasvim jasno nijansir-

ano, barem to se tie bele boje, i na sunce moramo svesti sve to posvojoj prirodi predstavlja osvetljenost u naem svetu. Moemo rei: onoto nam se javlja kao Sunce, to ivi kao belo, ali to u isto vreme oivljavaunutranje srodstvo sa svetlou, to ima osobenost da nam se u svemupokazuje putem sebe samog, a ne na isti nain kao neka spo-ljanjaboja. Jedna spoljanja boja pokazuje nam se na stvarima. A neto takvokakva je belina Sunca koju nam reprezentuje svetlost, ne pojavljuje namse neposredno na stvarima. Kasnije emo se upustiti u onu vrstu boje

koja se kod papira ili krede ili neeg slinog oznaava kao bela, ali emoba tada morati da idemo zaobilaznim putem. Najpre, ako se usudimoda priemo beloj boji moramo da kaemo sebi: Belo nas vodi ka svet-losti kao takvoj. Da bismo ovaj oseaj sasvim izgradili nije potrebnonita drugo da uradimo, nego samo sebi da kaemo: Polarna kopijabelog je crno.

23


24/239

Uopte vie ne sumnjamo u to da je crna boja tmina; na taj nainemo veoma lako moi da identifikujemo belu boju kao svetlinu, kaosvetlost kao takvu. Ukratko, kada itavo posmatranje podignemo donivoa oseajnosti, onda emo i pronai unutranju vezu izmeu beleboje i svetlosti. Ta emo pitanja jo dublje razmatrati narednih dana.

Kada sami razmiljamo o svetlosti, i ako pokuamo da se ne drimoNjutnovog bauka, ve stvari posmatramo nepristrasno, onda emo reisebi: Mi ve vidimo boje. Izmeu bele koja se pojavljuje kao boja i svet-losti, mora da postoji neto sasvim posebno. Stoga emo isprva iskljui-ti pravu belu boju. Ali nae je znanje o drugim bojama drugaije negoo svetlosti kao takvoj. Zapitajte se jednom da li Vi u stvari opaate svet-lost. Sigurno je da ne biste ni opazili boje kada niste u osvetljenoj pros-toriji. Svetlost je ta koja Vam omoguuje da opazite boje; no ipak ne

moete rei da i svetlost opaate na isti nain kao i boje. Pa, svetlost se isama nalazi u prostoriji u kojoj opaate neku boju. Ona se nalazi u biusvetlosti i omoguava opaanje boja. No, mi svetlost ne vidimo na nainna koji vidimo crvenu, utu ili plavu boju. Svetlost je svugde gde jeosvetljeno, ali samu svetlost mi ne vidimo. Nju moramo fiksirati zaneto ako elimo da je vidimo. Mora se fiksirati i mora se reflektovati.Boja je na povrini stvari, svetlost pak, - ne moemo rei da je onaprivrena za neto - svetlost je neto skroz - naskrz fluktuirajue. I misami kada se jednog jutra probudimo, i kada nas svetlost proima i

obasjava, tada se oseamo kao u svom pravom biu, oseamo unutra-nju srodnost svetlosti sa naim pravim biem. A kada se nou probu-dimo u mrklom mraku, oseamo da ne moemo da dopremo do svogpravog bia, tu smo na neki nain uvueni sami u sebe, ali smo silomprilika postali neto to se smo ne osea kao u svom elementu. Takoeznamo da ono to dobijamo od svetlosti jeste zapravo dopiranje dosamog sebe. Nije istina da to ne poseduje slep ovek. On je organizovanna takav nain, a to zapravo i zavisi od organizacije. Prema svetlosti

imamo takav odnos kakav nae Ja ima prema svetu, no ipak ne sasvimisti. Jer ne moemo rei da time to nas svetlost ispunjava dolazimo doJa. Meutim, svetlost je neophodna da bi doli do ovog Ja, poto smoljudi koji vide.

O emu se tu zapravo radi? U svetlosti za koju smo rekli da se post-avlja u beloj boji (njihov unutranji odnos upravo elimo i da otkri-jemo) nalazi se neto to produhovljuje, to nas dovodi do naeg sopst-venog duha. Nae Ja, tj. nae duhovno, je u vezi sa ovom prosve-tljenou.

24


25/239

Kada uzmemo ovo oseanje (sve ono to ivi u svetlosti i boji moramoshvatiti kao oseanje) onda emo rei: To je razlika izmeu svetlosti ionoga to u Ja ivi kao duh. No svetlost nam daje neto od svog sopst-venog duha. Na taj nain emo putem svetlosti doiveti da se nae Jamoe zapravo na svetlosti doiveti iznutra.

Ako sve ovo samemo, ne moemo rei nita drugo sem da je Jaduhovno, ali se mora duevno doiveti, ono se doivljava duevno na tajnain to se osea prosvetljeno. Sada ete videti kako to izgleda kadasve ovo obuhvatimo jednom formulom:

Belo ili svetlost predstavlja duevnu sliku duha.

Prirodno je da sam Vam ovaj trei korak morao sastaviti iz istog

oseaja. Pokuajte sada, kada imamo ovu formulu, da se to vie udubiteu stvar; videete da neega zaista ima u tome:

Zeleno predstavlja mrtvu sliku ivota,

boja breskvinog cveta predstavlja ivu i prirodnu sliku due,

bela ili svetlost predstavlja duevnu sliku duha.

A sada preimo na crnu boju ili tamu. Ve sami shvatate da o belojboji i o svetlom, o svetlosti, mogu da govorim u vezi sa njenim meu-sobnim odnosom s tamom, s crnom. Uzmimo, dakle, sada crnu boju.Pokuajte sada neto da zaponete sa crnom bojom, s tamom! Netomoete zapoeti. Bez sumnje je veoma lako nai u prirodi crnu boju kaobitnu osobenost neega, kao to je zelena boja bitno svojstvo biljaka.Dovoljno je da pogledate samo ugalj. I da biste sebi jasnije predstavilito da je crna boja u vezi sa ugljem, zamislite da ugalj moe biti sasvim

svetao i proziran: onda bi on svakako bio dijamant. Toliko je crna bojaznaajna za ugalj, da bi on, kada ne bi bio crn nego beo i proziran, biodijamant. Tako je sutinski bitna ta crna boja za ugalj da ugalj itavosvoje bivstvo duguje upravo crnoj boji. Dakle, ugalj svoje tamno, crno,ugljeno postojanje duguje upravo crnoj boji u kojoj se pojavljuje. Na istinain kao to biljka ima svoju sliku u zelenom, tako i ugalj ima svojusliku u crnoj boji.

25

Tabla 2

Tabla 2


26/239

Smestite sada sebe samog u crno sve je oko Vas apsolutno crno -crna tama - tu, u toj crnoj tami, jedno fiziko bie ne moe nita uiniti.Kada biljka postaje ugalj iz nje se potiskuje ivot. Dakle, crna boja vepokazuje da joj je ivot stran, da joj je on neprijatelj. To se pokazuje naprimeru uglja, jer kada se biljka ugljenie postaje crna. ivot? U crnoj

boji se ne moe nita uiniti. Dua? Ona iezne kada je ovo stranocrno u nama. No duh cveta, duh moe prodreti kroz to crno, duh moetu unutra da deluje.

Moemo rei: Kada belu povrinu oslikavate crnom bojom, ondatom crnom bojom (pokuajte samo jednom da dokaete crno-belu-um-etnost; tj. svetlo-tamno na podlozi; jo emo se vratiti na to) zaistaunosite duh u ovu belu povrinu. Upravo potezom crne boje, crnompovrinom produhovljavate belu boju. Duh moete uneti u crnu boju.

