JOHN DOS PASSOS - MANHATTAN TRANSFER

TRAJEKTNO PRISTANIŠTE

Tri galeba kruţe nad razbijenim sanducima, korama od nara-naĉa, trulim glavicama kupusa štono se zibaju meĊu ogradama od grubih dasaka, zeleni se valovi pjenušaju pod okruglim pramcem, dok trajekt, smicajući se na plimi, razbija i guta razrezanu vodu, klizi i polako se primiĉe pristaništu. Okreću se ruĉna vitla, uz zveket lanaca. Diţu se vrata, noge zakoraĉuju preko pukotine, kroz pristanišni drveni tunel što zaudara po smeću, tiskaju se muškarci i ţene, prignjeĉeni i nagurani poput jabuka što niz strmi ţlijeb padaju u tijesak.

Bolniĉarka, noseći u ispruţenoj ruci košaru, kao da je krevetna kahlica, otvori vrata velike, suhe i vruće prostorije zelen-kasto-bjeliĉastih zidova, gdje je, u zraku proţetom zadasima alkohola i jodoforma, izvijajući se, visjelo slabo kiselkasto dreĉa-nje iz ostalih košara duţ zidova. Dok je spuštala košaru, zirne u nju napućivši usne. NovoroĊenĉe se slabašno meškoljilo u pamuku, poput klupka gusjenica. Na trajektu jedan starac sviraše violinu. Imao je majmunsko lice nakrivljeno na jedan kraj i udarao je takt vrškom istrošene lakovane cipele. Bud Korpenning sjedaše na ogradi leĊima okrenut rijeci te ga promatraše. Povjetarac mu je mrsio kosu oko napetog ruba kape i sušio mu znoj na sljepooĉnicama. Stopala su mu bila obasuta ţuljevima, bio je mrtav umoran, ali kad se trajekt otisnuo od pristaništa, mreškajući uzbibane narezuc-kane valiće rijeke, osjetio je kako svim njegovim ţilama odjednom struji nešto toplo i peckavo. - Ĉuj, prijatelj, kolko ima odande gdje ovaj trajekt pristaje pa do grada? - zapita on mladića, na glavi mu slamnati šešir, a oko vrata plavo-bijela

prugasta kravata, koji je stajao pokraj njega.Mladićev se pogled popne s Budovih cipela izgaţenih od putovanja, do crvenih ruĉnih zglobova što su stršili iz izlizanih rukava njegova kaputa, preko mršavog puranskog grla; pa drsko sklizne u paţljive oĉi ispod kape slomljena štitnika. - To zavisi o tome kamo ţelite, poći. - Kako da doĊem na Broadway?... Ţelim doći u središte zbivanja. - Idite jedan blok istoĉno pa skrenite na Broadway i naći ćete središte zbivanja budete li išli dovoljno daleko. - Hvala, gospodine. Tako ću uĉiniti. Violinist je prolazio kroz svjetinu ispruţena šešira, vjetar je mrsio ĉuperke sijede kose na njegovoj olinjaloj ćelavoj glavi. Bud spazi lice uzdignuto prema njemu, utuĉene oĉi, poput dviju crnih glava pribadaĉe, gledahu u njegove. - Ništ - osorno će on pa se okrene i pogleda prostranstvo rijeke blistave poput oštrica noţa. Drvene stijenke pristaništa se zatvore, zapucketaju dok se trajekt silovito ljuljao uz njih; nasta škripa lanaca, a svjetina potisne Buda naprijed kroz zgradu trajektnog pristaništa. Prošao je izmeĊu dvaju vagona ugljena, izišao, pa preko prašnjavoga prostranstva ulice prema ţutim tramvajima. Koljena mu zaklecaju. Duboko zarine ruke u dţepove. Jelo na zalogajnici na pola puta niz blok. Ukoĉeno klizne na okretnu stolicu te dugo prouĉavaše cjenik. - Jaja na oko i šalicu kave. - Ţelite li prevrnuta? - zapita riĊokosac iza tezge koji je brisao pregaĉom svoje mišićave pjegave podlaktice. Bud Korpen-ning poskoĉi na stolici.- Sto?

- Jaja? Hoćete li prevrnuta ili sa ţumanjcem prema gore? - Oh, jasno, preokrenite ih. - Bud se ponovno opusti preko tezge poduprvši rukama glavu. - Djelujete potpunoma umorni, kolega - reĉe ĉovjek dok je razbijao jaja u tavi s uscvrĉalom masti. - Došo sam sa sjevera. Jutros sam pješice prešo dvajes ĉetiri kilometra. Ĉovjek zvizne kroz oba oĉnjaka na gornjoj ĉeljusti. - Dolazte u velki grad da potraţte poso, je l'? Bud kimne glavom. Ĉovjek pljusne jaja, uscvrĉala i obrubljena smeĊilom, na tanjur pa ga gurne prema Budu stavivši uz kraj tanjura kruha i maslaca. - Suknut ću ti dobar savjet, kolega, a ništa te neće koštat. Idi pa se obrij i ošišaj pa valjano išĉetkaj sjemenke sijena iz odijela prije nego poĉmeš traţit. Imat ćeš više izgleda da štogod na-Ċeš. U ovom ti je gradu vaţan izgled.

- Moţem ja dobro zapet. Dobar sam radnik - progunĊa Bud punih usta. - Reko sam ti svoje, od mene tolko - prozbori riĊokosac pa se opet okrene svojoj peći. Kad se penjao uz mramorne stepenice širokog bolniĉkog ulaza, Ed Thatcher je drhtao. Zadah lijekova stisne mu grlo. Preko stola ga promatraše ţena ukoĉena lica. Pokušao je umiriti glas. - Moţete li mi reći kako je gospoĊa Thatcher? - Da, moţete poći gore. - Ali, gospoĊice, molim vas, je li sve u redu? r~ - Sestra na katu znat će sve o sluĉaju. Stepenice lijevo, drugi kat, rodilište. Ed Thatcher drţaše u ruci kitu cvijeća omotanu u zeleni na-vošteni papir. Prostrane su se stepenice ljuljale dok je posrtao uz njih, noţnim je prstima udarao o bakrene šipke što su prostirku od rogoţine uĉvršćavale za pod. Zatvore se jedna vrata presjekavši prigušen vrisak. Zaustavio je bolniĉarku. - Molim vas, ţelim posjetiti gospoĊu Thatcher. - Samo izvolite ako znate gdje je ona. - Ali, premjestili su je. - Morat ćete se raspitati u kancelariji na kraju hodnika. Grizao je hladne usne. Na kraju hodnika gledaše ga ţena crvenih obraza, smješkajući se. - Sve je u redu. Vi ste sretan otac zdrave djevojĉice. - Znate, ovo nam je prvo dijete, a Susie je tako njeţna -mucao je trepćući oĉima. - Oh, da, razumijem, naravno, bili ste zabrinuti... Moţete ući i razgovarati s njom kad se probudi. Dijete se rodilo prije dva sata. Pazite da je ne umorite. Ed Thatcher bijaše sitan ĉovjek s dva plava ĉuperka brkova i ispranih sivih oĉiju. Zgrabi bolniĉarkinu ruku pa je potrese, otkrivajući u osmijehu sve svoje krive ţute zube. - Znate, ovo nam je prvo dijete. - Ĉestitam - reĉe sestra. Redovi kreveta pod plinskim svjetlom ţutim kao ţuĉ, bolestan zadah posteljnog rublja po kojem su se rodilje neumorno premetale, lica debela, mršava, ţuta, bijela; eno nje. Susieina ţuta kosa rasula se, labavo smotana oko njezina sitnog bijelog lica koje je izgledalo zgrĉeno i iskrivljeno. Odmotao je ruţe te ih stavio na noćni ormarić. Gledati kroz prozor bijaše kao zagleda-ti se u vodu. Stabla na trgu bijahu isprepletena plavom pauĉinom. Palile se svjetiljke duţ avenije ocrtavajući zelenim treperenjem ciglastorumene blokove kuća; kape na dimnjacima i rezervoari za vodu oštro su se usijecali u nebo, zacrvenjeno poput mesa. Plave vjeĊe uzdignu se s njezinih oĉiju. - Jesi li to ti, Ede? ... Oj, Ede, pa ovo su crvene ruţe. Kako si rastrošan! - Nisam mogao odoljeti, najdraţa. Znao sam da ih voliš. Bolniĉarka je straţarila pri dnu kreveta. - Ne biste li nam mogli dati da vidimo dijete, gospoĊice? Sestra kimne glavom. Bijaše to ţena upalih obraza i siva lica, tankih usana. - Mrzim je - prošapće Susie, - Ta ţena mi ide na ţivce; ona nije ništa drugo doli podmukla stara frajla. - Nije vaţno draga, samo na dan-dva. - Susie sklopi oĉi. - Još ţeliš da joj damo ime Ellen? Sestra se vrati donijevši košaru te je stavi na krevet pokraj Susie. - Oh, nije li divna! - reĉe Ed. - Gle, ona diše ... I namazale su je uljem. Pomogne ţeni da se podupre na lakat: ţuti smotak njezine kose se odmota i raspe preko njegove ruke i miške. - Kako ih razlikujete, sestro? - Katkad ne moţemo - reĉe bolniĉarka rastegavši usta u osmijeh. Susie je mrzovoljno motrila sićušno rumeno lice: - Jeste li sigurni da je ona moja? - Naravno. - Ali, na njoj nema ceduljice. - Odmah ću joj staviti ceduljicu. - Ali moje je bilo tamnokoso. - Susie se ponovno zavali na jastuk hvatajući zrak. - Bila je to slatka mala svijetla pahuljica iste boje kao vaša kosa. Susie ispruţi ruke iznad glave i vrisne: - Nije moja. Nije moja. Nosite je... Ova ţena ukrala je moje dijete. - Draga, za ime boga! Draga, za ime boga! - Pokušao je skupiti pokrivaĉe oko nje. - Vrlo nezgodno - mirno će bolniĉarka podigavši košaru, -Morat ću joj dati sedativ. Susie ukoĉeno sjedne u krevetu. 10 - Nosi je - cikne i ponovno zapade u histeriju, neprestano je ispuštala slabe stenjajuće vriskove. - O, boţe! - uzvikne Ed Thatcher kršeći ruke.

- Bit će bolje ako za veĉeras odete, gospodine Thatcher... Ona će se smiriti ĉim vi odete... Stavit ću ruţe u vodu. Na posljednjem stepeništu on sustigne bucmasta ĉovjeka koji se polako klatario nizdol i usput trljao ruke. Oĉi im se sretnu. - Sve u retu, kospodine? - zapita bucmasti ĉovjek. - Oh da, mislim da je - izusti Thatcher slabim glasom. Bucmasti se ĉovjek okrene prema njemu, iz njegova debelog glasa prštala je radost. - Ĉestitaj mene, ĉestitaj mene; mein šena rotilo teĉka. Thatcher protrese malu debelu ruku. - A moja kćer - plaho priznade. - Već pet kotina i svaka kotina ţensko, a sad, zamisli, teĉko. - Da - reĉe Ed Thatcher kada su izišli na ploĉnik - to je veliki trenutak. - Oćete mi topustit, kospodine, da vas posofem na piće, ĉestitarsko piĉe mit mene? - Ovaj, sa zadovoljstvom. Poluvrata s gornjim dijelom u rešetkama i staklu zanjišu se u salunu na uglu Treće avenije. Pristojno poteţući noge uĊu u straţnju prostoriju. - Ach - izusti Nijemac dok su sjedali za smeĊi izgrebeni stol. - Opiteljski šivot pun priga. - Toĉno tako, gospodine; ovo mi je prvo dijete. - Oćeš li piti pifo? - U redu meni sve odgovara. - Tvije poĉe uvosni Kulmbacher ta pijemo za naše maleni. S dviju boca odskoĉe ĉepovi i u ĉašama se uzdiţe pjena boje sepije. - U uspjeh ... Prosit - prozbori Nijemac i digne svoju ĉašu. Otare pjenu s brkova i ruţiĉastom pesnicom lupi po stolu. - Oĉe li piti intiskretno, kospodine ..'. ? - Zovem se Thatcher. - Oĉe li piti intiskretno, kospodine Thatcher, sapitati koje pi pilo vaša sanimanje? - KnjigovoĊa. Nadam se da ću doskora poloţiti struĉni ispit. - Ja sam štampar a sofem se Zucher - Marcus Antonius Zucher. - Drago mi je da sam vas upoznao, gospodine Zucher. 11Rukovahu se preko stola meĊu bocama. - Struĉan knjigovoĉa saraĊuje feliki nofac! - reĉe gospodin Zucher. - Morat ću imati velik novac, za svoju kćerkicu. - Tjeca, oni jesti nofac - nastavi gospodin Zucher dubokim glasom. - Nećete li mi dopustiti da vas poĉastim bocom? - zapita Thatcher raĉunajući koliko ima u dţepu. Jadnoj Susie ne bi bilo drago da pijem u ovakvu salunu. Ali samo jedan put, a ja uĉim, uĉim što je to oĉinstvo. - Što fiše, to feselije - reĉe gospodin Zucher. - ... Ali tjeca, oni jesti nofac ... Ne rade ništa neko jedi i troši otjeća. Kat moja firma krene... Ach! Sat ofo mit hipoteka i teškim posajmicom nofci i ofo mit povišenje plaće i ofi ofte luti sintikati, socijalisti i bacaĉi bomba... - A što ćemo, gospodine Zucher? Gospodin Zucher istisne palcem i kaţiprstom obiju ruku pjenu iz brkova. - Ne roti nam se svaki tan na svijet teĉko, gospodine Thatcher. - Ili kćer, gospodine Zucher. Barman obriše sa stola proliveno piće kada je donio nove boce i stajaše u blizini slušajući, iz crvenih ruku visjela mu je dronjava krpa. - I imam natu u mein srce ta kat moj teĉko pije za svoj teĉko, to će piti šampanjac. Ach, tako je to u ofom felikom gratu. - Ţelio bih da moja kći bude mirna djevojka za kuću, a ne kao ove današnje mlade ţene, sve neke kerefeke i cifranja i utegnute u struku. A ja ću se dotad već povući i imat ću kućicu na Hudsonu, naveĉer ću raditi u vrtu ... Znam kolege iz centra grada koji su se povukli s tri tisuće godišnje. Štednja nam to omogućuje. - Štednja ništa ne valja - reĉe barman. - Štedio sam deset godina i štedionica je bankrotirala a za moj trud nije mi ostavila ništa osim štedne knjiţice. Poĉuj dobar savjet pa riskiraj, to je jedini naĉin. - To je puki hazard - odbrusi Thatcher. - Pa da, gospodine, to je hazard - reĉe barman vraćajući se prema baru i mašući dvjema praznim bocama. - Hasard. Nije on tako taleko ot istine - reĉe gospodin Zucher spustivši na pivo staklast zamišljen pogled. - Ĉofjek koji je ampicjosan mora riskirati. Iz ampicije sam tošao ofde iz Frankfurt mit starost tvanaest kotina und sat kat imam sina za koga ratim ... Ach, svat će se Wilhelm, po velikom Kaiseru.

- Moja kćerkica zvat će se Ellen kao moja majka. Oĉi Eda Thatchera napune se suzama. Gospodin Zucher ustane. - Taklem, spokom, gospotine Thatcher. Trako mi je ta sam vas uposnao. Moram poći kuća mojim tjevojĉicama. Thatcher ponovno potrese bucmastu ruku i obuzet toplim slatkim mislima o majĉinstvu i oĉinstvu i roĊendanskim tortama i Boţiću gledaše kroz pjenušavu maglu boje sepije kako se gospodin Zucher gega kroz mimohodna vrata. Poslije kratkog vremena protegne ruke. Pa, jadnoj maloj Susie ne bi bilo drago što sam ovdje... Sve za nju i za malo slatko djetence. - Hej vi tamo, a platiti? - drekne barman za njim kada je došao do vrata. - Nije li kolega platio? - Vraga je platio. - Pa, on je mene p-p-pozvao... Barman se nasmije pokrivši novac crvenom ploĉicom. - Mislim da je ona ispiĉutura pobornik štednje. Mali krivonogi bradonja s tvrdim pustenim šeširom na glavi šetao je Allen Streetom, suncem ispruganim tunelom s ĉijeg su svoda visili nebeskoplavi i ruţiĉasti-kao-dimljeni-losos i goru-šiĉno-ţuti popluni, zakrĉenom polovnim namještajem boje medenjaka. Koraĉao je sklopivši hladne ruke preko skutova fraka, krĉeći put meĊu sanducima za pakovanje i meĊu nemirnom djecom. Neprestano je grizao usne te sklapao i rasklapao ruke. Šetao je a da nije ĉuo ciku djece ni zaglušnu tutnjavu nadzemnih vlakova iznad svoje glave; nije osjećao uţeţen slatkast nabijen zadah prenastanjenih najamnih zgrada. Zastane pred ţuto obojenom drogerijom na uglu Canal Streeta i rastreseno se zapilji u lice na zelenom plakatu. Bijaše to produhovljeno, dobro obrijano, otmjeno lice uzvinutih obrva i bujnih uredno potkresanih brkova, lice ĉovjeka koji ima novaca u banci, dobrobitno smješteno iznad naboranog ĉvrstog okovratnika i široke crne kravate. Ispod toga je kosim krasopi-som bio potpis: King C. Gillette. Nad njegovom je glavom lebdjela krilatica: NO STROPPING NO HONING. Mali bradonja odgurne šešir sa znojna ĉela i dugo vremena gledaše u dolarsko-ponosne oĉi Kinga C. Gillette. Tad stisne pesnice, isprsi se i stupi u drogeriju. Njegova ţena i kćerke bile su vani. Zagrijao je zemljani vrĉ vode na plinskom štednjaku. Onda škarama što ih je našao na okviru kamina potkreše duge smeĊe uvojke svoje brade. Onda 12 13se stane brijati vrlo paţljivo novim aparatom za brijanje od blještava nikla. Stajaše drhteći, prelazeći prstima niz glatke bijele obraze, pred zamrljanim ogledalom. Kresao je brkove kad iza sebe zaĉu galamu. Okrene prema njima lice glatko poput lica Kinga C. Gillettea, lice dolarskodobrostiva osmijeha. Dvije male djevojĉice iskolaĉile su oĉi. - Mamce ... to je tatca! - uzvikne veća. Njegova ţena padne na stolicu-ljuljaĉku kao vreća rublja te prebaci kecelju preko glave. - Ojoj! Ojoj! - uzdisala je ljuljajući se naprijed-natrag. - Što je sat? Tebi se ofo ne sviĉati? Hodao je naprijed-natrag, aparat za brijanje blještao je u njegovoj ruci, tu i tamo lagano je prelazio prstima po glatkoj bradi. 14

II. METROPOLABijahu Babilon i Niniva; graĊeni bjehu od cigle. Atena bijaše od pozlaćenih mramornih stupova. Rim bijaše podignut na širokim lukovima od kamena tesanca. U Carigradu plamte minareti poput velikih svijeća oko Zlatnoga Roga ... Ĉelik, staklo, opeke, beton bit će graĊa za nebodere. Nabijene na uskome otoku zgrade s milijun prozora stršat će ljeskajući se, piramida na piramidi, poput bijele glave oblaka iznad oluje.

Kad se za njim zatvoriše sobna vrata, Ed Thatcher osjeti se vrlo osamljen, pun bockave uznemirenosti. O, da je Susie ovdje, priĉao bi joj o velikom novcu što će ga zaraditi i o tome kako će svakog tjedna ulagati na štedionicu deset dolara samo za malenu Ellen; godišnje će to iznositi petstotina i dvadeset dolara... A za deset godina to će bez kamata iznositi više od pet tisuća dolara. Moram obraĉunati sloţene kamate na pet stotina i dvadeset dolara uz ĉetiri posto. UzbuĊeno je šetao po tijesnoj sobi. Plinski je štednjak preo udobno kao maĉka. Oĉi mu padnu na veliki naslov Joumala što je leţao na podu pokraj kante za ugljen kamo ga je bacio da bi pojurio po fijaker da odveze Susie u bolnicu. MORTON POTPISUJE NACRT ZAKONA ZA PROŠIRENJE NEW YORKAZAKLJUĈUJUĆI DOKUMENT KOJI ĆE PRETVORITI NEW YORK U DRUGU METROPOLU NA SVIJETU

Duboko dišući savije novine i odloţi ih na stol. Druga metropola na svijetu... A tata je ţelio da

ostanem u njegovoj staroj peradarskoj prodavaonici u Onteori. A moţda bih i ostao da nije bilo Susie... Gospodo, veĉeras kada mi ukazujete izvanrednu 15ĉast nudeći mi mjesto mlaĊeg ortaka u svojoj tvrtci, ţelim vam predstaviti svoju djevojĉicu, svoju suprugu. Njoj dugujem sve. U naklonu što ga je izveo prema rešetki kamina skutom kaputa prevrne

porculansku figuricu s konzole pokraj biblioteke. On cokne jezikom o zube saginjući se da je digne. Glava Holan-Ċanke od plavog porculana odvojila se od njezina tijela. - A jadna Susie toliko voli svoje ukrasne figurice. Bit će mi bolje da poĊem u krevet. Gurne prozor uvis i nagne se kroza nj. Nadzemna ţeljeznica tutnjala je na kraju ulice. Dašak ugljenog dima ujede ga za nosnice. Dugo je visio na prozoru gledajući uz ulicu i niz ulicu. Druga metropola na svijetu. U kućama od opeka i u prljavosmeĊoj svjetlosti svjetiljke i u glasovima skupine djeĉaka koji su se šalili i svaĊali na stepenicama kuće nasuprot, u ravnomjerno ĉvrstom koraku policajca, osjećao je marširanje poput vojnika, poput parobroda što na svakom boku ima kotaĉe s lopaticama ploveći uzvodno Hudsonom ispod Palisada, poput izborne parade, kroz duge ulice prema neĉemu visokom bijelom punom stupovlja i dostojanstvenom. Metropola. Ulica se odjednom napuni jurnjavom. Netko bez daha procijedi rijeĉ Vatra. - Gdje? Skupina djeĉaka raštrka se ispod nenatkrivena zaravanka pred kućom preko puta. Thatcher se vrati u sobu. Bijaše zadu-šljivo vruće. Gorio je od ţudnje da iziĊe. Morao bih poći u krevet. S ulice je ĉuo topot kopita i bjesomuĉnu zvonjavu vatrogasne štrcaljke. Samo ću poviriti. Sjuri se niza stepenice sa šeširom u ruci. - Gdje je to? - Dolje, u slijedećem bloku. - To je najamna zgrada. Bijaše to petokatnica uzanih prozora. Upravo su podigli vatrogasne ljestve. Iz donjih prozora brzo je kuljao smeĊi dim, tu i tamo posut iskricama. Tri policajca mahala su palicama sabijajući svjetinu natrag, prema stepenicama i ogradama nasuprotnih kuća. Na praznom prostoru usred ulice vatrogasna štrcaljka i crvena kola sa cijevima blještahu od sjajne mjedi. Ljudi promatrahu šutljivo buljeći u gornje prozore gdje su se pomicale sjene i povremeno zasvjetlucalo svjetlo. Tanak stup plamena bljesne iznad kuće poput rimske svjetiljke koja u vatrometu izbacuje iz sebe vatrene lopte. - Okno za dovod zraka - šapne neki ĉovjek Thatcheru na uho. Zapuh vjetra ispuni ulicu dimom i smradom spaljenih krpa. Thatchera iznenada obuzme muka. Kad se razišao dim, 16 ugleda ljude kako vise u grozdu i udaraju se nogama, kako na rukama vise na rubu prozora. Vatrogasci s druge strane poma-gahu ţenama da siĊu niz ljestve. U središtu zgrade jarkije bljesne plamen. S prpzora padne nešto crno i vrišteći leţaše na ploĉniku. Policajci odguravahu svjetinu prema krajevima bloka. Pri-stizahu nove vatrogasne štrcaljke. - Dali su pet alarma - reĉe ĉovjek. - Što na to kaţete? Svi oni na gornja dva kata bili su u stupici. To je uĉinio palikuća. Neki prokleti piroman. Na rubnom kamenu pokraj plinske svjetiljke sjedio je mlad pogrbljen ĉovjek. Thatcher se odjednom obrene nad njim jer ga je gurala svjetina otraga. - On je Talijan. - Ţena mu je u onoj zgradi. - Pajkani mu ne daju da proĊe. - Ţena mu je u drugom stanju. Ne zna engleski pa ne moţe zapitat pajkane. Ĉovjek je imao plave naramenice, vezane straga komadom uzice. Ramena su mu se uzdizala i spuštala, a s vremena na vrijeme ispustio bi niz stenjajućih rijeĉi koje nitko nije razumio. Thatcher se probijao kroz svjetinu. Jedan ĉovjek na uglu promatraše kutiju za poţarni alarm. Kada Thatcher prošiša pokraj njega, osjeti zadah petroleja s ĉovjekove odjeće. Ĉovjek s osmijehom diţe pogled na njegovo lice. Imao je masne opuštene obraze i svijetle buljave oĉi. Thatcherove ruke i noge odjednom se zalede. Piroman. U novinama piše da se oni ovako vuku unaokolo da gledaju poţar. Brzo ode kući, pojuri uza stepenice i zakljuĉa za sobom vrata. Soba bijaše tiha i prazna. Zaboravio je da Susie neće biti ovdje i ĉekati ga. Poĉne se svlaĉiti. Nije mogao zaboraviti smrad petroleja na ĉovjekovoj odjeći. Mr. Perry lupkao je štapom po ĉiĉkovu lišću. Agent za prodaju nekretnina pledirao je jednoliĉnim glasom: - Potrebno je kazati, gospodine Perry, ovo je prilika kakva se ne smije propustiti. Znate onu staru poslovicu, gospodine ... Prigoda samo jedanput kuca na vrata mlada ĉovjeka. Praktiĉki vam mogu zajamĉiti da će se za šest mjeseci udvostruĉiti vrijednost ovih gradilišta. Sada kada smo dio New Vorka, drugoga grada na svijetu, gospodine, to ne zaboravte... Da, doći će vrijeme, a ĉvrsto sam uvjeren da ćemo ga vi i ja doţivjeti, kada će most za mostom premoštavati East River te će Long Island i Manhattan postati jedna cjelina; kada će ĉetvrt Oueens isto tako biti srce i pulsirajući centar velike metropole kao što je danas Astor Place.2 - Manhattan Transfer

17- Znam, znam, ali traţim nešto smrtno sigurno. Osim toga, ţelim graditi. Moja ţena ovih posljednjih nekoliko godina nije baš najzdravija ... - A što moţe biti sigurnije negoli je moj prijedlog? Je li vama jasno, gospodine Perry, da vas uz znatan osobni gubitak uvodim u prizemlje jedne od najvećih nekretninskih sigurnosti našega vremena? Na raspolaganje vam stavljam ne samo sigurnost, nego udobnost, komfor, raskoš. Uzdignuti smo, gospodine Perry, na veliki val proširenja i napretka. Mnogo će se toga dogoditi slijedećih nekoliko godina. Svi ovi tehniĉki pronalasci -telefoni, elektriĉna struja, ĉeliĉni mostovi, koĉije bez konja - sve to nekamo vodi. O nama ovisi hoćemo li biti iznutra, u prvim redovima napretka ... Boţe moj! Ne mogu iskazati rijeĉima što će to znaĉiti... Ĉeprkajući meĊu suhom travom i ĉiĉkovim lišćem, gospodin je Perry pomaknuo nešto štapom. Nagne se i podiţe trokutastu lubanju s parom rogova izvijenim u obliku spirale. - Bogati! - reĉe on. - Ovo je sigurno bio lijep ovan! Sanjiv od mirisa pjene i briljantina i oprljene kose, štono je oteţavao sparni zrak brijaĉnice, Bud sjedaše kimajući glavom, njegove su ruke krupne i crvene visjele meĊu koljenima. U bubnjićima je kroz rezuckanje škarica još ĉuo tapkanje svojih nogu na gladnom putu u grad lijepo iz Nvacka. - Slijedeći! - Štaa?... U redu, samo brijanje i šišanje. Brijaĉeve deţmekaste ruke prelazile su kroz njegovu kosu, a škare su poput obada zujale iza njegovih ušiju. Oĉi su mu se neprestano sklapale; naglo ih rastvori boreći se protiv sna. Iza prugastog ubrusa prekrivenog odrezanom kosom boje pijeska vidio je kako poskakuje glavica crnog djeĉaka koji mu je laštio cipele. - Da, gospodine - zagrmi muškarac duboka glasa sa susjedne stolice - već je vrijeme da demokratska stranka imenuje snaţnog... - Da obrijem i šiju? - Brijaĉeve mjesecoliko lice masne koţe unese se u njegovo. Kimnuo je glavom. - Šampon? - Ne. Kada je brijaĉ zabacio stolicu da ga obrije, poţelje da iskrivi vrat kao mala blatna kornjaĉa iskrenuta nauznak. Pjena mu se opojno razmazivala po licu, golicala mu nos i napunjala uši. Utopljen u pernate postelje pjene, plave pjene, crne, odsjecane 18 dalekim odsjevom britve, odsjevom trnokopa kroz plavocrne pjenaste oblake. Starac na leĊima u krumpirištu, brada mu strši uvis, pjenasto bijela, puna krvi. Pune su mu krvi ĉarape od onih ţuljeva na petama. Ruke mu grabe jedna drugu, hladne i ţulje-vite, poput ruku mrtvaca ispod plahte. Dopustite mi da ustanem ... Otvorio je oĉi. Jastuĉasti vršci prstiju milovahu mu bradu. Zabulji se u strop gdje su ĉetiri muhe opisivale brojku osam oko zvona od crvenog krep papira. Jezik mu bijaše suha koţa u ustima. Brijaĉ ponovno uspravi stolicu. Bud gledaše unaokolo ţmirkajući. - Pedeset centi i pet centi za ĉišćenje cipela. PRIZNAJE DA JE UBIO SAKATU MAJKU - Smijem li ĉaskom ovdek posjedit i proĉitat ove novine? -odjeknu mu u ušima vlastiti otegnuti glas. - Samo izvolite. PARKEROVI PRIJATELJI ZAŠTIĆUJU... Crna mu se slova izvijaju pred oĉima. Rusi... GOMILA KAMENUJE ... (Poseban brzojav za Herald) Trenton, N. J.Nathan Sibbetts, ĉetrnaest godina, popustio je danas poslije dva tjedna upornog poticanja krivice i priznao policiji da je odgovoran za smrt svoje stare sakate majke, Hannah Sibbetts, poslije svaĊe u njihovoj kući u Jacob's Creeku, deset kilometara sjeverno ovog grada. Veĉeras je zatvoren u oĉekivanju odluke porote.

OPSKRBITI PORT ARTHUR NEPRIJATELJU PRED NOSOM ... GospoĊa Rix gubi pepeo svoga muţa.U utorak 24. svibnja oko osam i po sati došao sam kući nakon što sam cijelu noć spavao na parnom valjku, rekao je on, i pošao sam gore da još malo odspavam. Tek što sam pošao na spavanje kadli doĊe gore moja majka i reĉe mi da ustanem, a ako ne ustanem da će me ona baciti niza stepenice. Majka me zgrabila da me baci niza stepenice. Ja sam nju bacio prvi i ona je pala na dno. Sišao sam i ustanovio da joj je glava na jednu stranu nakrivljena. Onda sam vidio da je mrtva a onda sam joj ispravio vrat i pokrio je pokrivaĉem sa svog kreveta.

Bud briţno savija novine, odlaţe ih na stolicu i izlazi iz brijaĉnice. Vani zrak zaudara na gomilu, pun je buke i sunĉeva sjaja

19 Kao igla u stogu sijena... »A meni je dvadeset i pet godina« glasno progunĊa. »Zamisli to ti, ĉetrnaestogodišnji klinac... Brţe koraĉe duţ buĉnih ploĉnika gdje sunce sije kroz nadzemnu ţeljeznicu, posipajući plavu cestu toplim uţarenim ţutim prugama. Kao igla u plastu sijena. Ed Thatcher sjedaše pogrbljen nad klavirskim dirkama prebirući Mosquito Parade. Sunĉani sjaj nedjeljnog popodneva u snopovima prašine je prodirao kroz teške ĉipkaste zavjese na prozoru, vrpoljio se na crvenim ruţama na sagu, i ispunjavao prenatrpanu sobu za boravak mrljicama i trijeskama svjetla. Su-sie Thatcher mlohavo je sjedila pokraj prozora i promatrala ga oĉima odviše modrim za njezino blijedo lic^. MeĊu njima je, briţno koraĉajući usred ruţa na sunĉanom polju saga, plesala mala Ellen. Dvije malene ruke nadizale su nabranu ruţiĉastu haljinicu, a tu i tamo bi sitan glasić vaţno rekao: - Mamice, pripazi na moj izraţaj. - Gle ti ovo dijete - izusti Thatcher sveudilj svirajući. - Prava pravcata mala balerina. Listovi nedjeljnih novina leţali su ondje kamo su pali sa stola; Ellen poĉe plesati po njima, kidajući listove pod svojom hitrom drobnom nogom. - Ne ĉini to, Ellen, dušo - uzdahne Susie iz ruţiĉastog naslonjaĉa od pliša. - Ali, mamice, ja to mogu raditi dok plešem. - Ne ĉini to, rekla ti je mama. - Ed Thatcher je prešao na barkarolu. Ellen je plesala u ritmu, ruke su joj se njihale u ritmu, njezina noga hitro je kidala novine. - Ede, za ime boga, digni dijete; razdire novine. Spustio je prste u otegnutom akordu. - Draga, to ne smiješ. Tata nije doĉitao novine. Ellen mirno nastavi. Thatcher se obruši na nju s klavirske stolice pa je svu vrckavu i nasmijanu posadi na koljeno. - Ellen, uvijek moraš slušati što ti kaţe mama i, draga, ne smiješ biti destruktivna. Stoji mnogo novaca da se naprave te novine, i na tome su radili ljudi i tata je izišao da ih kupi i još ih nije doĉitao. Ellie sad razumije, je li? Nama je na ovom svijetu potrebna kon-strukcija a ne de-strukcija. Onda nastavi svirati barkarolu a Ellen produţi plesati, oprezno koraĉajući meĊu ruţama na sunĉanom polju saga. Šest muškaraca za stolom u blagovaonici brzo su jela zaba-civši šešire na zatiljak. 20 - Bogara mu! - uzvikne mladić na kraju stola koji je u jednoj ruci drţao novine a u drugoj šalicu kave. - Jeste li ikad za to ĉuli? - Za što? - progunĊa muškarac duguljasta lica sa ĉaĉkalicom u uglu usta. - Velika zmija pojavila se na Petoj aveniji... Dame su vrištale i razbjeţale se na sve strane, jutros u jedanaest i trideset kada je velika zmija ispuzla iz pukotine u potpornom zidu rezervoara na uglu Pete avenije i Ĉetrdeset druge ulice pa poĉela prelaziti preko ploĉnika ... - Priĉa za malu djecu ... - Nije to ništa - izjavi jedan starac. - Kad sam bio djeĉak, išli smo u lov na šljuke na Brooklvn Flats ... - Sveca ti! Ĉetvrt do devet - promrmlja mladić savijajući novine i hrleći na Hudson Street koji bijaše pun muškaraca i ţena koji su ţustro šetali kroz crvenkasto jutro. Struganje potkova na dlakavim kopitima konja upregnutih u teška pivarska kola kao i škripa kotaĉa trţniĉkih zaprega stvarahu zaglušno štropotanje i ispunjavahu zrak peckavom prašinom. Djevojka s šeširom na cvjetove i s velikom ljubiĉastom kravatom ispod drsko uzdignute brade ĉekala ga je na ulazu M, Sullivan and Co. skladište i veleprodaja. Mladić je osjećao kako u njemu sve šišti, poput svjeţe otvorene boce gazirane limunade. - Zdravo, Emily!... Ĉuj, Emily, dobio sam povišicu. - Zamalo bi zakasnio, znaš to? - Ĉasna rijeĉ, dobio sam povišicu od dva dolara. Nagnula je bradu najprije na jednu a onda i na drugu stranu. - Briga me. - Znaš što si rekla ako dobijem povišicu. Pogledala ga je u oĉi smijuljeći se. - A ovo je tek poĉetak... - Što moţeš s petnaest dolara tjedno?

- Pa, to je šezdeset dolara mjeseĉno, a uĉim uvozniĉki posao. - Glupo momĉe, zakasnit ćeš. Odjednom se okrenula i potrĉala uza zasmetljene stepenice, njezina plisirana zvonolika suknja šuštala je s jedne strane na drugu. - Boţe! Mrzim je. Mrzim je. Ušmrkujući suze koje su mu pekle oĉi ţurno siĊe Hudson Streetom do kancelarije VVinkle and Gulick, West India Impor-ters.

21 Paluba pokraj prednjeg vitla bijaše topla i slano mokra. Ispruţili su se jedan kraj drugog u masnom trlišu, sanjivo šaptali, uši su im bile pune kljuĉanja rasjeĉene vode dok je krma tupo grabila kroz dugo travnatosivo talasanje Golfske struje. - J'te dis, mon vieux, moi j'fous l'camp a New York... Onog ĉasa kad se priveţemo idem na kopno i ostajem na kopnu. Dogustio je meni ovaj pasji ţivot. Brodski mali imao je plavu kosu i ovalno ruţiĉastomlijeĉno lice; dok je govorio, iz usana mu ispadne ugašeni opušak cigarete. - Merde! - Posegne za opuškom koji se kotrljao palubom. Izmakne mu se iz ruke pa odskoĉi u izlivnicu. - Neka ga. Imam ih puno - reĉe drugi momak koji je leţao na trbuhu bacakajući par prljavih nogu uvis, u zamagljeni sunĉev sjaj. - Konzul će te otpraviti natrag. - Neće me uhvatiti. - A tvoja vojna sluţba? - Vrag nek je nosi. S Francuskom zajedno. - Ţeliš postati ameriĉki drţavljanin? - Zašto ne? Ĉovjek ima pravo da bira svoju domovinu. Njegov drug zamišljeno protrlja pesnicom nos a onda ispusti dah u dugom zviţduku. - Emile, pametan si ti momak - reĉe. - Ĉuj, Congo, zašto i ti ne doĊeš? Ne ţeliš valjda cijeloga ţivota kupiti smeće u smrdljivoj brodskoj kuhinji? Congo se preokrene te sjedne ukrštenih nogu, ĉešući se po glavi obrasloj kovrĉastom crnom kosom. - Ĉuj, kolko košta ţemska u Nevv Vorku? - Pojma nemam, bit će skupo... Ne idem ja na kopno da bećarim; naći ću dobar posao pa raditi. Zar ne moţeš mislit o niĉem osim o ţemskama? - Pa što ondak? Zašto ne? - izjavi Congo te se ponovno ispruţi po palubi, zakopavši meĊu ukrštene ruke svoje tamno lice zamazano ĉaĊom. - Ţelim nešto postići u ţivotu, to mi je namjera. Evropa je gnjila i smrdljiva. U Americi ĉovjek moţe napredovati. RoĊenje nema veze, obrazovanje nema veze. Vaţno je samo: napredovati. - A da je kakva zgodna strastvena ţenica sada ovdje gdje je paluba vruća, zar je ne bi poţelio okrenuti? - Kad se obogatimo, imat ćemo mnogo, mnogo svega. - A oni nemaju vojnu obvezu? - Zašto bi je imali? Njima je do love. Oni ne ţele slati ljude u rat; oni ţele s njima sklapati poslove. Congo nije odgovorio. 22

Brodski je mali leţao na leĊima promatrajući oblake. Leb-djeli su sa zapada, velika nagomilana zdanja, a meĊu njima se lomila sunĉeva svjetlost, blistava i bijela kao staniol. Šetao je visokim bijelim naĉiĉkanim ulicama, koĉio se u fraku s visokim bijelim okovratnikom, penjao se uza široke pometene staniolske stepenice, kroz plave portale uniĊe u mramorna predvorja prošarana ţilicama gdje je novac šuštao i zveckao na dugim staniol-skim stolovima, novĉanice, srebrnjaci, zlatnici. - Merde v'la l'heure. - Dvostruki udarci zvona iz koša na jarbolu slabo dopru do njihovih ušiju. - I ne zaboravi, Congo, prve noći kad se iskrcamo na kopno... - Cmokne usnama. - Zapalit ćemo. - Spavao sam. Sanjao sam o maloj plavuši. Imao bih je da me nisi probudio.

Brodski mali gunĊajući ustane i stajaše trenutak gledajući prema zapadu, onamo gdje zapljuskivanje valova završavaše u oštroj valovitoj crti naprama nebu, ĉvrstom i krutom poput nikla. Onda gurne Congovo lice dolje, na palubu, i pojuri na krmu, drvene klompe kloparale su na njegovim bosim nogama dok je trĉao. Napolju je vruća lipanjska subota povlaĉila svoje razderane krajeve po 110. ulici. Susie Thatcher nemirno je leţala u krevetu, raširivši na pokrivaĉu pred sobom modre košĉate ruke. Kroz tanki prezid dopirali su glasovi. Mlada je ţena plakala kroz nos: - Velim ti, mama, više mu se ne vraćam. A zatim, prijekorno, stari staloţen glas Ţidovke: - Znaš, Rosie, nije braĉni šivot samo pivo i ĉunj kuglane. Ţensko se mora pokorit i radit za svoj muţ. - Ne ţelim. To je jaĉe od mene. Neću se vratiti prljavom grubijanu. - Susie sjedne na krevetu, ali nije mogla ĉuti ono što je starica nato kazala. - Ta ja nisam više Ţidovka - odjednom vrisne mlada ţena. - Nije ovo Rusija, ovo je mali stari Nevv York. Ovdje cura ima neka prava. Zatim vrata zalupe i sve utihne. Susie Thatcher zlovoljno se vrpoljila po krevetu. Ti grozni ljudi nikad mi ni na trenutak ne daju mira. Odozdo dopre klo-pot pianole koja sviraše valcer iz »Vesele udovice«. Oh, gospode! Zašto Ed ne doĊe kući? Okrutno je od njih što bolesnu ţenu ostavljaju ovako samu. Sebiĉno. Iskrivi usta i zaplaĉe. Onda je ponovno mirno leţala piljeći u strop, promatrajući muhe kako

23

i

napasno zuje oko elektriĉne svjetiljke. Kola zaštropotaju niz ulicu. Ĉula je dreĉanje djeĉjih glasova. ProĊe djeĉak izvikujući posebno izdanje. A kad bi izbio poţar. Onaj uţasan poţar u ĉika-škom kazalištu. Oh, poludjet ću! Bacakala se po krevetu, zariva-la usiljene nokte u dlanove. Uzet ću još jednu tabletu. Moţda ću malo zaspati. Digne se na lakat i iz limene kutijice uzme posljednju tabletu. Gutljaj vode kojim je isprala tabletu ublaţi joj grlo. Sklopi oĉi i leţaše nepomiĉno. Prene se iza sna. Ellen je skakala po sobi, zelena kapica pala joj s glave, njezini bakarni uvojci su divljali. - Oh, mama, ţelim biti djeĉak. - Tiše, draga. Mama se nimalo dobro ne osjeća. - Ţelim biti djeĉak. - No, Ede, što si uĉinio djetetu? Sva je izvan sebe. - Samo smo uzbuĊeni, Susie. Bili smo na predivnom komadu. Svidio bi ti se, tako je poetiĉan i tako dalje. A Maud Adams bila je divna. Ellie je uţivala u svakoj minuti. - Mislim da je glupo, kao što sam ti i prije govorila, voditi tako malo dijete... - Oh, tata, ţelim biti djeĉak. - Volim svoju curicu ovakvu kakva je. Morat ćemo ponovno poći, Susie, i odvesti te. - Ede, vrlo dobro znaš da se više neću osjećati dovoljno dobro. Sjela je ravno kao svijeća, kosa joj je visjela - ravna izblijedjela ţuta - niz ramena. - Oh, da srećom umrem. Da srećom umrem i da vam više ne budem na teret... Oboje me mrzite. Da me ne mrzite, ne biste me ovako ostavljali samu. - Zagrcne se i zarine lice u ruke. - Oh, da srećom umrem jecala je meĊu prstima. - Daj, Susie, tako ti boga, grozno je što tako govoriš. Rukom ju je obgrlio te sjeo na krevet kraj nje. Tiho plaĉući spusti glavu na njegovo rame. Ellen stajaše buljeći u njih svojim okruglim sivim oĉima. Onda stane skakutati gore dolje pjevuckajući u sebi: - Ellie će biti djeĉak, Ellie će biti djeĉak. Dugim polaganim korakom, šepajući malo zbog ţuljeva na nogama Bud je šetao Broadvvavem, mimo praznih gradilišta na kojima su limene kutije blistale meĊu travom i grmovima ruje-vine i korovom, meĊu nizovima oglasnih ploĉa i plakatima Bulla Durhama kraj kućeraka i napuštenih kućica squattera,* pokrajsquatter, naseljenik na zemlji na koju nema pravo. 24

klanaca nakrcanim gomilama smeća izbrazdanog kotaĉima, gdje su kola za otpatke iskrcavala pepeo i starudije, pokraj kvrga sive stijene gdje su parne bušilice neprestano lupetale i grickale, pokraj jametina iz kojih su se vagoni napunjeni kamenjem i glinom s mukom vukli uza ceste obloţene daskama na ulicu, dok najzad nije šetao po novim ploĉnicima, duţ niza stambenih zgrada od ţute opeke, gledajući u izloge trgovina mješovitom robom, kineskih praonica, zalogajnica, cvjećarni i piljarnica, kro-jaĉnica i

prodavaonica delikatesa. Prolazeći ispod skele pred novogradnjom spazi starca koji je sjedio na rubu ploĉnika i ĉistio uljanice. Bud zastane kraj njega, zadigne hlaĉe i nakašlje se: - Ĉujte, gospode, ne biste l' mogli reć kolegi gdje je dobro mjesto da potraţi posao? - Nigdje nema dobrog mjesta da potraţiš posao, mladiću... No, poslova ima... Za mjesec i ĉetiri dana imat ću šezdeset pet godina, a radim - mislim - od svoje pete godine, a još nisam našao dobar posao. - Prihvatio bih bilo kakav posao, samo da je posao. - Imaš li iskaznicu sindikata? - Ništa ja nemam. - Ne moţeš se zaposliti u graĊevinarstvu bez sindikalne iskaznice - reĉe starac. Zapešćem protrlja sive ĉekinje svoje brade i ponovno se nagne nad svjetiljke. Bud stajaše buljeći u šumu greda (prašnjava zadaha) na novogradnji dok ne zapazi pogled ĉovjeka u tvrdom pustenom šeširu uprt u njega kroz prozor ĉuvareve kućice. Smeteno zastruţe nogama i krene dalje. Kad bih mogao doći bliţe središtu zbivanja... Na slijedećem uglu okupila se svjetina oko bijelog automobila s velikim kotaĉima. Iz njegova straţnjeg dijela navirali su oblaci pare. Policajac drţaše maloga djeĉaka ispod pazuha. Iz kola bijesno govoraše muškarac crven u licu, s bijelim zaliscima kao u morţa: - Kaţem vam, redaru, on je bacio kamen ... Tome moramo stati na kraj. Ako redar štiti huligane i siledţije ... Jedna ţena s kosom zaĉešljanom u ĉvrstu pundţu na tjemenu vrištala je prijeteći pesnicom muškarcu u kolima: - Redaru, on me zamalo pregazio, zamalo me pregazio. Bud se progura do mladog ĉovjeka s mesarskom keceljom koji je na glavu nataknuo kapu za bejzbol. - Staje? - Ti vraga, pojma nemam... Jedan od onih aftomobilskih prekršaja, reko bi. Zar ne ĉitaš novine? Ja ih ne okrivljujem, a ti? Kakvo pravo imaju ovi vraţji aftomobili da jure po gradu i gaze ţemske i djecu. 25- Borati, zar oni to rade? - Pa naravno. - Ĉuj... ovoga... Moš mi reć gdje je dobro mjesto da pitam za poso? Mesarski pomoćnik zabaci glavu i nasmije se. - Ti boga, mislio sam da š traţit od mene milostinju... Reko bih da nisi iz New Vorka... Reći ću ti što da radiš. Idi ravno Broadvvavom dok ne doĊeš do gradske vijećnice ... - A je li tamo središte zbivanja? - Svakako... A onda se popni uza stepenice pa pitaj za naĉelnika ... Kaţu mi da ima slobodnih mjesta u vijeću gradskih otaca... - Vraga ih ima - progunĊa Bud te se ţurno udalji. - Valjajte se, bebice... valjajte se, vi nespretni kuĉkini sinovi. - Dobro si im reko, Slats. - Sedmica! - Slats ispuca kocke iz ruke te zapucketa palcem o znojave prste. - K vra-gu! - Ti si majstor i po za bacanje kocaka, mora se reći, Slats. Prljave ruke nadodaju svaka po pet centi na gomilu usred kruga zakrpljenih koljena ispruţenih prema naprijed. Pet djeĉaka ĉuĉalo je na petama pod svjetiljkom u South Streetu. - Hajde, curice, mi na to ĉekamo... Kotrljajte se, gadure male, vrag vas odnio, kotrljajte se. - Kupimo se, deĉki! Eno niz blok dolaze Veliki Leonard i njegova klapa. - Zviznut ću ga u blok-glavu za... Ĉetvorica su već otklimala pristaništem i postepeno se raš-trkavala ne osvrćući se. Najmanji djeĉak bezbrada lica u obliku kljuna, mirno je ostao iza njih i pokupio novĉiće. Onda odjuri uza zid i nestane u mraĉnom prolazu izmeĊu dviju kuća. Pripio se iza dimnjaka i ĉekao. Nejasni glasovi klape dopru u prolaz; a onda zamuknu niz ulicu. Djeĉak brojaše petake u ruci. - Gle, pa to je pedeset centi... Reći ću im da je Veliki Leonard zdipio lovu. Nije imao dna na dţepovima pa je zavezao petake u skut svoje košulje. Pehar za rajnsko vino uz ĉašu za šampanjac na svakom mjestu duţ blještavog bijelog ovalnog stola. Na osam blistavobi-jelih tanjura osam canapes* kavijara bijahu poput kruglica odcanape (fran.) vrsta sendviĉa.26

crnih perlica na listovima salate, okruţeni komadićima limuna i rijetko posuti isjeckanim lukom i bjelanjcem od jaja.

- Beaucoup de soing i nemojte to zaboraviti - reĉe stari konobar nabravši svoje kvrgavo ĉelo. Bio je to nizak ĉovjek gegava hoda, a nekoliko crnih pramenova kose bijaše mu ĉvrsto zalizano na kupolastoj lubanji. - U redu. - Emile ozbiljno kimne glavom. Okovratnik mu je bio preuzak. Stavljao je posljednju bocu šampanjca u poniklova-nu kanticu s ledom na stolu za serviranje. - Beaucoup de soing, porca madonna... Ovaj momak baca novce kao konfete, znaš... Daje napojnice, znaš. On vrlo bogat dţentlmen. Ne gleda na trošak. - Emile potapša nabor na stol-njaku te ga izravna. Fais pas, como, ĉa ... Tvoja ruka prljav, moţda ostaviti trag. Odmarajući se najprije na jednoj pa onda na drugoj nozi ĉekahu s ubrusima pod miškom. Iz restorana ispod njih - meĊu masnim mirisima hrane i zveketanjem noţeva, viljušaka i tanjura - dopiraše njeţan kolutav zvuk valcera. Kad vidje kako se natkonobar klanja na vratima, Emile stisne usne u smjeran osmijeh. Stiţe plavojka dugih zuba u ogrtaĉu lososove boje za kazalište, šuštava, drţeći ispod ruke muškarca s licem kao puni mjesec koji je pred sobom nosio cilindar kao branik; sti; stiţe mala djevojka kovrĉave kose u plavom koja je pokazivala zube i smijala se, debeljuškasta ţena s tijarom i s crnom baršunastom vrpcom oko vrata, pa jedan debela crvena nosa, pa jedan duga lica boje cigare ... plastroni na košuljama, ruke koje poravnavaju bijele kravate, crni odsjaji na cilindrima i na lakovanim cipelama; stiţe smeţuran ĉovjek zlatnih zuba koji je neprestano mahao rukama pljuvajući pozdrave glasom kao u svrake, a na plastronu košulje nosio je dijamant velik kao petcentaš. RiĊokosa garderobijerka kupila je ogrtaĉe. Stari konobar gurne Emilea laktom. - On velki šef - izgovori on krajiĉkom usana klanjajući se. Emile se stisne uza zid dok su oni šušteći prešli u sobu. Kad je udahnuo, od daška paĉulija odjednom porumeni sve do korijena kose. - A gdje li je Fifi Waters? - vikne ĉovjek s dijamantnim pu-cetom. - Rekla je da moţe doći tek za pola sata. Mislim da je oboţavatelji ne puštaju da iziĊe kroz vrata za umjetnike. - Pa, ne moţemo je ĉekati iako je ovo njezin roĊendan; nikada u ţivotu nisam nikoga ĉekao.

27

r

Trenutak je stajao i odmjeravao pogledom ţene oko stola a onda malo izvadi manţete iz rukava svoga fraka i naglo sjedne. Za tren oka nesta kavijara. - Hej, konobar, što je s onim peharom rajnskoga vina? -hrapavo zagrakće. - De suite monsieur... - Emile je odnosio tanjure suzdr-ţavši dah i uvuĉenih obraza. Maglica se uhvati na peharima dok je stari konobar izlijevao sadrţaj iz vrĉa od brušenog kristala u kojem su plivali metvica i led i korica od limuna i dugi jeziĉci krastavca - Aha, to je ono pravo. - Ĉovjek s dijamantnim pucetom prinese ĉašu usnama, mljacne te spusti ĉašu pogledavši ispod oka ţenu kraj sebe. Ona je stavljala loptice od maslaca na komadiće kruha i trpala ih u usta a cijelo vrijeme je mrmljala: - Ja uvijek jedem kao ptiĉica, kao ptiĉica. - To vas ne spreĉava da pijete, Mary, je li? Ispusti kokodakav smijeh i potapša ga po ramenu sklopljenom lepezom: - O, gospode Boţe, što ste vi duhoviti. Zbilja! - Allume moi ĉa, sporca madonna - zapišti stari konobar Emileu u uho. Kada je zapalio svjetiljke ispod dviju zdjela s grijalicom na stolu za serviranje, u sobu poĉne prodirati miris vrućeg serija i vrhnja i jastoga. Zrak bijaše vruć, pun zveketa i mirisa i dima. Nakon što je pomogao pri serviranju jastoga Nevvburg i pošto je napunio ĉaše, Emile se nasloni na zid te preĊe rukom preko vlaţne kose. Oĉi su mu klizile po punašnim ramenima ţene nasuprot njemu pa niz

napudrana leĊa sve dp. mjesta gdje se sićušna svilena kukica otkopĉala pod ĉipkastim naborima. Ćelavac pokraj nje isprepleo je nogu s njezinom. Bila je mlada, Emileo-vih godina i neprestano je gledala muškarca u lice pritvorivši vlaţne usne. Emilea je od toga hvatala vrtoglavica, ali nije se mogao suzdrţati a da ne gleda. - Sto li se dogodilo lijepoj Fifi? - škrgutne muškarac s dijamantnim pucetom, ustiju punih jastoga. Pretpostavljam da je veĉeras opet postigla takav uspjeh da je naša skromna zabavica ne privlaĉi. - To je dovoljno da zavrti glavu svakoj ţeni. - Pa, iznenadit će se kao nikad u svom mladom ţivotu ako misli da ćemo je ĉekati. Ha, ha, ha - nasmija se ĉovjek s dijamantnim pucetom. - Nikada u ţivotu nisam nikoga ĉekao pa ne namjeravam ni sad zapoĉeti s tim. A na kraju stola je ĉovjek s licem kao puni mjesec odgurnuo tanjur te se igrao s narukvicom na zglavku ţene pored sebe. 28 - Veĉeras si savršena Gibsonova djevojka, Olga. - Sada pozirani za portret - reĉe ona podiţući pehar prema. svjetlu. - Gibsonu? - Ne, pravom slikaru. - Borati, kupit ću to. Moţda nećeš imati prilike. Nagne prema njemu svoju plavu Pompadour frizuru. - Ti si zloĉesta mala podrugljivica, Olga. Nasmijala se napevši usne preko dugih zuba. Ĉovjek se naginjao prema muškarcu s dijamantnim pucetom, udarajući debelim prstom po stolu. - Ne, gospodine, Dvadesetitreća ulica je propala na trţištu zemljištem... To je opće priznato... A evo o ĉemu ţelim jedanput porazgovoriti s vama u ĉetiri oka, gospodine Godal-ming... Kako je zaraĊen sav veliki novac u Nevv Vorku? Astor, Vanderbilt, Fish... Naravno, prodajom nekretnina. Na nama je da se uvalimo u slijedeću veliku dobit... Ona je gotovo ovdje .... Kupite Ĉetrdesetu... Muškarac s dijamantnim pucetom nadigne jednu obrvu i odmahne glavom. - Za jednu noć na krilu Ljepote, O brige teške ukloni... ili tako nekako... Konobar, zašto si, sto ti gromova, tako spor sa šampanjcem? Ustane, nakašlja se u ruku i zapjeva svojim graktavim glasom: O, kad bi Atlantik šampanjac bio, blistavi valovi šampanjca. Svi zaplješću. Stari je konobar upravo podijelio peĉenu Aljaska kokoš te je, crven u licu kao cikla, vadio tvrdokorni ĉep šampanjca. Kad je ĉep odskoĉio, dama s tijarom vrisne. Nazdrave muškarcu s dijamantnim pucetom. For he's a jolly good fellow... - Kako ti prija ovo jelo? - muškarac debela crvena nosa nagnuo se i postavio pitanje svojoj susjedi. Crna kosa bijaše joj razdijeljena u sredini; na sebi je imala blijedozelenu haljinu s puf rukavima. Polako je namignuo, a onda se ĉvrsto zapiljio u njezine crne oĉi. - Ovo je najizvanrednije jelo koje sam ikad stavio u usta... Znate l, mlada damo, ja ne dolazim ĉesto u ovaj grad ... - Istrusi 29ostatafc ĉaše. - A kada doĊem, obiĉno odlazim nekako ogorĉen ... - Njegov je pogled, blistav i grozniĉav od šampanjca, istraţivao obrise njezina vrata i ramena te tumarao po goloj mišici. - Ali sve mi se ĉini da ću ovog puta... - Traganje za zlatom zacijelo je divan ţivot - prekinula ga je crveneći. - Bio je to divan ţivot u stara vremena, teţak ţivot ali ţivot za ĉovjeka... Sretan sam što sam zgrnuo bogatstvo u stara vremena ... Sad ne bih imao toliko sreće. Podigne pogled prema njemu: - Kako ste vi skromni kada to nazivate srećom. Emile je stajao pred vratima odvojene sobe. Više se nije imalo ništa servirati. RiĊokosa iz garderobe proĊe kraj njega drţeći preko ruke veliki plašt ukrašen volanima. Nasmiješio joj se nastojeći privući njezin pogled. Frknula je i digla nos u zrak. Neće me pogledat jer sam konobar. Kad zaradim nešto novaca, pokazat ću im ja. - Dis; traţi od Charliea još dvije boce Moet i Chandon, gout americain - dopre mu u uho pištav glas staroga konobara. Ĉovjek s licem kao puni mjesec bio je na nogama: - Dame i gospodo... - Tišina u svinjcu... - zapijuĉe jedan glas. - Velika svinja ţeli govoriti - šapne Olga. - Dame i gospodo, uslijed tuţne odsutnosti naše Betlehemske zvijezde i prezaposlene glumic ... - Gilly, ne huli - reĉe dama s tijarom. - Dame i gospodo, budući da nisam viĉan...

