LED ZEPPELIN

IzdavačNIRO DEČJE NOVINEt Takovska 6, 32300 Gornji MilanovacRedakcija Jugoslovenskog muzičkog magazina DŽUBOKS, Kolarčeva

9/II, Beograd

Recenzent Dušan Latković

Odgovomi urednik Radmilo-Lale Mandić

Urednik Milisav Ćirović

Lektor Jelica JankovićKorektor Mica Trifunović

Pripremio Branko Vukojević

Tehnićki urednik Borivoje Lošić

Slog - IBM Composer System NIRO DEČJE NO VINE Štampa

LITOPAPIR - Čačak

Štampanje završeno juna 1978. godine

Tiraž 5 000 primeraka

Nije dozvoljeno tonsko korišćenje tekstova ni upotreba fotosa bez

saglasnosti Izdavača.

Malo je verovatno da postoji iole ozbiljniji prikaz početka karijere Zeppelina u kome se ne pominje grupa Jardbrds (Ycrdbirds). Ipak, ostaje utisak da se to radi iz pukog duga prema neumoljivim činjenicama i da se pažijivo izbegava šire bavljenjs njihovim delovanjem. Tako se imenu Yardbirds čini svojevrsna nepravda jer, kako vreme odmiče, sve je jasnije da oni pripadaju onom najužem krugu britanskih grupa koje su ostvarile značajan i trajan uticaj na razvoj svetske rock scene. I zaista, teško je naći argumentovanu raspravu o strujanjima u britanskom rocku šezdesetih godina u kojoj se njima ne daje posebno mesto. Zato će početak ove knjige biti posvećen Yardbrdsima, grupi koja je oripremila teren za jednu novu generaciju muzičara, na ćijem samom vrhu su i junaci ove priče.

O ugledu, koji su Yardbrds svojevremeno uživali, najbolje nam govori rečenica koja se zbog svoje rečitosti već izlizala po novinskim stupcima: „Ako su Bitlsi (Beatlesi) i Stounsi (Stonesi) grupe koje su voleli, onda su Yardbrđs grupa koju su imitirali". Imajući u svojim redovimagitaristekova Kleptona (Claptona), Beka(Becka) ili Pejdža (Page), oni $u predstavljaii veliki autoritet i među kolegama i među sluSaocima. Kao što su Clapton ili Rage svoje prve korake pravili „skidajući" blues i rock standarde Roberta Dzonsona (Roberta Johnsom) i|j Čak Berija (Chuck Berryja), tako su se sada hiljade ambicioznih početnika ugledale na „Oblici stvari" („Shapes Of Things'') i „Moram da žurim" („ Got To Hurry "). Ipak, može se reći da pravi potencijal Vardbirdsa nije nikada do l<ra;a realizovan. I pored izvesnih uspeha, čitava njihova karijera protekla je u očekivanju „onog pravog".

Malo je poznato da su na samom početku, Yardbrds imali i Četvrtog

gitaristu. Doduše, u to vreme je sastav nosio ime Metropoliten Bluz Kvartet

(Metropolitan Blues Quartet)t ali su u njemu svirali članovi koji će uskoro

poneti mnogo poznatije ime, tako da ovaj kvartet možemo smatrati

epizodom u razvoju Yardbrdsa. Taj misteriozni gitarista zvao se Toni

Tophem (Tony „Top” Topham) i irnao je svega petnaest godina. Ostatak

grupe činili su Kris Dreiža (Ckris Dreja), ritam gitara; Pol Semvel - Smit

(Paul Samw€ll~Smith), bas; Kit Relf (Keith Relf)t vokal i usna harmonika; i

bubnjar Džim Makarti (Jim McCarty), koji je bio regrutovan iz Liverpoola.

Odlaskom Tophama, za koga se ponovo čulo tek krajem šezdesetih,

članovima grupe se staro ime učinilo demodiranim pa su ga promenili u

Jardbrds. Kao što su Stonesi svoje ime odabrali po poznatoj kompoziciji

Madi Votersa (Muddy Wotersa) („Bluz lutalice"), „RoUing Stone Blues",

tako je i njima kao uzor poslužila slična stvar. Bila je to jazztema „Tardbird"

legendarnog Čarli „Brd" Parkera (Charlie „Bird" Parker). isto 'tako.

značenja oba imena su u nas najČešće pogrešno interpretirana. Već i

vrapci ponavljaju da „Rolling Stones" ne treba samo da znači „kotrljajuće

kamenje", već da je to idiom koji označava „skitnicu, lutalicu". Stvar sa

imenom „Yardbirds" js skoro istovetna. Obično su reči „yard" (dvorište) i

„bird" (ptica) bukvalno kalemljene iedna na drugu i dobijan je prilično

rogobatan izraz „dvorišne ptics". Međutim, prema „Rečniku američkog

slenga" stoji da tražena reč znači — zatvorenik, osuđenik. I sam Charlie

Parker je zaradio nadimak „Yardbird" (koji je posle skraćen u „Bird") zbog

svog boravka u zatvoru. Znači, ako bismo prevodili ime grupe, najbolje bi

bilo da to bude naziv „Zatvorenici". Sasvim dobro ime za vreme kada su se

mnoge grupe nadale da će skrenuti pažnju na sebe provokativnim

imenom.

Tophema je zamenio Erik Clepton, tada tek mladić koji je obećavao.

Njegovim dolaskom Yardbirds prelaze u ligu „onih o kojima se priča".

Publika je poČela da primećuje da tihi, povučeni mladić sa kosom koja je

stidljivo prelazila preko ušiju, svira gitaru bolje nego što su ikada ranije čuli.

To je bio začetak jedne popularnosti koja će kasnije gotovo dostići razmere

kulta. Onima koji se pitaju kako to izgleda dovoljno je pomenuti već

legendarnu priču kako je London jednog jutra osvanuo ispisan natpisima

„Klepton je bog".

Kao i Stounsi (Stones), Yardbrds su na putu ka većim, slavnijim

pozornicama prošli kroz Kroudedi Klub (ttCrawdaddy Club") u Ričmondu. U

prvo vreme morali su da se suoče sa hladnim stavom publike koja je volefa

Stonese i koja je njihov uspeh gotovo smatrala svojom zaslugom. Muzika

koju su im ponudili Clepton, Relf i drugovi takođe je sasvim bila zasnovana

na američkim uzorima kao što su Muddy Waters, Badi Gaj (Buddy Guy)t

Bo Didli (Bo Didley)t Čak Beri (Chuck Berry) i Džimi Rid (Jimmy Reed).

Yardbrds su je čak preciznije izvodil 1 nego Stonesi. Međutim, niko među

njima nije

imao magnetsku privlačnost jednog Džegera(Jagger), niti su bili okićeni

oreolom „divlje" grupe. Znajući to ili ne, oni su osovinu svog nastupa

prebacili na sasvim drugi plan. Razlog zbog koga je dobar deo publike

ra20čarano ostajao pred vratima pokuŠavajući da uđe u prepuni Kroudedi

bio je isključivo njihova muzika. Jedno- stavno, bili su „drugačiji".

Kleptonove višeminutne blues improvizacije nisu bile stvar na koju bi

čovek, tih ranih šezdesetih, naišao iza svakog ćoška. Zvuk Vardbrdsa bio

je nešto novo.

Nešto o atmosferi njihovih nastupa u klubu „Crawdaddy" možemo

saznati iz londonskog dnevnika Dejli Mejl (,,Daity Mail”) koji im je, u svom

broju od 2. marta 1964., posvetio više od pola strane. To je bilo prilično

neuobičajeno za to đoba jer su se dnevnc novine uglavnom bavile

skandalima i tračevima koji su nastajali u euforiji koja se podigla oko Bitlsa

i Stounsa.

„Ovo mesto je južnjački ekvivalent Kavern (Cavern) kluba iz Liverpula.

Roling Stounsi su počeli svoju karijeru ovde, ali su sada na mnogo većim

visinama. Kažu, i Jardbrds će uskoro liftom slave biti podignuti tamo.

Kakav zvuk! Obasjana drečavim, grimiznim i plavim fluorescentnim

svetlom, grupa je oslobodila pravu eksploziju zvuka. Na podijumu za igru

bila je treperava gomila koja je podsećala na afrički plemenski ritual."

Nije teško naslutiti da je Kroudedi uskoro postao tesan za njihove

ambicije. Sledeći korak bio je, pogađate, Marki klub (nMarquee Club”) O

tim predstavama, koje su se uglavnom održavale petkom, i danas sa

setom pričaju oni srećnici koji su uspeli da se probiju u

zagušljivi ,,Marquee" i prisustvuju stvaranju dela britanske rock istorije.

Negde u to vreme, maja 1964. godine, izdat im je i prvi singl „Želeo

bih da hoćešto",,,/ Wish You Would*”. Ovo ostvarenje doguralo je do 26.

mesta engleske top liste i prvi put je pronelo ime Jardbrds širom Ostrva.

Vremenom, postali su čvrst i profesionalan sastav kome je na umu,

pored sviranja „svoje" muzike, sada bio i komercijalni uspeh. Sledeći

logičan korak bile su turneje.

Zajedno sa poznatim bluz veteranom i jednim od uzora, Soni Boj

Vilijamsonom (Sony Boy Williamsonom), otisnuli su se na put po Evropi.

Iztesaradnje nastala je i ploča „Sony Boy VVilliamson And Yardbirds"f koja

je izdata tek godinu dana kasnije. Vremenom je ova ploča, na koju prilikom

izdavanja nije bilo obraćano previše pažnje, postala veoma tražena među

rock kolekci- onarima. To je i bio razlog da se 1975. ponovo nađe na

policama prodavnica ploča kao obnovljeno izdanje. Međutim, ovog puta se

Kleptonovo ime kočoperilo najvećim slovima.

Novembar 1964. zatekao ih je na turneji sa poznatim rokerom iz

pedesetih, Ožeri Li Luisom (Jerry Lee Lewisom). To je istovremeno bila i

prilika da se publici predstavi novi singl, „Goodmorning Little Schoolgirr.

Još bolja prilika za iziazak pred oči nacije iskrsla im je kada su kao gosti

nastupali u specijalnom programu Bitlsa u londonskoj dvorani Hemersmit

Odeon (Hammersmith Odeon). Kako su „bube" svojim na* stupima retko

prelazile granicu od tridesetak minuta, uz njih je često išla čitava vojska

ostalih pop zabavljača Među njima su svoje mesto našli i Yardbrdsi. Možda

je zanimljivo napomenuti da je u okviru istog programa nastupila i Elki

Bruks (Elkie Brooks)[ pevačica koja je svoj pravi uspeh doživela tek deset

godina kasnije.

Sledeća godina svojim početkom nije nagoveštavala ništa dobro. Na

koncertu u Bristolu od grupe se oprostio Erik Klepton, njihova glavna

poluga. List Rekord Miror („Record Mirror”) od 6. marta 1965. doneo je

vest da je Erik napustio sastav da bi se pridružio opskurnoj formaciji koja

se zvala Majk O'Nil Džunior End D Soul Braders (Mike 0*Neil Jnr. And

TheSoulBrothers). Svaki iole upućeniji rock poklonik zna da od toga nije

bito ništa i da je Eriksvojemestonašao ugrupuDžona Mejla (Johrn Mayalla),

Bluzbrejkers (Blusbreakers).

Njegov odlazak se poklopio sa prvim velikim uspehom grupe, pa je

to, sve zajedno, diglo dosta prašine. Naime, Klepton je otišao neposredno

pre objavijivanja albuma i singla koje je snimio sa ostatkom grupe. Pomalo

neočekivano, singl ,,Za tvoju Ijubav” („For Your Love”) prokrčio je sebi put

do samog vrha engleske top liste i tako uvrstio Jardbrds u uski krug pop

elite. Greem Gouldmen (Graham Gouldman), sa čijom su kompo- zicijom

to postigli, takav će uspeh požnjeti tek u sedamdesetim i to kao član

sastavaTensisi (10 ca). On je, takođe, autor i sledećeg njihovog hita,

(„Srce puno duše"), „Heart Full Of SouV'. Top lista na dan 9. aprila 1965,

godine izgledala je ovako:

1. For Your Love/Yardbirds

2. The Minute You're Gone/Cliff Richard

3. Concrete And Clay/Unit 4 + 2

4. The LastTime/Rolling Stones

5. Here Comes The Night/Them

6. Catch The Wind/Donovan

7. Stop In The Name Of Love/Supremes

8. It's Not Unusual/Tom Jones

9. The Times They Are A'Changing/Bob Dylan

10. I Can't Explain/The Who

Igrom slućaja, među ovih deset kompozicija nalazi se nekoliko na

kojima je, kao sešn-muzičar, nastupio čovek čija će se sudbina uplesti u

puteve grupe Jardbrds i koji će našu priču odvesti dalje nego što se iko

nadao te 1965. godine. Bio je to Džimi Pejdž (Jimmy Page)

Što se tiče zanimljivosti vezanih uz grupu Jardbrds, njih je te godine

bilo na pretek. Zgoda sa njihovim prvim albumorn pokazuje kako su u to

vreme kompanije za izdavanje pioča manipulisale * sa svojim štićenicima.

Materijali za tu ploču snimljeni su u „Marki" klubu sa ciljem da se u vinilu

ovekoveči dinamika i eksplozivnost nastupa pred publikom. Bilo je

spremljeno deset kompozicija. No, naknadno je utvrđeno da ukupno

trajanje tih snimaka prekoračuje standarde postavljene za LP ploče i

rešenje je nađeno u ubrzavanju trake (sic). Tako je svih deset kompozicija

smešteno na plastiku. Doduše, u nešto živahnijem tempu nego što su to

želeli članovi grupe.

Brojne špekulacije, koje su nastale povodom Clep- tonovog odlaska,

prekinuo je on sam. Za magazin Reov („Rave”) je izjavio:

„Naravno, pošto je ,(For Your Love" postao takav hit, bilo bi dobro da

sam ostao nešto duže. Novac bi mi dobro došao. Ne bi bilo pošteno da

kažem da nisam mislio o tome, ali ipak, stvari su došle do takvog stanja da

nije bilo drugog izlaza. (...) Mislim da su mnogi pop sastavi izloženi

prevelikom naporu. Zato se ne može izbeći gubljenje osećaja za muziku, a

zategnutost među članovima brzo raste. Radeći svako veče, postaješ

mašina, sviraš po naređenju. Svoj deo posla morašdobro da izguraš da iz

vođstva ne bi vikali na tebe. Tako i izgubiš poštovanje prema kolegama

izgrupe. Ondadolazi do svađa.,r

Taj članak se završio komentarom: „Erik je duboko opredeljeni

muzičar koji je žrtvovao slavu zbog verovanja u sopstvenu muziku. On je

pametan, osećajan i veoma profesionalan muzičar/*

Nešto kasnije, Kit Relf (Keith Relf) je dodao: „Izgleda da je Eric

pravi ,bluesman'. On voli onu najdublju muziku. Mi sviramo komercijalniji i

razumljiviji Rhythym and blues'. Naporan rad i različiti tempe- ramenti

takođe su pridoneli raspadu, ali se rastajemo kao dobri prijatelji."

Nema sumnje da je Klepton bio iskrea Orijentacija Jardbrdsa na pop

tržište i zapuštanje etničkog bluz elementa. kome je Klepton bio naklonjen,

stvorili su rascep i on je izabrao pravo rešenje. Njegova kasnija karijera

dobro je to potvrdila.

U tom trenutku, upražnjeno mesto gitariste u

Jardbrdsima bio Je jedan od najprimamljivijih poslova za britanske rokere.

Trenutno su bili na vrhu top liste, a imali su i oreol grupe koja svira

„smeliju" muziku. Pravo mesto da se stekne slava i da se ispune muzičke

ambicije.

Ta čast je pripala Džef Beku^fe/jf/tecfcM^gitaristi malo poznate grupe

Trajdents (Tridents). Bek je bio momak koji se u lokalnim okvirima već

izborio za status izvanrednog gitariste. ZamenivSi Kleptona. on je dobio

pravu šansu i izazov da potvrdi svoj talenat U vezi sa njegovim dolaskom u

Jardbrds postoje izvesna na* gađanja koja nisu sasvim potvrđena. ali. po

svemu sudeći, nisu daleko od istine. Naime. priča se da je Jimmy Pageu

ponudeno da iauzme Klaptonovo mesto. ali da se on zahvalio na tome i

predložio Beska. Bito kako bilo, Džef se odlično snašao u novom društvu i

uskoro postao njihov najistaknutiji član.

Kako je 1965. sve više odmicala, postajalo je jasno da Jardbrds nisu

ono što se naziva „one hrt vvonder" (grupa ili pevač koji posle samo jednog

uspeha padne u zaborav). Posle „For Your Love" sledili su uspesi: „Heart

Full Of Soul" i singl sa dvostrukom „A" stranom „Evil Hearted You"/„Still l'm

Sad" (,,Ti, sa zlim srcem"/ „Još uvek sam tužan"). Ove pesme su svoj put

po top iisti Engleske završile među deset najbolje prodavanih, a „Još uvek

sam tužan" je značajnije probudilo pažnju publike na drugoj strani

Atlantika.

Drugačiji profil gitariste u mnogome je izmenio i zvuk grupe. Dok

je Klepton bio čistunac, Bek je bio otvoreri u ekspsrimetisanju sa bilo

čim što dovoljno dobro i interesantno zvuči. Mnogi rok poklonici su se

na njihovim koncertima po prvi put sreli sa stvarima kao što su

fuzz'box, eho, mikrofonija (feedback). Ta pomagala su u veštim

rukama Džef Beka bila pravo oružje za osvajanje novog zvuka.

Treba imati na umu da je to bila sredina šezdesetih. Sa Bitlsima

na čelu talasa, rok je definitivno našao svoje mesto kao muzika ovog

vremena. Britanski muzičari, koji su početak svoje karijere obeležili

„skidanjem" američkih uzora, počeli su da stiču samopouzdanje i da

razmišljaju o svojoj muzici i zvuku. To, naravno, nije odmah moglo

dati vrhunske rezultate, pa je došlo do pravog takmičenja u onim

površinskim, čisto tehničkim aspektima sviranja. Gledalo se ko će

izaći sa nekim novim efektom, ko će svirati duže, brže... Za takvu trku

Jardbrds su imali pravog čoveka u Beku.

Kako je sve to izgledalo, najslikovitije se može videti iz jedne

polemike koja se vodi već godinama, mada, u poslednje vreme,

jenjava. Valida zato što su polemičari uvideli da se danas to maJo

koga tiče. Naime, još od ranih šezdesetih, Pit Taunsend (Pete

Tovvnshend) iz grupe Hu (Who), Dejv Dejvis (DaveDavies)\i Kinksa

(Kinksa) i Džef Bek se svađaju ko je prvi konstruktivno i smišljeno

upotrebio mikrofoniju. To je ono neprijatno pištanje koje nastaje kada

električnu gitaru ili mikrofon približite zvučniku. Toga, kada ne treba,

uvek ima dovoljno na rok koncertima. Već pomenuti gitaristi pokušali

su da iskoriste mikrofoniju radi obogaćivanja zvuka grupe. No, njima

je izgleda jednako važno bilo ko je to prvi počeo da primenjuje i

Često su preko novinskih stubaca istresali jed jedan na drugog. Bek

je kategoričan da on to upražnjava još od 1961. godine i uzima

prvenstvo za sebe. Sva trojica su postala nešto manje bučna kada su

videli da to Džimi Hendriks (JimiHendrvc) radi najbolje.

Ova nova rokerska samosvest nije zaobišla ni Jardbrds kao

grupu. Njihov drugi album, nazvan jednostavno „Vardbirds", sadržao

je samo kompozicije koje su potpisali članovi grupe. Omot je likovno

uredio Kris Drejža (Chris Dreja) a, u to vreme neizbežan, tekst kojt je

išao uz omot i predstavljao grupu („sleeve— notes") napisao je

bubnjar Jim McCarty. Basista Paul Samvvell— Smith imao je

najvećeg udela u produkciji.

Septembra meseca 1965. svirali su pred oko 40 000 Ijudi na

festivalu u Ričmondu. Podigli su publiku na noge i zelene površine na

kojima je priredba održana pretvorili u veliku igranku. Možda malo

smešno zvuČi, afi u novinama je.pisalo da je KitRelf morao da peva

sa crnim naočarima zbog 5 (pet) velikih reflektora koji su obasjavali

pozornicu.

Zatim je usledila ubrzana turneja po SAD. Po povratku nisu imali

mnogo vremena za odmor. Opet su bili gosti Bitlsa. ovaj put na

turneji po Francuskoj. Svojim svežim zvukom osvojili su Francuze,

uvek naklonjene onima koji u svoj program uvršćuju eksperimente.

Sledeću, 1966. godinu« počeli su u veoma neobičnom

ambijentu. Svirali su na festivalu u San Remu, bastionu italijanske

kancone, čiji temelji su se tresli pred naletima roka. Prve večeri su, u

alternaciji sa zaboravljenim, ali nekada veoma popularnim Bobi

Solom(BobySo!o),

izveli pesmu „Ovog puta" (,,Questa Volta”JL Sledeće večeri su nastupili

sa kompozicijom koja im je bila milija, „Pafff—bum". Morate priznati

da je danas gotovo nemoguće zamisliti Džef Beka na pozornici

kazina u San Remu, pred bogataškom dokonom publikom u naj-

skuptjimodelima.

Kada je, konačno, singl „Evi! Hearted You/„Still !m Sad" sišao sa

top liste gde je stajao od oktobra, došlo je vreme za novi singl. Bio je

to „Shapes Of Things", po mnogima jedan od najboljih singlova u

istoriji roka. Dolazak ove ploče na liste najpopularnijih proslavljen je

ne svadbi Keitha Relfa.

U trenutku kada je izgledalo da ih ništ3 r.e može zaustaviti i da su

im otvorena vrata američkog i evropskog tržišta, počele su trzavice u

grupi. Basista Paul Samwell-Smith je odlučio da potraži sreću na

drugoj strani. Tom prilikom je rekao Kejt Eltem (Keithu Altharm),

novinaru Nju Mjuzikal Ekspres (,,New Musical Expressa”): „Smatram

da im neću mnogo nedostajati. lonako me niko nije primećivao na

pozornici. Mogli su i lutku da podmetnu umesto mene. Keith i Jeff su

giavna lica. Sve je postalo jedna velika trka gore-dole kroz zemlju.

lako se dobro zarađivalo, nema smisla provesti ostatak života radećt

ono što ne želiš."

Paul je svoje životno opredeljenje našao u pro- ducentskom

radu. Pod njegovim nazdorom nastale su kasnije neke od najboljih

ploča Ket Stivensona (Cat (Stivens) i Karli Sajmon (Carly Simon).

Njegovo ime i danas se Često pojavljuje na stranicama muzičke

štampe.

Čovek koji ga je zamenio predstavljao je prilično čudan izbor za

to vreme. Mesto basiste u Jardbrdsima preuzeo je vodeći studijski

gitarista Engleske — Džimi Pejdž.

U muzičkim krugovima ova vest je primljena sa priličnom dozom

neverice. Džimi je imao dovoljno posla kao sešn—muzičar, čak preko

glave. Bio je veoma cenjen, izvrsno plaćen, a često je imao priiiku da

direktno odlučuje kako će snimak definitivno izgledati. Neko je skoro

rekao da bi samo kompjuter mogao da zapamti na koliko je snimanja

učestvovao Džimi i sa koliko je muzičara radio.

Nekoliko godina kasnije, kada je Pejdž bio mnogo veća zverka, u

razgovorima sa novinarima obično nije mogao da izbegne razgovor o

svom dolasku u Jardbrds. Nekoliko njegovih izjava, datih u razmaku

od tri, četiri godine, najbolje će objasniti taj potez.

,,Da ... Paul Samvvell— Smith je jednog dana rekao: „napuštam

vas". To je bila velika noć, jer se održavala jedna od onih glupih

zabava — Oksford ili Kembridž— ne mogu se setiti gde - svi su bili

obučeni u večernja odela, jer je bio kraj godine, a Kit Relf se totalno

napio i skakao je po sceni hvatajući se za mikrofon, duvajući u usnu

harmoniku na sasvim pogrešnim mestrma i pevajući nerazumljive

reči,.. ali, bilo je divno, upravo fanta- stično za takvu priliku. No,

Semvel-Smit je uvek bio dosiedan muzičkoj određenosti, do striktno

ponavfjane jasnosti, i to je bilo više nego što je on mogao da otrpi. To

je bila poslednja sitnica, već je bio doživeo sasvim dovoljno i odlučio

je da ih napusti. (...) Ja sam u to vreme išao sa njima na koncerte, jer

sam bio duboko pod uticajem onog šta su radili. Pol ih je bio napustio

rekavšrostalima da treba da urade isto, ako imaju i trun osećaja. Oni

su posle toga održali još dva koncerta, a potom zaključili da treba da

ostanu zajedno — a to je bila prilika da im ja pomognem i da

zamenim čoveka koji je nedostajao. Svirao sam bas, mada ga nikada

ranije nisam svirao. Znao sam njihovo muzičko usmerenje i naučio

sam dovoljno da idem zajedno sa njima — tako su oni sugerisali pa

sam ostao".

„Pre doJaska u Jardbrds, počeo sam da osećam kako moja

kreativnost nestaje u studijskom radu. Svirao sam mnogo ritam

gitare, što je prilično dosadno i što mi je oduzimalo vreme za rad i

vežbanje. Većina mojih kolega odobravala je moj odlazak u

Jardbrdse/'

I tako se Džimi Pejdž konačno smestio u grupu. Sada su

Jardbrds u svojim redovima imali najbolju kombinaciju gitarista u

Engleskoj uz pomalo apsurdnu činjenicu da je jedan od njih svirao

bas.

Pejdžov boravak u Jardbrdsima je prvi put ovekovečen na singlu

„Happenings Ten Years Time Ago"/„Psycho Daisies" („Dešava se pre

deset godina"/„Ludi kra- suljci"). lako su neki komentatori bili skloni

da izvesne gitarističke intervencije proglase Džimijevim deJom,

zvanični izvori kažu da se on ograničio 'samo na bas. Zvuk sa ove

ploče odaje da su duge turneje po SAD ostavile značajan uticaj.

Vibracije koje $u stizale sa zapadne obale, kombinovane sa

sklonošću Jardbrdsa ka eksperimentima, imale su za rezultat novu

„psiho* deličnu" orijentaciju. Povodom izdavanja singla, Kit Relf je

rekao: ,,0va ploča je prilično revolucionarna. Čak i za nas. U nju su

uključene dve „naše" šale i fantastična eksplozija bombe. Džef iz

svoje gitare izvlači čudne zvuke, kakve nikada niste čuli u životu. U

stvsri, smatram da je ova ploča na ivici „psihodeličnog".

lako je izgledalo da je dolaskom Pejdža grupa konsolidovana,

neke činjenice mogu dovesti do suprotnib zaključaka. Entuzijazam je

brzo kopnio na beskrajnirn turnejama po Americi, menadžeri su

uzimali-iavovski deo kolača i, poput goniča robova, terali grupu sa

koncerta na koncert. Dan za danom, dvaput dnevno. Starosedeoci iz

sastava počeii su da prave ispitivačke korake i van okvira Jardbrdsa.