Meutim, to je i jedino to se moe uneti u crnu boju. Time dobijateformulu:

Crno predstavlja duhovnu sliku mrtvog.

Sada smo u vezi sa objektivnom sutinom boja dobili jedan udankruni tok. Ako sebi predstavimo ovaj kruni tok, uvek pred sobom uboji vidimo sliku. Boja zapravo nije nita realno, ve je samo slika.Jednom je slika mrtvog, jednom slika ivota, slika due, slika duha (vidi

crte). Kada tako idemo u krug dobijamo sledee: crna boja - slika mrt-vog; zelena - slika ivota; boja breskvinog cveta - slika due, bela boja -slika duha. I ako bih hteo za sve to da naem re koja opisuje odgovara-jue svojstvo - a to je pridev, onda od prethodno navedenog proistiesledee: crno je duhovna slika mrtvog; zeleno je mrtva slika ivota; bojabreskvinog cveta je iva slika due; bela je duevna slika duha.

U ovom krugu dobio sam mogunost da skrenem panju na osnovneboje: crnu, belu, zelenu i boju breskvinog cveta i to na taj nain da mi

prethodno pomenuto daje pridev za sledee: crno je duhovna slikamrtvog; zeleno je mrtva slika ivota; boja breskvinog cveta je iva slikadue; belo je duevna slika duha.

Uzmem li dakle carstvo prirode: carstvo mrtvog, carstvo ivog,carstvo due, carstvo duha, onda se uzdiem - isto kao to se od mrtvoguzdiem do ivog, do duevnog; duhovnog - tako se uzdiem i ovde:crno, zeleno, boja breskvinog cveta, belo. Vidite, isto kao to se istinskimogu uzdignuti od mrtvog kroz ivot do duevnog i duhovnog, i kao

26

Tabla 2

Tabla


27/239

to tu imam istinski svet oko sebe, tako istinski imam i svet oko sebe u

njegovim slikama i to tako to se uzdiem od crne preko zelene i bojebreskvinog cveta do bele. Zaista, to je toliko stvarno, kao to su iKonstantin i Ferdinand i Felix, itd. stvarni preci, kao to se mogu uzdiza-ti kroz ovo rodoslovno stablo, isto tako stvarno mogu se uzdizati krozslike i dobiu slike ovog rodoslovnog stabla. Dok god je ovek duhovnobie pred sobom imam jedan svet: mineralno, biljno, ivoti-njsko,duhovno carstvo. Uzdiem se kroz stvarnosti; no sama priroda mi dajeslike tih stvarnosti. Priroda oslikava sebe samu. Obojeni svet nije stvar-nost, obojeni svet je ve u prirodi i sam slika: a slika mrtvog je crna boja,slika ivog je zelena, slika duevnog je boja breskvinog cveta, slika duhaje bela boja.

Ovo nas uvodi u boju u odnosu na njenu objektivnost. To smo mor-ali danas zakljuiti da bismo mogli da idemo dalje, kako bismo i prodrliu prirodu boje, u njenu sutinu. Jer nita ne vredi kada se kae da je bojasubjektivni utisak. To je za boju sasvim svejedno. Zelenoj je sasvim sve-jedno da li se tu prolazi, ili smo se izbeili na nju; meutim, nije jojsvejedno, kada ivot daje sebi svoju sopstvenu boju i kada se on prov-

lai kroz mineralno i u cvetu se pojavljuje kao obojeno itd.; kada seivot pojavi u svojoj sopstvenoj boji, on se spolja mora oslikati kao zelen.I to je neto to je objektivno. Da li zurimo u to ili ne, to je neto sasvimsubjektivno. Ali objektivno je da se ivot, kada se pojavljuje kao ivot,mora pojaviti u zelenoj boji, on se mora naslikati kao zelen.

Da, to je ono to sam danas hteo da kaem [praznina u tekstu].Dakle, sutra u pola devet nastavljamo sa daljim predavanjima o

uenju o bojama.

27

Tabla 2


28/239

O B I U B O J A

Drugo predavanje, Dornah, 7. maj 1921.

Slikovno bie i sjajno bie boja

Jue smo pokuali da na neki nain obuhvatimo bie boja i na tomputu smo pronali: belu, crnu, zelenu i boju breskvinog cveta. I pro-nali smo ih tako da moemo rei: Ove boje su slike, i one su prisutneunutar sveta s karakterom slike. No, videli smo da se govori o tome daneto drugo mora na neki nain da uhvati ono sutinsko kako bi nastaoslikovni karakter boje. Videli smo npr. da mrtvo mora da uhvati ivo, dabi u mrtvom onda nastala slika ivota - zelena boja. Danas bih jo jed-nom poao od onoga to smo jue dobili kao rezultat i to tako to emouspostaviti razliku izmeu onoga koji prima i onoga koji daje, onoga ukome se stvara slika i onoga koji naputa sliku. Sada u Vam prikazatisledee stepenovanje: Razlikujem - razumeete izraz kada uzmete uobzir sve ono to smo jue uinili -, dakle, razlikujem onoga koji bacasenku i onoga koji svetli. Ako je taj koji baca senku - duh, onda duhprima ono to mu se dobacuje; ako je onaj koji baca senku duh i ako jeonaj koji svetli - ini se da je to protivreno, ali zapravo nije -, i ako jeonaj koji svetli mrtvo, onda se u duhu gradi kao slika mrtvog, kao to

smo videli, crna boja [pogledaj emu]. Ako je onaj koji baca senkumrtvo i ako je onaj koji svetli ivo, kao kod biljaka, onda se, kao to smovideli, obrazuje zelena boja. Ako je onaj koji baca senku ivo, a onaj kojisvetli duevno, onda se, kao to smo videli, kao slika obrazuje bojabreskvinog cveta. Ako je onaj koji baca senku duevno, a onaj koji svet-li duh, onda se kao slika obrazuje bela boja.

Dakle, primeujete da smo dobili ove etiri boje s karakterom slike.Tako da moemo rei: Imamo onoga koji baca senku, onoga koji svetli i

dobijamo sliku. Ovde, znai, dobijamo etiri boje - samo to morate ibelu i crnu da raunate kao boje - ovde dobijamo etiri boje sa slik-ovnim karakterom: crnu, belu, zelenu, boju breskvinog cveta.

28


29/239

Onaj koji baca senku Onaj koji sija SlikaDuh Mrtvo CrnaMrtvo ivo Zelenaivo Duevno Boja breskvinog cvetaDuevno Duh Bela

E pa kao to znate, postoje i druge takozvane boje za koje takoemoramo pronai njihovo bie. Njega emo pronai tako to se neemosluiti apstraktnim pojmovima, nego emo se uz pomo oseajapribliiti itavoj stvari, i onda ete videti da smo doli do izvesnogoseajnog shvatanja drugih boja, kada sebi predstavimo sledee.

Zamislite mirnu belu boju. elimo da ovu belu, ovu mirnu belu boju,osvetlimo razliitim bojama sa dve razliite strane. S jedne strane emo

osvetliti ovu mirnu belu utom bojom; a sa druge strane plavom. Dakle,morate sami sebi da predstavite da ovde imamo mirnu belu i da emoovu mirnu belu boju - to moe da bude i umirujue bela prostorija - sjedne strane osvetliti utom, a sa druge strane plavom bojom. Tadadobijamo zelenu. [nacrtano je].

Dakle, na ovaj nain dobijamo zelenu boju. Mi zaista moramo ovajpostupak sebi staviti tano pred duu: Imamo mirnu belu koju emo saobe strane osvetliti, i to sa jedne utom, a s druge strane plavom idobiemo zelenu boju, koju smo ve pronali na drugi nain.