- Gilly, pijan si. - ... Hoćeš li plima... Ţelim reći, hoće li vode biti s nama ili protiv nas ... Netko ga potegne za skut kaputa te muškarac s licem kao puni mjesec odjednom sjedne na stolac. - Uţasno je to - reĉe dama s tijarom obraćajući se ĉovjeku duguljasta lica duhanske boje koji je sjedio na kraju stola... - Uţasno je, pukovniĉe, kako Gilly postaje boguhulan kad se na-pije... Pukovnik je pedantno odmatao staniol sa cigare. - Dragi Boţe, ta što kaţete? - otegnuto će on. Njegovo lice iznad ĉekinjastih sivih brkova bijaše bezizraţajno. - Priĉa se grozna stvar za jadnog starog Atkinsa, Elliotta At-kinsa, koji je nekoć bio u Mansfieldu ... - Zbilja? - ledeno će pukovnik reţući kraj cigare malim pe-rorezom s drškom od sedefa.30

- Ĉuj, Chester, jesi li ĉuo da Mabie Evans postizava uspjeh? - Pravo da ti kaţem, Olga, ne shvaćam kako to postizava. Nema nikakvu figuru ... - Dakle, odrţao je govor, pijan kao majka, razumiješ li, jedne noći u Kansasu kad su putovali zbog predizborne kampanje ... - Ona ne zna pjevati... - Jadnik nikad baš nije bio vrlo jak na jarkoj rasvjeti... - Ona nema ni djelić figure ... - I odrţao je govor u stilu Boba Ingersolla ... - Dragi stari mladić... Ah, dobro sam ga poznavao onomad u Chicagu u stara vremena... - Ma nemojte. - Pukovnik je briţno drţao zapaljenu šibicu uz kraj cigare ... - A onda grozno sijevne i vatrena kugla upadne kroz jedan prozor a izaĊe kroz drugi. - Je li... ovoga... poginuo? - Pukovnik uputi prema stropu plav oblak dima. - Što, jeste li rekli da je Boba Ingersolla pogodio grom? -kriještavo vrisne Olga. - Pravo mu budi, gadnom ateistu! - Ne, nije ga pogodio, ali ga je tako zastrašio da je spoznao vaţne stvari u ţivotu i prišao je metodistiĉkoj crkvi. - Ĉudnovato koliko glumaca završi u pastore. - Na drugi naĉin ne mogu dobiti publiku - zaškripi muškarac s dijamantnim pucetom. Dvojica konobara zalijepila se pred vratima slušajući buku iznutra. - Tas de sacres cochons ... sporca madonna! - zapišti stari konobar. Emile slegne ramenima. - Ona crnka te cijelu noć slatko motri... - Pribliţi lice Emileovu te namigne. - Znaš, moţda bi ti to bila dobra prigoda. - Ne ţelim nijednu od njih niti njihove prljave bolesti. Stari se konobar lupi po stegnu. - Danas nema mladića ... Kad sam ja bio mlad, mnogo put ja riskirao. - One ĉovjeka ni ne gledaju... - reĉe Emile kroz stisnute zube. - Ţivo odijelo, to je sve. - Ĉekaj trenutak, uskoro ćeš nauĉit. Otvore se vrata. S poštovanjem se naklone prema dijamantnom pucetu. Netko mu je na plastron košulje nacrtao dvije ţenske noge. Na oba obraza bijaše mu uţareno rumenilo. Donji kapak na jednom oku mu se objesio pridajući njegovu lasiĉjem licu zagonetan iskrivljen izgled.

31

L

- Ti veraga, Marco, ti veraga! - gunĊao je on. - Nismo imali ništa da pijemo... Donesi Atlantski oce-jan i dvije litre. - De suite, monsieur... - Stari konobar se nakloni. - Emi-le, reci Augusteu, immediatement et bien frappe. Dok se Emile udaljavao hodnikom, ĉuo je pjevanje. O, kad bi Atlantik šampanjac bio blistavi va-a-a... Mjeseĉevo lice i debeli crveni nos vraćahu se iz zahoda teturajući, drţeći se pod ruku, meĊu palmama u predvorju. - Muka mi je od ovih prokletih luĊaka. - Da, gospodine, nisu ovo šampanjske veĉeri štono smo ih imali u Frišku u dobra stara vremena. - Ah, to su bili divni dani. - Uzgred da kaţem - ĉovjek mjeseĉeva lica podupre se na zid - Holvoke, stari momĉe, jesi li vidjo onaj vrlo zgondan mali ĉlanak o trgovini kauĉukom što sam ga objanvio u jutarnjim novinama? ... Na to će investitori grickati... kao mišići. - Što ti znaš o kauĉuku?... To ništa ne vrijedi.

- Ĉekaj pa ćeš vidjeti, Holvoke, staro momĉe, ili ćeš izgubit svoju ţivotnu šancu ... I pijan i trijezan ja mogu namirisali novac ... u zraku. - Zašto onda nemaš novaca? - Lice ĉovjeka debela nosa, crveno kao goveĊe meso, posta ljubiĉasto; previjao se od smijeha ispuštajući silne urlike smijeha. - Zato što uvijek povjeravam svoje naputke prijateljima -trijezno će njegov drug. - Hej, momĉe, gdje je ovdje odvojena blagovaonica? - Par ići monsieur. Pokraj njih zaleprša crvena haljina plisirana kao harmonika, sitno ovalno lice obrubljeno glatkim smeĊim uvojcima, biserni zubi u smijehu rastvorenih usta. - Fin' VVaters - poviĉu svi. - Hajde, draga moja mala Fifi, doĊi u moj naruĉaj. Dignu je na stolac, na njemu je skakutala s noge na drugu, iz izvrnute ĉaše kapio je šampanjac. - Sretan Boţić. - Sretna Nova godina. - Sretan ti roĊendan ... Plavokosi mladić koji je došao za njom, teturao je oko stola u zamršenim putanjama pjevajući: 32

O, na sajam životinja smo pošli I ptice i zvijeri smo tamo našli A babun crveni Na mjesečini Češljao je kosu svoju smeĎu.

- Hopla - vikne Fifi VVaters te zamrsi sijedu kosu muškarca s dijamantnim pucetom. - Hopla. U zaletu saskoĉi na pod pa zapleše po sobi diţući noge visoko zadigavši suknju do koljena. - Oh lala Francuskinja visoko diţe noge. - Pripazi, Pony Ballet. Njezine vitke noge, sjajne crne svilene ĉarape što su se na kraju zašiljavale u papuĉice s crvenim rozetama, sijevahu muškarcima u lice. - Ona je luda - poviĉe dama u tijari. Hopla. Holyoke se njihao na pragu, a cilindar, mu se nahe-rio nad zajapurenom gomoljikom nosa. Ona zaurla i zbaci mu nogom cilindar. - Gol! - viknu svi. - Kriste boţe, odalamila si me nogom u oko. Naĉas je buljila u njega razrogaĉenih oĉiju, a onda briznula u plaĉ na širokom plastronu košulje dijamantnog puceta. - Ne dopuštam da me tako vrijeĊaju - jecala je. - Protrljaj drugo oko. - Neka netko naĊe zavoj. - Bog je ubio, moţda mu je izbila oko. - Konobar, pozovite koĉiju. - Gdje je lijeĉnik? - Skupo će te ovo doći, staro momĉe. Pritišćući na oko rupĉić pun suza i krvi, ĉovjek debela crvena nosa otetura van. Muškarci i ţene nagrnu kroz vrata za njim; posljednji izaĊe plavokosi mladić, posrćući i pjevajući: A babun crveni Na mjesečini Češljao je kosu svoju smeĎu. Fifi VVaters je jecala s glavom na stolu. - Ne plaĉi, Fifi - reĉe pukovnik koji je još sjedio na mjestu na kojem je prosjedio cijelu veĉer. - Evo nešto što će ti, pretpostavljam, goditi. Preko stola gurne prema njoj ĉašu šampanjca. Ona šmrcne i stade piti u sitnim gutljajima:3 - Manhattan Transfer

33

- Zdravo, Rogere, kako si, mali moj? - Mali je posve dobro, hvala na pitanju... Priliĉno mu je dosadno, zar ne znaš? Veĉera s ovakvim prokletim prostacima. .. - Gladna sam. - Reklo bi se da nije ostalo nikakvo jelo. - Nisam znala da ćeš biti ovdje, inaĉe bih došla ranije, zaista. - Bi li zaista?... Pa to mi je vrlo milo. Dugi pepeo padne s pukovnikove cigare; ustao je. - Ĉuj, Fifi, pozvat ću koĉiju pa ćemo se provozati Parkom ... Istrusila je šampanjac pa vedro kimnula glavom. - Boţe dragi, sad je ĉetiri sata... - Imaš prikladni ogrtaĉ, je li? Opet je kimnula glavom. - Sjajno, Fifi... Rekao bih da si u formi. - Pukovnikove lice cigarne boje razvedre osmijesi. - Pa, doĊi. Zapanjeno se ogledavala oko sebe. - Nisam li s nekim došla? - Posve svejedno! U predvorju nabasaju na plavokosog mladića koji je mirno povraćao u kantu za gašenje poţara ispod umjetne palme. - Oh, ostavimo ga - reĉe ona napućivši nos. - Posve svejedno - izjavi pukovnik. Emile im donese ogrtaĉe. RiĊokosa je otišla kući. - Slušaj, momĉe. - Pukovnik zamahne štapom. - Molim te, zovni mi koĉiju ... Pripazi da konj bude valjan a vozaĉ trijezan. - De suite, monsieur. Nebo nad krovovima i dimnjacima bijaše safirno plavo. Pukovnik tri-ĉetiri puta duboko udahne zrak što je mirisao na zoru te baci cigaru u kanal. - A da podoruĉkujemo u Cleremontu? Cijele veĉeri nisam dobio ništa dobro za jelo. Taj zvjerski slatki šampanjac, uh! Fifi zahihoće. Nakon što je pukovnik pregledao konju ĉuperak dlake nad kopitom i potapšao ga po glavi, popnu se u fijaker. Pukovnik briţno namjesti Fifi pod svoju mišku pa se odve-zu. Emile je naĉas stajao na vratima restorana odmatajući novĉanicu od pet dolara. Bio je umoran i boljeli su ga ristovi stopala. Kad je Emile izašao kroz straţnja vrata restorana, naĊe Conga kako ga oĉekuje sjedeći na stepeništu pred vratima. Gongova je koţa djelovala zeleno zimogroţivo pod otrcanim nadi-gnutim okovratnikom kaputa.34

- Ovo je moj prijatelj - reĉe Emile Marku. - Došli smo amo na istom brodu. - Da nemaš pod kaputom bocu konjaka? Sapristi, vidio sam kako iz ovog lokala izlaze neke maĉke, vrlo dobre. - Ĉuj, o ĉemu se radi? - Izgubjo sam posao, to je sve... Ne ţelim više imat posla s onim tipom. DoĊite da popijemo kavu. - Naruĉe kavu i uštipke u zalogajnici na praznom gradilištu. - Eh bien, sviĊa li ti se ova prokleta svinja od zemlje? - zapita Marco. - Zašto ne? Meni se svugdje sviĊa. Uvijek ista stvar, u Francuskoj si plaćen slabo, a ţiviš dobro; ovdje si dobro plaćen a ţiviš slabo.

- Questo paese e completamente sotto sopra. - Mislim da ću opet na more ... - Ĉujde, koga vraga vi judi ne nauĉit engleski? - zapita muškarac s licem cvjetaĉe koji je buĉno spustio na tezgu tri šalice kave. - Ako mi englese govoriti - odbrusi Marco - tebi se moţda ne svidi što mi govorim. - Zašto su ti otkazali? - Merde. Ne znam. PosvaĊao sam se sa starim devanom koji vodi lokal... Stanovao je blizu konjušnica; tjerao me da osim što perem koĉije ribam i podove u njegovoj kući... A njegova ţena, ona je imala ovakvu njušku. - ĉongo uvuĉe usne i pokuša razroko gledati. Marco se nasmije: - Santissima Maria putana! - Kako si s njima razgovarao? - Prstom bi mi pokazali stvari; tad bih kimnuo glavom pa rekao: U redu. Pošao bih tamo u osam a radio do šest, a svakog dana davali su mi prljavije poslove ... Sinoć mi rekoše da oĉistim zahod u kupaonici. Odmahnuo sam glavom ... To je ţenski posao ... Ona se jako razljutila i poĉela vrištati. Tad sam poĉeo uĉiti angliiš ... Go awright to 'e 11, kaţem ja njoj... Onda doći stari i tjera me na ulicu koĉijaškim biĉem i kaţe, on mi ne plati moj tjedan ... Dok smo se prepirali, pozvao je policajca, a kad ja pokušam objasniti policajac, da meni stari duguje deset dolara za tjedan, on meni govori: »Gubi se, šugavi digiću!« pa me pendrekom odalami po coco... Merde alors ... Marco bijaše crven u licu: - Nazvao te: šugavi digić? Ĉongo kimne; usta mu bijahu puna uštipaka. 35- A on nije ništa nego irska bijeda - promrmlja Marco na engleskom. - Dosta mi je ovoga gnjiloga grada... - Isto ti je na cijelom svijetu, policija nas tuĉe, bogataši nas varaju na našoj crkavici od plaća, a tko kriv?... Dio cane! Ti kriv, ja kriv, Emile kriv... - Nismo mi stvorili svijet... Stvorili su ga oni ili moţda ga stvorio bog. - Bog je na njihovoj strani, kao i policajac... Kad doĊe dan, ubit ćemo Boga... Ja sam anarhist. Congo je pjevušio »les bourgeois a la lanterne nom de dieu.« - Jesi li ti naš? Congo slegne ramenima: - Nisam katolik ni protestant; nemam novaca i nemam posla. Pogledajte ovo! - Prljavim prstom pokaţe Congo dugu raz-derotinu na koljenu hlaĉa. - To je anarhist... Ti vraga, idem u Senegal i postat ću crnjo. - Već tako izgledaš - nasmija se Emile. - Zato me zovu Congo. - Sve su to gluposti - nastavi Emile. - Svi su ljudi jednaki. Samo, neki ljudi se probiju a drugi ne... Stoga sam došao u New York. - Dio cane i ja tako mislim prije dvadeset pet godina... Kad ti star kao ja, bolje ćeš znati. Zar se katkada zbog toga ne stidiš? Ovdje - ... Zglobovima prstiju se kucne po krutom pla-stronu košulje... Ovdje mi je vruće i kao da me guši... Onda kaţem sebi Hrabro, dolazi naš dan, naš krvavi dan. - Ja sebi kaţem - reĉe Emile - »Kad ćeš imati novaca, staro momĉe«. - Slušajte, prije nego sam otišao iz Torina, kad sam posljednji put pošao vidjeti mamu, bio sam na sastanku drugova ... Jedan tip iz Capue ustade da govori... vrlo naoĉit ĉovjek, visok i vrlo mršav... Reĉe da više neće biti prisile kada poslije revolucije više nitko neće ţivjeti od tuĊeg rada... Policija, vlade, vojske, predsjednici, kraljevi..., sve to je prisila. Prisila nije stvarna; to je iluzija. Sve to radni ĉovjek radi jer u to vjeruje. Onoga dana kad prestanemo vjerovati u novac i u vlasništvo, bit će kao san kad se probudimo. Neće nam biti potrebne bombe ni barikade ... Religija, politika, demokracija, sve je to zato da nas drţi uspavane... Svatko mora ići okolo i govoriti ljudima: Probudite se! - Kad izaĊete na ulicu, bit ću uz vas - reĉe Congo. - Znaš li onog ĉovjeka o kojemu priĉam? ... Onaj ĉovjek Enrico Malatesta, u Italiji najveći ĉovjek poslije Garibaldija... 36 On dati cijeli svoj ţivot u zatvor i progonstvo, u Egipat, u Engleska, u Juţna Amerika, svugdje... Kad bih mogao biti taki ĉovjek, nije me briga što mi rade; neka me objese, strijeljaju... Nije me briga... Ja sam jako sretan. - Mora da je lud, takav ĉovjek - polako će Emile. - Mora da je lud. Marco istrusi posljednji gutljaj kave: - Ĉekaj malo. Ti si previše mladi. Ti ćeš shvatiti... Oni nas jednoga za drugim gone da shvatimo... I zapamti što ja kaţem ... Moţda sam prestar, moţda sam mrtav, ali doći će i to kad se radni ljudi bude iz ropstva... Setat ćeš ulicom a policija će pobjeći, ući ćeš u banku, a novac će se prelijevati po podu a ti

se nećeš zaustaviti da ga podigneš, više neće ništa vrijediti... Pripremamo se po cijelom svijetu. Drugovi su ĉak u Kini... Vaša komuna u Francuskoj bila je poĉetak ... Socijalizam je zakazao. Na anarhistima je da zadaju slijedeći udarac... Congo zijevne: - Pospan sam k'o pas. Vani je zora limunske boje preplavljivala prazne ulice, kap-Ijući sa zidnih vijenaca, s ograda poţarnih stepenica, s rubova kanta za smeće, raspršujući blokove sjenke meĊu zgradama. Ugasle bijahu uliĉne svjetiljke. Na uglu pogledaju po Broadvva-yu koji je bio tijesan i oprţen, kao da ga je opustošio poţar. - Nikada ne vidim zoru - reĉe Marco a glas mu je hripao u grlu - da ne kaţem sebi moţda... moţda danas. Nakašlje se i pljune na podnoţje stupa uliĉne svjetiljke; zatim se udalji od njih svojim gegavim hodom, uvlaĉeći oštre kratke udisaje svjeţeg zraka. - Je li istina, Congo, da ćeš opet na brod? - Zašto ne? Moram malo vidjeti svijeta ... - Nedostajat ćeš mi... Morat ću naći drugu sobu. - Naći ćeš drugog prijatelja s kim ćeš spavati. - Ali, ako to uĉiniš, cijeloga ţivota ostat ćeš mornar. - Pa što onda? Kad budeš bogat i oţenjen, doći ću ti u posjet. Šetali su niz Šestu aveniju. Nad njihovim glavama zatutnji nadzemna ţeljeznica uz zujavo kloparanje meĊu nosaĉima koje se izgubi kad je prošla. - Zašto ne naĊeš drugi posao pa još malo ostaneš? Iz dţepa na prsima kaputa Congo izvadi dvije izvijene cigarete, jednu pruţi Emileu, kresne šibicom na straţnjici hlaĉa i polako ispusti dim kroz nos. - Dosta mi je ovoga ovdje, kaţem ti... - Stavi dlan preko Adamove jabuĉice. - Dovle mi je... Moţda odem kući i posjetim 37djevojĉice u Bordeauxu ... One bar nisu sve od kitove uši... Dobrovoljno ću se javiti u mornaricu i nosit ću crveni pom-pon ... Ţenama se to sviĊa. To je jedini ţivot... Opit ću se i lum-povati na dan isplate i vidjeti Daleki istok. - I u tridesetoj godini umrijeti u bolnici od sifilisa... - Pa što onda?... Tijelo se obnavlja svakih sedam godina. Stepenište njihove najamne kuće zaudaralo je na kupus i na ustajalo pivo. Zijevajući su teturali uza stepenice. - Konobarenje je truo i zamoran posao... Zabole te tabani... Ĉuj, bit će lijep dan; vidim sunce prijeko, na rezervoaru za vodu. Congo skine cipele i ĉarape i hlaĉe i sklupĉa se na krevetu kao maĉak. - Ove proklete rebrenice propuštaju svu svjetlost - progun-Ċa Emile isteţući se na vanjskom rubu kreveta. Leţao je nelagodno se bacakajući na zguţvanim plahtama. Pokraj njega je Congovo disanje bilo duboko i pravilno. O, kad bih srećom bio takav, pomisli Emile, da se nikada ni zbog ĉega ne brinem ... Ali na taj naĉin ĉovjek se ne moţe probiti u svijetu. Boţe moj, to je glupo... Marco je gaga, stari luĊak. I leţaše na leĊima promatrajući rĊave mrlje na stropu i drhteći svaki put kad bi nadzemna ţeljeznica potresla sobu. Ti boga jarca, moram slediti novac. Kad se okrenuo, zaškripi dugme na krevetnom okviru i on se sjeti Marcova pištava promukla glasa: Nikada ne vidim zoru a da ne kaţem sebi moţda. - Izvinite me samo na trenutak gospodine Olafson - reĉe stambeni posrednik. - Dok se vi i gospoĊa odluĉite za stan... Stajali su jedno do drugoga u praznoj sobi, gledali kroz prozor Hudson boje škriljevca i ratne brodove na sidrištu i škunu koja je lavirala uz rijeku. Odjednom se okrenula prema njemu blistavih oĉiju: - O, Billy, promisli o tom. Uhvati je za ramena te ju polako privuĉe k sebi: - Gotovo se osjeća miris mora. - Promisli, Billv, stanovat ćemo ovdje, na Riverside Drive. Morat ću odrediti dan za primanje kod kuće... GospoĊa Wil-liam C. Olafson, 218 Riverside Drive ... Dolikuje li tiskati adresu na posjetnicama? Primi ga za ruku te ga povede po praznim pometenim sobama u kojima još nitko nije stanovao. On bijaše krupan klimav muškarac ispranih plavih oĉiju, duboko usaĊenim u bijelu djeĉaĉku glavu. - Stoji mnogo novaca, Bertha. 38 - Sad to moţemo sebi priuštiti, naravno da moţemo. Moramo stanovati u skladu sa svojim prihodima... To zahtijeva tvoj poloţaj... I promisli koliko ćemo biti sretni.

Stambeni se posrednik vraćao predvorjem trljajući ruke. - Lijepo, lijepo, lijepo... Ah, vidim da smo donijeli povoljnu odluku ... Istodobno ste i vrlo razboriti, nema ljepšeg smještaja u cijelom New Vorku, a za nekoliko mjeseci ovdje više ništa nećete moći dobiti, ni za lijepe oĉi ni za novac... - Da, uzimamo ga od prvog u mjesecu. - Vrlo dobro... Nećete poţaliti zbog svoje odluke, gospodine Olafson. - Sutra ujutro poslat ću vam ĉek na taj iznos. - Kako ţelite... A koja je vaša sadašnja adresa, molim? ... - Stambeni posrednik izvadi biljeţnicu te navlaţi jezikom krnje-tak olovke. - Napišite Hotel Astor. - Stupila je ispred muţa. - Naše su stvari trenutaĉno pohranjene. Gospodin Olafson porumeni. - I... ovoga... molim lijepo, ţeljeli bismo imati imena dviju osoba u gradu Nevv Vorku. - Zaposlen sam kod Keating and Bradlev, vodoinstalacije, 43 Park Avenue ... - Netom je postao zamjenik upravitelja - nadoda gospoda Olafson. Kada su izašli na Drive i hodali prema centru nasuprot silovitom vjetru, ona uzvikne: - Dragi, toliko sam sretna... Sad će se uistinu isplatiti ţivjeti. - Ali zašto si mu rekla da stanujemo u Astoru? - Nisam mu valjda mogla kazati da stanujemo u Bronxu? Mislio bi da smo Zidovi pa nam ne bi htio iznajmiti stan. - Pa dobro znaš da ne volim takve stvari. - Pa lijepo, onda ćemo se bar za kraj tjedna preseliti u Astor, ako si tako istinoljubiv... Nikada u ţivotu nisam odsjela u velikom hotelu u centru grada. - Oh, Bertha, radi se o principu... Nije mi drago da si takva. Okrenula se i pogledala ga trzajući nosnicama. - Ti si takav mlakonja, Billv ... O boţe, kamo sreće da sam za muţa uzela muškarca. Uhvatio ju je za mišku. - Idemo gore - osorno je rekao okrenuvši glavu od nje. Penjali su se popreĉnom ulicom meĊu gradilištima. Na uglu je još stajala trošna polovica seljaĉke kuće od drvene oplate. Bi39jaše to pola sobe sa zidnim tapetama na plave cvjetiće izjedenim smeĊim mrljama, zadimljeno ognjište, rastavljeni ugraĊeni kre-denc te preklopljeni krevetni okvir od ţeljeza. Tanjuri beskonaĉno klize kroz Budove masne prste. Zadah sudoperina i vruće sapunice. Dvaput okolo malom krpom, uroni, isperi i sloţi na sušilo dugonosom ţidovskom momku za brisanje. Koljena vlaţna od prelijevanja, mast mu plazi po podlakticama, laktovi mu se grĉe. - K vragu, nije ovo poso za bijela ĉovjeka. - Nije me briga sve dotle dok jedem - reĉe ţidovski djeĉak nadglasavši lupanje tanjura i zveket i kljuĉanje ognjišta gdje su tri uznojena kuhara prţila jaja i šunku i pljeskavice i krumpire i kosanu usoljenu govedinu. - Pa da, jedem dobro - reĉe Bud pa prijeĊe jezikom po zubima, išĉeprkavši iver slana mesa te ga prignjeĉi jezikom o nepce. Dvaput okolo malom krpom, uroni, isperi i sloţi na sušilo dugonosom ţidovskom momku za brisanje. Kratka stanka. Ţidovski momak pruţi Budu cigaretu. Stajahu oslonjeni na slivnik. - Ne moš zaradit novaca ako pereš suĊe. - Cigareta je podrhtavala na debeloj usni ţidovskog momka dok je govorio. - Ovo nije poso za bijela ĉovjeka, nipošto - reĉe Bud. - Bolje je biti konobar, primaš napojnice. Ĉovjek u smeĊem pustenom šeširu uĊe iz blagovaonice kroz mimohodna vrata. Bijaše to ĉovjek krupne vilice i prasećih oĉiju, a ravno iz sredine usta stršala mu je duga cigara. Bud sretne njegov pogled te osjeti kako mu utrobu kvrĉi hladan odsjev. - Ko je to? - šapne on. - Pojma... Valjda neki gost. - Zar ti ne izgleda kao kakav detektiv? - Kako da, do vraga, znam? Nikad nisam bio u zatvoru. Ţidovski momak pocrveni i isturi ĉeljust. Raznosaĉ suda odloţi novu hrpu prljavih tanjura. Dvaput okolo malom krpum, uroni, isperi i slazi na sušilo. Kad se ĉovjek u smeĊem pustenom šeširu vratio kroz kuhinju, Bud je upro pogled u svoje crvene masne ruke. Pa što, do vraga, ĉak i ako je detektiv... Kada je Bud završio s pranjem, odtumara do vrata brišući ruke, uzme s kuke kaput i šešir pa šmugne kroz sporedni izlaz na ulicu pokraj kanta za smeće. Lud je što ţrtvuje dvije satnice. U optiĉarovu izlogu sat je pokazivao dva i dvadeset pet. Šetao je Broadvvavem, prešao Lincoln Square pa Colum-bus Circle, sve više kroz poslovni centar, prema središtu zbivanja gdje će biti veća guţva ljudi.40

Leţala je privukavši koljena do brade, ĉvrsto navukavši spa-vaćicu pod noţnim prstima. - Daj, ispruţi se i spavaj, draga... Obećaj majci da ćeš spavati. - Zar tata neće doći da me poljubi za laku noć? - Hoće kad doĊe kući; pošao je natrag u kancelariju, a mama ide gospoĊi Spingarn igrati euchre. - Kad će tata doći kući? - Ellie, rekla sam, spavaj... Ostavit ću upaljeno svjetlo. - Nemoj, mama, onda nastaju sjene... Kad će tata doći kući? - Kad doĊe, došao je. - Gasila je plinsko svjetlo. Sjene iz kutova udruţe krila i zajedno se zalete. Laku noć, Ellen. Svjetla pruga vrata suţavala se za mamom, polako se suţavala u nit uzduţ i po stropu. Škljocne kvaka; koraci se udalje niz predvorje; zalupe ulazna vrata. Negdje u tihoj sobi tiktakao je sat; izvan stana, izvan kuće kotaĉi i topot kopita, udaljeni glasovi; tutnjava se povećavala. Bijaše crno osim dviju niti svjetla koje su u uglu vrata stvarale obrnuto slovo L. Ellie bi voljela ispruţiti noge, ali se toga bojala. Nije se usuĊivala skinuti pogled s obrnutog slova L u uglu vrata. Ako sklopi oĉi, svjetlost će ugasnuti. Iza kreveta, iz zavjesa na prozorima, iz ormara, ispod stola - sjene su se škripeći gurale prema njoj. Ĉvrsto se drţala za gleţnjeve i stiskala bradu meĊu koljena. Jastuk se napuhao od sjene, sjene su se muvale i klizile u krevet. Ako sklopi oĉi, svjetlost će ugasnuti. Crna spiralna galama napolju otapala se kroz zidove i trzala priljubljene sjene. Jezik joj je lupao o zube poput tiktakanja sata. Ruke i noge bijahu joj ukoĉene; vrat joj bijaše ukoĉen; vris-nut će. Nadjaĉat će vriskom vanjsku galamu i šumove, Vrisnuti da je ĉuje tata, da tata doĊe kući. Suzdrţi dah i ponovno zakriĉi. Tako da tata doĊe kući. Sjene su uz riku teturale i plesale, sjene su se okretale posvuda unaokolo. Onda je zaplakala, oĉi su joj bile pune olakotnih toplih suza, tekle su joj po obrazima i u uši. Okrenula se i leţala plaĉući zarinuvši lice u jastuk. Plinske svjetiljke drhte na tren po ulicama ljubiĉastim od studeni, a onda se gase u blijedoj zori. Gus McNiel, oĉiju još slijepljenih od sna, ide pokraj svojih kolica, njišući ţiĉanu košaru s bocama mlijeka, zastajkujući kod vrata, skupljajući prazne boce, penjući se uz ledene stepenice, prisjećajući se vrsta A i B i polulitarki vrhnja i kiselog mlijeka dok nebo iza zidnih vijenaca, rezervoara, vrhova krovova i dimnjaka postaje ruţiĉasto i ţuto. Mraz bliješti na ulaznim stepenicama i rubnjacima. Konj 41obješene glave teško klima od vrata do vrata. Na zaleĊenom ploĉniku poĉinju se ocrtavati tamne stope. Ulicom se truckaju teška pivarska kola. - Kako je, Mike, malo smrznuto, je l da? - viĉe Gus McNiel policajcu koji mlatara rukama na uglu Osme avenije. - Zdravo, Gus. Krave još uvijek daju mlijeko? Bijeli je dan kad on naposljetku udara uzdama po konjskim olinjalim sapima i vraća se u mljekarnu dok prazne boce poskakuju i zvekeću u kolicima iza njega. Na Devetoj aveniji iznad njegove glave vlak klopoćući juri prema centru grada iza male zelene lokomotive koja ispušta kuglice dima, bijele i guste kao pamuk, koje se rastapaju u oštrom zraku meĊu ukoĉenim kućama crnih prozora. Prve sunĉeve zrake istiĉu pozlaćeni natpis DA-NIEL McGILLVCUDDV - VINA I ŢESTOKA PIĆA na uglu Desete avenije. Jezik Guša McNiela je suh a zora ima slankast okus u njegovim ustima. Limenka piva bila bi prava stvar za momka po ovako hladnom jutru. Zaokreće omotavši uzde oko biĉa te skaĉe preko kotaĉa. Obamrle noge ga štrecaju pri dodiru s ploĉnikom. Teško gazeći, kako bi ponovno satjerao krv u noţne prste, gura se kroz okretna vrata. - Pa, vrag neka me nosi ako ovo nije mljekar koji nam nosi pola litre vrhnja za kavu. Gus pljune u svjeţe nalaštenu pljuvaĉnicu pokraj tezge. - Uh, što sam oţednio... - Jamaĉno opet piješ previše mlijeka, Gus - mrmlja krĉmar sa svog ĉetvrtastog lica sliĉnog odresku. Salun vonja po laštilu za mjed i po svjeţoj piljevini. Traka crvenkastog sunĉeva svjetla miluje kroz otvoreni prozor straţnjicu gole dame koja na slici pozlaćena okvira iza tezge poĉiva, mirna kao tvrdo kuhano jaje, na krevetu od špinata. - Daklem, Gus, što izvolijevaš u lijepo ladno jutro ko što je ovo? - Pa, moţe jedna piva, Mac. U ĉaši se pjena diţe, podrhtava i prelijeva. Krĉmar drvenom lopaticom prelazi po rubu, pušta da se pjena na trenutak staloţi, a onda ponovno stavlja ĉašu ispod lagano zadahtane slavine. Gus udobno odlaţe petu na mjedenu ogradu. - Daklem, kako poslovi? Gus istrusi ĉašu piva i stavlja dlan na vrat prije nego što će njime obrisati usta: - Došao mi je do grla ... Reći ću ti što ću uĉiniti, poći ću na Zapad, zaposjesti besplatnu zemlju u Sjevernoj Dakoti ili negdje drugdje pa uzgajati ţito... Podosta se razumijem u po-Ijodjeljstvo... Ovaj ţivot u gradu ništa ne vrijedi.

42 - Kako će to primiti Nellie? - Isprva joj se to neće mnogo svidjet, voli kućnu udobnost i sve stvari na koje je naviknuta, ali mislim da će joj biti drago kad bude tamo, i tako. Ovo nije ţivot ni za nju ni za mene. - U tom imaš pravo. Ovaj grad ide u propast... Ja i supruga ćemo, mislim, jednog dana, uskoro, ovo prodati. Ako bi mogli kupiti zgodan prijatan restoran izvan grada ili gostionicu uz cestu, to bi nam odgovaralo. Imam u vidu mali posjed prema Bronxvilleu, do tamo se lako doĊe kolima. - Zamišljeno prinese bradi pesnicu u obliku malja. - Dosadilo mi da svake noći izbacujem ove proklete pijance. Kog vraga sam otišao iz ringa, bokca ti, nego zato da se prestanem boksati? Baš sinoć se dvojica dohvatila, a ja sam morao obraditi obojicu da proĉistim lokal... Dosadilo mi je da se mlatim sa svakim pijancem na Desetoj aveniji ... Bi li nešto popio na moj raĉun? - Joj, bojim se da će to Nellie na meni nanjušiti. - Oh, za to nek te ne boli glava. Nellie bi morala biti nauĉena da malo piješ. Njezin stari voli popiti. - Ĉasna rijeĉ, Mac, otkad sam se oţenio, ni jedanput se nisam nakresao. - Ne zamjeravam, ti. Ona je zbiljam slatka curica, ta Nellie. One njezine kovrĉice na ĉelu ima da zalude ĉovjeka. Drugo pivo tjera pjenušavu oporu vrućinu u vrške Gusovih prstiju. U smijehu se udara po bedru. - Ona je krasotica, evo što je ona, Gus, izgleda kao dama i... - Daklem, onda idem k njoj kući. - Ti sretni mladi vraţe, ideš kući u krevet sa ţenom kad svi mi poĉinjemo raditi. Gusovo crveno lice još se više zacrveni. U ušima mu odzvanja. - Katkad je ona još u krevetu ... Do viĊenja, Mac. Ponovno teška koraka izlazi na ulicu. Jutro je postalo sumorno. Olovni oblaci nadvise se nad gradom. - Miĉi se, ti stara kosti i koţo! - vikne Gus trzajući konju glavu. Jedanaesta avenija puna je ledene prašine, škripavog štropota kotaĉa i udaraca kopita po kaldrmi. Preko ţeljezniĉkih traĉnica dolazi cilik zvona s lokomotive i klaparanje teretnih vagona na skretnici. Gus je u krevetu sa ţenom i njeţno joj govori: Ĉuj, Nellie, ti ne bi imala ništa protiv da poĊemo na zapad, je li? Ispunio sam molbu za besplatne obradive površine u drţavi Sjevernoj Dakoti, dobra zemlja crnica gdje moţemo zgrnuti bogatstvo uzgajajući ţito; neki se obogate u pet bogatih ţetava... Na 43svaki naĉin, zdravije je za djecu ... »Hello, Mike!« Onaj jadni stari Mike još je na svom mjestu. Hladan je posao policajaca. Bolje je uzgajati ţito i imati veliku seljaĉku kuću i suše i svinje i konje i krave i piliće... Lijepa kovrĉava Nellie hrani piliće pred kuhinjskim vratima... - Ĉuj ti, Krista ti boga... - viĉe Gušu ĉovjek s ruba ploĉnika. - Pripazi, vagoni! Usta u vrisku zjape ispod kape sa štitnikom, maše zelena zastavica. - Svemogući Boţe, ja sam na traĉnicama. U trzaju okreće glavu konja. Sudar razdire kola iza njega. Vagoni, konj, zelena zastavica, crvene kuće kovitlaju se i mrve u crnini.

44

III. DOLARIPosvuda duţ ograda bijahu lica; na otvorima za zrak bijahu lica. Prema zavjetrini dopiraše ustajao zadah od baĉvastog parobroda koji je bio na sidrištu, malko nagnut na jedan bok, s ţutom karantenskom zastavom koja je vijorila na glavnom jarbolu. - Dao bih milijun dolara - reĉe starac odmarajući se - da znam zašto oni dolaze. - Tek tako, latice - odvrati mladić koji je sjedio na krmi. -Nije li ovo zemlja velike šanse? - Ipak znam jedno - kazao je starac. - Kad sam bio djeĉak, divlji Irci dolazili su na proljeće s prvim plovama ĉepa... Sada više nema ĉepa, a ovi ljudi, bog zna odakle dolaze. - Ovo je zemlja velike šanse.

Mladić mršava lica ĉeliĉnih oĉiju i tanka nosa nadsvoĊena izvinutim obrvama zavalio se na okretnoj stolici digavši noge na svoj novi stol od mahagonijeva furnira. Koţa mu bijaše blijeda, a usne lagano napućene. Meškoljio se na okretnoj stolici promatrajući male ogrebotine što su ih njegove cipele ostavljale na polituri. K vragu, baš me briga. Onda se naglo uspravi u stolici tako da je stolac zaškripao, i lupne se stisnutom pesnicom po koljenu. - Rezultati! - uzvikne on. - Već tri mjeseca sjedim i ţuljani guzicu na ovoj okretnoj stolici... Kakvog ima smisla diplomirati pravo i poloţiti pravosudni ispit ako ne mogu naći nikoga da ga zastupam? Mrko odmjeri zlatni natpis kroz vrata od mutna stakla.

NRVDLAB EGROEG kintejvdo

45

Nivvdlab, Velšanin. Skoĉi na noge. Već tri mjeseca ĉitam svakog dana ovaj prokleti natpis natraške. Poludjet ću. Idem van na ruĉak. Naravna prsluk i otrese rupĉićem mrljice prašine s cipela, a onda, pridajući licu namršten izraz duboke zaokupljenosti, pohrli iz kancelarije, otkaska niza stepenice te iziĊe na Maiden Lane. Pred restoranom proĉita glavni naslov rumenog posebnog izdanja: JAPANCI ODBIJENI IZ MUKDENA. Kupio je novine i pre-savinuo ih pod miškom ulazeći kroz okretna vrata. Sjedne za stol i paţljivo stane ĉitati jelovnik. Sad ne smijem biti rastrošan. - Konobar, donesite mi porciju kuhanih krumpira New En-gland, krišku kolaĉa od jabuka i kavu. Nosati konobar zapiše narudţbu u blok, a onda je odmjeri krajiĉkom oka, vaţno se namrštivši... Ovako ruĉa odvjetnik bez klijenata. Baldvvin se nakašlje i razgrne novine... Trebalo bi malo oţivjeti ruske obveznice. Ratni veterani posjetili predsjednika ... JOŠ JEDNA NESREĆA NA PRUZI U JEDANAESTOJ AVENIJI. Ozbiljno ozlijeĊen mljekar. Gle, pa to bi mogla biti lijepa mala parnica za naknadu štete. Augustus McNiel, 253 W. Ĉetvrta ulica, vozaĉ mljekarskih kola za Mljekarsku kompaniju Excelsior, jutros je teško ozlijeĊen kada je teretni vlak koji je vozio natraške po pruzi New York Centrala ... Trebao bi tuţiti ţeljeznicu. Bogara ti, moram se dokopati tog ĉovjeka i nagovoriti ga da tuţi ţeljeznicu ... Još nije došao k svijesti... Moţda je mrtav. Dapaĉe, onda ih moţe tuţiti njegova ţena... Još danas popodne idem u bolnicu ... Stići ću prije bilo koga od onih nadriodvjetnika. Odluĉno grizne kruh i snaţno ga proţvaĉe. Ni govora; poći ću mu doma da vidim je li tamo ţena ili majka, ili tako nešto: Oprostite mi, gospoĊo McNiel, što vam smetam u vašoj dubokoj tuzi, ali trenutaĉno se bavim istragom ... Da, zastupam istaknute interese ... Ispije posljednji gutljaj kave te plati raĉun. Neprekidno ponavljajući u sebi 253 W. Ĉetvrta ulica, ukrca se na Broadvvavu u tramvaj za predgraĊe. Išao je na zapad ĉetvrtom ulicom, uz Washington Square. Stabla su širila krhke ljubiĉaste grane u nebo golubinje boje; suĉelice su kuće širokih prozora blistale vrlo ruţiĉaste, nehajne i imućne. Pravo mjesto stanovanja za odvjetnika s velikom uhodanom kancelarijom. Razmislit ćemo o tome. Prešao je Šestu aveniju te išao ulicom sve do prljavog Zapadnog predgraĊa gdje je zaudaralo po stajama, a ploĉnici bijahu obasuti hrpama smeća i vrvjehu djecom. Zamisli ţivot ovdje meĊu prostim Ircima i strancima, otpadom svijeta. Na broju 253 bilo je više zvona bez imena. Ţena s pamuĉ46 nim rukavima zavrnutim na mišicama kobasiĉastog oblika pomoli kroz prozor sijedu ĉupavu glavu. - Moţete li mi reći stanuje li ovdje Augustus McNiel? - Onaj koji leţi tamok u bolnici. Pa naravno da stanuje. - Da, taj. Ima li on kakvu rodbinu koja ovdje stanuje? - A što biste tjeli od njih? - Radi se o malom poslu. - Idite gore na najviši kat i tamok ćete nać njegovu ţemsku ali vrlo vjerojatno vas ona neće moći primit... Jadnica je jako zabrinuta za svoga muţa, ta tek su osamnaest mjeseci u braku. Stepenice su bile pune tragova blatnjavih stopa, a tu i tamo bijahu poprskane otpacima što su ispali iz kanta za smeće. Gore naĊe svjeţe obojena tamnozelena vrata te pokuca. - Tko je? - zapita ţenski glas od kojega je malko zatreperio. Sigurno je mlada. - Je li unutra gospoĊa McNiel? - Da - ponovno se zaĉu ugodan ţenski glas. - Tko je to? - Radi se o poslu u vezi s nesrećom gospodina McNiela. - Je li o nesreći? Vrata se otvore u malim opreznim trzajima. Imala je oštro izvajan bisernobijel nos i bradu i gomilu valovite crvenosmeĊe kose koja je u malim glatkim kovrĉicama okruţivala njezino visoko usko ĉelo. Sive oĉi, oštre i sumnjiĉave, netremice su ga gledale u lice. - Smijem li na trenutak s vama razgovarati o nesreći gospodina McNiela? S tim su vezane stanovite pravne ĉinjenice i smatram svojom duţnošću da vam ih saopćim ... Uzgred budi reĉeno, nadam se da mu je bolje.

- Oh, da, došao je k svijesti. - Smijem li ući? To je pomalo dugo da objasnim. - Mislim da moţete. - Njezine napućene usne splasnu u usiljen smiješak. - Mislim da me nećete pojesti. - Ne, neću nipošto. - Uzrujano se nasmije iz grla. Odvela ga je u zamraĉenu sobu za dnevni boravak. - Neću dignuti rebrenice da ne vidite nered koji posvuda vlada. - Dopustite mi da se predstavim, gospoĊo McNiel... Geor-ge Baldwin, 88 Maiden Lane ... Znate, ja sam struĉnjak za ovakve sluĉajeve ... Da vam sve jezgrovito izloţim ... Vaš muţ je pregaţen i zamalo usmrćen uslijed kaţnjive, a moţda i kriviĉne nemarnosti sluţbenika Nevv York Central Railroad. Postoje puni i opravdani razlozi za tuţbu protiv ţeljeznice. Znate, imam razloga da vjerujem da će Mljekarska kompanija Excelsior podnijeti tuţbu zbog pretrpljenih gubitaka, konja i kolica i tako dalje ...47

3

- Mislite reći da smatrate da Gus ima više izgleda da osobno dobije odštetu? - Toĉno. - Sto mislite, koliko bi mogao dobiti? - Pa, zavisi o tome koliko je teško ozlijeĊen, o stavu suda, a moţda i o vještini odvjetnika.... Mislim da je deset tisuća dolara umjerena svota. - A ne traţite nikakav predujam? - Odvjetniku se rijetko plaća honorar prije nego što je sluĉaj uspješno okonĉan. - A vi ste odvjetnik, ĉasna rijeĉ? Nekako mi izgledate premladi za odvjetnika. Sive oĉi sijevnu u njegove. Oboje se nasmiju. Osjećao je kako ga podilazi topla neobjašnjiva struja. - Pa ipak sam odvjetnik. Struĉnjak sam za ovakve sluĉajeve. Da znate, prošlog utorka dobio sam šest tisuća dolara za klijenta kojega je ritnuo konj omnibusa što je vozio u okretištu ... Kao što moţda znate, upravo o ovom trenutku uvelike se agitira da se posve ukine povlastica ţeljezniĉke pruge na Jedanaestoj aveniji... Mislim da je ovo najpogodniji trenutak. - Ĉujte, govorite li vi uvijek ovako, ili je to samo poslovno? Zabacio je glavu i nasmijao se. - Jadni stari Gus, uvijek sam govorila da ima sretnu ţicu. Djeĉje cmizdrenje tanko se probije u sobu kroz prezid. - Što je to? - Ništa, beba... Mala bitanga ne zna ništa drugo nego cviliti. - Znaĉi, imate djecu, gospoĊo McNiel? - Ta ga pomisao nekako ohladi. - Samo jedno... A što se moţe? - Je li on u Traumatološkoj bolnici? - Da, i mislim da će vas pustiti k njemu jer se radi o poslu. Baš uţasno jeĉi. - Kad bih samo mogao naći nekoliko dobrih svjedoka. - Mike Doheny je sve to vidio ... On je u policiji. Dobar je Gusov prijatelj. - Borati, pa imamo sluĉaj i pol... Oni će sklopiti vansud-sku nagodbu ... Idem ravno u bolnicu. Iz susjedne sobe dopre svjeţa bujica kmeĉanja. - Oh, to derište - šapnula je iskrivljujući lice. - Baš bi nam dobro došao novac, gospodine Baldvvin ... - Pa, moram poći. - Uzeo je šešir. - I naravno, uĉinit ću sve što mogu u ovom sluĉaju. Smijem li povremeno navratiti da vas izvještavam o napredovanju stvari? 48 - Nadam se da hoćete. Kad su se rukovali na vratima, ĉinilo se kao da on nikako ne moţe ispustiti njezinu ruku. Porumenjela je. - Onda, zbogom i hvala vam lijepa što ste me posjetili -kruto će ona. Baldvvin je ošamućeno posrtao niza stepenice. Glava mu bijaše puna krvi. Najljepša ţena koju sam ikada vidio u ţivotu. Vani je poĉeo padati snijeg. Snjeţne pahuljice bjehu hladna kra-domiĉna milovanja po njegovim zaţarenim obrazima. Nebo nad Parkom bijaše išarano sitnim oblacima šiljasta repa kao polje puno bijelih pilića. - Ĉuj, Alice, poĊimo ovom stazicom. - Ali, Ellen, tata mi je rekao da ravno iz škole poĊem kući. - Bojiš se! - Ali, Ellen, oni grozni otmiĉari... - Rekla sam ti da me više ne zoveš Ellen. - Pa dobro, onda Elaine, Elaine ljiljan-djeva Astalota. Ellen je na sebi imala novu plisiranu haljinu crne straţe. Alice je nosila naoĉale, a noge su joj bile tanke kao ukosnice.

- Bojiš se! - Na onoj klupi sjede uţasni muškarci. DoĊi sa mnom, lijepa Elaine, idemo kući. - Ja ih se ne bojim. Mogla bih letjeti kao Petar Pan, da hoću. - Zašto onda ne poletiš? - Sad mi se ne da. Alice je poĉela cmizdriti: - Oh, Ellen, mislim da si zloĉesta... PoĊi sa mnom kući, Elaine. - Ne, šetat ću Parkom. Ellen se zaputi niza stepenice. Alice je trenutak stajala na najgornjoj stepenici, drţeći ravnoteţu najprije na jednoj pa na drugoj nozi. - Bojiš se, bojiš se, bojiš se! - uzvikne Ellen. Alice otrĉi cmizdreći: - Reći ću tvojoj mami. Ellen je šetala po asfaltiranoj stazi meĊu nasadima ukrasnog grmlja bacajući noge visoko u zrak. Ellen je u novoj haljini od plisirane »Crne straţe« što ju joj je mamica kupila kod Hearna, hodala asfaltiranom stazom, izba-cajući noge visoko u zrak. Na ramenu nove haljine od plisirane »Crne straţe« što ju je mamica kupila kod Hearna, bijaše srebrni broš od ĉešljike. Elaine od Lammermoora će se udati. Zaruĉ4 - Manhattan Transfer

49nica. Uangnaan nainainai, razlijegahu se gajde prolazeći kroz raţ. Muškarac na klupi ima povez preko jednog oka. Straţarljiv crn povez. Crn Straţarljiv povez. Otmiĉar Crne Straţe, meĊu šuštavim grmljem otmiĉari ĉuvaju svoju Crnu Straţu. Ellenini noţni prsti više se ne izbacuju u zrak. Ellen se strahovito boji otmiĉara Crne straţe, krupnog smrdljivog ĉovjeka od Crne straţe s povezom preko oka. Boji se odjuriti. Njezine otešĉale noge straţu po asfaltu ĉim pokušava brzo pojuriti stazom. Boji se okrenuti glavu. Otmiĉar Crne Straţe je tik iza nje. Kad stignem do stupa svjetiljke, odjurit ću do dadilje i do djeteta, kad stignem do dadilje i do djeteta, odjurit ću do velikog stabla, kad stignem do velikog stabla... Oh, tako sam umorna... Odjurit ću u Central Park Wets pa onda kući ulicom. Bojala se okrenuti. Trĉala je, a sve ju je nešto sa strane probadalo. Trĉala je sve dok joj usta nisu poprimila metalni okus centi. - Zbog ĉega trĉiš, Ellie? - zapita Gloria Dravton koja je pred Norelandsom preskakala preko konopa. - Zato što sam htjela - zadahtalo će Ellen. Sumraĉni sjaj vinske boje mrljao je muslinske zavjese i prelijevao se u plavoj polusjeni sobe. Stajahu za stolom jedno nasuprot drugom. Iz lonca s narcisama, još umotana u svileni papir, zvjezdoliki su cvjetovi blistali mutnom fosforescencijom, šireći vlaţan miris zemlje zapleten u nehajno štrecav parfem. - Lijepo od vas što ste mi ih donijeli, gospodine Baldvvin. Sutra ću ih odnijeti Gušu u bolnicu. - Za ime Boga, ne zovite me tako. - Kad mi se ne sviĊa ime George. - Svejedno mi je, meni se sviĊa tvoje ime, Nellie. Stajao je gledajući je; mirisna otešĉalost obavijaše mu se oko miški. Ruke su mu se objesile poput praznih rukavica. Njezine su oĉi bile crne, raširene, njezine su se usne napućivale prema njemu preko cvijeća. Trgnula je ruke uvis pa prekrila lice. Njegova je ruka bila oko njezinih malih slabašnih ramena. - Ĉasna rijeĉ, George, moramo biti oprezni. Ne smiješ ovamo dolaziti ovako ĉesto. Ne ţelim da me sve one stare kvoĉke u zgradi stanu ogovarati. - Za to ne brini... Ne smijemo se brinuti ni za što. - Ovaj tjedan ponašam se kao da sam luda ... Moram prestati. - Ne misliš valjda da se ja ponašam normalno? Bogom ti se kunem, Nellie, nikada prije nisam uĉinio ništa ovakvog. Nisam ja takav ĉovjek. U smijehu je otkrila svoje pravilne zube:50

- Oh, nikad se ne zna s muškarcima. - Valjda ne misliš da bih na ovaj naĉin jurio za tobom da ovo nije nešto izvanredno i izuzetno? Nikada nisam volio nijednu prije tebe, Nellie. - Dobar vic. - Ali je ţiva istina... Nikada se nisam bavio takvim stvarima. Isuviše sam radio da završim Pravni fakultet pa nisam imao vremena za ţene. - Rekla bih da sad nadoknaĊuješ izgubljeno vrijeme. - Oh, Nellie, ne govori tako. - Na ĉasnu rijeĉ, Georgv, moram ovo prekinuti. Što ćemo uĉiniti kad Gus iziĊe iz bolnice? A ja zanemarujem dijete i sve. - Isukrste, svejedno mi je što bude ... Oh, Nellie. Okrene njezino lice. Pritisnu se jedno uz drugo, njišući se,

usta su im se bijesno miješala. - Pazi, zamalo smo prevrnuli svjetiljku. - Boţe, divna si, Nellie. Glava joj je klonula na njegova prsa, osjećao je kako ga svega proţima opojnost njezine razmršene kose. Bilo je mraĉno. Zmije svjetla s uliĉne svjetiljke zelenkasto su se obavijale oko njih. Njezine oĉi diţu pogled u njegove, zastrašujuće, sveĉano crne. - Ĉuj, Nellie, idemo u susjednu sobu - prošaptao je tihim uzdrhtalim glasom. - Unutra je beba. Odvojiše se, ruke im bijahu hladne, gledali su jedno drugo. - DoĊi pa mi pomozi. Unijet ću kolijevku ovdje ... Pazi da ne probudimo malu ili će ona dreĉati kao divlja. Glas joj bje promuklo napukao. Djetence je spavalo, njezino malo kauĉukasto lice bijaše smireno, a sićušne ruţiĉaste pesnice stisnute na pokrivaĉu. - Djeluje sretna - reĉe on i usiljeno zahihoće. - Šuti! Zar ne moţeš šutjeti? ... Hajde, izuj cipele ... Ovdje je bilo dosta gaţenja muških cipela... Georgv, ja ne bih ovo ĉinila, ali jednostavno ne mogu odoljeti... Pipao je za njom u mraku. - Draga... Nespretno se bacio na nju, dišući ludo i duboko. - Flatfoot, ti nas zezaš ... - Ne, ĉasna rijeĉ, kunem se grobom moje majke, to je istina... 37. juţna širina, a 12. zapadna duţina... Idite tamo pa pogledajte ... Na taj otok iskrcali smo se u ĉamcu dragog oficira kad je potonuo Elliot P. Simkins, tamo je bilo ĉetiri muških i ĉe51trdeset i sedam ţenskih, ukljuĉujući ţene i djecu. Nisam li ja onom momku reporteru ispriĉao sve o tome i to je objavljeno u svim nedjeljnim novinama? - Ĉuj, Flatfoot, kako su te, do vraga, uspjeli odande izvući? - Na nosilima su me odnijeli, dabogda crknuo ako laţem. Neka budem kuĉkin sin ako nisam tonuo, uranjao u more pramcem, kao stari Elliot P. Glave zabaĉene na debelim šijama ispuste salve smijeha, zveknu ĉaše po malome stolu zamrljanom krugovima, bedra su odzvanjala od udaraca, udarahu jedan drugog laktom u rebra. - A kolko je momaka bilo u ĉamcu? - Šest, i gospodin Dorkins, drugi oficir. - Sedam i ĉetiri su jedanaest... Ti majku!... Ĉetiri i tri je-danajstine ţemskih po glavi ... Otok i pol! - Kad polazi slijedeći trajekt? - Radije ispijmo još jednu ĉašicu u to ime ... Hej, Charlie, puni ĉaše! Emile mune Ĉonga u lakat: - IzaĊi van na trenutak. J'ai que'quechose a te dire. ĉongove su oĉi bile vlaţne, malko je posrtao dok je za Emileom išao u vanjski bar: - O le p'tit mysterieux. - Slušaj, moram posjetiti prijateljicu. - Oh, to tebe muĉi, je l da? Uvijek sam govorio da si ti lukav momak, Emile. - Ĉuj, na ovoj ceduljici je moja adresa za sluĉaj da je zaboraviš: 945, Zapadna 22. ulica. Moţeš onamo poći i spavati ako nisi previše naljoskan, i da nisi doveo nikakve prijatelje ni ţenske i tome sliĉno. Ja sam u dobrim odnosima s gazdaricom i ne ţelim to pokvariti... Tu comprends. - A ja sam te htio odvesti na ludi tulum... Faut faire un peu la noće, nom de dieu!... - Ujutro moram na posao. - Ali, u dţepu imam plaću za osam mjeseci... - U svakom sluĉaju, doĊi sutra oko šest sati. Ĉekat ću te. - Tu m'emmerdes tu sais avec tes manieres. - Congo usmjeri mlaz pljuvaĉke prema pljuvaĉnici u uglu bara te se namršten vrati u straţnju prostoriju. - Hej, sjedni, Ĉongo; Barnev će otpjevati The Bastard King of England, Emile uskoĉi u tramvaj i odveze se prema gornjem dijelu grada. SiĊe na Osamnaestoj ulici te se zaputi na zapad, prema Osmoj aveniji. Na drugim vratima od ugla bijaše mala prodavaonica. Nad jednim je prozorom pisalo SLASTIĈARNICA, a iznad drugoga DELIKATESE. A bijelo emajlirana slova na sredini staklenih vrata objavljivala su: Emile Rigaud, prvorazredne poslastice. Emile uĊe. Zvrcne zvono na vratima. Tamnokosa punašna ţena s crnim dlakama iznad kutova usta drijemala je za tezgom. Emile skine šešir. - Bonsoir Madame Rigaud.