Pevač Kit Relf je sreću oprobao sa c!va singla, „Mr Zero" („Gospodin

Nula") i „Shapes ln My Mind" („Oblici u mojim mislima,#). No, kako su

oni potonuli u zaborav neposredno posle izdavanja ne ostavivši traga

na top listama, Relf je ostao u relativno sigurnom okrilju grupe.

Neposredno zatim, pred kraj 1966. godine, Džef Bek je najavio

odlazak u vode solo karijere.

U meduvremenu, ne mnogo pre Bekovog odiaska, izvršena je

očekivana prekvalifikacija Pejdža u solo gitaristu. Promena uloga

između Džimija i Krisa Dr*j** bila je planirana, ali je razvoj događaja

doprineo da se to ubrza. Na turneji po Americi Bek je iznenada

oboieo. Strpan u postelju, ostavio je drugove na milost i nemilost

r.cumoijivim ugovornim obavezama. lako ne sasvim spreman, na

mesto gitariste uskočio je Pejdž, ustupajući bas Drejži. Rezultat je bio

takav da su se sva strahovanja pokazala neopravdanim. Džimi u

Jardbrdsima nikada više nije uzeo bas u ruke.

Kada se Bek oporavio, konačno je ostvarena gitaristička

„kombinacija snova". Stojeći na suprotnim stranama pozornice, njih

dvojica su svojim sviranjem stvarala specifičan stereo efekt Pejdž se

seća da su on i Bek uvežbavali pojedine deonice, ali da je

nepredvidljivi Džef najčešće kretao nekim drugim putevima.

stvarajući ovu međuigru neočekivanom i zanimljivijom. Ovakav način

sviranja kulminiraće docnije u grupama kao što je. npr. Višboun Eš

(VVishbone Ash).

Grupu u ovoj formaciji bioskopska publika je imala priliku da vidi

u Antonionijevom filmu „Uvećanje" („Blow Up”J. 7o je ona čuvena

scana u kojoj Bek razbija gitaru u paramparčad. Negde u drugom

planu, viđen svega u nekoliko kadrova, stajao je Pejdž. Tom prilikom

izveli su kompoziciju „Stroll On" („ŠetajPo svemu sudeći, to je jedini

snimak na kome je zabeležen „dupli sclo" ove dvojice gitarista.

lako je štampa pokušavala da razlog za Bekovo napuštanje

grupe nađe u sukobu sa Džimijem, to nije bilo blizu istine. Džef je

isticao da je do razmimoilaženja došio zbog njegove želje da se £to

viSe posveti gitari. Orugi izvori upućuju na to dajeonotišao pod

pritiskom Relfa i Makartija. iz sadašnje perspektive, najverovatnije je

da je Džefov nezgodni i nepredvidljivi karakter bio uzrok svih

probfema. Uostalom, događaji u Bekovoj karijeri koji su sledili

pokazali su da je jedini razlog zbog koga on nije postigao uspeh

srazmeran svom talentu leži u njegovog čudnoj i nedokučivoj prirodi.

Na kraju, što se tiČe odnosa između Džimija i Beka, njih dvojica su

sarađivala i van Jardbrdsa i to dovoljno govori. Pejdž je svirao i

uradio aranžman (po Ravelu) za poznatu kompoziciju „Bekov bolero"

(„Beck's Bolero”\ Pored njih, tu su svirali Niki Hopkins(Nicky

Hopkins), Kit Mun (Keith Moon) iz grupe Hu (Who) i čovek čije ćete

ime Često sretati u ovoj knjizi, Džon Pol Džons (John Paul Jones).

Pošto je Džimi bio i te kako sposoban da preuzme sve dužnosti

solo gitariste, za Beka nije nitražena zamena. Jardbrds su nastavili

kao kvartet

DoŠla je 1967. godina. Previranja na muzičkoj sceni bila su

očigledna. Tutnjava teškog roka, kojom su se najavljivali Krim

(Cream) i Džimi Hendriks (Jimi Hendrix), postepeno je nalazila mesto

u srcima sve većeg broja poklonika. Šuškalo se da Bitlsi spremaju

nešto neviđeno. Grupe iz San Franciska uvodile su neke nove

dimenzije u čitav pokret.

lako su i sami imali udela u afirmaciji „novog", Jardbrdsi se nisu

snašli u ovim promenama. Sada kada je trebalo ići do kraja, njihova

muzika je zadržala onaj kompromisni karakter sa kojim su krenuli od

početkar sa jedne strane, eksperimentalni pristup, a sa druge,

orijentaciju na klasično „top 20" tržište. Takođe, oni u svojim

redovima nikada nisu imali kreativno jezgro, kompozitore koji će

predstavljati stalan oslonac i garanciju napretka. Pejdž je svoje

autorske sposobnosti pokazao tek u Cepelinima, Bek je uvek bio

samo gitarista, Relf i ostatak grupe nisu se nikada posebno isticaii.

Pojedine njihove kompozicije, koje su imale uspeha, pre su izuzeci

nego pravilo. Zbog toga sti često morali da $e oslanjaju na

kompozitore koji su radili u okviru disko kuća i serijski izbacivali

kompozicije. To je u proces izbora repertoara ubacivalo nepotrebno

veliki broj Ijudi, negativno uticalo na samostalnost grupe i

omogućavalo menadžeru ili producentu lakše mani- pulisanje.

Poslednja godina rada Jardbrdsa je žalostan primer za takvo

delovanje.

Viiiunac apsurda došao je kada je poznati producent Miki Most

(Mickie Most) ukrstio svoj put sa putem grupe. Most je imao

reputaciju čoveka koji zna da napravi hit. Njegov rad $a grupama,

kao što su Enimals (Animals) iJi Hermans Hermits (Herman’s

Hermits), otvorio mu je put u elitu britanskog popa. Važio je, a važi i

danas, za ćoveka kome je prihod jedino i isključivo merilo uspeha.

Svoje delovanje u sedamdesetim vezao je isključivo uz imena kao

što su Suzi Kvatro (Suzi Quatro), Mad (Mud) i Smoki (Smokie). Taj

podatak vrlo jasno govori o njegovom usmerenju i interesima.

Pod Mostovim beskrupuloznim vođstvom Jardbrds su ćesto ličili

na svoju sopstvenu parodiju. Pošto je u Engleskoj počeo da opada

interes za njih, sve snage su usmerene na isplativije američko tržište.

Opet se činilo da turnejama nema kraja. Miki Most nije imao sluha za

neke ozbiljnije pretenzije grupe, interesovalo ga je samo tinejdžersko

tržište. Tako je snimljena Nilsonova (Nilsson) kompozicija (Deset

malih indijanaca) „Ten Little Indians” i verzija poznatog uspeha grupe

Manfred Men (Manfred Marm), ,,Ha, ha reče klovn" („Ha Ha Said The

Clown”). U ovim snimcima teško je neko mogao da prepozna stare

Jardbrdse. Siično bi se moglo reći i za album „Male igre" („Little

Games”). Sva tri izdanja su imala vrlo polovičan uspeh u SAD.

Neraspoloženje u grupi je raslo i ponekad se Činilo da ih samo

potpisi na ugovorima obavezuju na zajednički rad.Pejdž se seća tih dana:„Događalo se to otprilike ovako — Miki Most bi kazao: „Zašto ne

probamo da napravimo „Ha Ha Said The Clown", ali u „Jardbrds" stilu? Mi bismo mu odgovorili: „Ne budi lud". Ali bi on ponovo rekao: „Oođite. probaćemo — bićeto interesantan eksperiment Ako ne bude išlo kako treba, bacićemo traku." Naravno, čim bi stvar bila snimljena. mi bismo zaključili da je loša. Ipak, posle bi se pojaviia na ploči. Kao krunasvega, istu grešku napravili smo na Nilsonovoj „The Little Indans". To je bio jedan od razloga koji je vodio do nesuglasica u sastavu i njegovog eventualnog raspada."

„Mesecima pre raspada, Relf i, delimično, Mekarti govoriii su o

započinjanju sa novim sastavom. Tada su već biii duboko

zainteresovani za onu vrstu muzike koju su izvodiii Sajmon i Garfankl

(SimonAnd Garfunkel) iii Tartls (Turtles)Napisaii su u tom stilu

nekoliko pesama koje su želeli da snime. Ja nisam želeo da

stvaramo novu grupu, već sam želeo da ostanemo kao Jardbrds jer

smo pod tim imenom imali joŠ mogućnosti za uspeh. No, oni nisu

hteli ni da čuju o tome. Kit je bio istinski rušitelj, bar tako mislim, i

tada je rekao jednu stvar koje ću se doživotno sećati. Rekao je da je

magija napustila Jardbrds zajedno sa odlaskom Erika Kleptona. Što

se mene tiče, ja mislim da je najbolji period bio kada su radili

eksperimentalne stvari sa Bekom."

I konačno, Jardbrds su poslednji koncert odsvirali jula 1968.

godine'na koledžu Luton. Tako je prekinuta agonija koja je trajala već

meseđma. U trenutku raspada nisu ni najmanje ostavljali utisak

nekadašnjih smelih •novatora, već su predstavljali grupu muzičara

koja se smrtno dosađivala i koja je svoju budućnost tražila na hiljadu

različitih strana. Neko može da pomisli da su mogli da se odmaraju

na lovorikama i na novcu koji su kroz sve te godine zaradiii. Međutim,

pogled na ugovor kojim su oni regulisali svoj rad otkriva već otrcanu

istinu da život u šou-biznisu nije tako blještav i veseo kako to na prvi

pogled izgleda. Dvadeset procenata odlazilo je menadžeru, koji je

vodio poslove, deset procenata poslovnom agentu i, posle troškova

kao što su oni^za smeštaj, prevoz, pomoćno osoblje, reklamu ...

ostatak je prolazio kroz ruke poreske uprave i deljen je među

članovima sastava.

Po raspadu, Relf i Makarti su pokušali da svoje ideje realizuju

kroz duet Tugeder (Together)[ Izdali su singl (Henri dolazi kući),

„Henry's ComingHome** na kome je producent bio njihov stari kolega

Pol Samvel Smit Ta avantura nije imala naročito uspešne rezultate

tako da Sli njih dvojica posle izvesnog vremena pokrenuli grupu

Renesans, koja je trebalo da se kreće po klizavom terenu fuzije roka i

klasike. Međutim, sreća im nije bila naklonjena i obojica napuštaju

Renesans neposredno pre nego što je ova grupa konačno postigla

uspeh u SAD.y Makarti je oko 1973. pokušavao nešto sa grupom Šut

(Shoot) i od tada mu se gubi trag. Kit Relf, na žalost, nije više među

živima. Ovaj pevač dečje čistog lica preminuo je 14. maja 1976. od

udara struje u svojoj kući U Londonu. Kris Drejža je odlučio da okači

bas o zid i da^ se okrene fotografiji.

Leto 1968, se bližilo kraju. Bilo je dosta kišovito. Fo ; londonskim

muzičkim krugovima pričalo se da Džimii Pejdž traži muzičare za

grupu, da ima pravo da zadržl ime Jardbrds i da mora da ispuni neke

ugovorne obaveze stare postave ...

1968 - 1969.

KAKO POLETETI U OLOVNOM CEPELINU

Nije biio vremena za oklevanje. Jardbrds su u septembru imali ugovorenu turneju po Skandinaviji i Džimi $e, uzimajući u nasleđe ime grupe, prihvatio te obaveze. Trebalo je što pre naći odgovarajuće muzičare i spremiti odgovarajući repertoar. lako se može reći da mu je gotovo gorelo pod nogama, Pejdž nije želeo da taj posao otaljava. Planovi koje je imao u glavi nisu mu dozvoljavali da po pabovima, gde se muzičari okupljaju, skupi nekolicinu trenutno besposlenih, sktepa desetak pesama i krene Nordijcima u pohode. Želeo je najbolje.

Kris Drejža, jedini iz stare postave koji je razmišljao o radu u

novim Jardbrdsima, digao je ruke od svega i posvetio se fotografiji.

Čuvši za upražnjeno mesto basiste, javio se Džon Pol Džons, stari

Džimijev kolega još iz vremena kada je radio kao studijski muzičar.

Njegova ponuda je oberučke prihvaćena, jer je Džon Pol važio za

neobično pouzdanog muzičara koji je pored sviranja bas gitare imao

veliko iskustvo na instrumentima sa klavijaturom i u aranžiranju.

Svakako da je izbor pevača bib najškakljivije pitanje u tom

trenutku. Zbog toga se Pejdž obratio Teri Reidu {Terry Reid)t pevaču

kome je zbog izuzetnih glasovnih mogućnosti pripisivana lepa

karijera. Međutim, on jetada bio zauzet i odbio je, ne znajući da je u

tom trenutku propustio priliku života. I pored svojih sposobnosti, Reid

nije uspeo da ostavi značajnijeg traga na rok sceni i vrlo je verovatno

da će ostati zapamćen samo po tome što je odbio da se pridruži

Cepelinima. On, inače, trenutno radi u Americi, gde je 1976. izdao

album (,,$eme Sećanja"), „Seed Of Memory'\ Objašnjavajući razloge

svog odbi- janja, Reid je napomenuo da zna izvesnog momka koji se

zove Robert Plant i u superJativima je govorio o njegovom umeću.

Pejdž je zapisao ime i odlučio da proveri tocf momka prvom prilikom.

Mesto za bubnje- vima je ponuđeno 6. J. Vilsonu (B. J. Wilson), ali je

on to giatko odbio, jer je imao sigurno mesto u grupi Prokol Harum,

(Procol Harum).

Jedini ćovek koji je ostao sa Džimijenri iz dana starih Jardbrdsa

bio je Piter Grant (Peter Grant), menadžer koji je došao neposredno

pred raspad grupe i sa svima njima podelio tu sudbinu. On i Pejdž su

se poznavali od ranije i među njima je vladalo uzajamno poverenje i

poštovanje, pa su odlučili da nastave saradnju. Da bi se Džimi

oslobodio ugovora koji ga je vezivao sa Mikijem Mostom, osnovali su

agenciju „Superhajp" (,,Super—hype”), koja je trebalo da reguliše i

štiti prava na sve snimke i kompozicije koje će Pejdž potpisati

ubuduće.

Džimi i Piter su se nedugo zatim uputili u okolinu Birmingema da

provere tog mladića kojeg je preporučio Reid. Evo kako je to

izgledalo:

„Otišao sam da vidim kako peva. Bio je u grupi koja se zvala

Obstvidl ili Hobstvidl, nešto slično. Svirali su u koledžu za učitelje

pored Birmingema — na sceni, pred dvadesetak Ijudi ... znaš, mesto

gde je napijanje prva stvar, a grupa koja svira je u drugom planu. On

je tada pevao zaista dobro, mada su to bile stvarl koje mi $e nisu

sviđale. Robert je bio fantastičan i čuvši ga te noći, sa duhom koji je

udahnuo u mene, shvatio sam da bez ikakve sumnje njegov glas ima

vanserijski kvalitet/'

Tom prilikom njih dvojica su malo pročavrljali i Pejdž je obećao

Robertu da će ga za neki dan nazvati. I zaista, za nekoliko dana

Plant je dobio telegram u kome je pozvan da dođe u London i da se

smesti u Džimijev stan. Bez dvoumljenja je pristao. PokupivŠi trake

na kojima je zabeležen njegov dotadašnji rad, Robert se sa gotovo

praznim džepom (bar tako priča kaže) sjurio u britansku prestonicu.

Smestio se kod Džimija i njih dvojica su proveli nekoliko dana

razgovarajući o muzici, slušajući ploče, svirajući... Stavovi su im se

uglavnom poklapali i Pejdž je konačno ustanovio da se oslobodio

glavobolje oko traženja pevača. Robert Plant je bio pravi čovek!

Pošto je problem oko bubnjara sada iskočio kao najakutniji,

Robert je predložio Džimiju svog drugara iz grupe Bend Of Džoj

(Band Of Joy), Džon Bonema (John Bonham). Pričao je o njemu u

superlativima tako da je Pejdž ponovo odlučio da iskuša jednog

nepoznatog muzičara. Bonem je tada svirao u pratećoj grupi

američkog pevača Tima Rouza (Tim Rose) i bio je prilično rezervisan

prema ovoj ponudi, jer je zarađivao solidnih 40 funti nedeljno.

Takođe, već mu je biio ponuđeno mesto ugrupama Krisa Farloua

(Chris Farfow) i Džo Kokera (Joe Cocker). Bonem se seća te dileme:

„Morao sam mnogo da razmišljam. Nisam razmišljao o tome sa

kim imam najbolje izglede, većko svira najbolju muziku. Farlou je bio

prilično popularan, a bilo mi je jasno da će Koker uspeti. Još od

sviranja u Bend Of Džoj znao sam šta Robert voli, a bilo mi je

poznato šta je Džimi radio. Njihova muzika mi se najviše svidela. I to

se isplatilo. Apsolutno zadivljujuće!"

Sada, kada su se sva četvorica našla na okupu, trebalo je biti

efikasan. Turneja po Skandinaviji se neumoljivo približavala,

Pripreme su bile kratke, ali temeljne. To dokazuje i činjenica da su

pre odlaska snimili materijale za svoj prvi album. Za to im je trebak)

svega trideset sati studijskog vremena što gledano izove perspektive

izgleda zapanjujuće malo. Ali to i dokazuje da su znali šta hoće.

Konačno su se otisnuli u susret prvim iskušenjima —

desetodnevnoj turneji po skandinavskim zemljama. Svirali su pod

imenom Nju Jardbrds (New Yerdbirds) i prve reakcije su bile

izvanredne. Zbog toga su i dobili poziv da se vrate na dvonedeljnu

seriju koncerata u januaru sledeće godine. Repertoar koji su izvodili

bio je uglavnom sastavljen od kompozicija koje su našle mesto na

prvom albumu. Ostatak su činili poznati bluz i rok šabloni. Tu je bio i

poznati rok iz prvih dana Bitlsa,{„Video šam je kako stoji tamo"), Saw

Her Stending There ".

Po povratku u Englesku, Nju Jardbrds su nastavili sa nastupima.

Prvi put je to bilo u sredu 16. oktobra u londonskom Marki klubu.

Poslednji nastup pod tim imenom zbio se tri dana kasnije na

liverpulskom Univerzitetu.

lako je ime Nju Jardbrds moglo pomoći novostvorenoj grupi da

stane na svoje noge, Džimi ga nije želeo. Osećao je da je era grupe

koja je nosila to ime prošla i hteo je da sa svojim novim prijateljima

ponudi nešto sveže. Staro ime je moglo baciti nepotrebnu senku na

njihove pokušaje i moglo je da odbije novu generaciju koja je

stasavala i koja je želela svoje sopstvene Ijubimce. Ime Nju Jardbrds

je podsećalo na podgrejano jelo.

U traženju novog, prikladnijeg imena, na pamet je padalo stotine

ideja, ali ni jedna nije predstavljala ono pravo. Obično se kaže da ime

nije toliko važno i da je muzika najvažnija. U tome svakako ima istine,

ali ime grupe je nešto uz šta čovek živi godinama.

Legenda kaže da je ime Led Cepelin predložio simpatični i

šašavi bubnjar grupe Hu, Kit Mun. Jednog dana, pri kraju 1968.

godine. Džimi Pejdž je ušao u redakciju „Melodi Mejkera" i izjavio da

se njegova grupa od sada zove Led Cepelin. Kada su ga oni pitali šta

to znači, odgovorio je: „Znate li onaj vic u kome se za nekog kaže da

je leteo kao OLOVNI BALON?

U stvari, Kit Mun je rekao Pejdžu da će njegovagrupa imati

uspeha u roku onoliko koliko olovni balon ima u letenju. Ova opaska,

iako ne baš optimistička, svidela se Pejdžu i pomogla mu je u izboru

imena koje svi dobro poznajemo. Pošto se olovo u engleskom piše

isto kao i reč „upravljanje, vođenje" (LEAD), da bi se izbegla zamena,

izbačeno je jedno slovo i konačno je imedobilo svoj pravi oblik LED

ZEPPELIN. Nekoliko godina kasnije, Pejdž je objašnjavao da mu se

ime svidelo zato što je u sebi sadržalo specifičan odnos „lakog i

teškog”, koji je bio karakterističan za muziku Cepelina.

Svoj londonski debi pod imenom Led Cepelin imali su u utorak,

10. decembra 1968. u Marki klubu. Možda to sada čudno zvuči, ali

publika je na tim prvim nastupima pokazala malo entuzijazma za ono

što su Cepelini izvodili. Izveštaji sa nastupa najčešće su završavali

njihovim svrstavanjem u grupu (>ne suviše talentovanih, ali zato

preglasnih". A takvih je tih dana samo u Londonu bilo na stotine.

Grupa Krim (Cream) se 26. novembra veličanstvenim koncertom

oprostila od publike. Jimi Hendrix je bio zapao u košmare kojih se

nikada više neće potpuno osloboditi. U taj slobodni prostor na vrhu,

sada je pokuŠavalo da uskoči bezbroj grupa slične orijentacije. U

takvoj situaciji lako je bilo skliznuti iz vidokruga javnosti i provesti

ostatak karijere svirajući po bezimenim klubovima u provinciji.

Doduše, Pejdžovo ime je dosta značilo u to vreme, makar samo u

muzičkim krugovima, i na tu kartu je dosta polagano. Ipak, ne treba

zaboraviti da je to bilo vreme smene generacija u roku i da su nova

imena neumoljivo gurala stare* zvezde u zaborav. Zato nije trebalo

oklevati. Pejdž i Grant, svesni stare izreke da „niko nije prorok u

svojoj kući", odlučuju da krenu u pohod na Ameriku.

Toj odluci je svakako doprinela i činjenica da su potpisali ugovor

za snimanje ploča sa američkom firmom „Atlantik" (,,Atlantic”)L To je

u ono vremebila prilično čudna odluka iz više razloga. Prvo „Atlantik"

je bila kompanija koja je svoje pozicije stekla baveći se gotovo

isključivo crnom, soul muzikom. Tada su za „Atlantik" od značajnijih

belih izvođača snimali samo Vanila Fadž (Vanita Fudge), Ajron

Baterflaj (Iron Butterfly) i Bafalo Springfild (Buffalo Springfielđ).

Drugo. pred potpisivanje ugovora Cepelini nisu uopšte imali snimljen

materijal tako da je posao završen ,,na slepo", ili je možda bolje

reći ,,na gluvo". Ipak, vrednost ugovora je iznosila u to vreme

astronomsku cifru od 200 000 dolara. Smatra se da je to urađeno

zbog Pejdžove reputacije, a značajnu ulogu je odigrala preporuka

poznate engleske pevačice Dasti Springfild (Dusty Springfield), koja

je još ranije imala priliku da radi sa Pejdžom i Džonsom.

Sam kraj 1968. prošao je u pripremama zaturneju po

SAD i za izdavanje prvog albuma Konačno, u januaru 1969. godine,

njihov prvenac, jednostavno nazvan „Led Cepelin", ugledao je

svetlost dana u američkim prodavnicama ploča. U Engleskoj se

pojavio tek u martu. Omot je prikazivao cepelin tipa R 101 u

plamenu, a sa druge strane nalazila se fotografija grupe koju je

snimio naš stari poznanik Kris Drejža. Sada se nećemo više

zadržavati na tome šta su Cepelini ponudili na toj ploči jer je njihovoj

muzici posvećeno čitavo poglavlje. Ipak, neće biti na odmet da se

prošetamo po novinskim člancima koji su obeležili izlazak albuma.

List „Los Andeles Fri Pres" (Los Angeks Free Press) to je uradio

ovako:

„Jedno iskustvo ekstremno velikog intenziteta. Oštri muzički

akcenti kulminirali su u talasima napadnog bluzom prožetog tvrdog

roka, kome je data velika dubina fino isprepletanim momentima

muzičke delikatnosti. Glas Roberta Planta sličan je onima koje smo

imali prilike da čujemo na skorim ostvarenjima Džefa Beka ili Teri

Reida. Ipak, može se reći da je Plant pevač sa sopstvenim jasno

definisanim stilom. Bivši Jardbrd, Džimi Pejdž, pored toga što

obezbeđuje robusnu, poletnu snagu grupe, svojom gitarom čini

njihovu svirku senzibilnijom. Njegov, na folku baziran solo u kompo-

ziciji („Crna strana planine"), „Black Mountain Side'* dozvoljava

emocionalno opuštanje između razoruža- vajuće pesme („Tvoje

vreme će Doći") „Your Time Is Gonrn Come3’ i rušilački brz*e („Prekid

na vezama") „Communication Breakdown”. Zaključak bi bio da je

ploča, ako ništa drugo, veoma komercijalna."

Bilo je i drugačijih stavova. Novinar američkog magazina „Roling

Stoun" (Rolling Stone”), Džon Mendelson je, kako se to u žargonu

kaže, naprosto iskasapio ploču zamerajući im za totalnu

neoriginalnost. Ipak, od svih napisa koji su se pojavili povodom prvog

albuma, Ijubitelji grupe izdvajaju onaj koji je osvanuo u listu ,,0Z" i

smatraju ga gotovo proročanskim. Zato ga donosimo u celosti:

„Retko se objavi neka LP ploča koja izbegava svakoj klasifikaciji.

Jednostavno, zato što predstavlja prelomni momenat u roku i jedino

se vremenom može sagledati njen pravi značaj. To je bio slučaj sa

Dilenovom (Donoseći sve to kući), ,JBringing It Ail Back Home”

(Dizraelije.va oprema) ,J)israeH Gears”grupe Krim, (Da li si

iskusan)fJi4re YouExperienced” Džimi Hendriksa ili sa (Narednik

Peper), „Sergeant Pepper” od Bitlsa. Ovaj album Cepelina spada u tu

kategoriju. Pre nego što je napustio sada, na žalost, nepostojeće

Jardbrdse, Pejdž je smatran jednim od najboljih sešn muzičara saobe

strane Atlantika, Svega nekolicina rok muzičara može da se nada da

će dostići nivo emocionalne angažovanosti i tehničke sigurnosti koji

on dostiže na ovih devet kompozicija. Tačno 84 sekunde posle

početka „stvari” „Dobra Vremena, Rđava Vremena)„{Good Times,

Bad Times, prva strana, pesma prva, on sa električnom gitarom radi

stvari koje bi se najblaže rećeno mogle opisati kao začuđujuće. Od

tada pa nadalje, stvari idu samo na bolje.

Pevač Robert Plant je živi dokaz teorije ,,Ne-moraš— da—budeš

—crn—da—bi—pevao- bluz".

Način sviranja Džone Bonema je interesantan. Prijatno je slušati

bubnjara koji inteligentno koristi bas bubanj i činele, a da to nije

nabubano napamet.

Džon Pol Džons svira bas i orgulje za Cepeline i dovoljno je reći

da je on siguran i iskusan majstor na oba instrumenta.

Slušajući ovu ploču osećaćete se dobro. Osećaćete se dobrojer

ćete čuti sastav koji je sposoban da svira onako kako oseća, da

prevede svoj duh u muziku. Osećaćete se dobro kada čujete kako

Bonem i Džons stvaraju duboke, kotrljajuće struje ritma i kako Pejdž

ne ostavlja na miru najranjivija mesta svoje gitare. Kada Plant sa

svojim Ijutitim vokalima peva o ženi koju će napustiti posle prvog

spavanja. Osećaćete se dobro kada čujete spontana, ali ipak

kontrolisana sola u („Kokko mnogo puta") „How Many More Times” ili

zavijanja Pejdžeove gudalom svirane gitare u („Zaprepašćen i

zbunjen") „DazedAnd Confused”.