Vidite, kada se kreemo kroz ivo nastajanje boje ne moemo na istinain na koji smo traili zelenu boju da traimo i boju breskvinog cveta.Boju breskvinog cveta moramo traiti na neki drugi nain. Ako zaelimoda je pronaemo, mogli bismo to uraditi na sledei nain. Zamislitesada ovu situaciju: Ovde u naslikati crnu boju, ispod nje belu, zatimopet crnu, pa belu i sve tako dalje, crnu, belu . Meutim, zamislite sadada ova crna i bela boja ne miruju, nego se kreu, slivaju jedna u drugu.Dakle, to bi bilo suprotno od onog gore navedenog: tamo sam imao

mirnu belu boju, koju sam osvetlio s obe strane tako da je samo osvetljen-je bilo neprekidno delatno s leve i desne strane (uta i plava). Sadauzimam crnu i belu. Sigurno je da to sada ne mogu odmah naslikati, alizamislite da se ove dve boje slivaju jedna u drugu. I kao to sam ranije sleve i desne strane osvetljavao utom i plavom, zamislite onda da krozovu neprestanu igru crne i bele boje bljesne, sine, crvena boja. Dobiobih neto kada bih jednostavno razmazao boje. Kada bih mogao da iza-

29

Tabla 3

Tabla 3gorepoludesno

Tabla 3goresredina


30/239

berem pravu nijansu, onda bih u ovim prelivima crne i bele boje, kojesam osvetlio crvenom, dobio boju breskvinog cveta.

Vidite kako moramo da traimo sasvim razliite naine za dobijanjeboja. Jednom moramo uzeti mirnu belu boju - dakle u skali koju ovdeve imamo, moramo jednu od slikovnih boja uzeti kao osnovu, a dve

druge boje koje jo nemamo moramo osvetliti. Meutim, ovde moramodrugaije postupiti. Ovde moramo uzeti dve boje koje imamo - crnu ibelu, moramo ih pokrenuti, a onda moramo uzeti boju koju jo nismoimali, naime crvenu boju, i njome osvetliti belu i crnu koje se kreu.Time primeujete jo neto dok posmatrate ivot. Zeleno sreete uprirodi; boju breskvinog cveta zapravo sreete samo - po mom miljenju,kao to sam jue objasnio -, samo kod sasvim zdravog oveka, zdravogduevnog oveka u njegovom organizmu. Rekao bih da u slikarstvu ne

dobijamo tako lako mogunost da predstavimo ovu nijansu boje. Jervidite i sami, ona bi se u stvari mogla predstaviti samo onda kada bipokrenuli belu i crnu, a onda ih osvetlili crvenim sjajem. Dakle, moraobi se zapravo naslikati itav proces. Taj proces se odvija i u ljudskomorganizmu; u njemu nikada nema mira, sve je u pokretu i samim timupravo u inkarnatu nastaje ova boja o kojoj govorimo. Meutim, ovuboju moemo samo priblino dostii. Samim tim je i veina portretazapravo samo maska, jer se dakle ono to zaista postoji kao inkarnat, uosnovi moe prikazati samo priblino uz pomo razliitih pokuaja;

meutim, tu boju bismo mogli dostii samo kada bi imali neprestanoslivanje crne i bele boje koje bi prozraili, osvetlili, crvenom.

Pokazao sam Vam iz same sutine stvari bitnu razliku u odnosu naobojeno. Pokazao sam Vam kako se moemo sluiti bojama koje imamokao slikovne boje; kako jednom moemo da upotrebimo mirnu beluboju, i na taj nain to je dvema bojama koje jo nemamo osvetljavamo,dobijamo drugu slikovnu boju, zelenu.

Dakle, moemo uzeti i dve boje, belu i crnu, koje se pokreu jedna u

drugoj, i njih osvetliti bojom koju jo nemamo i dobijamo drugu boju,boju breskvinog cveta. Znai na sasvim razliiti nain dobijamo zelenui boju breskvinog cveta. Jednom nam je kao sjaj potrebna crvena, drugiput uta i plava. Sada emo moi i dalje da idemo ka biu obojenog, akorazmislimo jo o neemu.

Ako uzmemo u obzir boje koje smo jue pronali, onda moemo reisledee: Zelena nam doputa, zapravo uvek putem svog sopstvenogbia, da se njom bavimo u odreenim granicama. Zelena se na neki

30


31/239

nain ograniava; nama nije antipatino kada obojimo neku povrinuzelenom i ograniimo je. No, zamislite da ste to uradili s bojom breskvi-nog cveta. Sigurno je da se to ne moe spojiti sa slikarskim oseajem:ograniena boja breskvinog cveta. Ova boja se moe preneti zapravosamo kao raspoloenje, a da se ne reflektuje na granice, da se ni ne

pomilja na to da postoje granice. To se ve moe i doiveti, kada seposeduje oseaj boje. Na primer, pomislite na neto zeleno: mogu sezamisliti kartaki stolovi presvueni zelenom bojom. Poto je kartanjeogranieno pedantna delatnost, neto u sutini malograansko, lako seneto ovako moe zamisliti - prostorija sa zeleno presvuenim stolovi-ma. Ali mislim da bi ovek naprosto pobegao, kada bi ga neko pozvaona partiju taroka, a da su stolovi pritom presvueni u lila. Meutim, ujednoj lila sobi na primer, u kojoj je itav nametaj tapaciran u lila, u njoj

bi se moglo, rekli bismo, govoriti mistino, u najboljem i najgoremsmislu. Boje u ovakvom kontekstu nisu dodue antimoralne, ali suamoralne. Dakle primeujemo da iz prirode same boje neto sledi, daboje imaju unutranji karakter na osnovu kojeg se i zelena moeograniiti, a lila boja breskvinog cveta tj. inkarnat mogu se rasplinuti uneodreenom.

Pokuajmo sada da sa ove take gledita obuhvatimo boje koje namjue nisu stupile pred duu. Uzmimo utu boju. Uzmimo itavounutranje bie ute boje kada neku povrinu obojimo ovom bojom.

Pa vidite i sami, uta boja na povrini koja je ograniena, zaista odbija,u principu je to nepodnoljivo, za nekoga ko poseduje oseaj za umet-nost. Dua ne podnosi utu povrinu koja je ograniena. Onda se mora-ju ti granini delovi obojiti manje uto, zatim jo slabije uto, ukratko,u sredini se mora imati puno uta, koja e da isijava ka slaboj utoj boji[nacrtano je]. U osnovi se uta ne moe zamisliti nikako drugaije, kadaovek eli da je oseti iz njenog sopstvenog bia. uta mora da zrai, onau sredini mora biti punija, mora da zrai, mora da se iri, a prilikom

irenja mora da postaje sve manje zasiena, mora da postaje slabija. Toje, rekao bih, tajna ute boje. Kada bi ograniili utu boju to bi bilo istokao kada bi hteli da ismejemo bie ute boje. ovek je uvek odgovoranza to kada se ogranii uta boja. Ne govori uta da treba da se ogranii,jer ona ne eli da bude ograniena, ona eli nekuda da zrai. Dodueuskoro emo pogledati jedan sluaj u kome uto dozvoljava da budeogranieno, ali e nam upravo taj sluaj pokazati kako je nemogue

31

Tabla 3ispodbojabreskvi-nog cveta

Tabla 3

goredesno


32/239

ograniiti utu kao takvu, uzimajui u obzir njeno unutranje bie. Onaeli da zrai.