U trzaju je digla pogled a onda u dubokom osmijehu pokazala dvije jamice. - Tieng c'est comme ĉa qu'ong oublie ses ami-es - reĉe tut-njavim glasom iz Bordeauxa. - Evo već tjedan dana kako sebi govorim, Monsieur Loustec zaboravlja svoje prijatelje. - Više uopće nemam vremena. - Mnogo posla, mnogo novaca, heing? Kad se smijala, tresla su joj se ramena i velike sise ispod tijesnog plavog steznika. Emile namigne: - Moglo bi biti i gore ... Ali dosta mi je konobarenja... To je tako naporno, a konobara nitko ne poštuje. - Vi ste ambiciozan ĉovjek, Monsieur Loustec. - Que voulez-vous? - Porumenio je i plašljivo rekao. - Zovem se Emile. Mme Rigaud zakoluta oĉima prema stropu: - Tako se zvao moj pokojni muţ. Naviknuta sam na to ime. Teško je uzdahnula. — A kako idu poslovi? - Comme ci, comme ĉa... Šunka je opet poskupila - To radi mesarski trust iz Chicaga... Zatvore trţište svinjetinom da dignu cijene, tako se zaraĊuje novac. Emile zamijeti da ga izbuljene crne oĉi Mme Rigaud ispit-Ijivo mjerkaju. - Prošli put mi se toliko svidjelo vaše pjevanje... Ĉesto sam na to mislio... Glazba razveseljuje ĉovjeka, je l da? Jamice Mme Rigaud istezale su se i istezale dok se smješkala: - Moj jadni muţ nije imao sluha... To me silno ţalostilo. - Ne biste li mi veĉeras mogli nešto otpjevati? - Ako ţelite, Emile ... Ali, nema nikoga da dvori mušterije. - Otrĉat ću unutra kad ĉujemo zvono, ako dopuštate. - Vrlo dobro... Nauĉila sam novu ameriĉku pjesmu ... C'est chic vous savez. Mme Rigaud zakljuĉa blagajnu kljuĉem iz sveţnja što joj je visio na pojasu pa kroz staklena vrata prijeĊe u prostoriju iza trgovine. Emile ju je slijedio, drţeći šešir u ruci. - Dajte mi šešir, Emile.52

53

II

- Oh, nemojte se muĉiti. Straţnja prostorija bijaše mala soba za dnevni boravak, sa ţutim cvjetiĉastim zidnim tapetama, starim zavjesama lososovo ruţiĉaste boje, a pod plinskim lusterom s kojega je visila gomila kristala, nalazio se klavir prepun fotografija. Klavirski stolac za-škripi kad je Mme Rigaud sjela. Preleti prstima po dirkama. Emile paţljivo sjedne na sam rub stolice pokraj klavira stavivši šešir na koljena, a lice ispruţi prema naprijed tako da ga je ona, dok je svirala, mogla vidjeti krajiĉkom oka, kako se isteţe prema njoj. Madame Rigaud zapjeva: Ko ptica u Meci zlatnoj Prekrasna oku je ona I misliš: kako je sretna I nikakvih briga nema. Ali nije kao što izgleda... Zvonce na vratima trgovine glasno zvrcne. - Permettez - uzvikne Emile te istrĉi van. - Pola funte bolonjske kobasice, narezane - reĉe djevojĉica s pletenicama. Emile prijeĊe noţem po dlanu te paţljivo nareţe kobasicu. Na vršcima prstiju vrati se u sobu za dnevni boravak te stavi novac na rub klavira. Madame Rigaud sveudilj je pjevala: Tužno je o proćerdanom misliti životu Znaj da nisu za ženidbu starci Tako je prodana ljepotica Za zlato jednog starca. Ona je ptica u krleci zlatnoj. Bud stajaše na uglu Zapadnog Broadwaya i Franklin Stre-eta jedući kikiriki iz vrećice. Bijaše podne a sav njegov novac je presahnuo. Nad njegovom glavom tutnjaše nadzemna ţeljeznica. Pred oĉima su mu plesale ĉestice prašine u prugama sunĉeva svjetla što su prodirale kroz armirane nosaĉe pruge. Ne znajući kamo da ode po treći je put slovkao imena ulica. Crna sjajna koĉija koju su vukla dva crna blistavosapa konja oštro zakrenu ispred njega za ugao, uz škripu crvenih sjajnih naglo zakoĉenih kotaĉa po kaldrmi. Na sjedištu pokraj vozaĉa bijaše ţuti koţnati kovĉeg. U koĉiji je muškarac u smeĊem tvrdom pustenom šeširu glasno govorio jednoj ţeni koja je oko vrata imala sivu pernatu bou a u šeširu siva ĉapljina pera. Muškarac trgne revolver sve do usta. Konji se propnu te nahrupe usre'd svjetine koja se54

gurala. Policajci su se laktali kroz njih. Izvuku ĉovjeka na ploĉnik, bljuvao je krv, a glava mu je mlitavo visila preko kockasta prsluka. Ţena stajaše pokraj njega, visoka i blijeda, u rukama je uvrtala

pernatu bou, a sivo perje na njezinu šeširu klimalo se u prugastom sunĉevu svjetlu ispod nadzemne ţeljeznice. - Ţena ga je vodila u Evropu.. .Deutschland će isploviti u podne. Zauvijek sam mu rekao zbogom. U podne je imao isploviti na Deutschlandu. Zauvijek mi je rekao zbogom. - Miĉi se s puta! - Policajac opali Buda laktom u ţeludac. Koljena mu zadršću. Probije se do ruba svjetine i uzdrhtao se udalji. Automatski oljušti kikiriki i stavi ga u usta. Bolje da ostatak saĉuva za naveĉer. Zavrti vrh vrećice te je spusti u dţep. Pod lukovitom svjetiljkom koja je prštala ruţiĉastom te ljubiĉastom svjetlošću, oiviĉenom zelenim, muškarac u kockastom odijelu mimoiĊe se s dvije djevojke. Ovalno lice punih usana djevojke koja mu je bila bliţa; njezine oĉi bijahu poput uboda noţem. Uĉinio je nekoliko koraka, a onda se okrenuo te ih slijedio pipkajući svoju novu satensku kravatu. Provjeri je li mu ĉvrsto na svom mjestu dijamantna igla u obliku konjske potkovice. Opet proĊe kraj njih. Njezino je lice bilo okrenuto. Moţda je ona ... Ne, nije mogao znati. Sva sreća što uza se ima pedeset dolara. Sjedne na klupu i pusti ih da ga preteku. Ne bi mu trebalo da pogriješi te da ga uhapse. One ga nisu primijetile. Slijedio ih je stazom te izišao iz Parka. Srce mu je lupalo. Dao bih milijun dolara za... Molim vas, oprostite, nije li ovo gospoĊica Anderson? Djevojke su ţurno koraĉale. Izgubi ih iz vida u svjetini što je prelazila Columbus Circle. Hrlio je Broadwayem od bloka do bloka. Pune usne, oĉi kao ubod noţem. Buljio je u lica ţena desno i lijevo. Kamo li je mogla poći? Brzao je Broadvva-yem. Ellen je sjedila pokraj oca na klupi u parku Battery. Gledala je svoje nove smeĊe cipele s dugmadi. Bljesak sunĉanog svjetla zadrţao bi se na vršcima cipela i na svakom malom okruglom dugmetu kada bi zanjihala noge izvan sjene haljine. - Zamisli kako bi bilo - govorio je Ed Thatcher - da otputujemo u inozemstvo na jednom od ovih linijskih brodova. Zamisli da u sedam dana prijeĊemo veliki Atlantik. - Ali tata, što ljudi cijelo to vrijeme rade na brodu? - Ne znam ... Valjda šeću po palubi i igraju na karte i ĉitaju i rade takve stvari. A osim toga, imaju plesove. - Plesovi na brodu! Mislim da bi se grozno ljuljalo. - Ellen zahihoće. 55- Na velikim modernim linijskim brodovima ljudi plešu. - Tata, zašto ne odemo? - Moţda jednoga dana hoćemo, ako uspijem uštedjeti novac. - Oh, tata, daj poţuri i uštedi mnogo novaca. Mama i tata Alice Vaughan svakog ljeta putuju u White Mountains, ali slijedećeg ljeta idu u inozemstvo. Ed Thatcher pogleda po zaljevu koji se protezao u modrim blistavim površinama u smećkastu maglicu prema Narrovvsu. Kip slobode uzdizao se nesiguran kao mjeseĉar meĊu kovrĉa-vim dimom tegljaĉa i jarbolima škuna te nezgrapnim glomaznim masama brodova koji su prevozili opeku te brodica prţinara. Tu i tamo bi blještavo sunce jarko zasjalo na jedru ili na palubnim prostorima parobroda. Crveni su trajekti neprekidno saobraćali amo-tamo. - Tata, a zašto mi nismo bogati? - Ima mnogo ljudi koji su siromašniji od nas, Ellie ... Ti ne bi nimalo više voljela svoga tatu da je bogat, je li? - Oh, da, voljela bih te, tata. Thatcher se nasmije: - Pa, jednoga dana to se moţe dogoditi... Kako bi ti se svidjela tvrtka: Edward C. Thatcher and Co. struĉni knjigovoĊe? Ellen skoĉi na noge: - Oh, gle onaj veliki ĉamac... Na onom brodu ţeljela bih ploviti. - Ono je Harabic - zakriješti kraj njih cocknev glas. - Oh, uistinu? - zapita Thatcher. - Uistnu, gospodne; najljepši brod koji po moru plovi -ţustro je objašnjavao odrpanac kriještava glasa koji je sjedio na klupi pokraj njih. Kapa slomljena štitnika od lakovane koţe bijaše nabijena na sitno ptiĉje lice iz kojega se širio lagani zapah viskija: - Da, gospodne, Harabic, gospodne. - Izgleda dobar, velik brod. - Je 'n od najvećih brodva koji plove. Ja sam mlogo put na njem plovio, a i na Majesticu i na Teutonicu, gospodne, jedan i drugi dobri brodovi, iako malo Ijuljkavi na moru, moglo bi se reći. Ovih trijest godina radio sam ko podvornik kod linija Hin-man i White Star, a sada pod stare dane, otpustiše me. - Oh, pa... svi mi kadikad imamo zlu sreću. - A neki od nas imedu je cjelo vrjeme, gospodne ... Bio bi ja sretan ĉovjek kad bih se mogo vratit nazad u domovinu. Nije ovo mjesto za starca, nego za mlade i za snaţne.56

Ispruţio je prema zaljevu ruku izobliĉenu od podagre i uperio je prema kipu: - Poglete je, ona gleda naprama Hengleskoj. - Tata, idemo. Ne volim ovoga ĉovjeka - uzdrhtalo šapne Ellen ocu na uho. - U redu, idemo pogledati tuljane... Do viĊenja! - Bi li mi mogli dat za šalicu kafe, gospodne? Na suhu sam. Thatcher stavi deset centi u prljavu kvrgavu ruku. - Ĉuj, tata, mama je rekla da nikada ne dopustim ljudima da sa mnom razgovaraju na ulici, a ako se to zbudne neka zovnem policajca i da trĉim što me noge nose zbog onih groznih otmiĉara. - Nema opasnosti da mene otmu, Ellie. To se odnosi samo na male djevojĉice. - Kad odrastem, hoću li moći tako razgovarati s ljudima na ulici? - Ne, mila, to nipošto. - A da sam djeĉak, bih li mogla? - Mislim da bi. Pred Akvarijem na trenutak zastanu te pogledaju zaljev. Linijski je brod (na svakoj strani pramca po jedan tegljaĉ rigaše bijeli dim) bio usporedo s njima stršeći nad trajektima i luĉkim brodicama. Galebovi su kruţili i kriještali. Sunce je mekušno blistalo na gornjim palubama i na velikom ţutom dimnjaku s crnom kapom. S prednjeg je jarbola niz zastavica obijesno lepršalo prema škriljevasto sivom nebu. - A mnogi ljudi dola/e iz inozemstva na onom brodu, je li, tata? - Gle, moţeš vidjeti... palube se crne od ljudi. Prelazeći Pedesetitreću ulicu iz pravca East Rivera Bud Korpenning odjednom se obrene pored hrpe ugljena na ploĉniku. S druge strane hrpe ugljena je sjedokosa ţena (u bluzi s ĉipkastim volanima i s velikom ruţiĉastom kamejom ustoboĉenom na oblini njezinih bujnih grudiju) promatrala njegovu strnjika-stu bradu i ruĉne zglavke koji su sirovo visili ispod otrcanih rukava njegova kaputa. Onda zaĉu sebe kako kaţe: - Ne bih li vam moţda mogo unijet ovu gomilu ugljena unutra, gospoĊo? - Bud je premještao teţinu s noge na nogu. - Naravno da bi to mogo uĉiniti - reĉe ţena napuklim glasom. - Onaj vraţji ugljenar ostavio ga je jutros i rekao da će se vratiti da ga unese. Pretpostavljam da je pijan, kao svi ostali. Ne znam da li da vam vjerujem pa da vas pustim u kuću. - Ja sam sa Sjevera, gospoĊo - promuca Bud. 57- Odakle? - Iz Cooperstovvna. - Hm... Ja sam iz Buffala. Ovo je na svaki naĉin grad za svakog tko je došao iz nekog drugog mjesta... Pa, vjerojatno si provalnikov suuĉesnik, ali što se tu da, moram prebaciti ugljen u kuću... UĊi, ĉovjeĉe moj, dat ću ti lopatu i košaru pa ako ti ništa ne padne u hodniku ili na kuhinjski pod, jer je ĉistaĉica upravo otišla... naravno, ugljen je morao stići upravo onda kada je pod ĉist... Dat ću ti dolar. Kad je unio prvu košaru, ona je straţarila u kuhinji. Prazni ţeludac kruljio mu je od gladi, vrtilo mu se u glavi i teturao je ali je bio sretan što radi umjesto da beskonaĉno vuĉe noge po ploĉnicima, preko ulica, skaĉući ustranu pred pivarskim kolima, koĉijama i tramvajima. - Kako to da nemaš stalan posao, ĉovjeĉe moj? - zapitala je kad se bez daha vratio s praznom košarom. - Ja mislim da je to jerbo se još nisam naviko na gradske obiĉaje. RoĊen sam i odrastao na farmi. - A zbog ĉega si poţelio doći u ovaj uţasni grad? - Nisam više mogao izdrţati na farmi. - Uţasno je to što će postati od ove zemlje ako svi zgodni snaţni mladići napuste farme pa doĊu u gradove. - Mislio sam da ću naći posao luĉkog radnika, gospoĊo, ali na molovima otpuštaju ljude. Moţda bi mogo poć na more ko mornar, ali nitko neće ţutokljunca... Već dva dana nisam ništa jeo. - Što je to uţasno... Ĉuj, jadnice, nisi li mogao poći u kakvo prihvatilište ili sliĉno? Kada je Bud unio posljednju košaru, na kutu kuhinjskoga stola našao je tanjur hladnoga gulaša, pola hljeba ustajala kruha i ĉašu mlijeka koje bijaše malo kiselkasto. Jeo je brzo, jedva ţva-ĉući, a posljednji komadić ustajala kruha stavi u dţep. - Dakle, je li ti prijao ovaj mali obrok? - Hvala vam, gospoĊo. - Kimnuo je punih usta. - Pa, sada moţeš poći i hvala ti lijepa. U ruku mu stavi ĉetvrt dolara. Bud ţmirne na ĉetvrt dolara u svom dlanu. - Ali, gospoĊo, rekli ste da ćete mi dati dolar. - Nikad nisam rekla nešto takvo. Kakva zamisao... Zvat ću muţa ako odmah ne otiĊeš. Zapravo bih najradije obavijestila policiju s obzirom da... Bud bez rijeĉi stavi ĉetvrt dolara u dţep te strugne van.

- Kakva nezahvalnost! - ĉuo je ţenu kako kune dok je zatvarao vrata za sobom.58

Grĉ mu je vezivao ĉvorove u ţelucu. Ponovno skrene istoĉno i šetao je duţ dugih blokova prema rijeci, pritisnuvši pesnice ĉvrsto ispod rebara. Svakog je trenutka oĉekivao da će povraćati. Ako to izgubim, neće mi biti dobro. Kada je došao na kraj ulice, leţe na sivu gomilu smeća pokraj mola. Iz pivovare što je iza njega zujala dopirao je kašast i sladak zadah hmeljevih plodova. Svjetlo zalazećeg sunca plamtjelo je u prozorima tvornica na obali Long Islanda, blještalo na okancima tegljaĉa, leţalo u otkosima kovrĉavog ţutila i naranĉastila nad brzom smeĊezelenom vodom, sijalo na oblim jedrima škune koja je polako plovila protiv struje prema Hell Gate. Bol u njemu popusti. Nešto usplam-tjelo i zaţareno kao zalazak sunca prodirale je kroz njegovo tijelo. Sjedne. Bogu hvala, neću ovo izgubiti. U zoru je na palubi vlaţno i prohladno. Brodska je ograda mokra kada na nju staviš ruku. SmeĊa luĉka voda zaudara po umivaonicima, lagano zapljuskuje bokove parobroda. Mornari diţu poklopce s teretnog prostora. Ĉuje se škripa lanaca i štro-pot male dizalice: tamo visok muškarac u plavom radniĉkom kombinezonu stoji za polugom usred oblaka pare što ti se poput vlaţnog ruĉnika obavija oko lica. - Mamice, je li zbilja Ĉetvrti srpnja? Majĉina ruka ĉvrsto je zgrabila njegovu odvlaĉeći ga hodnikom u kojem se nalaze kabine u blagovaonicu. Podvornici gomilaju prtljag u podnoţju stepenica. - Mamice, je li zbilja Ĉetvrti srpnja? - Da, dragi, na ţalost je ... Grozno je stići na praznik. Ipak mislim da će nas svi doći saĉekati. Odjevena je u plavi serţ, ima dugu lepršavu smeĊu koprenu, a oko vrata malu smeĊu ţivotinju crvenih oĉiju i zubi koji su pravi zubi. Iz nje dopire miris kuglica protiv moljaca, raspakiranih kovĉega i ormara krcatih otpadaka svilenog papira. U blagovaonici je vruće, strojevi blago jecaju iza nepropusne pregrade. On naginje glavu iznad šalice vrućeg mlijeka koje je tek obojeno kavom. Tri udarca zvona. Glava mu se trţe uvis. Tanjuri zvekeću a kava se prolijeva od podrhtavanja broda. Zatim potmuo udarac i škripa lanaca za sidrenje i postepeno muk. Majĉica ustaje te gleda kroz okrugli prozorĉić. - Pa, ipak će biti lijep dan. Mislim da će se sunce probiti kroz maglu ... Zamisli, dragi; konaĉno kod kuće. Ovdje si se rodio, mili. - A danas je ĉetvrti srpnja. 59- Zla sreća... Ćuj, Jimmy, moraš mi obećati da ćeš biti na palubi i da ćeš biti vrlo oprezan. Majka mora završiti pakiranje. Obećaj mi da nećeš stvarati nered. - Obećajem. Noţnim prstima zapne na bakrenom pragu pušionice te se ispruţi po palubi, ustaje trljajući golo koljeno upravo na vrijeme da vidi kako se sunce probija kroz ĉokoladne oblake pa kako zapljuskuje crvenom strujom blistavila preko vode boje staklarskog kita. Billy pjegavih ušiju kojemu su roditelji za Roosevelta namjesto za Parkera, kao mama, maše ljudima na ţuto bijelom tegljaĉu svilenom zastavicom veliĉine rupĉića. - Jesi l vidio izlazak sunca? - pita on kao da je sunce njegovo. - Jasna stvar da sam ga vidio kroz svoj okrugli prozorĉić -reĉe Jimmv udaljujući se nakon što je ĉeznutljivo pogledao svilenu zastavu. Kopno je tik uz drugi bok; posve su blizu zelena obala sa stablima i široke bijele kuće sivih krovova. - Dakle, mladiću, kako se osjećaš što si kod kuće? - pita dţentlemen obješenih brkova odjeven u odijelo od tvida. - Je li tamo Nevv York? - Jimmy pokazuje prstom preko mirne vode što se širi pod sunĉevim svjetlom. - Toĉno tako, mladiću, iza onog nasipa od magle leţi Manhattan. - Molim vas, gospodine, a što je to? - To je New York ... Znaš, New York je na otoku Manhattan. - Zar je zbilja na otoku? - Pa, što misliš o djeĉaku koji ne zna da se njegov rodni grad nalazi na otoku? Zlatni zubi d?entlemena u tvidu blješte dok se on smije širom rastvorenih usta. Jimmy šeće po palubi, udara petom o petu, u njemu se sve pjenuša: Nevv York se nalazi na otoku. - Izgledaš baš sretan što stiţeš kući, djeĉaĉe - kaţe juţnjaĉka dama. - Oh, i jesam, mogao bih pasti i poljubiti zemlju. - Pa, to je lijep rodoljuban osjećaj... Veseli me što to ĉujem od tebe. U Jimmvju sve kipi. Poljubiti zemlju, poljubiti zemlju, odjekuje mu u glavi poput zviţdanja zviţdaljke. ObiĊe palubu. - Ono sa ţutom zastavom je karantenski brod - govori zdepast ĉovjek s prstenjem na prstima, on je Ţidov, ĉovjeku u tvidu. - Ha, opet smo krenuli... Brzi su, je I da? - Stići ćemo na doruĉak, na ameriĉki doruĉak, na dobar domaći doruĉak. Majĉica dolazi palubom, leprša njezina smeĊa koprena.

- Evo ti kaput, Jimmy, moraš ga nositi. - Majĉice, smijem li izvaditi onu zastavu? - Kakvu zastavu? - Svilenu ameriĉku zastavu. - Ne, mili, sve je spakirano. - Molim te, toliko bih ţelio imati tu zastavu zato što je ĉetvrti srpnja i sve ostalo. - Nemoj cmizdriti, Jimmy. Kad majka kaţe »ne«, onda i misli »ne«. Ţalac suza; on guta knedlu pa uzdiţe pogled u njezine oĉi. - Jimmy, spakirana je u zamotak pokrivaĉa uĉvršćen remenjem a mama se toliko umorila od gnjavaţe s tim prokletim torbama. - Ali Billy Jones ima zastavu. - Pogledaj, mili, propustit ćeš mnoge stvari... Ono je kip slobode. Visoka zelena ţena u jutarnjoj haljini stoji na otoku uzdiţući ruku. - Što joj je ono u ruci? - Zublja, dragi... Sloboda obasjava svijet... A eno nasuprot je Governors Island. Tamo gdje su stabla... I gle, ono je Brooklyn Bridge ... Divan pogled. A pogledaj ona pusta pristaništa ... Ono je Battery... i jarboli i brodovi... a tamo je toranj Trinity Church i Pulitzer Building. Mukanje parobrodskih pištaljki, crveni trajekti što gegavo poput pataka bućkaju bijelu vodu, ĉitav vlak vagona na deregliji koju gura tegljaĉ što pokraj nje prašti, ispuštajući pamuĉne oblaĉke pare, sve jednake po veliĉini. Jimmvjeve su ruke hladne a u njemu sve prašti i prašti. - Dragi, ne smiješ se previše uzbuditi. Idemo dolje da vidimo je li majka nešto ostavila u kabini. Traka vode prekrila trijeskama, kutijama trgovina mješovitom robom, korama od naranaĉa, listovima kupusa - sve se više suzuje i suzuje meĊu brodom i pristaništem. Limena glazba blista na suncu, bijele kape, znojava crvena lica, sviraju Yankee Doodle. - To je za ambasadora, znaš, onog visokog ĉovjeka koji nikad nije izlazio iz svoje kabine. Silazak niz kosi drveni mostić, pazi da se ne oklizneš. Yan-kee Doodle went to town... Sjajna crna lica, bijele emajlirane oĉi, bijeli emajlirani zubi. - Jes, gosp'Ċo, jes gosp'Ċo... Stuck a feather in his hat, an called it macaroni... »Imamo slobodan prolaz kroz carinu.«60

61Plavi carinik pokazuje ćelavu glavu dok se duboko klanja... Tamti bumbum BUM BUM BUM ... cakes and sugar candy... - Evo tetke Emily i sviju... Draga, kako je lijepo od tebe što si došla. - Draga moja, ĉekam ovdje od šest sati! - Boţe, što je narastao. Lagane haljine, bljesak broševa, lica gurnuta u Jimmvjevo, miris ruţa i tetkove cigare. - Gle, pa on je pravi mali ĉovjek. DoĊite ovamo, gospodine, da vas pogledam. - Onda zbogom, gospoĊo Herf. Ako vas ikada put dovede u naš kraj... Jimmy, nisam vidjela da si poljubio zemlju, mladiću. - Oh, neodoljiv je, tako je staromodan... tako staromodno dijete. Koĉija zaudara na plijesan, uz tandrkanje i ljuljanje napreduje širokom avenijom kovitlavom od prašine, kroz ulice od opeka kiselkasta vonja, pune prljave dreĉave djece, a cijelo vrijeme na krovu škripe i muklo bubaju kovĉezi. - Majĉice draga, misliš da neće probiti krov, je l da? - Ne, dragi - ona se smije nagnuvši glavu na jednu stranu. Obrazi su joj rumeni a oĉi joj se iskre pod smeĊom koprenom. - Oh, majĉice. - Ustaje i ljubi je u bradu. - Koliko mnogo ljudi, majĉice. - To je zbog Ĉetvrtog srpnja. - Što radi onaj .ĉovjek? - Bojim se da se napio. Na malom postolju presvuĉenom zastavama drţi govor muškarac sijedih zalizaka s malim crvenim podvezicama na rukavima košulje. - Ono je govornik Ĉetvrtog srpnja ... Ĉita Deklaraciju o nezavisnosti. - Zašto? - Zato što je danas Ĉetvrti srpnja. Bong!... prsne ţabica. - Onaj zloĉesti djeĉak mogao je preplašiti konja... Ĉetvrti srpnja, dragi, jest dan kada je potpisana Deklaracija o nezavisnosti, 1776. godine za vrijeme Revolucijskog rata. Moj pradjed Harland poginuo je u tom ratu. Nad njima protutnji smiješan mali vlak sa zelenom lokomotivom. - Ono je nadzemna ţeljeznica... A pogledaj, ovo je Dvadeset treća ulica... i Flatiron Building.

Koĉija oštro zakrene na trg blještav od sunĉeva svjetla što zaudara po asfaltu i po svjetini, te se zaustavlja pred visokim 62 vratima gdje prema njima jure obojeni muškarci s bakrenim dugmadi. - I evo nas u hotelu Pete avenije. Sladoled kod tetka Jeffa, hladan sladak breskvin okus debelo uz nepce. Smiješno, i kad se ĉovjek iskrca iz broda, još osjeća njihanje. Plavo grumenje sumraka rastapa se u uglastim ulicama gornjega grada. Rakete blistavo brzaju u plavi sumrak, padaju obojene lopte, bengalska vatra, tetak Jeff na stablo pred vratima stambene zgrade prikapĉa praskalice u obliku kotaĉa te ih pali cigarom. Rimske svjetiljke moraš drţati. »Pripazi da okreneš lice, mali.« Vruć mukao udarac i pištanje u rukama, šikću jajolike lopte, crvene, ţute, zelene, zadah baruta i oprţenoga papira. Niz šištavu blistavu ulicu zvrca zvono, zvrca bliţe, zvrca brţe. Vrcaju iskre pod kopitima konja koji se riću, protutnji vatrogasna štrcaljka i zakrene za ugao, crvena i zadimljena i bakrena »Vjerojatno na Broadwayu.« Za njim ljestve s kukom i konji šefa vatrogasaca što visoko gaze. Onda sirena kola prve pomoći. »Netko je nastradao.« Sanduk je prazan, zrnca prašine i piljevina zavlaĉe ti se pod nokte kad ga pipkaš, prazan je, ne, u njemu su još neke male drvene vatrogasne štrcaljke na kotaĉima. Prave pravcate vatrogasne štrcaljke. - Moramo ove ispaliti, tetak Jeff. Oh, ove su najbolje od svega, tetak Jeff. U njima su ţabice pa šuštavo brzo odlijeću preko glatkog asfalta ulice, tjeraju ih iskriĉavi pernati plameni repovi, a za njima ostaje dim kao iza pravih vatrogasnih štrcaljki. Umotan u krevet u visokoj neprijaznoj sobi, vrelih oĉiju i bolnih nogu. - Razvojne smetnje, dragi - rekla je majĉica kad ga je umotala nagnuvši se nad njega u blistavoj svilenoj haljini opuštenih širokih rukava. - Majĉice, kakva je to crna krpica na tvom licu? - To je zato - nasmijala se a ogrlica joj lagano zazvekeće -da majka bude ljepša. Leţao je tako opkoljen visokim ormarima i komodama što su se gurkali laktom. Izvana dopiraše topot kotaĉa i vriska, a tu i tamo u daljini glazbeni orkestar. Noge su ga boljele kao da će otpasti, a kada je sklopio oĉi, jurio je kroz blještavo crnilo na crvenoj vatrogasnoj štrcaljki koja je bljuvala vatru i iskre i obojene lopte iz svoga šištavog repa. Srpanjsko sunce isticalo je rupe u trošnim rebrenicama kancelarijskih prozora. Gus NcNiel sjedio je u naslonjaĉu »mor63ris« odloţivši štake izmeĊu koljena. Lice mu bijaše bijelo i pod-buhlo od mjeseci provedenih u bolnici. Nellie se u slamnatom šeširu s crvenim makovima Ijuljuškala naprijed-nazad u okretnom stolcu za stolom. - Radije doĊi ovamo pa sjedni kraj mene, Nellie. Onom odvjetniku moţda se neće svidjeti ako te naĊe za svojim stolom. Namrštila je nos i ustala. - Gus, tvrdim da si se smrtno preplašio. - I ti bi se preplašila da si doţivjela ono što sam ja prošao: ţeljezniĉki lijeĉnik gurao me i gledao me kao da sam zatvorska ptica, a onaj ţidovski lijeĉnik kojega je našao odvjetnik govorio je sa mnom kao da sam potpuno nes-po-soban za rad. Borati, posve sam uništen. Ipak, mislim da je lagao. - Gus, uĉini kako ti kaţem. Zaĉepi usta i pusti druge ljude da govore. - Jasna stvar, neću ni pisnuti. Nellie je stajala iza njegova naslonjaĉa i poĉela mu zaglaĊi-vati kovrĉastu kosu s ĉela. - Bit će divno da ponovno doĊem kući, Nellie, tvom kuhanju i svem ostalom. Obavije joj mišku oko struka te je privuĉe k sebi. - Promisli malo, moţda više neću ni morati kuhati. - Mislim da mi se to neće tolko sviĊat... Borati, ako ne dobijemo taj novac, ne znam kako ćemo s izvuć. - Oh, pomoći će nam tata, kao što uvijek pomaţe. - U Boga se uzdam da neću cijeloga ţivota biti bolestan. UĊe George Baldvvin zalupivši staklenim vratima iza sebe. Zastane s rukama u dţepovima promatrajući na tren muţa i ţenu. Onda reĉe uz miran osmijeh: - Dakle, riješena stvar, narode. Ĉim potpišete da se odriĉete prava na bilo koji daljnji zahtjev, ţeljezniĉki odvjetnik uruĉit će mi ĉek na dvanaest tisuća i pet stotina. Na to smo se naposljetku nagodili. - Dvanaest tisuća zelembaća - dahne Gus. - Dvanaest tisuća i pet stotina. Ĉuj, ĉekaj ĉasak... Pridrţi mi štake pa da izaĊem van da me opet pregaze... O, kad to ispriĉam McGillv-cuddvju. Stari vrag bacit će se ovog ĉasa pod teretni vlak... Dakle, gospodine Baldvvin, gospodine - Gus se osovi na noge. -... Vi ste velik ĉovjek... Zar ne, Nellie? - Naravno da je.

Baldvvin je nastojao da je ne gleda u oĉi. Podilazili su ga trzaji jezovitog uzrujanja, tako da su mu noge bile slabe i uz-drhtale.64

- Reći ću vam što ćemo uĉiniti - izjavi Gus. - Kako bi bilo da se svi odvezemo koĉijom u krĉmu staroga McGillycuddyja pa da u odvojenom baru navlaţimo grlo ... Ja ĉastim. Potrebna mi je dobra kapljica da se razvedrim. Idemo, Nellie. - Rado bih pošao - reĉe Baldwin. - Na ţalost ne mogu. Ovih sam dana veoma zaposlen. Prije odlaska mi samo potpišite pa ću vam sutra predati ĉek... Potpišite ovdje ... i ovdje. McNiel teško dokoraĉa do stola te se nagne nad spise. Baldvvin osjeti da mu Nellie pokušava dati znak. Drţao je spuštene oĉi. Kada su otišli, zapazi na kutu stola njezinu torbu, malu koţnatu torbu s urezanom potoĉnicom na poleĊini. Zaĉu lagano kucanje na staklenim vratima. Otvori. - Zašto me nisi htio gledati? - zapita ga tiho, zadahtala. - Kako sam mogao kad je on bio unutra? - Pruţio joj je torbu. Obgrlila ga je oko vrata i ĉvrsto ga poljubila u usta. - Što ćemo uĉiniti? Da doĊem danas popodne? Gus će se toliko nalokati alkohola da će se opet razboljeti, sada kad je izišao iz bolnice. - Ne, ne mogu, Nellie... Posao... posao... Zaposlen sam svaki trenutak. - Oh, jesi, jesi... U redu, neka bude kako ţeliš. I ona zalupi vratima. Baldvvin je sjedio za stolom i grizao zglobove prstiju, a da nije ni vidio gomilu papira u koju je buljio. - Moram raskinuti - glasno reĉe i ustane. Koraĉao je tamo--amo po tijesnoj kancelariji promatrajući police pune pravnih knjiga i kalendar s Gibsonovom djevojkom iznad telefona i prašnjavi ĉetverokut sunĉeve svjetlosti pokraj prozora. Pogleda na sat. Vrijeme je ruĉku. PreĊe dlanom preko ĉela i ode do telefona. - Rector 1237... Je li tamo gospodin Sandbourne? ... Ĉuj, Phil, da svratim po tebe pa da odemo na ruĉak? Ţeliš li da sada izaĊemo?... Naravno... Ĉuj, Phil, zakljuĉio sam posao. Mljekaru sam isposlovao odštetu. Zadovoljan sam kao prasac. Pozvat ću te u to ime na dobar ruĉak... Do viĊenja... Smiješeći se ode od telefona, skine šešir s vješalice, briţno ga namjesti na glavu ispred malog ogledala iznad police za šešire te se sjuri niza stepenice. Na posljednjem stepeništu sretne gospodina Emervja od tvrtke Emery and Emery, koja je imala kancelariju u prizemlju. - Onda, gospodine Baldvvin, kako poslovi? - Gospodin Emery od »Emervja and Emervja« bijaše muškarac spljoštena lica sijede kose i obrva i s ispupĉenom vilicom u obliku klina.5 - Manhattan Transfer

65- Priliĉno dobro, gospodine, priliĉno dobro. - Kaţu da stojite jako dobro... Nešto u vezi s Nevv York Central Railroad. - Oh, Simsburv i ja sklopili smo vansudsku nagodbu. - Hm - izusti gospodin Emery od »Emervja and Emervja«. Kad su se na ulici spremali rastati, odjednom će gospodin Emery: - Biste li jedan put došli veĉerati sa mnom i s mojom ţenom? - Pa... ovaj... bit će mi jako drago. - Ţelim malo ĉuti neke mlade kolege, razumijete ... Dakle, poslat ćemo vam poziv... Jedne veĉeri drugog tjedna. Tako ćemo imati prilike da proĉavrljamo. Baldvvin prodrma ruku nabreklih plavih ţila u blistavo uš-krobljenoj manţeti te produlji po Maiden Lane probijajući se okretnim korakom kroz podnevnu svjetinu. Na Pearl Streetu us-pne se uza strmo crno stepenište koje je mirisalo po prţenoj kavi pa pokuca na vrata od mutnog stakla. - Naprijed! - poviĉe duboki glas. Ususret mu poĊe visok i vitak crnomanjasti muškarac u rukavima košulje. - Zdravo, George, mislio sam da nećeš ni doći. Gladan sam kao vuk. - Phil, ppĉastit ću te najboljim ruĉkom što si ga ikada u ţivotu pojeo. - Pa, jedva ĉekam da budem poĉašćen. Phil Sandbourne nadjene kaput, na kutu crtaćeg stola istrese pepeo iz lule te vikne u tamni unutrašnji ured: - Idem na ruĉak, gospodine Speckeru. - U redu, samo idite - odvrati drhturavo meketanje iz unutrašnje kancelarije. - Kako stari? - zapita Baldvvin kada su izašli. - Stari Specker? Svaki ĉas umire... ali takav je već godinama, siromah stari. Ĉasne mi rijeĉi, George, osjećao bih se silno gadno ako bi se išta dogodilo jadnome starom Speckeru ... On je jedini pošten ĉovjek u cijelom gradu Nevv Vorku, a ima i mudru glavu na ramenima. - Nikad se time nije mnogo okoristio - reĉe Baldvvin. - Moţe se još okoristiti... Moţe se još ... Ĉovjeĉe, morao bi vidjeti njegove planove za zgrade sve u ĉeliku. Došao je na zamisao da će neboder budućnosti biti graĊen od ĉelika i od stakla. U zadnje

vrijeme ĉinimo pokuse sa staklenim crijepom... Krista ti Boga, pao bi na leĊa da vidiš neke njegove nacrte ... Ponavlja sjajnu izreku o nekom rimskom caru koji je Rim našao od opeka, a ostavio ga u mramoru. Dakle, on tvrdi da je našao Nevv York od opeka a da će ga ostaviti od ĉelika... od ĉelika i od stakla. Morat ću ti pokazati njegov projekt za rekonstrukciju grada. To je kao u bajci. Sjednu na jastuke klupe u uglu restorana koji je mirisao po odrescima i roštilju. Sandbourne ispruţi noge ispod stola. - Uh, kakva raskoš! - izusti on. - Phil, naruĉimo koktel - javi se Baldvvin iza jelovnika. -Kaţem ti, Phile, najteţe je prvih pet godina. - Ne moraš brinuti za sebe, George, ti si od onih koji se probijaju... A ja sam od onih koji zaglibe. - Ne znam zašto. Uvijek se moţeš zaposliti kao crtaĉ. - Lijepa mi je to budućnost, moram priznati, da provedem cijeli ţivot s uglom crtaćeg stola zarivenim u trbuh. Krista ti Boga tvoga! - Pa, Specker i Sandbourne mogu postati glasovita tvrtka. - Dotad će ljudi šetati u letećim strojevima a ti i ja ćemo poĉivati s noţnim prstima meĊu tratinĉicama. - Na svaki naĉin, ţivio! - Svako dobro ti ţelim, George. Iskape martini i okome se na ostrige. - Je li istina da se ostrige u ţelucu pretvore u koţu ako uz njih piješ alkohol? - Pojma nemam... Ĉuj, uzgred da te pitam, Phile, kako ti ide s onom malom stenografkinjom koju izvodiš? - Ĉovjeĉe, kolko sam spiskao na jelo i piće i kazališta za tu curicu ... Potpuno me operušala ... Ĉasna rijeĉ! Ti si pametan ĉovjek, George, što se kloniš ţena. - Moţda - polako će Baldvvin te pljune u pesnicu košticu od masline. Prvo što su zaĉuli bijaše drhtav zviţduk iz kolica na rubu ploĉnika nasuprot ulazu u trajekt. Djeĉarac se izdvoji od skupine doseljenika što su se motali po trajektnoj zgradi te otrĉi prema kolicima. - Ĉasna rijeĉ, kao parni stroj, a pun je kikirikija - uzvikne kad je dojurio natrag. - Padraiĉe, ostani ovdje. - A ovo je stanica nadzemne ţeljeznice, South Ferrv - nastavi Tim Halloran koji ih je došao doĉekati. A tamo gore su Batterv Park i Bovvling Green i Wall Street i financijerska ĉetvrt... Padraiĉe, doĊi, striko Timothv će te povesti nadzemnom ţeljeznicom Devete avenije. Na pristaništu trajekta ostale su samo tri osobe, starica s plavim rupcem na glavi i mlada ţena sa šalom magenta crvene boje: stajahu svaka s jedne strane velike škrinje vezane kono66 67pom, okovane mjedenim ĉavlima; i neki starac sa zelenkastim zaostacima brade, a lica naborana i iskrivljena poput korijena sasušena hrasta. Starica je cmizdrila vlaţnih oĉiju: »Dove andia-mo Madonna mia, Madonna mia?« Mlada je ţena rastvarala pismo ţmirkajući na kitnjast rukopis. Odjednom priĊe starcu, »Non posso leggere«, pruţajući mu pismo. Kršio je ruke, vrtio glavom naprijed-nazad, ponavljajući neprestance nešto što nije mogla razumjeti. Slegnula je ramenima i osmjehnula se te se vratila škrinji. Sicilijanac kratkih zalizaka razgovaraše sa staricom. Pograbi škrinju za konop te je odvuĉe do lake koĉije u koju bijaše upregnut bijeli konj, a koja je stajala s druge strane ulice. Obje ţene su slijedile škrinju. Sicilijanac pruţi ruku mladoj ţeni. Starica se, sveudilj gunĊajući i cmizdreći, mukotrpno uspne straga u kola. Kada se Sicilijanac nagnuo da proĉita pismo, gurnuo je ramenom mladu ţenu. Ona se ukruti. - U redu - reĉe on. Zatim se, stresavši uzde konju na leĊa, okrene unazad prema starici i vikne: - Cinque le due ... U redu.68

IV. TRAĈNICERampatabamp rampatabamp se prorijede i jenjavahu; duţ cijelog vlaka udarahu odbojnici. Muškarac se skine sa šipaka. Od ukoĉenosti se nije mogao micati. Bilo je mraĉno kao u rogu. Vrlo polagano ispuza, diţe se na koljena pa na noge dok se zasoptao nije naslonio na teretni vagon. Tijelo kao da nije bilo njegovo; mišice mu bijahu smrskano drvo, a kosti iskrivljene šipke. Svjetiljka mu je prţila oĉi. - Gubite se odavde, brzo. Detektivi kompanije švrljaju po kolodvorima. - Ĉuj, momĉe, je l ovo Nevv York? - A što bi drugo bilo? Samo slijedi moju svjetiljku; moţeš izići duţ obale. . Jedva je posrtao kroz duge blještave Ve crte i isprekriţane linije traĉnica, oklizne se i stropošta preko gomile signalnih štapova. Naposljetku je sjedio na rubu pristaništa zarinuvši glavu meĊu ruke. Voda je blago zapljuskivala stupove, poput lizanja psa. Izvadi novine iz dţepa te odvije komadinu kruha i krišku hrskaviĉava mesa. Pojede ih usuho, dugo ţvaĉući i ţvaĉući prije nego što mu se u ustima skupilo imalo vlaţnosti. Onda se nesigurno diţe na noge, strese mrvice s koljena i ogleda se unaokolo. Prema jugu iza traĉnica mrko nebo kupalo se u naranĉastom blještavilu. - Veseli bijeli put - reĉe on naglas graktavim glasom. - Veseli bijeli put.

Kroz prozor isprugan kišom promatraše Jimmy Herf kišobrane kako se zibaju gore-dolje u polaganom uskovitlanom saobraćaju što je tekao Broadwayem. Kucanje na vratima. »Naprijed!« reĉe Jimmy i okrene se ponovo prema prozoru kad vidje da konobar nije Pat. Konobar upali svjetlo. Jimmy spazi njegov odraz u prozorskom oknu, mršav ĉovjek nakostriješene kose koji u jednoj ruci uzdiţe posluţavnikjs veĉerom na kojemu su 69srebrni poklopci za jelo poredani poput kupola. Teško dišući konobar je napredovao u sobu vukući za sobom slobodnom rukom rasklopivo postolje. Naglo rastvori postolje, odloţi na nj posluţavnik te stavi stolnjak na okrugli stol. Od njega je dopirao masnjikav zadah smoĉnice. Jimmy priĉeka dok on otiĊe i tek tad se okrene. Onda prošeta oko stola podigavši srebrne poklopce; juha sa sitnim zelenjem, peĉena janjetina, pire krumpir, pirjana repa, špinat ali nikakav desert. - Majĉice! - Da, mili - zastenje slabi glas kroz preklopna vrata. - Veĉera je gotova, draga mama. - Poĉni sam, dragi djeĉaĉe, evo mene odmah ... - Ali, ne ţelim poĉeti bez tebe, mama. Prošeće oko stola poravnavajući noţeve i vilice. Stavi ubrus preko ruke. Glavni konobar u »Delmoniku« ureĊivao je stol za Graustarka i slijepog kralja Ĉeške i za princa Henrvja moreplovca i... - Majko, što bi ţeljela biti, škotska kraljica Marija ili lady Jane Grey? - Objema su im odsjekli glavu, dušo... Ne ţelim da mi odsijeku glavu. Majka je na sebi imala kućnu haljinu boje lososa. Kad je otvorila preklopna vrata, iz spavaće sobe prodre oslabjeli miris kolonjske vode i lijekova, dovukla ga je u svojim dugim rukavima obrubljenim ĉipkom. Na lice je stavila malo previše pudera, ali njezina kosa, njezina divna smeĊa kosa, bijaše prekrasno zaĉešljana. Sjednu jedno drugome suĉelice; stavila je pred njega tanjur juhe podigavši ga svojim dugim rukama na kojima su se isticale plave ţile. Pojeo je juhu koja je bila vodnjikava i nedovoljno vruća. - Oh, zaboravila sam croutons, dušo. - Majĉice ... majko, zašto ne jedeš juhu? - Veĉeras mi baš ne prija. Nisam se mogla sjetiti što da naruĉim za veĉeru, toliko me boljela glava. Nije vaţno. - Bi li više ţeljela biti Kleopatra? Imala je izvrstan tek i pojela bi sve što bi pred nju stavili kao dobra mala djevojĉica. - Ĉak i biserje ... Stavljala je biser u ĉašu octa pa ispila ... Glas joj je zadrhtao. Ispruţi ruku preko stola prema njemu; on joj muţevno potapša ruku te se nasmiješi. - Samo ti i ja, Jimmy, momĉe... Dušo, uvijek ćeš voljeti majku, je li? - Što je, draga majĉice? - Oh, ništa; veĉeras se neobiĉno osjećam... Oh, toliko sam umorna od toga što mi zapravo nikada nije dobro.70

- Ali poslije tvoje operacije ... - Oh, da, poslije moje operacije... Dragi, na prozorskoj dasci u kupaonici nalazi se paketić svjeţeg maslaca ... Stavit ću ga na ovu repu ako mi ga doneseš... Na ţalost, morat ću se opet potuţiti na hranu. Ova janjetina nije kao što bi trebala biti; nadam se da nećemo pokvariti ţeludac. Jimmy kroz preklopna vrata i majĉinu sobu odjuri u mali hodnik koji je zaudarao po kuglicama protiv moljaca i svilenim komadima odjeće razbacanim po stolici; crvena gumena cijev tuša mlatne ga po licu kad je otvorio vrata kupaonice; od zapa-ha lijekova rebra mu se kukavno stisnu. Podigne uvis prozor na kraju kade. Daska bijaše hrapava, a perjaste mrlje ĉaĊe prekrivale su tanjur koji je pokrivao maslac. Na trenutak stajaše buljeći niz zraĉnik, dišući kroz usta kako ne bi udisao ugljeni plin što se uspinjao iz peći. Ispod njega se djevojka s bijelom kapicom nagnula kroz prozor te razgovarala s jednim loţaĉem koji stajaše uzdignuta pogleda prema njoj, prekriţivši preko grudiju nage prljave ruke. Jimmy naćuli uši da ĉuje što govore; biti prljav i cijeli dan nabacivati ugljen i imati mast u kosi pa sve do pazuha. - Jimmee! - Evo me, majko. Pocrvenjevši gurne prozor prema dolje i vrati se u sobu za dnevni boravak, polako tako da mu crvenilo stigne izblijedjeli s lica. - Opet sanjaš, Jimmy. Moj mali sanjar. Odloţi maslac pokraj majĉina tanjura i sjedne. - Poţuri i pojedi janjetinu dok je vruća. Zašto ne pokušaš staviti na nju malo francuske gorĉice? Poboljšat ćeš joj okus. Gorĉica ga je pekla za jezik i tjerala mu suze na oĉi.

- Je li preţestoka? - zapita majka smijući se. - Moraš nauĉiti voljeti ţestoke stvari... On je uvijek volio ţestoke stvari. - Tko, majko? - Netko koga sam veoma voljela. Ušutjeli su. Ĉuo je sama sebe kako ţvaĉe. Isprekidano se uvuĉe kroz zatvorene prozore štropot truckanja koĉija i tramvaja. Cijevi radijatora udarale su i šištale. A dolje niz zraĉnik loţaĉ umašten do pazuha bljuvao je iz svojih glomaznih usta rijeĉi namijenjene djevojci u uštirkanoj kapici - proste rijeĉi. Gorĉica ima boju kao... - Dala bih jedan cent da saznam na što misliš. - Nisam mislio ni na što. - Ne smijemo ništa tajiti jedno od drugoga, dragi. Zapamti, ti si jedina utjeha koju tvoja majka ima na svijetu. 71- Zanima me kako bi mi bilo da sam tuljan, maleni luĉki tuljan. - Vrlo prohladno, mislim. - Ali, ne bih to osjećao... Tuljane štiti naslaga sala tako da im je uvijek toplo, i kad sjede na ledenjaku. A bilo bi toliko zabavno plivati morem kad god mi se prohtjedne. Oni prevale na tisuće milja, bez zaustavljanja. - Pa majka je prevalila tisuće milja bez zaustavljanja, a i ti. - Kada? - Kad smo putovali preko mora pa natrag. Smijala mu se svjetlucavih oĉiju. - Oh, pa to je bilo na brodu. - I onda kada smo obiĉavali krstariti na Mary Stuart, - Oh, priĉaj mi o tome, majĉice. Kucanje na vratima. V Slobodno! Konobar najeţene kose pomoli glavu kroz vrata: - Smijem li raspremiti, gospoĊo? - Da, i donesite mi voćnu salatu i nastojte da voće bude svjeţe ... Veĉeras jelo ništa ne valja. Konobar je dašćući gomilao posuĊe na posluţavnik. - Ţalim, gospoĊo - zadahtalo će on. - U redu, znam da niste vi krivi za to, konobaru ... Što ćeš ti, Jimmv? - Smijem li naruĉiti meringue glace, majĉice? - U redu, ako budeš jako dobar. - Juhu! - klikne Jimmy. - Dragi, za stolom ne smiješ tako vikati. - Ali nama to ne smeta kad smo za stolom samo nas dvoje... Hura za meringue glace. - James, dţentlemen se uvijek ponaša na isti naĉin bez obzira je li u svom domu ili u divljinama Afrike. - Joj, ţelio bih da smo u divljinama Afrike. - Prestrašila bih se, dragi. - Ja bih ovako vrištao pa bih prestrašio sve lavove i tigrove ___Da, zbilja. Vrati se konobar donijevši na posluţavniku dva tanjura. - 2alim, gospoĊo, ali meringue glace je nestalo... Umjesto toga sam mladom dţentlemenu donio ĉokoladni sladoled. - Oh, majko! - Ništa zato, dragi... To bi ionako bilo preobilno... Pojedi ovo pa ću te poslije veĉere pustiti da otrĉiš van i da kupiš bombone. - Oh, divno! - Ali nemoj prebrzo jesti sladoled ili ćeš dobiti grĉeve. » - Već sam ga pojeo. - Ubacio si ga u sebe, zloćo mala ... Stavi kaljaĉe, dušo. - Pa uopće ne pada kiša. - Uĉini kao što majka ţeli... I molim te, nemoj se dugo zadrţati. Uzdajem se u tvoju ĉasnu rijeĉ da ćeš se odmah vratiti. Majka se veĉeras ne osjeća nimalo dobro, a postaje tako uzrujana kad si ti vani, na ulici. Postoje tako grozne opasnosti... Sjedne da navuĉe kaljaĉe. Dok ih je navlaĉio preko peta, došla je k njemu s novĉanicom od jednog dolara. Stavi mu oko vrata svoju ruku u dugom svilenom rukavu. - Oh, dragi moj. - Plakala je. - Majko, ne smiješ. - Snaţno ju je zagrlio; osjećao je uz svoje ruke rebra njezina steznika. - Vratit ću se za minutu, za malu malecku minutu. Na stepeništu gdje su bakrene šipke na svakoj stepenici drţale na mjestu tamnocrveni sag, Jimmv svuĉe kaljaĉe te ih ugura u dţepove kišne kabanice. Uzdignute glave pohrli kroz pauĉinu zavidljivih pogleda hotelskih djeĉaka skupljenih na klupi pored pulta.

- Ideš na šetnju? - zapita ga najmlaĊi svjetlokosi pod-vornik. Jimmv vaţno kimne glavom, klizne pokraj izbuljene dugmadi vratara i naĊe se na Broadvvavu punom galame i koraka i lica što na sebe stavljaju krinke sjene kada klize iz mrlja svjetla iz dućana i luĉnih uliĉnih svjetiljki. Brzo je išao prema gornjem gradu pokraj Ansonije. U veţi se motao muškarac crnih obrva s cigarom u ustima, moţda otmiĉar. Ali u Ansoniji stanuju pristojni ljudi kao i ondje gdje mi stanujemo. Zatim pošta, prodavaonice tekstila, kemijska bojadisaona i ĉistionica, kineska praonica iz koje se širi oprţen tajanstven zapah pare. Ubrzava hod, ţutaci su uţasni otmiĉari. Koraĉaji. Kraj njega promakne ĉovjek koji nosi kantu petroleja, masni rukav oĉeše mu rame, smradovi znoja i petroleja; a ako je on palikuća. Pri pomisli na palikuću najeţi mu se koţa. Vatra. Vatra. Huvlerova radnja; ugodan miris slatkiša pomiješan s vo-njem nikla i dobro obrisana mramora pred vratima, a miris kuhane ĉokolade izvija se u toplim kolutima kroz rešetke ispod prozora. Crni i naranĉasti krep papir za Svisvete. Upravo je kanio unutra ući kadli se sjeti da je dva bloka dalje radnja s ogledalima i pomisli na one male srebrne parne strojeve i automobile koje tamo dijele uz kusur. Poţurit ću; na koturaljkama bih stigao prije, mogao bih pobjeći od bandita, gangstera, pljaĉkaša, na koturaljkama, pucao bih preko ramena iz velikog automata, 72 73bum ... jedan od njih pada! On je najgori od svih, bum ... i drugi; koturaljke su ĉarobne koturaljke, jupi... penje se uz kućne zidove od opeka, preko krovova, nadsvoĊenih dimnjaka, pa na Flatiron Building, juri preko kabela na Brooklvn Bridgeu. Slastice »Ogledalo«; ovoga puta ulazi unutra bez oklijevanja. Neko vrijeme stoji pred tezgom prije nego netko doĊe da ga podvori. - Molim funtu ... funtu miješanih ĉokoladnih bombona po šezdeset centi - odverglao je. Bila je to plavokosa dama, malo razroka a gleda ga prezirno i uopće ne odgovara. - Molim vas, ţuri mi se, ako ne biste imali ništa protiv... - U redu, dvorim svakoga po redu - odbrusi ona. . On stoji i trepće prema njoj raspaljenih obraza. Ona mu gurne omotanu kutiju na kojoj je natpis »Platite na blagajni«. Neću plakati. GospoĊa na blagajni sitna je i sjedokosa. Uzima njegov dolar kroz mala vrata poput onih malih vratiju kroz koja ulaze i izlaze male ţivotinje u Kući malih sisavaca. Blagajna veselo škljoca, sretna je što prima novac. Dvadeset i pet centi, desetica, petica i mala šalica, zar je to ĉetrdeset centi? Ali tu je samo mala šalica umjesto parne lokomotive ili automobila. Skuplja novac i ostavlja malu šalicu i hrli van s kutijom pod miškom. Majka će reći da sam se predugo zadrţao. Ide kući gledajući ravno preda se, pateći zbog zloćudnosti plavokose gospoĊe. - Ha... izišao si da kupiš bombone - reĉe plavokosi mali podvornik. - Dat ću ti bombona ako kasnije doĊeš gore - šapne mu Jimmy u prolazu. Odzvanjale su bakrene šipke kad bi nogom udario o njih dok je trĉao uza stepenice. Pred vratima ĉokoladne boje na kojima je bijelim emajliranim slovima bila ispisana brojka 503, sjeti se kaljaĉa. Poloţi bombone na pod te navuĉe kaljaĉe preko mokrih cipela. Sva sreća što ga majĉica nije saĉekala na otvorenim vratima Moţda ga je s prozora vidjela kad je došao. - Majko. - Nije bila u dnevnom boravku. Bio je uţasnut. Ona je izišla, otputovala. - Majko! - DoĊi ovamo, dragi - zaĉu se njezin slabi glas iz spavaće sobe. Skinuo je šešir i kišni ogrtaĉ te nahrupio k njoj. - Majko, što je? - Ništa, dušo... Muĉi me glavobolja, to je sve, uţasna glavobolja ... Nalij na rupĉić malo kolonjske vode pa mi ga lijepo poloţi na glavu i, molim te, dragi nemoj da mi opet uĊe u oko kao ono prošli put.74 '

Leţala je na krevetu u nebeskoplavom ogrtaĉu podstavljenom vatom. Lice joj bijaše Ijubiĉasto-blijedo. Svilena kućna haljina boje lososa klonulo je visila preko stolice; na podu bjehu porazbacani njezini steznici u zbrci ruţiĉastih uzica. Jimmy joj paţljivo stavi na ĉelo vlaţni rupĉić. Kolonjska voda imala je jak vonj, pekla ga je za nosnice kad se nadvio nad nju. - Dobro je to - zaĉu njezin slabašni glas. - Dragi, zovni tetu Emily, Riverside 2466 pa je pitaj moţe li naveĉer navratiti. Ţelim s njom razgovarati... Oh, puca mi glava! Dok mu je srce uţasno lupalo a suze mu zamagljivale oĉi, išao je na telefon. Glas tetke Emily javi se neoĉekivano brzo. - Teta Emily, majci je zlo... Htjela bi da doĊeš ... Odmah će doći, draga majko - vikne on. - Zar to nije lijepo? Odmah će doći. Na vrhovima prstiju vrati se u majĉinu sobu, pobere steznik i kućnu haljinu te ih objesi u ormar. - Dragi - zaĉuje njezin slabaĉak glas. - Izvadi mi ukosnice iz kose, od njih me boli glava... Oh, dragi moj deĉko, osjećam se kao da će mi prsnuti glava... Njeţno je prelazio rukom kroz njezinu smeĊu kosu koja je bila svilastija od kućne haljine te izvlaĉio ukosnice.