Naravno, zbog ovog albuma« Amerikanci će namoteti ovu grupu.

Kroz mesec dana „Melodi Mejker" će izaći sa naslovom ,,Je li PejdŽ

bolji od Boga?" (misli se na Kleptonov nadimak — prim. prev.) Tada

će BBC početi pregovore sa njima oko snimanja filma ...

Ima jedna fraza koju smo izgleda svi zaboravili otkada smo

očešljali i ošišali kose, bacili košulje sa cvetovima i prestali da vičemo

naivno „Vodite Ijubav, a ne rat!". Ta fraza najbolje karakteriše ovaj

album.

Sećate li se DOBRIH VIBRACIJA? "

Prve nedelje posle objavljivanja, ploča je osvanula na 98. mestu

američke top liste. Uspon koji je usledio nije bio baš uobičajen za

debi album jedne grupe. Praćen ohrabrujućim izveštajima sa turneje,

„Led Cepelin I" se popeo do desetog mesta „Bilbordove" („Bittbord”)

liste i zaradio im prve zlatne ploče.

Prva američka turneja počela je 26. decembra u Bostonu. Njihov

„peti član", Piter Grant, sredio im je da sviraju sa MC 5 i Vanilom

Fadž. Reakcije publike bile su takve da je čak i britanska štampa,

dotle vrlo rezervisana, morala da donese izveštaj o njihovim uspelim

koncer* tima.

I tako, dok su u Americi prešli put od preteće grupe za

„zagrevanje" do nosioca programa za svega desetak koncerata, u

Engleskoj je Piter Grant jedva nalazio svirke za njih. Od ohrabrujućih

reakcija mlade američke publike pred blaziranim Englezima nije ništa

ostajalo. Jednom prilikom, u nekom klubu u Kardifu, članove grupe

nisu hteli da puste unutra zato što nisu nosili kravate. Međutim,

Cepelini su bili svesni da ne treba biti oportunista i da je to jedini

način da steknu ime u domovini.

Želeći da učvrste svoje pozicije, sjurili suseu aprilu na drugu

američku turneju. Ovog puta kao zvezde programa. Tu ih je opet

dočakao uspeh. Posetiocu njihovih konoerata u SAD teško bi bilo

objavsniti činjenicu da Cepelinima ne ide baš najbolje u Britaniji. Pejdž

je to objašnjavao ovako:

,,U Americi, zbog sbbodnijeg odnosa prema štampi i zbog čitave

linije „andergraund" novina, nije teško kao u Engleskoj doći do

potrebnog publiciteta. To čini put ka uspehu manje napornim. Dok u

Americi činjenica da sam ja nekada svirao u Jardbrdsima deluje

pozrtivno, u Engleskoj je to protiv nas. Zbog čestih personalnih

promena engleska publika je izgubila interes za Jardbrds, a nas su

smatrali samo agonijom i produžetkom tog sastava."

Aprilska turneja nije ih odmah odvela u najveće dvorane i na

stadione, ali zato su svirali u salama koje su imale reputaciju mesta

gde se izvodi najbolja muzika. Takođe, to su bila mesta gde su se

najčešće pojavljivali saradnici muzičkih magazina i gde se najbrže

sticao ugled. I samo pominjanje imena kao što su Filmor Ist (Filmore

East), Filmor Uest (Fillmore West) ili Vinterlend (Winterland) svakom

potkovanijem rok pokloniku dovoljno govori. Možda će vamovaj

članak iz lista „Uorld Konvenšn" (World Convention) dočarati nešto od

atmosfere njihovog nastupa u Filmor Istu:

„Eksplozivno izvođenje podsetilo je na njihov januarski debi ovde,

ali sada su nastupili kao trenutno najbolja, na bluz orijentisana, grupa.

To je kompliment koji zaista nešto znači kada se uzme u obzir

konkurencija koja vlada na rok sceni danas. Čak i pre nego što su se

pojavili na sceni, publika je ustala i divlje aplaudirala. Atmosfera u

dvorani je ukazivala na to da će to biti izuzetna priredba.

Uz ovacije, koje su podsećale na grmljavinu, Cepelini su izašli na

pozornicu i počeli da sviraju „Voz je nastavio kotrljanje" („The Train

Kept A Rollin”). Ujedinjujući

svoje muzičke i šoumenske sposobnosti, uspeli su da ovaj koncert

pretvore u jedan od najuzbudIjivijih i najneobi* čnijih koje sam do sada

video."

Sledili su slični izveštaji i publika je delila slično mišljenje. Svi

koncerti na turneji bHi su rasprodani.

Sve ovo nije moglo da prođe bez odjeka u Engleskoj. „Led

Cepelin I" se probio na top liste i uspeo je da se tamo zadrži 22

nedelje. Pejdž i drugovi su postali viđeni gosti na radio-programima.

Uoči Bat festivala, radio je prenosio njihov jednočasovni koncert, pred

specijalno odabranom publikom, iz londonske dvorane Plejhaus

(Playhouse). Sutradan, 28. juna, svirali su u Batu pred 12 000 Ijudi.

Primljeni su izvrsno, ali taj prijem je bio kao plamen šibice prema

požaru u odnosu na ono što ih je čekalo na istom mestu iduće godine.

Sledeće noći napunili su Rojal Albert Hol (Royall Albert Hallj. Publika

se u svom entuzijazmu ponašala tako da nije ni čudo što je uskoro

doneta odluka da se rokerima zabrani pristup u Albert Hol.

A u julu, zna se. natrag u Ameriku. Imali su pozivda nastupe na

šesnaestom Njuport džezibluzfestivalu.Pored njih trebalo je da nastupi

i takva kombinacija imena koju bi danas bilo nemoguće okupiti na

jednom mestu. To su bili Džef Bek Grup, Džetro Tal (Jethro Jull)t Ten

Jirz After (Ten Years After), Džoni Vinter (Johny Winter)f B. B. King i

Džems Braun (James Brown). Tih dana festival je bio i poprište džem-

sešna u kome su učestvovali Džimi, Džon, Robert, Džef Bek, Rod

Stjuart (Rod $tewart), basista Glen Kornik (Glenn Cornick) iz Džetro

Tal i Rik Li (Ric Lee) iz Ten Jirz After. Teško je naći rok poklonika

kome ne pode voda na usta pri pomenu ovih imena skupljenih

zajedno.

Publicitet zaraden neumornim koncertiranjem trebalo je šfo pre

iskoristiti za novu ploču. Tako je, otprilike, glasila preporuka

njihovedisko kuće.

Kostur albuma je već bio spreman, a postojale su i neke ideje,

koje u strci oko snimanja prve ploče nisu mogle biti realizovane. Način

na koji je ,,l_ed Cepelin II" bio snimljen najbolje ilustruje taj period u

radu sastava. Osnovne instrumentalne matrice snimljene su u Londo-

nu, Robert je nasnimio vokale u Njujorku, još neka dosnimavanja su

rađena u Vankuveru. a kada bi god bilo vremena, zaustavljali bi se u

nekom studiju da bi pojedine snimke dorađivali i remiksovali. Ako bi

ikome odgovarao naslov poznate ploče Pol Makartnija „Orkestar u

žurbi" („Band On The Run”), onda su to Led Cepelin u vreme

snimanja drugog albuma.

Drugi album je definitivno pokazao da $u Led Cepelin konačno

otvorili vrata uspeha. Preko 350 000 unapred naručenih primeraka to

je najbolje dokazivalo. To je najavljivalo fantastični komercijalni uspeh.

Kasnije su vreme i izveštaji knjigovođe pokazali da je to jedan od

najprodavanijih albuma u istoriji „Atlantika" i jedan od najuspeŠnijih

uopšte. Poverenje, koje je „Atlantik" imao u Cepeline u početku,

višestruko se isplatilo. Netreba ni reći da je album u trenutku pretrčao

sve prepreke i zaustavio se na čelu top lista. Konačno je i engleska

barijera bila slomljena. „Led Cepelin II" se zadržao preko 90 nedelja

na britanskoj listi najprodavanijih albuma.

I kritika je gotovo u celini pozitivno ocenila ovaj pokušaj. Čak je i

stari „neprijatelj", Džon Mendelson, priznao da su stvari pošle na

bolje. Zaključak prikaza u „Melodi Mejkeru" bio je da ovaj album

„pokazuje dokle je rok stigao posle petnaest godina razvitka", dok

je ..Nju Mjuzikl Ekspres" zaključio da je to „briljantan album za

paranoičnog gradskog čoveka dvadesetog veka."

I odjednom je jedan od glavnih problema postalo prenošenje

platinastih ploča preko britanske carine. Sve ostalo je išlo kao

podmazano.

Stena uspeha konačno je krenula praveći sve veću lavinu.

Čoveku je gotovo neprijatno da sve to nabraja. Jednostavno, krajem

1969. godine, izgledalo je da na marginama rok uspeha Led Cepeline

ne može ništa zaustaviti.

NIKO NIJE PROROK

U SVOJOJ KUĆI

Trebalo je spustiti se na zemlju. Prethodnih godinu i nešto viŠe dana

Cepelini su živeli kao na vrteški koja se vrtoglavo okretala nijednog

trenutka ne dodirujući tle. Ćak se i Pejdž, koji je sa Jardbrdsima

okusio ekstreme života rok'n'rol muzičara, borio da sačuva ravnotežu.

Plant i Bonem osećali su kao da se nalaze u oentru uragana. Njima

je doskora put od Birmingema do Londona predstavljao ozbiljan

povod za razmišljanje, a samo godinu dana kasnije imali su u svojim

pasošima dokaze da su pročešljali pola sveta. U nekim američkim

državama njihovi vršnjaci nisu još imali pravo glasa niti pravo da

slobodno kupuju alkoholna pića.

lako je 1970. godina počela prilično frenetično — razlog je bila

rasprodata turneja po Engleskoj — Pejdž i društvo rešili su da uspore

tempo rada i da razmisle o svojoj karijeri.

Broj posetilaca na koncertima i ugled dvorana u kojima su

Cepelini nastupili pokazivao je da su konačno u svojoj domovini

doživeli povoljniji tretman. Nik Logen (Nick Logan), današnji urednik

„Nju Mjuzikl Ekspresa", a tada samo ambiciozni novinar, pisao je:

„Nije teško razumeti gde se krije suština privlačnosti Cepelina.

Njihov sadašnji nastup, koji traje više od dva časa, munjeviti je napad

muzički perfektnog hard roka u kome se kombinuju dramatičnost i

seksulana privlačnost u formulu koja ne može podbaciti. Postoji

svega nekoliko grupa koje bi uz njih mogle preživeti na pozornici."

PostavŠi sastav kome uspeh daje mogućnost da postavlja uslove

i samostalno donosi odluke, početkom sedamdesetih oni su konačno

definisali osnove svog odnosa sa publikom i javnošću.

Koncert Cepelina prerastao je u predstavu od preko dva ili tri

časa. Kao atrakcija koja je dovoljna sama sebi, nastupali su bez

predgrupe za zagrevanje publike. Ona bi i onako u konkurenciji sa

Cepelinima izgledala kao žrtveno jagnje. Zlobnici su, opet, ovaj potez

objašnjavali strahom da kao zvezde ne budu „oduvani sa scene" od

nekih autsajdera. Bilo kako bilo, Cepelini su nastupali sami, štedeći

sebi organizacione probleme i pretvarajući tako svaki svoj koncert u

šetnju kroz sav do tada snimljeni repertoar.

Dogovorili su se da se ne pojavljuju na teieviziji. Razlog za ovaj

korak našli su u nesposobnosti televizije da na pravi način predstavi

sve kvalitete sastava. Doduše, na samom početku karijere predstaviii

su se televizijskim gledaocima, ali je to ostao onaj izuzetak koji

potvrđuje pravilo. U razgovoru sa „Sandej Miror" {Sunday Mirror)

Džimi je obelodanio taj princip:

„Upravo smo odbili nastup u emisiji ,Ovo je Tom Džons' i nismo

pristali da sviramo u ,Top Of The Pops’. Koliko ja znam to niko

pametan ne bi uradio, ali mi smo odbili.

Mislim da Ijudi sa televizije ne znaju da predstave grupu na pravi

način. To se naročito odnosi na dobijanje korektnog zvuka. Zato, ako

gledaoci ne mogu da nas vide i čuju u najboljem svetlu, bolje je da se

držimo dalje od malog ekrana."

Odluka da se ne izdaju singlovi nije bila, za razliku od prethodne

dve, tako neuobičajena u to vreme. Rok je bio na vrhuncu težnje za

uozbiljavanjem i mnogi izvođačisu smatrali da format singla ne daje

dovoijno prostora za celovit iskaz i da otvara vrata komercijalizaciji. Ni

Cepelini nisu bili izuzetak. Međutim, ova doslednost ostala je

ograničena samo na Englesku. U SAD je objavljen singl ,,Puno

Ijubavi" (,,Whole Lotta Love”), Pejdž kaže - bez znanja grupe, i on se

probio među najbolje prodavane. Kasnije sam imao prilike da vidim

još neka izdanja na 45 obrtaja kao što su „Pesma doseljenika"

(„Immigrant Song”) ili „Crni pas" („Biac Dog”),- mada ove ploče ne

figuriraju u zvaničnim diskografijama Džimi kaže da on lićno nema

ništa protlv singlova i da je muzika Cepelina uslovila takvu izdavačku

politiku.

,,Mi ne radimo singlove sve dok ne napravimo nešto što se zaista

uklapa u koncept singla. Hit koji smo imali u Americi „skinut" je sa

drugog albuma bez našeg znanja. Znate, Amerika je veliki kockarski

poligon za svaku grupu i singl nam je dosta pomogao, mada se Čini

da je pn/i album obavio sav posao."

Ovakav način rada pokazao je da Cepelini, pored toga što znaju

da prave zanimljivu muziku, imaju dobar nos za posao. Shvatili su da

je poznavanje i kontrolisanje odnosa ponude i potražnje jedan od

bitnih preduslova opstanka na nemilosrdnom rok tržištu. Uvek su se

trudili da svakom svom pojavljivanju u javnosti stave oreol nečeg

specijalnog, nečeg što se ne dešava svaki dan. Tako su uspeli da se

publika ne zasiti njihovih lica i njihove muzike. Proređivanje koncerata

i nastupa, koje je usledilo idućih godina, dovelo je ovu tehniku do

savršenstva.

Pred kraj turneje po Engleskoj, prvog februara, Robert je, sa

svojom ženom Morin, doživeo saobraćajni udes. Zadobio je povrede

po glavi i licu i smešten je u bolnicu. To je bio prvi iz serije udesa koji

će se sledećih godina sručiti na Planta i njegovu porodicu.

Poslednji koncert u Edinburgu morao je biti otkazan.

Na sreću, Robert se brzo oporavio i počele su pripreme za put u

Singapur, gde su 14. februara imali zakazan koncert. Međutim, pošto

su vlasti u Singapuru uslovile ulazak u zemlju rastankom sa dugom

kosom, mladi iz ove dalekoistočne prestonice su ostali prikraćeni za

jednu veliku rok predstavu. Tih nekoliko nepredvi- denih slobodnih

dana iskpristili su zaodmor u Bombaju. U lunjanju gradom, priča

kaže, Pejdž i Plant su ušli u neku krčmu i na licu mesta, uz jednu

gitaru, improvizovali prigodan program. Gazdi se to dopalo pa im je

poklonio flašu viskija i pozvao ih da uz isti honorar nastupe i

sutradan. Tih nekoliko dana Pejdž je iskoristio da na licu mesta

obnovi svoj interes za indijsku muziku. Malo je poznato da je on

jedan od prvih engleskih rokera koji je svirao sitar, mada ga nikad nije

upotrebio na ploči. Smatrao je da za takav poduhvat treba dublje

poznavati instrument i da ne treba flertovati sa indijskom muzikom na

način na koji je to radio Džordž Harison.

Iz Indije su se spustili u Australiju, gde im je album bio na prvom

mestu top liste. a način na koji su primili njihove koncerte nije bio

ništa manje ekstatičan nego u Americi. „Melodi Mejker" je utri

nastavka doneo napiso Džimi Pejdžu i nastavio sa serijom

bombastičnih naslova - „Paganini sedamdesetih".

Novinari su krajem februara dobili priliku da o Cepelinima napišu

nešto drugo pored uobičajenih izveštaja o rasprodatim koncertima.

Pred gostovanje u Nemačkoj, porodica fon Cepelin (von Zeppelin)t iz

koje je potekao i čuveni konstruktor, optužila je grupu zbog korišćenja

porodičnog imena i komercijalne svrhe. Zbog toga je u registru

nastupa zavedena jedna grupa pod imenom NOBS. To je bilo 21.

februara 1971. godine. Zatim je usledio koncert u okviru džez

festivala u Montreu, gde je reakcija publike srušila akademske

kanone ponašanja na džez koncertima.

Na američkoj turneji, koja je usledila neposredno posle toga,

upoznali su i onu nezgodniju stranu uspeha, gde se status meri

brojem ličnih telohranitelja. Cepelini su imali osam i njihova pomoć se

pokazala neophodnom u nekoliko prilika. Jedan put su se ćak našli

pred uperenim pištoljem nekog manijaka kome se nije sviđala dužina

njihove kose. Bilo je i prijatnijih trenutaka. Grad Memfis u američkoj

saveznoj državi Tenesi proglasio ih je svojim počasnim građanima i

svečano su im uručeni ključevi grada.

Konačan obračun turneje uveo je u poslovre knjige sastava

sedmocifrene dolarske svote.

Cepelini su se radovali povratku u domovinu jer ih je tamo čekao

zasluženi odmor. Robert i Džimi su $e sklonili u nekakvu kućicu u

prirodi u britanskoj pokrajini Vels. Tu su, daleko od očiju javnosti,

imali vremena i prostora da se temeljno odmore i da pripreme većinu

materijala za snimanje trećeg albuma, koje ih je očekivalo u

neposrednoj budućnosti. „Bron—j—or" („Bron— Y— Aur”), ime tog

imanja, ovekovečeno je u dvema kompozicijama. „Bron—Y—Aur

Stomp" na trećem albumu i #(Bron-Y-AurM na šestom. Pastoralna

atmosfera velških brda i polja ostavila je veliki uticaj na kompozitorski

tandem grupe i album, koji su tom prilikom spremali, nosio je

iznenađenja njihovim pristalicama. Ako treba suditi prema

Robertovim izjavama iz tog vremena, boravak u Velsu ulio je

optimizam u redove Cepelina:

,,0vo je najbolja stvar koju sam do sada radio. Teško mi je i da

zamislim da ću u dogledno vreme uspeti da uradim nešto bolje. No,

ćovek treba da nastavi da se kreće dalje bez obzira na kakve sve

komentare i kritike nailazio."

Da bi se ove nove ideje konkretizovale, 19. maja iznajmljen je

studio „Hedli Greindž" i tu ih je očekivao rad od oko mesec dana.

Finalna obrada ploče izvršena je nešto kasnije u Americi. Robert će

pamtiti taj period po još jednoj nezgodi sa automobilom. Naime, dok

je on u stilu „uradi sam" čačkao oko svog automobila, kola su pala na

njega. Izvukao se sa zgnječenim rebrima i dobrom dozom straha.

Kraj juna meseca doneo im je jedan od najvećih trijumfa u

karijeri. Jedanput zauvek grupa je zadobila opštu britansku naklonost

nastupom na festivalu u Batu. Bilo je to 28. juna pred oko 300 000

gledalaca i to je posle festivala na ostrvu Vajt bila najveća rok

predstava na svetu te godine. Da bi svirali u Batu, morali $u da odbiju

basnoslovnu ponudu od 200 000 dolara koje su im američki

organizatori ponudili za dva nastupa u Jelu i Bostonu. 27. i 28. juna.

No, način na koji je publika pozdravila Cepeline na festivalu i odjek

koje su te reakcije izazvale u štampi pokazali su da je odluka bila

ispravna.

Led Cepelin su izveli program od gotovo četiri sata# sastavljen od

najefektnijih „numera", Izvanredna svirka i zvuk srušili su sve

predrasude koje su njihovi sunarodnici imali prema njima. Ovaj trijumf

,Jondonske teške artiljerije" još je veći kada se zna da je postignut u

konkurenciji sastava kao što su „Džeferson Erplejn" (Jeffenon

Airplane), „Džoni Vitner End" (Johnny Winter And), „Teist"

(Taste), ,,Flok" (Flock), „Santa- na"» „Kened Hit" (Canned Heat), ,,

$tepenvulf" (Stephenwolf) i drugi. Sa poljane kod gradića Bata, Led

Cepelin su poneli trajno poštovanje engleske publike. List „Mjuzik

Nau" („MusicNow”) je pisao:

„Posle akustičnog seta počele su da se događaju prave stvari,

Uzbuđenje je raslo. Publika je uživala u programu i vrlo bučno je

izražavala svoje odobravanje.

„How Many More Times" je treštalo preko polja. Teški rif je

tutnjao i prisiljavao Planta da izdigne svoj vrišteći vokal iznad

grmljavine sastava. Iznenada, grupa na pozornici je počela da se

zabavlja. Plant je izvrsno imitirao Elvisa i „Treba mi tvoja Ijubav

večeras" („iNeed Your Love Tonight"), koja se odjednom našla u

sredini ove dugačke pesme. Sve se to završilo povicima pubtike koja

je tražila još.

Sastav se vratio da svira na bis i bio je gromogiasno pozdravljen.

Mnogobrojne daire su bačene u publiku i odjednom su se $vi našli na

nogama dok su Cepelini prašili uz ,,Whole Lotta Love". Pozornicu je

preplavilo svetlo dok se muževni zvuk lomio i odbijao o naša lica.

Raspoloženje je bilo više nego dobro. Ljudi su se smejali i pljeskali

uživajući u sastavu. Bilo je to kompletno opuštanje i oslobađanje od

svih pritisaka.

Cepelini su ponovo dozvani na pozornicu i njihov zvuk bio je

napad na sva čula, snagu i uzbuđenje. Davali su sve od sebe. Kada

se Cepelini kreću, oni dižu i nose sve sa sobom. I još jednom su se

vratili na bis, ovaj put svirajući svoje rok'n'rol favorite kao što su

„Johny B. Goode" i „Long Tall Sall/\ Atmosfera je bila naelektrisana.

Led Cepelin je uspeo. Bio je to zaista veliki događaj."

„Melodi Mejker" im je posvetio naslovnu stranu uz natpis „Pet

bisova' za Cepeline".

Sa ovog događaja ne postoje oficijelni snimci, a Piter Grant nije

imao vremena da uživa u svirci svojih momaka dok je u pubiici jurio

Ijude koji su snimali koncert. No, nostalgične uspomene vezane za

ovu priliku nagnale su ih da širom sveta traže „piratsku" ploču sa

materijalima iz Bata.

Što se tiče piratskih ploča, Cepelini spadaju u kategoriju grupa

koje takvi poduhvati najviše pogađaju. Zbog toga i preduzimaju vrlo

rigorozne mere da bi sprečili unošenje aparature za snimanje na

svoje koncerte. Naročito je u tome aktivan Piter Grant. Jedna njegova

intervencija u prodavnici ploča koje je prodavala „piratske" albume

završila je na televiziji u emisiji o Ijudima koji stvari rešavaju silom.

Ostatak leta Cepelini su proveli svirajući po Nemačkoj i Americi.

Mada je bio potpuno spreman, izlazak trećeg albuma stalno je

odlagan, jer se „Led Zeppelin II" i dalje prodavao izvrsno. Ova

odlaganja su bila dobra podloga za pojavu raznih priča. Govorilo se

da su „kraljevi teško-metalnog roka" ostali bez inspiracije i da su

krenuli u mirnije vode. Tvrdokorne pristalice su sa užasom slušale da

je Čitav album „akustičan" i da su Cepelini rešili da izazovu Krozbija,

Stilsa, Neša i Janga (Crosby, Stills, Nash and Youngj na njihovom

terenu. Iz tabora Cepelina ove vesti nisu demantovane, a Džimi i

Robert su u nekim izjavama enigmatično nagovestavali takvu

mogućnost. Ovakvim stavom je vešto podgrevana radoznalost

publike za ono što će doneti treći album.

U meduvremenu. prestiž grupe Led Cepelin bio je potvrđen

jednim veoma ugodnim priznanjem. U tradi- cionalnom godišnjem

glasanju „Melodi Mejkera" izabrani su za najbolju svetsku i britansku

grupu, smenivši tako do *ada neprikosnovenu liverpulsku četvorku.

Takosudošli do pozicije sa koje se moglo ići samo na niže. Sve Čega

su se uhvatili u protekle dve i po godine završilo se na najbolji način i

sada im je ostalo da te pozicije i održe. Da li im je to pošlo za rukom

videćemo na stranicama kojeslede, a sad se vratimo na 1970.

godinu.

„Led Zeppelin III" konačno je izašao pred sud publike i izazvao

priličnu zbunjenost. Sastav. koji je važio za prototip „teško-metalne"

grupe, pokazao je i svoju mirniju stranu. Kritika je to uglavnom

ocenila kao pozitivnu orijentaciju, a da publika nije imala ništa protiv,

govore i prva mesta na top listama u gotovo svim zemljama gde je

album izdat. Kao nekad Bitlsi, Cepelini su sada predstavljali svetlu

tačku u britanskom spoljnotrgovinskom bilansu. Ipak, jedan deo

njihovih pristalica uzdisao je za „kanonadom" sa prva dva albuma, ali

to nije posebno brinulo članove sastava:

„Dobra je stvar što većina Ijudi ne očekuje od nas da stalno

ostanemo na jednoj istoj liniji pošto ne želimoda se naša muzika trpa

u određenu torbu. Želimo da unesemo više raznolikosti u naš

koncept.

Godina je zaključena turnejom po Japanu i Australiji. Japanska

publika, koja predstavlja veliku nepoznanicu za rokere, veoma je

gostoljubivo primila Pejdža i kompaniju i ta naklonost nije ostala

kratkog veka. I danas su Cepelini ubedljivo najveća atrakcija na

japanskim ostrvima. Svojim domaćinima su se odužili koncertom u

Hirošimi, sa koga je sav prihod otišao u korist žrtava atomske bombe.

Tako je završena 1970. godina. Danas, dok se još uvek srećemo

sa Cepelinima kao sa oličenjem uspeha u roku, malo ko razmišlja o

tome koja je godina najuspešnija u njihovom radu. Mislim da na

prethodnih desetak stranica ima dovoljno argumenata za 1970.

Britanska publika se najčešće ocenjuje kao hladna i

nezainteresovana, što obično, kao i sve generalne ocene, nije istina.

Muzičke novine sa ostrva, naročito rubrike sa pismima, prepune su

zajedljivih opaski na račun grupa koje okreću leđa publici u zemlji

zbog mnogo većih zarada u Americi. Izbijanje Cepelina na sam vrh

svetske rok lestvice, uz Ćinjenicu da je najveći deo njihove reputacije

i novca zarađen u SAD. Dovelo ih je u položaj da budu optuženi.

Učestali su napisi sa naslovima „Prodajući Englesku za dolar" ili ,,Za

šaku dolara", atu bi se obavezno našla slika Roberta Planta, strasno

uvijenog oko dolarskog znaka.