Meutim, uzmimo plavu boju. Zamislite plavu povrinu - ravnomer-no obojenu. Moe se zamisliti takva plava ravnomerno obojena povrina,ali u njoj ima neto to nas vodi u vanljudsko. Kada Fra Aneliko ravno-

merno oslikava povrinu plavom bojom, on na neki nain prizivanadzemaljsko u zemaljsku sferu. U tom sluaju on sebi moe i da doz-voli da ravnomerno oslika povrinu plavom bojom, kada puta danadzemaljsko prodire u zemaljsko. On ne bi dopustio da u sferi ljud-skog ima ujednaenu plavu povrinu; jer plava kao takva svojim sopst-venim biem, svojim karakterom, ne doputa glatku plavu povrinu. Tumora da se umealo neko boanstvo, ako je plava boja zaista ravnomer-no obojena. Plava boja je po svom biu ista suprotnost od ute. Naime,

ona zahteva da sa ruba zrai ka unutra. Ona zahteva da na rubu budenajzasienija, a ka unutranjosti sve manje [nacrtano je]. Kada plavunacrtamo na krajevima, zasienije (jae), a u unutranjosti manjezasieno, onda se plava nalazi u svom prasvojstvenom elementu. Timese i razlikuje od ute. uta tei da je u sredini najzasienija, a onda segubi prema rubu. Plava se zgunjava na svojim granicama, tee u sebisamoj, da bi tako napravila neku vrstu nasipa oko svetlije plave. Time seova plava otvara u svojoj prasvojstvenoj prirodi.

U svim ovim sluajevima dolazimo do, rekao bih, oseaja, enji koje

dua ima kada se susree s bojama. I kada su oni ispunjeni, tj. kada imslikar zaista izae u susret, dakle kada on slika tako da slika iz same boje,ono to boja sama zahteva, kada on dakle misli: sad si umoio etkicu uzeleno, sad mora biti pomalo i malograanin i naneti zelenu boju sotrim dlaicama; kada misli: Sada slika utom, koju mora pustiti dazrai, te se mora premestiti u duh, u duh koji zrai, kada slikar dokslika plavom misli: Uvlaim se u sebe samog, uvlaim se u sopstvenuunutranjost i oko sebe na neki nain stvaram koru, tako i slikam dajui

plavoj neku vrstu kore - onda on i ivi u unutranjosti boje, onda na slicii slika ono to dua zapravo mora da eli kada se predaje biu boje.Kada se zae u umetnost mora se uzeti u obzir ono to modifikuje

itavu stvar. Ovde Vam crtam krugove koje u obojiti. Ovde se naravnomogu nacrtati i druge figure, drugi prikazi. Tada bi se npr. kada sepoinje crtati uta, rekli bismo, prvo crta nekako usko, a onda seproiruje, te e uta na poetku drugaije da zrai nego kasnije, kadase proiri. No uto uvek mora da nadsja neto drugo,

32

Tabla 3sredins

desno

Tabla


33/239

dok plava uvek mora biti smetena na jedno mesto gde se stvari naneki nain skupljaju u sebi samima. Crvena boja, rekao bih, predstavlja

izmirenje ove dve.

Moemo crvenu boju potpuno obuhvatiti na nekoj povrini. Najboljeemo obuhvatiti crvenu, ako je razlikujemo od boje breskvi-nog cvetau kojoj se tavie, kao to smo ranije videli, ona na neki nain nalazi kaosjaj. Uzmite sada obe nijanse jednu pored druge, priblinu boju breskvi-nog cveta i crvenu. Ako dopustite da crvena boja svojim biem zaistadeluje na duu, kako Vam je onda? Da li se oseate tako da kaete sebi:Ova crvena deluje na mene kao mirno crvenilo. to se tie boje breskvi-nog cveta, to nije sluaj. Ona eli da se razdvoji, eli dalje da se proiri[nacrtano je]. To je fina razlika izmeu crvene i boje breskvinog cveta.

Boja breskvinog cveta tei da se razlije, eli da postane sve tanja i tanjasve dok ne ispari. Crvena boja ostaje, ali deluje samo kao povrina; onane eli da zrai, niti da ukraava; ne eli da zrai niti da se zgusne, onaostaje; ostaje u mirnom crvenilu; nee da se razie, ona opstaje. Lilaboja breskvinog cveta, inkarnat, zapravo se ne odrava, ona eli da jeuvek iznova oblikuju jer hoe da ispari. To je razlika izmeu ove bojebreskvinog cveta koju smo ve imali i crvene boje koja spada u one bojekoje jo nismo imali. Meutim, sada imamo zajedno tri boje: plavu,

crvenu i utu.Jue smo pronali etiri boje: crnu, belu, boju breskvinog cveta izelenu, sada se ispred nas nalaze crvena, plava i uta i pokuali smo dase oseajno uivimo u ove tri boje, i da vidimo kako te boje utiu nadruge: pustili smo crvenu da utie na crnu i belu koje su u pokretu;utu i plavu na mirnu belu, i lako emo pronai razliku, ako se upusti-mo u ono to nam je stupilo pred duu. Kod boja koje smo jue pronalinemamo mogunost da napravimo takvu razliku koju smo sada napravi-

33

Table 3+4

Tabla 4gore levoi polulevo


34/239

li kod ute, plave i crvene. Danas smo bili primorani da pustimo da secrna i bela, u sebi konsolidirane, pretapaju jedna u drugu, poto smostvarali boju breskvinog cveta. No morali smo to uiniti jer su crna ibela slike koje se mogu pretapati jedna u drugu, te i mi to moramodopustiti. I boju breskvinog cveta moramo pustiti. Ona isparava sama

od sebe, a mi ne moemo s njom nita zapoeti, nemoni smo prednjenim nestajanjem. Ali ni ona sama ne moe nita da uini: u njenojprirodi je da tako iezava. U prirodi zelene boje je da sebi stvara granice.Meutim, boji breskvinog cveta ne uspeva da samu sebe diferencirave ona ostaje ista kao crvena. Ona ne eli da se diferencira, jer bi se onai kao takva uzdigla i isparila. Ona bi odmah nala ravnoteu. Ako zamis-lite boju breskvinog cveta i na njoj takve grumene [nacrtano je], to bibilo grozno, zar ne! Ona bi smesta te grumene rastvorila, jer boja

breskvinog cveta stremi ka istovetnom, ujednaenom skladu. Ako bi uzelenoj boji bila jo jedna druga zelena, to je onda stvar za sebe. Zelenaje takva da eli da bude ravnomerno naslikana i da se ogranii. Nemoemo da zamislimo svetleu zelenu boju. Zar ne, moete da zamis-lite zvezdu koja svetli, ali svetleu abu ne moete; bilo bi to sasvimprotivreno abi; ako bi svetlela. E pa, to je sluaj i sa bojom breskvinogcveta i sa zelenom.

Ako elimo da spojimo crnu i belu boju, onda ih moramo pustiti dase slivaju jedna u drugu kao slike i to kao slike koje se kreu. To je sas-

vim drugaije kod ove tri boje koje smo danas pronali.Videli smo: uta po svojoj prirodi na rubovima postaje sve slabija i

slabija, ona eli da zrai; plava eli da se zaustavlja u sebi, dok crvena elida ostane ista, da nema granice, ali da deluje kao ujednaeno mirnacrvena boja. Ona ne eli, ako se smem tako izraziti, ni da zrai niti da sezaustavlja, ona eli da u sebi ravnomerno deluje, eli da dri sredinuizmeu zraenja i zgunjavanja i izmeu zgunjavanja i razlivanja. To jebie crvene boje.