- Joj, nemoj, boli me. - Majko, nije bilo namjerno. Teta Emily, mršava u modrom mekintošu koji je prebacila preko veĉernje haljine, dohrli u sobu. Njezina tanka usta bijahu sućutno namreškana. Vidje sestru kako leţi na krevetu zgrĉena od bola, i košĉatog bljedunjavog djeĉaka u kratkim hlaĉicama kako stoji pored nje s rukama punih ukosnica. - Što je, Lil? - mirno zapita. - Draga moja, sa mnom se dogaĊa nešto grozno - zaĉu se glas Lily Herf kao zadahtan pisak. - James - odrešito će teta Emily - moraš otrĉati u krevet ... Majci je potreban potpun mir. - Laku noć, draga majĉice - reĉe on. Teta Emily potapša ga po ramenima. - Ne brini, James, ja ću se za sve pobrinuti. - Pošla je na telefon te poĉela nazivati jedan broj tihim i jasnim glasom. Kutija s bombonima nalazila se na stolu u salonu; Jimmy se osjećao krivim kad ju je stavio pod mišku. Prolazeći pokraj biblioteke, izvuĉe svezak Ameriĉke enciklopedije pa je tutne ispod druge miške. Tetka nije primijetila kada je izišao. Otvoriše se vrata tamnice. Vani bijaše arapski pastuh i dva vjerna sluge, ĉekajući da pohitaju s njim preko granice u slobodu. Troja vrata dalje nalazila se njegova soba. Bijaše nabijena tihom teškom 75tminom. Svjetlost se poslušno upali obasjavši kabinu škune Mary Stuart. Vrlo dobro, kapetane, diţite sidro i uzmite kurs prema otocima Windward i pobrinite se da me nitko ne smeta prije zore; moram pregledati vaţne isprave. Strgne sa sebe odjeću i klekne pokraj kreveta u pidţami. Idemspatibogazvati bogćemenidobrodati AkadsovogsvijetapoĊem sretnodaunebo-doĊem. Zatim otvori kutiju bombona i spoji jastuke na kraju kreveta ispod svjetla. Zubi mu prodru kroz ĉokoladu do kašastoslat-kog nadjeva. Da vidimo... A, prvi samoglasnik, prvo slovo svih pisanih alfabeta osim amharijskog ili abesinijskog u kojem je trinaesto, te runskog u kojemu je deseto... K vragu, to je silno... AA, Aachen (vidi Aix-la-Chapelle). Aardvark... Uh, što smiješno izgleda ... (orvcteropus capensis), plantigradna ţivotinja, vrste sisavaca, red edentata, svojstvena Africi. Abd, Abd-el-halim, egipatski princ, sin Mehmeta Alija i bijele robinje ... Obrazi mu se uspale dok je ĉitao: Kraljica bijelih ropkinja. Abdomen (lat. neodreĊena etimologija)... donji dio tijela smješten izmeĊu ošita i pelvisa... Abelard... Odnos uĉitelja i uĉenice nije se dugo zadrţao. Njihova je srca ispunjavao topliji osjećaj od poštovanja, a neograniĉene mogućnosti meĊusobnih odnosa koja im je pruţao kanon što se uzdao u Abelardovu dob (sad mu je bilo gotovo ĉetrdeset godina) i u njegov javni karakter, bjehu sudbonosni za mir njih oboje. Heloise je došla u takvo stanje da zamalo nije izdala njihovu prisnost... Fulbert se sada prepustio zanosu divlje osvetoljubivosti... upao je u Abelardovu odaju s druţinom nitkova i zadovoljio svoju osvetu time što ga je okrutno osakatio. ... Abelićani... potkazali su spolni odnos kao sluţbu sotoni. Abimelh I, sin Gideonov od Sesemitske suloţnice koji se proglasio kraljem pobivši svu sedamdesetoricu svoje braće osim Jotama, a poginuo prilikom opsade tebeškog tornja ... Abortus ... Ne; ruke su mu bile ledene i osjećao je pomalo muĉninu od toga što je proţderao toliko ĉokoladnih bombona. 76 Abracadabra. Abydos... Ustao je da popije ĉašu vode prije Abesinije sa slikama ba-krotiskom pustinjskih planina te paleţa Magdale od strane Britanaca. Peckale su ga oĉi. Bio je ukoĉen i pospan. Pogleda na svog Ingersolla. Jedanaest sati. Odjednom ga spopadne uţasnutost. Ako je majka mrtva ...? Pritisne lice u jastuk. Ona je stajala nad njim u svojoj bijeloj plesnoj haljini s ĉipkastim volanima i s povlakom koja se vukla iza nje uz šuštanje svile, a njezina ugodno namirisana ruka njeţno ga je milovala po obrazu. Zaguši ga navala jecajeva. Bacakao se na krevetu snaţno zarinuvši lice u zguţvani jastuk. Dugo vremena nikako da prestane plakati. , Probudi se i ustanovi da svjetlo mutno gori i da je u sobi zagušljivo i vruće. Knjiga bijaše na podu, a bomboni što su se ispod njega zgnjeĉili, slijepljeni su curili iz bombonijere. Sat se zaustavio na 1,45. Otvori prozor, stavi ĉokoladne bombone u ladicu pisaćeg stola i upravo se spremao ugasiti svjetlo kadli se prisjeti. Dršćući od uţasa odjene kupaći ogrtaĉ i obuje papuĉe te se na vršcima prstiju zaputi zamraĉenim hodnikom. Osluhne pred vratima. Unutra su neki ljudi tiho govorili. Slabašno pokuca pa

okrene kvaku. Jedna ruka naglo rastvori vrata i Jimmy je ţmirkao u lice visokog svjeţe obrijanog ĉovjeka sa zlatnim na-oĉalima. Preklopna vrata bijahu zatvorena; pred njima stajaše uškrobljena bolniĉarka. - Dragi James, vrati se u krevet i ne brini - reĉe teta Emily umornim šaptom. - Majka je jako bolesna i mora imati potpuni mir, ali više nije u opasnosti. - Barem zasad nije, gospoĊo Merivale - reĉe doktor pušući u svoje naoĉale. - Dragi mališan - javi se bolniĉarkin glas, dubok i maĉkast i smirujući - cijelu noć je probdio u brigama i nijedanput nas nije gnjavio. - Ja idem natrag i smjestit ću te u krevet - reĉe teta Emily. - Moj James to uvijek voli. - Smijem li vidjeti majku, samo ću proviriti, tako da znam da joj je dobro. - Jimmy plašljivo diţe pogled prema velikom licu s naoĉalima. Lijeĉnik kimne glavom: - Pa, moram otići... Navratit ću oko ĉetiri-pet sati da vidim kako se stvari razvijaju... Laku noć, gospoĊo Merivale. Laku noć, gospoĊice Billings. Laku noć, sinko... 77- Ovuda... - Struĉna bolniĉarka stavi ruku Jimmyju na rame. Izmigolji se ispod nje i poĊe za njom. U uglu majĉine sobe gorjelo je svjetlo, zasjenjeno ruĉnikom što je oko njega bio priĉvršćen pribadaĉama. Iz kreveta je dopirala škripa disanja koje nije prepoznao. Njezino zgrĉeno lice bijaše okrenuto prema njemu, sklopljeni kapci bili su ljubiĉasti, a usta iskrivljena na jednu stranu. Pola minute buljio je u nju. - U redu, sad idem natrag u krevet - šapnuo je bolniĉarki. Krv mu je zaglušno šumjela. Ne gledajući tetku ni bolniĉarku ukoĉeno odšeta prema vanjskim vratima. Njegova tetka je nešto rekla Otrĉi hodnikom do svoje sobe, zalupi vratima i navuĉe rezu. Stajaše ukoĉen i smrznut usred sobe, stisnutih pesnica. - Mrzim ih. Mrzim ih! - glasno viknu. Zatim, progutavši suhi jecaj, iskljuĉi svjetlo i uvuĉe se u krevet izmeĊu plahta koje su bile tako studene da se najeţio. - S obzirom na cijeli vaš posao, madame - govorio je Emile jednoliĉnim glasom - mislim da bi vam bio potreban pomoćnik u trgovini. - Znam ja to... Ubijam se radom; znam ja to - uzdahne Madame Rigaud sa svoje stolice za blagajnom. Emile dugo vremena posuti, piljeći u popreĉni presjek vest-falske šunke što je leţala na mramornoj ploĉi kraj njegova lakta. Onda će plašljivo: - Ţena poput vas, lijepa ţena poput vas, Madame Rigaud, nije nikada bez prijatelja. - Ah ĉa... Svojedobno sam mnogo toga proţivjela... Više nemam povjerenja ... Muškarci su gomila grubijana, a ţene, oh, nikako se ne mogu slagati sa ţenama! - Povijest i knjiţevnost... - zapoĉne Emile. Zvrcne zvono iznad vrata. U trgovinu kroĉe muškarac i ţena. Imala je ţutu kosu i šešir nalik na cvjetnu gredicu. - Ĉuj, Billy, ne budi rastrošan - govorila mu je. - Ali, Norah, nešto moramo pojesti... A do subote ću plivati u lovi. - Ni u ĉemu nećeš plivati dok se ne prestaneš kladiti na konje. - De, primiri se ... Da uzmemo malo jetrene paštete... Boţe, ona hladna pureća prsa lijepo izgledaju ... - Prasce mali - gukne mu plavuša. - Daj mi mira, pa ja kupujem. - Da, gospodine, pureća prsa vrlo dobra ... Imamo i kokoš-ke, posve vruće... Emile, mon ami, cherchez-moi uns de ces pe-tits poulets dans la cuisin-e. 78 Madame Rigaud govorila je poput proroĉišta ne miĉući se sa svog stolca za blagajnom. Muškarac se hladio slamnatim šeširom široka oboda ukrašenim kockastom vrpcom. - Vruće danas - rćĉe Madame Rigaud. - I te kako... Norah, morali smo poći na Coney Island umjesto što se potucamo po gradu. - Billy, jako dobro znaš zašto ne moţemo onamo poći. - Ne bacaj mi to stalno pod nos! Zar ti ne rekoh da ću do subote plivati u lovi? - Povijest i knjiţevnost - nastavi Emile kada su kupci otišli s piletom ostavivši Madame Rigaud srebrnih pola dolara da ih zakljuĉa u blagajnu ... - Povijest i knjiţevnost nas uĉe da postoje prijateljstva, da se katkada javi ljubav koja je dostojna povjerenja ... - Povijest i knjiţevnost! - Madame Rigaud zareţi od unutrašnjeg smijeha. - Velika nam korist od toga. - Ali, zar se nikad ne osjećate osamljeni u velikom stranom gradu kao što je ovaj...? Sve je tako tegobno. Ţenske vam gledaju u dţep a ne u srce... Ja to više ne mogu podnijeti. Široka pleća Madame Rigaud i velike grudi tresle su se od smijeha. Steznici joj zaškripe kada se još sva u smijehu digla iz stolca.

- Emile, ti si zgodan mladić, i ĉvrst i probit ćeš se u svijetu... Ali nikada se više neću potĉiniti muškoj vlasti... Previše sam pretrpjela... Pa ni kad bi mi došao s pet tisuća dolara. - Vi ste vrlo okrutna ţena. Madame Rigaud ponovno se nasmije: - A sada doĊi, moţeš mi pomoći da zatvorim radnju. Nedjelja se muĉaljiva i sunĉana teško nadvijala nad centar grada. Baldvvin je u košulji sjedio za stolom i ĉitao pravnu knjigu u telećem uvezu. Tu i tamo bi u biljeţnici ispisao pribilješku širokim pravilnim rukopisom. Telefon glasno zazvoni u vrućoj nepomiĉnosti. Dovrši paragraf što ga je ĉitao i otkoraĉa do aparata. - Da, ovdje sam sam, doĊi amo ako ţeliš. - Odloţio je slušalicu. - Bog je ubio - progunĊa kroz stisnute zube. Nellie je ušla bez kucanja i našla ga kako koraĉa tamo-amo ispred prozora. - Zdravo, Nellie - reĉe on ne diţući pogled. Ona zastade zapiljivši se u njega. - Ĉuj me, Georgy,'ovako dalje više ne moţe. - Zašto ne moţe? - Dozlogrdilo mi je da se uvijek pretvaram i da lažem. 79- Nitko nije ništa doznao, zar ne? - Oh, naravno da nije. Prišla mu je te mu namjestila kravatu. Njeţno ju je poljubio u usta. Na sebi je imala nabranu haljinu od muslina crvenkasto ljubiĉaste boje, a u ruci je drţala plavi suncobran. - Kako poslovi, Georgv? - Izvrsno. Znaš li da ste mi vi donijeli sreću? Sada radim na nekoliko dobrih sluĉajeva i sklopio sam neke vrlo vrijedne veze. - Meni je to donijelo malo sreće. Još se nisam usudila poći na ispovijed. Svećenik će misliti da sam postala poganka. - Kako Gus? - Oh, pun je svojih planova... Ĉovjek bi pomislio da je sam zaradio taj novac, toliko se time diĉi. - Slušaj, Nellie, kako bi bilo da ostaviš Guša pa da doĊeš ţivjeti sa mnom? Mogla bi dobiti razvod pa bismo se mogli vjenĉati ... Tada bi sve bilo u redu. - Vraga bi bilo... Uostalom, ti ne misliš ozbiljno. - Ali, isplatilo se, Nellie, uistinu se isplatilo. Obgrlio ju je i poljubio njezine stisnute nepomiĉne usne. Odgurnula ga je. - Na svaki naĉin, više ovamo ne dolazim... Oh, bila sam tako sretna uspinjući se uza stepenice i razmišljajući na to da ću te vidjeti... Plaćen si i posao je posve zakljuĉen. Opazio je da su se sitne kovrĉice oko njezina ĉela opustile. Pramen kose visio joj je iznad jedne obrve. - Nellie, ne smijemo se ovako ogorĉeno rastati. - A zašto ne, molim lijepo? - Zato što smo se voljeli. - Neću plakati. - Prešla je smotanim rupĉićem po nosu. -Georgv, mrzit ću te... Zbogom. Vrata oštro zalupe za njom. Baldvvin je sjedio za stolom i grickao kraj olovke. U nosnicama mu je još lebdio slab dašak njezine kose. Grlo mu bijaše ukoĉeno i grĉilo mu se. Zakašlje. Olovka mu ispadne iz usta. Obriše slinu rupĉićem i namjesti se u stolici. Sitno tiskani paragrafi pravne knjige, maloĉas zamagljeni, postadoše jasni. Otrgne iz bloka ispisani list te ga priĉvrsti na vrh gomile spisa. Na novom listu zapoĉne: Odluka Vrhovnog suda drţave New York... Odjednom se uspravi u stolici te ponovno stade grickati kraj olovke. Izvana dopre beskonaĉna sparna piska kola kikirikija. - Oh, lijepo - glasno će on. - To je okonĉano. Nastavi pisati širokim pravilnim rukopisom: Sluĉaj Patter-son protiv drţave Nevv York... Odluka Vrhovnog...80

Bud je sjedio pokraj prozora u Domu pomoraca te polako i paţljivo ĉitao novine. Kraj njega su dva muškarca svjeţe izbrijanih obraza što podsjećahu na sirov odrezak, utegnuti u bijele okovratnike i u konfekcijska odijela od plavog serţa, tromo igrala šah. Jedan je od njih pušio lulu koja bi pomalo pucketala kad god bi iz nje potegao. Vani je neprekidno pljuštala kiša po širokom blistavom trgu. Banzai, ţivio tisuću godina, uzviknuše sivi ĉovjeĉuljci iz ĉetvrtoga voda japanskih minera dok su napredovali da poprave most na rijeci Valu ... Posebni dopisnik Nevv York Heralda... - Šah mat - reĉe ĉovjek s lulom. - K vragu i sve, idemo na piće. Ova noć nije za to da ovdje sjedimo trijezni. - Obećao sam svojoj staroj...

- Skrati te gluposti, Jess, znam ja tvoja obećanja. - Krupna crvena šaka gusto obrasla ţutim dlakama ĉušne šahovske figurice u kutiju za šah. - Reci svojoj staroj da si morao gucnuti kako bi se zaštitio od vlaţnog vremena. - To i nije laţ. Bud je gledao kako kraj prozora promiĉu njihove sjene zgr-bljene pod kišom. - Kako tvoje ime? Bud se naglo okrene s prozora zapanjen piskutavim oštrim glasom koji mu odjekne u uhu. Gledao je vatrenomodre oĉi malog ţutog ĉovjeka koji je imao lice kao ţaba krastaĉa, široka usta, izbuljene oĉi i gustu kratko potšišanu crnu kosu. Budu se ukoĉi vilica. - Moje je ime Smith, a tvoje? Ĉovjeĉuljak ispruţi ĉetvrtastu ţuljevitu ruku: - Meni vas drago upoznati. Ja Mattv. Bud prihvati ruku i protiv svoje volje. Stiskala je njegovu sve dok je nije trgnuo. - Mattv, i kako još? - zapitao je. - Ja obiĉno Mattv... Laponac Mattv... DoĊi popiti. - Ja sam švorc - reĉe Bud. - Nemam ni prebijene cente. - Ja ĉastiti. Ja previše novaca, uzmi nešto... - Mattv gurne ruku u svaki dţep na svom vrećastom kockastom odijelu i mune Buda po grudima dvjema pregrštima zelembaća. - Ĉuj, zadrţi svoj novac... No, pit ću s tobom. Kada su stigli u salun na uglu Pearl Streeta, Budovi laktovi i koljena prokisli su do koţe, a mlaz hladne kiše curio mu je niz leĊa. Kada su pristupili baru, Laponac Mattv poloţi na nj novĉanicu od pet dolara. - Ja sve ĉastiti; veĉeras jako sam sretan. Bud se okomi na besplatan ruĉak.6 - Manhattan Transfer

81- Nisam jeo ĉitavu vjeĉnost - objasni on kada se vratio do bara da pije. Viski mu je prţio grlo cijelim putem kojim se slijevao, sušio mu je mokru odjeću i izazivao u njemu osjećaje koje je ćutio kada je bio dijete i kada bi išao subotom popodne na utakmicu bejzbola. - Daj ruku, Laponĉe - povikao je tapšući ĉovjeĉuljkova široka ramena. - Ti i ja odsada smo prijatelji. - Ĉuj, kopneni štakore, sutra se ja i ti zajedno ukrcati. Što kaţeš? - Dabome da oćemo. - Sad idemo u Bovverv Street da gledamo kurve. Ja platiti. - Nema te kurve u Boweryju koja bi pošla s tobom, mali Laponĉe - vikne visok pijan muškarac obješenih crnih brkova koji se progurao izmeĊu njih dvojice dok su teturali na mimo-hodnim vratima. - Neće one, one neće? - izusti Laponac mijenjajući smjer. Jedna njegova pesnica u obliku ĉekića ispali u iznenadnom aperkatu ispod ĉovjekove ĉeljusti. Ĉovjek izgubi ravnoteţu pa se ukošeno skljoka kroz mimohodna vrata koja se za njim zatvore. Iz saluna se zaĉuje povika. - Majku ti tvoju, Laponĉe, majku ti tvoju - grohotao je Bud i ponovno ga pljusne po ramenima. Ruku pod ruku teturahu Pearl Streetom pod velikim pljuskom. Na uglovima ulica uskipjelih od kiše su u njih zijevali jarki barovi. Ţuta svjetlost zrcala i bakrenih ograda i pozlaćenih okvira oko slika ruţiĉastih nagih ţena, prevrtala se i prelijevala u ĉašama viskija štono su ih divlje praznili zabaĉenih glava, vedro curila kroz krv, u mjehurićima prštila iz ušiju i iz oĉiju, pištajući kapala s vrhova prstiju. Kuće potamnjele od kiše uzdizahu se i spuštahu s obje strane, uliĉne svjetiljke njihale su se poput fenjera što ih ljudi nose u paradi, sve dok se Bud ne naĊe u straţnjoj sobi - sa ţenom na koljenima - punoj primaknutih lica. Laponac Matty stajaše obgrlivši dvije djevojke oko vrata i razdrliv-ši košulju kako bi pokazao gologa muškarca i golu ţenu isteto-virane na njegovim prsima crvenom i zelenom bojom, zagrljene, ukoĉeno obavijene u morsku zmiju, a kada bi naduo prsa i prstima micao koţu, micali bi se tetovirani muškarac i ţena a sva su se primaknuta lica smijala. Phineas P. Blackhead uzdigne široki kancelarijski prozor. Stajao je i promatrao luku od škriljevca i tinjca u neujednaĉenoj buci saobraćaja, glasova, graji izgradnje koja se uzdizala iz ulica u centru grada, nadimljući se i izvijajući poput dima na ukoĉenom vjetru što je sa sjeverozapada puhao Hudsonom.82

- Hej, Schmidt, donesite mi dalekozor! - poviĉe preko ramena. - Pogledajte ... - Usmjeravao je dogled na trbušast bijeli parobrod ĉaĊava ţuta dimnjaka koji je plovio pred Governors Islandom. - Nije li onaj brod što će uploviti Anonda? Schmidt bijaše debeljko koji je smršavio. Koţa mu je u opuštenim mlohavim borama visila niz lice. Zirne kroz dogled: - Sto posto je ona. Spusti prozor; buka je jenjavala uz šuplje izvijanje poput zvuka morske školjke. - Boramu, s tim su bili brzi... Za pola sata će pristati... Brzo idite tamo i potraţite inspektora Mulligana. On je obraĊen ... Ne skidajte oĉiju s njega. Stari Matanzas je na ratnoj stazi i pokušava isposlovati sudski nalog protiv nas. Ako se do sutra naveĉer ne iskrca svaka ţlica mangana, smanjit ću vašu proviziju za polovicu ... Jeste li

razumjeli?

Schmidtovi mlohavi obrazi tresli su se kad se nasmijao. - Nema opasnosti, gospodine... Dosad ste me već trebali upoznati. - Naravno da jesam... Dobar ste vi momak, Schmidt. Samo sam se šalio. Phineas P. Blackhead bio je mršav ĉovjek srebrne kose i crvenog jastrebskoga lica; zavalio se u mahagonijev naslonjaĉ za svojim stolom i pritisnuo elektriĉno zvonce. - U redu, Charlie, uvedi ih - zareţi na podvornika kuĉina-ste glave koji se pojavi na vratima. Ukoĉeno ustane sa stola te ispruţi ruku. - Dobar dan, gospodine Storrovv... Dobar dan, gospodine Gold ... Raskomotite se ... Tako... A sada da vidimo što je s tim štrajkom. Interesi ţeljeznice i pristaništa koje ja zastupam, zasnovani su na iskrenosti i na ĉestitosti, to znate... Uvjeren sam, mogu reći, ĉvrsto sam uvjeren da ovu stvar moţemo riješiti prijateljski i skladno... Naravno, morate mi izići ususret... Znam, u srcu imamo zajedniĉke interese, interese ovog velegrada, ove velike morske luke ... Gospodin Gold zabacio je šešir na glavi i nakašljao se glasno, poput laveţa. - Gospodo, jedan od puteva što pred nama stoje jest... Muha je sjedila pod sunĉanim svjetlom na prozorskoj dasci i straţnjim noţicama trljala krila. Sva se oĉistila, previjajući i izvijajući prednje noţice poput ĉovjeka koji sapuna ruke, paţljivo je pogladila tjeme svoje ĉlankovite glave; ĉešljala je kosu. Jim-myjeva je ruka lebdjela iznad muhe i spustila se. Muha mu je brujala i zujala u dlanu. Potraţi je s dva prsta te ju je drţao izmeĊu palca i kaţiprsta i polako stiskao u gnjecav sivi ţele. To 83obriše ispod prozorske daske. PodiĊe ga vruć osjećaj muĉnine. Jadna stara muha, i to nakon što se tako paţljivo oprala. Dugo vremena stajaše promatrajući niz zraĉnik kroz prašnjavo okno gdje je sunce lagano zablještavalo prašinu. Tu i tamo bi ĉovjek u rukavima košulje prolazio dvorištem ispod njega noseći po-sluţavnik s tanjurima. Uzvikivane naredbe i zveket pranja posuĊa prigušeno dopirahu iz kuhinje. Buljio je kroz lagano blještavilo prašine na prozorskom oknu. Majku je udarila kap i slijedećeg tjedna vratit ću se u školu. - Ĉuj, Herfy, jesi li nauĉio boksati? - Herfy i Kid boksat će za prvenstvo u kategoriji muha. - Kad ne ţelim! - Kid ţeli... Evo ga. Okupite se u ring, narode. - Ne ţelim, molim vas. - Boga ti, moraš, inaĉe ćemo ubiti vraga u tebi. - Ĉuj, Freddy, globimo te s pet centi zato jer psuješ. - Bogamu, zaboravio sam. - Opet si opsovao... Pretući mu rebra. - Naprijed, Herfy, kladim se na tebe. - Tako valja, pretući ga. Kidovo bijelo iskrivljeno lice skakuće pred njim poput balona; njegove pesnice pogaĊaju Jimmvja u usta; slankast okus krvi iz razrezane usne. Jimmy zamahuje na nj, povaljuje ga na krevet, zariva mu koljeno u trbuh. Odvlaĉe ga i bacaju ga uza zid. - Naprijed, Kide. - Naprijed, Herfy. Zadah krvi mu je u nosu i u plućima; dah mu šišti. Jedna noga zamahuje i poĉkali ga. - Dosta, Herfy je potuĉen. - Curica... curica. - Ti vraga, Freddy, pa oborio je Kida. - Umuknite, ne diţite toliku galamu... Doći će gore stari Hoppy. - Obiĉna mala prijateljska tuĉnjava, je li, Herfy? - Gubite se iz moje sobe, svi vi, svi vi! - vrišti Jimmy zaslijepljen suzama, mlatarajući rukama. - Cvilidreta ... cvilidreta. Zalupi vrata za njima, gurne uz njih stol i drhtav se uvlaĉi u krevet. Okreće se na trbuh i leţi ustreptao od sramote, grizući jastuk. Jimmy je buljio kroz lagano blještavilo prašine na prozorskom oknu. 84DRAGI Tvoja je jadna majka bila vrlo nesretna kad te naposljetku smjestila u vlak i vratila se u svoju veliku praznu hotelsku sobu. Dragi, vrlo sam osamljena bez tebe. Znaš što sam uĉinila? Izvadila sam sve tvoje kositrene vojnike, one koji su sudjelovali u osvajanju Port Arthura pa sam ih sve poslagala u bataljone na polici biblioteke. Nije li to bilo glupo? Ništa zato, dragi, uskoro će Boţić pa ću opet imati svoga deĉka ...

Zgrĉeno lice na jastuku; majku je udarila kap i slijedećeg tjedna vratit ću se u školu. Potamnjela koţa joj se mlitavo objesila pod oĉima, sjedine se uvlaĉe u njezinu smeĊu kosu. Majka se nikada ne smije. Kap.

Odjednom se okrene prema dnu sobe, baci se na krevet s tankom koţnatom knjigom u ruci. Zapljuskivanje valova zaglušno je tutnjilo na koraljnom grebenu. Nije trebao ĉitati. Jack je brzo plivao kroz mirne plave vode lagune, stajao je na suncu ţute plaţe stresajući sa sebe slane kapljice, sirom je otvorio nosnice da udiše miris hljebovca koji se pekao pokraj njegove osamljene logorske vatre. Ptice kriĉavog perja vrištale su i hihotale s visokih papratastih vrhova kokosovih palmi. Soba bijaše pospano vruća. Jimmy zaspi. Palubom se širio miris jagoda i limuna i miris ananasa, a majka bijaše tamo u bijelom kostimu, i tamnokos muškarac u kapici za jedrenje, a sunĉeva svjetlost mreškala se na visokim mlijeĉnim jedrima. Majĉin tihi smijeh prerasta u vrisak O-o-o-ohii. Muha velika kao trajekt ide preko vode prema njima, pruţa svoje nazupĉane raĉje pandţe. - Skoĉi, Jimmy, skoĉi; moţeš to obaviti u dva skoka - dere mu se u uho tamnokosi muškarac. - Ali, kad ne ţelim, molim vas... Ne ţelim - cmizdri Jim-my. Tamnokosi ga tuĉe, skaĉi, skaĉi, skaĉi.. J - Da, samo trenutak. Tko je? Na vratima je stajala teta Emily. - Zašto se uvijek zakljuĉavaš, Jimmy? ... Nikada ne dopuštam Jamesu da se zakljuĉava. - Ovako mi se više sviĊa, teta Emily. - Kakav je to naĉin da djeĉak spava u ovo doba popodne-va? - Ĉitao sam Koraljni otok pa zaspao. - Jimmy porumeni. - U redu. DoĊi sa mnom. GospoĊica Billings reĉe da ne svraćamo u majĉinu sobu. Ona spava. Nalazili su se u tijesnom dizalu koje je zaudaralo na ricinu-sovo ulje; crni liftboj naceri se Jimmvju. 85- Što je rekao lijeĉnik, teta Emily? - Sve ide onako kako se moglo oĉekivati... Ali ne smiješ se zbog toga zabrinjavati. Veĉeras se moraš divno zabaviti sa svojim malim roĊacima... Ne druţiš se dovoljno sa svojim vršnjacima, Jimmy. Išli su prema rijeci povijajući se na pjeskovitom vjetru koji je kovitlao ulicom odlivenom u ţeljezu pod tamnim, srebrom isprepletenim nebom. - Mislim da ćeš se veseliti što se vraćaš u školu, James. - Da, teta Emily. - Školski dani najsretnije su vrijeme ţivota. Majci svakako piši bar jedanput tjedno, James ... Ti si joj sada sve što ima... GospoĊica Billings i ja izvještava! ćemo te. - Da, teta Emily. - Još nešto, James, ţelim da bolje upoznaš mog Jamesa. On ti je vršnjak, samo što je moţda malo razvijeniji i tako dalje, i morali biste postati dobri prijatelji... Šteta što Lily nije i tebe poslala u Hotchkiss. - Da, teta Emily. Stupovi od ruţiĉasta mramora nalazili su se u donjem trijemu stambene zgrade tete Emily i liftboj je imao ĉokoladnu livreju s bakrenom dugmadi, a lift bijaše ĉetvrtast i ukrašen ogledalima. Teta Emily zastane pred velikim crvenim vratima od mahagonija na sedmom katu te proĉaĉka torbu da naĊe kljuĉ. Na kraju hodnika nalazio se prozor optoĉen olovom kroz koji se mogla vidjeti rijeka Hudson i parobrodi i visoka stabla dima što se s manevarskih kolodvora duţ rijeke uzdizahu prema ţutom zalasku sunca. Kada je teta Emily otvorila vrata, zaĉuše svirku na klaviru. - To Maisie vjeţba. U sobi s klavirom sag je bio debeo i mekan, zidne tapete bijahu ţute sa srebrnim blistavim ruţama izmeĊu lamperije boje vrhnja i zlatnih okvira uljanih slika šuma i ljudi u gondoli i debelog kardinala što pije. Maisie zabaci pletenice s ramena kada je skoĉila s klavirskog stolca. Imala je okruglo mlijeĉno lice i malĉice prćast nos. Metronom je i dalje tiktakao. - Zdravo, James - reĉe ona nakon što je prinijela usta majĉinim da dobije poljubac. - Uţasno mi je ţao što je jadna teta Lilv tako bolesna. - Zar nećeš poljubiti sestriĉnu James? - zapita teta Emily. Jimmy odgega do Maisie i gurne lice prema njezinom. - Kakav ĉudan naĉin ljubljenja - reĉe Maisie. 86 - Pa, vas dvoje djece moţete jedno drugome ĉiniti društvo do veĉere. - Teta Emily odšušta u pokrajnju sobu kroz plave zavjese od baršuna. - Nećemo te i dalje moći zvati James. - Nakon što je zaustavila metronom Maisie stajaše buljeći u bratića ozbiljnim smeĊim oĉima. - Ne moţemo imati dva Jamesa, je li? - Mama me zove Jimmy. - Jimmy je obiĉno ime, ali vidim da ćemo se s tim morati pomiriti dok ne smislimo nešto bolje ... Koliko jackova moţeš uhvatiti? - A što su to jackovi? - Boţe mili, zar ne znaš što su to jackovi? Ĉekaj da se vrati James, što će se smijati! - Znam za Jack ruţe. Majka ih je voljela više nego bilo što drugo.

- Ameriĉke ljepotice jedine su ruţe koje ja volim - izjavi Maisie spustivši se u naslonjaĉ Morris. Jimmy je stajao na jednoj nozi, a prstima druge noge udarao se po peti. - Gdje je James? - Uskoro će doći kući... Sada je na satu jahanja. Sumrak posta olovno muĉaljiv meĊu njima. S manevarskih kolodvora dopiraše vrisak lokomotivske zviţdaljke i lupa spojnica na teretnim vagonima koje su skretali. Jimmy pritrĉi prozoru. - Ĉuj, Maisie, voliš li ti lokomotive? - zapitao je. - Mislim da su grozne. Tata kaţe da ćemo odseliti zbog buke i dima. Jimmy je kroz polumrak mogao nazrijeti ukošenu glatku masu velike lokomotive. Dim je sukljao iz dimnjaka u golemim bronĉanim i ljubiĉastim kolutima. Dolje niz prugu se crveno svjetlo pretvori u zeleno. Zvono stade zvoniti polako, lijeno. Snaţno povukavši i glasno dašćući, vlak krene uz kloparanje, nakupi brzinu, klizne u sumrak njišući crvenim svjetlom na svom zaĉelju. - Uh, kako bih ţelio da ovdje stanujemo - reĉe Jimmy. -Imam dvije stotine i sedamdeset dvije slike lokomotiva, jednom ću ti ih pokazati ako ţeliš. Ja ih skupljam. - Baš je smiješno skupljati nešto takvo... Slušaj, Jimmv, spusti rebrenice a ja ću upaliti svjetlo. Kad je Maisie pritisnula na prekidaĉ, ugledaše na vratima Jamesa Merivalea. Imao je svijetlu ţivu kosu i pjegavo lice pr-ćasta nosa kao i Maisien. Na sebi je imao jahaće hlaĉe i crne koţnate dokoljenice i mahao je dugom oljuštenom šibom. - Zdravo, Jimmy - reĉe on. - Dobro došao u naš grad. 87- Zamisli, James - klikne Maisie - Jimmy ne zna što su to jackovi. Kroz plave zavjese od baršuna pojavi se teta Emily. Bila je odjevena u zelenu svilenu bluzu s ĉipkom i visokim okovratni-kom. Sijeda joj se kosa u blagoj krivulji uzdizala s ĉela. - Djeco, vrijeme je da se operete - reĉe ona. - Veĉera je za pet minuta ... James, odvedi bratića u svoju sobu i poţuri svući to jahaće odijelo. Svi su već sjedili za stolom kad je Jimmy iza svog bratića ušao u blagovaonicu. Noţevi i viljuške diskretno su zveckali pod svjetlom šest voštanica sa crvenim i srebrnim zaslonima. Na ĉelu stola sjedila je teta Emily, odmah do nje ĉovjek crvena vrata i spljoštena zatiljka, a na drugom ĉelu stola tetak Jeff sa srebrnom iglom u kockastoj kravati - ispunjavao je veliki naslonjaĉ. Crna dvorkinja lepršala je oko resica svjetla i dijelila prepeĉene krekere. Jimmy je ukoĉeno jeo juhu, bojeći se da ne srĉe. Tetak Jeff je izmeĊu dviju ţlica juhe govorio gromkim glasom: - Ne, poĉujte me, Wilkinson, New York nije više ono što je bio nekoć kada smo Emily i ja tek došli ovamo, bilo je to nekako u pretpotopno doba. Grad su preplavili ĉifuti i irska bagra, u tom grmu leţi zec... Do deset godina kršćanin više neće moći ţivjeti... Kaţem vam, katolici i Ţidovi istjerat će nas iz naše roĊene zemlje, evo što će oni uĉiniti. - To je Novi Jeruzalem - ubaci u smijehu teta Emily. - Ovo nije smiješno; ĉovjek koji se cijeloga ţivota mrcvario radom da stvori neku radnjicu ili tome sliĉno, ne ţeli da ga istisne gomila prokletih stranaca, je li, VVilkinsone? - Jeffe, previše se uzrujavaš. Znaš da od toga imaš probav-ne smetnje ... - Ostat ću miran, mama. - Evo koja je velika mana ljudi u ovoj zemlji, gospodine Merivale... - Gospodin Wilkinson mudro se namršti. - Ljudi ove zemlje previše su snošljivi. Ni u jednoj drugoj zemlji na svijetu ne bi ovo dopustili... Na koncu konca, mi smo sagradili ovu zemlju a zatim dopuštamo gomili stranaca, šljamu Evrope, ološu iz poljskih geta da doĊu ovamo i da vladaju u našoj zemlji. - Ţiva je istina da ĉestit ĉovjek ne ţeli prljati ruke politikom a nema nikakvog poticaja da se lati javnih sluţbi. - Tako je, danas svaki ĉovjek ţeli imati više novca, potrebno mu je više novca nego što ĉestito moţe zaraditi u javnom ţivotu ... I naravno, najbolji ljudi usmjeruju se na druga podru-ĉja.88

- A pridodajte tome neznanje onih prljavih ĉifuta i irskog ološa kojima dajemo pravo glasa prije nego što znaju i govoriti engleski... - zapoĉne tetak Jeff. Dvorkinja odloţi pred tetu Emily visoko natrpanu posudu peĉene piletine garnirane popeĉcima od kukuruza. Razgovor je zamro dok su se posluţivali. - Oh, zaboravila sam ti reći, Jeffe - reĉe teta Emily. - U nedjelju moramo poći u Scarsdale. - Oh, mama, mrzim izlaziti nedjeljom. - On je pravo djetence, samo bi stajao kod kuće. - Pa nedjelja je jedini dan kad sam kod kuće. - Pa, evo kako je bilo: pila sam ĉaj kod Maillarda s Harlan-dovicama, a znaš li tko je sjeo za susjedni stol? Nitko drugi nego gospoĊa Burkhart... - Je li ona supruga Johna B. Burkharta? Nije li on jedan od potpredsjednika National City Bank?

- John je zgodan ĉovjek i pred njim je velika budućnost. - Dakle, kao što sam rekla, dragi, gospoĊa Burkhart reĉe da naprosto moramo doći i provesti s njima nedjelju, a ja nisam mogla odbiti. - Moj otac - nastavi gospodin Wilkinson - bio je lijeĉnik starog Johannesa Burkharta. Starac je bio ĉudna stara ptica, zgrnuo je lovu trgujući krznom još onomad u vrijeme pukovnika Astora. Bolovao je od podagre i grozomorno je psovao... Sjećam se da sam ga jedanput vidio, starac crvena lica duge sijede kose i sa crvenom kapicom preko ćele. Imao je papigu po imenu Tobija a ljudi koji su prolazili ulicom nikad nisu znali da li psuje Tobija ili sudac Burkhart. - Ah, da, vremena su se promijenila - izusti teta Emilv. Jimmy je sjedio na stolcu, a u nogama su ga pekli ţmarci i mravci. Majku je udarila kap i slijedećeg tjedna vraćam se u školu. Petak, subota, nedjelja, ponedjeljak ... On i Skinny vraćaju se iz igre sa ţabama krastaĉama dolje kraj jezerca, u plavim odijelima zato jer je nedjeljno popodne. Cvjetaju bokori rujevi-ne iza štaglja. Mnoštvo djeĉaka zadirkuje maloga Harrisa i zovu ga Iky zato što je on navodno Ţidov. Javlja se njegov jednoliĉan glas: - Dosta, deĉki, prestanite, deĉki. Imam na sebi svoje najbolje odijelo, deĉki. - Oj, oj, miister Solomon Levy sa svojom najboljom jidiš odjećom, sve po sniţenoj cijeni - ciĉali su podrugljivi glasovi. -Jesi li ga kupio u dućanu »Sve za pet i deset«, Iky? - Kladim se da ga je dobio na rasprodaji robe oštećene poţarom. 89- Ako ga je dobio na rasprodaji robe oštećene u poţaru, moramo u njega usmjeriti štrcaljku. - Usmjerimo štrcaljku u Solomona Levvja. - Oh, prestanite, momci. - Umuknite! Ne viĉite tako glasno. - Oni se samo šale, neće mu ništa - šapne Skinny. Iky se bacakao nogama i vrištao dok su ga nosili prema jezercu, njegovo bijelo lice vlaţno od suza bilo je okrenuto nadolje. - On uopće nije Ţidov - reĉe Skinnv. - Ali reći ću ti tko je Ţidov, onaj veliki siledţija Fat Svvanson. - Kako znaš? - Rekao mi je njegov sobni drug. - Boţe moj, pa oni će to uĉiniti. Otrĉe u svim smjerovima. Mali Harris, kose zamrljane blatom, izvlaĉio se na obalu, iz rukava njegova kaputa curila je voda. Uz sladoled bijaše posluţen vrući ĉokoladni umak. - Šetaju ulicom Irac i Škot i Irac kaţe Škotu: »Sandy, idemo na ĉašicu ...« Otegnuta zvonjava na ulaznim vratima skrene njihovu paţnju s priĉe tetka Jeffa. Crna dvorkinja nahrupi u blagovaonicu i stane šaptati teti Emily na uho. - I Skot reĉe: »Mike ...« No, u ĉemu je stvar? - Gospodin Joe, gospodine. - Odnio ga vrag! - Pa, moţda je sada on u redu - ţurno ubaci teta Emily. - Malo je nakresan, gospoĊo. - Šarah, kog vraga ste ga uveli? - Nisam ga ja uvela, naprosto je došao. Tetak Jeff odgurne svoj tanjur i baci ubrus: - Oh, k vragu ... Razgovarat ću s njim. - Pokušaj ga otpraviti... - zapoĉne teta Emily; umukne ostavivši usta djelomiĉno otvorena. Kroz zavjese koje su visile na širokim vratima u sobu za dnevni boravak, pomoli se glava ptiĉjeg lica, tanka opuštena nosa, a iznad njega griva ravne crne kose kao u Indijanca. Jedno od crveno obrubljenih oĉiju mirno namigne. - Zdravo svima!... Kako mališani? Zamjeravate li što sam nahrupio? - Glas mu je bio dreĉav i promukao, tada se i visoko košĉato tijelo pomoli iza glave kroz zavjese. Usta tete Emily namjeste se u leden osmijeh. - Ĉuj, Emily, moraš ... ovaj... oprostite; osjećao sam da bi veĉera ... ovoga... oko obiteljskog ognjišta ... ovaj... bila... ovoga... ovoga... blagotvorna. Razumiješ, proĉišćen utjecaj doma. - Stajao je klimajući glavom iza naslonjaĉa tetka Jeffa. - Dakle, Jeffersone, staro momĉe, kako je na trţištu? - Spustio je ruku na rame tetka Jeffa. - Oh, posve dobro. Ţeliš li sjesti? - progunĊa on. - Rekli su mi... Ako ţeliš poslušati savjet starog struĉnjaka... ovaj... jednog bivšeg švercera... svakim danom sve sam više švorc ... ha-ha ... Kaţu mi da se isplati gucnuti »Interbo-rough Rapid Transit's« ... Ne gledaj me tako poprijeko, Emily. Odmah ću otići... Pa, zdravo, gospodine VVilkinson... Djeca dobro izgledaju. Dakle, na ĉasnu rijeĉ, ovo je djeĉaĉić Lily Herf... Jimmy, ne sjećaš se svoga... ovaj... roĊaka, Joea Har-landa, sjećaš li se? Nitko se ne sjeća Joea Harlanda... Osim tebe, Emily, a ti bi bila sretna da me moţeš zaboraviti... ha-ha... Kako tvoja majka, Jimmy?

- Malo bolje, hvala vam - Jimmy se silio da istjera rijeĉi kroz stisnuto grlo. - Dakle, kada poĊeš kući, izruĉi joj moj pozdrav ... ona će shvatiti. Lily i ja uvijek smo bili dobri prijatelji iako sam ja crna ovca obitelji... Oni me ne vole, htjeli bi da odem ... Reći ću ti nešto, djeĉaĉe, Lily je najbolja od svih njih. Je li da je, Emily, je li da je ona najbolja od svih nas? Teta Emily se nakašlje. - Naravno da jest, najljepša je, najpametnija, najstvarnija... Jimmy, tvoja je majka carica... Uvijek je bila predobra za sve ove. Borati, ţelim piti u njezino zdravlje. - Joe, mogao bi malo spustiti glas! - Teta Emily otkucala je rijeĉi poput pisaćeg stroja. - Ah, svi vi mislite da sam pijan ... Zapamti ovo, Jimmy... - Nagnuo se preko stola pa pomilovao Jimmvjevo lice svojim oporim zapahom viskija... - Za ovakve stvari nije uvijek kriv ĉovjek... okolnosti... ovaj... okolnosti... - Prevrnuo je ĉašu dok se.teturajući dizao na noge. - Budući da me Emily i dalje iskosa gleda, idem... Ali zapamti, pozdravi Lily Herf od Joea Harlanda, iako je on pošao stramputicom. - Ponovno se odgega kroz zavjesu. - Jeff, znam da će prevrnuti Sevresku vazu ... Pobrini se da u redu iziĊe i pozovi mu taksi. James i Maisie prasnu u krije'štav hihot iza ubrusa. Tetak Jeff pocrveni kao rak. - Vrag neka me nosi ako ga smjestim u kola. On nije moj roĊak... Njega bi trebalo zatvoriti. A slijedeći put kada ga vidiš, moţeš mu s moje strane poruĉiti ovo, Emily: ako ikada opet doĊe ovamo u tom odvratnom stanju, izbacit ću ga. 90 91- Jeffersone, dragi, nema smisla da se ljutiš... Nikakvo se zlo nije dogodilo. Otišao je. ! - Nikakvo se zlo nije dogodilo! Misli na našu djecu. A zamisli da je ovdje umjesto Wilkinsona bio kakav stranac. Sto li bi pomislio o našem domu? - Za to ne brinite - zagrakće gospodin Wilkinson. - Nezgode se dogaĊaju u najsreĊenijim obiteljima. - Jadni Joe tako je mio momak kad je priseban - reĉe teta Emily. - I pomisli na to da se prije mnogo godina naĉas ĉinilo kao da Harland u svojoj ruci drţi cijeli Curb Market.* Novine su ga nazivale kraljem Curba, zar se ne sjećaš? - Bilo je to prije afere s Lottie Smithers ... - Ĉujte, djeco, idite u drugu sobu pa se igrajte dok mi pijemo kavu - procvrkuće teta Emily. Da, već su odavno trebala otići. - Znaš li igrati Pet stotica, Jimmy? - zapita Maisie. - Ne, ne znam. - Što kaţeš na to, James? Ne zna igrati na jackove i ne zna igrati Pet stotica. - Pa, i jedno i drugo su ţenske igre - s visoka će James. -Ni ja ih ne bih igrao da nije tebe. - Ne bi, je li, gospodine Pametnjakoviću! - Igrajmo se »Ţivotinja hvata!« - Za tu igru nema nas dovoljno. Nije zabavno ako nema mnogo ljudi. - A prošli put tako si se ludo hihotala da nas je majka prisilila da prestanemo. - Mama nas je prisilila da prestanemo zato što si maloga Billyja Schmutza odalamio nogom u lakatnu kost tako da je zaplakao. - A da siĊemo i gledamo vlakove - predloţi Jimmy. - Ne smijemo sići niza stepenice poslije mraka - strogo će Maisie. - Znate što? Igrajmo se burze... Imam milijun dolara dionica na prodaju, a Maisie moţe špekulirati na umjetnom dizanju vrijednosti, a Jimmy moţe spuštati vrijednost. - U redu, što ćemo uĉiniti? - Oh, samo trĉi unaokolo i galami... Prodajem bez pokrića. - Vrlo dobro, gospodine agente, sve ih kupujem po pet centi. - Ne, to ne moţeš reći... Reci: devedeset šest i pol ili tako nešto.- Curb Market, slobodno trţište dionica koje se ne prodaju na redovnoj burzi. 92

- Dat ću vam za njih pet milijuna - uzvikne Maisie mašući bugaĉicom s pisaćeg stola. - Glupaĉo, vrijede samo jedan milijun - vrisne Jimmy. Maisie zasta kao za zemlju prikovana. - Jimmy, što si to rekao? Jimmy osjeti kako bukti od stida; pogledao je svoje nezgrapne cipele: - Rekao sam: glupaĉo! - Zar nikada nisi bio u nedjeljnoj školi? Zar ne znaš da Bog u Bibliji kaţe, ako ikoga nazoveš glupanom - prijeti ti pakleni oganj? Jimmy se nije usuĊivao podići pogled. - Pa, više se neću igrati - reĉe Maisie ponosno dignuvši glavu.

Jimmy ni sam nije znao kako se našao u predvorju. Zgrabio je šešir i istrĉao kroz vrata pa niz šest stepeništa od bijeloga kamena pokraj bakrene dugmadi i ĉokoladne livreje liftboja, pa kroz trijem u kojem su bili ruţiĉasti mramorni stupovi na Sedamdeset drugu ulicu. Vani je bilo mraĉno i vjetrovito, sve puno teških sjena koje su se primicale i uţurbanih koraka. Napokon se penjao uz dobro poznate grimizne stepenice hotela. Pohita pokraj majĉine sobe. Pitali bi ga zašto se tako brzo vratio kući. Nahrupi u svoju sobu, navuĉe rezu, dvaput zakljuĉa vrata i sav zadahtan se na njih nasloni. - Pa, jesi li se najzad oţenio? - bijaše prva stvar koju je Congo zapitao kada mu Emile otvori vrata. Emile je bio u potko-šulji. Soba nalik na kutiju cipela bijaše zagušljiva, osvijetljena i zagrijevana plinskom svjetiljkom na kojoj je bila limena kapica. - Otkud dolaziš ovoga puta? - Bizerta i Trondjeb... Ja sam vješt pomorac. T> - Gadan je to posao, ići na more ... Uštedio sam dvije stotine dolara. Radim kod Delmonika. Sjedoše jedan pored drugoga na nepospremljen krevet. Congo izvadi kutiju »Egyptian Deities« sa zlatnim rubom. - Plaća za ĉetiri mjeseca - pljesne se po bedru. - Jesi li vidio May Sweitzer? Emile odmahne glavom. - Morat ću pronaći tu malu kuĉku... U onim jebenim skandinavijskim lukama one doplove u ĉamcima, krupne debele plavuše u brodićima za prijevoz hrane do broda ... Umuknu. Šištao je plin. Congo ispusti dah u zviţduku. - Uhu ... C'est chic ?a, Delmonico... Zašto se još nisi njom oţenio? 93- SviĊa joj se što visim oko nje ... Trgovinu bih vodio bolje nego ona. - Previše si mekan; prema ţenama moraš biti tvrd da bilo što od njih dobiješ ... Uĉini je ljubomornom. - Ona me drţi na uzici. - Ţeliš li vidjeti razglednice? - Congo izvuĉe iz dţepa paket umotan u novine. - Gle, ovo je Napulj; tamo svi ţele doći u New York... Ovo je arapska plesaĉica. Nom d'une vache, imaju klizav pupak... - Ĉuj, znam što ću uĉiniti - odjednom vikne Emile ispustiv-ši razglednice na krevet. - Uĉinit ću je ljubomornom ... - Koga? - Ernestine ... Madame Rigaud... - Na svaki naĉin, prošetaj sa ţenskom nekoliko puta po Osmoj aveniji pa se kladim da će ona pasti kao tona opeka. Zazvoni budilica na stolici kraj kreveta. Emile skoĉi te je zaustavi i poĉne pljuskati lice vodom iznad umivaonika. - Merde, moram na posao. - Idem u »Hell's Kitchen« da vidim mogu li naći May. - Ne budi lud da potrošiš sav svoj novac - reĉe Emile koji stajaše kraj napuknutog ogledala iskrivljena lica, kopĉajući dugmad na plastronu ĉiste iskuhane košulje. - To je sigurna stvar, velim vam - neprestance je ponavljao . ĉovjek unoseći se Edu Thatcheru u lice i udarajući dlanom po stolu. - Moţda jest, Vileru, ali toliko sam ljudi vidio kako propadaju, da, ĉasne mi rijeĉi, ne shvaćam kako da to riskiram. - Ĉovjeĉe, ja sam zaloţio suprugin srebrni servis za ĉaj i svoj dijamantni prsten i djetetov vrĉić... Stvar je sigurna, baš sigurna ... Ne bih te u nju uputio, jedino zato to radim jer smo nas dvojica vrlo dobri prijatelji i dugujem ti novac i sve... Do sutra u podne zaradit ćeš na svoj novac dvadeset i pet posto... Onda, ako ţeliš zadrţati, moţeš, ali riskiraš, ali ako prodaš tri ĉetvrtine a ostatak zadrţiš dva-tri dana, uz rizik, bit ćeš siguran ... kao Gibraltarska stijena. - Znam, Vileru, to zbilja lijepo zvuĉi... - Pobogu, ĉovjeĉe, valjda ne ţeliš cijeli svoj ţivot biti u ovom prokletom uredu? Misli na svoju djevojĉicu. - I mislim, u tom i jest nevolja. - Ĉuj, Ede, Gibbons i Svvandike poĉeli su kupovati već po tri centa veĉeras kada se burza zatvarala... Klein je postao lukav pa će rano ujutro doći ovamo ovjenĉan slavom. Burza će zbog toga pošašaviti...94

- Osim ako se ne predomisle momci koji obavljaju prljav posao. Poznajem ove stvari do u samu srţ, Vileru ... Zvuĉi kao sto posto siguran prijedlog... Ali ja sam pregledao knjige prevelikog broja ljudi koji su pali pod steĉaj. Viler ustane i baci cigaru u pljuvaĉnicu. - Pa lijepo, radi što hoćeš, neka sve ide k vragu ... Pretpostavljam da ti se zacijelo sviĊa putovati ovamo iz Hackensacka i raditi dvanaest sati na dan ... - Smatram da ću se probiti jedino radom, tako ti je to.