Da bi dokazali suprotno, Cepelini su odlučili da nastupe u

klubovima i malim salama. Odabrana su baš ona mesta koja su im

ukazala poverenje neposredno po formiranju. Dogovor je bio da za te

koncerte budu plaćeni isto kao i pre dvegodine, ukoliko t cene

ulaznica budu iste. Na taj način zahvalili su se za podršku u

najpresudnijim momentima. No, ni taj potez nije prošao bez kritika.

Sada im je zamereno da sviraju samo za privilegovane i da će mnogi

ostati kratkih rukava. Neki su ćak proputovali pola Engleske da bi se

našli pred zatvorenim vratima.

Početkom marta, svirali su u Belfastu. Bila je to jedna od njihovih

boljih veČeri. Sala je bila pogodna, ozvučenje izvrsno, a zvuk

kristalno čist, bez izobličenja. Prava prilika da se predstavi nova

kompozicija. Tada su prvi put izveli „Stepenice za nebo" („Stairway

To Heaven”) pesmu koja će postati „himna" novih Cepelina, isto kao

$to je to nekad bila ,,Whole Lotta Love".

Posle tog koncerta kolima su krenuli preko granice u prestonicu

Irske, Dablin. Međutim, Džon Bonem se izgubio iz tog

improvtzovanog karavana i zalutao u deo Belfasta u kome su neredi

bili u punom jeku. Posle lutanja po ulicama, koje nije poznavao, i

nekoliko kamenica, koje je privukla njegova engleska tablica na

automobilu. konačno je našao društvo koje se rastrčalo u potragu.

Ova turneja pomogla im je da obnove prisan kontakt sa

publikom, stvar koju sigurno nisu mogli naći u mamutskim halama, u

kojima su nastupali Širom Amerike. Džimi o tome kaže:

„Lica u publici počela su da bivaju za nas samo tačkice na

horizontu. To je kao kada gledaš kroz pogrešan kraj na teleskopu. U

klubovima si dovoljno blizu Ijudima da oceniš prave reakcije —

možeŠ da vidiš lica i da ostvariš pravi kontakt."

Trebalo je spremati četvrti album i grupa se povukla da to na

miru učini. Ćutanje štampe o Cepelinima prekinula je vest o incidentu

na njihovom koncertu u Milanu, Italija. Bio je to nekakav mini festival

koji je finansiran od strane državne administracije. Kada su Cepelini,

kao zvežde programa, ižašli na pozornicu, publika je skoćila na noge

da pokaže svoje odobravanje. Za italijanske policajce, koji su inače

poznati po labilnim nervima, to je bio signal da gledalište zaspu

suzavcem. Zatim je nastupila opšta tuča i gužva. Za članove grupe,

kojima poznavanje političkih prilika nije najjača strana i koji nisu

očekivali takav razvoj dogadaja, ovaj incident je bio zastrašujuće

iskustvo. Povukli su se u sigurnost svojih garderoba osluškujući

odjeke borbe koja se vodila napolju. Najveći deo njihove opreme bio

je ukraden i polomljen.

Kao i obično, letnji meseci su bili rezervisani za američku

turneju. Nisu imali problemada rasprodaju sve ulaznice, ali se

primećivalo da javnost (ako su novine njeno ogledalo) zauzima

prema njima prilično odbojan stav. Pevači, kao što su DžemsTejlor

(Jemes Taylor) ili Don Meklin (Ðon McLean), bili su nova velika stvar i

bučnom rokenrolu je rajavljivan sumoran kraj, No, sada su engleske

novine uzele u odbranu svoje sunarodnike. „Nju Mjuzikl Ekspres" je

doneo članak pod naslovom „Američki rok fenomen - ali javnost još

uvek ignoriše Cepeline":

„Otkako su Cepelini 1969. godine prodrli na

severnoameričku muzičku scenu, kritika se iz sve snage trudila

da ocrni ovu englesku četvorku. Prikazi njihovih ploča retko su

objavljivani u uglednim rok magazinima, a kada je to i činjeno, ti

članci su bili puni (jetke) i omalovažavajuće frazeologije.

I pored toga što su se sva tri njihova albuma prodala u

tiražima od preko dva miliona primeraka, što je rekord za sebe,

i pored toga što posete na njihovim koncertima obaraju rekorde,

i pored toga što imaju najbolji šou program u savremenom roku

— američka štampa je učinila sve što može da to zanemari.

To naročito važi za poštovane i ozbiljne magazine, kao što

su „Tajm (Time) i „Njusvik" (Newsweek), čiji način tretirsnja roka

mene dovodi do besa.

Led Cepelin su — i bez pomoći „Tajma", „Njusvika" ili

„Roling Stouna" — ostavili u svetu roka neizbrisiv trag, koji ni

jedan budući talas neće moći da izbriše. Njihov primer je

pokazao da novine gube kontakt sa onim što zanima mlade.

Ljudi, koji se odavno nadajuda će Cepelini nestati i izbledeti,

moraće još dugo, dugo da Čekaju. Oaleko je vreme kada će

pući balon Cepelina, a rekao bih da je ovo samo početak

njegovog leta u globalnim razmerama A što reče Marsal

Mekluan (Marshall McLuhan), to je jedino i važno."

Ni rad na četvrtom albumu nije prošao bez problema.

Počelo je sa tehnikom. Pogledajmo šta je Pejdža navelo da

izjavi:

„Snimatelj Endi Džons (Andy Johns) zaslužio je da bude

obešen, mučen i raščerećen za ono što nam je uradio tokom

snimanja/'

Naime, Cepelini su, pripremivši osam kompozicija za svoju

sledeću ploču, izbor mesta za snimanje prepustili Endi Džonsu.

On je javio da je pronašao najbolje moguće mesto i grupa se

preselila u studio. Posle svega nedelju dana rada, album je

gotovo sasvim bio kompletiran. Međutim, po dolasku u

Englesku, gde je trebao da se obavi završni miks, otkriveno je

da su ti snimci neupotrebljivi. Postojala je greška u opremi na

kojoj je album sniman, a Džonsovom nemarnošću to nije na

vreme otkriveno. Nije preostalo ništa drugo nego ponovo se

baciti na posao. U pokretnom studiju Roling Stounsa pokušali

su da spasu što se spasti može, ali je većinu kompozicija

trebalo ponovo uraditi. I kada su mislili da je konačno sve

gotovo, otkriveno je da ne mogu da pronađu master-traku na

kojoj je zabeležena pesma „Četiri palice" („Four Sticks”). I šta

drugo ... opet u studio.

Zahvaljujući statusu koji su uživali, izdavanje albuma nije za

Cepeline bio posao koji je trebalo obavijati u žurbi. I način na koji su

njihove ploče opremane dovoljno je govorio o tome. Luksuzni dizajn

trećeg jlbuma pokazivao je da je pređen dug put od skromnih <orica

“Let Zeppelin I". Trebalo je smisliti nešto izuzetno i za četvrti. No, to

nije bilo tako lako, jer se činilo da je sve već izmisljeno. I okrugli

omoti, i oni koji ;u se zapetljano otvarali i zatvarali, sa slikama ili bez

njih, iasvim crni ili sasvim beli... Ali, neko se setio da do »da nije izdat

album na kome nije napisana ni jedna reč liti odštamapno ni jedno

slovo. Ako je iko mogao da se jdvaži na takav korak,to su bili Cepelini

u tom trenutku. Međutim, gazde u kompaniji „Atlantik" nisu blago-

riaklono gledale na tu ideju svojih „zlatnih koka". Čak su stavili veto

na izlazak ploče dok se Pejdž i društvo ne predomisle. Cepelini su biii

uporniji...

Možda danas to izgleda malo smešno, 1971. su se po nuzičkim

novinama dva, tri meseca vodile rasprave hoće ii se sledeći album

Cepelina zvati „Led Zeppelin IV" ili nekako drugačije. Kada je Plant u

jednom intervjuu objasnio, vrlo uvijeno doduše, da će ploča imati

neko drugo ime, napetost je porasla - što je u stvari i bio plan štaba

grupe. A kada je ta naduvana misterija konačno obelodanjena,

novinari jednostavno nisu mogli da napišu ime albuma. Umesto

imena, kočoperila su se četiri znaka za koje niko nije znao šta znače.

Članovi Cepelina su mudro ćutali želeći da stvar učine što

mističnijom.

Naravno, docnije je i to razjašnjeno. Svaki od tih znakova treba

da predstavlja po jednog Člana grupe. Simbol koji je podsećao na

latinično slovo ,,Z" pripadao je Pejdžu i predstavljao je kaligrafski

obraden simbol alhemijskog elementa — elektrum. Plant je sam

oblikovao znak koji bi mogao da se opiše kao kružnica sa perom u

sredini. On je svojevremeno objašnjavao šta to treba da predstavlja,

ali pitanje je koliko je sve to ozbiljno mislio i seća li se i danas tih

izjava. Znaci Bonema i Džonsa su se nalazili u sredini formacije i za

njih je utvrđeno da potiču iz starogermanskog runskog pisma

Dolaskom hrišćanstva i latinskog alfabeta, runsko pismo je

napušteno, mada je kroz vekove dobilo oreol tajnog i magijskog

pisma. Prava istina je verovatno u tome što je novo pismo bilo znatno

praktičnije.

Mislim da nije potrebno posebno naglašavati da je „Led Zeppelin

IV" (tako ga je ipak, mnogo lakše zvati) postao zlatan i pre nego što je

došao u prodavnice. Strah Ijudi iz „Atlantika" da će se ploča lošije

prodavati zato Što na sebi nije imala nikakav natpis, pokazao se

neopravdanim. To nije bilo iznenađujuće kada se zna kakav autoritet

grupa uživa među svojom publikom. Najzanimljivije je bilo to da su se

mnogi kritičari našli zatečeni kvalitetom albuma. Pa su i njihovi

najžešći protivnici morali da priznaju da Cepelini nisu obična

„prangijaška" grupa, kakvih je u tom trenutku bilo i više nego što je

potrebno. Čak je i „Roling Stoun", bastion otpora Cepelinima, nasao

za shodno da napiše:

,,Za proteklih nekoliko godina namnožilo se mnogo imrtatora

Cepelina. Stvari sa ove ploče pokazuju da su oni pokupili samo stil i

da im nedostaje pravo poznavanje suštinskih stvari."

Četvrti album im je pomogao da za sobom ostave i poslednju

barijeru nepoverenja - kritičare.

Druga turneja po Engleskoj te godine (to se nikada vi§e nije

ponovilo) poklopila se sa izlaskom ploče i trajala je dve nedetje. Tu su

bili uključeni i koncerti u Vembli Empajer Pulu, londonskom gledaliStu

koje može da primi oko 8 000 gledalaca. Cene ulaznica su bile

smesno male (oko 20 dinara), jer $u Cepelini želeli da dokažu da

status nije potrebno potvrđivati ucenjivačkim tarifama. Posle ovog

uspeha, Empajer Pul je postao veoma omiljeno mesto među

vrhunskim rok atrakcijama i nekoliko puta godišnje rezervisano je za

grupe i pojedince koji mogu da privuku više hiljada gledalaca.

Ono što su Cepelini uradili 1972. godine ozbiljno je poljuljalo

koncepciju ove knjige. Namera je bila da se svakoj godini u radu

grupe posveti po jedno pogtavlje. Međutim, 1972. pruža malo

zaniljivih događaja da bi se sastavilo pošteno poglavlje. Što je

najčudnije. oni nisu lenstvovali, ali ih nije bilo u Engleskoj. Prvo su

odleteli na turneju po Novom Zelandu i Australiji. Na nekim

koncertima bilo je i preko dvadeset pet hiljada gledalaca, što su

izuzetne cifre za najmanji kontinent na svetu. Jedna interesantna

statistika govori da ih je u gradu Pertu, na zapadnoj obali Australije,

na koncertu gledalo višeod pet procenata cebkupnog stanovništva.

Sa letom je stigao i poziv za još jednu (više im se ni broj ne zna)

turneju po Sjedinjenim Državama. Te godine Amerikom su kružili i

Roling Stounsi, pa je čitava turneja bila u znaku tihog nadmetanja dve

grupe koje konkurišu za naslov „najveće rok'n' rol grupe na svetu".

lako se o Stounsima, za koje je radila ogromna reklamna mašinerija,

mnogo više pričalo (naročito u Evropi), konačan obračun poseta i

prihoda pokazao je da su Cepelini imali više uspeha pred publikom.

Inače, obe turneje su održane na visokoj nozi — sa privatnim

avionima, zakupljenim hotelima itd ... Teško da je ikada ranije rok

sebi mogao da dopusti takav luksuz.

Do kraja godine, Cepeline su sačekale turneje po Japanu i

Engleskoj. To bi otprilike bilo sve. Osvrtati se posebno na te događaje

ne bi imalo smisla, jer je sve proteklo prema očekivanju. Rasprodate

karte i za- dovoljna lica publike u priči o Cepelinima nisu nikakva

novost.

Te godine nisu izdali album. To se moglo protumačiti i kao prvi

znak kreativne krize. „Led Zeppelin IV" je na neki način bio

kulminacija jednog perioda u njihovoj karijeri. Trebalo je smisliti nešto

novo.

Ako je novu orijentaciju trebalo da predstavlja album „Houses Of

The Holy#', onda je, po opštem utisku, uspeh bio polovičan. Doduše,

reakcije kritike su po običaju bile veoma podeljene, ali kako je vreme

odmicalo, pre- ovlađivalo je mišljenje da se ta ploča ne može ubrojiti u

najviše domete četvorke. Možda je najimpresivnije od svega izgledao

omot ploče. A kad omot nadmaši sadržaj, mora se priznati, to nisu

najsvetliji momenti sastava. Za opremu su se pobrinuli dizajneri firme

„Hipgnosis" i korice su izvrsno ilustrovale još dublje uplovljavanje u

vode mističnosti. Međutim, kako su Cepelini imali publiku sa gotovo

neograničenim poverenjem, nije prošlo mnogo vremena i album je

zaseo na prva mesta top lista.

Prvih nekoliko meseci 1973. godine provedeno je u užurbanim

pripremama za turneju po SAD. Iz sale za probe, jednog iznajmljenog

bioskopa, stizale su vesti da Led Cepelin spremaju nešto specijalno. I

bilo je. Turneja u leto 1973. oborila je sve postojeće rekorde u

posetama i prihodu na najvećem svetskom rok tržištu.

Posle zagrevanja na mini-turneji po evropskim gradovima, stuštili

su se preko Atlantika. Započele su gotovo vojničke pripreme. Čekale

su ih najveće pozornice u 33 grada. Poduhvat je bio podeljen na dva

dela. Prvo su na redu biii jugozapad i Zapadna obala, a, posle kraćeg

odmora, čekali su ih istočni i srednjeistočni deo.

Koncerti su započeli u Atlanti, na bezbol stadionu, gde ih je

pozdravilo 49 000 Ijudi. Posle serije od osamnaest koncerata, drugog

juna su krenuli na zasluženi odmor u San Francisko. Dve nedelje

kasnije, u Čikagu je započeo drugi deo, koji se sastojao od petnaest

nastupa. Po običaju, klimaks je bio u Medison Skver Gardenu u

Njujorku. Za najprobirIjiviju publiku u Sjedinjenim Državama svirali su

27. i 28. jula. Upravo ti koncerti su ovekovečeni snimcima za film

„Pesma ostaje ista"), („The Song Remains The Same”) koji je

realizovan 1976. Godine.

Za nas. koji nismo mogli da se izbliza uverimo u efikasnost i

razoružavajuću privlačnost Cepelina na toj turneji, najbolji pokazatelj

ostaju brojke. One neumoljivo pokazuju kakve je gargantuovske

razmere dostigla rok industrija.

Svakako je najrazmetljiviji znak blagostanja bio privatni avion. Bio

je to ogromni Boing 7206, prvobitno namenjen za 138 putnika. a

specijalno preuređen za četrdesetak. On je opremljen svim onim što je

mašta blazirane rok zvezde mogla da smisli i plati: bračni ležajevi

prekriveni krznom, kupatilo, društvene prostorije sa barom, kolor

televizori. video kasete i soba za filmske projekcije. To zadovoljstvo

koštalo je nekoliko hiljada dolara dnevnol

Da bi se sve to održavalo. trebalo je da što veći broj Ijudi kupi

ulaznice. I kupovali su. Petog maja, u gradu Tampa na Ftoridi. 56 800

Ijudi je platilo 309 000 dolara da skori tri sata gleda Cepeline. Tako je

oboren sedam i po godina star rekord Bitlsa, koje je 1965. godine,

naŠi (Shea) stadionu u Njujorku, posmatralo i slušalo oko 55 000

giedalaca, plativši ukupno 301 000 dolara. To je do tada bila najveća

poseta na koncertu na kome je svirala samo jedna grupa. Oko mesec

dana kasnije, posle koncerta na Kezar stadionu u San Francisku.

obračunato je da je prodato karata u vrednosti od 325 000 dolara. U

engleskim novinama je odmah napisano da je to više nego što je

zarađeno na finalnoj utakmici svetskog prvenstva u tudbalu, koje je

održano 1966. u Br itaniji.

Valjda zbog svih tih para. nisu mnogo razbijali glavu kada im je iz

hotelskog sefa u Njujorku, na kraju turneje, odneseno oko 200 000

dđlara. Kradu je otrkio njihov menadžer za turneje, Ričard Kouls

(Richard Coles). Najčudnije je to da je novac nestao iz prostorije u

kojoj je stalno neko bio prisutan, a vrata sefa nisu bila silom otvorena.

Kouis je pristao da se podvrgne testu sa detektorom laži i odmah je

oslobođen optužbe. Novac nikada nije pronađen, mada je Pejdž

nedavno izjavio da je sigurno zakopan u njegovoj bašti. Dobar deo

ovih peripetija može se, takođe, videti u filmu „The Song Remains The

Same". Piter Grant je bio jedini čovek koji je u vezi sa tom kradom

dospeo u zatvor. On je sa one strane brave proveo noć zato §to je

udario jednog, suviše agilnog, fotoreportera.

Nekoliko dana kasnije, grupa se vratila u domovinu. Zadovoljni

obavljenim poslom i teži za koji milion dolara, obećali su sebi

jedandug i dobar san.

Do kraja godine nije se mnogo čuk) o njima. Robert Plant je, od

strane čitalaca ..Melodi Mejkera", izglasan za najboljeg pevača na

svetu. Pejdž se prisetio starog posla studijskog muzičara pomažući

pevačici Meg\Be\(Maggie 8ell), sa kojom je pregovarao o saradnji

kada se ostvare planovi o disko kući na čijem će čelu stajati Cepelini

sa Piterom Grantom. Ti planovi su zaokupljali najveći deo njihovog

vremena u 1974. godini.

Te godine su po prvi put mogli istinski da se opuste. Trka za

uspehom kulminirala je 1973. turnejom kakvu svet do tada nije video i

sada su smatrali da imaju pravo na odmor i na neka svoja mala

zadovoljstva.

U februaru su se tri člana grupe pojavila kao gosti na koncertu

Roja Harpera (Roy Harper) u londonskoj dvorani Reinbou (Rainbow).

Harper, njihov stari prijatelj, za tu priliku je okupio „ol-star" postavu sa

Kit Munom, Roni Lejnom (Ronnie Lane) i Maks Midltonom <Max

Middleton). Tu su se našli i Robert, Džimi i Džon. Bonem se pojavio u

baletskom trikou i svirao je gitaru zajedno sa Džimijem. Izveštaji sa

koncerta obezbedili su Harperu publicitet kakav nikada ranije nije

imao. Takođe, Džimi se kao gost pojavio na Rojevom albumu

„Valentifte". Ta ploča je, inače, posvećena Robertu, Džimiju, Džon

Polu i Džonu.

Sve u svemu, mogao bi se izvući zaključak da su se Cepelini

tokom te godine više pojavljivali u rubrikama koje se bave društvenim

kontaktima nego u onima u kojima se priča o konkretnom muzičkom

delovanju.

Tako su, zajedno sa ćlanovima grupe Pink Flojd (Pink Floyd) i sa

kompanijom Karizma Rekords (Charisma Records), učestvovali u

finansiranju igranog filma, koji je snimala satirično-humoristička

družina „Leteći cirkus Montija Pajtona" („Monty Python Flying Circus”).

Sledeći primer nekih velikih svetskih grupa, koje su u želji za

osamostaljivanjem i što većom kontrolom nad svojim radom osnivale

vlastite kompanije za izdavanje ploča, poćeli su da konkretizuju svoje

zamisli. lako je sama grupa bila sposobna da održava tu planiranu

firmu, želeli su da pod svoje okrilje dovedu još nekoliko značajnijih

imena. Takode, teakcije su vođene sa velikim smislom za praktično i

pod budnim okom iskusnog Pitera Granta. Nijebiloonog mladalačkog

idealizma, koji je karakterisao slične pokušaje iz šezdesetih. Svima je

bio na umu primer Bitlsa i njihovog čeda, „Epl" kompanije {„Apple"),

koje je, i pored najbolje volje, neslavno nestalo.

Pre no Što je išta zaista pokrenuto, vođeni su razgovori sa

grupom „Priti Tings" (Pretty Things). Pejdž se još od ranih šezdesetih

dobro poznavao sa njihovim pevačem Filom Mejom (Phil May). Mej je

u to vreme, posle duže pauze, ponovo oformio sastav, kome je to bila

treća reinkarnacija, i računao je da će kod Cepelina dobiti neophodnu

podršku i publicitet

Drugi kandidat je bila Megi Bel, izvrsna pevačica grupe „Stoun

D'Krouzi" (Stone The Crows) — u to vreme bez posla. Najviše nade

je, ipak, bilo polagano u ,,6ed Kompani" /Bad Campany), sastav koji je

nastao na ruševinama grupa „Fri" (Free) i „Mot D'Hupl" (Mitt The

Hoople). Naravno, u tom društvu se našao i Roj Harper.

Da ti planovi ne bi bili isuviše megalomanski, odlučeno je da se,

bar za prvi period, ostane u okviru gore navedenih imena. Takođe, svi

ovi umetnici su u Evropi ostali u okviru svojih starih poslodavaca, dok

su brigu za njih u Americi preuzeli Piter Grant i društvo.

Pretpostavljalo se da ime kompanije neće biti problem kada su

sve pripreme bile dobro obavljene. Ali, prošlo je nekoliko meseci dok

to preduzeće nije kršteno svojim pravim imenom. Ideja je došla od

Džimi Pejdža:

,,lmao sam u glavi dugačak instrumental na akustičnoj gitari sa

neobaveznim vokalnim delovima. Pesma je ukupno bila dugačka oko

dvadesetak minuta sa šest minuta odvojenih za pevanje. Čitava stvar

je bila prilično epskih razmera, nešto polu-klasično. Neke debve toga

smo uvežbavali i snimali u pokretnom studiju Stounsa, kada me je

neko upitao: „Kako će se zvati ta stvar? Ne znam šta mi je bilo pa

sam odgovorio: „Labudova Pesma" (Swan Songj. Tada je neko rekao

da bi to bilo izvrsno ime za album. Popričali smo o tome. Onda mi je

palo na pamet da nam treba ime za kompaniju, a ne za album i stvar

je bila resena. Mislim da je to izvrsno ime, jer ako sa „Labudovom

pesmom" nemaš uspeha, onda nisi ni imao šta da tražiš."

To ime je, inače, odgovaralo profilu umetnika kojisu snimali za

„Svon Song". Svi su bili veterani i ne daleko od svoje labudove

pesme.

Prvi poduhvat je bio potpun uspeh. Bed Kompani, sa istoimenim

albumom, dospeli su na prvo mesto američke top liste.

Cepelini 1974. godine nisu izdavali album. Razlog tome nije bio

nedostatak materijala niti lenjost članova. Želeli su da za sobom

ostave sveorganizacione probleme oko „Svon Songa" i da se pod

zaštitnim znakom svoje firme trijumfalno pojave iduće godine. Tog leta

su dosta vremena posvetili snimanju i u muzičkim krugovima se

govorkalo da nameravaju da izdaju dupli album. Pian je bio da se

jedna ploča posveti koncertnim snimcima dok bi druga bila oficijelni

studijski album.

Pošto za tu godinu nije bila predviđena turneja, piloti olovnog

Cepelina izgledada su se uželeli svirke. Džon Pol Džons se pojavb na

koncertu u Hajd parku uz Roja Harpera, Dejva Gilmora, (Dave

Gilmour)t iz Pink Fbjda, i Edgara Brotona (Edgar Broughton). Pejdž je

u septembru otputovao u SAD da na delu vidi kolege iz Bed Kompani.

Na sceni im se pridružio dva puta. Pred iznenađenom publikom su

svirali odabrane rok i bluz standarde. Istog meseca, posle

nezaboravnog koncerta Krozbi, Stilsa, Neša i Janga, Pejdž i Bonem

su se pridružili ovim momcima na džem sešnu u jednom londonskom

klubu. Izveli su Jangove kompozicije ,,Na plaži" („On The Beach*’) \

„ Vampirski bluz" („ Va, žore Blues”),

Radni plan za 1974. završen je snimanjem igranih scena za

planirani film. Ti kadrovi planirani su za kombinaciju sa

dokumentarnim delovima, koji su snimani na turneji po Americi 1973.

Svaki član sastava imao je pravo da snimi ono što po njemu vizuelno

osmišljava muzičke fantazije određene kompozicije. Bonem je izabrao

da bude ovekovečen za volanom dragstera, Plant je glumio

plavokosog viteza usamljenika iz engleskih legendi, dok je Pejdžov

nastup bio obeležen njegovim interesom za okultno i snimljen je pored

ćuvenog jezera Loh Nes. lako su Cepelini bili u pitanju. ćudovište je

odbilo da se pojavi.

Negde pred kraj godine, pojavili su se prvi komentari nezvanično

preslušanih materijala za sledeći album Cepelina. U njima je

provejavao optimizam. „Houses Of Holy" je pre bio predah nego

početak dublje krize — stajalo je u tim komentarima.

U jednom intervjuu na početku 1975. godine, Pejdž je rekao: ,,Mi

gledamo na prošlu godinu kao da je nije ni bilo. Ovo će biti prava

godina za nas."

I zaista, početak 1975. je značio signal za stavljanje mašinerije u

pogon. Posle „probnih" koncerata u Belgiji i Holandiji, otisnuli su se

na turneju po SAD. Putešestvije je trebalo da traje preko dva

meseca, od 18. januara do 27. marta. Neposredno pred polazak na

put, Džimi je prignječio prst na vratima podzemne železnice. Ta,

naizgled, banalna ozleda mogla je da se završi bacanjem svih

planova u vodu. Međutim, sve se na kraju dobro svršik), a jedina

posledica je bila u tome što je iz repertoara izbačena kompozicija

„Dazed And Confused" i zamenjena sa ,,How Many More Times".

Za svega 36 časova, u Njujorku je prodato preko 120 000

ulaznica za šest koncerata u Medison Skver Gardenu. Takvi izveštaji

su stizali iz svih mesta u kojima je zakazan koncert. U Bostonu je

došlo do gužve pred blagajnama i učinjena je velika materijalna

šteta, pa je tu koncert morao biti otkazan. „Melodi Mejker" bi

napisao: „Cepelinmanija".

Oprema, koju su vukli za sobom u tri ogromna kamiona,

smatrana je preterivanjem. Ozvučenje od 70 000 vati bilo je najjače

do tada skupljeno u roku. Tu je, zatim, bio i ogroman lajt šou sa

skoro 200 reflektora, laserska aparatura i ko zna šta sve još.