Dakle vidite, postoji osnovna razlika izmeu onoga to u neku rukuili miruje ili se pokree, miruje kao zelena ili se pokree kao lila, i onogato je zatvoreno kao crna i bela boja. Ako elimo nekako da sastavimote boje, moramo ih sastaviti kao slike. Kod ostalih boja koje smo pronali,kao to su crvena, uta i plava (crvena, uta i plava po svojoj delatnosti,unutranjoj pokretljivosti), one se razlikuju od unutranje pokretlji-vosti lila boje. Lila eli da se rastopi (to nije unutranja pokretljivost),ona eli da iezne. Crvena je dodue mirna, to je pokret koji se umirio,

34

Tabla 4sredina

polulevo


35/239

meutim mi ne moemo da se umirimo na jednoj taki, kada posma-tramo ovu boju: elimo da crvena bude kao povrina, kao ravnomernapovrina, ali bez granica. Kod ute i plave smo videli kako tee da sediferenciraju jedna u drugoj.

Crvena, uta i plava su drugaije nego crna, bela, zelena i boja

breskvinog cveta. To vidite iz ovoga: crvena, uta i plava imaju, za raz-liku od boja koje imaju slikovni karakter, one imaju jedan drugaijikarakter, i ako uzmete u obzir ono to sam rekao o njima, onda eteuvideti da je opravdana re koju upotrebljavam za drugaiji karakterovih boja. Crnu, belu, zelenu i boju breskvinog cveta nazvao sam slika-ma, slikovnim bojama. Boje: utu, crvenu i plavu zovem sjajnim bojama.Crna, bela, zelena i boja breskvinog cveta nastaju kao slike. U utoj,plavoj i crvenoj stvari zablistaju; stvari pokazuju svoju povrinu, one

sjaje. To je bie i razlika u obojenom:Crna, bela, zelena i boja breskvinog cveta imaju slikovni karakter,one neto oslikavaju. U utoj, plavoj i crvenoj neto sija.

uta, plava, crvena: to je spoljanja strana sutinskog. Zelena, bojabreskvinog cveta, crna, bela su uvek baene slike, one su uvek neto sasenkom.

Moemo zakljuiti: crna, zelena, boja breskvinog cveta i bela boja suu najirem smislu boje senke. Senka duha u duevnom je bela boja.Senka mrtvog u duhu je crna boja. Senka ivog u mrtvom je zelena boja.

Senka duevnog u ivom je boja breskvinog cveta. Senke ili slike suneto srodno.

Nasuprot ovome, u plavoj, crvenoj, utoj imamo posla s neim tosvetli, a ne sa senkom, sa neim kod ega se bie javlja spolja. U prethod-nom sluaju imali smo slike ili senke. Nasuprot tome, u crvenoj, plavoji utoj boji imamo neto to predstavlja modifikaciju svetleeg. Zbogtoga ih nazivam sjajem. U njima na neki nain zasijaju, zablistaju stvari.Zbog toga ove boje po svom sopstvenom biu u sebi sadre prirodu

svetleeg: uta sija prema spolja, plava sija ka unutra - ona skuplja svojezrake, crvena ima u sebi neutralizaciju obe pomenute boje - ona ravno-merno zrai. Kada ovo ravnomerno zraenje osvetljava belu i crnu kojese pokreu, onda nastaje boja breskvinog cveta. Kada u mirno belo sjedne strane sija uta, a s druge plava, onda nastaje zelena boja.

Vidite, ovde se sreu stvari koje fizika - moete uzeti u obzir sve tofizika danas daje o bojama - haotino, sasvim haotino mea. Tu se jed-nostavno zapisuje skala: crvena, narandasta, uta, zelena, plava, indi-

35


36/239

go, ljubiasta. Ne misli se o tome ta se tu mea: u crvenoj recimo sjaj.Ako idemo redom skalom, videemo da ono to sija nestaje sve vie ivie i tada ulazimo u jednu boju, u sliku, u boju senke - zelenu. Buduida prelazimo na plavu boju, opet stiemo do sjaja, ali koji je sada supro-tan od ovoga, dolazimo do sjaja koji se zaustavlja. Potom moramo pot-

puno izai van granica fizikog, izvan obine skale boja, da bi doli doonoga to se zapravo ne moe nikako drugaije zamisliti nego u pokre-tu. Kada crvena osvetli, zablista na crnoj i beloj, onda nastaje bojabreskvinog cveta.

Ukoliko uzmete uobiajenu emu fiziara, onda morate rei: Pa da,crvena, narandasta, uta, zelena, plava, indigo, ljubiasta. Vidite, ovdeizlazim iz jednog sjaja, ulazim u pravu [slikovnu] boju, zatim opet pro-lazim preko sjaja da bih tek sada [opet] doao do [slikovne] boje.

E, kada bih sada tu traku okrenuo da ne bude onako kao to je nafizikom planu ve onako kako je u sledeem, viem svetu, kada bihtoplu stranu spektra i hladnu stranu spektra okrenuo tako da bih tozapravo naslikao ovako [pogledati crte]: crvena, narandasta, uta,zelena, plava, indigo, ljubiasta; kada bih ono to je kod trake bojarasprostranjeno po jednoj liniji spojio, onda bih dobio [go-re] mojuboju breskvi-nog cveta. Dakle, opet se vraam boji. Boja gore, boja dole,sjaj desno, sjaj levo; samosu jo kao tajanstvene

ostale osnova za drugeboje, crna i bela boja. Vidite, kada bih sada sbelom bojom iao [odoz-do na gore], ona bi sezaustavila u zelenoj, i tubi se susrela s crnom[odozgo na dole] i u sre-

dini bi se one sukobile:putem crvenog sjaja onee dobiti boju breskvi-nog cveta. Dakle moramda zamislim belu i crnuboju koje zahvataju jednadrugu i stapaju se jedna udrugu, i na taj nain u

36

Tabla 4levo

Tabla 4krug

Tabla 4


37/239

dobiti komplikovani sastav boja koji bojama odgovara mnogo vie odonoga to moete nai u knjigama fizike.

Dakle kaemo sjaj, no sjaj nam pokazuje da neto sija. ta to ondasija? Pa vidite, kada imamo utu boju, onda je potrebno samo sledee -ali to morate ispitati samo oseajem, a ne putem apstrakovanog razuma

- dakle, morate to sebi staviti pred duu, potrebno je dakle da sami sebikaete: Kada prihvatam utu boju, ona me zapravo tako pogaa da nas-tavlja da ivi u meni. uta nastavlja da ivi u meni. Razmislite, uta nasini vedrim. A biti vedar znai u osnovi ispuniti se veom unutra-njomduevnom ivahnou. Mi dakle, zahvaljujui utoj boji, postajemoblii svome Ja. Drugim reima, postajemo produhovljeni. Ako dakleuzmemo utu u njenom prabiu kako se ona rasplinjava ka spo-ljanosti,i kada zamislite da ona dakle sija, jer je sama po sebi sjaj, i kada u Vaoj

unutranjosti zasija kao duh, onda ete morati rei:uta boja je sjaj duha.Plava, ona to se saima, zgunjava u sebi samoj, to se sama u sebi

odrava, plava je sjaj duevnogCrvena, to ravnomerno ispunjavanje prostora, to je sjaj ivog.Zelena je slika ivoga, a crvena je sjaj ivog. To Vam se veoma lepo

pokazuje kada pokuate da pogledate crvenu boju na beloj povrini,prilino zasienu crvenu; potom brzo sklonite pogled i vidite zelenuboju kao kopiju, istu povrinu kao zelenu kopiju. Crvena zrai u Vama,

ona stvara svoju vlastitu sliku u unutranjosti. No, ta je slika ivog uunutranjosti. Morate je umrtviti da biste dobili sliku. Slika ivog je zel-ena boja. Nije uopte udno da crvena kao sjaj, kada sija u Vama, dajezelenu kao svoju sliku.