- Kakva ti je korist od nekoliko ušteĊenih tisućica kad budeš star i kad ne budeš mogao dobiti zadovoljstvo? Ĉovjeĉe, us-koĉit ću u to s obje noge. - Pa hajde, Vileru ... To je tvoja stvar - gunĊao je Thatcher dok je njegov drug teškim korakom izišao zalupivši vrata ureda. Velika kancelarija sa svojim nizovima ţutih stolova i prekrivenih pisaćih strojeva bijaše prazna, osim šatora svjetla u kojemu je za stolom krcatim knjigovodstvenim knjiţurinama sjedio Thatcher. Na tri prozora pri kraju nije bilo zavjesa. Kroz njih je vidio strmu masu zgrada što su se ljeskale u svjetlu i komadić neba, u obliku daske, taman kao crnilo. Prepisivao je memorandume na velikom trgovaĉkom arku. FanTan Import and Export Ĉompanv (stavke aktive i pasive do zakljuĉno 29. veljaĉe)... Podruţnice New York, Shanghai, Hongkong i Straights Settlements ... Saldo Nekretnine Prihod i gubitak $ 345,789.84 $ 500,087,12 $ 399,765.90 - Gomila vraţjih lupeţa - glasno progunĊa Thatcher. - U cijeloj dokumentaciji nema ni jedne stavke koja ne bi bila krivotvorena. Ne vjerujem da imaju ikakve podruţnice u Hongkongu ili bilo gdje drugdje... #Nasloni se u stolac i zabulji kroz prozor. Zgrade su se mraĉile. Jedva je mogao razabrati jednu zvijezdu na mrlji neba. Morao bih izići i jesti, otrov je za probavu jesti neredovito kao što ja jedem. Recimo da se i povedem za Vilerovim najnovijim savjetom. Ellen, kako ti se sviĊaju ove ruţe »Ameriĉka ljepotica«? Peteljke su im duge dva i pol metra i ţelim da prouĉiš plan putovanja u inozemstvo koje sam ti namijenio kao nadopunu obrazovanju. Da, bit će šteta da ostavimo svoj lijepi novi stan koji gleda na Central Park... A u centru grada; The Fiduciarv Accounting Institute, Edvvard ĉ. Thatcher, predsjednik... Kugle pare lunjale su po mrlji neba, skrivajući zvijezdu. Upusti se 95u to, upusti se u to... ionako su svi oni lupeţi i kockari... Upusti se u to i izroni punih ruku, punih dţepova, punog raĉuna na banci, a sefova punih novca. Kad bih se samo usudio da riskiram. Lud si što trošiš vrijeme mozgajući o tome. Vrati se Fan-Tan Importu. Para, slabašno crvenkasta od svjetla što se odraţavalo od ulica, brzo se raspršavala preko mrlje neba, izvijala se i rasplinjavala. Roba pod zabranom u skladištima Sjedinjenih Ameriĉkih drţava... $ 325,666.00. Upusti se u to pa izroni s tri stotine dvadeset pet tisuća, šest stotina šezdeset i šest dolara. Dolari se raspršuju kao para, izvijaju se i rasplinjuju prema zvijezdama. Milijunaš Thatcher nagne se kroz prozor svijetle sobe namirisane paĉulijem, da pogleda tamne obrise grada koji se pario od smijeha, glasova, zveketa i svjetala; iza njega svirahu orkestri meĊu azalejama, privatni telegrafi su kuc kuc kuc otkucavali dolare iz Singapura, Valparai-sa, Mukdena, Hongkonga, Chicaga. Susie se nadvijala nad njega u haljini sazdanoj od orhideja i šaptala mu na uho. Ed Thatcher ustane stisnutih pesnica, dršćući; Ti jadna budalo, kakva korist od toga sad kad nje više nema. Bit će najbolje da poĊem nešto pojesti, inaĉe će me Ellen ukoriti.

V. PARNI VALJAKSumrak njeţno miluje ulice oštrih uglova. Tmina teško pritišće asfaltni grad koji se puši, satire rezbarije na prozorima i reklamne natpise i dimnjake i vodene rezervoare i ventilatore i stepenice za sluĉaj poţara i oblike i ukrase i valovite površine i oĉi i ruke i kravate u plave grude, u crne goleme blokove. Pod sve teţim i teţim pritiskom što se valja prozori bljuju svjetlost. Noć satire blještavo mlijeko iz luĉnih svjetiljki, istiskuje sumorne blokove sve dok iz njih ne curi crvenilo, ţutilo i zelenilo na ulice što odzvanjaju od koraka. Iz cijeloga asfalta kaplje svjetlost. Svjetlost šikće iz reklamnih natpisa na krovovima, vrtoglavo se okreće meĊu kotaĉima, bojadiše valjajuće tone neba.

Parni je valjak kloparao tamo-amo preko svjeţe nanesenog katrana na cesti pred vratima groblja. Iz njega dopiraše zadah zagorjelog kolomaza, pare i vruće boje. Jimmy Herf probijao se duţ ruba ceste; kamenje ga je ranjavalo po tabanima preko izlizanih potplata cipela. Prošiša pokraj radnika crnomanjastih šija pa produlji hodati po novoj cesti, u nosnicama mu osta njihov vonj na ĉešnjak i znoj. Zastane nakon devedesetak metara na sivoj cesti predgraĊa, koja je s obje strane bila gusto naĉiĉkana telegrafskim stupovima i ţicama, iznad sivih kuća nalik na papirnate kutije i sivih ĉestica dodijeljenih klesarima spomenika, nebo bijaše boje crvendaćeva jaja. U krvi su mu se previjali mali svibanjski crvići. Strgne crnu kravatu te je stavi u dţep. Glavom mu se bjesomuĉno motala melodija: Tako su mi dosadile Iju-bice Nosite ih sve, Jedan je sjaj sunca a drugi sjaj mjeseca a treći sjaj zvijezda: jer jedna se zvijezda razlikuje sjajem od druge zvijezde. Isto je7 - Manhattan Transfer

97tako uskrsnuće iz mrtvih... Ţurno je koraĉao brĉkajući kroz lokve pune neba, nastojeći istresti iz ušiju jednoliĉne dobro podmazane rijeĉi, otarasiti se dodira crnog krepa s prstiju, zaboraviti miris ljiljana. Tako su mi dosadile Iju-bice Nosite ih sve.

Ubrza korak. Cesta se penjala uzbrdo. Blještav potoĉić vode u jarku tekao je kroz toĉkice trave i maslaĉaka. Kuće se prorijede; na zidovima štagljeva oljuštena su slova kazivala LVDIA PINKERTON'S VEGETABLE COMPOUND, BUDVVEISER, RED HEN, BARKING DOG ... A majĉicu je udarila kap i sad je bila pokopana. Nije se mogao sjetiti kako je nekoć izgledala; bila je mrtva i gotovo. S plota se oglasi vlaţan ţiv-ţiv vrapca. Sićušna rĊava ptica odleprša naprijed, sjedne na telegrafsku ţicu i zapjeva pa odleti na rub napuštena kotla te zapjeva, pa odleti dalje i zapjeva. Nebo posta zagasitije plavo, ispunjavalo se pahuljastim sedefnim oblacima. Posljednji put osjeti pokraj sebe šušta-nje svile, osjeti kako se ruka u obilnom rukavu sa ĉipkastim volanima njeţno sklapa iznad njegove ruke. Leţi u kolijevci, podigavši stopala pod prijetnjom kuštravih šćućurenih sjena; a sjene su umakle i rastopile se u uglovima kada se ona nad njega nadvila s kovrĉicama oko ĉela, u svilenim naduvenim rukavima, s malenim crnini madeţorn u uglu usta koja su ljubila njegova usta. Ubrza korak. Krv mu je obilno i vrelo tekla ţilama. Pahuljasti su se oblaci rastapali u pjenu ruţiĉaste boje. Ĉuo je svoje koraĉaje po izlizanom kamenu tucaniku. Na raskršću sunce obasja ljepljive šiljaste pupoljke bukvina izdanka. Putokaz nasuprot glasio je VONKERS. Nasred ceste Ijuljkala se ulupljena konzerva rajĉice. Nastavi hodati tjerajući je snaţno nogom preda se. Jedan je sjaj sunca a drugi sjaj mjeseca, a treći sjaj zvijezda... Nastavi put. - Zdravo Emile! - Emile kimne ne okrećući glavu. Djevojka je trĉala za njim i pograbila ga za rukav kaputa. - Tako ti, dakle, postupaš prema starim prijateljima, je li? Sada kada se druţiš s onom kraljicom delikatesa ... Emile istrgne ruku. - Meni se ţuhii, to je svee. - Kako bi ti se svidjelo da odem k njoj pa da joj kaţem da smo se ti i ja dogovorili da stojimo pred izlogom na Osmoj aveniji pa smo se grlili i ljubili samo zato da se ona zacopa u tebe. - To bila Gongova ideja. - Pa, zar nije uspjela? 98 - Uspjela. - Pa, zar meni ništa ne duguješ? - May, ti s vhloo zlatna djevojĉica. Slijedeći tjedan slobodan sam u shijedu naveĉe... Doći ću po tebe pa te odvesti u kino ... Kako kuhvanje? - Gore nego pakao... Pokušat ću se zaposliti kao plesaĉica u Campusu ... Tamo mogu sresti momke s lovom ... A ne više ove mornare i obalne radnike ... Postat ću uvaţena. - May, jesi li phimila vijesti od Gonga? - Dobila sam razglednicu iz nekakvog vraţjeg mjesta, ni ime mu nisam mogla proĉitati... Nije li to smiješno, kada pišeš da ti šalje novaca, a dobiješ samo razgledniicu... Taj me momak moţe imati svake noći, potrebno je samo da me zapita ... I on je jedini, znaš ti to, ţabaru? - Zbogom, May. Odjednom gurne slamnati šeširić obrubljen potoĉnicama straga pa je poljubi. - Hej, dosta je toga, ţabaru ... Osma avenija nije mjesto na kojem se djevojka ljubi - zakmeĉi ona gurnuvši ţuti uvojak natrag pod šešir. - Mogla bih te usositi a to bih baš rado uĉinila. Emile se udalji. Poţarna kola, kolica sa štrcaljkom i ljestve s kukama proĊu kraj njega, tresući ulicu svojim štropotom i klopotom. Tri bloka dalje s krova jedne kuće širio se dim a tu i tamo jezici plamena. Gomila se natisnula na nizove policajaca. Iza leĊa i gusto zbijenih šešira Emile spazi vatrogasce na krovu susjedne kuće i tri tiha blistava mlaza vode usmjerena prema gornjim prozorima. Jamaĉno upravo suĉelice trgovine delikatesama. Probijao se kroz guţvu na ploĉniku kadli se gomila odjednom razdvoji. Dva policajca vukla su crnca kojemu su ruke klimale naprijed i natrag poput prekinutih ţica. Iza njih je išao treći policajac i mlatio pendrekom crnca najprije po jednoj a onda i po drugoj strani glave. - Vatru je podmetnuo »pomrĉina«. - Uhvatili su palikuću. - Ono je podmetaĉ poţara. - Boţe, onaj dim gadno izgleda. Gomila se opet spoji. Emile stajaše pokraj Madame Rigaud, pred vratima njezine trgovine. - Cheri, que ga me fait une emotion... J'ai horriblement peur du feu. Emile stajaše malo iza nje. Jednu joj ruku polako obavije oko struka, a drugom rukom tapšao ju je po mišici: 99 - Sve je u redu. Gle, nema više vatre, samo ima dima... Ali, osigurana- si, je li? - Oh, Ma, na petnaest tisuća. Stisnuo joj je šaku a onda odmaknuo svoje ruke.

- Viens, ma petite, on va rentrer. Kada su se našli u trgovini, prihvati njezine punašne ruke. - Ernestine, kad ćemo se vjenĉati? - Slijedeći mjesec. - Ja ne ĉekati tako dugo, nemoguće... Zašto ne bismo slijedeće srijede? Onda bih ti mogao pomoći da napraviš inventuru... Mislim ja, moţda bismo mogli prodati ovu radnju pa se preseliti u gornji grad, zaraditi više novaca. Potapšala ga je po obrazu. - P'tit ambitieux - reĉe ona kroz svoj šuplji unutrašnji smijeh od kojega su joj se tresla ramena i velika prsa. Morali su presjesti na Manhattan Transferu. Poderao se palac na Elleninim novim rukavicama od jareće koţe pa ga je neprestano trla kaţiprstom. John je na sebi imao kišni ogrtaĉ s pojasom i ruţiĉastosivi pusteni šešir. Kada se okrenuo prema njoj i nasmiješio, nije se mogla suzdrţati a da ne skrene pogled te se zabuljila u jaku kišu koja je blistala preko traĉnica. - Tu smo, draga Elaine. Oh, kćeri kneţeva, vidiš, ukrcat ćemo se na vlak koji stiţe sa stanice Pennsvlvania... Smiješno je ĉekati na ovakav n'aĉin u divljini New Jerseva. Ušli su u salonska kola. John mljacne jezikom videći da su mu na blijedom šeširu ostale tamne mrlje od kišnih kapljica. - Dakle, krećemo, djevojĉice ... Gle, lijepa si, ljubavi moja, lijepa si, imaš oĉi golubinje. Elleni je novi šivani kostim bio uzak u laktovima. Ţeljela je da se osjeća veoma radosnom i da sluša njegov mazan šapat na uho, ali nešto joj je ukoĉilo i namrštilo lice; mogla je samo gledati kroz prozor smeĊe moĉvare i milijun crnih prozora tvornica i kaljuţaste gradske ulice i zarĊao parobrod u kanalu i štag-Ijeve i reklame Bulla Durhama i patuljke Spearminta okrugla lica, sve išarano uzduţ i poprijeko blistavim mlazovima kiše. Draguljne pruge na prozoru tekle su ravno dolje kad bi se vlak zaustavio, a postajale bi sve to ukošenije što bi vlak povećavao brzinu. Kotaĉi su joj topotali u glavi i huktali Manhattan Tran--sfer. Man-hattan Tran-sfer. U svakom sluĉaju, ima još mnogo do Atlantic Cityja. Kada stignemo u Atlantic City... Oh, četrdeset kišilo je dana... Osjećat ću se radosnom... / četrdeset kišilo je noći... Moram se osjećati radosnom. 100 - Elaine Thatcher Oglethorpe, to je vrlo lijepo ime, je li, draga? Oj, okrijepite me vinom, osvjeţite me jabukama jer bolan sam od ljubavi... Bilo je tako udobno u praznim salonskim kolima, u zelenom baršunskom naslonjaĉu, a John se naginjao prema njoj recitirajući besmislice, a smeĊe baruštine klizile su iza prozora isprugana kišom, a miris nalik na školjke prodiraše u vagon. Pogledala mu je u lice i nasmijala se. Rumenilo mu jurne preko lica sve do korijena crvenoplave kose. Stavio je ruku u ţutoj rukavici preko njezine ruke u bijeloj rukavici. - Sada si moja ţena, Elaine. - Sada si moj muţ, Johne. I smijući se gledahu jedno drugo u udobnosti praznih salonskih kola. Bijela slova, ATLANTIC CITY, sudbonosno su se uzdizala iznad vode koju je rupiĉala kiša. Kiša je šibala po blistavom drvenom šetalištu i silovito zapljuskivala prozor kao voda koju izliju iz kabla. A jaĉu od kiše mogla je ĉuti mjestimiĉnu tutnjavu valova duţ ţala meĊu osvijetljenim molovima. Leţala je nauznak i buljila u strop. Pokraj ' nje, na velikom krevetu, spavao je John i disao mirno kao dijete smotavši jastuk pod glavu. Bilo joj je ledeno hladno. Kliznula je iz kreveta vrlo oprezno kako ga ne bi probudila i stajaše gledajući kroz prozor niz vrlo dugo slovo »V« rasvjete na drvenom šetalištu. Gurne prozor uvis. Kiša joj osine lice, pakosno joj je bola put i moĉila spavaćicu. Prislonila je ĉelo na okvir. Oh, ţelim umrijeti. Ţelim umrijeti. Sva napeta hladnoća njezina tijela zgrĉi joj se u ţelucu. Oh, povraćat ću. Ode u kupaonicu i zatvori vrata. Kad je povraćala, bolje se osjećala. Onda se ponovno uspne u krevet, pazeći da ne dodirne Johna. Ako ga dodirne, ona će umrijeti. Leţala je nauznak, ĉvrsto priljubivši ruke tik uz bokove i skupivši noge. Salonska kola udobno su kloparala u njezinoj glavi; zaspala je. Probudi je vjetar koji je mlatio po prozorskim oknima. John bijaše daleko, na drugoj strani velikog kreveta. Uslijed vjetra i kiše koja je tekla niz prozor, ĉinilo joj se kao da se miĉe soba i veliki krevet i sve, kao da poput zraĉnog broda jure preko mora. Oh, četrdeset kišilo je dana... Kroz prorez u hladnoj ukoĉenosti ova pjesmica tekla je topla kao krv... 7 četrdeset kišilo je noći Njeţno prijeĊe rukom po muţevoj kosi. Iskrivio je lice u snu i uzdahnuo »Nemoj« glasom kao u kakva djeĉaĉića pa je zahihotala. Leţala je hihoćući na krajnjem rubu kreveta, hihoćući oĉajniĉki kao nekoć s djevojĉicama u školi. A kiša je šibala kroz prozor a pjesma postajala sve to glasnija dok naposljetku ne postade limena glazba u njezinim ušima: 101Oh, četrdeset kišilo je dana

I četrdeset kišilo je noći I nije prestalo sve do Božića A jedini čovjek koji je poplavu preživio Bijaše Dugonogi Jack iz Isthmusa. Jimmy Herf sjedio je suĉelice tetku Jeffu. Pred svakim se na plavom tanjuru nalazio odrezak, peĉeni krumpir, brdašce graška i granĉica peršina. - Dakle, ogledaj se oko sebe, Jimmy - reĉe tetak Jeff. Jarko svjetlo s gornjeg prozora obrubljuje blagovaonicu obloţenu orahovinom, bliješti i izvija se na srebrnim noţevima i viljuškama, na zlatnim zubima, satovima na lancima, iglama u kravatama, guta ga tmina sukna i tvida, okruglo blista na sjajnim tanjurima i na ćelavim glavama i na poklopcima posuda. - Dakle, što misliš o tome? - pita tetak Jeff zarinuvši palce u dţepove svog pahuljastog ţućkastog prsluka. - Ovo je lijep klub, svakako - kaţe Jimmy. - Najimućniji i najuspješniji ljudi ove zemlje dolaze ovamo na ruĉak. Gle onaj okrugao stol u kutu. Ono je Gausenheimerov stol. Tamo posve lijevo. - ... Tetak Jeff naginje se prema naprijed i snizuje glas: - Onaj ĉovjek snaţne vilice je J. \Vilder Lapor-te. - Jimmy reţe ovĉji odrezak ne odgovarajući. Dakle, Jimmy, vjerojatno znaš zbog ĉega sam te ovamo doveo... Ţelim s tobom razgovarati. Sad kada je tvoja jadna majka... otišla, Emily i ja smo tvoji skrbnici pred zakonom i izvršioci oporuke jadne Lily... Ţelim ti objasniti kako stoje stvari. Jimmy odlaţe noţ i viljušku i sjedi piljeći u tetka, grĉevito steţući hladnim rukama naslone stolice, gledajući kako se obraz pomiĉe, plav i teţak, iznad rubinske igle u širokoj satenskoj kravati. - Sada ti je šesnaest godina, je li, Jimmy? - Da, gospodine. - Dakle, evo kako stoje stvari... Kada se posve sredi imetak tvoje majke, imat ćeš otprilike pet tisuća i pet stotina dolara. Srećom si bistar deĉko pa ćeš uskoro biti spreman za koledţ. Dakle, ako se njome valjano upravlja, ova svota trebala bi dosta-jati za tvoje studiranje na Columbiji, kad već ţeliš studirati na Columbiji... Ja osobno, a siguran sam da tako misli i tvoja teta Emily, mnogo bih više volio da poĊeš na Vale ili na Prince-ton ... Po mom mišljenju ti si vrlo sretan momak. U tvojim sam godinama ĉistio jednu kancelariju u Fredericksburgu i zaraĎivao petnaest dolara mjeseĉno. No, evo što sam htio reći... Nisam primijetio da pokazuješ dostatnu odgovornost u pogledu 102 novĉanih pitanja... ovoga... dostatno oduševljenje da zaraĊuješ za ţivot, da uspiješ u svijetu... Pogledaj oko sebe ... Štedljivost i oduševljenje stvorili su od ovih ljudi ovo što su sada. Stvo-riše i mene, dovedoše me u poloţaj da ti ponudim udoban dom i uljuĊenu okolinu što ti i nudim ... Shvaćani da je tvoje obrazovanje bilo pomalo ĉudnovato, ona jadna Lily nije baš dijelila naše nazore o mnogim pitanjima, ali istinsko obrazovno razdoblje tvog ţivota tek poĉinje. Sada je vrijeme da zauzmeš stav i da postaviš osnove svoje buduće karijere ... Savjetovao bih ti da se povedeš za Jamesovim primjerom pa da se zaposliš u tvrtci i u njoj se probijaš ... Odsad ste mi obojica sinovi... To će biti te-gotan posao, ali će ti na kraju pruţiti vrlo znaĉajan poĉetak. I nemoj ovo zaboraviti: ako je ĉovjek uspješan u Nevv Vorku, onda je uistinu uspješan! Jimmy sjedi promatrajući tetkova široka ozbiljna usta koja oblikuju rijeĉi, a da i ne kušaju soĉan ovĉji odrezak što ga jedu. - Dakle, što ćeš uĉiniti? - Tetak Jeff nagne se preko stola prema njemu, izbeĉenih sivih oĉiju. Jimmy se davi komadićem kruha, crveni, na kraju slabašno muca: - Što god vi kaţete, tetak Jeff. - Znaĉi li to da ćeš preko ljeta mjesec dana raditi u mojoj kancelariji? Okusiti kako je to kad zaraĊuješ za ţivot, kao muškarac u svijetu muškaraca, steći predodţbu o tome šio je posao? Jimmy kimne glavom. - Dakle, mislim da si donio vrlo razboritu odluku - zagrmi tetak Jeff zavalivši se u stolicu tako da svjetlost udara po valu njegove ĉeliĉnosive kose. - Uzgred da te pitam, što ćeš naruĉiti za desert? ... Za mnogo godina, Jimmy, kad budeš uspješan ĉovjek s vlastitom tvrtkom, sjećat ćemo se ovog razgovora. Ovo je poĉetak tvoje karijere. Djevojka u garderobi smješka se ispod gizdave gomile svoje ţuĉljivo ţute kose kada pruţa Jimmyju njegov šešir koji djeluje zgnjeĉeno plosnat i prljav i mlitav meĊu trbušastim tvrdim pustenim šeširima i fedorama i veliĉanstvenim panama šeširima što vise na vješalicama. Ţeludac mu se vrtoglavo prekobacuje kako se spušta lift. Izlazi u mramorno predvorje krcato svijetom. Na trenutak ne znajući kamo bi pošao, prisloni se uza zid, s rukama u dţepovima, promatrajući kako se ljudi laktaju kroz vrata što se vjeĉito okreću; ţene njeţnih obraza koje ţvaĉu ţvakalice, ţene oštrih obraza sa šiškama, njegovi vršnjaci mlijeĉna lica, mladi probisvijeti naherenih šešira, znojavi kuriri, ukršteni pogledi, bokovi što besciljno tumaraju, crvene ĉeljusti koje ţvaĉu cigare,

103blijeda upala lica, plosnata tijela mladih muškaraca i ţena, trbu-šaste tjelesine starijih muškaraca, svi se oni laktaju, guraju, stru-ţu nogama, ulazeći u dvije beskonaĉne trake kroz okretna vrata, van na Broadway i unutra s Broadwaya. Jimmy stupa u vrpci kroz okretna vrata unutra i van, u podne i naveĉer i ujutro, okretna vrata melju njegove godine poput mesa za kobasice. Iznenada mu se mišići ukoĉe. Tetak Jeff i njegova kancelarija neka idu u vraţju mater. Te rijeĉi tako glasno odjeknu u njemu da se osvrće na jednu i na drugu stranu da vidi je li itko ĉuo kad ih je izgovorio. Svi oni neka idu u vraţju mater. Uzdigne ramena i gura se prema okretnim vratima. Peta mu se spusti na neĉiju nogu. »Boga vam vašega, gledajte kamo stajete.« NaĊe se na ulici. Ko-vitlav vjetar što puše Broadwayom unosi mu prašinu u usta i u oĉi. Šeće prema Battery Parku a vjetar mu puše u leĊa. Na crkvenom groblju Svetoga Trojstva stenografkinje i posluţnici jedu sendviĉe meĊu grobovima. Stranci se roje iz parobrodarskih kompanija; Norveţani konopljine kose, ŠveĊani širokih lica, Poljaci, crnomanjaste noge muškaraca iz Sredozemlja koji zaudaraju na ĉešnjak, gorštaĉki Slaveni, tri Kineza, gomila istoĉnjaĉkih mornara. Na malom trokutu ispred carinarnice Jim Herf se okrene i dugo pilji dubokom zasjeklinom Broadwaya, okrenuvši se prema vjetru. Tetak Jeff i njegova kancelarija neka idu u vraţju mater. Bud je sjedio na rubu postelje i ispruţio ruke i zijevao. Posvuda unaokolo je, kroz smrad znoja i kiseloga daha i mokre odjeće, dopirale hrkanje, vrpoljenje muškaraca u snu, škripanje krevetnih opruga. Daleko je kroz mrak gorjelo jedno jedino elektriĉno svjetlo. Bud sklopi oĉi i spusti glavu na rame. O, Boţe, ţelim spavati. Dragi Isuse, ţelim spavati. Stisne koljena uz sklopljene ruke kako mu ne bi drhtala. Oĉe naš koji jesi na ne-besi ja ţelim spavati. - Što je, kolega, ne moš spavat? - dopre tih šapat sa susjednog kreveta. - K vragu, ne mogu. - Ni ja. Bud pogleda veliku glavu kovrĉaste kose poduprtu na lakat, okrenutu prema njemu. - Ovo je prokleta ušljiva smrdljiva spavaonica - nastavi glas jednoliĉno. - Reći ću svijetu ... I to za ĉetrdeset centa! Neka im bude njihov Hotel Plaţa i... - Jesi li već dugo u gradu? - U kolovozu će biti deset godina. 104 - Ti majku! - Dosta je komedije, momci - zaškrguće glas iz niza kreveta. - Sto vi misite da j ovo, ţidofski piknik? Bud spusti glas: - Ĉudnovato, godinama sam mislio doć u grad i ţelio... Rodio sam se i odrastao na farmi na sjeveru. - Zašto se ne vratiš? - Ne mogu se vratiti. - Budu bijaše hladno; ţelio je da prestane drhtati. Navuĉe pokrivaĉ do brade i prevrne se suĉelice ĉovjeku koji je govorio. - Svakog proljeća sam sebi kaţem: Opet ću put pod noge, otići ću i zasaditi se meĊu korov i travu i krave koje dolaze kući u vrijeme muţe, ali ne odlazim; jednostavno visim ovdje dalje. - A što radiš cijelo vrijeme u gradu? - Ne znam ... Najprije sam većinom sjedio na Union Squa-reu, onda sam sjedio na Madison Squareu. Bio sam u Hoboke-nu i Jerseyu i Flatbushu, a sad sam propalica iz Boweryja. - Boţe, kunem se da ću sutra otići odavdek. Ovdek me vata strah. Previše ima policajaca i detektiva u ovom gradu. - Moţeš ţivjeti od prosjaĉenja ... Ali, slušaj me dobro, mali, vrati se na farmu svojim starcima dok se još moţeš vratiti. Bud skoĉi iz kreveta pa grubo povuĉe ĉovjeka za rame: - DoĊi ovamo na svjetlo, ţelim ti nešto pokazat. Budu je vlastiti glas ĉudno zavijao u ušima. Odšeta hrkavim nizom kreveta. Skitnica, gegav muškarac kovrĉave kose i brade izblijedjelih od vremena, oĉiju kao da su mu ĉekićem udarene u glavu, uzvere se iz pokrivaĉa posve odjeven i poĊe za njim. Bud pod svjetlom raskopĉa gornji dio svog donjeg rublja pa ga skine sa suhonjavih mišica i ramena punim kvrgavih mišića. - Gle moja leĊa. - Isuse Kriste - prošapće ĉovjek prelazeći prljavom rukom dugih ţutih noktiju preko mase bijelih i crvenih duboko usjeĉenih brazgotina. - Nikada nisam vidio nešto ovako. - To mi je uĉinio moj stari. Dvanaest godina me tukao kad god bi mu se prohtjelo. Svukao bi me pa bi se laganim lancem okomio na moja leĊa. Govorili su da mi je on tata, ali znam da nije. Pobjegao sam kad mi je bilo trinaest godina. Tada me on ufati i poĉe me mlatit. Sad mi je dvadeset i pet godina. Bez rijeĉi se vrate do postelja i legnu.

Bud leţaše buljeći u strop navukavši pokrivaĉ do oĉiju. Kad bi spustio pogled prema vratima na kraju sobe, vidio bi kako tamo stoji muškarac u tvrdom pustenom šeširu s cigarom u ustima. Gnjeĉio je meĊu zubima donju usnu kako bi suzdrţao plaĉ. Kad ponovno zirne, ĉovjeka više nije bilo. 105- Slušaj, jesi li još budan? - šapne on. Skitnica progunĊa. - Htio sam ti reć. Smrskao sam mu glavu lopatom, smrvio ko ondak kad udariš nogom trulu bundevu. Reko sam mu da me se okani, a on nije slušao... Bio je to strog bogobojazan ĉovjek i tijo je da ga se svi boju. Ĉupao je rujevinu sa staroga pašnjaka da na njemu zasadi krumpir ... Ostavio sam ga da leţi do noći s glavom smrskanom kao trula bundeva. Bokor grmlja duţ ograde sakrivao ga je s ceste. Ondak sam ga pokopao i pošao u kuću i skuhao lonac kave. Nikada mi nije dopuštao da pijem kavu. Prije zore sam ustao i otišao cestom. Govorio sam samome sebi: u velikom gradu da te naĊu, znaĉilo bi traţiti iglu u plastu sijena. Znao sam gdje je stari drţo novac; imao je zamo-tak velik ko tvoja glava ali sam se bojo uzet više od deset dolara... Jesi li još budan? Skitnica progunĊa. - Kad sam bio dijete, druţio sam se s kćerkom staroga Sa-cketta. Ona i ja smo se druţili u staroj ledari u Sackettovim šumama i razgovarali smo o tome da ćemo poći u New York City i da ćemo se obogatiti, a sad kad sam ovdje, ne mogu naći posao i ne mogu se otresti straha. Mene posvuda slijede detektivi, ljudi s tvrdim pustenim šeširima, sa znaĉkama ispod kaputa. Sinoć sam poţelio poći s kurvom a ona mi je to vidjela u oĉima pa me izbacila ... Ona mi je to vidjela u oĉima. Sjedio je na rubu leţaja, nagnuo se i govorio ĉovjeku u lice u piskavom šaptu. Odjednom ga skitnica pograbi za ruĉne zglobove. - Pogledaj me, mali, poludjet ćeš ako tako nastaviš ... Imaš li išta love? - Bud kimne glavom. - Daj je meni da ti ĉuvam. Ja sam prekaljen pa ću te izvući iz ovoga. Odjeni se i prošeci po bloku do zalogajnice i dobro se najedi. Koliko imaš? - Kusur od jednog dolara. - Meni daj ĉetvrt dolara a za ostatak pojedi sve što moţeš. - Bud navuĉe hlaĉe i pruţi ĉovjeku ĉetvrt dolara. - Onda se vrati ovamo i spavat ćeš dobro a sutra ćemo ja i ti poći na sjever pa se domoći onog smotka novĉanica. Jesi l reko da je bio velki ko tvoja glava? Ondak ćemo se pokupit ondek gdje nas ne mogu ufatit. Podijelit ćemo po na pol. Slaţeš li se? Bud drvenim trzajem zakima glavom, a onda, dok su mu ţniranci lepršali oko cipela, odgega na vrata pa se spusti niza popljuvane stepenice. Kiša je prestala, svjeţ vjetar koji je mirisao po šumi i travi mreškao je lokve na ĉistim opranim ulicama. U zalogajnici na Chatham Squareu tri muškarca sjedjela su, i spavala navukavši 106 šešire preko oĉiju. Ĉovjek za tezgom ĉitao je ruţiĉaste sportske novosti. Bud je dugo ĉekao na svoju porciju. Osjećao se svjeţe, bez misli, sretno. Kad je porcija stigla, jeo je kosanu usoljenu govedinu, namjerno uţivajući u svakom zalogaju, gnjeĉeći jezikom hruskave komadiće krumpira o zube, srĉući silno zašećerenu kavu. Pomazavši tanjur koricom kruha uze ĉaĉkalicu i iziĊe. Ĉaĉkajući zube odšeta kroz prljavotamni ulaz na Brooklvn Bridge. Ĉovjek u tvrdom pustenu šeširu pušio je cigaru usred širokog tunela. Bud šmugne pokraj njega hodajući teško i razmetljivo. Baš me briga za njega; neka me slijedi. Lukoviti nogostup bijaše prazan, na njemu se nalazio samo jedan policajac koji stajaše zijevajući, gledajući uvis u nebo. Bilo je to nalik na hodanje meĊu zvijezdama. Ispod u oba pravca ulice su se stanji-le u toĉkaste nizove svjetala izmeĊu ĉetvrtastih zgrada crnih prozora. Rijeka je pod njim blistala poput Mlijeĉne staze iznad njega. Tiho i glatko je gomila svjetala tegljaĉa klizila kroz mokru tminu. Mostom zazuje kola, a grede zaklopoću dok mreţa kablova zasvira poput trznutog bendţa. Kada je stigao do spleta greda nadzemne ţeljeznice na brooklvnskoj strani, okrene se natrag duţ juţnog prilaznog od-vojka. Nije vaţno kamo idem, sad nikamo ne mogu poći. Rub plave noći poĉeo je sjati iza njega kao što ţeljezo poĉinje sjati u vignju. Iza crnih dimnjaka i nizova krovova ozaravahu se slabašni ruţiĉasti obrisi centra grada. Sva je tmina postajala bisernom, toplom. Svi su oni detektivi koji me gone, svi oni, muškarci u tvrdim pustenim šeširima, skitnice na Boweryju, starice u kuhinjama, barmeni, tramvajski kondukteri, pajkani, kurve, mornari, luĉki radnici, tipovi u agencijama za zapošljavanje ... Mislio je da ću mu reći gdje je starĉev smotak, ušljiva skitnica... Neka se nosi. Neka se nose svi oni prokleti detektivi. Rijeka bijaše glatka, nalaštena poput pušĉane cijevi od plavog ĉelika. Nije vaţno kamo idem; sad nikamo ne mogu poći. Sjene izmeĊu škverova i zgrada bile su prašnjave kao plavilo za pranje. Jarboli su oiviĉavali rijeku; dim, ljubiĉast, ĉokoladan, rumen kao meso, penjao se u svjetlost. Sad nikamo ne mogu poći. U fraku sa zlatnim satom na lancu i s crvenim prstenom pe-ĉatnjakom, jašući na svoje vjenĉanje pokraj Marije Sackett, jašući u koĉiji u gradsku vijećnicu, s ĉetiri bijela konja, da ga naĉelnik

proglasi gradskim vijećnikom; a svjetlost iza njih postaje sve jarkija, jaši u svili u kadifi na svoju ţenidbu, jaši u ruţiĉastom plišu u bijeloj koĉiji s Marijom Sackett o boku, kroz redove muškaraca koji mašu cigarama,

klanjaju se, skidaju smeĊe tvrde pustene šešire, gradski vijećnik Bud jaši u koĉiji punoj dijamanata sa svojom nevjestom od milijun dolara... Bud sjedi na og107radi mosta. Sunce se diglo iza Brooklyna. Prozori Manhattana su u vatri. Trţe se naprijed, oklizne, visi na ruci a sunce mu blješti u oĉi. Vrisak mu se prigušuje u grlu dok pada. Kapetan McAvov na tegljaĉu Prudence stajaše u pilotskoj kućici drţeći jednu ruku na kormilu. U drugoj je drţao komadić dvopeka što ga je upravo umoĉio u šalicu kave koja se nalazila na polici pokraj stalka za kompas. Bio je to kršan muškarac ĉupavih obrva i gustih, ufitiljenih crnih brkova. Upravo se spremao staviti u usta komadić biskvita umoĉenog u kavu kadli nešto crno padne i udari u vodu uz potmuo pljusak, nekoliko metara od pramca. U istom trenutku ĉovjek nagnut kroz vrata strojarnice poviĉe: - Ĉovo je upravo skoĉio s mosta. - Vrag ga ubio - reĉe kapetan McAvov odbacivši svoj komad dvopeka i okrenuvši kormilo. Snaţna oseka vrtjela je brod kao slamku. U strojarnici zazvone tri zvona. Crnac otrĉi sprijeda na pramac s ĉakijom u ruci. - Pomozi mu, Red - vikne kapetan McAvov. Poslije natezanja izvuku na palubu dug crn mlitav predmet. Jedno zvonce. Dva zvonca, kapetan McAvov je namršten i turoban okrenuo tegljaĉev nos ponovno u struju. - Ima li u njemu ikakva znaka ţivota? - zapitao je promuklo. Crnĉevo je lice bilo zeleno, zubi su mu cvokotali. - Nee, gospodne - polako će riĊokosi. - Vrat mu je pukao na licu mjesta. Kapetan McAvov usrĉe u usta dobru polovicu svojih brkova. - Vrag ga ubio - progunĊa on. - Ovo je zgodna stvar, i to baš na ĉovjekov svadbeni dan. 108

DRUGI DIO

I. VELIKA DAMA NA BIJELU KONJUJutro štropoće od prolaska prvog nadzemnog vlaka niz Allen Street. Dnevno svjetlo drnda kroz prozore, potresajući stare kuće od opeka, kriĉavim konfetima štrca grede nadvoţnjaka podzemne ţeljeznice. Maĉke ostavljaju kante za smeće, stjenice se vraćaju u zidove, napuštajući znojave udove, napuštajući prljavonjeţne šije male usnule djece. Muškarci i ţene meškolje se ispod pokrivaĉa i popluna na madracima u uglovima soba, klupka djece poĉinju se odmotavati pa vrište i udaraju nogama. Na uglu Rivertona starac konopljane brade, nitko ne zna gdje on spava, razmješta svoj štand ukiseljenih proizvoda. Baĉve kiselih krastavaca, papra iz Jamaike, kore od dinje, piccalillija (arome od nasjeckanog povrća, gorĉice, octa i ţestokih zaĉina) širi isprepletene vilice i hladne vrijeţe vlaţnosvjeţeg oštrog mirisa što raste poput moĉvarnog vrta iz mošusnih krevetnih vonjeva i uţeţe-nog treštanja pošljunĉane ulice koja se budi. Starac konopljane brade, nitko ne zna gdje on spava, sjedi usred svega toga kao Jona pod svojom bundevom.

Jimmy Herf uspne se uza ĉetiri škripava stepeništa te pokuca na bijelim vratima - iznad ruĉke razasuli se otisci prstiju -gdje se na ceduljici lijepo priĉvršćenoj na podlogu bakarnim ĉavlićima pojavi prezimne Sunderland ispisano staroengleskim slovima. Dugo je poĉekao pokraj boce mlijeka, dviju boĉica vrhnja i primjerka nedjeljnog Timesa. Iza vrata se zaĉu šuštanje i škripa koraka, a onda više nikakav šum. Gurne bijelo dugme na dovratku. - A on reĉe: Margie, tako sam se ludo u te zatelebao, a ona mu kaţe: UĊi, skloni se s kiše, sav si mokar... Glasovi dopiru niza stepenice, muške noge u cipelama na dugme, ţenske noge u sandalama, ruţiĉastosvilene noge; djevoj109ka u pahuljastoj haljini i u šeširu Spring Maid; mladić je imao bijeli obrub na prsluku i kravatu na zelene, plave i ljubiĉaste pruge. - Ali ti nisi takva ţena. - Kako znaš kakva sam ja ţena? Glasovi odmaknu niza stepenište. Jimmy Herf ponovno pritisne na zvonce. - Tko je? - dopre frfljav ţenski glas kroz prorez na vratima. - Ţelim vidjeti gospoĊicu Prvnne, molim lijepo. Letimiĉan pogled na plavi kimono nadignut sve do brade punaĉka lica. - Oh, ne znam je li već ustala. - Rekla je da hoće. - Ĉujte, biste li, molim vas, priĉekali trenutak kako biste mi omogućili da pobjegnem - zahihoće ona iza vrata. - A onda uĊite. Oprostite, ali gospoĊa Sunderland je mislila da ste vi ubiraĉ stanarine. Ponekad doĊu nedjeljom tako da ulove ĉovjeka. Smiješak plašljivo premosti prorez u vratima. - Da unesem mlijeko?

- Oh, budite ljubazni! I sjednite u predsoblju a ja ću pozvati Ruth. Predsoblje bijaše vrlo mraĉno; zaudaralo je na spavanje i pastu za zube i kremu za masiranje; leţaj je preko jednoga kraja još saĉuvao otisak tijela na zguţvanim plahtama. Slamnati šeširi, svileni veĉernji ogrtaĉi i nekoliko muških kaputa visilo je u naguranom neredu s jelenjih rogova na vješalicama. Jimmy digne prsluk sa stolice ljuljaĉke i sjedne. Ţenski glasovi, prigušen sušanj osoba koje se oblaĉe, šuštanje nedjeljnih novina dopirahu kroz pregradne zidove razliĉitih soba. Otvore se vrata kupaonice; mlaz sunĉeva svjetla koji se odbio o veliko zidno ogledalo presijeĉe tamno predsoblje na dva dijela, iz vrata se pomoli glava s kosom poput bakrene ţice, tam-noplave oĉi na jajolikom krhkom bijelom licu. Onda kosa postade smeĊa dok je promicala hodnikom iznad tankih leĊa u jutarnjem ogrtaĉu naranĉaste boje, a na svakom su koraku ruţiĉaste nehajne pete izlazile iz papuĉica. - Juhu, Jimmee... - jujuškala mu je Ruth onkraj svojih vrata. - Ali ne smiješ gledati mene ni moju sobu. Izviri glavu u viklerima, nalik na glavu kornjaĉe. - Zdravo, Ruth. - Moţeš ući ako obećaš da nećeš gledati... Grozno izgledam a moja soba je nepospremljen golubinjak ... Samo da zaĉešljam kosu. Onda ću biti gotova. 110 Siva sobica bila je pretrpana odjećom i fotografijama kazališnih umjetnika. Jimmy je stajao prislonivši leĊa na vrata, nekakav svileni materijal što je visio s vješalice škakljao mu je uši. - Dakle, kako reporter-poĉetnik? - Sad radim na »Hell's Kitchen« ... To je divno. Jesi li našla posao, Ruth? - Hm, hm ... Neke bi se stvari mogle realizirati tokom ovog tjedna. Ali neće. Oh, Jimmy postajem oĉajna. - Skine uvijaĉe pa zatrese kosu i poĉešlja nove mišjesmeĊe valove. Imala je blijedo preplašeno lice velikih usta i plavih podoĉnjaka. - Jutros sam znala da moram ustati i spremiti se, ali jednostavno nisam mogla. Tako je turobno ustajati kada nemaš posla ... Ponekad pomislim da ću leći u krevet i jednostavno u njemu ostati do kraja svijeta. - Jadna mala Ruth. Baci na njega jastuĉić za puder koji mu napraši kravatu i suvratke na odijelu od plavog serţa. - Da mi nisi govorio: Jadna mala!, ti bijedni štakore. - Uĉinila si baš lijepu stvar poslije tolikih mojih muka da izgledam pristojno... Vrag neka te nosi, Ruth. A još nisam iz odijela isprao zadah boje. Ruth zabaci glavu i kriještavo se nasmije: - Oh, tako si komiĉan, Jimmy. Pokušaj to riješiti metlicom za odijela. Pocrvenjevši je prislonio bradu na kravatu. - Tko je ona ĉudnovata djevojka koja je otvorila vrata? - Pst, sve se ĉuje kroz pregrade ... Ono je Cassie - prošap-tala je hihoćući se. - Cassaa - ndraa VVilkins ... bivša ĉlanica Morgan Dancers. Ali ne bismo joj se smjeli smijati, vrlo je mila. Veoma mi je draga. Prasnula je u smijeh. - Lud si, Jimmy. -Ustala je i uštipnula ga za mišku. - Uz tebe se uvijek ponašam kao da sam luda. - Bog me takvim stvorio... Nego, slušaj, uţasno sam gladan. Došao sam pješice. - Koliko je sati? - Upravo je prošao jedan sat. - Oh, Jimmy, ne znam kako da rasporedim vrijeme ... SviĊa li ti se ovaj šešir?... Oh, zaboravila sam ti reći. Juĉer sam bila kod Ala Harrisona. Bilo je naprosto grozovito... Da nisam pravodobno pošla na telefon i zaprijetila da ću pozvati policiju... - Pogledaj onu smiješnu ţenu nasuprot. Ima lice baš kao ljama. 111- Zbog nje moram cijelo vrijeme drţati spuštene rebrenice... - Zašto? - Oh, premlad si da bi to znao. Zaprepastila bih te, Jimmy. Ruth se naginjala uz ogledalo i prelazila ruţem izmeĊu usana. - Ima toliko stvari koje me zaprepašćuju pa mislim da mi ni to ne bi mnogo znaĉilo... No, idemo, iziĊimo odavde. Vani šija sunce i ljudi izlaze iz crkve i odlaze kući da se preţderu i da ĉitaju nedjeljne novine meĊu fikusima ... - Oh, Jimmy, genijalan si... Samo trenutak! Pripazi, zakaĉio si moj najbolji kombine. Ţena kratke crne kose odjevena u ţuti dţemper slagala je plahte leţaja u predsoblju. Pod puderom jantarne boje i pod ruţem Jimmy na tren nije prepoznao lice koje je vidio kroz prorez vrata. - Zdravo, Cassie, ovo je... Oprostite, gospoĊice \Vilkins, ovo je gospodin Herf. Ti mu ispriĉaj o dami s druge strane zraĉ-nika, o Safo redovnici. Cassandra Wilkins frfljala je i napućila usta: - Ţal nije glozna, gospodine Helf? ... Ona govoli najglozni-je stvali. - Ona tako govori samo zato da nas zbuni.

- Oh, gospodine Helf, toliko sam zadovoljna što sam vas na klaju upoznala, Luth cijelo vlijeme govoli samo o vama... Oh, bojim se da sam ispala indiskletna što sam to lekla... Ja sam glozno indiskletna. Otvore se vrata s druge strane predsoblja i Jimmy se zagleda u bijelo lice ĉovjeka kriva nosa kojemu je crvena kosa u dvije nejednake gomile išla s obje strane uredne stazice. Na sebi je imao kućnu haljinu od zelenog satena i crvene koţnate papuĉe. - Što je, Cassandra? - zapita on s briţnim oxfordskim naglaskom. - Kakva su danas proroĉanstva? - Ništa osim teleglama gospoĊe Fitzsimmons Gleen. Poziva me da sutla doĊem k njoj u Scalsdale da lazgovaramo o kazalištu Gleenery... Oplostite, ovo je gospodin Helf, gospodine Ogletholpe. RiĊokosi nadigne jednu obrvu a spusti drugu i stavi mlitavu ruku u Jimmvjevu. - Herf, Herf... Da vidimo, niste li vi Herf iz Georgije? U At-lanti postoji stara porodica Herfovih... - Ne, mislim da nisam. 112 - Baš šteta! Nekoć smo Josiah Herf i ja bili veseli drugari. On je danas predsjednik First National Bank i prvi graĊanin u Scrantonu, Pennsylvania a ja ... obiĉan pajac, sav sklepan od prnja i zakrpa. Kada je slegnuo ramenima, kućni ogrtaĉ spuzne otkrivši ravna glatka prsa bez dlaka. - Znate, gospodin Ogletholpe i ja izvest ćemo Pjesmu nad pjesmama. On je ĉita a ja je intelpletilam plesom. Molate doći ovamo pa nas gledati kako je plobamo koji put. - Pupak ti je kao ĉaša okrugla koja nikada nije bez pića, trbuh ti je kao stog pšenice ograĊen ljiljanima ... - Oh, ne poĉinjite sada! - Zahihotala je i skupila noge. - Jojo, zatvori ta vrata - zaĉu se miran dubok ţenski glas iz sobe. - Oh, jadna draga Elaine, ona ţeli spavati... Tako mi je drago da sam vas upoznao, gospodine Herf. - Jojo! - Da, draga... Kroz olovnu sanjivost koja ga je grĉila Jimmy sav zatreperi od ţenina glasa. Usiljeno je stajao pokraj Cassie, bez rijeĉi, u pr-ljavotamnom predsoblju. Odnekud dopre miris kave i poprţenog kruha. Ruth doĊe za njima. - Vrlo dobro, Jimmy, ja sam spremna ... Baš me zanima jesam li nešto zaboravila. - Baš me briga jesi li ili nisi, ja umirem od gladi . - Jimmy je pograbi za ramena i njeţno gurne prema vratima. - Sad su dva sata. - Onda zbogom, draga Cassie, javit ću ti se oko šest. - Vilo dobio, Luthy... Baš mi je dlago da sam vas upoznala, gospodine Helf. Vrata se zatvore uz Cassieno frfljaste hihotanje. - Uh, Ruth, od ovoga stana hvata me paklenski delirium tremens. - Ĉuj, Jimmy, ne budi ĉangrizalo zato jer ti je potrebna hrana. - Daj, reci mi, Ruth, tko je do vraga gospodin Oglethorpe? On nadmašuje sve što sam ikada vidio - Oh, zar je Ogle izišao iz svog brloga? - Ruth prasne u smijeh. Izašli su u prljavo sunĉevo svjetlo. - Je li ti rekao da pripada glavnoj grani, zar ne znate, Oglethorpovi iz Georgije? Je li ona divna ţena bakrene kose njegova supruga? - Elaine Oglethorpe ima crvenkastu kosu. A i nije baš tako divna... Još je dijete a već je velika kazališna zvijezda. Samo zato što je postigla nekakav uspjeh u »Peach Blossoms«. Znaš,8 - Manhattan Transfer

113to je jedan od onih sićušnih raznjeţenih komada koji sve ljude dovodi u izbezumljenost. Istina, zna ona glumiti. - Sramota je da ima onakva muţa. - Ogle je sve za nju uĉinio. Da nije bilo njega, ona bi još plesala u baletu ... - Ljepotica i zvijer. - Radije pripazi, ako on baci oko na tebe, Jimmy. - Zašto? - Ĉudna je on ptica, Jimmy, ĉudna ptica. Nadzemna ţeljeznica potrese prugastu sunĉevu svjetlost iznad njih. Vidio je kako Ruthina usta oblikuju rijeĉi. - Slušaj - poviĉe on nadglasavši tutnjavu koja je jenjavala. - Idemo na dor-ruĉak u Campus a onda ćemo na šetnju u Pa-lisade. - Lud si, Jimmy, što je to dor-ruĉak? - Ti ćeš pojesti doruĉak, a ja ću ruĉak. - To će biti genijalno. - Pucajući od smijeha stavila je ruku ispod njegove. Njezina srebrna torbica udarala ga je o lakat dok su hodali. - A što je s Cassie, s tajanstvenom Cassandrom?

- Ne smiješ joj se smijati, ona je biser ... Samo da ne drţi onu groznu bijelu pudlicu. Drţi je u sobi i nikada je ne izvodi a strahovito smrdi. Ona ima onu sobicu do moje ... Nadalje, ima stalnog momka... Ruth zahihoće. - On je gori od pudlice. Zaruĉeni su i uzajmljuje od nje sav njezin novac. Tako ti Boga, nemoj nikom reći. - Ne poznajem nikoga kome bih to mogao ispriĉati. - A tu je i gospoĊa Sunderland ... - Oh, da, letimiĉno sam je zapazio kada je išla u kupaonicu, stara dama u jutarnjem ogrtaĉu podstavljenom vatom i s ruţiĉastom kapicom na glavi. - Jimmy, zaprepastio si me... Ona neprestano gubi svoje umjetne zube - zapoĉne Ruth; nadzemna ţeljeznica zagluši ostalo. Vrata restorana koja su se iza njih zatvorila priguše tutnjavu kotaĉa po traĉnicama. Orkestar je svirao Kad jabuke cvjetaju u Normandiji Restoran je bio ispunjen zrakama sunĉeva svjetla u kojima se kolutao dim, papirnatim girlandama, natpisima koji su saopćavali SVAKOG DANA SVJEŢI JASTOZI, SADA JEDITE ŠKOLJKE, KUSAJTE NAŠE UKUSNE DAGNJE DIMLJENE NA FRANCUSKI NAĈIN (preporuĉuje ih Ministarstvo poljoprivrede). Sjedili su pod plakatom ispisanim crvenim slovima BEEFSTEAK PAR-TIES UPSTAIRS a Ruth ga posluţi slanini štapićem.114

- Jimmy, misliš li da bi bilo nemoralno jesti jakovske kapice za doruĉak? Ali najprije moram popiti kavu, kavu, kavu... - Ja ću pojesti mali odrezak s lukom. - Nemoj ako namjeravaš sa mnom provesti popodne, gospodine Herf. - Oh, vrlo dobro, Ruth, polaţem svoj luk pred tvoje noge. - To ne znaĉi da ću ti dopustiti da me poljubiš. - Sto... u Palisadama? Ruthin hihot preraste u praštav smijeh. Jimmy porumeni kao rak. - Nikad vas to nisam pitao, gospoĊo, reĉe o-on. Sunĉevo joj je svjetlo kapalo na lice kroz rupice na obodu slamnatog šešira. Hodala je ţustrim koracima, prekratkim zbog uske suknje; kroz tanku kinesku svilu sunĉeva svjetlost škakljala ju je poput ruke koja je miluje po leĊima. Na teškoj sparini ulice, trgovine, ljudi u nedjeljnoj odjeći, slamnati šeširi, suncobrani, tramvaji, taksiji, pomaljahu se i nestašno kovitlahu oko nje, dodirujući je oštrim prodornim iskrama kao da hoda kroz gomile metalne piljevine. Neprestance se gurala kroz splet škriputave prodorne buke, kao od pilinih zubaca. Na Lincoln Squareu jedna je ţena polako jahala kroz promet na bijelu konju; kestenjasta kosa visila je u jednomjernim umjetnim valovima preko kredastih konjskih sapi i preko pod-sedlice obrubljene zlatom na kojoj je zelenim, grimizom optoĉenim slovima, pisalo DANDERINE. Na glavi je nosila zeleni šešir Dolly Varden s grimiznim perom; jedna ruka u bijeloj rukavici nemarno se poigravala uzdama, dok se u drugoj njihao jahaći biĉ sa zlatnom jabuĉicom. Ellen ju je gledala kako prolazi; onda je slijedila zelene mrljave tragove preko popreĉne ulice do parka. Miris izgaţene, suncem oprţene trave dopiraše od djeĉaka koji su igrali bejzbol. Sve zasjenjene klupe bijahu pune ljudi. Kada je prelazila zakrivljeni autoput, njezine oštre francuske potpetice utonu u asfalt. Dva su se mornara izvalila na klupi na suncu; jedan od njih mljacne usnama dok je prolazila, osjećala je kako se njihove oĉi poţudne od mora lijepe za njezin vrat, za njezina bedra, za njezine gleţnjeve. Nastojala je da ublaţi silno njihanje bokova u hodu. Lišće se smeţuralo na mladicama duţ staze. Juţno i istoĉno su osunĉane zgrade oiviĉavale park, a prema zapadu bijahu ljubiĉaste od sjene. Sve bijaše svrabno znojavo, prašnjavo, utegnuto uslijed djelovanja policajaca i nedjeljne odjeće. Zašto nije pošla nadzemnom ţeljeznicom? Gledala je u crne oĉi mladića sa slamnatim šeširom koji je zaustavljao crveni dvosjed Stutz uz 115rubni kamen. Njegove oĉi zaiskre se u njezine, trgnuo je glavu unatrag, smješkajući se smiješkom okrenutim naopako, napu-ćivši usne pa se ĉinilo kao da su okrznule njezin obraz. Povukao je ruĉku za koĉenje, a drugom rukom otvorio vrata. Odvrati pogled s njega i nastavi hodati uzdigavši bradu. Dva goluba metal-nozelena vrata i koraljnih noţica odgegaju joj se s puta. Starac je vabio vjevericu da vadi kikiriki iz papirnate vrećice. Sva u zelenom, na pastuhu bijelom, jahala je Gospa bataljo-na izgubljenog ... Zelena, zelena, danderine... Godiva u uznosi-tom ogrtaĉu svoje kose ... Prekine je general Sherman sav u zlatu. Na trenutak je zastala da pogleda Plaţu koja je blistala bijela poput sedefa ... Da, ovo je stan Elaine Eglethorpe... Popela se u autobus za Wa-shington Square. Peta avenija u nedjeljno popodne odvijala se ruţiĉasto, prašnjavo, uzdrhtalo. Na zasjenjenoj strani tu i tamo bi naišao muškarac u cilindru i fraku. Suncobrani, ljetne haljine, slamnati šeširi ljeskali su se na suncu koje je blještilo u ĉetvorinama na gornjim prozorima kuća i u sjajnim zrakama poĉivalo na

tvrdom namazu limuzina i taksija. Zaudaralo je na benzin i na asfalt, na pepermint i na talk puder i na parfem

od ljubavnih parova koji su se primicali sve bliţe i bliţe na sjedištima autobusa. A tu i tamo, u kakvom izlogu, slike, smeĊe draperije, nalakirane starinske stolice iza stakla. St. Regis. Sherrv's. Muškarac pokraj nje nosio je dokoljenke i ţute rukavice, vjerojatno šef odjela robne kuće. Dok su prolazili kraj Svetog Patricka, do nje dopre dašak tamjana kroz visoka vrata otvorena u tminu. Delmonico's. Ispred nje se mladićeva ruka prikradala po uskim leĊima u sivom flanelu djevojke pored njega. - Bogamu, jadni Joe imao je smolu, morao ju je oţeniti. A tek mu je devetnaest godina. - Vjerojatno misliš da je to grozna smola. - Mvrtle, nisam mislio na nas. - Kako da ne! Uostalom, jesi li ikada vidio djevojku? - Kladim se da nije njegovo.- Sto?