Da bi se iskoristio interes koji je podgrejala turneja, u martu je

izdat njihov šesti po redu album, „Fizička škrabanja" {,,Physical

Graffiti”}l Bio je to dupli LP koji je pomogao da se zaboravi polovičan

uspeh „Houses Of Hol/'. Malo koje ostvarenje Cepelina je kritika

dočekala tako raširenihruku. „Melodi Mejker" je pisao:

„Izvanredno izvedena mešavina stilova i uticaja koja ne samo da

obuhvata i prevazilazi sve vidove karijere Cepelina, nego čak i roka

u celini".

A„Nju Mjuzikl Ekspres" dodaje:

„Dolazeći dve godine posle petog (najbolje ga je zaboraviti)

albuma Cepelina, „Houses Of The Holv", „Physical Graffiti" je

pokazao da grupa nije ništa izgubila od svoje inspiracije i

mogućnosti, mada im je trebalo dosta vremena da se nakane da

izdaju „ploču".

Šesti album je bio njihova prva pioča koju su ftdali u okviru svoje

firme „Svon Song" i pokazao je da bi ta kuća mogla da opstane

prodajući samo ploče Cepelina. Po običaju, neposredno posle

objavljivanja. „Physical Graffiti" se učvrstio na vrhovima top lista sa

obe strane Atlantika. Samo u Americi prihod je i2nosio basno-

slovnih 15 miliona dolara. Zanimjjivo je da je zbog interesovanja koje

su probudili novi album i turneja, među 200 najbolje prodavanih

ploča u Sjedinjenim Oržavama došlo svih šest dotada izdanih LP

ploča. Tada je iskopan i podatak da su do sredine 1975. Cepelini

prodali oko 15 miliona ploča.

Ipak, najviše pažnje u Evropi Cepelini su izazvali prilikom

održavanja konoerata u londonskoj dvorani Erls Kort (Earls Court).

lako dve godine nisu nastupali u Engleskoj, po odzivu se videlo da

im publika nije zamerila. Prvobitno su planirana tri koncerta počev od

23. maja i za svaki nastup u prodaju je pušteno 17 000 ulaznica.

Međutim, odziv je bio preko svakog očekivanja i samo preko pošte

stiglo je više od 100 000 narudžbina. Zato je odlučeno da se

organizuju još dva konoerta. Tako se ukupan broj Ijudi koji su videli

Zeppeline popeo na 85 000, što je trijumf koji ni jedna druga grupa

nije ostvarila u Engleskoj.

lako javnost nikada neće saznati koliko tačno novca oni

zarađuju, jasno je da se na njih odnose najrigoroznije poreske stope.

Porez od 83 procenta za one sa najvećim zaradama izazvao je

među britanskim muzičarima sredinom sedamdesetih pravu

epidemiju iseljavanja u podneblja gde su makaze poreznika manje

oštre. Takav slučaj bio je i sa Cepelinima. Razleteli su se po svetu u

potrazi za odgovarajućom klimom i poreskim sistemom«

Posle izvesnog perioda odmora, čekalo ih je izvršenje nekih

koncertnih obaveza u Americi i definitivno kompletiranje filma. Ali, to

je sve palo u vodu kada je javljeno da je Robert Plant sa porodicom

doživeo tešku saobraćajnu nesreću i da su on i njegova žena Morin

ozbiljno povredeni. To se desilo na grčkom ostrvu Rodos, a u

trenutku nesreće Robert je vozio iznajmijeni Mini. Njihovo dvoje dece

je srećno prošlo. Specijalnim avionom Robert je prebačen u London

na hirurški sto. Međutim, nekoliko dana posle dolaska u Englesku

došlo je do pomalo apsurdne situacije. Naime, onome ko želi da

izbegne britanske poreske obaveze dozvoljen je samo ograničen

period boravka u domovini. A dan posle koga Plantovi prihodi dolaze

u punu nadležnost ostrvskih poreznika sve više se bližio. Zbog toga

je Robert, oklopljen gipsom poput kakve statue, odnet na aerodrom i

prenet na „sigurno" odredište. Novine su pisale, ne bez cinizma, da

je zbog nepokretnosti i količine gipsa u avion morao da bude unesen

viljuškarom. Njegov račun u banci sada je bio siguran.

Ovaj incident je sve planove Cepelina doveo na mrtvu tačku

neizvesnoti i do kraja 1975. godine o njima se gotovo ništa nije čulo.

Situacija se nije promenila sve do aprila 1976. kada je izišao

njihov sedmi. i za sada poslednji, studijski album „Presence". Plant

sef pomalo šepajući, pojavio u javnosti i dao nekoliko intervjua. Sve

što je pre toga procurilo u svet bila je jedna fotograf ija Cepelina

kako za svoju dušu sviraju u nekom seoskom klubu. lako kritika njje

bila preterano oduševljena novom pločom, Plant je rekao da grupa

smatra „Presence" jednim od najbitnijih poduhvata u karijeri, jer im je

pomogao da prebrode veliku krizu. Pored njegove povrede, mnogo

stvari se nakupilo za proteklih osam godina postojanja sastava i

sama egzistencija avanture zvane Led Cepelin došla je u pitanje.

Pokazalo se da je radna atmosfera najbolji lek za sve probleme i,

kako kaže Robert, iz studija su izašli kompaktni kao u najboljim

danima. InaČe, ploča je snimljena za svega dve nedelje užurbanog

rada u „Mjuziklend" studijima u Minhenu.

Zatim je opet nastupila tišina, jer je cela 1976. ostavljena za

Plantov potpuni oporavak. No, izgleda da se Robert uželeo svetlosti

pozornice kada je svoju bolesnu nogu stavio na probu i sa Džimi

Pejdžom u maju nastupio kao gost na koncertu Bed Kompani.

Mirovanje im je omogućilo da konačno privedu kraju rad na

svom filmu „The Songs RemainsThe Same'", koji se vukao po

policama filmskih studija još od 1973. godine. Svetska premijera bila

je sredinom oktobra, a nešto kasnije izdat je i njihov dugo očekivani

koncertni album, na kome je zabeležena muzika iz filma. Tada je i

izvešteno da su stvari u grupi u najboljem redu i da nameravaju da

se iskupe za dvogodišnju koncertnu pauzu svojom najgrandioznijom

turnejom do tada.

Tako je bilo. Poput mamutske vojne mašinerije, Cepelini su

marširali Sjedinjenim Državama rušeći sve postojeće rekorde. Kada

je izgledalo da ih ništa ne vnože zaustaviti na tom trijumfalnom putu,

sve je zasenjeno tragičnom vešću o smrti Robertovog petogodiŠnjeg

sina Karaka (Karac). Mališan je preminuo posle jedne, naizgled,

bezazlene, infekcije. Kada je konačno odveden U bolnicu, sve je bilo

kasno.

To je bio najjači udarac koji je pogodio grupu tokom njenog,

gotovo desetogodišnjeg, postojanja. Sve aktiv- nosti su prekinute i

grupa se vratila u Englesku da bude uz Roberta u tim najtežim

trenucima.

Naravno, pojavile su se špekulacije o budućnosti grupe. Ne

jednom je objavljeno da Cepelini više ne postoje. Sa raznih strana

stizale su najrazličitije glasine, pa i ona najapsurdnija. Bilo je govora

da će Pejdž pristupiti Stounsima na Ričardovo mesto, ukoliko ovaj

bude osuđen na procesu u Torontu.

Glasine je prekinuo Pejdž u seriji razgovora sa novinarima pri

kraju 1977. Razložno je pobio sveglasine i govorio je o eventualnim

planovima za sledeću godinu.

Ipak, u trenutku kada se ovo piše, sudbina Cepelina je i dalje vrlo

neizvesna. U stvari, odluka je prepuštena Robertu i budućnost zavisi

samo od njega. Ako se ikada objavi i drugo izdanje ove knjige,

nadam se da ćeovetri tačke na kraju biti zamenjene nečim mnogo

izvesnijim i prijatnijim. ..

PITER GRANT

„Piter je neobično važan. On je peti član grupe. Ako bi iko imao

pravo da svira u ovom sastavu. to je on. Činjenica da smo još uvek

zajedno posle svih godina u mnogome je i njegova zasluga. Stvar je

u tome što on ne dozvoljava da se išta radi iza leđa grupe. Svi u

svakom trenutku znaju Šta se dešava."

ROBERT PLANT

Poznat kao sila iz Cepelina, Piter Grant je u svojim ranim

četrdesetim godinama čovek iza čijeg se ogromnog trbuha krije

sposobnost da bolje od svojih savremenika predvidi kretanje na rok

sceni. Ovo što danas radi smatra svojim finalnim opredeljenjem i to je

prvi put da tako nešto može da kaže za neko svoje zanimanje.

Uskoro će vam biti jasno zašto! Počeo je da se izdržava sa svega

trinaest godina radeći kao pomoćni radnik u pozorištu. Od tada sledi

lista poslova kojih se, valjda, ni on sam više ne seća. Bio je metalac i

konobar. Radio je kao fotograf za agenciju „Rojter". Zatim se našao u

vojsci, gde je bio komordžija, a onda prekomandovan u odeljenje za

zabavu. To mu se učinilo zgodnim poslom, pa je posle demobilizacije

radio u nekim hotelima i odmaralištima kao čovek zadužen za zabavni

program. Kako mu je to išlo od ruke najbolje pokazuje činjenica da je

postao vratar (čitaj: čuvar reda) u restoranu „Dva I", gde je sreo Miki

Mosta, koga smo već ranije upoznali. Most je radio kao konobar.

Posle toga Grant se ponovo bacio na „umetnost", ali vrlo napornu.

Radio je kao kaskader i to uglavnom zamenjujući poznatog glumca

Roberta Morlija. Ni to nije bilo ono pravo, pa se zaposlio kao šofer. Tu

mu je mlađi kolega bio izvesni Džon Meklaflin (John McLaughlin), koji

je izvrsno svirao gitaru i koji je, kao i Grant, gledao da što pre ispari iz

šoferskog posla. Pre definitivnog bacanja u vode muzičkog biznisa,

Piter je oprobao sreću i kao profesionalni rvač. Njegovih 150

kilograma davalo mu je izglede za dobru perspektivu u tom sportu.

Kada su Bitlsi 1963. napravili „bum", posao sa muzikom u

Engleskoj postao je unosniji nego ikada ranije. Grant, koji, kao što

smo videli, nije imao mnogo predrasuda o poslovima koje će raditi, u

takvoj situaciji vidi svoju šansu. I... ne može se reći da u tome nije

imao uspeha od početka. Postaje menadžer sastava „NeŠvil Tins"

(Neshville Teens), koji postiže uspeh sa pesmom „Duvanski put"

(„Tobacco Roađ”). Još bolje rezultate donosi mu saradnja sa dotle

nepoznatom grupom iz Njukasla, Alen Prajs Ritam i Bluz Kombo" Ako

nikada niste čuli za njih, nemojte se preterano uzbuđivati. Ti momci

su pod imenom Enimals kasnije napravili dovoljno gužve. Takođe,

radio je i na organizovanju gostovanja američkih rok end rol zvezda

kao što su Čak Beri ili Litl Ričard.

Godine 1966. upoznaje Ožimi Pejdža i ne mnogo posle toga

postaje menadžer Jardbrdse. Posle njihovog raspada, Grant ostaje

uz Pejdža koji je imao prilično konkretne planove za budućnost.

Dopala mu se Džimijeva odluka da krene iz početka sa novom

grupom i da prekine sa imenom Jardbrds, koje je imao pravo da

nosi. Baš je Piter bio taj koji je izbacio slovo ,,a" iz prvog dela

imena (Lead) i na neki način zaokružio njihovo formiranje.

U vreme kada je „cepelin" bio spreman za poletanje, Grant je

već bio iskusni ,,vuk" za pbvidbu po uzburkanim vodama šou

biznisa. Njegova poznanstva po Americi, a naročito ono sa Bil

Greemom (Bill Grahamom), doprinela su tome da grupa odmah na

početku nastupi na pravim mestima i pred pravim Ijudima. Ne treba

ni govoriti koliko je to skratilo mukotrpno penjanje stepenicama

uspeha. Takođe, odluka da se Led Cepelin, pre svega, orijentiŠe

na američko tržište, delo je Pitera Granta. Njegovi saveti su

pomogli Džimiju u pravljenju ploče za američku publiku. U Englesku

se moglo prodreti samo sa reputacijom sa strane. 0 tomeon kaže:

„Pre nego što smo napravili album nismo mogli da dobijemo

posao u Engleskoj. Ljudi su se smejali «okupljanju grupe i naćinu na

koji smo radili. Ne želim da imenujem Ijude koji su nas potcenjivali i

govorili da samo traćimo vreme, ali bilo ih je mnogo.

Imao sam veliko poverenje u Ožimija kao muzičara i

producenta. Džon Pol Džons je takođe imao pristojnu reputaciju.

Od prvog trenutka znao sam da Robert

poseduje sve što je potrebno. Ni sa Džonom Bonemom nije bilo

problema, bio je idealan za grupu."

Otkako je gledao prvi nastup grupe u Kopenhagenu, Piter ih je

pratio na svakom nastupu, što obično nije praksa menadžera.

Njegovih 150 kilograma, koje najčešće sa mukom trpa u radne

kombinezone, daleko su od klasične slike uglađenog menadžera sa

debelom cigarom g ustima i lažnim osmehom na usnama. Od te slike

ga još više udaljuje spremnost da, ako je potrebno, zajedno sa

radnicima ponese pojačala ili konstrukciju za pozornicu.

„Sećam se dana kada sam bio pomoćni menadžer na turnejama i

viđao mnoge grupe i dobre umetnike kako petkom skupljaju zaradu

od menadžera, hladnih i neosetljivih kao koža na stolici. Bilo mi je

muka od toga i rekao sam da, ako ikada postanem menadžer, neću

biti takav."

Na tvrdnje da je on diktator u Cepelinima, odgovara da se nikada

nije mešao u muziku, kao što se članovi grupe ne mešaju u posao.

Smatra da su Cepelini sami stekli svoj ugled koncertima i pločama i

da on nije stvarao „imidž" koji ihokružuje.

„Cepelini nude muziku, a ne lepotane ili lažni sjaj. Tu stranu

potpuno prepuštam njima. U sedamdesetim godinama stvorena je

nova generacija po koledžima i univerzitetima koja ne samo da se

interesuje za muziku, već zahteva kreativnu muziku. Centri moći u

ovom poslu sve će više da beže iz ruku menadžera, izdavača i

novinara u ruke muzičara."

I na kraju, poslušajmo kako on ukratko opisuje ćlanove grupe sa

kojima je delio dobro i zlo proteklih deset godina:

„Džimi je poznat kao olovni novčanik („Led Wallef*) zato što uvek

sa sobom ima pun novčanik, koji najčeŠće ostaje u džepu.

Robert je najsrećniji na svojoj farmi i obožava da se igra sa

kozama.

Džon — zovemo ga Bonzo — je srećan sve dok ima

ČaŠu bitera pored sebe. On ima viSe automobila nego iko koga

poznajem. Prodavci koia u Biriningemu mogu da živesamo od njega.

Džon Pol je prava anti-zvezda. Živi kao pustinjak i pojavljuje se

samo pred turneje i snimanje ploča.

DŽON POL DŽONS

„Pejdžu je lako kada iza sebe ima dasu kao što je Džon Pol Džons"

DŽEF BEKRođen je 3. januara 1946. godine u mestu Sidkap ito pod

imenom Džon Baldvin (John Baldwin). Muzika je bila neraskidivi deo

njegovog života — otac mu je bio klavirista, a majka pevačica i

igračica. lako je još u najranijem detinjstvu imao priliku da nauči

osnove klavira, za instrument svog života odabrao je orgulje. Zbog

toga putuje u London da bi na najbolji način usavršio instrument. Sa

četrnaest godina obavljao jfe dužnost orguljaša u jednoj crkvi.

U to vreme je počeo da se interesuje za bas:

„Nisam Čak znao da sviram ni običnu gitaru, ali sam bio

fasciniran bas deonicama. Slušajući kod kuće muziku, okrenuo bih

potenciomeftar za bas do kraja i „skidao" interesantne delove. To je

došlo samo od sebe/'

Nabavio je jevtinu bas gitaru i pojačalo iz domaće radinosti jako

otprilike desetak vati. Vežbao je svakodnevno i uskoro je postao

dovoljno vešt da bi mogao da se pridruži lokalnim poluprofesionalnim

grupama. Tako je i došao do grupe pevača Krisa Vejna (Chris

Wayne), koji nije bio izrazito popularan, ali nije bio ni sasvim nepoznat

u Londonu i okolini. To mu je omogućilo da dođe u kontakt sa Ijudima

iz muzičkog sveta i donelo mu šansu da njegov talenat bude

prihvaćen na pravi način. Za profesionalnu karijeru konačno se

odlučio kada je našao mesto basiste u grupi Džeta Herisa (Jet Harris),

bivšeg gitariste „Šedouza" (Shadows).

Taj angažman mu je otvcrio vrata za posao sešn muzičara.

Njegovo sviranje zabeleženo je na mnogo- brojnim pločama koje su

izdate sredinom šezdesetih godina. Taj broj je zaista toliko veliki da

se moramo ograničiti samo na najvažnije.

Njegov bas ili orgulje sadrže rani snimci Ket Stivensa (Cat

Stevens), Klifa Ričarda (Cliff Richard), Širli Bejzi (Shirley Bassey) ili

Pola i Berija Rajana (Paul i Bary Ryan). Aranžerske sposobnosti

iskušao je u saradnji sa pevačicom Dasti Springfild.

U aprilu 1964. izdao je i svoj sopstveni singl na kome su mesto

našla dva instrumentala, „Baja" „Maglovit dan u Vijetnamu" („ Foggy

Day In Vietnam ”). Da Džon Pol nije član Cepelina, teško je da bi se

iko setio da danas pomene ovaj singl.

Najviše posla imao je u produkciji Miki Mosta, koji je zaista serijski

izbacivao nove snimke. Tako se danas zna da je Džon Pol svirao bas

i klavijature na gotovo svim pločama „Hermans Hermitsa" i da je

učestvovao pri snimanju hitova Jardbrdsa, „Ten Littie Indians" i ,,Ha

Ha Said The Clovvn".

Ako ste se ikada upitali ko svira onaj divni klavirski uvod u pesmi

Stounsa Ona je duga („She’s A Rainbow”), odgovor je Džon Pol

Džons.

I Džef Bek nije mogao da prođe bez njegovih usluga. Džon je

učestvovao na snimanjima sa kojih je izašla poznata kompozicija

Ljubav je plava („Love Is Blue”), a zvuk njegovih orgulja čuje se sa

izvrsnog Bekovog albuma Istina („Truth”).

Zajedno sa Džimi Pejdžom pomogao je da uspe Donovanova LP

ploča Verglaš (,,Hurdy Gurdy Man”). On je i aranžirao neke od

najvećih Donovanovih hitova kao što su Zrelo žuto (,,MeUow Yellow”)

i Sunčani Superčovek („Sunshine Superman”).

U toku rada po studijima, Džon Pol je nebrojeno puta sretao

Džimi Pejdža, a često su zajedno svirali na istom projektu. Baš u

vreme kada je Džimi tražio muzičare za svoju novu avanturu, koja će

završiti u svim rok antologijama, Džon Pol Džons je osetio da ga

posao sešn muzičara sve manje zadovoljava Hteo je da radi svoju

muziku, a to mu je mogla pružiti samo sigurnost grupe. Zato je jednog

dana, u leto 1968. godine pozvao telefonom Džimi Pejdža i... ostatak

je istorija.

0 njegovoj povučenosti gotovo se pričaju bajke. Ćoveku postaje

jasno da je to sve istina kada za ovakav jedan portret ne može da

skupi više podataka o njemu nego što pružaju zvanične informacije

izdisko kuće ili sa omota ploča. Jedino se mogu dodati pohvale

njegovom muzičkom umeću i do sada u tome nisu Blle škrte ni novine

ni kolege.

DŽ0N BONEM

„Ukoliko Bonem ikada napusti Cepeline, u mojoj će grupi biti dobrodošao pa makar morao da sviram i sa dva bubnjara"

DŽIMI HENDRIKS

Rođen je kao Džon Henri Bonem 31. maja 1948. godine u

Bromviču. Sin je drvoseče. Otkad zna za sebe želeo je da bude

bubnjar. Naravno, prvo su stradale kartonske kutije da bi zatim prešao

na lonce i poklopce. Prvi doboš uspeo je da izmoli. na užas okoline,

kada je imao deset godina, a prvi komplet bubnjeva zaradio je sa

petnaest. Nije mnogo oklevao i pridružio se grupi Teri Veb end

Spajders (Terry Web end. the Spiders). Nijedugo ostao u tom društvu

i prešao je u sastav Vej Of Lajf (Way Of Life), kojega će se najduže

sećati po tome što se u to vreme oženio. Devojka se zvala Pet i još

uvek su zajedno uz društvo dva klinca, Džejsona i Zoa. Ovo venčanje

je bila potvrda rešenosti da se profesionalno posveti bubnjevima.

Nešto kasnije, sa svojim susedom Robertom Plantom, stvara

grupu koja se zvala Kroling King Snejks (Crawling King Snakes). No,

tada ta saradnja nije bila dugog veka. Uglavnom, taj period njegovog

rada bio je prožet borbom za egzistenciju porodice i traženjem

definitivnijih resenja u sviračkoj karijeri.

U tim (prvim) danima najviše je bio pod uticajem soul muzike:

„Sviđao mi se taj osećaj, taj zvuk, i rekao sam sebi da moram i ja

da dođem do njega. Volim da zvuk bubnjeva bude snažan i glasan.

Zbog toga i ne koristim mnogo činele, prirodni zvuk bubnjeva je ono

pravo. Zato i sviram bez palica, samo rukama, kada izvodim solo.

Tako dobijam onaj istinski zvuk bubnjeva i izmedu mene i kože nema

nikakvog posrednika. U prvo vreme to je bolno, ali vremenom koža na

rukama otvrdne i ja sada jaće mogu da udaram rukama nego

palicama.

Mislim da je osećaj za sviranje mnogo važniji nego tehnika. Lepo

je sve znati. ali najčešće sva ta akrobatika nije potrebna. Ako sviraš

gledajući da li je to tehnički ispravno, zvučiš kao i bilo koji drugi

bubnjar. Originalnost je važnija od svega.

Moja pritajena ambicija je da snimim „Uvertiru 1812"

Čajkovskog, da sam nasnimim celu rrtam sekciju, zvona, topove.

timpane.”

Sa Robertom se ponovo našao u okviru grupe Bend Of Džoj. No.

uskoro ga je privuklo solidno plaćeno mesto u grupi pevača Tima

Rouza. Svirao je tako po klubovima Širom Engleske dok se jedne

večeri u Hempsted Kantri Klubu nisu pojavili Robert, Džimi i Piter

Grant i ponudiii mu da karijeru nastavi u Cepelinima. Posle izvesnog

kolebanja odgovorio je pozitivno i tako rešio mnoge dileme svoje

buduće egzistencije.

Cepelini su grupa koja zahteva puni angažman od svih svojih

članova i uskoro je Džon na pozornicama širom sveta imao priliku da

pokaže sve što zna. Bilo je to vreme kada se besomučno soliralo na

svemu što je moglo da proizvede zvuk. Ni bubnjari nisu bili izuzetak,

što najčešće i nije bib najzabavnije. Ipak, Džon Bonem je bio jedan od

retkih bubnjara koji su mogli da održe publiku zainteresovanom tokom

svoje tačke. Neko je jednom napisao da je solo u kompoziciji ,,Moby

Dick,# „jedini interesantan solo na bubnjevima koji je mogao da se čuje

van područja Zapadne Afrike". Džon je prešao dug put od dana kada

je u Birmingemu bio na crnoj listi zbog svog beskompromisnog i

preglasnog bubnjanja.

Sada, pošto mu je sviranje u Cepelinima omogućilo da bezbrižno

očekuje izveštaje sa svog bankovhog računa, slobodrto vreme

posvećuje izuzetno skupom hobiju - brzim automobilima. Ulazeći kod

njega u dvorište, teško se probija kroz gomilu automobila koji su tu

parkirani. Pored toga, voli da poput tolstojevskih ruskih grofova

eksperimentiše sa zemljoradnjom. U obeoveuloge mogli su ga videti

gledaoci f ilma „Pesma ostaje ista".

Velika Ijubav su mu i ploče. Iz prodavnice, čiji je vlasnik Bev

Bevan, bubnjar grupe llektrik Lajt Orkestra • Electric Light Orchestra),

često odnosi čitave naramke.

Za razliku od ostalih kolega iz grupe, Džon ne voli usamljenost i

ne povlači se iza gotovo neprobojnih vrata ogomnih kuća van grada.

U kontaktu je sa svojim društvom iz detinjstva i često je u pabu gde se

oni okupljaju. Isto tako, ne pada muteško da sa kolegama iz drugih

grupa iz čistog zadovoljstva satima svira.

Turneje mu ne prijaju i to ne zbog napora koje iziskuju, već zbog

letenja avionom i zbog odsedanja u hotelima. Kad god moie, putuje

kolima na koncert, ali uzimajući u obzir razdaljine koje grupa prelazi

na američkim turnejama, to je stvar prošlosti. Ipak, Džon kaže da se

uteši kada vidi kako Mik Ralfs (Mick Ralphs) iz grupe Bed Kompani

bledi pri ulasku u avion.

Svoju budućnost vidi vezanu uz budućnost Cepelina. Kaže da mu

još ni jednom nije bilo dosadno za vreme koncerta ili snimanja. lako

na pločama Cepelina nema mnogo njegovih kompozicija, zadovoljan

je što može da svira na materijalima koje su smislili Robert, Džimi ili

Džon Pol. Takođe, kaže da ima poslednju reč u odlučivanju kako će

bubnjevi zvučati na ploći.

Medu onima koji su izrazili oduševljenje Džonovim sviranjem

nalaze se takva imena kao što su Karl Palmer, Kit Mun i Čarli Uots.

To isto treba reći za mnogobrojnu publiku širom sveta koja ga u

godišnjim glasanjima stavlja u sam vrh liste bubnjara.

ROBERT PLANT

„Možete da kažete šta hoćete, ali da Pejdž nije imao Planta u2

sebe ne bi stigao dalje od Markj Kiaba"

POL RODŽERS, Bed Kompani

Svet je ugledao 20. avgusta 1948. u Bromviču. Na pasošu mu

piše da se zove Robert Entoni Plant. Otac mu je bio knjigovođa i on je

imao prilično sređen život u detinjstvu. U najranijim godinama nije

pokazivao naročito interesovanje za muziku. Kada je ušao u

tinejdžerske godine, počeo je da se smuca po prodavnicama ploča.

Njegovi roditelji su primetili da im se sin zatvara u sobu satima

slušajući kao omadijan nekakve opskurne, crnačke ploče. Robert je

zaista neumorno vrteo na gramofonu ploče velikana bluza pevajući uz

njih i razvijajući sopstveni osećaj za takvu vrstu muzike, po kojoj će

postati poznat nekoliko godina kasnije. I Elvisov uticaj bio je

neizbežan. Robert se seća pravih seansi koje je provodio igrajući pred

ogledalom uz Elvisove snimke.

Sa petnaest godina, iako je još bio u školi, počeo je da peva po

pabovima i folk klubovima svakom ko bi bio zainteresovan da ga čuje.