Dakle ovako dobijamo upravo ove tri sasvim razliite prirode boja.To su aktivne prirode boja. To je ono to sija, to je na neki nain u svombiu diferencirano; ostale boje su mirne slike. Ovde imamo neto toima svoju analogiju u kosmosu. U kosmosu imamo suprotnost zodi-

jakih slika koje su mirne slike, i ono to diferencira kosmos u viduplaneta. To je samo poreenje, ali poreenje koje je zaista obrazloeno.Moemo rei: u crnoj, beloj, zelenoj i boji breskvinog cveta imamoneto to deluje kao umirujue. ak i kada se kreu, kada se stapajujedna u drugu, ak i onda su u unutranjosti mirne, kao kod crno-beleu boji breskvinog cveta. U tri nijanse boja, u crvenoj, utoj i plavoj,imamo neto to se unutra pokree, neto planetarno. Zvezde nekret-nice u crnoj, beloj, boji breskvinog cveta i zelenoj, planetarno u utoj,

37

Tabla 4

Tabla 4

desno


38/239

plavoj i crvenoj. uta, plava i crvena nijansiraju druge boje. uta i plavanijansiraju belu u zelenu boju; crvena nijansira boju breskvinog cvetai to tako to osvetljava belu i crnu koje deluju jedna u drugoj.

Ovde upravo vidite kosmos boja. Vidite svet kao boju u njenommeusobnom delovanju i vidite da zaista moramo prii bojama ako

hoemo da izuavamo zakonitost obojenog. Mi ne treba da skrenemosa boje na neto drugo, ve moramo da ostanemo u samoj boji. I akoshvatamo boje onda stiemo do toga da u samim bojama vidimo ono topredstavlja njihov meusobni odnos, ono to u njima sija, svetli, ono tobaca senku i daje sliku.

Razmislite ta to znai za umetnost. Imamo umetnika koji zna da kadima utu, plavu i crvenu tad na svoju sliku treba da doara neto to posvojoj unutranjosti ima aktivni karakter, to samo sebi daje karakter. A

ako on na crnoj i beloj radi sa bojom breskvinog cveta i zelenom bojom,tada zna da ve u boji daje karakter slike. Jedno ovakvo uenje o bojamaje po svojoj prirodi tako ivo da moe neposredno prei iz duevnog uumetniko. Na ovaj nain ete obuhvatiti bie boje tako da po samojboji prepoznate, takorei, ta ona eli: Prepoznaete da uta zapravoeli da u sredini bude zasiena, a da se ka krajevima razliva, jer to pred-stavlja njenu sopstvenu prirodu i znaete da morate neto da uiniteako elite da fiksirate utu boju, ako negde poelite da imate ravno-mernu utu povrinu. A ta ete to uiniti? Pa ovako, neto mora da ue

u utu, neto to utoj boji oduzima njen karakter, njenu sopstvenuvolju. utu treba uiniti tekom. Kako se uta moe uiniti tekom? Takoto e se u nju uneti neto to e joj dati teinu. Postae zlatna. Time steutu boju liili ute, na neki nain ste ostavili utu, ali ste joj oduzelinjeno bie. Neka Vam pozadina neke slike bude zlatna, tada je smeteravnomerno naneti po povrini, meutim, utoj ste dali teinu,unutranju teinu. Oduzeli ste joj njenu sopstvenu volju. Vi je vrstodrite u sebi.

Zato su stari slikari, koji su za takve stvari imali oseaj, jednostavnoznali da se u utoj boji nalazi sjaj duha. Dakle, gledali su ka duhovnom,ka sjaju duha u utoj boji. Meutim, eleli su da imaju duh ovde, na zem-lji. Morali su joj dati teinu. Ako im je podloga, kao kod imabue, bilazlatna, onda su duhovnom davali stan na zemlji, onda su na slici, na nekinain, predstavljali nebesko. I oblici su smeli izlaziti iz te zlatne pod-loge, smeli su se razvijati na zlatnoj podlozi kao neto to je tvorevinaduha. Ove stvari upravo zbog toga imaju neku unutranju zakonitost.

38


39/239

Dakle primeujete, kada s utom postupamo kao s bojom, onda onaeli od sebe same da u sredini bude zasiena i da se rastapa ka rubu. Akoelite da je ravnomerno zadrite na povrini, onda je morate metaliz-irati. I time dolazimo do pojma metalizirane boje i pojma boje zadraneu materiji o kojima emo onda sutra govoriti.

Dakle vidite, boja se najpre mora obuhvatiti u svom trenutnom kara-kteru, a tek onda se boja moe obuhvatiti na telesnom, na spoljnimstvarima. I o tome emo govoriti sutra.

Vidite time je istovremeno otvoren put onome to sam tumaio, putspoznaje: materijalnog u bojama u traci boja jednog fiziara. U princi-pu to ide i levo i desno u beskonanost, to znai u neodreeno. U duii duevnom sve se saima. Zato moramo saeti traku boja. Stoga mora-mo obuavati sebe da ne vidimo samo boju breskvinog cveta, nego i

ono pokretno u inkarnatu, obuavati se da nam se inkarnat ne poka-zuje samo na oveku, nego da u njemu i ivimo, da oseamo ispunjenjenaega tela naom duom i kao inkarnatom, jer je onda ovo ulaz, vrataka duhovnom svetu; tada ulazimo u duhovni svet. Boja je ta koja sesputa do povrine tela, ona je ta koja uzdie oveka od materijalnog ivodi ga u duhovno.

Kao to sam ve rekao, o tome emo sutra dalje razgovarati.

O B I U B O J A

Tree predavanje, Dornah, 8. maj 1921.

39


40/239

Boja i materija - slikanje iz boje

Obojeno smo razlikovali tako to smo iz bia boja dobili crnu, belu,zelenu i boju breskvinog cveta i to kao slike unutar obojenog bia kao

takvog, i morali smo da od ovog slikovnog bia boje razlikujemo onoto sam ja oznaio kao sjajno bie boje i ta sreemo u plavoj, utoj icrvenoj boji. I videli smo kako upravo plava, uta i crvena boja imaju,moe se ak rei, izvesne unutranje karakteristike volje koja se ogledau tome da su one upravo neto sjajno, blistavo. Kao to ve znate, bojuopaamo kao takozvanu boju spektra, kao to je vidimo na dugi na kojojboju opaamo kao takvu; osim toga, boju opaamo na telesnom. Takoeznamo da se moramo posluiti telima kao slikovnim bojama, njihovim

telesnim sastavnim delovima, meavinama itd. ako elimo da vebamoumetnost boje - slikarstvo. To nas onda vodi do jednog bitnog pitanjakoje je zapravo uopte uzev pitanje iji se odgovor ne moe nai nigdeu svakodnevnoj spoznaji sadanjice, a to pitanje glasi: Kako se obojenokao takvo, kao neto to smo upoznali kao fluktuirajue, bilo kao slikuili sjaj, kao bljesak, kako se ono odnosi prema telesnom, prema materi-ji? Usled ega nam se materija kao takva pokazuje u bojama?