- Dijete. - Billy, kakve to grozne stvari priĉaš? Ĉetrdeset druga ulica. Klub Lige sindikata. - Skup je bio krajnje zabavan ... krajnje zabavan... Svi su bili tamo. Sluĉajno su govori bili divni, podsjetiše me na dobra stara vremena - zagrakće produhovljeni glas iza njezina uha. Waldorf. 116 - Nisu li krasne one zastave, Billy...? Ona smiješna je stoga što tamo stanuje sijamski ambasador. Ĉitao sam o tome jutros u novinama. Kada se ti i ja razdvojimo, ljubavi, Onda ću utisnuti neizbrisiv posljednji poljubac Na usne tvoje i otići... srce, duš'ce, koja se ... Radost, zanos, ponos ... Kada se ti... Kada se ti i ja, ljubavi... Osma ulica. Sišla je s autobusa i pošla u prizemlje Brevoor-ta. George je sjedio okrenuvši leĊa vratima i ĉekao je, neprestano je škljocao bravom svoje aktovke koju je otvarao i zatvarao. - Dakle, Elaine, bilo je krajnje vrijeme da se pojaviš... Nema mnogo ljudi koje bih ĉekao tri ĉetvrt sata. - George, ne smiješ me koriti; provodila sam se kao nikad u ţivotu. Godinama se nisam tako dobro zabavljala. Cijeli dan imala sam samo za sebe pa sam pješaĉila sve od 105. ulice pa do 59. kroz Park. Bio je pun vrlo komiĉnih ljudi. - Zacijelo si umorna. Njegovo mršavo lice na kojemu su se sjajne oĉi topile u pauĉini sitnih bora neprestance se tiskalo prema njezinom licu, poput pramca parobroda. - Pretpostavljam da si cijeli dan bio u kancelariji, George. - Da, kopao sam po nekim sluĉajevima. Ni na koga drugog se ne mogu osloniti da će temeljito obaviti najobiĉnije rutinske poslove. Stoga ih moram sam obaviti. - Znaš da sam unaprijed zakljuĉila da ćeš to reći. - Sto? - O tri ĉetvrt sata ĉekanja. - Oh, ti znaš mnogo i premnogo, Elaine ... Ţeliš li kolaĉe uz ĉaj? - Oh, ja ni o ĉemu ništa ne znam, u tom i jest nevolja... Molim lijepo limun. Oko njih zazvekeću ĉaše; kroz plavi dim cigarete klimala su se lica, šeširi, brade i zelenkasto se odraţavali u zrcalima. - Ali, dra-gi moj, uvijek ti je to onaj isti stari kompleks. Moţda je za muškarce istinit, ali ništa ne kaţe u pogledu ţena - jednoliĉno je govorio ţenski glas sa susjednog stola ... - Tvoj feminizam prerasta u nepremostivu ogradu - otegne promukli sitniĉavi muški glas. - A što onda ako sam egoist? Sam Bog zna koliko sam trpio zbog toga. - Oganj koji proĉišćava, Charlev... George je govorio nastojeći uhvatiti njezin pogled: - Kako ĉuveni Jojo? - Oh, nemojmo o njemu govoriti. - Što manje o njemu govorimo, to bolje, je l da? 117- Ĉuj, George, ne dopuštam da se podsmjehuješ Jojou, u dobru i zlu on mi je muţ dok nas razvod ne rastavi... Ne, ne dopuštam ti da se smiješ. Uostalom, odviše si sirov i priprost da ga razumiješ. Jojo je vrlo sloţena, veoma tragiĉna osoba. - Tako ti Boga, ne govorimo o muţevima i o ţenama. Vaţno je to, mala Elaine, da ti i ja ovdje zajedno sjedimo a da nas nitko ne smeta... Ĉuj, kad ćemo se opet vidjeti, kad ćemo se uistinu vidjeti, uistinu.. ? - Nećemo biti previše istinski u tom pogledu, je li da, George? - Tiho se nasmijala u šalicu. - Oh, ali imam ti reći toliko stvari. Ţelim te pitati toliko stvari. Pogledala ga je smijući se, njišući izmeĊu ruţiĉastog kaţiprsta i palca ĉetvrtastih noktiju malu kornjaĉu od trešanja od koje je već odgrizla komadić. • - Zar se ovako ponašaš kada imaš nekog bijednog grešnika u klupi za svjedoke? Zamišljala sam da to više zvuĉi ovako: Gdje ste bili u noći 31. veljaĉe? - Ali smrtno sam ozbiljan, to ti ne moţeš razumjeti, ili ne ţeliš.

Za stolom je stajao mladić, malko se klimao i gledao dolje u njih. - Zdravo, Stan, otkud si ti, do vraga, došao? - Baldvvin diţe pogled na njega bez smiješka. - Ĉujte, gospodine Baldwin, znam da je to jako nepristojno, ali smijem li na trenutak sjesti za vaš stol? Traţi me netko koga trenutaĉno ne ţelim sresti. O, Boţe, to ogledalo! MeĊutim, neće me traţiti ako vas vide. - GospoĊice Oglethorpe, ovo je Stanvvood Emery, sin starijeg ortaka naše tvrtke. - Oh, divno je što sam vas upoznao, gospoĊice Oglethorpe. Sinoć sam vas vidio, ali vi niste vidjeli mene. - Bili ste na predstavi? - Gotovo sam skoĉio preko rampe, bili ste mi toliko divni. Imao je crvenkastosmeĊu koţu, nespokojne oĉi priliĉno blizu korjena oštrog njeţno izvajanog nosa, velika usta koja nikada nisu mirovala, valovitu smeĊu najeţurenu kosu. Ellen je gledala ĉas jednog a ĉas drugog i u sebi se cerekala. Svo troje ukoĉiše se na stolicama. - Popodne sam vidjela damu danderine - reĉe ona. - Silno me se dojmila. Upravo sam tako zamišljala veliku damu na bijelu konju.118

- S prstenjem na prstu i sa zvonĉićima na noţnim prstima. A donijet će nevolju gdje god ljudi ima! brzo izvali Stan prigušenim glasom. - Zar se ne kaţe »donijet će glazbu«? - ubaci Ellen u smijehu. - Ja uvijek kaţem »nevolju«. - Onda, kako koledţ? - zapita Baldvvin suhim neprijaznim glasom. - Mislim da još stoji na svom mjestu - odvrati Stan poru-menjevši. - Kamo sreće da ga spale prije nego što se vratim onamo. - Ustao je. - Morate me ispriĉati, gospodine Baldvvin... Moje nametanje bilo je pakleno nepristojno. - Kada se okrenuo i nagnuo prema Ellen, primirisala je njegov potmuo zadah viskija. - Oprostite mi, molim vas, gospoĊice Oglethorpe. Samu sebe zateĉe kako je ispruţila ruku; suha košĉata ruka ĉvrsto je stegne. Udaljio se klimavim korakom sudarivši se u prolazu s konobarom. Ne mogu shvatiti to paklensko mlado pašĉe - provali iz Baldvvina. - Jadni stari Emery oĉajan je zbog toga. Vraški je pametan i ima snaţnu liĉnost i sve ostalo, ali jedino što radi jest to da pije i banĉi... Mislim da je njemu potrebno jedino da poĊe raditi pa da stekne osjećaj za vrijednost novca. Previše novaca glavni je nedostatak većine ovih studenata... Oh, Elaine, hvala Bogu, opet smo sami. Neprestance sam radio cijeli svoj ţivot od svoje ĉetrnaeste godine. Došlo je vrijeme kada na trenutak ţelim sve to staviti postrance. Ţelim ţivjeti i putovati i razmišljati i biti sretan. Ne mogu više podnositi tempo centra grada kao što sam nekoć mogao. Ţelim se nauĉiti igrati, smanjiti napetost... Tu ti nastupaš. - No, ja ne ţelim biti pipac ni na ĉijem sigurnosnom ventilu. Nasmijala se i zastrla oĉi trepavicama. - PoĊimo nekamo na ladanje naveĉer. Cijeli dan gušim se u kancelariji. Ionako mrzim nedjelju. - Pa ja imam pokus. - Moţeš se razboljeti. Telefonski ću pozvati taksi. - Boţe, pa tamo je Jojo ... Zdravo, Jojo! - mahne rukavicama iznad glave. John Oglethorpe napudrana lica, razvukavši usta u paţljiv osmijeh iznad ukrućenog okovratnika, napredovao je meĊu pretrpanim stolovima, ispruţivši ruke utegnute u rukavice od jareće koţe na crne pruge. - Kako si, draga moja? Ovo je zaista iznenaĊenje i zadovoljstvo.

119

r

- Vi se poznajete, je li? Ovo je gospodin Baldvvin. - Oprostite mi ako ispadam uljez ... ovaj... u vašem tete a tete. - Ni govora, sjedni pa ćemo svi popiti viski sa sodom i s ledom. Upravo sam umirala za tim da te vidim, stvarno, Joe ... Uzgred da ti kaţem, ako naveĉer nemaš ništa drugo raditi, mogao bi na nekoliko minuta skoknuti pa me gledati. Ţelim ĉuti što misliš o mom tumaĉenju uloge ... - Naravno, draga moja, ništa mi ne bi moglo priuštiti više zadovoljstva. Georgeu Baldvvinu je cijelo tijelo bilo napeto kada se naslonio unazad grĉevito stegnuvši ruku iza naslona stolice. - Konobar... - Odsijecao je rijeĉi oštro kao da reţe kovinu. - Tri viskija sa sodom, odmah, molim. Oglethorpe poloţi bradu na srebrnu jabuĉicu štapa.

- Povjerenje, gospodine Baldvvin - zapoĉne on - povjerenje izmeĊu muţa i ţene vrlo je lijepa stvar. Na nj ne djeluju ni prostor ni vrijeme. Kada bi jedno od nas moralo poći na tisuću godina u Kinu, to ni mrvicu ne bi promijenilo našu sklonost. - Znaš, George, Jojo ima jedan nedostatak, a taj je da je u mladosti previše ĉitao Shakespearea ... Ali, moram otići ili će se Merton opet na mene izderati... Ovo vam je industrijsko roblje. Jojo, ispriĉaj mu o glumaĉkom sindikatu. Baldvvin ustane. Jagodiĉne kosti lagano mu porumene. - Zar mi nećeš dopustiti da te otpratim do kazališta? - zapita on kroz stisnute zube. - Nikada nikome ne dopuštam da me ikamo otprati... A ti, Jojo, moraš ostati trijezan da vidiš kako glumim. Peta avenija bijaše ruţiĉasta i bijela pod ruţiĉastim i bijelim oblacima na nemirnom vjetru koji je bio svjeţ poslije prezasićenog razgovora i daveţa duhanskoga dima i koktela. Veselo je uzvratila pozdrav taksistu mahnuvši mu rukom i nasmiješila mu se. Onda spazi da dva tjeskobna oka ozbiljno gledaju u njezine oĉi iz garava lica visokih oĉnih lukova. - Ĉekao sam ovdje da vas vidim kad iziĊete. Bih li vas mogao nekamo odvesti? Moj ford parkiran je iza ugla... Molim vas. - Pa ja idem samo u kazalište. Imam pokus. - Vrlo dobro, onda mi dopustite da vas onamo otpratim. Zamišljeno je poĉela navlaĉiti rukavicu. - Vrlo dobro, ali to će vam biti grozna gnjavaţa. - Ni govora. Tu je, iza ugla... Baš sam bio grozno nepristojan što sam se na onakav naĉin nametnuo, je li? Ali to je druga 120

lpriĉa... U svakom sluĉaju, upoznao sam vas. Ford se zove Dingo, ali i to je druga priĉa ... - Znate, baš je ugodno upoznati nekoga tko je ĉovjeĉan i mlad. U cijelom New Vorku nema nigdje ĉovjeĉne mlade osobe. Lice mu je bilo tamnorumeno kada se nagnuo da zakurbla auto. - Oh, previše sam mlad, do vraga. Motor zabreĉi pa uz prasak poĉne raditi. Skoĉi oko kola pa ispruţenom rukom smanji gas. - Vjerojatno će nas uhapsiti; ispušni lonac mi se olabavio pa svakog ĉasa moţe ispasti. Na Trideset i ĉetvrtoj ulici proĊu pokraj ţene koja je polako jahala kroz promet na bijelu konju; kestenjasta kosa visila je u jednomjernim umjetnim valovima preko kredastih konjskih sapi i preko podsedlice obrubljene zlatom na kojoj je zelenim, grimizom optoĉenim slovima, pisalo DANDERINE. - S prstenjem na prstima - pjevuckao je Stan pritišćući klakson - Sa zvonĉićima na noţnim prstima. A izlijeĉit će perut gdje god je ima. 1215 10 sati. Tvrda knedla zape mu u grlu; otpustit će me. Prsti ponovno poĉnu kucati: mu

II. DUGONOGI JACK IZ ISTHMUSAPodne na Union Squareu. Rasprodaja. Moramo isprazniti. POĈINILI SMO GROZNU POGREŠKU Mali djeĉarci kleĉe na prašnjavom asfaltu pa laste cipele, polucipele, ţute cipele, cipele na dugmad, niske cipele na vezivanje. Sunce šija poput maslaĉka na vrhu svake svjeţe nalaštene cipele. DoĊi ovamo, prijatelju, gospodine, gospoĊice, gospoĊo, straga u trgovini naš najnoviji model pomodnog tvida, najviša kakvoća, najniţa cijena ... Za gospodu, gospoĊice, gospoĊe, sniţeno ... POĈINILI SMO GROZNU POGREŠKU. Moramo isprazniti. Podnevno sunce prigušeno se izvija u kineskom restoranu. Zatomljena glazba izvija Hindustan. On jede fujong, ona jede ĉou-mein. Plešu punih usta, tanki plavi dţemper stisnut uza crno glatko odijelo, plave oksidirane kovrće uz crnu glatku kosu. Ĉetrnaestom ulicom, Glory Glory, nailazi Armija spasa, snaţno koraĉaju djevojke, Glory, Glory, ĉetiri u jednom redu, zvonka, sjajna mornarskoplava glazba Armije spasa. Najviša vrijednost, najniţa cijena. Moramo isprazniti. POClNI-LI SMO GROZNU POGREŠKU. Moramo isprazniti.

Iz Liverpoola britanski parobrod Raleigh, kapetan Kettle-vvell; 933 bala, 881. sanduk, 10 košara, 8 paketa tkanine: 57 sanduka, 89 bala, 18 košara pamuĉnog prediva: 156 bala pusta: 4 bale azbesta: 100 vreća kalema ... Joe Harland presta kucati na stroju pa pogleda uvis u strop. Boljeli su ga vršci prstiju. Kancelarija je ustajalo zaudarala na ljepilo i na iskaze robe za carinjenje i na muškarca u rukavima košulje. Kroz otvoren prozor vidio je komad tamnog zida zraĉ-nika i ĉovjeka sa zelenim štitnikom iznad oĉiju kako odsutno bulji kroz prozor. Uredski posluţnik konopljine kose stavi ceduljicu na ugao njegova stola: Gospodin Pollock traţi da vas vidi u200

Iz Glasgovva, nizozemski parobrod Delft, kapetan Tromp; bala, 123 sanduka, 14 baĉava... Joe Harland lunjao je Batterv Parkom dok nije našao prazno sjedište na jednoj klupi; onda se skljoka na nju. Iza Jerseva se sunce utapalo u burnoj šafranovoj pari. Dakle, bilo pa prošlo. Dugo vremena je sjedio zureći u zalazak sunca kao što zurimo u sliku u zubarskoj ĉekaonici. Veliki zavoji dima iz tegljaĉa što je prolazio kovrĉali su se, crni i grimizni na pozadini zalaska sunca. Sjedio je buljeći u zalazak sunca, išĉekujući. Dakle, prije sam imao osamnaest dolara i pedeset centi, manje šest dolara za sobu, jedan dolar i osamdeset ĉetiri centa za pranje rublja te ĉetiri dolara i pedeset centi koje dugujem Charlevu, iznosi sedam dolara i osamdeset ĉetiri centa, jedanaest dolara i osamdeset ĉetiri centa, dvanaest dolara i trideset ĉetiri centa od osamnaest dolara i pedeset centi, preostaje mi šest dolara i šesnaest centi, tri dana da pronaĊem novi posao ako se budem lišavao pića. O, Boţe, zar se moja sreća nikad neće okrenuti; u stara vremena imao sam baš dosta sreće. Koljena su mu drhtala, a u praznom ţelucu bolno ga je peklo. Divno si proćerdao svoj ţivot, Joseph Harland. Imaš ĉetrdeset pet godina a ni jednoga prijatelja i niti centa da se njime prekriţiš. Jedro jedrenjaka bijaše grimizan trokut kad se brod okrenuo u vjetar nekoliko stopa od betonskoga zida. Mladić i djevojka zajedno se sagnu dok je njeţni deblenjak mijenjao smjer. Oboje bijaše opaljeno suncem, imali su ţutu kosu izblijedjelu od sunca. Joe Harland ugrize se za usnu da suzdrţi suze dok je jedrenjak uranjao u crvenkastu tminu zatona. Boţe mili, potrebno mi je piće. - Oli to nije zloĉin? Oli to nije zloĉin? - poĉeo je neprestance ponavljati ĉovjek na sjedištu lijevo od njega. Joe Harland okrene glavu; ĉovjek je imao crveno izborano lice i srebrnu kosu. Kazališnu rubriku iz novina nategnuo je izmeĊu dvije prljave ruke. - Mlade glumice sve odjevene tako goluţdravo... Zašto nas ne mogu ostaviti na miru? - Zar ti se ne sviĊa što njihove slike vidiš u novinama? - Zašto nas ne mogu ostaviti na miru, kaţem ja ... Ako nemamo posla i ako nemamo novaca, kakva nam korist od njih, pitam ja tebe? 122 123- Pa, mnogi ljudi vole vidjeti njihove slike u novinama. I ja sam volio u stara vremena. - U stara vremena bilo je posla... Sada nemaš posla? -divljaĉki je zareţao. Joe Harland zatrese glavom. - Pa kakva korist, do vraga? Trebale bi nas ostaviti na miru, zar ne? Neće biti nikakvih poslova dok ne poĉnu ĉistiti grad od snijega. - Što ćeš dotad raditi? Starac ne odgovori. Opet se nagne nad novine nakrivivši oĉi i mumljajući: - Sve golišavo odjevene, to je zloĉin, kaţem ja tebi. Joe Harland ustane te se udalji. Bilo je gotovo mraĉno; koljena su mu se ukoĉila od duga nepomiĉna sjedenja. Dok je iznureno hodao, osjećao je kako mu pritegnuti pojas grĉi trbuh. Jadni stari bojni konju, tebi je potrebno nekoliko ĉašica pića da razmišljaš o stvarima. Kroz mi-mohodna vrata dopre zatomljen zadah piva. A unutra je barmanovo lice bilo poput crvenosmeĊe zimske jabuke na lijepoj polici od mahagonija. - Daj mi ĉašu viskaĉa. Viski ga ugrize za grlo, vruć i mirisan. On stvara ĉovjeka od mene. Ne popivši vodu koju je dobio uz viski, ode do buffeta pa pojede sendviĉ sa šunkom i maslinu. - Još jedan viskaĉ, Charley. To piće stvara od nas ĉovjeka. Predugo sam ga se klonio, to meni fali. Ne biste to pomislili kada me sad gledate, je li, prijatelju, ali nekoć su me zvali Ĉarobnjakom Wall Streeta što je samo primjer više za ĉudnovatu nadmoćnost sreće u ljudskim poslovima... Da, gospodine, sa zadovoljstvom. Dakle, za zdravlje i za dug ţivot, i k vragu s nesrećom ... Ha, stvara ĉovjeka od nas. Dakle, pretpostavljam da ovdje nema ni jednoga od vas, gospodo, tko nije prije ili poslije zašao u spekulacije, a koliko se od vas nije vratilo tuţniji i mudriji? Još jedan primjer ĉudnovate nadmoćnosti sreće u ljudskim poslovima... Ali nije tako sa mnom; gospodo, deset godina igrao sam na trţištu, deset godina danju i noću nisam ispuštao iz ruke vrpcu teleprintera s otkucanim burzovnim vrijednostima, i u deset godina samo sam se triput nasukao, do posljednjeg puta. Gospodo, odat ću vam tajnu. Odat ću vam vrlo vaţnu tajnu ... Charley, daj ovim

mojim vrlo dobrim prijateljima još jednu rundu, ja ĉastim, a gucni i ti... Boţe, ovo škaklje na pravom mjestu ... Gospodo, samo još jedan primjer za neobiĉnu nad-

moć sreće u ljudskom ţivotu. Gospodo, tajna moje sreće ... Ovo je istina, uvjeravam vas; moţete provjeriti sami u novinskim ĉlancima, ĉasopisima, govorima, predavanjima odrţanim u to 124 vrijeme; jedan je ĉovjek, a naposljetku se ispostavilo da je on prljavi ucjenjivaĉ, ĉak napisao o meni detektivski roman pod naslovom »Tajna uspjeha«, a koji moţete naći u Javnoj knjiţnici erada New Vorka ako vas zanima da prouĉite tu stvar ... Tajna moga uspjeha bijaše ... A kada to ĉujete, smijat ćete se i reći: Joe Harland je pijanica, Joe Harland je stara budala... Da, smijat ćete se ... Kaţem vam, deset sam godina igrao na razliku vrijednosti, kupovao bez pokrića, uzimao dionice kojima ĉak nikad nisam ĉuo imena, a svaki put bih uspio. Gomilao sam novac. Imao sam ĉetiri banke na dlanu. Poĉeo sam se upuštati u šećer i u gutta percha, ali u tome sam bio ispred svoga vremena ... Ali vi već postajete nestrpljivi da doznate moju tajnu, mislite da ćete se moći njome okoristiti... Dakle, nećete moći... Bila je to plava svilena iskukiĉana kravata koju mi je isplela majka kad sam još bio djeĉak... Ne smijte se, Bog vas ubio... Ne, uopće vas ne zezam. Još jedan primjer ĉudnovate nadmoći sreće. Onoga dana kada sam s jednim kolegom uglavio da uloţim tisuću dolara u nekakve dionice Louisvillea i Nashvillea igrajući na razliku vrijednosti, nosio sam tu kravatu. U dvadeset i pet minuta narasle su za dvadeset pet bodova To je bio poĉetak. Tada sam postepeno poĉeo opaţati da svaki put kad ne nosim kravatu obavezno gubim novac. Postala je tako stara i otrcana da sam je pokušao nositi u dţepu. To nije ništa pomagalo. Morao sam je nositi, razumijete li? ... A ostatak je stara, stara priĉa, gospodo ... Bijaše jedna djevojka, Bog je ubio, i ja sam je volio. Ţelio sam joj dokazati da ne postoji ništa na svijetu što za nju ne bih uĉinio pa sam joj poklonio tu kravatu. Pravio sam se da je to šala i smijao se, ha ha ha. Ona je rekla: Ĉuj, pa ona ništa ne valja, sva je otrcana, pa ju je bacila u vatru... Samo još jedan primjer ... Prijatelju, bi li me poĉastio još jednim pićem, a? Danas popodne se iznenadno naĊoh bez sredstava ... Hvala, gospodine... Ah, ovo me opet vraća u ţivot. U pretrpanom vagonu podzemne ţeljeznice pismonošu su pritisnuli uz leĊa visoke plavuše koja je mirisala na Mary Gar-den. Laktovi, omoti, ramena, guzice poskakivahu sve bliţe i bliţe sa svakim trzajem ekspresa koji je ciĉao. Znojava kapa VVestern Uniona od udarca mu se nakrivi na jednu stranu glave. Kad bih mogao imati ovakvu ţemsku, ovaka ţemska zavrijedila bi da se zbog nje pokoleba vlak zbog gubitka brzine, da nestane struje, da nastrada vlak. Mogo bih je imat da imam hrabrosti i lovu. Kako je vlak usporavao, pala je uz njega, sklopio je oĉi, nije di-sao, nos mu se prignjeĉio uz njezin vrat. Vlak se zaustavi. Bujica ljudi ponese ga kroz vrata. 125Ošamućen je teturao gore na zrak i pod ţmirkave blokove svjetla. Gornji Broadvvav bijaše pun ljudi. Mornari su u skupinama od dvojice i trojice tumarali na uglu Devedesetšeste ulice. U delikatesnoj radnji pojeo je sendviĉ od šunke i jetrene paštete. Ţena iza tezge imala je kosu boje maslaca, kao i djevojka u podzemnoj ţeljeznici, samo što je bila deblja i starija. Još uvijek ţva-ĉući koricu posljednjeg sendviĉa uspne se liftom do Japanskog perivoja Sjedio je ĉasak i razmišljao dok mu je ekran titrao pred oĉima. Boţe, oni će mislit da je smiješno vidjet pismonošu ovdje u vakom odjelu. K vragu, bolje će bit da otiĊem odavdek. Idem uruĉiti telegrame. Stegnuo je pojas dok se spuštao niza stepenice. Onda se teško vukao Broadvvavem do 105. ulice pa istoĉno prema Columbus Avenue, zapaţajući vrata, stepenice za sluĉaj poţara, prozore, krovne vijence, dok je oprezno koraĉao. Ovo je to mjesto. Jedino svjetlo gorilo je na prvom katu. Pritisne na zvonce prvog kata. Škljocne kvaka na vratima. Potrĉao je uza stepenice. Pomoli glavu ţena rašĉupane kose i lica crvenog od nadvijanja iznad peći. - Telegram za Santiona. - Nema ovdje takvog. - Oprostite, gospoĊo, bit će da sam pozvonio na pogrešno zvonce. Vrata mu zalupe pred nosom. Odjednom se njegovo blijedo mlohavo lice zategne. Lagano, na prstima otrĉi uza stepenice do gornjeg odmorišta pa onda malim stepenicama do krovnog poklopca. Reza je škripala dok ju je povlaĉio. Zaustavi dah. Kada se našao na krovu škripavom od troske, polako spusti krovni za-klopac na njegovo mjesto. Posvuda oko njega uzdizahu se dimnjaci u budnim redovima, crni se ocrtavahu na odsjaju ulica. Sćućurivši se oprezno je koraĉao prema straţnjem rubu kuće i spustio se niz oluk do poţarnih stepenica. Kad je stao, noga mu okrzne posudu sa cvijećem. Sve je mraĉno. Kroz prozor se us-puza u zagušljivu sobu koja miriše na ţenu, gurne ruku pod jastuk nepospremljena kreveta, po pisaćem stolu, prospe puder za lice, u laganim trzajima otvori ladicu, sat, ĉioda ga ubode u prst, broš, nešto zašušti u straţnjem kutu; novĉanice, sveţnjevi novĉanica. Izgubi se, veĉeras ne smiješ riskirati. Niz stepenice za sluĉaj poţara do slijedećeg kata. Nema svjetla. Još jedan otvoren prozor. Kao da djetetu oduzmeš bombon.

Ista soba, zaudara na psa i na tamjan, na neku vrst droge. Nejasno vidje sebe u ogledalu na pisaćem stolu kako kopka unaokolo, stavi ruku u posudu s hladnom kremom, obriše je o hlaĉe. K vragu. Nešto pahuljasto mekano odskoĉi uz ciku ispod njegovih nogu. Dršćući je stajao usred tijesne sobe. Psetance je glasno štektalo u uglu. 126

Svjetlost obasja prostoriju. Na otvorenim vratima stajala je mlada ţena uperivši u njega revolver. Iza nje se nalazio muškarac. Sto radite? Gle, pa ovo je raznosaĉ telegrama Western Union... Svjetlost bijaše bakrena isprepletenost oko njezine kose, isticala je njezino tijelo ispod crvenog svilenog kimona. Mladić je bio snaţan i garav u raskopĉanoj košulji. - Dakle, što radite u toj sobi? - Molim vas, gospoĊo, glad me na ovo natjerala, glad i moja jadna stara majka koja skapava. - Nije li ovo prekrasno, Stane? On je provalnik. - Zamahnu-la je revolverom. - IziĊite u predsoblje. - Da, gospoĊice, sve što god vi kaţete gospoĊice, samo me nemojte izruĉiti pajkanima. Mislite na staricu majku koja skapava od gladi i tuge. - U redu, ali ako si išta ukrao, moraš to vratiti. - Na ĉasnu rijeĉ, nisam imao prilike. Stan se bacio na stolicu pa se smijao i smijao: - Ellie, ti si nepobjediva... Nisam mislio da bi mogla to uĉiniti. - Pa, nisam li cijelo prošlo ljeto igrala ovaj prizor na turneji? ... Daj mi svoj revolver. - Ne, gospoĊice, ne nosim nikakav revolver. - Pa, ne vjerujem ti, ali pustit ću te da odeš. - Bog vas blagoslovio, gospoĊice. - Kao raznosaĉ telegrama zacijelo dobro zaraĊuješ. - Prošlog tjedna su me otpustili, gospoĊice, na ovo me natjerala jedino glad. Stan ustane: - Dajmo mu dolar pa mu reci neka se nosi k vragu. Kada je izišao, pruţila mu je novĉanicu od jednog dolara. - Boţe, vi ste mili - reĉe on gušeći se. Pograbio je ruku u kojoj je bila novĉanica pa je poljubio; nagnut nad njezinu ruku i vlaţno je ljubeći letimiĉno spazi njezino tijelo pod miškom u širokom crvenom svilenom rukavu. Dok je, još sav dršćući, išao niza stepenice, ogleda se i spazi muškarca i ţenu kako stoje jedno do drugoga obgrljeni rukama i kako ga promatraju. Oĉi mu se napune suzama. Strpa u dţep novĉanicu od jednog dolara. Momĉe, ako i dalje budeš mekušac prema ţemskama, naposljetku ćeš se naći u onom malom ljetnom hotelu uz rijeku... Pa ipak su vrlo glupi. Tiho zviţduĉući odšeta do nadzemne ţeljeznice pa sjedne u vlak koji je vozio u predgraĊe. Tu i tamo 127stavljao je ruku preko straţnjeg dţepa da opipa snop novĉanica. Otrĉi na treći kat stambene zgrade koja je zaudarala po prţenoj ribi i po petroleju te triput pozvoni na prljava staklena vrata. Poslije stanke tiho pokuca. - Jesi l to ti, Mike? - zaĉu se slab cendrav ţenski glas. - Ne, ja sam Nicky Schatz. Ţena oštra lica i obojane riĊe kose otvori mu vrata. Preko donjeg rublja ukrašena ĉipkastim volanima prebacila je krzneni kaput. - Kako je? - Bora ti, zgodna ţemska me ufatila kad sam dovršavao poslić i što misliš, što je uĉinila? - Slijedio je ţenu, govoreći unez-vjereno, u blagovaonicu kojoj su se zidovi Ijuštili. Na stolu su se nalazile upotrijebljene ĉaše i boca viskija »Green River«. - Dala mi je dolar i rekla mi da budem dobri mali deĉko. - Do vraga, to je uĉinila? - Tu je sat. - To je Ingersoll, ja to ne zovem satom. - Pa lijepo, baci pogled na ovo. - Izvukao je snop novĉanica. - Nije li ovo sveţanj love? ... Gottimhimmel, same tisućice! - Da vidim. - Zgrabila mu je novĉanice iz ruke, a oĉi joj se izbulje. - Hej, ti si prava šeprtlja. - Bacila je sveţanj na pod i lamatala rukama njišući se kao što to ĉine Ţidovi. - Ojoj, to je laţan novac za upotrebu na pozornici. To je kazališni novac, ti blesava tikvo, ti prokleti... Hihoćući sjedoše jedno pokraj drugog na rub kreveta. Kroz zagušljiv zadah sobe pune malih svilenih odjevnih predmeta koji su padali sa stolica malaksava je svjeţina dopirala od struĉka ţutih ruţa na pisaćem stolu. Njihove se ruke napnu jedno drugome oko ramena; iznenada se on istrgne te se nagne nad nju da je poljubi u usta. - I to mi je neki provalnik! - izusti on bez daha. - Stan... - Ellie.

- Mislila sam da je to moţda Jojo - uspjela je istisnuti šapat kroz stegnuto grlo. - Njemu bi baš bilo sliĉno da doĊe njuškati. - Ellie, ne razumijem kako moţeš s njim ţivjeti meĊu svim ovim ljudima. Tako si divna. Jednostavno te ne mogu ovdje smjestiti. - Bilo je to dosta lako prije nego što sam tebe upoznala ... I na ĉasnu rijeĉ, Jojo je posve u redu. On je naprosto neobiĉna vrlo nesretna osoba. 128 - Ali ti si iz drugog svijeta, dijete drago... Morala bi stanovati na najgornjem katu Woolworth Buildinga u stanu sazdanom od brušena stakla i trešnjinih cvijetova. - Stane, leĊa su ti crna sve do dna. - To je od plivanja. - Tako rano? - Zacijelo je većim dijelom crnina ostala od prošlog ljeta. - Ti si zaista srećković. Nikad nisam nauĉila dobro plivati. - Ja ću te nauĉiti... Ĉuj, slijedeće nedjelje ćemo, vedro i rano skoĉiti u Dinga i odvesti se na Long Beach. Posve na kraju nikad nema nikoga... Ne moraš niti navući kupaći kostim. - SviĊa mi se to što si tako vitak i tvrd, Stane ... Jojo je bijel i mlohav, gotovo kao ţena. - Za Krista boga, ne govori sad o njemu. Stan je stajao raskreĉenih nogu kopĉajući košulju. - Ĉuj, Ellie, otiĊimo odavde i nešto popijmo ... Boţe, što bi mi bilo mrsko da sad na nekoga naiĊem pa da im moram priĉati laţi... Kladim se da bih ih okrunio stolicom. - Imamo vremena. Nitko nikada ne dolazi ovamo kući prije ponoći... Ja sam ovdje samo zato što imam groznu glavobolju. - Ellie, voliš li svoju groznu glavobolju? - Luda sam za njom, Stane. - Zacijelo je provalnik iz Western Uniona to znao... Boţe mili... Provala, preljub, šuljanje niza stepenice za sluĉaj poţara, maĉje spuštanje niz oluk. Jude ti, ţivot je divan. Ellen mu je ĉvrsto stiskala ruku dok su silazili niza stepenice u uzajamno ujednaĉenim koracima. Pred sanduĉićima za pisma u pohabanom predvorju odjednom ju je zgrabio za ramena i potisnuo joj glavu unazad i ljubio je. Teško dišući lebdjeli su ulicom prema Broadwayu. Drţao ju je ispod ruke, a ona mu je laktom snaţno pritiskala ruku uz svoja rebra. Izdvojena, kao da kroz debelo staklo gleda u akvarij, promatrala je kako promiĉu lica, voće u izlozima trgovina, limenke povrća, vrĉevi maslina, uţarene cvjetove u cvjećarnici, novine, svjetlosne reklame. Kad su prošli raskršća, s rijeke je zapahne u lice dašak zraka. Odjednom crnoblistavi pogledi oĉiju pod slamnatim šeširima, razni poloţaji brade, tanke usne, napućene usne, izvinute obrve, gladna sjena ispod jagodiĉnih kostiju, lica djevojaka i mladića lepršala su tik pokraj nje poput noćnih leptira dok je hodala kroz bockavu ţutu noć ujednaĉivši korak s njegovim. Negdje sjedoše za stol. Treštao je orkestar. - Ne, Stane, ništa ne mogu popiti... Ti izvoli, slobodno. - Ali, Ellie, ne osjećaš li se divno kao ja?9

- Manhattan Transfer

129- Još divnije. Jednostavno ne bih mogla otrpjeti da se išta bolje osjećam... Ne bih se mogla toliko skoncentrirati na ĉašu da je ispijem. Sva se skupljala pod blještavilom njegovih oĉiju. Stan je bio uskipjelo pijan. - Ţelio bih da zemlja raĊa tvojim tijelom kao plodom koji bi se mogao jesti - neprestance je ponavljao. Ellen je cijelo vrijeme viljuškom okretala komadić gumastog hladnog toasta sa sirom. Poĉela je padati, uz uzbibano padanje poput onog na toboganu, u uzdrhtale ponore bijede. Na ĉetvrtastoj površini usred poda ĉetiri su para plesala tango. Ustala je. - Stane, idem kući. Moram rano ustati a cijeli dan imat ću pokuse. Nazovi me u kazalište u dvanaest sati. Kimnuo je glavom i natoĉio si još jedan viski sa sodom. Na tren je stajala iza njegove stolice i gledala ispod sebe njegovu dugu glavu guste razbarušene kose. Tiho je sam sebi recitirao stihove: - Vidjeh lijepu nesmiljenu Afroditu, vraški dobro; Vidjeh kosu raspuštenu i stopala bez sandala, do sto vragova... Sjaj poput vatre zalaska sunca na zapadnim vodama. Vidjeh neodluĉan ... vraški dobri stihovi. Kad se ponovno našla vani na Broadwayu, osjećala se vrlo veselom. Stajala je usred ulice i ĉekala tramvaj za predgraĊe. Tu i tamo bi kraj nje prohujao taksi. S rijeke bi na toplom vjetru dopiralo otegnuto stenjanje parobrodske zviţdaljke. U bezdanu njezine nutrine tisuće podzemnih duhova gradilo je visoke lom-ne blistave tornjeve. Tramvaj uz zvonjavu dojuri na traĉnicama i stane. Kad se ukrcala, kao u nesvijesti se sjeti mirisa Stanova tijela koje se znojilo u njezinom naruĉju. Skljokala se na stolicu

i grizla usne da suzdrţi plaĉ. Boţe, grozno je biti zaljubljen. Nasuprot njoj veselo su razgovarala dva muškarca: lica su im bila bez brade, poput plave ribe. Lupali su se po debelim koljenima. - Kaţem ti, Jime, za mene vrijedi samo Irene Castle .. Kad je vidim kako pleše onestep, kao da ĉujem anĊele kako pjevaju. - Nee, previše je mršava. - Ali postigla je veći uspjeh nego itko prije na Broadwayu. Ellen siĊe iz tramvaja i krene na istok, duţ opustjelih praznih ploĉnika 105. ulice. Smrad dušeka i sna prodirao je iz blokova kuća uskih prozora. Duţ oluka su kiselkasto smrdjele kante za smeće. U sjeni veţe njihali su se mladić i djevojka, ĉvrsto zagrljeni. Opraštali su se za laku noć. Ellen se sretno nasmiješi. Najveći uspjeh na Broadwayu. Te rijeĉi bile su lift koji ju je vrtoglavo dizao uvis, sve do neke blistave visine gdje su elektriĉne svjetlosne reklame kvrcale grimiz i zlato i zelenilo, gdje su bili 130 blistavi perivoji na kromovima koji su mirisali na orhideje, i polagano treštanje tanga, u zlatnozelenoj haljini plesala je sa Stanom a pljesak milijuna ljudi na mahove je oko njih bjesnio poput oluje s tuĉom. Najveći uspjeh na Broadwayu. Penjala se uza bijele stepenice koje su se Ijuštile. Pred vratima s natpisom Sunderland odjednom je stane gušiti osjećaj muĉnine i gaĊenja. Dugo vremena postoji, srce joj je burno udaralo, drţala je kljuĉ pred kljuĉanicom. Onda s trzajem gurne kljuĉ u bravu i otvori vrata. - Neobiĉna ptica, Jimmv, neobiĉna ptica. - Herf i Ruth Prvnne sjedili su i hihotali nad tanjurima paštete u najskroviti-jem kutku buĉnog restorana niskog stropa. - Reklo bi se da ovdje jedu svi propali glumci na svijetu. - Svi propali glumci na svijetu stanuju kod gospoĊe Sunderland. - Kakve su najnovije vijesti s Balkana? - Balkan je u redu ... Preko Ruthina crnog slamnatog šešira s crvenim makovima unaokolo, Jimmv je gledao pretrpane stolove na kojima su se lica rasplinjavala u sivozelenu omaglicu. Dva blijeda konobara sokolova lica laktala su se kroz kleckav ţagor glasova. Ruth ga je gledala rastvorenim nasmijanim oĉima grickajući peteljku celera. - Joj, osjećam se tako pijanom - zapišti ona. - Udarilo mi je u glavu ... Nije li to grozno? - Dakle, kakvi su se to sablazni dogaĊaji zbili u 105. ulici? - O, propustio si ih. Bilo je to genijalno... Svi su bili u predsoblju, gospoĊa Sunderland s kosom u uvijaĉima, i Cassie je plakala, a Tony Hunter stajao je na vratima u ruţiĉastoj pidţami ... - Tko je on? - Obiĉan mladac ... Ĉuj, Jimmv, sigurno sam ti priĉala o Tonvju Hunteru. Ĉudnovate ptice, Jimmv, ĉudnovate ptice. Jimmv osjeti kako je pocrvenio, nagne se nad tanjur. - Oh, zar to njega muĉi? - zapitao je ukoĉeno. - Sad si sablaţnjen, Jimmv; priznaj da si sablaţnjen. - Ne, nisam; samo naprijed, ispljuni tu bljuvotinu. - Oh, Jimmv, ti si tako genijalan ... Dakle, Cassie je jecala a psetance lajalo, a nevidljiva Ĉostello dozivala je policiju i onesvijestila se u zagrljaju nepoznatog muškarca u smokingu. A Jojo je mahao revolverom, malim, niklovanim, moţda je to bio i vodeni pištolj, što ti ga ja znam ... Jedina osoba koja je djelovala pribrano bila je Elaine Oglethorpe ... Znaš, ona vizija tici-janske kose koja se toliko dojmila tvog djetinjeg uma. 131- Na ĉasnu rijeĉ, Ruth, mog se djetinjeg uma uopće nije tako silno dojmila. - Dakle, naposljetku se Ogle umorio svog velikog prizora pa je uzviknuo gromkim glasom: Razoruţajte me ili ću ubiti ovu ţenu! A Tony Hunter šĉepao je pištolj i odnio ga u svoju sobu. Tada se Elaine Oglethorpe lagano naklonila, kao da su je ponovno pozvali pred zastor, rekla je: Onda, laku noć svima! i sklonila se u svoju sobu hladna kao krastavac ... Moţeš li to zamisliti? -Ruth odjednom snizi glas. - Gle, slušaju nas svi u restoranu ... I uistinu mislim da je to vrlo gadljivo. Ali ono najgore tek dolazi. Nakon što je Ogle nekoliko puta lupao na vrata i nije dobio nikakav odgovor, pošao je Tonyju i kolutajući oĉima kao Forbes Robertson u Hamletu stavio mu ruku oko ramena i rekao: Tony, moţe li slomljeni muškarac moliti konaĉište u tvojoj sobi za ovu noć? ... Na ĉasnu rijeĉ, bila sam silno sablaţnjena. - Zar je i Oglethorpe takav? Ruth nekoliko puta kimne glavom. - Zašto se onda za njega udala? - Ĉuj, ta bi se ţenska udala za tramvaj kad bi mislila da time moţe nešto postići. - Ruth, na ĉasnu rijeĉ, mislim da si krivo shvatila cijelu stvar. - Jimmy, previše si neduţan za ovaj ţivot. No, dopusti mi da završim tragiĉnu priĉu ... Nakon što su ta dvojica išĉeznula i za sobom zakljuĉala vrata, u predsoblju nasta najuţasniji dţumbus što ga moţeš

zamisliti. Naravno, Cassie je cijelo vrijeme imala histeriĉne napadaje, tek tako da poveća uzrujanost. Kada sam se vratila iz kupaonice i donijela joj amonijaĉne kapljice, našla sam sud u zasjedanju. Bilo je to genijalno. GospoĊica Costello je zahtijevala da u zoru Oglethorpeove izbacimo iz stana i rekla je da će ona otići ako oni ne odu, a gospoĊa Sunderland neprestano je cmizdrila da u svom tridesetogodišnjom kazališnom iskustvu nije nikad vidjela ovakav prizor, a muškarac u smokingu, bio je to Benjamin Arden ... znaš, igrao je karakternu ulogu u komadu »Honeysucle Jim« ... rekao je da misli da bi ljudi poput Tonyja Huntera trebali poći u zatvor. Kad sam otišla u krevet, dţumbus je još trajao. Ĉudiš li se što sam spavala do kasna poslije svega toga pa si me ti, jadno dijete, morao ĉekati jedan sat u Times Drugstore? Joe Harland stajaše u hodniku koji mu je sluţio kao spavaća soba drţeći ruke u dţepovima, buljeći u sliku »Jelen u zaljevu« koja je nakrivljena visila usred zelenosivog zida koji je uokviravao klimav ţeljezni krevet. Njegovi pandţasti hladni pr132 sti nemirno su preturali po dnu dţepova na hlaĉama. Govorio je glasno, tihim odmjerenim tonom: - Oh, sve je to sreća, znaš, ali ovo je posljednji put što sam okušao sreću kod Merivaleovih. Emily bi mi dala da nije bilo onoga prokletog starog škrca. Emily ima mekano srce, kako da ne. Ali ĉini se da nijedno od njih ne shvaća da za ovakve stvari nije uvijek osobno kriv sam ĉovjek. Takva je sreća, i to je sve, a sam Bog zna da su u stara vremena jeli iz moje ruke. Povisi glas koji mu zapara uši. Ĉvrsto stisne usne. Postaješ šašav, stari moj. Koraĉao je naprijed-natrag u tijesnom prostoru izmeĊu kreveta i zida. Tri koraka. Tri koraka. PoĊe do umivaonika i napije se iz krĉaga. Voda je imala okus trulog drva i kante za pomije. Ispljune posljednji gutljaj. Meni je potreban dobar odrezak od peĉenke a ne voda. Udarao je stisnutim pesnicama jednu o drugu. Nešto moram uĉiniti. Nešto moram uĉiniti. Nadjene kaput da sakrije poderotinu na sjedištu hlaĉa. Otrcani rukavi škakljali su ga za ruĉne zglobove. Skripile su tamne stepenice. Bio je tako slab da je neprestano grĉevito hvatao ogradu od straha da ne padne. U prizemnom predvorju nahrupi na nj iz jednih vrata jedna starica. Vrpca na njezinoj glavi skrenula je ustranu kao da pokušava pobjeći ispod rijetke sive pom-padur frizure. - Gospodne Harland, a da vi men platit tri tjedna stanarina? - Upravo se sad spremam izići unovĉiti ĉek, gospoĊo Bud-kowitz. Bili ste vrlo ljubazni u pogledu ove sitnice... I moţda će vas zanimati da ĉujete da su mi obećali, ne, smijem štoviše reći da sam siguran u to, da ću od ponedjeljka raditi na jako dobrom mjestu. - Ja ĉekala tri tjedna... Ja više ne ĉekala. - Ali, draga moja gospo, uvjeravam vas, tako mi moje dţentlemenske ĉasti... GospoĊa Budkovvitz poĉne silovito trzati ramenima. Zaĉuje njezin glas, visok i cmizdrav, poput piska kolica za kikiriki. - Vi meni platiti tih petnajs dolara ili ja iznajmit soba nekom drugom. - Platit ću vam još danas naveĉer. - U koji sat? - U šest sati. - U redu. Molim, vi meni dat kljuĉ. - Kad vam ga ne mogu dati. A ako zakasnim? - Baš zato ja ţeliti kljuĉ. Meni dosta ĉekanja.133

- U redu, izvolite kljuĉ ... Nadam se da razumijete da će mi poslije ovog uvredljivog ponašanja biti nemoguće da dulje ostanem pod vašim krovom. GospoĊa Budkowitz se hripavo nasmije. - U redu, kad vi meni platiti petnajs dolara, vi moći uzet svoja starudija. Spustio je u njezinu sivu ruku dva kljuĉa koja bijahu privezana uzicom i zalupio vratima i udaljio se niz ulicu. Zastane na uglu Treće avenije i dršćući stajaše na vrućem poslijepodnevnom suncu, znoj mu je curio iza ušiju. Bio je preslab da opsuje. Nazupĉene trake oštre buke projure jedna za drugom iznad njegove glave kada je iznad njega prošišala nadzemna ţeljeznica. Kamioni su drndali avenijom uzdiţući prašinu koja je zaudarala na benzin i na zgaţenu konjsku balegu. Usta-jao zrak smrdio je po trgovinama i menzama. Polako se uputio u gornji grad prema Ĉetrnaestoj ulici. Na uglu ga, poput ruke spuštene na rame, zaustavi kolutav topao miris cigara. Zastane na trenutak gledajući u malu radnju promatrajući vitke zamrljane prste motaĉa cigara kako zavija lomne vanjske listove duhana. Sjeti se Romea i Julije Arguellesa Moralesa i duboko udahne zrak u nos. Brzo paranje staniola, briţno skidanje vrpce, sićušan perorez od slonove kosti za završetak što reţe njeţno kao meso, miris voštane šibice, dugotrajno udisanje gorkog kolutavog dubokog slatkog dima. A sada, gospodine, u pogledu one sitnice, o novom izdavanju obveznica Northern Pacifica ... Stisnuo je pesnice u raširenim dţepovima kišnog ogrtaĉa.

Oduzela mi je kljuĉ, vještica stara! Pokazat ću ja njoj, vrag je odnio. Joe Harland je upropašten ali je još saĉuvao svoj ponos ... Hodao je na zapad Ĉetrnaestom ulicom i ne zaustavljajući se da promisli i da izgubi smjelost, siĊe u malu podrumsku pa-pirnicu, nesigurno se zaputi straga i stajaše na pragu male kancelarije gdje je za rolo pisaćim stolom sjedio plavooki ćelavi debeljko. - Zdravo, Felsius - zakriješti Harland. Debeljko zaprepašteno ustane. - Boţe, nije li ovo gospodin Harland? - Joe Harland glavom i bradom, Felsius ... ovoga, nešto trošniji. Hihot mu zamre u grlu. - Dakle, nemoguće ... Izvolite sjesti, gospodine Harland. - Hvala, Felsius ... Felsius, ja sam upropašten. - Prošlo je jedno pet godina otkad sam vas vidio, gospodine Harland.134

- Za mene je to bilo pet trulih godina... Mislim da je sve to sreća ili nesreća. Moja se sreća nikada više neće promijeniti na ovoj zemlji. Sjećaš li se kad sam se vraćao ludujući zbog toga što sam umjetno digao vrijednosti na burzi i kako sam lumpo-vao po uredu? Tog Boţića dao sam vrlo lijepu nagradu uredskim sluţbenicima. - Kako da ne, gospodine Harland. - Vjerojatno je dosadno ţivjeti kao trgovac poslije rada u Wall Streetu. - Ovo je više po mom ukusu, gospodine Harland, ovdje mi nitko ne zapovijeda. - A kako ţena i djeca? - Dobro, dobro; najstariji sin upravo je maturirao. - Onaj kojemu ste nadjenuli ime po meni? Felsius kimne glavom. Njegovi prsti, debeli kao kobasica, nelagodno su bubnjali po rubu stola. - Sjećam se da sam mislio da ću jednog dana nešto uĉiniti za to dijete. Ĉudan je ovaj svijet. - Harland se slabo nasmije. Osjećao je kako mu se grozna crnina prikrada iza glave. Stisnuo je grĉevito ruke oko koljena i zgrĉio mišiće na nadlakticama. - Vidiš, Felsius, ovako stoje stvari... Trenutaĉno se nalazim u priliĉno nezgodnom financijskom poloţaju... Znaš kakve su te stvari. - Felsius je buljio ravno preda se u stol. Graške znoja poĉele su mu izbijati na ćeli. - Svi mi imamo svoja razdoblja zle sreće, je li? Ţelim podići vrlo mali zajam na nekoliko dana, samo nekoliko dolara, recimo dvadeset pet, dok stanovite kombinacije... - Gospodine Harland, ja to ne mogu uĉiniti. - Felsius ustane. - Ţalim, ali naĉelo je naĉelo... U cijelom ţivotu nikad nisam uzajmio ni pozajmio ni centa. Sigurno ćete me razumijeti... - U redu, ne govori ništa više. - Harland krotko ustane. -Daj mi ĉetvrt dolara... Nisam više mlad kao nekoć a već dva dana nisam jeo - progunĊa on spustivši pogled na svoje otrcane cipele. Ispruţi ruku da se podupre o stol. Felsius se odmakne prema zidu kao da uzvraća udarac. Na debelim uzdrhtalim prstima pruţi pedeset centi. Harland ih uzme, bez rijeĉi se okrene i spotiĉući se proĊe kroz trgovinu. Felsius izvuĉe iz dţepa ljubiĉasto obrubljen rupĉić, obriše ĉelo i opet se vrati svojim pismima Slobodni smo skrenuti vam paţnju na ĉetiri nova vrhunski fina proizvoda tvrtke Mullen koja s najvećim povjerenjem moţemo preporuĉiti svojim kupcima kao najnoviju i nenadmašivu tekovinu u proizvodnji papirne industrije ...135

Izašli su iz kina ţmirkajući u jarke kaljuţe elektriĉne rasvjete. Cassie ga je promatrala kako stoji raskreĉenih nogu i zadubljena pogleda te kako pali cigaru. McAvov bijaše zdepast ĉovjek mesnate šije; imao je kaput s jednim redom dugmadi, kockast prsluk a u brokatnoj kravati iglu s pasjom glavom. - Ono je bila trula predstava ili sam ja HolanĊanin - zareţi on. - Ali meni su bili dlagi filmovi o putovanjima, Mollis, oni švicalski seljani koji su plesali; ko da sam stvalno bila tamo. - Ovdje unutra vraški je vruće ... Nešto bih popio. - Ĉuj, Mollis, obećao si - cmoljila je ona. - Oh, mislim samo soda vodu, ne uzrujavaj se. - Oh, to će biti divno. Ja ludo volim sodu. - Zatim ćemo se prošetati Parkom. Zastrla je oĉi trepavicama: - U ledu, Mollis - prošaptala je ne gledajući ga. Pomalo dršćući stavi ruku ispod njegove miške. - O, samo da nisam u ovako vraškoj besparici. - Meni je svejedno, Mollis. - Meni nije, bogamu. Na Columbus Circle uĊoše u drogeriju. Ţene u zelenim, ljubiĉastim, ruţiĉastim ljetnim haljinama i mladići u slamnatim šeširima stajahu u tri reda duţ sladoledarnice. Zaostala je i zadivljeno ga gledala

kako krĉi sebi put. Iza nje se jedan muškarac nagnuo preko stola i razgovarao sa djevojkom; obodi šešira krili su im lica. - Samo vi veţite onog bika vani, rekoh mu, a onda dadoh otkaz. - Ţeliš reći da te najurio. - Ne, na ĉasnu rijeĉ, dadoh otkaz prije nego što je imao prilike ... On je Ċubre, znaš. Ne ţelim da mi više zapovijeda. Kad sam izlazio iz ureda, dovikne za mnom... »Mladiću, da ti nešto kaţem. Nikad nećeš ništa postići dok ne nauĉiš tko je šef u ovome gradu, dok ne nauĉiš da to nisi ti.« Morris joj je pruţao soda sladoled od vanilije: - Opet sanjariš, Cassie? Ĉovjek bi pomislio da uţivaš droge. Smješkajući se blistavih oĉiju uzela je sodu; on je pio koka kolu. - Hvala - rekla je. Napućenih usana polizala je ţlicu punu sladoleda. - Au, Mollis, što je ovo slasno. Staza meĊu okruglim prštanjem luĉnih svjetiljki zgurila se u tminu. Kroz ukošene zrake svjetlosti i uzbibane sjene dopirao je vonj prašnjavog lišća i izgaţene trave a tu i tamo napuklina svjeţeg mirisa od vlaţne zemlje pod grmljem.136

- Oh, što mi je dlago biti u Palku - pjevuckala je Cassie. Potisnula je podrigivanje. - Znaš što, Mollis, nisam smjela pojesti onaj sladoled. Uvijek me napuhuje. Morris ništa ne reĉe. Obgrli je i ĉvrsto je privuĉe k sebi tako da se njegovo bedro trio u hodu o njezino. - Dakle, Pierpont Morgan je umro... Da mi je kojom srećom ostavio koji milijun. - Oh, Mollis, zar to ne bi bilo pleklasno? Gdje bismo stanovali? Na Centlal Palk South? Zastali su gledajući iza sebe blještavilo elektriĉnih reklama s Columbus Circlea. Lijevo su vidjeli svjetlo što je prodiralo kroz zavjese na prozorima stambene zgrade bijela proĉelja. Kri-šom je pogledao desno pa lijevo a onda ju je poljubio. Izmaknu- / la je usta ispod njegovih. - Nemoj... mogao bi nas netko vidjeti - prošaptala je za-soptalo. U njoj je nešto zujalo i zujalo poput dinama. - Mollis, splemala sam ti se ovo leći. Mislim da će mi Goldvveisel dati posebnu toĉku u svojoj novoj predstavi. On je leditelj dluge putujuće tlupe i veoma je utjecajan u uplavi. Juĉel me gledao kako plešem. - Što je rekao? - Lekao je da će mi udesiti da u ponedjeljak vidim velikoga šefa... Oh, Mollis, ali ja ne ţelim laditi takav posao, tako je vul-galno i glozno... Ţelim laditi tako lijepe stvali. Osjećam da to imam u sebi, nešto bezimeno leplša u meni, ptica lijepa pelja u gloznoj ţeljeznoj klleci. - To je nevolja s tobom, nećeš nikada ništa postići, previše si ohola. - Digla je u njega pogled svojih ovlaţenih oĉiju koje su blistale u bijeloj naprašenoj svjetlosti luĉne svjetiljke. - Oh, ne dreĉi, tako ti Boga! Ništa nisam mislio. - Prema tebi nisam ohola, Mollis, je li da nisam? - Šmrcala je i brisala oĉi. - I prema meni si pomalo ohola i to me ljuti. Htio bih da me moja djevojĉica malko pomazi i voli. Do vraga, Cassie, ţivot nije samo pivo i kiseli kupus. Hodajući ĉvrsto privijeni jedno uz drugo osjećali su stijenu pod nogama. Nalazili su se na granitnom brdašcu, a posvuda unaokolo bilo je grmlje. Svjetlost zgrada koje su obrubljivale kraj parka blještala im je u lice. Odvoje se, drţeći se za ruke. - Uzmimo na primjer onu riĊokosu iz 105. ulice ... Kladim se da nije ohola kada je sama s momkom. - Ona je glozna ţena, posve joj je svejedno kakav je glas bije ... Oh, mislim da si glozan. - Opet je poĉela plakati. 137Grubo je privuĉe k sebi i ĉvrsto je stisne raširivši ruke po njezinim leĊima. Osjećala je kako joj noge dršću i kako slabe. Padala je kroz obojene rovove nesvjestice. Njegova usta nisu joj dopuštala da doĊe do daha. - Pazi - prošapće on otrgnuvši se od nje. Nesigurnim korakom nastavili su hodati stazom kroz grmlje. Mislim da ipak nije. - Što, Mollis? - Pajkan. Boţe, pravi je pakao kad nemamo kamo poći. Ne moţemo u tvoju sobu? - Ali, Mollis, pa svi bi nas vidjeli. - Pa što onda? Svi oni to rade u onoj kući. - Oh, mlzak si mi kad tako govoliš ... Istinska ljubav posve je ĉista i divna... Mollis, ti mene ne voliš. - Prestani mi zanovijetati, Cassie, zar ne moţeš, barem na trenutak...? K vragu, besparica je paklenska stvar. Sjedoše na klupu pod svjetlom. Iza njih su autoputom klizili automobili u dvije struje uz neprestanu piskavu jurnjavu. Stavila mu je ruku na koljeno a on je pokrije svojom snaţnom rukom. - Mollis, osjećam da ćemo ubuduće biti vilo sletni, ja to osjećam. Naći ćeš dobal posao, sigulna sam u to.