Tražio je izlaz za svoj talenat i prvi stalni angažman dobio je u bluz

klubu „Sedam zvezda", u mestu Sturbridž. Iza toga su usledile mnoge

noći provedene u pevanju po raznim klubovima rstalna borba sa

ocem, koji je hteo da ga sin nasledi"na mestu knjigovođe.

Svoju sadašnju ženu, IVIorin, sreo je na koncertu Džordži Fejma

(Georgie Fame) 1966. godine. Nije prošlo mnogo vremena i njih dvoje

su se venčali. Plant smatra ovu odluku neobično važnom za svoju

karijeru:

,,U svetu popa, gde je sve naduveno i nerealno, nikada ne znaš

šta će ti se desiti. Zato je brak za mene deo duševnog mira i

stabilnosti."

Negde u to vreme snimio je i prve ploče. Bila su to dva singla za

CBS: Naša Pesma, Smejanje, plakanje, smejanje (,,0ur Song

”/„ Laughing, Crying, Laughing”) i Dugo dolaženje, Imah tajnu („Long

Time Combig”J,,1've Got A Secret”). Na uspehu ovih ploča nije se

mogla graditi karijera mada su u lokalnim okvirima dobro prodate.

,.U to vreme pevao sam dosta oko Birmingema, po klubovima

gde se gotovo isključivo slušao bluz. Mene je ka bluzu uputio momak

koji se zvao Peri Foster. Kasnije sam ćuo da je on saradivao sa ranim

Jardbrdsima uvreme pre nego što im se pridružio Kit Relf.

Bluz mi je dao slobodu da prevaziđem sve pop pevače tog

vremena i da mogu bez stida da izađem na pozornicu sa bilo kojom

grupom. Moj glas je počeo da se uobličava kada sam imao petnaest

godina i ni danas ne znam zašto jetako snažan/'

Sledeći korak je bio sastav „Bend Of Džoj"f gde je, kao što znamo,

svirao sa Džonom Bonemom. Kada je i to, pored najboljih nadanja,

završilo neuspehom. usledila je saradnja sa Aleksisom Kornerom

(Alexis Corner). Korner, koji je bio jedan od ljudi sa titulom ffoca"

engleskog biuza. bio je čovek od koga je Plant imao šta da nauči. No,

ni Robertov talenat nije mogao da prođe nezapažen. Zato su se njih

dvojica dogovorili o nekim zajedničkim nastupima u jesen 1968.

godine. Do toga nije došlo zato što je u međuvremenu Robert pristupio

Cepelinima. Jedina uspomena na taj period Plantovog života

zabeležena je na Kornerovom duplom albumu „Bootleg Hymn".

Za sebe Plant kaže da se u Cepelinima snašao kao riba u vodi.

Muzika, koju je oduvek hteo da radi, otelotvorena je u saradnji sa

Džimi Pejdžom. Uskoro je moglo da se primeti da iza najvećeg broja

kompozicija koje su Cepelini snimili stoji potpis Pejdž - Plant. Ta

saradnja, koja se do danas neobično učvrstila, jedan je od glavnih

faktora stabilnosti grupe. Po nepisanom pravilu, podelili su zaduženja

tako da se Robert uglavnom brine za tekstove, a Džimi za muziku. No.

niko se ne Ijuti ako se nekad te uloge i promene.

Jednom je izjavio da pri pisanju tekstova oseća da neko vodi

njegovu ruku, da gotovo nesvesno piše. Ovakav odgovor otkriva jednu

drugu stranu njegovog karaktera. Sklonost ka mistici i fantastici lako

se uočava kroz tekstove koje piše i nije je teško objasniti. Robert je

čovek koji voli da čita i interesuje se za mnoge stvarl. Međutim, posao

profesionalnog muzičara, kome se posvetio još od rane mladosti,

ostavljao mu je vremena i prostora da se samo fragmentarno posveti

tim intereso- vanjima. Takođe, mladić, koji je sa nepunih dvadeset

godina rešio osnovne egzistencijalne probleme i oslobo- dio se

svakodnevne borbe za platu, ima mnogo više vremena za razmišljanja

o, takozvanim, „suštinskim" pitanjima. Odgovore za takve dileme

potražio je u knjigama gde se o tome raspravlja na najprihvatljiviji

način, u delima Tokina Džemsa Črča ili Denikena. Pitanje je koliko je u

takvim izvorima našao prave odgovore, ali ne može se reći da

Robertovi tekstovi nisu našli publiku.

Sa druge strane, Plant je svestan da njegova privlačnost za

publiku leži i u sasvim ovozemaijskim razlozima. Robertov nastup na

sceni sastoji se u stalnom balansiranju na ivici otvorenog seksualnog

poziva. Njegova prijatna spoljašnjost i neobično izražajan i sugestivan

glas privukli su Cepelinima dobar deo publike. Sa dugom, valovitom

plavom kosom i sa svojim stasom podseća na vikinške ratnike o

kojima rado govori u svojim tekstovima. Mnogi smatraju da ga list

„Plejboj" („Playboy”) nije uzalud proglasio „najsenzualnijem

muškarcem na svetu".

Ne krije da je u grupi baš on glavna snaga koja stvara protivtežu

žestokom „hevi-metal" roku, po kome su Cepelini i postali poznati. Kod

kuće rado sluša Inkredibl String Bend ili Džoni Mičel i ceni ih zato što

su „njihove pesme tako iskrene i istinite, lični iskazi koji se zasnivaju

na samoispitivanju".

„Neko me je nazvao originalnim hipijem zbog sanjarskih tekstova

koje pišem, ali moja je ambicija da napišem nešto slikovito i jasno.

Pišem o raznim stvarima koje viđam na svom putu oko sveta i mi sada

nismo više grupa koja svoju muziku zasniva na besomučno

ponavljajućim rifovima.

Posle dugih i zamornih turneja i posle sve buke koja prati

Cepeline, najviše voli da se skloni na svoje imanje u Engleskoj. Tu, u

miru i u krugu svoje porodice, može da čita, piše pesme i da se

odmara za nove napore. Tu idilu ie narušila porodična tragedija —

smrt Robertovog petogodišnjeg sina Karaka u leto 1977. godine. Taj

događaj je bacio ozbiljnu senku na budućnost Cepelina. U trenutku

kada se ovo piše još nema nikakvih vesti o Plantu i njegovim

planovima. Ipak, veruje se da će on naći dovoljno snage da uskoro

nastavi avanturu sa „Olovnim cepelinom".

„Jedini razlog zbog koga smo mi jedinstveni je taj što ja, na

primer, svešto želimda uradim moguda postignem u okviru grupe.

Nešto poput „Immigrant Song" govori o mom pristupu stvarima.

Napisao sam reči za tu pesmu i, naravno, najbolje bi bilo da sam

mogao da uradim i muziku za nju. Međutim, Džimi je to uradio baš

onako kako sam zamislio. Postigao je onaj pravi atak, onu atmosferu.

To može da uradi samo neko sa kim si blizak, koga istinski dobro

poznaješ. Sa grupom studijskih muzičara, pa ma kako oni bili dobri,

nemoguće je postići taj efekat. Sa ovim Ijudima sam prošao i kroz

vatru i kroz vodu i nezamislivo je da bih og o da odem u bilo koju

drugu grupu. Jednostavno, to ne želim i ne mogu da zamislim. Led

Cepelin su prava okolina za mene i tu je moja budućnost."

..Gledao sam nedavno koncert Bed Kompani. Kada sam video

svetla na pozornici, nešto je naraslo u meni. Učinilo mi se da ponovo

čujem aplauze, da sa pozornice gledam u magično svetlucanje

publike. Volim dobro da se provodim, ali nigde se ne osećam tako

dobro kao na pozornici. Kada budem imao pedeset godina, ako ne

budem mogao ništa drugo, moraću dvoranu da napunim sa lutkama i

da pevam uz snimljene aplauze samo da bih bio na pozornici."

Za Pejdža se može reći da je jedan od retkih Ijudi čija biografija

predstavlja sastavni deo engleskog roka. ProŠao je put od

anonimnog pojavljivanja na pločama koje su ušle u sve antologije rok

muzike do gotovo legendarnog statusa zvezde. Uostalom, u tu

činjenicu nije potrebno nikoga posebno ubeđivati.

Rođen je kao Džems Patrik Pejdž 9. januara 1944. godine u

gradiću Heston. Otac mu je bio nekakav viši činovnik u jednom

preduzeću, a majka mu je radila kao sekretarica kod lekara. Još dok

je bio u školi, zainteresovao se za rok i sviranje gitare. Često bi gitaru

nosio u školu, ali bi mu je oduzimali i vraćali posle časova.

U tinejdžerskim godinama bio je prilično bolešljiv i nije mogao sa

vršnjacima ravnopravno da učestvuje u najrazličitfjim igrama. Zato se

i posvetio gitari. Još kao školarca primetio ga je Nil Kristijen (Neil

Cmtian), vođa grupe Krusejders (Crusaders — ne treba ih mešati sa

poznatom džez grupom):

„Pozvao sam Džimija u grupu dok je još bio u školi. Imao sam

muke da nagovorim roditelje, koji nisu bili zadovoljni što im sin

napušta školu zbog nekakvog rok'n' rol orkestra, ali na kraju sam

uspeo. Džimi je sa nama svirao nekoliko meseci i onda je odlučio da

se posveti radu u studiju. Pri odlasku predložio mi je da uzmem

Džefa Beka, ali on je svirao samo Čak Barija i Bo Didlija pa ga nismo

pozvali" — Džimi o tim danima priča:

„Najdalje do čega sam došao na nekom redovnom poslu bilo je

ispitivanje da li sam sposoban da učim za laboratorijskog pomoćnika,

ali ja sam izabrao Krusejderse. To je išlo tako sve dok nisam počeo

da poboljevam — dobio sam žlezdanu groznicu."

Izvesno vreme po istupanju iz Krusejdersa proveo je u

umetničkoj školi, koja je u to doba bila pravi rasadnik rokerskih

talenata. Setimo se Lenona, Kit Ričarda ili Kleptona. Voleo je da ide

po mestima gde su se održavali džem-sešni i ponekad bi se pridružio

starijim sviračima. Tako ga je jedne večeri primetio poznati producent

Majk Leander i ponudio muposao studijskog muzičara. Džimi je

prihvatio:

„Posle toga bio sam skoro zatrpan poslom kao da sam bio jedini

mladi gitarista u okolini. Bio je tu još jedan dasa, star oko 26 godina,

ali je on izgubio sav entuzijazam za rad. Mnoge grupe su me molile

da sviram na njihovim pločama i ja sam sa zadovoljstvom prihvatao."

Nabrajati sve ploče na kojima je Džimi svirao u vreme svog

bitisanja u studiju bio bi mukotrpan posao bez izgleda na celovitost,

jer je račun o tome izgubio i sam Pejdž. Zato ćemo pomenuti

najvažnije.

Njegova gitara može se čuti na ranim pločama grupa Hu i Kinks,

mada njihovi članovi ne vole da se o tome mnogo priča. Svirao je i za

Toma Džonsa, Lulu, Klifa Ričarda, Donovana, Dem. Možete ga čuti i

na poznatoj pesmi „Hang On Sloopy", grupe Mek Kojs, a njegov je

onaj efektni solo u „Uz malu pomoć mojih prijatelja" („ With Little Help

From My Friend”) Džoe Kokera.

Čak je izdao i jedan solo singl, što je jedini njegov samostalni

pokušaj do sada. Na toj ploči bile su pesme ,,Ona baš

zadovoljava"/,,Nastavi da se krećeš" („She Just Satisfies”/„Keep

Moving”). Prikaz ove ploče glasio je:

„Jedan od trenutno najboljih gitarista u ovom poslu konačno se

iskazuje pod svojim imenom. Furiozni ritam sa vokalima koji se tope

u pratnji električnih gitara. Odlično za igranje, odlično za slušanje,

baš odlično".

Međutim, publika nije mislila isto i ploča se ne može ubrojiti u

dobro prodane. Ali zato oni koji su je sačuvali mogu dobro da je

unovče danas jer je veoma retka.

U to vreme se sprijateljio sa Erikom Kleptonom i bio je

producent Ðluzbrejkersima kada su snimali klasičnu bluz kompoziciju

,,Ja sam tvoj vrač" („Fm Yor Withedactor”).

„Erik je dolazio kod mene kući kada smo živeli u Epsomu. Nas

dvojica bismo snimili ponešto na malom magnetofonu, čisto šale

radi. Tu je bilo nekoliko instrumentala, efekata sa izobličenjima i

slično ... Kad je Erik potpisao za „Deku" („Decca"), Ijudi iz disko kuće

„Imidiejt" („Immediate”) su rekli da te trake pripadaju njima pošto je

Erik snimao za njih. Morao sam da im dam te trake i one su kasnije

izašle kao deo bluz antologije. To zezanje je bilo pripisano i meni i

Eriku, a od toga nismo videli ni pare.

lako je -izvrsno prolazio kao sešn muzičar, osetio jeda se vrti u

zatvorenom krugu i prihvatio je mnogo slabije plaćeno mesto u

Jardbrdsima. Od tada je uglavnom sve poznato . ..

.. . prošlo je dvanaest godina. Džimijeve pozicije u svetu muzike

sada su sasvim drugačije. Svira u trenutno, možda, najpopularnijoj

grupi na svetu. Svake godine, posle glasanja čitalaca širom sveta,

osvane u samom vrhu rang liste gitarista. Pa kakav je Pejdž kao

gitarista?

„Pejdžova osnovna vrlina oduvek je bio njegov zvuk. Njemu

nedostaje Kleptonova raspevanost, Hendriksova snaga ili ritmičko

bogatstvo jednog Pit Taunsenda, ali od svih majstora gitare iz

šezdesetih, on je najviše raširio njen zvučni rečnik. Njegov pristup

gitari je izrazito funkcionalan. Za razliku od svojih kolega, ne

preteruje sa soliranjem, naročito u studiju. Mnoga njegova sola

pokazuju odmeren, i pun ukusa, stil njegovih uzora: uzavrele bluz

linije Otisa Raša, filigranski pristup akustičnoj gitari Berta Janša,

odzvanjajući sublimnu živost Skoti Mura (Scotty Moore — Elvisov

gitarista). Ipak Pejdž je najpoznatiji po „izobličenju". Izbegavajući

„čiste" zvukove, on prebira po „blatnjavim" tonovima mašući gitarom

kroz miks, odbijajući $e od Plantovog isto tako „izobličenog" vokala ili

kopajući iza moćnog i tupog zvuka bubnjeva.

Naslov „najveća rok grupa na svetu" Ijudi od pera poslednjih

nekoliko godina velikodušno dele trima formacijama. Nije teško

pogoditi da su to Roling Stons, Hu i Led Cepelin. Kako iza ovog

etiketiranja često stoje subjektivni stavovi, greška bi bilo uzimati ih za

konačne. Uostalom, svaki rok poklonik ima svoju, za sebe dovoljno

ubedljivu, verziju o tome.

U svakom slučaju, kod takvih i sličnih izjašnjavanja, teško je

zaobići Led Cepelin, a na prethodnim stranicama videli smo kako su

naši junaci došli do tog statusa. Rovarenje po podacima koji se mogu

označiti opiplji- vijim, a to sutiraži ploča i broj posetilaca na

koncertima, najverovatnije bi pokazalo da Cepelini najviše zaslužuju

tu titulu. No, i to je jasno svima koji nisu preskakali prošla poglavlja.

Međutim, priču o Cepelinima ne čine samo pare koje su zaradili.

Stranice koje ste pročitali prerađene su iz stranih izvora, i retko, iz

njih provejava tipično zapadnjačka zasenjenost uspehom i novcem.

U roku se često može naći primer za uspešno ostvarivanje

„idealnog američko/zapadnjačkog sna". To je priča koja slavi privatnu

inicijativu i koja govori o čoveku koji se sam probija do vrha kroz sve

nedaće. Da nije bio Italijan, i Al Kapone bi zbog uspešnog

ostvarivanja ove formule bio simpatičan prosečnom Amerikancu.

Danas, kada su svi izvori nafte već pronađeni i kada je gotovo

nemoguće da čistač cipela samo svojom oštroumnošću dođe do

mesta predsednika nekakvog akcionarskog društva, one, koji u

trenutku (makar i prividno) iz rita prelaze u Rols Rojseve, treba tražiti

u šou biznisu. Led Cepelin je dobar primer za grupu momaka koja je

od simpatičnih, dugokosih klošara stigla do privatnih mlaznjaka,

velikih imanja, skupih automobila.

Ali( neko će reći: „Šta se mene to tiče! Ne cenim ih sigurno samo

zbog toga što na svakoj turneji uberu nekoliko miliona dolara. Ja ih

slušam."

I sasvim je sigurno da će njihovi rekordi biti oboreni.

(Jostalom, rekordi i služe zato da bi se obarali. Neko će prodati

više ploča, imati više posetilaca na koncertima ili se voziti u još

većem i skupljem privatnom mlaznjaku. Jedino što im niko ne može

osporiti — ma kakvo mišljenje imao — je ono što se čuje sa njihovih

ploča.0 tim temeljnijim aspektima njihovog rada biće govora uovom

poglavlju.

Još na samom početku su pokazali da definitivno znaju šta

hoće. Muzika, koju su ponudili na prvom albumu, bila je dinamičan

„hevi-metal" rok sa dosta naglašenim uticajima urbanog „čikaškog"

bluza. Mirnije kompozicije, „Mala, napustiću te",(„Babe, I’m Gonna

Leave You ), ili Crna strana planine" („Black Mountain Side”) samo

su izuzetak i predah u mahnitoj vožnji" grupe. Preslušavanjem nije

teško ustanoviti da tu nema ničeg radikalno novog. Rifovi, kičma

hevi-metalaM# su standardni, a nad neke se Ćak nadvija i sumnja da

su pozajmljeni. To se naročrto odnosi na kompoziciju “How Many

More Times", za koju neki kritičari ističu da je nastala sintezom

„Koliko jos godina” (,,How Many More Years”), Haulin Vulfa i “Lovac"

(,.Hunter*’), Alberta Kinga. Međutim, Cepelini su uspeli da svakoj od

tih pesama daju svoj lični pečat. To nije obična i često

zloupotrebljavana fraza. Za raziiku od ostalih prangijaša, koji su tih

dana nicali kao pečurke posle kiše, oni su u svojim redovima imali

Džimi Pejdža, izvanredno potkova- nog muzičara sa vrlo jasnim

idejama šta treba da se radi, i Planta sa velikim ali još nebrušenim

pevačkim taletnom. Pejdž je čovek sa ogromnim iskustvom, koje je

ključ njegove izvanredne sposobnosti da ##razume teški rok".

Objasniti izraz „razumeti teški rok" prilično je teško, jer ga je

nemoguće svesti na čisto tehničke elemente. No, stvari postaju

jasnije kada se Cepelini uporede sa nekom galamdžijskom grupom

poput „Grend Fanka", koji i na 120 decibala uspevaju da zvuče samo

isforsirano glasni, ravni i opasni za sluh. A reklo bi se da Cepelini i

Grend Fank nisu daleko jedni od drugih - ista instrumentalna postava

i u osnovi slično muzičko opredeljenje. Samo, ploče Grend Fanka su

već stigle na rasprodaju .. .

Primarna Pejdžova uloga na pločama Cepelina je

producentska i aranžerska. U redu, on i komponuje, ali je mali

broj njegovih radova koji bi bio primećen i van konteksta

Cepelina. Glavno oružje mu je „zvuk". Ne treba imati iluzija da

je publika kupovala prvi album zbog mgenioznih

kompozitorskih rešenja i lepih, interesantnih melodija. Tamo ih

jednostavno nema. „Led Zeppelin l"( a i drugi LP, takođe, paket

je „hevi-metala", uglaćan i spremljen za masovnu upotrebu.

Sve ono što je prosečni poklonik teškog roka tražio, bilo je tu.

Efektni rifovi, potmula i čvrsta ritam sekcija, vrišteći vokali,

gitarska sola i flertovanje sa zvučnim efektima i studijskom

tehnologijom. Pravi „sonični udar". Danas, doduše, najveći

deo prvog albuma zvuči prilično arhaično i naivno u odnosu

na, recimo, četvrti album. Zubu vremena najbolje su odolele

pesme „Good Times, Bad Times", „Communications

Brakdovvn" i „Dazed And Confused". Ipak, teško se može

oboriti sud da je „Led Zeppelin I" bio za grupu prava ploča u

pravo vreme.

I danas se čuju glasovi, na koje se Džimi mršti, da su

Cepelini modelirani po ugledu na Džef Bek Grup. Bek je, po

napuštanju Jardbrdsa, oformio svoju, sada već legendarnu

grupu, u kojoj su, između ostalih, svirali Ron Vud (Ron Wood) i

Rod Stjuart (Rod Stewart). Muzički nazori Džefove grupe i

Cepelina bili su zaista vrlo slični. Obe postave su na svoje

debi albume stavile Diksonov bluz „Potresla si me" („ You

Shook Me”). Čak su i Džef i Rod slično delili zadatke među

sobom kao Džimi i Robert. Medutim, zahvaljujući Bekovom

nestalnom karakteru. sastav se raspao ne stigavši da se

potpuno dokaže. I tu je, po mom mišljenju, ključ problema. Ma

kako briljantan gitarista bio, Džef Bek se pokazao

nesposobnim da vodi grupu. Često bez pravih ideja šta da

preduzme, okupljao je oko sebe grupe izrazitih individualista,

koji mu u tome nisu mogli pomoći, Zato i do danas nije

postigao uspeh koji bi odgovarao njegovom talentu.

Sa Cepelinima je sasvim druga priča. Osnovni razlog

njihove dugovečnosti i konstantnog uspona je, izmedu

ostalog, i to što su uspevali da svoja ega upregnu u opšte

interese grupe. Iza neobuzdane fasade njihovih nastupa krije

se začuđujuća sposobnost samokontrole. Za razliku od kolega

i konkurenata (Bek, Klepton, Hendriks...), koji su se sve vreme

borili sa rok maticom, dospevajući u najbizarnije situacije,

Cepelini u čitavoj karijeri nisu napravili pogrešan korak. Čitavu

odiseju kroz rok prošli su stalno balansirajući na granici

hladne proračunatosti, a slavu su stekli svirajući „vrući" rok. To

je samo jednaod niza kontradikcija koje su omogućile da

„olovni cepelin" poleti.

„Led Zeppelin 11" nije doneo mnogo novosti u odnosu na prvu

ploču. Osnovne ideje i stilski okviri ostali su u istim granicama.

Jedino se primećivao veći stepen | tehničke ekspertize. Prvi

album je snimljen za svega tridesetak sati rada u studiju, u

jednom dahu. Zato je ! zvučao sirovije i „prljavije". lako ni drugi

album nije rađen u najidealnijim okolnostima, ovaj put je bilo više

vremena da se zaroni u mogućnosti studija, da se izvrše

eventualne korekcije i eksperimentiše. Zbog toga je već bilo

moguće naslutiti ‘poslovičnu Pejdžovu sklonost ka perfekciji.

Ponovo su primat uzele „teške" kompozicije. Najviše

pažnje je primila petominutna „hevimetal himna" ,,Whole Lotta

Love". Za nju je kritičarA„Nju Mjuzikl Ekspresa", ČarlsŠaar

Mjurej, rekao ..da’ je „najjača kanonada koju je do sada ,teški,

metalni' rok ispalio za svoju afirmaciju". Uostalom, teško je da

će vam ova knjiga pomoći da nešto saznateo Cepelinimaako

do sada niste čuli ,,Whole Lotta Love". U trijumfalnoj tutnjavi

njoj se pridružuju „Heartbreaker" i „Living Loving Maid" („She's

A Woman"). Što se tiče stvari po imenu „Mobv Dick", uvek mi

se činilo da Pejdž, pošto je izmislio jedan od najefektnijih

rifova u žanru, nije znao šta da radi između, pa je pustio

Bonemada serazlupava. Momenat kada, posle višeminutnog

soliranja na bubnje- vima, grupa upada da zaključi

kompoziciju, i danas je jedan od najefektinijih u čitavom

repertoaru Cepelina. Drugi album možda nije doneo značajne

novine, ali je potvrdio pozicije grupe na tronu „teškog" roka.

Kada je izdat treći album, prilično buke se podiglo oko

tobožnje preorijentacije na „akustičarsku" muziku. Istina, ploča

je zvučala staloženije i činilo se da je akustična gitara

apsolutno dominirajuća. Medutim, statistika otkriva da je

svega polovina pesama „akusti- čno". Ono što je najčudnije je

to da se isti zaključak skoro može primeniti i na drugi,

„provereno prangijaški", album. Ali, stvar je u rasporedu

kvalitetnih kompozicija. Dok je na „Led Zeppelin II" ono

najbolje skoncentrisano među „teškim" pesmama, na trećem

albumu je obrnut slučaj. Jedini punokrvni „roker", dostojan

najviših standarda Cepelina, je „Immigrant Song". Kotrljajući

rif kao da zaista najavljuje vikinšku najezdu. Sa druge strane,

primat nose numere „Prijatelji" („Friends”), „VeŠala" (Gallows

Pole”) i „To je način" („That’s The Way”). Ova poslednja je

verovatno najbolja kompozicija u konvencionalnom smislu,

koju su do tada Pejdž i Plant napisali. Takode, tu srećemo i

Planta u novom pevačkom svetlu. Mada je i na prva dva

albuma otpevao nekoliko balada, uvek sam imao osećaj da je

sputan njima i da jedva čeka da oslobodi glas u svoj

karakterističan vrisak. Otpevavši „That's The Way" veoma

sugestivo i sa razumevanjem, držeći vokal pod kontrolom i

negrešeći u intonaciji, pokazao je da je zaista univerzalan

pevač.

Prebacivši težište sa ortodoksnog „hevi-metal" roka na

nova područja, Pejdž i kompanija su uspeli da izbegnu

epidemiju linjanja koja je zahvatila tu, inače šabloni- ziranu,

formu u to vreme. Treći album je pokazao da su muzički vidici

Cepelina široki i da oni ne nameravajuda nestanu sa

trenutnom modom.

Takođe, postalo je jasno da treba računati sa novom

snagom unutar grupe. Robert Plant je dokazivao da je on, u

stvari, nešto više od superiornog vrištača. Pored toga što je

pisao gotovo sve tekstove i ponešto komponovao, njegov

udeo u imidžu sastava bio je neprocenjiv. Lepo lice, uokvireno

razbarušenom plavom kosom kao u kakvog severnjačkog

ratnika, odaje sanjalačku prirodu iz tekstova koje piše.

Istovremeno, Plant na pozornici, razdrljenih grudi, sugestivnih

pokreta i senzualnog glasa, nudi nešto mnogo realnije i

prizemnije. Dok na koncertima grupa, kao što su Blek Sabat

(Black Sabbath) ili Status Kvo (Status Quo), možete ?esti

skoro isključivo muški svet, na nastupe Cepelina mladići i

devojke dolaze u, otprilike, istom broju. Za muškarce su uvek

zanimljiviji bili instrumentalisti, a Pejdž je jedan od

najuglednijih na čitavom području roka. S druge strane,

mnoge devojke ne kriju da samo zbog Roberta dolaze na

njihove koncerte ili kupuju ploče.