Svi oni koji su se bavili Geteovim Uenjem o bojama moda eznati kako to pitanje zapravo nije dotaknuto ni kod Getea, uz svo

potovanje njegove spoznaje, jer sa sredstvima koja su mu stajala naraspolaganju, on jednostavno nije mogao da prodre do problema: Kakose boja fiksira na telesnom? Pa ipak je ovo pitanje i u eminentnom smis-lu pitanje umetnosti, slikarstva. Jer slikajui izvodimo takorei samiovaj fenomen, barem to se posmatranja tie. Fiksiramo boju nastojeida fiksirajui boju prouzrokujemo utisak slikarskog. Dakle upravo kadaelimo da se posmatranjem bia boje uzdignemo do slikarstva, moranas zainteresovati ova obojena pojava materijalnog bia. Poto su ve u

novije vreme fiziari zavladali biem boje posmatrajui nauku o boja-ma kao deo optike, tako nalazimo ovde, rekao bih, dostojna objanjenjanovije fizike o obojenom biu tela. Nailazimo, na primer, na doista dos-tojno objanjenje: zato je telo crveno? Telo je crveno jer je progutalosve ostale boje i reflektira samo crvenu. - Taj je odgovor dostojan novijefizike, jer je ona otprilike stvarana na logikim naelima. Po istom prin-cipu: Zato je neki ovek glup? On je glup iz razloga to je progutao svumudrost, a ka spolja zrai samo glupost. Kada se ovaj princip fizike, koji

40


41/239

je u fizici uopte uobiajen, primeni na preostali ivot, onda se, vidite,ostvaruju takve interesantne stvari.

Gete je, kao to je reeno, to se ovoga tie bio poteniji. On je slediosvoj problem dokle god mu je to bilo mogue sa sredstvima koja su mustojala na raspolaganju. U izvesnom smislu zaustavio se pred pitanjem:

Kako je to materija obojena?Dakle podsetimo se naina na koji smo doli do slikovnog karaktera

prve etiri boje s kojima smo se susreli. Videli smo da zapravo uvekimamo jedno bie koje u nekom mediju ostvaruje svoju senku ili sliku.Videli smo kako ivo stvara svoju sliku u mrtvome i kako tako nastajezelena boja. Potom smo videli kako duevno daje svoju sliku u ivom ikako time nastaje boja breskvinog cveta. Videli smo kako se duhovnooslikava u duevnom i kako na taj nain nastaje bela boja i konano

kako se mrtvo oslikava u duhovnom i tako nastaje crna boja.E sada imamo zapravo zbir onoga emu u obojenom pripada karak-ter slike. Ostalo ima sjajni karakter. Ovaj slikovni karakter sreemo uobjektivnom svetu moda najizrazitije u zelenoj boji. Crna i bela su naneki nain granine boje, koje iz tog razloga mnogi uopte vie i neposmatraju kao boje. to se tie boje breskvinog cveta videli smo da seona zapravo moe obuhvatiti samo u pokretu. Tako da najpre u zelenojimamo ono to daje istinski slikovni karakter. I time bismo imali uspoljnom svetu fiksiranu pravu boju, i to fiksiranu, kao to smo videli,

u biljnom carstvu. Dakle, u biljnom carstvu je zapravo izraen prakara-kter fiksirano obojenog kao slike. Radi se o tome da se jednom modana biljnom zelenilu najzad ispita sama sutina zelene boje. Stoga mora-mo da proirimo problem uz pomo onoga to je danas optepriznato.

Znamo iz nae Tajne nauke kako je biljno ono to se zapravo stvor-ilo za vreme prethodnog stanja metamorfoze nae Zemlje. Meutim,takoe znamo da se vrsti oblici jo nisu obrazovali. Dakle moramo

rei, da ako priemo biljnom biu imamo u biljnom neto to se prvoobrazovalo tokom prethodne metamorfoze naeg zemaljskog razvoja,a onda se to oblikovalo unutar naeg zemaljskog razvoja i mi zatimznamo da se ovo biljno za vreme starog meseevog razvoja moralooblikovati u tenom, jer vrsto kao takvo tada jo nije postojalo. to setie tenog, moemo govoriti o tome da je obojeno kao talasanjeproimalo ovo teno. Tu nije bilo potrebno neto fiksirati, jedino modana povrini. Jedino na povrini poinje teno da se pribliava vrstom.

41


42/239

Ako pogledamo ranije stanje metamorfoze nae Zemlje moemo reisebi: U stvaranju biljaka imamo posla sa fluktuirajuom zelenom bojomili uopte uzev sa fluktuirajuom obojenou i sa onim to je zapravoteni element. I tek za vreme razvoja Zemlje, kao to ste mogli videti umojoj Tajnoj nauci, mogu biljke da dobiju svoju vrstu formu, da se

ulane u mineralno. U biljnom se moe obrazovati neto to ih iniogranienim biima, a ne fluktuirajuim, tako da se tek za vreme oblik-ovanja Zemlje stvorilo ono to mi danas nazivamo biljkom. Tek tu jedakle morala boja na biljci da dobije karakter koji mi upravo na toj bilj-ci opaamo, tek tu je nastala fiksirana zelena boja.

Pa ipak, ne nose biljke - barem veina njih - na sebi samo ovu zelenuboju, ve i sami znate kako biljka kao takva tokom svoje metamorfozeprelazi u drugo bie boje, kao to recimo biljka ima ute, plave, bele

cvetove, ili moda crvene cvetove, kao i to plodovi - uzmite za primerkrastavac - kao to plodovi kad su zeleni prelaze u ukastu boju. I ovosasvim povrno posmatranje ve moe da Vam pokae ta zapravo tudeluje kada biljka poprimi neku drugu boju, a ne zelenu.

Ako li pak biljka dobije neku drugu boju a ne zelenu - primer za tomoete lako pronai, - onda je unutar onoga to stoji u vezi sa post-ankom ove druge boje u stvari Sunce, neposredna suneva svetlost.Zamislite nekad kako se biljke kada svoje cvetove ne mogu izloitiSuncu, kako se ak skrivaju, uvijaju, okreu prema njemu. I moi emo

dakle da pronaemo neku vezu, i to ve pri samom posmatranju,izmeu odreenih nezelenih delova biljaka i Sunca. eleo bih rei daSunce metamorfozira zelenu boju. Dakle ono je to koje zahvata zelenuboju i dovodi je u neko drugo stanje. Ako poveemo raznoliku obojenostbiljnog s jednim nebeskim telom - povrnim posmatranjem; kao to jeve reeno - , onda nam ipak nee biti teko da prizovemo u pomoTajnu nauku i upitamo je za savet: ta ona na osnovu njenih posma-tranja ima da kae o moguim odnosima izmeu obojenog biljnog bia

i sazvea?Onda se moramo zapitati: Koja zvezdana pojava najjae deluje naZemlju? Koja bi to bila zvezda koja bi mogla da deluje nasuprot Suncu,koja bi mogla da u biu biljke izazove neto to bi sunevu svetlost opetna neki nain metamorfoziralo, unitilo, prevelo u drugu boju? ta je toto unutar biljnog sveta moe da prouzrokuje zelenu boju?