- Ja nisam tako siguran... Nisam više mlad kao nekoć, Cassie. Nemam vremena za gubljenje. - Što, pa ti si stlašno mlad, tek ti je tlideset pet godina, Mollis ... A ja mislim da će se dogoditi nešto pleklasno. Dobit ću pli-liku da plešem. - Znaš, zapravo bi morala zaraĊivati više nego ona riĊoko-sa. - Elaine Ogletholpe... Pa ona i ne zalaĊuje toliko mnogo. Ja sam dlukĉija od nje. Nije me bliga za novac; ţelim ţivjeti za svoj ples. - A ja ţelim novac. Kad imaš novaca, moţeš raditi što ţeliš. - Ali, Mollis, ţal ne vjeluješ da sve moţeš uĉiniti, samo ako to upolno ţeliš uĉiniti? Ja u to vjelujem. Slobodnom ju je rukom obgrlio oko struka. Postepeno je spuštala glavu na njegova ramena. - Oh, svejedno mi je - prošaptala je suhih usana. Iza njih su limuzine, otvoreni dvosjedi, putna kola i sportski automobili klizili autoputem uz zmijasto blještavilo svjetlosti, promicali su u dvije teĉne neprekidne struje. SmeĊi je serţ mirisao po kuglicama naftalina dok ga je slagala. Sagnula se da ga poloţi u kovĉeg; zašušti sloj svilenog pa138 pira ispod serţa kada je rukom poravnavala nabore. Od prve ljubiĉaste jutarnje svjetlosti pred prozorom elektriĉna je ţarulja crvenjela poput besanog oka. Odjednom se Ellen uspravi i zasta ukrućena, podboĉivši se rukama, a u lice joj navre rumenilo. - Ovo je jednostavno prenisko - rekla je. Prostrla je ruĉnik preko haljina i nagomilanih ĉetka, ruĉnog ogledala, papuĉa, košulja, pudrijera, koji su u neredu bili pobacani jedni iznad drugih. Onda je zalupila poklopac kovĉega, zakljuĉala i stavila kljuĉ u svoju plosnatu torbicu od aligatorske koţe. Stajala je i zabezeknuto gledala po sobi sišući slomljeni nokat. Ţuta sunĉeva svjetlost koso je plavila poklopce dimnjaka i vijence kuća s druge strane ulice. Zatekla je sebe kako bulji u bijela slova E. T. O. na rubu kovĉega. - Sve je ovo previše grozno, odvratno, nisko - ponovno reĉe. Onda s pisaćeg stola zgrabi turpijicu za nokte pa ostruţe O. - Uh! - šapne ona i zapucketa prstima. Nakon što je na glavu stavila maleni crni šešir u obliku kante i koprenu, tako da ljudi ne vide da je plakala, nagomila mnogo knjiga, Susret mladosti, Tako je govorio Zarathustra, Zlatni magarac, Zamišljeni razgovori, Afrodita, Chansons de Bilitis i Oksford-sku antologiju francuskog pjesništva u svileni šal pa ih zaveţe. Zaĉu lagano kucanje na vratima. - Tko je? - prošaptala je. - Samo ja - dopre plaĉan glas. Ellen otkljuĉa vrata. - No, Cassie, u ĉemu je stvar? Cassie protrlja svoje vlaţno lice u udubini Ellenina vrata. - Oh, Cassie, zamazat ćeš mi koprenu... Što je, za ime boţ-je? - Plobdjela sam cijelu noć lazmišljajući o tome koliko li si nesletna. - Oj, Cassie, nikad u ţivotu nisam bila sretnija. - Nisu li muškalci glozni? - Nisu... Na svaki naĉin, mnogo su miliji nego ţene. - Elaine, molam ti nešto kazati. Znam da tebi nimalo nije stalo do mene, ali ipak ću ti leći. - Dakako da mi je stalo do tebe, Cassie... Ne budi šašava. Ali sad imam posla ... Zašto se ne vratiš u krevet pa mi poslije ispriĉaš? - Sada ti to molam leći. - Ellen se pomiri sa sudbinom i sjedne na svoj kovĉeg. - Elaine, laskinula sam s Mollisom... Nije li to stlašno? Cassie obrisa oĉi rukavom svoje svijetloljubiĉaste kućne haljine te sjedne na kovĉeg pokraj Ellen. 139- Ĉuj, draga - blago će Ellen. - Kako bi bilo da naĉas ovdje priĉekaš? Telefonira! ću po taksi. Zelini pobjeći prije nego Jojo ustane. Dosadile su mi one velike scene. Predsoblje je sparno zaudaralo na spavanje i kremu za masiranje. Ellen je vrlo tiho govorila u slušalicu. Opori muški glas • iz garaže ugodno joj zagunĊa u uho: - Kako da ne! Odmah, gospoĊice. Vrati se u sobu elastiĉno, na prstima, i zatvori vrata. - Mislila sam da me on voli, na ĉasnu lijeĉ sam mislila, Elai-ne. Oh, muškalci su tako glozni. Mollis se ljutio jel nisam htjela ţivjeti s njim. Mislila sam da bi to bilo pokvaleno. Ladila bih za njega do zadnjeg daha, i on to zna. Ţal dvije godine nisam za nj ladila? Lekao je da tako ne moţe dalje osim ako me stvalno ne bude imao, znaš na što je mislio, a ja sam lekla, naša ljubav je tako divna da se ovako moţe nastavljati godinama i godinama. Mogla bih ga voljeti cijeli ţivot a da ga i ne poljubim. Ţal ti ne misliš da ljubav mola biti ĉista? A onda se šegaĉio na laĉun mog plesanja i lekao da sam Chalifova ljubavnica a da njega samo vuĉem za nos i glozno smo se zavadili i on me nazvao gloznim imenima i otišao i lekao da se nikad više neće vlatiti.

- Ne brini zbog toga, Cassie, već će se on vratiti. - Ne, ali ti si tako lealna, Elaine. Mislim, u duhovnom smislu naša je veza zauvijek slomljena. Ţal ti to ne uviĊaš, meĊu nama je bila ta divna boţanstvena duhovna veza i sad je slomljena. - Ponovno zajeca pritisnuvši lice na Ellenino rame. - Ali, Cassie, ne razumijem kako te to toliko veseli? - Oh, ti me ne lazumiješ. Plemlada si. Isplva sam bila kao ti, samo što nisam bila udata i nisam hodala s muškalcima. Ali sad ţelim duhovnu ljepotu. Ţelim je steći svojim plesanjem i svojim ţivotom, ţelim ljepotu posvuda, a mislila sam da je ţeli i Mollis. - Pa Morris ju je oĉigledno ţelio. - Oh, Elaine, glozna si, a ja te toliko volim. Ellen ustane: - Otrĉat ću dolje tako da taksist ne pozvoni. - Ĉuj, ne moţeš tek tako otići. - Kako da ne! - Ellen jednom rukom uze zaveţljaj knjiga, a drugom crni koţnati neseser. - Ĉuj, Cassie, hoćeš li biti srce pa mu pokazati kovĉeg kad doĊe gore po njega? ... I još nešto, kad se javi Stan Emerv, reci mu da me nazove u Brevoort ili u La-fayette. Bogu hvala što prošlog tjedna nisam odnijela novac u banku... I, Cassie, ako ovdje negdje naĊeš kakve moje sitnice, slobodno ih zadrţi... Zbogom. Podigla je koprenu i ţustro poljubila Cassie u obraze. 140 - Oh, kako moţeš biti toliko hlabla pa otići ovako posve sama? ... Dopustit ćeš da te Luth i ja posjetimo, je li? Mi te toliko volimo. Oh, Elaine, imat ćeš divnu kalijelu, znam da hoćeš. - I obećaj mi da Jojou nećeš reći gdje sam... On će to ionako prebrzo otkriti... Javit ću mu se za tjedan dana. Našla je taksista u predvorju kako gleda prezimena iznad zvonaca. Pošao je gore po njezin kovĉeg. Sretno je sjela na prašnjavo sjedište taksija prevuĉeno jarećom koţom i duboko udisa-la jutarnji zrak što je mirisao na rijeku. Taksist joj se široko osmjehnuo kad je spustio kovĉeg s leĊa na prednji blatobran. - Poteţak je, gospoĊice. - Sramota je da ste ga sami morali prenijeti. - Oh, mogu ja nositi i teţe terete. - Vozite u hotel Brevoort, Peta avenija na uglu Osme ulice. Kad se nagnuo da zakurbla motor, ĉovjek gurne šešir na tjeme pa mu se preko oĉiju raspe crvenkasta kovrĉava kosa. - U redu, odvest ću vas kamo god ţelite - reĉe on uskaĉući na sjedište drndavih kola. Kad su skrenuli u samu praznu sunĉevu svjetlost Braodvva-ya, u nju se poput šištavih raketa popne osjećaj sreće. Zrak ju je, svjeţ i oštar, šibao po licu. Taksist se okretao i kroz otvoren prozor na pregradi razgovarao s njom. - Mislio sam da ţelite stići na vlak pa nekamo otputovati, gospoĊice. - Pa ja i putujem nekamo. - Ovo je lijep dan da ĉovjek nekamo putuje. - Odlazim od muţa. - Rijeĉi su joj nahrupile iz usta prije nego što ih je uspjela zadrţati. - Je li vas izbacio? - Ne, ne mogu reći da me izbacio - rekla je u smijehu. - Mene je ţena izbacila prije tri tjedna. - Kako to? - Zakljuĉala se jedne noći kad sam došao i nije me htjela pustiti da uĊem. Promijenila je bravu kad sam bio na poslu. - To je ĉudnovat postupak. - Rekla je da se preĉesto opijam. Neću joj se vratiti i više je neću uzdrţavati... Moţe me strpati u zatvor ako joj se pro-htjedne. Sit sam do grla. S kolegom ću unajmiti stan u Dvadeset drugoj aveniji i nabavit ćemo klavir i mirno ţivjeti i kloniti se ţemskih. - Brak nije ništa naroĉito, je li? - Ţiva istina! Vrlo je lijepo ono što do braka dovodi, ali brak je kao mamurluk poslije banĉenja. 141Peta je avenija bila bijela i prazna i meo ju je iskriĉav vjetar. Stabla na Madison Squareu bila su neoĉekivano svijetlozelena kao paprat u tamnoj sobi. U Brevoortu joj je pospani francuski noćni vratar ponio prtljag. U niskoj bijelo okreĉenoj sobi sunĉevo svjetlo kunjalo je na izblijedjelom grimiznom naslonjaĉu. El-len je trĉala po sobi kao malo dijete, vitlajući nogama i plješćući rukama. Napućenih usana i nakrivljene glave slagala je na psihi svoje toaletne predmete. Onda objesi na stolicu svoju ţutu noćnu košulju i svuĉe se, spazi se u zrcalu i stajaše gola promatrajući se, drţeći ruke na svojim malim ĉvrstim grudima u obliku jabuke. Navuĉe noćnu košulju i poĊe na telefon.

- Molim vas, pošaljite posudu ĉokolade i zemiĉke u sobu 108 ... Što prije, molim vas. Onda se popne u krevet. Leţala je smijući se širom raskre-ĉivši noge na svjeţim klizavim plahtama. Ukosnice su je bole po glavi. Sjela je na krevet i sve ih izvukla pa teţak slap svoje kose stresla oko ramena. Privukla je koljena bradi i sjedila razmišljajući. S ulice bi tu i tamo zaĉula drndanje kamiona. U kuhinjama ispod njezine sobe zapoĉelo je zveketanje. Sa svih je strana dopirala sve veća buka saobraćaja koji je poĉinjao. Osjećala se gladna i osamljena. Krevet je bio splav na kojoj ona, poslije brodoloma, sama, uvijek sama, pluta po pobješnjelom oceanu. Hladni ţmarci podiĊu joj kiĉmu. Još bliţe privine koljena uz bradu. 142

III. JUNAKINJA DANASunce je zapalo prema Jerseyu, sunce je iza Hobokena. Škljocaju poklopci na pisaćim strojevima, zatvaraju se rolo pisaći strojevi; liftovi se prazni uspinju, a dupkom puni spuštaju. U centru grada je oseka, a plima u Flatbushu, Woodlawnu, Dyck-man Streetu, Sheepshead Bavu, New Lots Avenue, Canarsie. Ruţiĉaste novine, zelene novine, sive novine, POTPUNI BURZOVNI IZVJEŠTAJI, SPORTSKI REZULTATI HAVRE DE GRACE. Slova se kovitlaju meĊu obješenim licima, umornim od trgovina, umornim od kancelarija, meĊu bolnim vršcima prstiju, meĊu upeĉenim ristovima, trpaju se siledţije u podzemne eksprese. SE-NATORS 8, GIANTS 2, DIVA PRONAŠLA BISERE, PLJAĈKA OD 800.000 DOLARA. Oseka je u Wall Streetu, a' plima u Bronxu. Sunce je zašlo u Jersevu.

- Isusa ti Boga - poviĉe Phil Sandbourne i udari pesnicom o stol - ja tako ne mislim ... Ĉovjekov moral nikoga se nema što ticati. Vaţan je njegov rad. - Dakle? - Dakle, mislim da je Stanford White više uĉinio za grad New York nego bilo koji drugi ĉovjek. Prije nego što je on došao, nitko nije znao da arhitektura postoji... A onda ga je onaj Thavv s predumišljajem ustrijelio i prošao nekaţnjeno... Boga-mu, kad bi ljudi ovoga grada imali hrabrosti kao pokusni kunići, oni bi... - Phile, sav si se uzrujao ni za što. Njegov sugovornik izvadi iz usta cigaru i zabaci se u svoju okretnu stolicu i zjevne. - Oh, do vraga, potreban mi je dopust. Boţe, alaj će biti lijepo opet otići u one stare šume Maine. 143- Sto, sa ţidovskim odvjetnicima i irskim sucima ... - izvali Phil. - O, stani tome na kraj, stari moj. - Ti si divan primjerak graĊanina koji misli na javnost, Hartly. Hartlv se nasmije i protrlja dlan preko ćelave glave. - Oh, te priĉe su zimi posve u redu, ali ljeti ih ne mogu podnijeti... K vragu, pa ja ionako ţivim samo za ta tri tjedna godišnjeg odmora. Što me briga ako pobiju sve arhitekte New Vorka, glavno da ne povise cijenu prijevoza za New Rochelle... Idemo jesti. Dok su silazili u liftu, Phil proslijedi: - Jedini drugi ĉovjek kojega sam poznavao, a bio je roĊeni arhitekt, bijaše stari Specker, onaj ĉovo za koga sam radio kad sam tek došao sa sjevera, a i on je bio dobar stari Danac. Nesretnik je prije dvije godine umro od raka. Ĉovjeĉe, to je bio arhitekt! Kod kuće imam komplet planova i specifikacija za njegovu takozvanu općinsku zgradu ... Visoka je sedamdeset i pet katova, poslagana je stepenasto na terasama s nekom vrstom visećeg vrta na svakom katu, hoteli, kino dvorane, hamami, bazeni, robne kuće, postrojenje za grijanje, prostori za hladnjaĉe i skladišta, sve u jednoj te istoj zgradi. - Je li uţivao koku? - Ne, gospodine moj, nije. Šetali su na istok Trideset ĉetvrtom ulicom na kojoj je tog sparnog podneva bilo malo ljudi. - Bogamu! - odjednom izvali Phil Sandbourne. - Ţene u ovom gradu iz godine u godinu sve su ljepše. SviĊa li ti se ova nova moda? - Naravno. Ţelio bih samo da se svake godine pomlaĊujem umjesto što starim. - Da, nama starcima ne preostaje ništa drugo nego da ih gledamo kako prolaze. - Sreća naša, ili bi nas naše supruge ganjale sa psima kr-vosljednicima... Ĉovjeĉe, kad pomislim na sve ono što je moglo biti! Kad su prelazili Petu aveniju, Phil spazi mladu ţenu u taksiju. Ispod crnog oboda šeširića s crvenom kokardom dva siva oka bijesnu zelenocrno u njegove oĉi. Suzdrţao je dah. U daljini je zamirala prometna buka. Ona ne smije svrnuti pogled. Dva koraka i otvori vrata, sjedni pokraj nje, pokraj njezine vitkosti što se ugnijezdila na sjedištu kao ptica. Soferu, vozi punom parom. Njezine se usne napućuju prema njemu, njezine oĉi trepere, sive ulovljene ptice. 144

l- Hej, pazi... Gromovita ţeljezna tutnjava obara se otraga na njega. Peta avenija kruţi u crvenim plavim ljubiĉastim spiralama. O Boţe moj. - Sve je u redu, pustite me na miru. Sam ću ustati za tili ĉas. - Vi se maknite. Vratite se ovamo. Dreĉavi glasovi, plavi stupovi policajaca. LeĊa i ruke sva su mu topla i ulijepljena krvlju. Bridi Peta avenija od boli koja je sve to glasnija. Zvonce zvoni cin-cin sve bliţe i bliţe. Dok ga podiţu u kola hitne pomoći, Peta avenija vrišti u samrtniĉkoj agoniji i raspada se. On iskrivljuje vrat da je vidi, nemoćno, kao kornjaĉa izvaljena na leĊa; zar je nisu oĉi moje bacile u okove ĉeliĉne? UviĊa da cmizdri. Mogla je priĉekati da vidi jesam li poginuo. A zvonce cin-cin jenjava, sve slabije i slabije u noći. S druge strane ulice neprekidno je tulila alarmna sirena protiv provalnika. Jimmvjev san bijaše na nju nanizan u ĉvrstim kuglicama, poput perlica na niti. Probudi ga kucanje. U trzaju sjedne na krevet i vidje Stana Emervja, lice mu sivo od prašine, a ruke u dţepovima crvenog koţnog kaputa, kako stoji podno kreveta. Smijao se i ljuljao naprijed-natrag na stopalima. - Bogati, koliko je sati? - Jimmy sjede na krevetu i gurne zglobove prstiju u oĉi. Zijevne i ogleda se oko sebe s gorkim nezadovoljstvom, na zidne tapete koje bijahu mutnozelene boje kao boce mineralke Poland Water, na poderanu zelenu roletnu koja je propuštala dugu zraku sunĉeve svjetlosti, na mramorni kamin zakrĉen emajliranim limenim tanjurom oslikanim oljuštenim ruţama, na otrcan plavi kućni haljetak podno kreveta, na zgnjeĉene ĉikove u svijetloljubiĉastoj staklenoj pepeljari. Stanovo je lice bilo crveno i smeĊe i smijao se ispod sadrene krinke prašine. - Jedanaest i trideset - reĉe on. - Da vidimo ... Znaĉi šest i pol sati. Mislim da bi to bilo dovoljno. Ali, Stane, kog vraga ti ovdje radiš? - Da nemaš negdje kapljicu alkohola, Herf? Dingo i ja neizrecivo smo ţedni. Došli smo ĉak iz Bostona, a zaustavili smo se samo jednom zbog benzina i vode. Dva dana nisam bio u krevetu. Baš me zanima hoću li izgurati tjedan. - Kriste Boţe, ja bih cijeli tjedan ţelio izgurati u krevetu. - Tebi je potreban posao u novinama da te stalno sili da radiš, Herfy.10 - Manhattan Transfer

145- Znaš što će ti se dogoditi, Stane?... - Jimmy se obrne tako da je sad sjedio na rubu kreveta. - ...

Jednog ćeš se jutra probuditi i naći se na mramornoj ploĉi u mrtvaĉnici. Kupaonica je zaudarala na pastu za zube drugih ljudi i na klorno sredstvo za dezinfekciju. Sag ispred kade bijaše mokar pa ga je Jimmy sloţio u mali ĉetverokut prije nego je oprezno ispao iz papuĉa. Hladna voda natjera mu krv kroz tijelo. Sagne glavu pod vodu i odskoĉi i tresao se kao pas dok mu je voda tekla u oĉi i u uši. Onda navuĉe haljetak i nasapuna lice. Teci, rijeka, teci sve tamo do mora, mumljao je bez sluha dok je aparatom za brijanje strugao bradu. Gospodine Grover, na ţalost ću poslije slijedećeg tjedna morati dati otkaz. Da, idem u inozemstvo; bit ću inozemni dopisnik za A. P. U Meksiko za U. P. A vjerojatnije u Jericho, dopisnik »Gazele blatne kornjaĉe« u Halifaxu. U haremu bijaše Božić i svi eunusi bijahu tamo. ... od obala Seine do obala Saskatchevoana. Navlaţio je lice vodicom za brijanje, smotao toaletne predmete u vlaţni ruĉnik i dok su ga obrazi peckali, otrĉi natrag, uza stepenice prekrivene zelenim sagom boje kupusa pa kroz hodnik u svoju spavaću sobu. Na pola puta mimoiĊe se s gazdaricom, debeljkastom, s jutarnjom kapicom koja obustavi ĉišćenje saga da bi ledeno odmjerila njegove koštunjave gole noge ispod plavog kućnog haljetka. - Dobro jutro, gospoĊo Maginnis. - Danas će biti jako vruće, gospodine Herf. - Da, zacijelo. Stan je leţao na krevetu i ĉitao Pobunu anĎela. - Prokletstvo, šteta što ne znam nekoliko jezika kao ti, Herfy.

- Oh, ja više uopće ne znam francuski. To sam brţe zaboravio nego nauĉio. - Uzgred da ti kaţem, izbacili su me iz koledţa. - Kako to? - Dekan mi je rekao da mi savjetuje da se dogodine ne vratim ... On smatra da postoje druga podruĉja djelatnosti na kojima bi moje djelatnosti mogle biti djelotvornije djelatne. Znaš te govnarije.146

- To je vraška šteta. - Ne, nije; da pukneš od smijeha. Pitao sam ga zašto me nije prije izbacio ako je takvog mišljenja. Tata će se naljutiti kao vrag... ali uza se imam dovoljno gotovine da tjedan dana ne moram ići kući. Uostalom, baš mi puca prsluk. Ĉasna rijeĉ, zar nemaš nikakvo ţestoko piće? - Ĉuj, Stane, kako će jadni rob nadnice kao što sam ja imati podrum, od svojih trideset dolara zarade tjedno? - Ovo je popriliĉno šugava soba... Morao si se roditi kapitalistom, kao ja. - Soba nije tako loša... Dovodi me do ludila ona paranoiĉna alarmna sirena s druge strane ulice koja tuli cijele noći. - Ono je alarmni ureĊaj protiv provalnika? - Provalnici ne dolaze u obzir jer je lokal prazan. Jamaĉno su se ţice zamrsile ili tako nešto. Ne znam kad je to prestalo, ali kad sam jutros legao u krevet, to me dovelo do bjesnila. - Ĉuj, James Herf, nećeš me valjda uvjeravati da se svake noći vraćaš kući trijezan? - Ĉovjek bi morao biti gluh da ne ĉuje taj prokleti ureĊaj, pa bio pijan ili trijezan. - Dakle, ja te kao naduveni veliki dioniĉar pozivam da vani ruĉamo. Je li tebi jasno da si se toĉno sat vremena natezao sa svojom toaletom? Spuste se niza stepenice koje su zaudarale po sapunu za brijanje a onda po laštilu za bakar, a onda po slanini, a onda po oprţenoj kosi, a onda po smeću i po petroleju. *- Vraški si sretan, Herfy, što nikad nisi pošao u koledţ. - Zar nisam diplomirao na Columbiji, ti velika zvijerko, a to je više nego što si ti dotjerao? Sunĉeva svjetlost bockavo zapljusne Jimmvjevo lice kada je otvorio vrata. - To se ne raĉuna. - Boţe, što volim sunce - usklikne Jimmy. - Kamo sreće da je to bila prava Columbia... - Misliš li na Hail Columbia? - Ne, mislim na Bogotu i na Orinoco i tako redom. - Poznavao sam jednog vraški dobrog momka koji je pošao u Bogotu. Morao se na smrt opiti da izbjegne smrt od elefanti-jaze. - Rado bih se izloţio elefantijazi i kugi i tifusu, samo da se izvuĉem iz ove rupe. - Grad orgija, šeće i veseli se... - Neka se nose i orgije, kao što kaţemo mi u 133. ulici ... Je li tebi jasno da sam cijeli ţivot preţivio u ovom prokletom 147gradu osim one ĉetiri godine kad sam bio malen, i da sam se ovdje rodio, i da ću vjerojatno ovdje i umrijeti? ... Silno ţelim da stupim u mornaricu pa da vidim svijeta. - Kako ti se sviĊa Dingo u svom novom premazu boje? - Vrlo zgodno, ispod prašine izgleda kao pravi mercedes. - Ţelio sam ga obojiti u crveno, u boju vatrogasne štrcaljke, ali ĉovo u garaţi uspio me nagovoriti da ga obojim u plavo, kao pajkana... Imaš li nešto protiv toga da odemo kod Mouquina pa da popijemo koktel od apsinta? - Apsint za doruĉak... Boţe dragi! Odvezoše se na zapad 23. ulicom koja je blještala od ploha svjetlosti što se odbijala s prozora, od duguljasta sjaja doprem-nih kola, i od bljeska niklenih okova u obliku broja osam. - Kako Ruth, Jimmy? - Ona je u redu. Još nije dobila posao. - Gle, ono je Daimlier. Jimmy nerazgovijetno progunĊa. Kad su skrenuli u Šestu aveniju, zaustavi ih policajac. - Otvoren vam je ispušni ventil - drekne on. - Vozim u garaţu da mi ga poprave. Ispada poklopac. - Dobro, idite... Slijedeći put platit ćete globu. - Uh, uvijek se izmigoljiš, Stane... u svakoj prilici - reĉe Jimmy. - Ja se nikada ne uspijevam izvući, iako sam tri godine stariji od tebe. - To je nadarenost. Restoran je veselo mirisao po peĉenim krumpirima i koktelima i cigarama i koktelima. Bilo je vruće i puno Zagora i oznojenih lica.

- Ĉuj, Stane, ne kolutaj romantiĉno oĉima kada me pitaš za Ruth i za mene... Mi smo samo vrlo dobri prijatelji. - Na ĉasnu rijeĉ, ništa nisam mislio, ali ipak mi je ţao što to ĉujem. Mislim da je to uţasno. - Ruth se ni za što ne zanima osim za svoju glumu. Toliko je opsjednuta ţeljom za uspjehom da je sve ostalo iskljuĉila iz svog ţivota. - Zašto, do vraga, svi ljudi ţele uspjeti? Ţelio bih upoznati nekoga tko ţeli doţivjeti neuspjeh. To je jedina uzvišena stvar. - Lako je tebi govoriti kad imaš lijepe prihode. - Sve su to koještarije ... Bogati, ovo je odliĉan koktel. Her-fy, mislim da si ti jedina razumna osoba u ovom gradu. Nemaš nikakvih ambicija. - Kako znaš da nemam? 148 - A što moţeš uĉiniti s uspjehom kad ga postigneš? Ne moţeš ga pojesti ni popiti. Naravno, shvaćam da ljudi koji nemaju dovoljno novaca da se najedu i tako dalje, moraju trĉkarati unaokolo da ga steknu. Ali uspjeh... - Moja je mana u tome što se nikako ne mogu odluĉiti što najviše ţelim, stoga je moje kretanje kruţno, bespomoćno i prokleto obeshrabrujuće. - Oh, pa Bog je to odluĉio umjesto tebe. Ti to cijelo vrijeme znaš, samo što sam sebi ne ţeliš to priznati. - Mislim da najviše od svega ţelim otići iz ovoga grada, ali bih prethodno ako je moguće smjestio bombu ispod Times Buildinga. - No, pa zašto to ne uĉiniš? Lijepo korak po korak... - Ali, moraš znati u kojem pravcu do koraĉaš. - To je posljednja stvar koja je bitna. - Nadalje, tu je i novac. - Ĉuj, nema ništa lakše na svijetu nego steći novac. - Za najstarijeg sina Emeryja i Emeryja. - Slušaj, Herf, nije pravedno da mi u lice bacaš nedjela mog oca. Znaš da mi je to isto toliko mrsko koliko i tebi. - Ne predbacujem ti, Stane; ti si pravi srećković i gotovo. Naravno, i ja sam sretan, vraški sretniji od većine ostalih ljudi. Novcem koji mi je ostavila majka uzdrţavao sam se do svoje dvadeset i druge godine, a još uvijek sam saĉuvao nekoliko stotina za one famozne crne dane, a moj tetak, odnio ga vrag, pronalazi mi novi posao ĉim me najure. - Be, be, crna ovĉice. - Mislim da se istinski bojim striĉeva i tetki... Morao bi upoznati mog bratića Jamesa Merivalea. Cijelog ţivota radi ono što mu drugi govore i rascvjetao se kao lovor zeleni... Savršena mudra djevica. - Ah, a ti si, pretpostavljam, jedna od onih luckastih djevica. - Stane, alkohol već na tebe djeluje, poĉinješ govoriti gluposti. - Bee bee. - Stan odloţi ubrus i zabaci se u stolici, smijući se grleno. Miris apsinta rastao je muĉnobockav iz Jimmvjeve ĉaše poput ĉarobna bokora ruţa. Srkao ga je mreškajući nos. - Kao moralist, protestiram - reĉe on. - Jupi, ovo je izvrsno! - Treba mi viski sa sodom da isplahnem ove koktele. - Nadzirat ću te. Ja sam radni ĉovjek. Moram biti sposoban da valjanu vijest razlikujem od vijesti koja ne valja... Boţe, ne ţelim zapodijevati razgovor o tome. Sve je to tako kriminalno glupo... Rekao bih da ovaj koktel na svaki naĉin ĉovjeku udari u tintaru. 149- Nemoj misliti da danas popodne nećeš ništa raditi osim lokanja. Ţelim te upoznati s jednom osobom. - A ja sam namjeravao savjesno sjesti pa napisati ĉlanak. - A što to? - Oh, obiĉnu glupost pod naslovom »Ispovijedi reportera poĉetnika«. - Ĉuj, je li danas ĉetvrtak? - Jest. - Onda znam gdje će ona biti. - Izvući ću se iz svega ovoga - mraĉno će Jimmy - i poći ću u Meksiko i obogatiti se ... Gubim najbolji dio svoga ţivota gnji-leći u New Vorku. - Kako ćeš se obogatiti? - Nafta, zlato, pljaĉka na cestama, bilo što, samo da ne bude novinarstvo. - Bee beee, crna ovĉica, bee bee. - Prestani blejati na mene.

- Do vraga, pokupimo se odavde pa odvezimo Dinga da mu priĉvrste poklopac. Jimmy stajaše ĉekajući na vratima smrdljive garaţe. Prašnjavi poslijepodnevni sunĉev sjaj izvijao se u blještavim crvima vrućine na njegovom licu i na rukama. SmeĊi kamen, crvena opeka, asfalt titrahu od crvenih i zelenih slova svijetlećih reklama, kao i komadići papira u kanalu, sve se to u polaganoj maglici vrtjelo oko njega. Iza njega su razgovarala dva peraĉa automobila: - Uh, dobro sam ti ja zaraĊivao, sve do dana kad sam pošao za onom šugavom ţemskom. - Ja ti kaţem da je zgodna, Charlev. Ja bih se zabrinuo... To ne predstavlja nikakvu razliku kad proĊe prvi tjedan. Stan doĊe iza njega pograbi ga za ramena pa ga trĉećim korakom gurne niz ulicu: - Auto neće biti popravljen prije pet sati. Idemo taksijem ... Hotel Lafavette - doviknuo je šoferu i odalamio Jimmvja po koljenu. - Dakle, Herfv, fosile stari, znaš što je guverner Sjeverne Caroline rekao guverneru Juţne Karoline? - Ne znam. - Dugo je vrijeme izmeĊu dvije ĉašice. - Bee, bee - blejao je potiho Stan kada su nahrupili u kavanu. - Ellie, evo crnih ovaca - uzviknuo je smijući se. Odjednom mu se lice sledi i ukoĉi. Suĉelice Elleni je za stolom sjedio njezin muţ, jednu je obrvu vrlo visoko nadigao, a druga mu se gotovo spajala s trepavicama. MeĊu njima se bezobrazno ustoboĉio ĉajnik. 150 - Zdravo, Stane, sjedni - mirno će ona. Onda se nastavila smješkati Oglethorpeu u lice. - Nije li to predivno, Jojo? - Ellie, ovo je gospodin Herf - osorno je rekao Stan. - Oh, tako sam sretna što sam vas upoznala. Ĉesto sam slušala o vama u stanu gospoĊe Sunderland. Umuknu. Oglethorpe je ţlicom kuckao po stolu. - Pa, dobar vam dan, gospodine Herf - izusti on odjednom uz hinjenu gorljivost. - Zar se ne sjećate kako smo se nas dvojica upoznali? - Uzgred da te pitam, kako se tamo odvijaju stvari, Jojo? - Izvrsno, hvala. Cassandru je ostavio momak, a zbog one Costellovice nastao je najuţasniji skandal. Ĉini se da se sinoć vratila kući nakresena, kao majka, draga moja, i pokušala je taksistu povesti sa sobom u sobu, a jadnik je cijelo vrijeme negodovao da on ţeli jedino svoju tarifu... To je bilo grozno. Stan ukoĉeno ustane i udalji se. Njih troje sjedilo je bez rijeĉi. Jimmv se trudio da se ne meškolji na stolici. Upravo se spremao da ustane kadli ga zaustavi nešto baršunasto mekano u njezinim oĉima. - Je li Ruth našla posao, gospodine Herf? - zapita ona. - Ne, nije. - Zaista ima hudu sreću. - Oh, to je grozna sramota. Znam da ona umije glumiti. Nevolja je u tome što ona ima isuviše smisla za humor e da bi se ulizivala menedţerima i ljudima. - Oh, kazalište je odvratna prljava igra, je li, Jojo? - Najodvratnija, draga moja Jimmv nikako da skine pogled s nje; njezine male ruke ĉetvrtasta oblika, njezin vrat urešen zlatnim blještavilom izmeĊu bogatog slapa bakrene kose i blistave plave haljine. - Dakle, draga moja... - Oglethorpe ustade. - Jojo, još ću malo ovdje sjediti. Jimmv je buljio u tanke trokute od lakirane koţe koji su izvirivali iz Oglethorpeovih ruţiĉastih gamašna od bivolje koţe. Nije moguće da su unutra noge. Odjednom je ustao. - Ĉujte, gospodine Herf, ne biste li mi petnaest minuta mogli ĉiniti društvo? Moram odavde otići u šest a zaboravila sam ponijeti knjigu a u ovim cipelama ne mogu ići pješice. Jimmv porumeni i ponovno sjedne mucajući: - Pa naravno, bit ću oĉaran ... Kako bi bilo da nešto popijemo? - Dopit ću ĉaj, a zašto vi ne biste popili gin fizz? Volim gledati ljude kako piju gin fizz. Tada se osjećam kao da sam u tro151pima i da sjedim u gaju jujube oĉekujući da naš rjeĉni brod od-veze nekom smiješno melodramatskom rijekom koja je sva oiviĉena eukaliptusima. - Konobar, molim gin rizz. Joe Harland klonuo je na stolicu tako da mu je glava poĉivala na rukama. MeĊu prljavoukoĉenim rukama njegove su oĉi nelagodno pratile crte na mramornom stolu. Ispraţnjena blagovaonica bila je tiha pod škrtom rasvjetom dviju ţarulja što su visjele nad tezgom gdje je pod staklenim zvonom ostalo još nekoliko kolaĉa, a ĉovjek u bijelom kaputu knjavao je na visokoj stolici. Na mahove bi se naglo rastvorile oĉi na njegovu nezdravo sivu licu i on bi promumljao i ogledao se unaokolo. Na posljednjem

stolu s druge strane bijahu pogurena leĊa usnulih ljudi, a lica zguţvana poput starih novina poĉivala su na rukama. Joe Harland sjedne ravno i zijevne. Ţena bezobliĉna pod kišnim ogrtaĉem, crveno ljubiĉasta lica isprugana poput pokvarena mesa naruĉivala je za tezgom šalicu kave. Briţno drţeći šalicu meĊu rukama donijela ju je za stol i sjela njemu suĉelice. Joe Harland ponovno spusti glavu na ruke. - Hej, vi, biste li mi uĉinili sitnu uslugu? - Ţenin glas probode Harlandove uši poput struganja krede na školskoj ploĉi. - Pa, što ţelite? - progunĊa ĉovjek za tezgom. Ţena zajeca: - On me pita što ţelim... Nisam naviknuta da sa mnom grubo razgovaraju. - Pa, ako nešto ţelite, samo izvolite doći pa uzmite ... Neću vas valjda dvoriti u ovo doba noći! Dok je jecala, Harland osjeti da joj dah zaudara po viskiju. Podigao je glavu i zapiljio se u nju. Iskrivila je svoja mlohava usta u osmijeh i nagnula glavu prema njemu. - Gospodine, nisam naviknuta da sa mnom grubo postupaju. Da je ţiv moj muţ, on se ne bi usudio. Tko je on da mi kazuje u koje doba noći dama treba da bude sluţena, mali zgrĉeni ke-pec? - Zabacila je glavu i nasmijala se tako da joj je šešir pao prema natrag. - Upravo to je on, mali zgrĉeni kepec, kad vrijeĊa damu s tim svojim priĉama o dobi noći. Po licu joj se rasulo nekoliko pramenova sijede kose s tragovima crvenosmeĊeg bojila na vrhovima. Muškarac u bijelom ogrtaĉu priĊe stolu. - Ĉujte, majko McCree, izbacit ću vas budete li izazivali još nered ... Što ţelite? - Za pet centi uštipaka - zacvili ona krajiĉkom oka odmje-rivši Harlanda. 152 Joe Harland ponovno zagnjuri lice u udubinu ruke i pokuša ti £uo je odlaganje tanjura, zatim je uslijedilo njezino bebo grickanje a tu i tamo srkanje kad je pila kavu. Ušao je nov gost i govorio preko tezge tihim gunĊavim glasom. - Gospodine, gospodine, nije li uţasno kad ĉovjek ţeli popiti? - Ponovno je digao glavu i ustanovio da njezine oĉi, zamagljeno plavetnilo razvodnjena mlijeka, gledaju u njegove. - Sto ćete sad, dragi? - Bog zna. - Tako mi bogorodice i svetaca, bilo bi zgodno imati krevet i lijepu ĉipkastu košulju i simpatiĉnog momka kao što si ti, dragi... gospodine. - Je li to sve? - Oh, gospodine, da je ţiv moj jadni muţ, ne bi im dopustio da ovako prema meni postupaju. Izgubila sam muţa na General Slocumu, kao da je bilo juĉer. - On i nije tako nesretan. - Ali, umro je u grijehu bez svećenika, dragi. Uţasno je umrijeti u grijehu ... - Oh, do vraga, ţelim spavati. Njezin glas proslijedi u slabom jednoliĉnom škripanju tako da mu se kosa najeţila. - Sveci su se urotili protiv mene sve otkako sam izgubila muţa na General Slocumu. Nisam bila ĉestita ţena... - Ponovno je zajeĉala. - Bogorodica i sveci i muĉenici, oni su protiv mene, svi su protiv mene ... Oh, zar nitko neće milo postupati prema meni? - Ţelim spavati... Ne moţete zaĉepiti? Nagnula se i tragala po podu za svojim šeširom. Sjedila je jecajući, trljajući oĉi nateklim crvenoprljavim prsnim ĉlancima. - Oh, gospodine, zar vi ne ţelite milo postupati prema meni? Joe Harland usta teško dišući. - Vrag nek vas nosi, zar ne moţete umuknuti? - Njegov glas pretvori se u cvileţ. - Zar nigdje ne postoji mjesto gdje mogu imati malo mira? Nigdje ne postoji mjesto gdje mogu naći mira. Navukao je kapu preko oĉiju, zabio ruke u dţepove i odge-gao se iz menze. Nad Chatham Square rudjelo je nebo crveno-Ijubiĉasto, kroz rešetkastu konstrukciju traĉnica nadzemne ţeljeznice. Rasvjeta je u dva niza blistavih bakrenih puceta sjala duţ praznog Bovvervja. ProĊe policajac mašući pendrekom. Joe Harland osjeti na sebi policajĉeve oĉi. Pokušao je hodati brzo i ţustro kao da ide nekamo za poslom. 153- Dakle, gospoĊice Oglethorpe, kako vam se to sviĊa? - Što mi se sviĊa? - Oh, pa znate ... to što ste postali junakinja dana. - O, pa ja to uopće ne znam, gospodine Goldweiseru. - Ţene znaju sve, ali ne ţele to odati. Ellen sjedi u haljini od nilskozelene svile na elastiĉnom naslonjaĉu na kraju velike prostorije koja odzvanja od Zagora i od zveckanja svijećnjaka i dragulja, toĉkastom od blistave pokretne crnoće veĉernjih odijela te srebrom obrubljenih boja ţenskih haljina Krivina nosa Harrvja Goldvveisera stapa se izravno s krivinom njegova ćelava ĉela, njegova velika straţnjica prelijeva se preko rubova

trokutaste pozlaćene stolice, njegove male smeĊe oĉi mjerkaju njezino lice, poput antena, dok s njom razgovara. Ţena kraj nje miriši na sandalovinu. Prolazi ţena naranĉastih usana i kredastog lica ispod naranĉastog turbana i ĉavrlja s muškarcem šiljaste brade. Ţena sokolske kljuke i grimizne kose stavlja odostraga ruku ĉovjeku na rame: - Pa, dobra veĉer, gospoĊice Cruikshank; je li da je upravo iznenaĊujuće kako se svi ljudi na svijetu uvijek nalaze u isto vrijeme na istome mjestu. Ellen sjedi u naslonjaĉu pospano slušajući, na licu i na miškama joj je svjeţina pudera, na usnama debeli namaz ruţa, netom okupano tijelo svjeţe joj je poput ljubice pod svilenom haljinom, pod svilenim donjim rubljem; sjedi ona sanjarski, sneno sluša. Iznenadno probadanje zbog muških glasova što zatvaraju krug oko nje. Ona sjedi uspravno hladna bijela izvan dosega, poput svjetionika. Muške ruke plaze kao kukci po nerazbijivom staklu. Muški pogledi vrludaju i lepršaju uz to staklo, bespomoćni poput noćnih leptira. Ali u dubokoj crnini bezdana unutar nje zavija nešto poput vatrogasnih kola. George Baldvvin stajaše pokraj stola za doruĉkovanje drţeći u ruci savijen primjerak New York Timesa. - Slušaj, Cecily - govoraše on - moramo biti razumni u pogledu ovih stvari. - Zar ne vidiš da nastojim biti razumna? - rekla je isprekidanim plaĉljivim glasom. Stajao je i gledao je, nije sjedao, meĊu palcem i kaţiprstom uvijao je ugao novina. GospoĊa Baldvvin bila je visoka ţena s masom briţno nakovrĉane kestenjaste kose skupljenom na tjemenu. Sjedila je pred srebrnim servisom za kavu i bubnjala po posudi za šećer gljivastobijelim prstima vrlo oštrih ruţiĉastih noktiju. 154 George, ja ovo više ne mogu podnijeti, to je sve. - Ĉvrsto je stisnula uzdrhtale usne. _ No, draga moja, pretjeruješ ... - Kako pretjerujem? ... To znaĉi da je naš ţivot bio gomila laţi. - Ali, Cecilv, mi se volimo. - Oţenio si me zbog moga društvenog poloţaja, to znaš... Bila sam toliko luda da sam se u tebe zaljubila. Pa lijepo, to je prošlo. - Nije istina. Istinski sam te volio. Zar se ne sjećaš koliko si se grozno grizla što me ne moţeš istinski voljeti? - Pravi si grubijan što me na to podsjećaš ... Oh, to je grozno! Iz smoĉnice doĊe dvorkinja i na posluţavniku donese slaninu i jaja. Šutke su sjedili, gledajući jedno u drugo. Sluţavka ot-huja iz sobe i zatvori vrata. GospoĊa Baldvvin spusti ĉelo na rub stola i zaplaĉe. Baldvvin je sjedio buljeći u glavne novinske naslove. ATENTAT NA NADVOJVODU URODIT ĆE TEŠKIM POSLJEDICAMA. AUSTRIJSKA VOJSKA MOBILIZIRANA. Prešao je na drugu stranu stola i stavio ruku na njezinu nakovrĉanu kosu. - Jadna draga Cecilv - reĉe on. - Ne dodiruj me. Izjurila je iz sobe s rupĉićem na licu. Sjeo je, posluţio se slaninom i jajima i toastom i poĉeo jesti; sve je imalo okus papira. Prekine jelo da naĉrĉka bilješku u notes što ga je drţao u dţepu na grudima iza rupĉića: Vidi sluĉaj Collins protiv Arbuthnota, N. Y. S. C. Appel. Div. Njegovu paţnju privuĉe odjek koraka u predvorju pa škljo-canje brave. Upravo se spušta lift. Sjurio se niz ĉetiri stepeništa. Kroz staklo i vrata od kovana ţeljeza dolje u predvorju spazio ju je na ploĉniku, visoku i ukoĉenu, navlaĉila je rukavice. Nahrupio je van i zgrabio je za ruku upravo kad je stigao taksi. Znoj mu je izbijao na ĉelu i draškao ga ispod okovratnika. Mogao je vidjeti sebe kako tu stoji drţeći u ruci smiješan ubrus, a crni vratar ceri se i kaţe: - Dobro jutro, gospodine Baldvvin, reklo bi se kao da će biti lijep dan. Ĉvrsto joj stisnuvši ruku rekao je tiho kroza zube: - Cecilv, ţelim s tobom o neĉemu razgovarati. Ne bi li pri-cekala trenutak pa ćemo zajedno poći u centar?... Molim vas, poĉekajte jedno pet minuta - rekao je taksistu. - Odmah ćemo sići. 155Ĉvrsto joj steţući ruĉni zglob zajedno s njom vrati se do lifta. Kad su se našli u predsoblju svoga stana, odjednom ga je pogledala ravno u lice suhim usplamtjelim oĉima. - UĊi ovamo, Cecily - njeţno je rekao. Zatvorio je i zakljuĉao vrata njihove spavaće sobe. - A sada mirno o ovom raspravimo. Sjedni, draga. Stavi stolac iza nje. Sjela je naglo, ukoĉeno, kao marioneta. - Poslušaj me, Cecily, nemaš prava da tako govoriš o mojim prijateljicama, kao što govoriš. GospoĊa Oglethorpe mi je prijateljica. Povremeno zajedno pijemo ĉaj na nekim posve javnim mjestima i to je sve. Pozvao bih je i ovamo, ali sam se bojao da ćeš biti neugodna prema njoj... Ne smiješ i unaprijed na ovakav naĉin popuštati svojoj bolesnoj ljubomori. Dajem ti potpunu slobodu i gajim prema tebi potpuno povjerenje. Mislim da imam pravo oĉekivati od tebe isto toliko povjerenje ... Cecily, hajde,

opet postani moja razumna djevojĉica. Slušaš ono što stare babuskare zlobno izmišljaju da bi ti nanijele bol. - Nije ona jedina. - Cecily, otvoreno priznajem, bilo je neko vrijeme, neposredno poslije vjenĉanja ... kada... Ali otad su prošle godine ... A tko je za to bio kriv? ... Oh, Cecily, ţena kao što si ti ne moţe shvatiti tjelesne prohtjeve muškarca poput mene. - Nisam li dala sve od sebe? - Draga moja, za takve stvari nitko nije kriv ... Ne predbacujem ti... Da si me onda istinski voljela ... - A što misliš, zašto ostajem u ovom paklu ako ne zbog tebe? Oh, ti si takav grubijan. - Sjedila je suhih oĉiju buljeći u svoje noge u sivim papuĉicama od jelenje koţe, izvrćući i pre-matajući meĊu prstima mokri konopac svog rupĉića. - Slušaj, Cecily razvod bi u ovom trenutku silno štetio mom poloţaju u poslovnom centru grada, ali ako uistinu ne ţeliš više sa mnom stanovati, vidjet ću što mogu urediti... Ali, u svakom sluĉaju, moraš u mene imati više povjerenja. Znaš da te volim. I tako ti Boga, ne pitaj nikoga za savjet u vezi s tim prije nego se meni obratiš. Ne ţeliš valjda skandal i glavne novinske naslove? - U redu ... ostavi me na miru ... Sve mi je svejedno. - U redu ... Podosta sam okasnio. Idem u centar taksijem. Ne ţeliš poći u kupovinu ili tako nešto? Odmahnula je glavom. Poljubio ju je u ĉelo, u predsoblju uzeo svoj slamnati šešir i štap te ţurno izišao. - Oh, ja sam najbjednija ţena - zajeĉi ona i ustane. Glava ju je boljela kao da je vezana vrelom ţicom. PoĊe na prozor i nagne se van na sunĉevo svjetlo. S druge strane Park Avenue cr156

veni kavez greda jedne novogradnje presijecao je plamenoplavo nebo Neprekidno su brektali parni strojevi za zavarivanje; tu i tamo zazviţdala bi dizalica i zaĉuo bi se zveket lanaca i nova greda poprijeko bi se digla u zrak. Ljudi u plavim kombinezonima motali su se skelom. A iza toga, prema sjeverozapadu, blistava slava oblaka lebdjela je cvatući zbijeno poput cvjetaĉe. Oh, samo da padne kiša. Tek što je to pomislila, zaĉuje se potmula grmljavina koja nadjaĉa buku gradilišta i prometa. Oh, samo da padne kiša. Ellen je na prozor upravo ovjesila cicane zavjese da njihovim mrljavim uzorkom crvenih i ljubiĉastih cvjetova prekrije pogled na opustjela straţnja dvorišta i zidove od opeka zgrada u centru. Usred gole sobe nalazio se kauĉ s ugraĊenim pretincem za posteljinu zatrpan ĉajnim šalicama, bakrenim rešoom i strojem za kuhanje kave; ţuti pod od tvrda drveta bijaše prekriven otpacima cica i kvaĉicama za zavjese; knjige, haljine i posteljina padahu u slapu iz škrinje u kutu; iz nove metle u kaminu širio se miris cedrova ulja. Ellen, odjevena u kimono boje narcisa naslanjala se na zid i sretno se ogledavala po velikoj sobi u obliku kutije za cipele kadli je prene zvonce. Gurne pramen kose s ĉela i pritisne dugme koje je otvaralo bravu. Zaĉu se lagano kucanje na vratima. U tmini predsoblja stajaše jedna ţena. - Gle, Cassie, nisam se mogla domisliti tko li je. UĊi... U ĉemu je stvar? - Sigulno te neću smetati? - Naravno da nećeš. - Ellen se nagne pa je na brzinu cmok-ne. Cassandra Wilkins bijaše vrlo blijeda, a vjeĊe su joj uzrujano treptale. - Moţeš mi dati savjet. Upravo postavljam zavjese ... Ĉuj, što misliš, pristaje li ljubiĉasto na sivu boju zida? Meni to djeluje nekako ĉudno. - Mislim da je ovo lijepo. Kakva lijepa soba! Koliko ćeš ovdje biti sletna. - Spusti ovaj reso na pod pa sjedni. Skuhat ću ĉaj. U onom zidnom udubljenju je neka vrst kupaonicekuhinjice. - Sigulno ti neću pleviše smetati? - Naravno da nećeš ... Ali, Cassie, u ĉemu je stvar? - Oh, sve ... Došla sam k tebi da ti kaţem ali ne mogu. Nikome ne mogu kazati. - Toliko sam uzbuĊena zbog ovog stana. Zamisli, Cassie, ovo je moj prvi stan u cijelom ţivotu. Tata ţeli da stanujem s njim u Passaicu, ali smatrala sam da nikako ne mogu. - A što laĊi gospodin Ogletholpe ... ? Oh, što je ovo bezo-blazno s moje stlane... O, oplosti mi, Elaine. Gotovo sam luda. Ne znam što govolim. 157 - Oh, Jojo je srce. Štoviše, spreman je da mi dade razvod ako to zaţelim ... Bi li to uĉinila da si na mom mjestu? - Ne ĉekajući odgovor išĉeznula je kroz preklopna vrata. Cassie ostade šćućurena na rubu kauĉa. Ellen se vrati noseći u jednoj ruci plavi ĉajnik, a u drugoj posudu s vrelom vodom. - Hoće li ti smetati što nema limuna ni vrhnja? Na okviru kamina je šećer. Te šalice su ĉiste jer sam ih upravo oprala. Ne ĉini li ti se da su lijepe? Oh, ne moţeš zamisliti kako se ĉovjek osjeća divno i kućanski kad je u svome stanu. Mrzim stanovanje u hotelu. Na ĉasnu rijeĉ, u ovom stanu osjećam se tako kućanski... Naravno, najsmješnije je to što ću ga vjerojatno morati ostaviti ili dati u najam ĉim ga

pristojno namjestim. Za tri tjedna idemo s predstavom na turneju. Ţelim se izvući iz toga, ali Har-ry Goldvveiser mi to ne dopušta. Cassie je srkutala ĉaj iz ţlice. Poĉela je tiho plakati. - Hajde, Cassie, smiri se, u ĉemu je stvar? - Oh, u svemu si tako sletna, Elaine, a ja sam tako bijedna. - Ih, a ja sam uvijek mislila da imam smolu kao nitko ţiv, ali u ĉemu je stvar? Cassie odloţi šalicu i gurne stisnute pesnice na vrat. - Naplosto ovo - izustila je prigušenim glasom ... - Mislim da ću dobiti bebu. Spustila je glavu na koljena i zajecala. - Jesi li sigurna? Svaka ţena uvijek ima krivu uzbunu. - Ţeljela sam da naša ljubav uvijek bude ĉista i lijepa, ali on je lekao da me neće nikad više vidjeti ako ne ... i ja ga mlzim. Istresala je rijeĉ po rijeĉ meĊu prodornim jecajima. - Zašto se ne vjenĉate? - Ne mogu. Neću. To bi mi smetalo. - Otkad znaš? - Oh, pa bit će jedno deset dana. Znam da je uplavo to... Ne ţelim imati ništa osim svog plesanja. Prestala je jecati i ponovno poĉela srkutati ĉaj. Ellen je hodala naprijed-natrag ispred kamina. - Slušaj, Cassie, nema smisla da se uzrujavaš, je li? Poznajem ţenu koja će ti pomoći... Hajde, molim te, saberi se. - Oh, ne mogu, ne mogu ... - Tanjurić joj spuzne s koljena i razbije se na podu u dva komadića. - Reci mi, Elaine, jesi li ikada ovo ploţivljavala? ... Oh, tako mi je ţao. Kupit ću ti novi tanjulić, Elaine. Posrćući je ustala i odloţila šalicu i ţlicu na okvir kamina. - Oh, naravno da jesam. Kad smo se tek vjenĉali, proţivljavala sam grozne trenutke ... 158 - Oh, Elaine, nije li sve ovo odvlatno? Ţivot bi bio tako lijep i slobodan i plilodan da nema ovoga... Osjećam kako u mene plazi uţas zbog toga, ubija me. - Takav je ţivot - osorno će Ellen. Cassie je ponovno plakala: - Muškalci su tako glupi i sebiĉni. - Popij još jednu šalicu ĉaja, Cassie. - Oh, ne mogu. Dlaga, osjećam smltnu muĉninu___ Oh, mislim da ću povlaćati. - Kupaonica je odmah iza preklopnih vrata lijevo. Ellen je stisnutih zuba hodala gore-dolje po sobi. Mrzim ţene. Mrzim ţene. Poslije kratkog vremena Cassie se vrati u sobu, lice joj bijaše zelenkastobijelo, kuhinjskom krpom je prelazila preko ĉela. - Lezi, ovdje lezi, jadno dijete - reĉe Ellen oslobaĊajući prostor na kauĉu. -... Sad ćeš se mnogo bolje osjećati. - Oh, hoćeš li mi ikada oplostiti što sam izazvala svu ovu pomutnju? - Na trenutak lezi mirno i sve zaboravi. - Oh, kad bih se samo mogla opustiti. Ellenine su ruke bile hladne. PoĊe na prozor i pogleda kroza nj. Djeĉarac u kaubojskom odijelu trĉkarao je dvorištem vitlajući krajem konopca za rublje. Spotakne se i padne. Kada je ustao, Ellen vidje njegovo lice smeţurano od suza. Malo dalje u dvorištu deţmekasta ţena crne kose vješala je rublje. Vrapci su cvrkutali i tukli se na ogradi. - Elaine, dlaga, bi li mi dala malo pudela? Izgubila sam svoju pudlijelu. Okrene se natrag u sobu: - Mislim ... Da, na okviru kamina ima nešto pudera... Osjećaš li se sad bolje, Cassie? - Oh, da - reĉe Cassie drhtavim glasom. - A imaš li šminku za usne? - Uţasno mi je ţao... Nikada se ne maţem za ulicu. Morat ću vrlo skoro poĉeti ako nastavim glumiti. Pošla je u zidno udubljenje da skine kimono, navuĉe jednostavnu zelenu haljinu, smota kosu i gurne preko nje crni šeširić. - Jurimo, Cassie. U šest sati ţelim nešto pojesti... Mrsko mi je trpati veĉeru u se pet minuta prije predstave. - Oh, tako sam pleplašena... Obećaj da me nećeš ostaviti samu. - Oh, ona ti danas ništa neće uĉiniti... Samo će te pregledati i moţda će ti dati neko sredstvo... Da vidimo, imam li kljuĉ? 159- Molat ćemo poći taksijem. A ja, Boţe mili, imam još samo šest dolala. - Nagovorit ću tatu da mi dade sto dolara da kupim namještaj. To će biti dovoljno. - Elaine, ti si najveći anĊeo na svijetu... Zasluţuješ svaki djelić svog uspjeha.