Dok odnos između različitih uticaja na „Led Zeppelin III"

predstavlja oštar kontrast, na četvrtom albumu grupa je uspela

da uspostavi njihovu ravnotežu. Zbog toga će „Led Zeppelin

IV" ostati zapamćen kao najviši domet sastava do sada i jedan

od albuma koji treba da udu u svaku rok antologiju.

Do sada je svaki njihov LP mogao lako da se podeli na dva

dela: deo u kome su demonstrirali akrobatsku pirotehniku i deo

smireniji i relaksiraniji. No* ovde to nije slučaj. Svaka pesma

ima svoj identitet i istovremeno sačinjava deo organske celine

koja se zove „Led Cepelin IV". Nikada kasnije nisu postigli

takvu koncentraciju kvaliteta kao na ovom albumu.

Kompozicija ,,Stairway To Heaven" postala je „legitimacija"

sastava u ovom, zrelijem periodu na isti način kao što je to

nekad bila ,,Whole Lotta Love". U njoj su Cepelini spojili dva

svoja NAJDOMINANTNIJA IZVORIŠTA: BALADU.

NAJČEŠĆE MITOLOŠKO-METAFIZIČKOG SADRŽAJA, SA

OVOZEMALJ SKIM SIROVIM HARD-ROKOM. To bi, otprilike,

važilo za album u celini.

Da je teško ponoviti remek-delo, uverili su se i Cepelini sa

svojim petim albumom. „ Houses Of Ho|y" je bio korak dalje

da se zađe u eksperimentalnije vode. Ritmovi su kompleksniji,

harmonska osnova šira nego obično, a pokušalo se sa

uvođenjem novih tonskih boja. Ipak, sve zajedno je zvučalo

dosta kolebljivo i šturo. Tu su se našle i parodije na soul i

rege, koje bi možda u jačoj konkurenciji bile prijatno

osveženje. Sve u svemu, zaključak bi bio da Cepelini mogu i

bolje.

To ,,bolje" je došlo dve godine kasnije u vidu duplog

albuma koji se zvao ,,Physical Graffiti".

0 toj ploči najbolje će nam reći jedna analogija sa

Bitlsima. „Bube" su posle svog remek-dela „Sgt. Pepper'.

slomili zube na projektu „Magical Mystery Tour", da bi se na

kolosek izvrsnih ostvarenja vratili takozvanim „belim"

albumom. „Beli" album je bio šetnja kroz sve stilove i uticaje

kojim su se Bitlsi bavili tokom svoje karijere. Sada, ako

zamenite Bitlse sa Cepelinima i shodno tome izmenite i imena

ploča, zaključci će ostati isti. Dijapazon albuma veoma je

širok, od arhaičnog bugi-vugija, „Bugi sa Stjuom" („Boogie

With Stu”), do ambicioznijih i kompleksnijih poduhvata kao što

su „Kašmir" {„Kashmir”) ili ,.U svetlu" (Jn The Ught"). Ali,

većina pesama je čisti nepatvorni rok. Međutim, taj rok zvuči

rafiniranije i nema onu'sirovost kao na prva dva albuma.

Takođe, ,,Physical Graffiti" nema integritet Ćetvrtog albuma.

No, treba kazati da je ova ploča opuštenija i manje

pretenciozna od prethodne dve. Možda je čak najprijatniji za

slušanje od njihovih do sada izdatih albuma, što ga stavlja

među bolja ostvarenja opusa Cepelina.Na žalost, to se ne može reći i za sedmi po redu LP,

„Presence". Na tom albumu ništa posebno ne bode oči ni u pozitivnom niti u negativnom smislu, ali je zato u celini

ploča bolno prosečna, suviše prosečna zagrupu renomea Cepelina.

Utisak je popravljen još iste godine duplim živim albumom „The

Song Remains The Same". Cepelini su se na koncertu predstavili

kao vrlo uigrana i kompaktna grupa. Uostalom, oni i jesu

najuspešnija koncertna grupa na svetu u ovom trenutku.

Za kraj se obično ostavlja raspravljanje o budućnosti grupe. U

trenutku kada se ovo piše ona je zaista neizvesna zbog već

poznatog slučaja sa Plantovim sinom. Ukoliko Cepelini ponovo udu u

studio, od njih se možemo nadati dobrim stvarima. Bar su do sada

uspevali da od dva studijska albuma koja izdaju jedan bude

izuzetan.

Jasno je da od njih ne treba više očekivati revolucionarne stvari,

ali treba imati na umu da su oni još uvek sposobni da izbace đavolski

dobar rok album.

INTERVJU

SA DŽIMI PEJDŽOM I ROBERTOM PLANTOM

Džon Pol Džons, basista i klavirista grupe Led Cepelin, mirno je igrao

kockicama slušajući usput neku kontakt emisiju radio Njujorka.

„Prošle noći u klubu mi neko priđe i zapita da li sam raspoložen

da se susretnem sa Džimi Pejdžom", bila je voditeIjeva nenadana

upadica između telefonskih poziva. „Znate, kada pošteno razmislim,

osoba koju ponajmanje želim da vidim je ta gadura od Džimi

Pejdža".

Džon se ukoči na stolici, sa kockicama u rukama. „Dozvolite mi

da kažem da taj Led Bljuzgavac ne vredi ni po lule duvana, i ako

sutradan uveče nameravate da ih vidite u Gardenu, uludo ćete

straćiti to malo para. A sada, nemojte pokušavati da trošite moje

vreme braneći Led Bljuzgavac. Ako nameravate da me zbog toga

nazovete telefonom, bolje skočite do toaleta i pustite vodu".

Džons, inače čovek dosta debelih živaca, besno se stušti do

drugog kraja sobe,dograbi telefon i odabra broj radio stanice. Posle

kraće pauze, voditelj je podigao slušalicu.

„0 čemu bi želeli da razgovaramo? "

„Led CEPELIN!" ledeno je odgovorio Džons sa primetnim

britanskim akcentom. Veza se prekide. Zahvaljujući tehničkim

pogodnostima u studiju ovaj „razgovor” uopšte nije stigao do etera.

Nije to bilo ništa novo, što je i Džonu jasno. Mada je Led Cepelin

uspeo da proda više od milion primeraka po svakom od pet izdatih

albuma i mada je trenutno bio na turneji po Americi za koju se govori

da će potući sve .ekorde u rok istoriji, kritičari nisu prestajali da

ga ,,ćaste" udarcima svih vrsta ... podlim, niskim, neočeki- vanim i

posve nezasluženim. „Znam, nije bijo potrebno da reagujem" - kaže

Džons. „Ali eto, instinktivno sam poželeo da se odbranim".

Noć posle te jalove odbrane, tokom prvog od svoja tri koncerta u

Medison skver gardenu, Led Cepelin je prisutne prepunoj dvorani

digao na noge jednim od najboljih nastupa u svojoj šestogodišnjoj

karijeri. Sredinom koncerta, na Pejdžov neočekivani impuls, grupa je

spontano zaronila u, za tu priliku neisprobavanu i nepianiranu,

dvadesetominutnu verziju njihovog aduta, ,,Dazed and Confused".

Napetost zbog- neizvesnog uspeha bila je očiti i električni element

izvedbe Led Cepelina te večeri. „Nema sumnje — oduševljavao se

Robert Plant pre povratka na scenuda ponovi prethodni bis

„Communication breakdovvn" turneja je počela".

Prošlo je dosta vremena otkada je Cepelin poslednji put

zarokenrolovao. Posle osamnaest meseci provedenih u radu na

svom novom duplom albumu, Physical Graffiti, grupa je morala malo

da se zagreje. „Šteta što tada publici nije bio dozvoljen pristup —

jadikuje Plant „Ali morali smo da se „napunimo". Mnogo je energije

namenjeno ovoj turneji. Daleko više nego na prošloj".

Zvanično premijerno veče( 18. januar u Mineapolis Sports Center,

protekao je iznenađujuće dobro s'obzirom na situaciju. Samo nedelju

dana pre toga, Džimi Pejdž je zbog nehatno zalupljenog krila nekih

vrata slomio vrh svog domalog prsta na levoj ruci. Jedna jedina

proba u cilju usavršavanja onoga što Pejdž naziva svojom

„troipoprstnom tehnikom" označila je oproštaj ((na neodređeno

vreme" sa klasičnim koncertnim numerama Cepelina, (/Dazed And

Confused" i „Since l've been lovin you". Nekoliko gutljaja žestokog

pića prividno su ublažili bol da bi Pejdž mogao da se izbori sa

naporima koje je zahtevao tročasovni nastup grupe ...

Piter Grant, menadžer Led Cepelina i predsednika diskografske

kuće grupe smatrao je čudnim tih nekoliko prvih koncerata: (<Koncert

Led Cepelina bez „Dazed And Confused" je nešto na šta ću morati

da se naviknem. Kako god okrenete, to je numera u kojoj se grupa

iskazuje u svom najboljem svetlu. Ima tamo jedan momenat u kome

Pejdž može da se f,odlepi" i čini što god mu se prohte. Nikada nije

sigurno da li će to trajati pet ili trideset i pet minuta."

Pejdž je svoju povredu primio sa mirnim očajanjem. (<Ne

sumnjam da će turneja biti uspešna — nego sam, đavo da ga nosi,

razočaran što ne mogu da pružim svoj maksimum". Rezignirano je

počeo da udara pesnicom u dlan povređene ruke. ((Uvek želim da

radim najbolje što mogu i užasno mi je kada me nešto sputava.

Budite sigurni da će „Dazed And Confused biti vraćena u program

iste sekunde kada budem sposoban da je zasviram. Možda nećemo

briljirati tokom par noći, ali ćemo uvek biti dobri."

Turneja je zatim odbrojala tri zadovoljavajuća nastupa na

čikaškom Stadionu, nakon čega su usledili koncerti u Klivlendu i

Indijanopolisu i. .. Plantov grip. Nastup u Sent Luisu odložen je do

sredine februara i dok je Plant ostavljen da se oporavlja, grupa je

odletela do Los Anđelosa na jedan slobodan dan.

Odmor je značio prebacivanje u drugu brzinu a serija uzastopnih

koncerata u Grinsborou Detroitu i Pitsburgu konstantno poboljšanje.

Kulminacija svega toga bio je urnebesni trijumf u Njujorku i prvo

izvođenje numere „Dazed And Confused" na ovoj turneji. U

međuvremenu, gotovo da nije bilo nenadmašnijeg „skrši hotel do

temelja" — putne groznice karakteristične za Cepeline. „Nismo

mnogo marili za tako nešto — izjavio je bubnjar Džon Bonem pomalo

tužan. „Muzika nas je isuviše okupirala".

Razgovor sa Pejdžom i Plantom periodično je voden više od dve

nedelje. Počeli smo uz šolju čaja u Plantovom apartmanu čikaškog

hotela Ambasador. Ćaskanje je tri dana kasnije nastavljeno u

Pejdžovoj zamračenoj sobi. „Još uvek je jutro", drhturio je, pokriven

ćebetom. u svojoj fotelji. „Možemo pričati i tri sata pre nego što

dođem sebi". I stvarno, intervju se protegao do kasno popodne.

Pejdž, čovek tihog ali ubedljivog govora, očito ie elektrićnoj sijalici

pretpostavljao romantiku sveća.

Poseta Plantu nekoliko dana kasnije i finalni razgovor sa

Pejdžom u avionu za Njujork, snabdeli su nas preostalim

materijalom.

• Tek nakon poslednje tumeje Led Cepelina po Americi, 73

godine, u potpunosti je priznata popu- larnost grupe.

PLANT: Posle cvdašnje turneje u leto 72 odlučili smo da po prvi

put angažujemo neku reklamnu firmu. Bilo je to isto leto kada su i

Stounsi bili na turneji a mi smo verovali da prolazimo bolje od njih.

Imali smo veći broj gledalaca od mnogih koje je štampa uporno

veličala. I tako smo zaključili, bez suvišne egocentričnosti, da je

krajnje vreme da Ijudi o nama saznaju nešto višeod toga da jedemo

žene a koske bacamo kroz prozor. Sve te budalaštine koje su Ijudi

„znali" o nama bile su čiste izmišljotine. U redu, bilo je tu raskalašnog

ponašanja, ali nismo, niti smo ikada bili monstrumi. Samo obični,

dobro raspoloženi momci, obožavani od strane svojih

poklonika a kamenovani od strane kritičara.

26076 Postoji li neko suparništvo između vas i Stounsa?

PEJDŽ: Ne! Nikada ne posmatram svet iz tog ugla

Kod mene uopste ne postoji osećaj suparništva. Stounsi su veliki i

oduvek su to bili. Džegerovi tekstovi su zadivljujući. Uvek na svom

mestu. Hoću da kažem da mi je jasno kako bi trebalo da ponesemo

naslov najbolje grupe na svetu, ali ja o tome uopšte ne razmišljam.

Mislim da tu nema mesta nikakvoj konkurenciji. Jednostavno se radi

o tome ko pravi dobru muziku a ko ne... i ko uspeva da se održi.

26077 Šta vas motiviše u ovom trenutku?

PEJDŽ: Ja volim da sviram. Kada bi ostalo samo na tome, bila

bi to čista utopija. Ali, nije tako. Tu su avioni, hotelske sobe, limuzine

i oružani čuvari pred vratima. To mi se nikako ne sviđa. Međutim, to

je cena koju sam voljan da platim kako bih istrčao napolje i svirao,

svirao... Bio sam vrlo nervozan tokom proteklih osamnaest meseci

kada smo se povukli i prionuli na album.

PLANT: Stvarno. ja non-stop preživljavam neki unutarnji konf

likt... Bez obzira što neobično uživam u onome što činim kod kuće —

igram u svom malom fudbalskom klubu, učestvujem u delatnostima

cele z^jednice živeći posve običnim životom — uvek se zatičem

kako zviždućem preplavljen osećanjem koje nikako ne mogu da

eliminišem iz svog sistema. Nedostaje mi ta grupa kada ne sviramo.

Moram da posetim Džimija 'li da učinim nešto kako bih umiro one

žmarce u meni. Pre neku noć, kada smo posle toliko vremena prvi

put nastupili na sceni, na licu mi je zasijao najveći osmeh u iivotu.

26078 Džimi, kakva su to govorkanja o nekom solo albumu?

PEJDŽ: Pripišite to Kejt Ričardovom smislu za humor. Napravio

sam nešto što lako može da postane sledeća B strana Stounsa. Rik

Greč (Rick Grech), Kejt i ja snimili smo numeru po imenu „Scarlet".

Ne sećam se ko je bio bubnjar. Po stilu i atmosferi zvučalo je dosta

slično onim snimcima na „Blonde on blonde. Dobro je bilo, odlično.

Probdeli smo celu noć i onda otišli do Ajlend Studija (Island Studios)

gde je Kejt prevukao malo regi gitare preko jedne od sekcija. Moj

udeo se sastojao u par solo deonica, izvedenih tek posle osam

ujutru sledećeg dana. Tu traku je poneo sa sobom u Švajcarsku i

kada je neko saznao za nju, Kejt je rekao da se radi o snimcima sa

mog albuma.

Nemam potrebe za solo albumom, što važi za svakog ćlana

naše grupe. Struktura je takva da niko nije zapostavljen kako bi za

sopstveno iskazivanje morao da pribegne vlastitim solo albumima

Uopšte mi se ne sviđa ono Taunsendovo (Tovvnshend) šepuranje u

vidu kazivanja svakom ponaosob šta TAĆNO treba da radi. Taman

posla. Uostalom grupa je grupa, zar ne?

Kada je tehnika u pitanju ja onda nisam gitarista. Jednostavno

se prihvatimnečega i sviram.Tehnicitu nema mesta. imam posla

samo sa emocijama. Harmonija je važnija od svega.

Mnogo je umetničkog i stilskog bogatstva u tom instrumentu ...

flamengo, džez, rok, bluz.. . nazovite to kako hoćete, sve je tu. Na

početku sam sanjao o sjedinjavanju svih tih stilova Sada mi je

komponovanje postalo isto tako važno. Ruku pod ruku sa tim,

mislim da je krajnje vreme da se krene na putovanja, da se počne

sa prikupljanjem originalnih iskustava uličnih muzičara širom sveta.

Marokanski muzičari, indijski muzičari... dobro bi bilo da se sada

pode na put. Baš ove godine. Ne znam kako će to ostali primrti, ali

to je ono za čime sada žudim.

• Šta biste dobili sa tim putovanjima?

PEJDŽ: Šalite se? Bože, znate vi dobro šta možete dobiti sedeći

sa Marokancima. Tako se razvijate. A ne živeći ovako... naručujući

da vam sobni servis nebrojenih hotela donese koješta. To mora da

bude suprotan kraj skale. Kazaljka vage mora da se sasvim vrati

nazad. Do tačke gde ću možda imati jedan instrument i ništa više.

Nekada davno, običavao sam da putujem tako. Nema razloga da to

ponouo ne činim. Ima jednastvar koja je uvek prisutna—vreme! Ono

se ne može kupiti. Za mene je sve trka sa vremenom. Pogotovo

kada je u pitanju muzika. Znam šta želim da postignem i za

ostvarenje toga nije mi preostalo mnogo vremena. Palo mi je bilo na

pamet da nabavim jedan teretnjak. čija bi se jedna strana mogla

spuštati. Sa tim bih putovao po Engleskoj. Vama to zvuči budalasto,

ali tamo je sve tako seoski da je to sasvim moguće. Jednostavno

spustite dole jednu stranu kola i počnete sa sviranjem uz pomoć

velikih pojačivača na baterije i miksera. Sve bi to bilo privremeno ili

trajno. . . kako mi se svidi. Volim promene i kontraste. Ne volim da

budem zakopan u jednu situaciju, izdana u dan. Domaće ognjište i

sve što ide uz to nije za mene. Sedenje u ovom hotelu po nedelju

dana i više nije nikakav piknik. To je vreme kada počinje putna

groznica i lomnjava svega i svačega, ali ja još nisam doŠao do tog

stadijuma. Do sada sam bio prilično pitom. Ne zaboravite, ova

turneja traje tek nedelju dana.

• Koliko se sećate vaše prve američke turneje?

PLANT: Kako da se ne sećam, pa tada sam bio

devetnaestogodišnjak koji još nije osetio devojački zagrljaj. Ovih dana

nekako više vremena provodim u svojim sobama i čitamo Ničea.

Dobro se onda zabavljamo, znate# jednostavno, tih darta je bilo više

Ijudi sa kojimase čovek mogao oraspoložiti. Sjedinjene Države su bile

zabavnije. L. A. (Los Andeles) je bio L. A. Sada L. A nije više L. A.

već gradurina opsednuta razvratnim 12-togodišnjim devojčicama, a to

mi nimalo ne odgovara.

To je prvo mesto u koje sam sleteo po dolasku u Ameriku: tada

sam prvi put video policajca sa revolverom, kola dugačka preko šest

metara. Sretao sam mnogo razdragnih Ijudi. Poželeli su nam zaista

toplu dobrodošlicu te smo svim srcem zakoračili na stazu uživanja.

Bilo je tu bacanja jaja od patosa do patosa, stvarno luckastih

(lvodenih bitaka" i drugih šala koje su neophodne jednom

devetnaestogodišnjaku. Bili su to samo prvi koraci učenja kako

postati lud. Upoznali smo se sa dosta Ijudi koje još uvek znamo i još

više onih koji su nestali iz našeg života. Neki su se izmenili, drugi su

jednostavno odrasli. Ne vidim čega lepog imau tomešto neko

„odraste".

26079 Izgleda da vam to dosta smeta?

PLANT: Da znate da je tako. Čini mi se da nisam mnogo izgubio

od svoje detinje naivnosti. Smetaju mite siine devojčice koje svim

silama pokušavaju da unište romantiku onih odnosa koji su mi toliko

dragi. No# da ne govorimo o tome...

Gde im je samo onaj stil koji su imale ranijih dana ... onih iz 68.

godine. Smešno. To mi zaista mnogo nedostaje. Sav taj rusvaj.

Zabava od glave do pete, od najobičnije rupe do super-luksuznog

hotela. Od Šedo- uboks motela gde su se pre sedam godina zidovi

krunili tokom noći pa do hotela Plaza, gde se javni tužilac koji je bio u

sobi iznad nas žalio da smo stvarali isuviše veliku buku.

26080 Da li nastojite da svakim albumom prevaziđete

sami sebe?

PEJDŽ: Ne, inače bih bio totalno uništen kritikama našeg

prethodnog albuma, zar ne? Vidite, u ovome je stvar. Jednostavno

ne obraćam pažnju. Savršeno mi je svejedno šta o tome misle

kritičari i svi ostali. Do sada sam bio vrlo, vrlo srećan jer se čini da

Ijudi vole da slušaju ono što ja volim da sviram. Ima li onda veće

divote za jednog muzičara? Ali, ja ću i dalje neminovno da se stalno

menjam. Ne može se od vas tražiti da budete ono isto što ste biii pre

tri godine. Neki to i očekuju te nikako ne mogu da se pomire sa

fiinjenicom da godinu dana između dva albuma znači period utrošen

na iznalaženje novih puteva. To neizbežno utiče na kompletan

materijal... tekstove. muziku. Nimalo mi nije stalo oa prevazilazim

samog sebe.

• Koliko teškoća vam je pričinjavalo kompletiranje prvog albuma

Led Cepelina?

PEJDŽ: To smo obavili dosta brzo. Našao se u iziozima

prodavnica odmah po formiranju grupe. Jedino uvežbavanje imali

smo tokom dvonedeljne tumeje po Skandinaviji, i to pod imenom „Nju

Jardbrds", što se tiče materijala bilo je očito da smodo grla zaronili u

naše bluz rezerve. Ja još uvek imam sijaset neiskorišćenih rifova iz

doba „Jardbrdsa”. U vreme kada je Džef (Bek) otišao, morao sam da

iskopam brdo novog materijala. Radilo se o tome da je Klepton

ostavio neizbrisivi žig u Jardbrdsima. Razumljivo, Džef je poneo dalje

taj steg, što je još više otežalo moj zadatak. Naime, odjedanput sam

sa pozicije drugog prešao na poziciju prvog gitariste, sa tim golemim

teretom na leđima. Na mene je vršen veliki pritisak ne bih li što pre

„zablistao" sopstvenim rifovima. Na prvom albumu još uvekjam bio

pod velikim uticajem ranijih dana. Mislim da se to donekle i vidi. Sam

album je napravljen za tri nedelje. Bilo je jasno da se neko morao

prihvatiti vođstva, inače bismo šest meseci sedeli bezvezno

čeprkajući po instrumentima, ne stvarajući ništa pametno. Međutim

posle toga, na drugom albumu, mogli ste da čujete jasno oblikovanje

pravog identiteta grupe.

PLANT: Sećam se prvog albuma jer je to bio prvi put da su mi

slušalice stvarno nešto značile. Ono što mi je, zahvaljujući tim

konzervama, odjekivalo u glavi dok sam pevao bilo je lepše od

najlepšeg mačeta na svetu. Bilo je tako teško, moćno, uništavajuće.

Imao sam gotovo totalnu slobodu da radim sa svojim glasom šta

hoću. Posebnu inspiraciju mi je davalo oduševljer\je i varnicenje

Džimijeve gitare. Prava uživancija.

Na prvoj turneji nismo ništa zaradili. Ni prebijene pare. Džimi je

tom prilikom uložio sve što je ^aradio na Jardbrdsima, a to nije bilo

mnogo. Sve dok ih Piter Grant mje uzeo u svoje ruke, oni nisu

zaradivali ono Što su stvarno mogli. Tako smo napravili album i pošli

na turneju sa samo jednim članom „posade".

26081 Džimi, jednom prilikom ste rekli da život smatrate

običnim kockanjem. Na šta ste mislili?

PEJDŽ: Toliko mnogo Ijudi se plasi da u životu prihvati bilo kakav

rizik, a njih ima na svakom koraku. Užasno je to kada neko radi ono

što ne voli a ne usuđuje se da nešto menja. Ako radite u nekoj firmi i

svakoga dana proklinjete čas kada ste se rodili, po svaku cenu

izmislite nešto drugo, menjajte tok svog života. Nastavite li tako, teško

ćete oboleti. To što sam srećan mogu da zahvalim samo činjenici da

radim ono što volim.

26082 Kakvih rizika ste se vi prihvatili?

PEJDŽ: Reći ću vam jedan od njih. Bio sam u jednoj grupi, neću

vam reći njeno ime jer nije vredno pomena, koja je zbog prirode svojih

angažmana bila prinuđenada stalno putuje, u jednom autobusu. Po

izlasku izškoleto sam radio čitave dve godine i počeo sam veoma

dobro da zarađujem. Ali, osećao sam da poboljevam. Zato sam se

vratio u umetničku školu. To je predstavljalo totalnu promenu mojih

dotadašnjih životnih pravaca. Zbog toga i kažem da je to mogućno

učiniti. Makar koliko da sam bio privržen sviranju gitare, uvideo sam

da će me način na koji sam to činio koštati života. Svaka dva meseca

poboljevao sam od gnoznice. Tako sam sledećih osamnaest meseci

životario sa deset dolara nedeljno i lagano vraćao svoju snagu.

Međutim, i dalje sam svirao.

PLANT: Dozvolite mi da ispričam priču na kojoj je zasnovana

pesma (,,Ten years gone") sa našeg novog albuma. Radio sam do

besvesti pre nego što sam se pridružio Cepelinima. I onda je dama

koju sam od sveg srca voleo rekla „Dobro. Ja ili tvoji obožavaoci". Baš

i nisam imao neke obožavaoce, ali sam ipak odgovorio: ,,ne mogu da

prestanem, moram da nastavim". Pretpo* stavljam da je sada srećna.

Verovatno ima automatsku veš mašinu i mala sportska kola. Zaista ne

bismo imalištada kažemo jedno drugome.

Ja bih verovatno našao neku dragu crtu u njoj( ali ona u meni

sigurno ne. Suviše bih se smejao. Plašim se da je deset godina

suviše dug period. U svakom slučaju, to je bio jedan rizik za vaš

diktafon.

PEJDŽ: Ja ću vam dati još jedan. Bio sam na akademiji i počeo

sam da sviram u raznim studijima. Verujte mif većina dečaka je to

smatrala krajnjim dometom — raditi u studiju, na snimanju ploča.

Napustio sam to da bih $e pridružio Jardbrdsima, za tri puta manji

prihod, jer sam se uželeo pravog sviranja. Angažmani u studiju mi

nisu bili dovoljni. Počeo sam tamo da odlazim redovno tri puta dnevno

i lagano sam postajao deo Ijudi koje ne mogu da smislim.

• U čemu je bio probiem sa tim studijskim posiom?

PEJDŽ: Ponekad je to bilo pravo zadovoljstvo, ali je nevolja u

tome što nikada niste znali šta ćete raditi. Možda ste čuli da sam

svirao na jednoj ploči Bert Bakaraka. Istina. Nikada nisam znao šta

baš radim. Jednostavno bi vam rekli da u neki određeni studio

dolazite u dva i pola šest. Često se radilo o osobi koju volite da vidite,

i obratno, tako da vam se pitanje ,fPa šta ja ovde radim? " samo po

sebi nametalo.