Dolazimo do onog nebeskog tela koje za nas na prvom mestu pred-stavlja polarnu kopiju Sunca, dolazimo do Meseca. I duhovna nauka

42


43/239

moe - danas u Vam to samo nagovestiti -, ukazujui na sve osobinemeseeve svetlosti naspram suneve svetlosti, ali pre svega ukazujuina to kako to meseeva svetlost deluje unutar sunane tame, ona moeda konstatuje vezu izmeu zelenila biljaka i upravo ovog bia Mesecakao to se moe utvrditi veza izmeu bia ostalih boja kod biljaka i

Sunca. Te tako sada, kada nam je biljno pred nama, imamo meusobnodelovanje Meseca i Sunca. Meutim, istovremeno imamo objanjenjeza to, zato zelena postaje slika i zato zelena nije i na biljkama sjajna kaoostale boje. Ostale boje na biljci sjaje, imaju sjajni karakter. Razvijajteoseaj za to i pogledajte jednom boje cveta: one sjaje ususret. Uporediteto sa zelenom: ona je fiksirana na biljci. U tome ne vidite nita drugonego kopiju onoga to opaate u kosmosu. Suneva svetlost sija;Meseeva svetlost je slika Suneve svetlosti. Tako nalazite projekciju,

sliku, boju kao sliku opet u zelenilu biljke. Te dakle imate uz pomoSunca u biljci boju sjaja i imate boju fiksacije, boju slike u zelenoj.Ove stvari se ne mogu nekako obuhvatiti grubim pojmovima fizike.

Ove stvari se moraju uzdii u oblast oseajnog sveta i obrazloitiproduhovljenim oseajem. Tada pak, samo od sebe sleduje uzdizanje uumetniko onoga to smo mi na taj nain shvatili. Fizika je svojim meto-dama, kojima je na nagoveten nain grubo prila svetu boja, proteralasve umetniko iz posmatranja boja, tako da umetnik uopte ne zna tabi poeo s onim ta je fizika rekla o svetu boja.

Meutim, ako posmatramo obojeni svet biljaka tako da znamo da tuuestvuje i kosmiko, onda imamo u oblikovanju boje biljaka predsobom uzajamno delovanje sunevih i meseevih snaga -, tada predsobom imamo prvi element pomou koga moemo shvatiti kako seboja donekle fiksira za jedan objekat i to isprva svakako za vegetabilniobjekat, i kako ona postaje boja tela. Ona postaje boja tela tako to izkosmosa ne deluje sjaj, nego iz kosmosa deluje ve slika kao takva. Daklekod biljke imamo posla s tom zelenom koja postaje slika, tako to se u

toku razvoja Zemlje Mesec odvojio od te Zemlje. U ovom odvaja-njuMeseca od Zemlje moemo potraiti istinsko poreklo zelene boje ubiljnom svetu. Jer samim tim biljka sada vie ne moe biti izloenaonome ta su same Meseeve snage u Zemlji, ve ona prima karakterslike iz kosmosa.

Vidite, oseaj poznaje ovaj kosmiki uzajamni odnos s biljnim sve-tom i ako priupitamo na oseaj, onda emo moi putem umetnikogobuhvatanja bia boje, iz tog oseajnog sveta da sebi dobro pribliimo

43


44/239

ovaj zeleni drugi obojeni karakter bia biljke. To je neto posebno: Akovremenski zaete u istoriju slikarstva, tu ete videti da su slikari, koji suu ranijim epohama bili slavni, slikali ljude, ljudske situacije, no malo suslikali prirodu s polja; malo su slikali pejzae ako su oni bili ispunjenibiljnim svetom. Sigurno je da se i za to moe lako nai trivijalno

objanjenje. A to objanjenje je da u stara vremena nije bilo tako uobia-jeno da se posmatra priroda, te je iz tog razloga nisu ni slikali. Meutimto je naravno samo trivijalno objanjenje, iako je dananje oveanstvozadovoljno takvim objanjenjima.

Meutim, razlog za to je neto sasvim drugo. Do slikanja pejzaadolazi zapravo u ono vreme, u kome ljudi bivaju zahvaeni materijaliz-mom i intelektualizmom, u kome sve vie i vie ljudskom civilizacijomi kulturom ovladava jedno apstraktno bie. Moe se rei: Slikanje

pejzaa je zapravo proizvod poslednja tri do etiri veka. Ako se to ima uvidu, onda se mora priznati: Tek u poslednja tri do etiri veka je oveku svom duevnom poimanju doao do toga da obuhvati onaj elementkoji ga ini sposobnim da slika pejzanu prirodu. Zato?

Ako pogledamo slike iz starih vremena shvatiemo da sve one zapra-vo nose jedan sasvim odreen karakter. Upravo kada uporedimo - otome emo onda jo temeljnije razgovarati -, upravo kada u obojenomnapravimo razliku izmeu slikovnog i sjajnog karaktera, onda emouvideti da stari slikari u svom slikarstvu nisu pravili ovu razliku. I

naroito kod ovih starih slikara nije uzeta u obzir, kao to smo mi to juemorali zahtevati, ova unutranja, voljna priroda sjaja na boji. Stari seslikari nisu uopte obazirali na to da uta boja zahteva ivicu koja se ras-plinjava. Oni su na to obratili panju onda kada su svoje slikarstvouzdigli na vii nivo duhovnog; meutim, nisu se obazirali na to, kada suslikali obian svet. Nisu uzeli u obzir ni plavu boju i ono to smo mi odnje zahtevali, ak su pre to inili kod crvene boje. Moete to primetitina nekim Leonardovim slikama i jo nekim, na primer Ticijanovim.

Meutim, u principu ipak moemo rei da ovu razliku izmeu slike isjaja u biu boje stari slikari nisu pravili. Zato? Oni stoje u jednomdrugom odnosu prema obojenom svetu; oni posmatraju kao sliku aki ono to je u biu boje sjaj; oni slikajui i samom sjaju daju karakterslike. Meutim, ako se onome to je u svetu boje sjaj, d karakter slike,kada se od svega u biu boje naini slika, onda se ne moe slikati biljnipredeo. A zato ne?

44


45/239

E pa, ako hoete da slikate predeo s biljkama koji e zaista ostavljatiutisak ivog, onda morate i same biljke, kako kod zelene tako i koddrugih pojedinanih boja, da naslikate neto tamnije nego to one ustvari jesu. Dakle morate zelenu boju biljke da naslikate tamnijom negoto je zaista sama biljka. Morate svugde zelenu povrinu nainiti tamni-

jom nego to jeste. Morate i ono to je u svetu biljaka crveno ili utouiniti tamnijim nego to je ono zapravo. Nakon to ste na ovaj nainboju fiksirali u karakteru slike i obojili je neto tamnije nego to je onastvarno, onda morate sve premazati nekom nijansom, a ova nijansamora zacelo biti ukasto-bele boje. Dakle, celinu morate zadrati uukasto-beloj svetlosti, i tek onda na pravi nain dobijate ono tozapravo predstavlja biljku. Morate naslikati sjaj na biu biljke. Moratedakle, prei ka sjajnom karakteru boje, morate imati sjajni karakter

boje.Sada bih Vas zamolio da sa ove take gledita posmatrate itavostremljenje modernog pejzanog slikarstva, posmatrajte kako je onoisprobavalo da sve vie i vie dokui tajnu slikanja vegetabilnog. Ako sevegetabilno slika onako kakvo je spolja, nee se dobiti ono pravo. Slikane pravi utisak ivog. Slika e tek onda praviti utisak ivog, kada slikatebiljke tamnijim nego to su to one po svojoj boji i kada sve to prelijetesjajem, neim ukasto-belim, dakle svetlucavim. Samim tim to starislikari nisu negovali ovo slikanje sjajem, slikanje, na ovaj nain pros-

vetljenog vazduha, onda im je najzad i slikanje pejzaa bilo nedostupno.To je ono to ste Vi posebno pred kraj 19. veka primetili u slikarstvu, totraganje za mogunou da se obuhvati pejzano. Slikanje predmetaobasjanih prirodnom svetlou, i uopte sve mogue, pojavilo se kakobi se obuhvatilo pejzano. A ono se moe uhvatiti tek onda kada seupravo Vi

Rudolf Steiner - O bicu boja

Documents

Transcript of Rudolf Steiner - O bicu boja