Kada sam počeo da dolazim u studio, gitara je bila u modi. Svirao

sam solo gotovo svakog dana. I onda, kada se pojavio „Stats-zvuk",

naišao je talas tih gudača tako da sam maltene ostao bez posla . ..

samo tu i tamo, poneki rif... ni traga od solo deonioe. Dobro se sećam

jednog perioda kada nisam svirao solo tokom par meseci. A, onda su

zatražili da odsviram sok) u jednoj rokenrol numeri. To sam uradio i

smesta osetio da nije bilo kako treba. Toliko mi se sve smučilo da

sam rešio da po svaku cenu dignem ruke od tog posla. Sve sam više

uranjao u blato jednoličnosti.

•A, kakve su uspomene na dane provedene sa Jardbrdsima?

PEJDŽ: E, one su stvarno lepe. Sa izuzetkom jedne turneje koja

nas je gotovo sravnila sa zemljom, bila je tako naporna. Osim toga, sa

muzičkog aspekta bila jeto velika grupa. Uživalo se u sviranju. Nikada

se nisam kajao za bilo šta da sam uradio. Svaki muzičar bi

oduševljeno prihvatio šansu da svira u toj grupi. Pogotovo je bila

dobro kada smo Džef i ja zajedno svirali solo gitare. Tada je stvarno

moglo da $e napravi nešto izuzetno, ali na žalost, malo je toga ostalo

zabeleženo na vosku iz tog dragocenog perioda. Postoji samo „Stroll

on" iz filma „Uvećanje" (Blow up) — stvarno je bilo smešno — i

„Happenings ten years time ago" i „Daisy". U to vreme jednostavno

nismo provodiii mnogo vremena u studiju.

Naravno, bilo je uspona i padova. Svako želidazna o razmiricama i

ličnim neslaganjima... Čini mi se da nikada nije biloSTVARNO rdavo.

Do tegranice nismo ni prilazili. Kada bi se prezentirao na pravi način,

možda bi album nanovo ujedinjenih Jardbrdsa bila dobra stvar koju

treba izvesti jednoga dana.

26083 Živite u kući Alistera Kraulija (Aleister Crowley)?

(poeta i mađioničar sa kraja devetnaestog veka, čuven po svojim

ritualima Crne magije — prim. prev.)

PEJDŽ: Da, bila je vlasništvo Alistera Kraulija. Ali, bilo je tri ili četiri

vlasnika pre nego što se Krauli uselio. Bila je to takode i crkva koja je

do temelja spaljena, sa vernicima unutra. Kuća leži baš na njenim

temeljima. Čudne stvari koje su se u njoj dogodile nemaju ničeg

zajedničkog sa Kraulijem. Kažu da je na njenom podu jednom čoveku

odrubljena glava i da se to kotrljanje ponekad čuje i sada.. . itd.

Svakakve priče kruže.

26084 A vi nemate nikakve veze sa duhovima?

PEJDŽ: Nisam to rekao. Jednostavno to kotrljanje nisam nikada

čuo!

26085 Šta vas tamo privlači?

PEJDŽ: Privlači me uvek ono što je nepoznato, ali sam dosta

obazriv. Ne hodam svetom zavezanih očiju-

26086 Da li se u toj kući osećate sigurnim?

PEJDŽ: Da. Pravo da vam kažem sve su moje kuće usamljeničke,

na pustim mestima. Mnogo puta ostajem u svom domu potpuno sam.

Dosta vremana provodim blizu vode. Kraulijeva kuća se nalazi na

obalama Loh Nesa u Škotskoj. Imam još jednu kuću u Saseksu, u kojoj

provodim najveći deo slobodnog vremena. Blizu Londo- na. Okružena

je rovom punim vode, a terase gledaju na jezera. Mislim, mogao bih

sva§ta da vam napričam, ali bi onda Ijudima palo sijaset ideja na

pamet. Desilo mi se par stvari od kojih bi se mnogima digla kosa na

glavi. Ni meni nije jasno kako sam uspeo da ostanem pribran. Ne želim

da se upuštam u svoja lična verovanja ili angažovanje na polju magije.

Nisam ja Harison ili Taunšend. Nisam zainteresovan da pridobijam bilo

koga za ono čemu sam ja privržen .. . ako Ijudi žude da otkriju neke

stvari, neka to sami učine. Čvrsto sam ubeden da je to pravilan stav.

• Šta mislite o vašem portretu u „Rok snovima" (Rock dreams)?

Gitarista marfiozo koji stoji rame uz rame sa Alvin Lijem (Alvin Lee),

Džef Bekom, Pit Taunsendom i Erik Kleptonom?

PEJDŽ: Tamo nema ništa o Cepelinima, jer li? Umetnik, autor te

knjige, sve stranice je ispunio masturbirajući o Stounsima, zar ne?

Stounsi u ženskoj odeći i tome slične gluposti. Kada sam pn/i put video

tu knjigu pomislio sam, au, ovo je stvarno nesto dobro. Medutim, kada

sam to malo bolje pogledao naišao sam na stvari koje mi se

jednostavno nisu dopale. Ljudi se mogu smejati zbog ovoga, ali se

meni nije svidela slika Reja Čarlsa (Ray Charles) kako se vozika u

svojim kolima. grleći usput neku devojku. Bezukusno je to! Šta onda

više da govorimo? Rej Čarls je slep. Kakva je to vrsta humora? Mogu

to biti njegovi rok snovi, ali moji sigurno nisu!

Od svih gitarista koji su izronili tokom šrezdesetih godina, još uvek

smo „živi" samo Bek, Klepton, Li, Taunšend i ja. To nešto govori. Bek,

Klepton i ja smo bili- neka vrsta Ričmond/Krojdon(Richmond/Croydon)

kla- na, a Alvin Li, ne znam ni otkuda je došao. Lester ili nešto slično. A

nije nikada ni podizao neku veliku prašinu. Što se tiče Taunsenda, on

je iz Midlseksa. Imao je običaj da ide u klubove i sluša druge gitariste.

Ipak, nisam se upoznao sa nim sve do ,,l can't explain". Na tom snimku

se čuje i moja gitara. Godinama ga nisam video. Međutim, čini mi se da

smo se svi dobro držali i nastojali da pružamo što više i više. Čuo sam

nešto materijala sa Bekovog solo albuma koji je nedavno izdao i

zagrcnuo sam se od oduševljenja. Stvarno briljantan rad. Ali, nije mi

sasvim jasan. Posve je instrumentalan tako da mi liči na neki album

gitaristine gitare. Dosta je pitom, a kada je u punoj formi Bek može da

bude vanredno ukusan.

• Da li ste videli Erika Kleptona sa njegovom novom grupom?

PEJDŽ: Oh, Erik. Taj đavoljski Erik. Da, video samga sa njegovom

novom grupom a takođe i na koncertu u dvorani „Rainbovv". U

Rejnobou je bar sa sobomdoveo momke koji su imali petlje. Pored

njega su bili Pit Tausend, Roni Vud (Ronnie Wood), Džimi Karštajn

(Jimmy Karstein) i Džim Kapaldi (Jim Capaldi). „Pearly Queen” je bila

neverovatna. Palo mi je na pamet da je posle toga Klapton mogao da

kaže „Dobro, krajnje je vreme da angažujem engleske muzičare". Uvek

kad je bio sa američkim muzikantima, sve više i više se unazađivao.

Pošao sam da ga vidim posle Rejnbou-koncerta i zaista nije bilo

teško osetiti njegovo razočarenje što Derek i Dominos nisu nikada bili

stvarno prihvaćeni. Mora da je njemu mnogo značčilo što oni nisu

pokupili tolika priznanja kao što je to „Krim" učinio. Ali, stvari tako stoje,

kada neka grupa poseduje izvesnu forrmulu, kao što je to bio slučaj sa

„Krim"... auh, da to neko ponovo napravi šanse su ravno bilion prema

jedan. To je vrlo, vrlo teško.

Ključ dugog života Cepelina leži u konstantnim promenama. Izbacili

smo naš prvi album, pa onda drugi koji nije imao ništa zajedničkog sa

prvim, zatim treći koji se od njih u potpunosti razlikovao, i tako je

krenulo. Znam zašto se štampa tako loše ophodi prema našim

albumima. Ljudima jednostavno nije bilo jasno, kritičari nikako nisu

mogli da ukapiraju, zašto smo izdali album poput Cepelin II, i onda ga

prosledili sa jednim III na kome se nalazi „That's the way" i njoj slične

akustične numere. To im uopšte nije išlo u glavu. Čmjenica je da smo

Robert i ja otperjali do Broniora (Bron-Y—Aur), letnjikovca u Velsu, i

počeli da komponujemo pesme. Bože, bio je to materijal koji smo imali,

te smo ga i koristili. Nije bilo ničega poput, „Moramo da umesimo nešto

žestokog rokenrola jer to od nas zahteva naš vlastiti .imidž'...". Što se

tiče albuma, Ijudima je obično potrebno godinu dana da shvate ono što

radimo.

• Zašto ste išli u to selo, letnjikovac — Sta li je već — za treći

album?

PLANT: Bilo je vreme da sse malo zastane; trebalo je pokupiti

kajmak a ne udaviti se u njemu. Cepelin je postajao vrlo veliki i želeli

smo da se na svom putu malo odmorimo i potom krenemo tačno

određenim kursom. Eto, to je razlog za put u planine i početak

isparljivosti Pejdža i Planta. Mislio sam da ćemo biti u stanju da

dobijemo malo mira i tišine, istovremeno spravljajući vaš kalifornijski,

Martin kaunti bluz; kao što vidite, u srcu Velsa a ne u San Francisku.

Divno jeto mesto, to seoce. To ime, Bron-Y-Aur u stvari znaČi „Zlatne

grudi". Mestašce se nalazi u dolini koju Sunce svakodnevno kupa

svojim zracima. Na novom albumu se nalazi jedan snimak, mala

akustična stvarčica, koju je Džimi složio tamo gore. Izvanredno sažima

dane kada smo tumarali unaokolo u našim džipovima.

To što smo tamo otišli, bila je stvarno dobra ideja. Dobar deo

drugog albuma smo komponovali na turnejama Bio je to pravi drumski

album. Bez obzira na mišljenje kritičara, ubeđen sam da je to dobar,

ožda čak i izvanredan, album. Ne bih želeo da se upuštam u detalje i

komentarišem čudne, često zavidne poteze kritičara.

Treći album je bio album nad albumima. Ako nas je iko svrstao u

grupu „teškog metala". on ih je naterao da progutaju svoje reči.

26087 Pa, i na samom prvom albumu je bilo par

akustičnih numera.

PEJDŽ: Tako je! Eto gde smo došli. Kada se pojavio treći album i

dobio svoje kritike, Krozbi, Stils i Neš su se upravo okkupili. Album se

tek pojavio u prodaji a štampa je odmah zabrujala: LED

CEPELIN ODOŠE U AKUSTIČARE! Pomislio sam, Bože,gde su

imsamo bile uši i glave? Pa na prvom albumu smo imali tri akustične

numere, a na drugom dve!

26088 Kritikovali su vas za pisanje tekstova o

„savremenim besmislicama dece cveća"...

PLANT: Kako neko uopšte može da bude

„savremeno dete cveća"? SuŠtina celog tog pokreta je želja za mirom,

bezbrižnošću i jednom idiličnom situacijom. To je ono što se odvajkada

želelo, pa kako onda neko može da govori o postojanju nekih

„besmislica savrertiene decce cveća"? Ako to stvarno i postoji onda ću

drage volje nastaviti da bivam savremeno dete cveća Mnogo truda

ulažem u svoje tekstove. Pa, ipak, nije sve što radim namenjeno oštrom

nožu kritičara. Numere poput „Black dog" su larmadžijske bezvredne

5tvari, ali ipak služe onome čemu su namenjene. Ljudi ih slušaju.

26089 Koliko je za vas važna numera ,,Stairway to

heaven"?

PEJDŽ: Lično mislim da je „Stepenište" numera koja je

kristalizovala suštinu grupe. Svega tu ima i grupa se iskazuje u svom

najboljesvetlu... kao ansambl, celina. Da ne izdavajamo solo ili bib koje

drugee detalje, stvarno sadrže sve što je potrebno. Dobro smo se pazili

da to nikada ne izdamo kao singl. To je naš spomenik. Svaki muzičar

želi da napravi nešto trajno, nešto čiji će se kvalitet dugo, dugo održati i

ja mislim da smo mi to postigli sa „Stepentštem". Taunsend verovatno

misli da mu je to poslo 2a rukom sa „Tomijem". Ne znam da li imam

sposobnosti da iz sebe izvadim još nešto slično. Moram mnogo

naporno da radim kako bih se iole primakao tim visinama čvrste, totalne

briljantnosti.

Mislim da nema mnogo Ijudi koji su sposobni zatako nešto. Možda

jedna osoba Džoni Mičer (Joni Mitchell). To je muzika koju kod kuće

svakodnevno slušam, Džoni Mićel. Njena glavna odlika je to što je u

stanju da sagleda ono što se desilo u njjoj, povuče se i kristalizuje celu

situaciju, pa onda prilegne na pisanje o tome. Slušajući je suze mi

polaze na oči, šta drugo da vam kažem? Fenomenalna je. Vidim sebe u

onome što kaže. „Stari prijatelji se ponašaju čudno (Klimaju glavom)

Kažu da više ne izgledam isto". Želeo bih da znam kolikko joj je

preostalo od nekadašnjih prijatelja. Želeo bih da znam koliko od

prvobitnih prijatelja ima bilo koji poznati muzičar. Iznenadili biste se. Oni

misle, uzimaju za sigurno da ste se promenili postali lošiji. Veoma je

malo Ijudi koje mogu da nazovem pravim, bliskim prijateljima. Oni su mi

vrlo, vrlo dragoceni.

PLANT: Živim sa Ijudima sa kojima sam oduvek živeo. Potpuno sam

zadovoljan. Sve mi to liči na ostatke iz mojih bitničkih dana. Svi moji

„stari pajtaši" su tu; pravo pravcato društvance. Nema nikakvih ćudnih

reakcija na moje putešestvije pošto ih znam veoma dugo. Tu i tamo

kresnuće poneka šala o nekom dugu od dva dolara koji se proteže još

izdana kada sam bio siromašni bluz-pevač, ali tu nema zlobe. Srećan

sam.

• Imate li nekog miljenika među američkim gita- ristima?

PEJDŽ: Dobro, da vidimo, izgubili smo najboijeg gitaristu kojeg je

bilo ko od nas ikada imao a to je Hendriks! Drugi gitarist koga sam

počeo da cenim takođe je umro, Klarens Vajt (Clarenca White). Bio je

apsolutno brlljantan. Tu je i jedan potpuno drugojačijeg stila — kontrola

je u pitanju, momak koji je svirao na singiu Marije Muldar (Maria

Muldaur), „Midnight at the oasis".

Ime mu je Amos Garet. Isključivo je orijentisan na Les Paul gitare, a

to su stvarno one prave. Šta li bi bilo od svih nas da on nije otkrio te

eelektrične gitare. Drugi.je Elliot Randal, momak koji je gostovao na

prvom albumu grupe „Stili Den/# (Steely Dan). Izvanredan je! Što se tiče

grupa, Litl Fit (Little Feat) je moja omiljena američka grupa.

Jedini termin koji nikako neću da prihvatim je „genije". On se isuviše

labavo upotrebljava u rokenrolu. Kada malo poslušate melodijske

strukture koje prepliću klasični muzičari i uporedite ih sa nekom rokenrol

pločom, jasno vam je koliko dug put leži pred našim rokenrolom. U

klasičnoj muzici postoji izvestan standard koji dozvoljava upotrebu

termina „genije", ali nasukaćete se na tanak led ako to pokušate da

prenesete na rokenrol muzićare. Iz mog ugla, rok je čista folk muzika.

Ulična muzika. Ne uči se u školi. Moraš da je prikupiš odnekle. Genije

među uličnim muzičarima ne možete da nađete, ali to ne znači da ne

možete da budete zaista dobri. U umetničkom pogledu iz rokenrola

možete da izvučete onoliko koliko u njega uložite. Nemate se

komeobratiti da vas pouči. Ostavljeni ste samom sebi i to je ono što me

kod njega fascinira...

• Poslednji komentar?

PEJDŽ: Recimo da još uvek tragam za anđelom slomljenog krila.

Nije ga baš lako naći ovih dana. Pogotovo kada sve vreme provodite u

„Plaza hotelu" ...

Mart 1975./Cameron Crowe

Reči i muzika: John PaulJones, Jimmy Page i Robert Plant

Zatvori vrata, ugasi baklje sada Znas da oni ipak noćas neće doći Zar ti

ne znaš da kada sneg teško pada,

Donose tada zimu vetrovi Tora.

Oni nose blistavi čelik, znak moći,

Oni nose poruku što proći mora.

Biraju stazu kojom niko ne ide Ne poseduju i ne traže sebi dom.

Pored sebe rame uz rame smrt vide Ðavo se smeje za njihovim

korakom,

Sneg usporava njihov hod, neće doći Pas sudbine njihovim

stopamagrebe Oni nose poruku Što mora proći Da izgrade san za nas,

mene i tebe.

Nikad dom neće tražiti ili naći,

Biraju put kojim niko neće zaći

Muzika i tekst: Page - Plant

Ako sunce odbije da sija, ipak ću te voleti Kad se planine

smrve u moru, postojaćemo ja i tt Ja sam ti dao sve svoje,

devojko, sve i mnogo više, Daleko u prošlosti šapuću o bolu

kapi kiše.

Moja Ijubav je jaka, to zaista nije neka greška Vidi kako se

danas oko tebe i mene svet smeška;

A mi ćemo uvck zajedno ići, sve đok ne dođe kraj

Moje nadafmuće, to si mi ti, nadahnuće, pogledaj. Dok

zajedno idemo putem, u mojoj je tvoja ruka, Zahvaljujući

tebi i samo tebi, ja uspeo sam,

Ti si meni zaista jedina, hvala ti Što nisam sam.

O tome se zaista mnogo više ne može reći,

Ja i ti, samo naša sreća i mi... radujmo se sreći.

DEVOJKO, NAPUSTIĆU TE (Babe, Im Gonna Leave You)

196&Traditional - Arr. Page

Devojko, devojko, napustiću te.

Rekoh, devojko, napustiću te.

Otići ću kada se letnje doba,

Kad se letnje doba najzad dokotrlja,

Napustiti te kada leto dođe.

Devojko, ne želim da te napustim.

Ne šalim se, ženo, moram da lutam.

Dobro znaš da ja neću biti tamo,

Zaista moram, ipak moram da lutam.

Ćujem, nešto zove da mu se vratim.

Znam da te nikad neću napustiti,

Ali moram da odem s ovog mesta,

Zeno, ne ćuješ li kako me zove?

Ja znam, dobro je imati te opet Jednom će opet sve hiti u redu

Šetaćemo Šumom baš svakoga dana,

Ćujšta kažem, devojko, svakoga dana.

Devojko, sve će opet biti dobro.

Ti nosiš sreću kad je nebo sivo,

Ali sad moram da odem odavde,

Tako je uvek kad me nešto zove,

Tako kad me zove ponovo k’ tebi.

Idem u Katifomiju (Going To Califomia) 1972.

Muzika i tekst: Jimmy Page i Robert Plant

Trošio sam svoje dane sa lošim ženama,

Pušio travu i napij’o se svakog dana Odlučih da

pokušam da počnem od početka Odlazeći u Kaliforniju

sa bolom u srcu.

Neko mi reče da tamo postoji devojka,

Nosi Ijubav u očima i cveće u kosi Leteći avionom

okušao sam sreću Ne dopusti da ti kažu da susve one

iste.

More je bilo krvavo crveno a nebo sivo,

Pitao sam se da li će sutra uopšte doći Planine i klanci

su se Ijuljali i tresli Kada su deca sunca počela da se

bude.

Ćinib mi se da je stigao bes bogova Sve je počelo

leteti, pomistih da tonem, Dobacite mi uže ako stignem

na vreme.

Srešću vas tamo gorcgde je put visok i prav, Hoću da

pronađem svoju kraljicu bez kralja. Kažu da svira gitaru

i plačem i pevam Jašem na belom konju po koracima

zore,

Hoću da nađem ženu što nije ni rođena,

Stojeći na samom vrhu moje planine snova.. Kažem,

nije tako loše kako mi se ćini

Mereći težinu trajanja jednog letnjeg dana, Sati što

polako teku donose samo tugu Ja polako tonem u

dubokoj tminiseća Želeo sam samo njenu ljubavt

nijednu drugu; A moja je mandarina jednog sna živi

odsjaj

Mereći težinu trajanja jednog letnjeg dana, Sati Sto

polako teku donose samo tugu,

Ja polako tonem u dubokoj tmini sećanja. Želeo sam

samo njenu Ijubav, nijednu drugu; A moja je

mandarina jednog sna živi odsjaj Ona je vladaia, bila

moja, donosila sjaj,

Ali hiljadu godina je sada među nama Sećam se onih

dana tako davno izgubljenih, Pitam se da li ih ona

pamti, da li je sama,

Ida li sam ja bar jedan deo sećanja njenih A ja se

ipak još uvek sećam nje i volim je.

Pesma kiše (Rain Song) - 1973

Ovo je proleće moje Ijubavi Drugo doba koje

ja treba da znam.

Ti si sunčev zrak mog postojanja Toliko

tophne još ne osetih.

Nije teško osetiti da gorim,

Gledam vatru koja plamti u meni

Ovde je leto mojih osmeha,

Bežite od mene čuvari tmine.

Govort mi samo svojim očima,

Tebi poklanjam ovu meiodiju.

Nije teško osetiti šta je u meni Takvi slučajevi

su svima jasni

Osetih svu hladnoću svoje zime Nisam

pomislio da ćeš otići Proklinjem tminu nad

nama nadvijenu,

Vidim buktinju koju staino sleđim.

Ovo je stvamo jedino rešenje,

Na sve nas malo kiše mora pasti

Tekst i muzika: Piant i Page

Svetska prava na korišćenje tekstova pesama — SUPERHYPE PUB LISHING, New York.

LUTATI DALJE(Ramble ON) - 1969.

Lišće umire svuda oko mene,

Znak da je vreme da i ja krenem na put Zahvaljujem

na prijatnom boravku Sad je zaista vreme da podem

Jesenji mesec obasjava moj put Ali, sada osećam

miris kiše,

I su njim bol, on obeležava moj put Oh, ponekad se

osećam umomim AV znam, jednu stvar moram

učiniti Moram nastaviti da lutam.

Vreme je da pevam moju pesmu Idem oko sveta da

nađem devojku Tako je već deset godirn prošlo,

Moram nastaviti da lutam.

Da pronađem vladarku mojih snova Nemam

vremana da gubim u plaću Sada je vreme da se

ode.

Sreću smo popili Mjadu puta,

Moram nastavitida hitam.

Moja se priča može opisati Svoju stobodu

dragoceno čuvam; Udavna vremern, tako daleka,

Kada je magija Činila vazduh,

To beše u tamnim dubinama smrti Kad sretoh

devojku tako dobru.

AU, Ćudovište zlo se uvuklo —

I nekud nestalo sa njom.

A šta bih ja mogao da uradim

Tekst i muzika: Page-PIant

OTKAD TE VOUM(Since I’ve Been Lovin * You) - 1970

Radim od sedam do jedamest svake noći, i to

zaista Ćini moj život užasnim, mislim da to nije u

redu.

Zaista, zaista sam bio najveća budala, ali, ućinio

sam sve Sto sam mogao jer t€ volim, devojko,

kako te volim Ali, devojko, otkako te volim, da,

skoro da sam izgubio razum.

Svi pokušavaju da mi kažu da mine želiš ni malo

dobra.

Pokušao sam, gospode, pusti me da ti kažem, pusti me da ti

kažem da sam ućinio šta sam mogao. Radio sam od sedam

do jedanaest svake noći to je činilo moj život zdsta užasnim,

gospode, znašda to nije u redu.

Otkako te vohm, devojko, skoro da sam izgubio razum.

Rekao sam ti da sam plakao, suze teku, zar ne čuješ, zar ih

ne čuješ kako teku ?

SećaŠ li se kad sam kucao na tvoja vrata?

Kažem, imaia si smelosti da mi kažeš kako me više uopšte ne

trebaš.

Otvarajući ulazna vrata čw sam kako se dvorišna s treskom

zatvaraju mora da je tu bio neki tvoj novi momak, novi

momak, samo u protazu.

Radio sam od sedam, do jedanaest svake noći to je, ipak,

činilo moj život užasnim.

Devojko, otkako te votim skoro da sam izgubio razum.

Tekst i muzika: Plant, Page, Jones

Albumi izdani u SAD:

SONY BOY W1LLIAMSON AND THE YARDBIRDS (Mercury)

FOR YOUR LOVE (Epic)

HAVING A RAVE UP WITH THE YARDBIRDS (Epic) OVER

UNDER SIDEWAYSDOWN (Epic)

LITTLE GAMES(Epic)

LIVE YARDBIRDS (Epic)

THE YARDBIRDS' GREATEST HITS (Epic)

Albumi izdani u Velikoj Ðritaniji:

SONY BOY WILLlAMSON AND THE YARDBIRDS (Fontana -

Philips)

FIVE LIVE YARDBIRDS (Columbia)

THE YARDBIRDS (Columbia)

REMEMBER THE YARDBIRDS (Starline)

LED ZEPPELIN (Atlantic)

Good Times, Bad Times Babe l'm Gonna

Leave Vou You Shook Me Dazed And

Confuzed Your Time ls Gonna Come

Communication Breakdown I Can't Quit

You Babe How Many More Times

LED ZEPPELIN II (Atlantic)

Whole Lotta Love

What Is And What Should Never Be

The Lemon Song

Thank You

Heartbreaker

Living Loving Maid

Ramble OnMoby DickBring It On Home

LED ZEPPELIN III (Atlantic)

Immigrant Song Friends

Celebration Day

Since l've Benn Loving You

Out On The Tiles

Gallows Pole

Tangerine

Thats The Way

Bron—Y—Aur Stomp

Hats Off To (Roy) Harper

LED ZEPPELIN IV (sa runskim znacima)

(Atlantic)

Black Dog Rock And Roll The Battle Of Evermore

StairwayTo Heaven Misty Mountain Hop Four

Sticks Going To California When The Livee

Breaks

HOUSES OF THE HOLY (Atlantic)

The Song Remains The Same The Rain SongOver The Hills And Far AwayThe CrungeDancing DaysD'Ver Mak'erNo OuarterThe Ocean

PHYSICAL GRAFFITI (Swan Song)

Custard Pie The Rover

In My Time Of Dying HousesOf The Holy

Trampled Underfoot Kashmir In The Light Bron—

Yr—Aur Down By The Seaside Ten Years Gone

Night Flight The Wanton Song Boogie With Stu

Black Country Woman Sick Again

PRESENCE (Swan Song)

Achilles Last Stand For Your Life Royal Orleans Nobody's

Fault But Mine Candy Store Rock Hots On for Nowhere

Tea For One

THE SONG REMAINS THE SAME (Swon Song)

Rock And Roll Celebration Day The Song RemainsThe Same Rain SongDazed And Confuzed No Ouarter StairwayTo Heaven Moby Dick Mhote Lotta Love

LED ZEPPELIN:

SP

OVER THE HILLS AND FAR AWAY

D’YER MAKER

LP

86005 2 ORIGINALS OF LED ZEPPELIN (dvostruki -

albumi I i II)

50002 LED ZEPPELIN III 50014 HOUSES OF THE

HOLY 89400 PHYSICAL GRAFFITI (dvostruki)

59402 PRESENCE

89402 THE SONG REMAINS THE SAME

(dvostruki — iz filma)