Na uglu Šeste avenije sjele su u taksi. Cassie je cvokotala zubima. - Molim te, idimo dlugi put. Pleviše sam plestlašena da sad poĊem. - Drago moje dijete, ovo je jedino što se moţe uĉiniti. Joe Harland, povlaĉeći dim iz lule, zatvori i zakraĉuna velika klimava drvena vrata. Posljednji bljesak sunĉeve svjetlosti šipkove boje blijedio je na visokom zidu kuće s druge strane iskopanih temelja. Plavi krakovi dizalica mraĉno su se isticali na zidu. Harlandova lula se ugasila, ali je i dalje iz nje povlaĉio, naslonjen leĊima na yrata, promatrajući nizove praznih kolica, gomile motika i lopata, malu spremnicu za dizalicu i parne bušilice koje su nasjele na raspuklu stijenu kao brĊanska dašĉara. To mu se ĉinilo mirnim usprkos breĉanju prometa s ulice što je prodirao kroz tarabe. PoĊe u kućerak pokraj vrata u kojem se nalazio telefon, sjedne u stolicu, isprazni lulu, napuni je i upali te raširi novine na koljenima. PODUZETNICI SPREMAJU LO-CKOUT KAO ODGOVOR NA ŠTRAJK GRAĐEVINSKIH RADNIKA. Zijevne i zabaci glavu. Svjetlost je bila odviše plaviĉasto mutna a da bi mogao ĉitati. Dugo je sjedio piljeći u izubijane ostrugane vrhove svojih cipela. Njegov mozak bijaše mutno ugodna praznina. Odjednom vidje sebe u sveĉanom odijelu, s cilindrom na glavi i s orhidejom u zapućku. Ĉarobnjak iz Wall Streeta gledao je naborano crveno lice i sijedu kosu ispod izlizane kape i krupne ruke prljavih nabreklih prsnih zglobova, a onda se raspline uz hihotanje. Nejasno se sjeti mirisa Corona--Corona dok je posezao u dţep kratkog mornarskog kaputa da uzme kutiju Prince Albert pa da napuni lulu. - Kakvu to razliku predstavlja, htio bih znati? - naglas je rekao. Kad je upalio šibicu, noć posvuda unaokolo postade najednom tamna poput crnila. Ugasi šibicu. Njegova lula bila je sićušan dobroćudan vulkan koji bi potiho kljocao svaki put kad bi uvlaĉio dim. Pušio je vrlo polako duboko udišući. Visoke zgrade oko njega bile su okruţene crvenkastim odsjajem ulica i elektriĉnih reklama. Pogledavši ravno uvis on je kroz blistave koprene odraţene svjetlosti mogao vidjeti plavocrno nebo i zvijezde. Duhan je bio blag. Bio je prezadovoljan. 160 Uţaren krajiĉak cigare prijeĊe prag dašĉare. Harland zgrabi svjetiljku te iziĊe. Unese svjetiljku u lice plavokosog mladića debela nosa i usana kojemu je u kutu usta bila cigara. x - Kako si upao ovamo? - Vrata sa strane bila su otvorena. - Ti vraga, bila su otvorena? Koga traţiš? - Ti si ovdje noćni ĉuvar? - Harland kimne glavom. - Drago mi je da sam te upoznao... Hoćeš li cigaru? Samo sam ţelio malo s tobom popriĉati, znaš? ... Ja sam organizator podruĉja 47, znaš. Da vidim tvoju iskaznicu. - Ja nisam u sindikatu. - Ali ćeš biti, je li?... Svi mi iz graĊevinarstva moramo biti sloţni. Pokušavamo okupiti sve ljude, od noćnih ĉuvara do inspektora kako bismo se ĉvrsto oduprli ovoj prijetnji lockoutom. Harland zapali cigaru. - Ĉuj ti, momĉe, samo gubiš rijeĉi na mene. Njima će uvijek biti potreban noćni ĉuvar, pa bio štrajk ili ne... Ja sam star ĉovjek i nemam više u sebi mnogo borbenosti. Ovo je prvi pristojan posao koji sam našao u pet godina pa će me morati ustrijeliti da mi ga oduzmu ... Sve te priĉe su za djecu kao što si ti. Ja se neću miješati. Na svaki naĉin, traćiš rijeĉi ako ideš unaokolo i nastojiš okupiti noćne ĉuvare. - Slušaj, pa ti ne govoriš kao ĉovo koji se uvijek bavio ovim poslom. - Pa, moţda i nisam. Mladić skine šešir pa protrlja rukom ĉelo, a onda prijeĊe po svojoj gustoj, kratko podšišanoj kosi. - K vragu, ugrije se ĉovjek raspravljajući... Lijepa noć, je li? - Oh, noć je baš lijepa - reĉe Harland. - Ĉuj, ja se zovem O'Keefe, Joe O'Keefe ... Uh, kladim se da bi mi ti mogao ispriĉati mnogo stvari. Pruţio mu je ruku. - I ja se zovem Joe... Harland... Prije dvadeset godina to je ime nešto znaĉilo. - A do dvadeset godina ... - Znaš, ĉudan si ti momak za putujućeg delegata... Poslušaj starĉev savjet prije nego što te najurim s gradilišta, i ostavi se toga... Nije ovo posao za simpatiĉna mlada ĉovjeka koji se ţeli probiti u ţivotu. - Vremena se mijenjaju, znaš... Iza ovoga štrajka stoje moćni ljudi, znaš? Danas popodne razmatrao sam stanje s poslanikom McNielom u njegovoj kancelariji.11

- Manhattan Transfer

161 - Ĉuj me, iskreno ti kaţem, ako te išta u ovom gradu moţe upropastiti, to su ova radniĉka pitanja... Jednog ćeš se dana sjetiti da ti je to rekao stari pijani skitnica ali bit će prekasno. - Oh, upropastilo te piće, je li? Ja se toga ne bojim. Nikad ne pijem, osim piva, i to samo u društvu. - Poslušaj me, mali, uskoro će naići kompanijski detektiv. Bolje bi ti bilo da se pokupiš.

- Ne bojim se nikakvog prokletog kompanijskog detektiva... Onda, do viĊenja, navratit ću ovih dana da te ponovno vidim. - Zatvori za sobom ta vrata. Joe Harland natoĉi malo vode iz limene posude, smjesti se na stolici i protegne ruke i zijevnu. Jedanaest sati. Sad ljudi jamaĉno izlaze iz kazališta, muškarci u veĉernjim odijelima, ţene u haljinama dubokih izreza; muškarci idu kući svojim ţenama ili ljubavnicama; grad ide na spavanje. Taksiji su tulili i drndali s druge strane taraba, nebo je blještalo zlatnim prahom elektriĉnih reklama. Baci opušak cigare te ga petom zgnjeĉi na pod. Za-dršće i ustane, a zatim je polagano obišao gradilište Ijuljuškajući svjetiljku. Uliĉna rasvjeta slabašno je ţutila veliki plakat na kojemu je bio prikazan neboder, bijel s crnim prozorima, na pozadini plavog neba i bijelih oblaka. SEGAL AND HAVNES podignut će na ovom gradilištu modernu suvremenu UREDSKU ZGRADU OD DVADESET ĈETIRI KATA useljivu u sijeĉnju 1915. godine, još ima raspoloţivog prostora za iznajmljivanje, raspitati se kod ... Jimmy Herf sjedio je i ĉitao na zelenom kauĉu ispod ţarulje koja je osvjetljavala kut velike nenamještene sobe. Došao je do Olivierove smrti u Jeanu Christopheu i ĉitao je dok mu se grlo stezalo. U sjećanju mu je lebdjelo burkanje Rajne koja neumorno rastaĉe podnoţje perivoja kuće u kojoj se rodio Jean Chris-tophe. U njegovoj mašti Evropa je bila zeleni park, pun glazbe i svjetine koja stupa. Povremeno bi u sobu dopro zviţduk rjeĉ-nog parobroda, prigušen, mekan kao snijeg. S ulice se ĉuo štro-pot taksija i cijuk tramvaja. Kucanje na vratima. Jimmy ustane, oĉi mu bijahu zamućene i vruće od ĉitanja. - Zdravo, Stane, odakle si do vraga, došao? - Herfy, pijan sam ko majka. - Nije to ništa novo. - Samo sam ti htio dati prognozu vremena. - Dakle, moţda mi moţeš reći zašto nitko u ovoj zemlji nikad ništa ne radi. Nikada nitko ne sklada glazbu, nitko ne otpo162 ĉinje revoluciju, nitko se ne zaljubljuje. Jedino što itko uopće radi jest pijanĉevanje i prepriĉavanje gadljivih zgoda. Mislim da je to odurno... - Gle ti njega... Ali, govori u svoje ime. Prestat ću piti... Nema smisla piti, alkohol jednostavno postaje dosadan... Ĉuj, imaš li kadu? - Naravno da je tu kada. Sto misliš, ĉiji je ovo stan? Moj? - A ĉiji je onda, Herfy? - Pripada Lesteru. Ja sam tek kućepazitelj dok je on u inozemstvu, srećković. - Stan poĉne svlaĉiti odjeću i pobaca je podno nogu gdje se gomilala. - Uh, što bih volio poći na plivanje... Zašto, do vraga, ljudi ţive u gradovima? - A zašto ja i dalje vodim kukavan ţivot u ovom ludom epi-leptiĉnom gradu? ... To bih ţelio doznati. - Naprijed, Horacije, u kupaonicu, robe - zaurla Stan koji je stajao na hrpi svoje odjeće, suncem opaljen, s ĉvrstim nabreklim mišićima, Ijuljuškajući se malko uslijed pijanstva. - Ravno kroz ova vrata. - Jimmy izvuĉe ruĉnik iz parobrodske škrinje u kutu sobe, baci ga za njim i vrati se ĉitanju. Stan se sunovrati natrag u sobu, sve se s njega cijedi voda, govori kroz ruĉnik. - Što misliš? Zaboravio sam skinuti šešir! I ĉuj, Herfy, zamolio bih te za jednu uslugu. Imaš li što protiv? - Naravno da nemam. U ĉemu je stvar? - Hoćeš li mi dopustiti da se noćas posluţim tvojom straţnjom sobom, ovom sobom? - Naravno da moţeš. - Mislim, dovest ću jednu osobu. - Radi što god zaţeliš. Ovamo moţeš dovesti cijeli balet »Zimskog perivoja« i nitko ih neće vidjeti. A postoji izlaz u sluĉaju nuţde: poţarne stepenice koje vode u straţnju uliĉicu. Ja ću leći i zatvoriti vrata tako da će vam ova soba i kupaonica biti potpuno na raspolaganju. - Ovo je uţasan zahtjev, ali neĉiji muţ gadno se naljutio pa moramo biti vrlo oprezni. - Za sutra ujutro ne brini. Rano ću se išuljati pa moţete cijeli stan imati za sebe. - Dakle, odoh ja. Vidimo se. Jimmy uze knjigu i ode u kupaonicu i presvuĉe se. Njegov je sat pokazivao ponoć i ĉetvrt. Bijaše sparna noć. Kad je ugasio svjetlo, dugo je sjedio na rubu kreveta. Sav je jeţio od udaljenog tuljenja sirena s rijeke. Iz ulice zaĉu korake, muške i ţenske glasove, tih mladenaĉki smijeh osoba koje su išle kući u parovima. Fonograf je svirao Secondhand Rose. Leţe nauznak na plahtu. 163

•fKroz prozor je zrakom stigao kiselkast smrad smeća, zadah sprţena benzina i saobraćaja i prašnjavih kolnika, zbijena zagušlji-vost tijesnih soba u kojima se tijela muškaraca i ţena prevrću, sama, mrcvarena noću i ranim ljetom. Leţao je upaljenih oĉnih jabuĉica i buljio u strop, tijelo mu se zaţarilo u lomnoj uzdrhta-loj agoniji, poput usijane kovine. Probudi ga ţenski glas koji je gorljivo šaptao; netko je otvarao vrata. - Ne ţelim ga vidjeti. Ne ţelim ga vidjeti. Jimmy, tako vam Boga, idite vi pa s njim razgovarajte. Ne ţelim ga vidjeti. - Elaine Oglethorpe je omotana u plahtu kroĉila u njegovu sobu. Jimmy se stropošta s kreveta. - Što, za ime Boga? - Zar ovdje nema kakav ormar ili nešto sliĉno? ... Ne ţelim razgovarati s Jojoom kad je u onakvu stanju. Jimmy naravna pidţamu. - Ormar se nalazi uz uzglavlje. - Pa naravno ... Dajte, Jimmy, budite anĊeo, razgovarajte s njim te ga udaljite. Jimmy bunovno ode u prednju prostoriju. - Kurvo, kurvo - vikao je glas s prozora. Svjetla bijahu upaljena. Stan je, omotan kao Indijanac u pokrivaĉ na sivoruţiĉaste pruge, ĉuĉao usred dvaju kauĉa spojenih u prostran krevet. Nepokolebljivo je buljio u Johna Oglethorpea koji se naginjao kroz gornji dio prozora vrišteći i mašući rukama i psujući kao Punch i Judv u predstavi kazališta lutaka. Kosa mu je zamršena padala preko oĉiju, u jednoj je ruci mahao štapom, a u drugoj pustenim šeširom boje bijele kave. - Kurvo, amo doĊi... Flagrante delic-tu, to je upravo to... Flagrante delictu. Nije me nadahnuće uzalud povelo uz stepenice za sluĉaj poţara onog Lestera Jonesa. -Zastane na trenutak piljeći u Jimmyja širom rastvorenim pijanim oĉima. - Dakle, tu je reporter-poĉetnik, ţuti novinar, je li, koji izgleda kao da mu se maslac ne bi rastopio u ustima? Znaš li kakvo je moje mišljenje o tebi, ţeliš li znati kakvo je moje mišljenje o tebi? Oh, slušao sam ja o tebi od Ruth i ostalih. Znam da misliš da si jedan od dinamitaša anarhista i da si daleko od svega ... Kako ti se sviĊa to što si plaćena prostitutka bulevarske štampe? Kako ti se sviĊa tvoj ţuti karton? Sund štivo, to je upravo to... Misliš da se ja kao glumac i kao umjetnik ne razumijem u te stvari. Ĉuo sam od Ruth kakvo je tvoje mišljenje o glumcima i tome sliĉno. - Ĉujte, gospodine Oglethorpe, siguran sam da griješite. - Ja ĉitam i šutim. Ja sam jedan od tihih promatraĉa. Znam da su svaka reĉenica, svaka rijeĉ, svaki znak interpunkcije koji se pojave u bulevarskoj štampi, temeljito pregledani i obraĊeni i izbaĉeni, sve u interesu oglašivaĉa i vlasnika obveznica. Vrelo nacionalnog ţivota zatrovano je na izvoru. - Da, tako valja - odjednom drekne Stan s kreveta. Ustao je i pljeskao rukama. - Draţe bi mi bilo da budem najogavniji scenski radnik. Draţe bi mi bilo da budem stara i iznemogla dvorkinja koja riba pozornicu... nego da sjedim na baršunu u uredniĉkoj kancelariji najvećeg gradskog dnevnika. Gluma je ĉestito, pristojno, ponizno i gospodstveno zvanje. - Sveĉana govorancija naglo završi. - Dakle, nije mi jasno što od mene oĉekujete da u tom pogledu poduzmem - reĉe Jimmy prekriţivši ruke. - A sad je poĉela i kiša - produlji Oglethorpe škripavim plaĉnim glasom. - Bolje bi vam bilo da odete kući - reĉe Jimmy. - Poći ću, poći ću onamo gdje nema kurvi... rii muških ni ţenskih kurvi... Poći ću u veliku noć. - Što misliš, hoće li naći put do kuće, Stane? Stan je sjedio na rubu kreveta tresući se od smijeha. Slegne ramenima. - Moja krv bit će nad tvojom glavom, Elaine, zauvijek... Zauvijek, ĉuješ li me? ... U noć gdje ljudi ne sjede smijući se i izrugujući. Nemoj misliti da te ne vidim!... Ako se dogodi najgore, neću ja biti kriv. - Lakuu nooć - vikne Stan. U posljednjem grĉu smijeha pade s ruba kreveta i skotrlja se na pod. Jimmy poĊe na prozor pa pogleda u straţnju uliĉicu niza stepenice za sluĉaj poţara. Oglethorpea nije više bilo. Padala je jaka kiša. Od kućnih zidova dopirao je miris vlaţne opeke. - Dakle, pa ovo je najluĊa luda kuća! - Vrati se u svoju sobu ne gledajući Stana. Na vratima Ellen svilenasto sušne kraj njega. - Uţasno mi je ţao, Jimmy... - zapoĉne ona. Pred nosom joj zalupi vrata i zakljuĉa ih. - Proklete budale, ponašaju se kao luĊaci - procijedi on kroz zube. - Što oni do vraga misle, što je ovo? Ruke su mu bile hladne i drhtave. Navuĉe pokrivaĉ preko sebe. Leţao je osluškujući ustrajno lupanje kiše i šištavo prskanje odvodne cijevi. Tu i tamo bi mu zapuh vjetra dunuo u lice slab svjeţi tuš. U sobi je još lebdio krhak opor miris cedrovine njezine teške uvijene kose, svilenost njezina tijela na mjestu gdje je ĉuĉala omotana u ogrtaĉ plahte. 164

165Ed Thatcher sjedio je u svom ispupĉenom prozoru meĊu nedjeljnim novinama. Kosa mu jeposijedila, a na obrazima mu bijahu duboke bore. Gornja dugmad na njegovim hlaĉama od pongeja bijaše raskopĉana da bude mjesta za njegov iznenadan zaobljen trbušĉić. Sjedio je na otvorenom prozoru, promatrajući van, preko plikavog asfalta, beskonaĉno strujanje automobila koji su brujali u oba pravca pokraj nizova trgovina od ţute opeke i pored stanice graĊene od crvene opeke ispod ĉije su nadstrešnice slabo blistala na suncu zlatna slova na crnoj podlozi: PASSAIC. Iz okolnih stanova širila se gunĊava nedjeljna škripa fonografa koji su svirali It's a Bear. Sekstet iz Lucije, izabrani ulomci iz Tha Quaker Girl. Na koljenima mu je leţao kazališni prilog New York Timesa. Zamagljenim oĉima pogleda van u ustreptalu sparinu, osjećajući kako mu se rebra grĉe od zasop-tala bola. Upravo je proĉitao odlomak u oznaĉenom primjerku Town Topics.Zlobni jezici mlate uslijed neosporive ĉinjenice da kola mladog Stanvvooda Emeryja svake veĉeri stoje pred kazalištem Knic-kerbocker te da nikada ne odlaze, tako kaţu, bez stanovite draţesne mlade glumice ĉija se karijera brzo primiĉe zvjezdanoj visini. A taj isti mladi dţentlemen, kojemu je otac glava jedne od gradskih najuglednijih odvjetniĉkih kancelarija, koji je nedavno pod pomalo nezgodnim okolnostima otišao s Harvarda, već neko vrijeme zapanjuje graĊane svojim pothvatima koji su, u to smo uvjereni, samo rezultat uzavrelosti mladićkoga duha. Pametnom je jedna rijeĉ dosta.

Zvono zvrcne tri puta. Ed Thatcher ispusti novine pa uzdrhtao pohrli na vrata. - Ellie, toliko si zakasnila. Bojao sam se da nećeš doći. - Tata, pa zar ja ne doĊem uvijek kad kaţem da ću doći? - DoĊeš, doĊeš, dušice. - Kako si mi? Kako poslovi u kancelariji? - Gospodin Elbert je na godišnjem odmoru ... Mislim da ću ja poći kad se on vrati. Htio bih da na nekoliko dana doĊeš sa mnom na Spring Lake. To bi ti godilo. - Kad ne mogu, tata. - Skine šešir te ga baci na davenport sofu za rastezanje. - Gle, donijela sam ti ruţe, tatice. - Gle ti to; crvene ruţe koje je voljela tvoja majka. Vrlo paţljivo s tvoje strane, moram priznati... Ali ne volim posve sam ići na godišnji odmor. - Oh, srest ćeš mnoge stare znance, tatice. Sigurno! - Zašto ne bi mogla doći samo na tjedan dana?166

- Kao prvo, moram potraţiti posao ... Naša predstava ide na turneju, a ja sada ne bih pošla s njima. Harry Goldvveiser uţasno se zbog toga ljuti. - Thatcher ponovno sjedne za ispup-ĉenim prozorom i poĉne gomilati nedjeljne novine na stolicu. -Ĉuj, tata, što ti zaboga radiš s tim primjerkom Town Topics? - Oh, ništa. Uopće ga nisam proĉitao; kupio sam ga tek tako da vidim kakav je. - Porumenio je i stisnuo usne dok ga je ona turala meĊu primjerke Timesa. - Obiĉan ucjenjivaĉki list. - Ellen je koraĉala po sobi. Stavila je ruţe u vazu. Iz njih se širila mirisna svjeţina kroz zrak teţak od prašine. - Tatice, nešto bih ti htjela ispriĉati... Jojo i ja ćemo se razvesti. Ed Thatcher sjedio je s rukama na koljenima, kimao je stisnutih usana, ništa nije govorio. Lice mu je bilo sivo i mraĉno, gotovo prljavo sive boje kao i odijelo od pongeja. - Nema tu mjesta uzrujavanju. Jednostavno smo zakljuĉili da više ne moţemo zajedno ţivjeti. Sve se to odvija mirno, prema najboljem stilu ... To će obaviti George Baldwin koji mi je prijatelj. - On je kod »Emervja i Emervja«? - Da. - Hm. Umuknuli su. Ellen se nagne nad ruţe da duboko udahne njihov miris. Promatrala je malu zelenu gusjenicu koja je prelazila preko bronĉana lista. - Na ĉasnu rijeĉ, uţasno volim Jojoa, ali pobjesnim kad s njim ţivim ... Njemu mnogo dugujem, to znam. - Kamo sreće da ga nikad nisi vidjela. Thatcher se nakašlje i okrene lice od nje pa kroz prozor pogleda dvije beskonaĉne vrpce automobila koji su prolazili cestom ispred stanice. Od njih se dizala prašina, i uglasti sjaj stakla, emajla i nikla. Škripale su gume po tucaniku umazanom uljem. Ellen se skljokala na davenport i lutala oĉima meĊu izbljedjelim crvenim ruţama na sagu. Zvrcne zvonce. - Ja ću, tata... Dobar dan, gospoĊo Culveteer! Debela ţena crvena lica u haljini od crnobijela sifona dašću-ći uĊe u sobu. - Oh, morate mi oprostiti što ovako upadam, ali navratila sam samo na trenutak... Kako ste, gospodine Thatcheru? ... Znate, mila moja, vašem jadnom ocu zaista je bilo vrlo slabo. - Koješta; samo što sam imao malo glavobolje. - Lumbago, dragi moj.

- Oj, tatice, morao si me obavijestiti. 167- Današnja propovijed bila je vrlo pouĉna, gospodine Thatcheru— Gospodin Lourton bio je na visini. - Mislim da bih se ipak morao pomaknuti pa tu i tamo poći u crkvu, ali znate, nedjeljom volim leškariti po kući. - Naravno, gospodine Thatcheru, to je jedini dan koji imate. I moj je suprug bio takav... Ali mislim da je gospodin Lourton drukĉiji od većine ostalih svećenika. Ima tako suvremene razborite nazore. To istinski više podsjeća na pohaĊanje kakva silno zanimljiva predavanja nego na odlazak u crkvu... Razumijete što mislim. - Znate što ću uĉiniti, gospodo Culveteer? Slijedeće nedjelje, ako ne bude prevruće, poći ću... Mislim da postajem previše rob svojih navika. - Oh, mala promjena svima nam koristi... GospoĊo Oglet-horpe, nemate pojma kako pomno pratimo vašu karijeru u nedjeljnim novinama i u ostalom... Mislim da je to naprosto pre-divno... Kao što sam baš juĉer govorila gospodinu Thatcheru, danas je jamaĉno potrebna velika snaga znaĉaja i dubok kršćanski ţivot da bi se odoljelo napastima kazališnog ţivota. Pouĉna je misao da mlada djevojka i ţena tako mila i neiskvarena kroz sve to prolazi. Ellen je stalno gledala u pod kako joj se pogled ne bi sreo s oĉevim. On je s dva prsta kuckao po naslonu svoga morris-na-slonjaĉa. GospoĊa Culveteer zraĉila je srećom sa sredine daven-porta. Ustade. - Pa, sad moram bjeţati. U kuhinji imamo novu djevojku i sigurna sam da je veĉera posve upropaštena ... Ne biste li popodne navratili.. ? Posve skromno. Ispekla sam kolaĉiće i imat ćemo Ċumbirovac, za svaki sluĉaj, ako netko doĊe. - Na svaki naĉin, bit ćemo oĉarani, gospoĊo Culveteer -reĉe Thatcher ukoĉeno ustajući. GospoĊa Culveteer u svojoj nabranoj haljini odgega kroz vrata. - Onda Ellie, da idemo na ruĉak... Ona je vrlo simpatiĉna ţena dobra srca. Stalno mi donosi staklenke dţema i marmelade. Ţivi iznad mene s obitelji svoje sestre. Ona je udovica trgovaĉkog putnika. - Ono je bila divna izreka o napastima kazališnog ţivota -izjavi Ellen i zasmijulji se grleno. - DoĊi ili će restoran biti krcat. Izbjegavaj guţvu, to je moje geslo. Thatcher izusti mrzovoljnim napuklim glasom: - Ne odugovlaĉimo više ovdje. Ellen rastvori suncobran kad su izišli kroz vrata koja su s obiju strana bila oiviĉena zvoncima i poštanskim sanduĉićima. Val sive sparine zapljusne im lice. ProĊoše kraj papirnice, crve168 nog A. i P, pored drogerije na uglu odakle je ispod zelene platnene tende lepršala ustajala svjeţina hladnjaka sodavode i sladoleda, prijeĊu ulicu na kojoj im noge utonu u ljepljiv otopljeni asfalt te se zaustave ispred kafeterije Sagamore. Bilo je toĉno dvanaest na satu u izlogu kojemu je oko ploĉe pisalo staroen-gleskim slovima VRIJEME ZA JELO. Pod njim bijaše krupna zarĊala paprat i ceduljica na kojoj je stajalo: Pileći obrok za l ,25 $. Ellen zastane na pragu gledajući uz uzdrhtalu ulicu. - Gle, tatice, vjerojatno će oluja. - Kumulus je u nevjerojatnim snjeţnim obrisima lebdio po škriljeviĉnosivom nebu. - Nije li ono lijep oblak? Zar ne bi bilo divno kada bi naišla burna oluja? Ed Thatcher pogleda uvis, odmahne glavom i uĊe kroz mi-mohodna vrata s mreţom. Ellen ga je slijedila. Unutra je mirisalo po laku i po konobaricama. Sjednu za stol pokraj vrata, ispod zujavog elektriĉnog ventilatora. - Dobar dan, gospodine Thatcher! Kako vam je bilo cijeli ovaj tjedan, gospodine? Kako ste, gospoĊice? - Konobarica koš-ĉata lica i oksidirane kose prijazno se nad njih nadvijala. - Što izvolijevate danas, gospodine, peĉenu patku Long Island ili peĉenog kopuna iz Philadelphije, ulovljena mlijekom?169IV.

VATROGASNA ŠTRCALJKA

Takvih su poslijepodneva autobusi zbijeni u kolone poput slonova u cirkuskoj paradi. Morningside Heights sve do \Vashington Squarea, Penn Station do Grantova groba. Trgovaĉki šegrti i šipa-rice drmaju se zagrljeni iz centra grada u predgraĊe, grle se drmajući od jednog sivog trga do drugog sivog trga, sve dok ne vide mladi mjesec kako hihoće iznad Weehawkena i dok ne osjete kako im olujni vjetar uĉmale nedjelje duva u lica prašinu, prašinu pripitog sumraka.

Šeću po Mallu u Central Parku. - Izgleda kao da na vratu ima ĉir - veli Ellen pred Burnso-vim spomenikom. - Ah - prošapće Harry Goldvveiser uz debeli grleni uzdah - ali bio je veliki pjesnik. Ona koraĉa u širokom šeširu, u blijedoj obilnoj haljini koju vjetar tu i tamo pritišće o njezine noge i ruke, koraĉa svilasto šuštavo usred velikih ruţiĉastih i ljubiĉastih i pistacija zelenih mjehurića

sumraka koji se nadimlju iz trave i stabala i jezeraca, izboĉuju se naprama visokim kućama oštrosivi poput mrtvih zuba oko juţnoga kraja parka te se stapaju s indigastim zenitom. Kada on govori, oblo oblikujući reĉenice svojim debelim usnama, neprestance mjerkajući njezino lice svojim smeĊim oĉima,

ona osjeća kako se njegove rijeĉi pritiskaju o njezino tijelo, kako se gurkaju u udubine za koje prianja njezina haljina; jedva diše iz straha da ga ne ĉuje. - »Djevojka sa cinijama« bit će potpun uspjeh, Elaine, ja ti to kaţem, a ta je uloga jednostavno napisana za tebe. Bit će mi jako drago da ponovno s tobom radim, na ĉasnu rijeĉ... Ti si toliko razliĉita od drugih, u tom grmu leţi zeko. Sve ove ţene ovdje po Nevv Vorku, jedna kao i druga, one su jednolike. Naravno, ti bi mogla izvrsno pjevati, samo da hoćeš... Lud sam kao djeĉaĉić otkako sam te upoznao, a to je bilo prije dobrih šest mjeseci. Sjedam da jedem a hrana nema nikakva teka ... Ne moţeš shvatiti koliko osamljen postaje ĉovjek kada iz godine u godinu mora u dubini duše prigušivati svoje osjećaje. Kada sam bio mlad momak, bio sam drukĉiji, ali što da se radi? Morao sam zaraditi novaca i probiti se u svijetu. I tako je prolazila godina za godinom. Po prvi put sam sretan što sam uspio, da sam se progurao naprijed i zaradio velik novac, zato što sada sve to mogu tebi ponuditi. Razumiješ li što mislim? ... Svi oni ideali i lijepe stvari, potisnuti u meni kada sam se probijao u ovom svijetu ljudi, bijahu poput sijanja sjemena, a ti si njihov cvijet. Tu i tamo se u hodu njegovo zapešće oĉeša o njezino; ona stišće pesnicu, prkosno je odvlaĉeći od vruće odluĉne debljine njegove ruke. Mali je pun parova i obitelji koje ĉekaju da zasvira glazba. Miriše po djeci i po štitnicima-znojnicama ispod pazuha i po talk puderu. Kraj njih prolazi prodavaĉ balona, za sobom vuĉe crvene i ţute i ruţiĉaste balone poput velikog obrnutog grozda groţĊa - Oh, kupite mi jedan balon! - Rijeĉi su joj izletjele iz usta prije nego što ih je stigla zaustaviti. - Hej, dajte mi od svake boje po jedan ... Pa i jedan od ovih zlatnih. Ne, zadrţite sitniš. Ellen stavlja uzice balona u prljavoljepljive ruke triju malih djevojĉica majmunskog lica u crvenim beretkama. U svakom balonu hvata se polumjesec ljubiĉasta blještavila od luĉne svjetiljke. - O, voliš djecu, Elaine, je li? Volim da ţena voli djecu. Ellen omamljena sjedi za stolom na terasi pred Casinom. Vruć zapah mirisa hrane i ritam orkestra koji svira He's a Rag-picker zagušljivo se kovitlaju oko nje; tu i tamo ona premazuje maslacem komadić zemiĉke te ga stavlja u usta. Osjeća se veoma bespomoćnom, uhvaćena poput muhe u njegovim ljepljivim kapljucavim uzreĉicama. - Nitko drugi u Nevv Vorku ne bi me mogao navesti da pje-šaĉim ovako daleko, ja ti to kaţem... Previše sam se napješaĉio u stara vremena, razumiješ li, kao dijete sam prodavao novine i obavljao sitne poslove za Schvvartzovu prodavaonicu igraĉaka... Na nogama sam stajao cijeli dan, osim onda kad sam bio u veĉernjoj školi. Mislio sam da ću postati odvjetnik, svi mi deĉki iz Istoĉnog predgraĊa mislili smo da postanemo odvjetnici. Onda sam jednog ljeta radio kao razvodnik u dvorani Irving Place i uhvatila me kazališna groznica ... Ispostavilo se da to i nije 170 171tako loša slutnja, ali to je odviše neizvjestan posao. Sad mi nije više stalo do uspjeha, samo ţelim pokriti svoje gubitke. To je moja nevolja. Imam trideset pet godina i više mi ni do ĉega nije stalo. A prije deset godina bio sam neka vrst pomoćnika u kancelariji starog Erlangera, a sada ima mnogo ljudi kojima sam ja nekoć laštio cipele, koji bi bili vrlo sretni kad bi im se pruţila prilika da metu moje podove na Zapadnoj Ĉetrdeset osmoj ulici... Veĉeras te mogu izvesti bilo kamo u New Vorku, svejedno mi je koliko je to skupo ili koliko je to otmjeno... a u stara vremena mi deĉki smo mislili da je pravi raj kad bismo imali pet dolara da nekoliko djevojaka izvedemo na Coney Island ... Kladim se da je tebi bilo sve drukĉije, Elaine ... Ali, ţelio bih da mi se ponovno vrati onaj stari osjećaj, razumiješ li? ... Kamo ćemo poći? - Zašto onda ne bismo pošli na Coney Island? Još nikad nisam ondje bila. - Tamo je popriliĉno prost svijet... Ali moţemo se malo okolo provozati. Hajdemo! Telefonski ću pozvati auto. Ellen sjedi sama i bulji u svoju šalicu kave. Stavlja u ţliĉicu kocku šećera, uranja je u kavu i trpa u usta, polagano je hrska trljajući zrnca šećera jezikom o nepce. Orkestar svira tango. Sunce što se ispod spuštenih rebrenica ulijeva u kancelariju odrezalo je blistav kosi sloj kao u vodu namoĉena svila kroz dim cigare. - Vrlo polagano - govorio je George Baldwin oteţući rijeĉi. - Gus, u ovom sluĉaju moramo postupati vrlo polagano. - Gus McNiel bikovske šije, crvena lica s teškim satom na lancu u prsluku, sjedio je u naslonjaĉu šutke kimajući glavom i povlaĉeći dimove iz cigare. - S obzirom na to kako sada stoje stvari nijedan sud neće potvrditi takav sudski nalog ... sudski nalog koji je, kako mi se ĉini, ĉisti potez stranaĉke politike od strane suca Connora, ali postoje stanoviti elementi... - Pravo kaţete ... Slušajte, George, vama prepuštam cijelu ovu prokletu stvar. Vi ste me izvukli iz kaše povodom luĉkog prostora East Nevv Vorka pa mislim da me i iz ovoga moţete izvući. - Ĉujte, Gus, vaš poloţaj u cijelom ovom sluĉaju u potpunosti se nalazi unutar granica zakonitosti. Da nije tako, ni u kojem sluĉaju ne bih mogao preuzeti sluĉaj, niti

za starog prijatelja kao što ste vi.

- Vi me poznajete, George ... Još nikada nisam izdao ĉovjeka pa oĉekujem da nitko neće mene izdati. Gus tegotno ustane i stade šepati po kancelariji oslanjajući se na štap sa zlat172 nom jabuĉicom. - Connor je kuĉkin sin ... i, ĉasna rijeĉ, ne biste to vjerovali, ali bio je to pošten ĉovjek prije nego što je pošao u Albany. .. , ... Zastupat ću stanovište da su u cijelom ovom pitanju hotimiĉno krivo tumaĉili vaše drţanje. Connor neprestance iskorištava svoj poloţaj na sudu da promiĉe svoje politiĉke ciljeve. - Boţe, koliko bih ţelio da ga dohvatimo. Bogamu, mislio sam da je on jedan od naših; i bio je prije nego što je otišao na sjever i zapetljao se sa svim onim šugavim sjevernjaĉkim republikancima. Albany je uzrokovao propast mnogih dobrih ljudi. Baldwin ustane sa plosnatog mahagonijeva stola gdje je sjedio meĊu snopovima kancelarijskog papira. Stavi ruku Gušu na rame. - Nemojte zbog ovoga izgubiti san ... - Osjećao bih se posve dobro da nema onih obveznica In-terborough. - Kakve obveznice? Tko je vidio ikakve obveznice? ... Pozovimo unutra onog mladića... Joea... I još nešto, Gus, tako vam Boga, drţite jezik za zubima... Ako se pojavi bilo kakav reporter ili tko god drugi pa vas posjeti, priĉajte im o svom izletu na Bermude ... Moţemo dobiti dovoljno publiciteta kad nam to zatreba. A u ovom trenutku ţelimo od ovoga udaljiti novine, inaĉe će vam za petama biti svi reformisti. - Pa, nisu li oni vaši prijatelji? Moţete se s njima nagoditi. - Gus, ja sam odvjetnik a ne politiĉar ... Ja se uopće ne petljam u te stvari. One me ne zanimaju. Baldwin prinese dlan zvoncu na stolu. U sobu uĊe mlada ţena bjelokosne puti, teških turobnih oĉiju i kose crne kao ga-gat. - Dobar dan, gospodine McNiel. - Uh, što vi dobro izgledate, gospoĊice Levitsky. - Emily, recite im neka uvedu onog mladića koji ĉeka gospodina McNiela. UĊe Joe O'Keefe povlaĉeći malko noge, sa slamnatim šeširom u ruci: - Dobar dan, gospodine. - Slušaj, Joe, što kaţe McCarthy? - Udruţenje poduzetnika i graditelja objavit će lockout poĉevši od ponedjeljka. - A kako je sa sindikatom? - Imamo punu blagajnu. Borit ćemo se. Baldwin sjedne na rub stola: - Kad bih samo znao kako će se u svemu ovom drţati gradonaĉelnik Mitchel. 173- Ona reformistiĉka bagra samo gacka po vodi, kao što to uvijek rade - divljaĉki će Gus odgrizavši kraj cigare. - Kad će se ta odluka objelodaniti? - U subotu. - Onda, ostani u vezi s nama. - U redu, gospodo. I molim vas, nemojte mi telefonirati. To baš nije u redu. Znate, ovo nije moja kancelarija. - Moţda oni prisluškuju telefonske razgovore. Ti ljudi ni pred ĉim ne preţu. Dakle, vidimo se, Joey. Joe kimne i iziĊe. Baldvvin se namršteno okrene Gušu. - Gus, ne znam što ću s vama uĉiniti ako se ne budete klonili ĉitave ove radniĉke problematike. RoĊeni politiĉar kao što ste vi morao bi imati više razboritosti. U ovom sluĉaju ne moţete proći nekaţnjeno. - Pa okupili smo cijeli prokleti grad. - Ja znam jako velik dio grada koji niste okupili. Ali, Bogu hvala, to nije moj posao. Ova stvar s obveznicama posve je u redu, ali ako se zapetljate s ovim pitanjem štrajka, neću moći raditi na vašem sluĉaju. Tvrtka ne bi to podnosila - divljaĉki prošapće. Onda reĉe glasno svojim uobiĉajenim tonom: Dakle, kako ţena, Gus? Našavši se vani, u blistavom mramornom predvorju, Joe O'Keefe zviţdukao je Sweet Rosy O'Grady dok je ĉekao lift. Zamisli kad ĉovjek ima onako dobar komad za tajnicu. Prestane zviţdukati i šutke izdahne kroz napućene usne. U liftu pozdravi ĉovjeka staklastih oĉiju u kockastom odijelu. - Zdravo, Buck. - Jesi li već bio na godišnjem odmoru? Joe stajaše raskreĉenih nogu i s rukama u dţepovima. Odmahne glavom. - Idem u subotu. - Mislim da ću i ja provesti nekoliko dana u Atlantic Citvju. - Kako to? - Oh, mali je lukavac.

Izišavši iz zgrade O'Keefe se morao probijati kroz ljude koji su se tiskali na ulaznim vratima. Škriljastosivo nebo, priklije-šteno meĊu visokim zgradama, bljuvalo je na ploĉnike novĉiće od pedeset centi. Muškarci su trĉali u zaklon gurnuvši slamnate šešire ispod kaputa. Dvije djevojke stavile su kapuljaĉe od novina preko svojih ljetnih kapica. U prolazu je obuhvatio plavetnilo njihovih oĉiju, bljesak usana i zuba. Ţurno ode do ugla i ubaci se u tramvaj dok je vozio. Prema predgraĊu. Kiša je napredovala niz ulicu u gustom blještavom sloju, šibajući, udarajući i spljoštavajući novine, poskakujući poput srebrnih bradavica 174 dojki duţ asfalta, prekrivajući prozore prugama, lašteći boju tramvaja i taksija. Nad Ĉetrnaestom ulicom nije bilo kiše, zrak bijaše sparan. - Vrijeme je ĉudnovata stvar - reĉe jedan starac pored njega O'Keefe promumlja. - Kad sam bio djeĉak, jednoma sam vidio kako kiša pada na jednoj strani ulice i grom je udario u kuću, a na našoj strani nije palo ni kapi, iako je moj stari vapio za kišom zbog sadnica rajĉice koje je upravo posadio. Prelazeći Dvadeset treću ulicu O'Keefe spazi toranj Madi-son Square Gardena. Iskoĉi iz tramvaja; zalet ga u sitnim trĉe-ćim koracima ponese do rubnog kamena. Ponovno spusti oko-vratnik kaputa pa se zaputi preko trga. Na kraju klupe ispod stabla kunjao je Joe Harland. O'Keefe se skljoka na sjedište pokraj njega. - Zdravo, Joe. Izvoli cigaru. - Zdravo, Joe. Drago mi je što te vidim, djeĉaĉe moj. Hvala. Mnogo je dana prošlo otkako nisam pušio ovakve stvari... Što ' namjeravaš uĉiniti? Nije li ovo nekako izvan tvog podruĉja? - Osjećao sam se snuţden pa sam pomislio da kupim kartu za boks meĉ u subotu. - U ĉemu je stvar? - Do vraga, ne znam... Ĉini se da se stvari ne odvijaju kako bi trebalo. Evo, do guše sam se uvalio u ovu politiĉku igru, a izgleda da u tome nema nikakve budućnosti. Boţe, koliko bih ţelio da sam školovan kao ti. - Velika mi korist od toga. - Ja to ne bih rekao... Kad bih ikada mogao doći na stazu na kojoj si ti bio, kladim se da ja ne bih propao. - To se ne zna, Joe, ĉudnovate stvari spopadaju ĉovjeka. - Ţenske i sliĉne stvari. - Ne, ne mislim na to... Ĉovjeku se sve zgadi. - O, do vraga, ne razumijem kako se ĉovjeku koji ima dovoljno love, moţe sve zgaditi. - Onda je moţda bio kriv alkohol, ne znam. Na trenutak su šutke sjedili. Poslijepodne se rumenilo od sunĉeva zalaska. Dim cigare plaviĉasto im se kovitlao oko glava. - Pogledaj onu lijepu ţensku ... Pogledaj je kako hoda. Zar nije slaĊana? Takve ih volim, dotjerane, u volanima, namazanih usana ... Potreban je novac da bi ĉovjek hodao s takvim ţenska-ma. - One nisu nimalo drukĉije od ostalih ţena, Joe. - Vraga nisu. - Ĉuj, Joe, nemaš li uza se dolar viška? - Moţda imam. 175- Ţeludac mi nešto nije u redu... Ţelio bih popiti neku ĉašicu da ga smirim, a švorc sam dok u subotu ne dobijem plaću — ovoga ... razumiješ ... doista mi nećeš zamjeriti? Daj mi svoju adresu pa ću ti poslati dolar u ponedjeljak, rano ujutro. - Do vraga, ne brini za to, već ću te ja negdje vidjeti. - Hvala, Joe. I tako ti Boga, da nisi više kupovao Blue Peter Mines, igrajući na razliku izmeĊu kupovne i prodajne cijene, a da mene za to ne zapitaš. Moţda sam staromodan, ali još mogu zatvorenih oĉiju pogoditi laţni zlatni rudnik. - Pa, ja sam povratio svoj novac. - Za to ti je bila potrebna vraška sreća. - Uh, baš mi doĊe smiješno, ja uzajmljujem dolar ĉovjeku koji je posjedovao polovicu Wall Streeta. - Oh, nikada nisam imao onoliko koliko se priĉalo. - Ovo je ĉudno mjesto... - Gdje? - Oh, ne znam, pa posvuda, mislim... Onda, do viĊenja, Joe, ipak ću poći i kupiti onu kartu... Uh, bit će to izvrstan boks meĉ. Joe Harland promatrao je mladićeve kratke isprekidane korake dok se udaljavao stazom, naherivši na jednu stranu slamnati šešir. Onda ustade i zaputi se na istok Dvadeset trećom ulicom. Kolnici i kućni zidovi još su isparivali vrućinu, iako je sunce zašlo. Zastao je pred salunom na uglu i briţno prouĉavao

skupinu punjenih hermelina, sivih od prašine koji su zauzimali središte izloga. Kroz mimohodna vrata prodru na ulicu ţagor tihih glasova i svjeţina slada. Odjednom je porumenio i ugrizao se za gornju usnu pa poslije kradomiĉnog pogleda ulicom gore i dolje, uĊe kroz mimohodna vrata te odgega prema bakarnom baru blistavom od boca. Poslije kiše koja je vani padala gipsast zadah garderoba grizao ju je za nosnice. Ellen objesi mokri kišni ogrtaĉ iza vrata a kišobran stavi u ugao svlaĉionice. Od njega se poĉela širiti mala lokva. - A jedino ĉega sam se sjetila - tiho je govorila Stanu koji ju je teturavo pratio - bijaše smiješna pjesmica koju sam od nekoga nauĉila kad sam bila mala djevojĉica: A jedini ĉovjek koji je poplavu preţivio bijaše dugonogi Jack iz Isthmusa. - Boţe, ne razumijem zašto ljudi imaju djecu. To je priznanje poraza Prokreacija je priznanje nesavršenosti organizma. Prokreacija je priznanje poraza. - Stane, tako ti Boga, ne viĉi, šokirat ćeš scenske radnike... Nisam te smjela pustiti da doĊeš. Znaš kako kazališni ljudi ogovaraju. 176 - Bit ću tih kao mišić... Samo dopusti da priĉekam dok doĊe Milly da te odjene. Gledati tebe kako se oblaĉiš, to je jedino zadovoljstvo koje mi još preostaje... Priznajem da sam kao organizam nesavršen. - Nećeš biti organizam nikakve vrste ako se ne otrijezniš. - Napit ću se ... Napit ću se toliko da iz mene poteĉe viski kad se poreţem. Sto će mi krv kad umjesto nje mogu imati viski? - Oh, Stane. - Jedina stvar koju nesavršen organizam moţe uĉiniti jest -piti... Vama savršenim lijepim organizmima piće nije potrebno ... Leći ću i pajkiti. - Nemoj, Stane, tako ti Boga. Ako ovdje legneš i onesvijestiš se, nikada ti neću oprostiti Zaĉu se tiho dvostruko kucanje na vratima. - UĊite, Milly. Milly je bila sitna ţena naborana lica i crnih oĉiju. Primjesa crnaĉke krvi ĉinila je njezine Ijubiĉastosive usne debelim i ulijevala sivu bljedoću u njezinu vrlo bijelu koţu. - Osam i petnaest draga - reĉe ona nahrupivši unutra. Ţurno odmjeri Stana i okrene se k Ellen lagano namrštivši obrve. - Stane, moraš otići... Naći ću se s tobom poslije, u Beaux Arts ili negdje drugdje, gdje zaţeliš. - Ţelim pajkiti. Sjedeći pred ogledalom za svojim toaletnim stolićem Ellen je brzim udarcima malog ruĉnika skidala s lica hladnu kremu. Iz njezine kozmetiĉke kutije masno se rastapao po sobi miris glumaĉke šminke i kokosova maslaca. - Ne znam što da veĉeras s njime radim - šapnula je ona Milly dok je skidala haljinu. - Oh, što bih ţeljela da prestane piti. - Stavila bih ga pod tuš i odvrnula na nj hladnu vodu, draga. - Koliko danas ima gledalaca, Milly? - Vrlo mršavo, gospoĊice Elaine. - Vjerojatno zbog slabog vremena... Bit ću grozna. - Ne uzrujavajte se zbog njega, draga dušo. Muškarci nisu toga vrijedni. - Ţelim poći pajkiti. - Stan se klimao i mrštio usred prostorije. - GospoĊice Elaine, smjestit ću ga u kupaonicu; tamo ga nitko neće opaziti. - Tako je, odvedite ga na spavanje u kupaonicu. - Ellie, pajkit ću u kupaonici.- Manhattan Transfer

177Dvije ţene ga uguraju u kupaonicu. Mlitavo se skljokao u kadu i leţao ondje, zaspavši, s nogama u zraku i s rukom na slavinama. Milly je u znak nezadovoljstva ţustro pucketala jezikom. - On izgleda kao usnula bebica kad je ovakav - šapne njeţno Ellen. Tutne mu pod glavu presloţeni sag iz kupaonice i odmakne mu znojavu kosu s ĉela. Jedva je disao. Nagnula se i poljubila mu vjeĊe, vrlo njeţno. - GospoĊice Elaine, morate poţuriti... zvone, dignut će zavjesu. - Brzo pogledaj, izgledam li dobro? - Lijepi ste kao slika... Bog vas ĉuvao, draga moja. Ellen se sjuri niza stepenice pa oko kulisa i stajaše tamo, dahćući od uţasa, kao da ju je maloĉas zamalo pregazio automobil, zgrabi od rekvizitera knjiţicu prema kojoj je trebala nastupati, nade svoju repliku pa iziĊe u blještavilo. - Kako ti to uspiješ izvesti, Elaine? - reĉe Harry Goldwei-ser tresući na stolici iza nje svoju teleću glavu. Vidjela ga je u ogledalu dok je skidala šminku. Poviši ĉovjek sivih oĉiju i obrva stajao je pored

njega. - Sjećaš li se, kad su te tek izabrali za ovu ulogu, rekao sam gospodinu Falliku, Sol, ona to ne moţe izvesti, zar ne, Sol? - Kako da ne, Harry. - Mislio sam da nijedna tako mlada i lijepa ţena ne moţe u to unijeti, znaš ... unijeti u to strast i uţas, razumiješ li? ... Sol i ja sjedili smo sprijeda za vrijeme onog prizora u zadnjem ĉinu. - Predivno, predivno - gunĊao je gospodin Fallik. - Reci nam kako to uspiješ izvesti, Elaine. Šminka je crna i ruţiĉasta ostala na krpi. Milly se neĉujno motala u pozadini, vješajući haljine. - Znaš li tko mi je davao upute za taj prizor? John Ogle-thorpe. Zaĉudne su sve one njegove zamisli o glumi. - Da, šteta što je tako lijen ... Bio bi vrlo vrijedan glumac. - Nije to baš lijenost... - Ellen strese kosu i izvije je u rukama poput svitka. Vidjela je kako Harry Goldweiser gurka laktom gospodina Fallika. - Divna je, je li? - Kako napreduje Red Red Rose? - Oh, ne pitaj me, Elaine. Prošli tjedan igrala je iskljuĉivo za kazališne razvodnice, razumiješ li? Ne shvaćam zašto to ne ide, glazba se lako pamti... Mae Merrill je privlaĉna. Oh, cijelo kazalište otišlo je k vragu. Ellen stavi posljednju bronĉanu ukosnicu u bakreni slap svoje kose. Trgne bradu uvis. 178 - Ţeljela bih tako nešto okušati. - Samo jedna stvar u isto vrijeme, draga moja damo; tek smo te ugurali kao strastvenu glumicu. - To mi je mrsko; sve je to laţno. Ponekad me spopadne ţelja da otrĉim do rampe i da kaţem gledaocima: Idite kući, budale bijedne. Ovo je gnjila predstava i ima mnogo loše glume i to biste trebali znati. U mjuziklu mogu biti iskrena. - Nisam li ti rekao da je luda, Sol? Nisam li ti rekao da je luda? - Iskoristit ću neke dijelove ovoga malog govora slijedećeg tjedna u svom reklamnom ĉlanku... Ja ću to lijepo razraditi. - Ne moţeš pisati da ona napada predstavu. - Ne, ali to mogu razraditi u onom stupcu o teţnjama slavnih liĉnosti... Znate ono: ovaj ĉovjek je predsjednik Kompanije Zozodont a više bi volio biti vatrogasac, dok bi drugi više volio biti ĉuvar u Zoološkom vrtu... To ljude silno zanima. - Moţete im reći, gospodine Fallik, da mislim da je ţeni mjesto u kući... za slaboumne. - Ha ha ha - nasmije se Harry Goldvveiser otkrivši zlatne zube u uglovima usta. - Ali znam da bi mogla plesati i pjevati s najboljim plesaĉicama i pjevaĉicama, Elaine. - Pa zar nisam dvije godine bila u baletu prije nego što sam se udala za Oglethorpea? - Jamaĉno si zapoĉela u zipci - reĉe gospodin Fallik mjer-kajući je ispod sivih trepavica. - Dakle, moram vas zamoliti, gospodo, da na trenutak izi-Ċete odavde dok se presvlaĉim. Sva sam u znoju svake veĉeri poslije tog zadnjeg ĉina. - Ionako moramo otići... razumiješ li? Smijem li se na tren posluţiti tvojom kupaonicom? Milly je stajala pred vratima kupaonice. Ellen spazi letimiĉan zraĉak u njezinim oĉima crnim kao gagat, široko razmaknutim na njezinom bezizraţajnom bijelom licu. - Na ţalost, nećeš moći, Harry. Nije ispravna. - Idem prijeko u Charleyevu... Reći ću Thompsonu da pozove vodoinstalatera da pogleda što je... Onda, laku noć, mala. Budi dobra. - Laku noć, gospoĊice Oglethorpe - kriještavo će gospodin Fallik. - A ako ne moţeš biti dobra, budi oprezna. Milly zatvori vrata za njima. - Uh, laknulo mi je - klikne Ellen i raskrili ruke. - Priznajem vam, preplašila sam se, draga dušo ... Nikada više nemojte takvim tipovima dopustiti da s vama doĊu u kazalište. Vidjela sam mnogo dobrih glumica koje su ovakve stvari 179upropastile. To vam kaţem zato što vas volim, gospoĊice Elaine, a stara sam i znam što je kazališni ţivot. - Pa naravno, Milly, a i potpuno ste u pravu... Da vidimo moţemo li ga probuditi... Boţe moj, Milly, pogledajte! Stan je leţao onako kako su ga ostavile, u kadi punoj vode. Skut kaputa i jedna ruka plivali su mu na površini vode. - Ustaj odatle, Stane, budalo ... Mogao je poginuti. Budalo, budalo. - Ellen ga pograbi za kosu i strese mu glavu s jedne strane na drugu. - Joj, to boli - zajeĉi on pospanim djeĉjim glasom.

- Ustaj odatle, Stane... Sav si mokar do koţe. Zabacio je glavu a oĉi mu se rastvore. - No, mokar sam do koţe. - Ustane poduprijevši se rukama na stijenke kade i stajaše klimavo, cijedeći se u vodu koja bijaše ţuta od njegove odjeće i od cipela, gromoglasno se smijući. Ellen se naslanjala na vrata kupaonice, smijući se, oĉiju punih suza. - Na njega se ĉovjek ne moţe naljutiti, Milly, stoga on i jest tako nemoguć. Oh, što da radimo? - Sva sreća što se nije utopio... Dajte mi svoje isprave i lisnicu, gospodine. Pokušat ću ih osušiti ruĉnikom - reĉe Milly. - Oh, ne moţeš ovakav proći pokraj pazikuće ... Ĉak i ako te ocijedimo ... Stane, moraš skinuti sve što na sebi imaš pa odjenuti moju haljinu. Onda moţeš ogrnuti moju kišnu kabanicu, pa ćemo upasti u taksi i odvesti te kući... Sto ti misliš, Milly? Milly je kolutala oĉima i kimala glavom dok je cijedila Sta-nov kaput. U umivaoniku je nagomilala natopljene ostatke lisnice, notes, olovke, veliki dţepni noţ, dva smotka filma i plosnatu boĉicu. - Ionako sam se ţelio okupati - reĉe Stan. - Oh, mogla bih te natući. Dakle, konaĉno si trijezan. - Trijezan kao pingvin. - Pa, moraš se prerušiti u moju odjeću, to je sve ... - Ne mogu nositi ţensku odjeću. - Moraš ... Nemaš ĉak ni kišni ogrtaĉ da pokriješ ovaj uţas. Ako me ne poslušaš, zakljuĉat ću te u kupaonicu i ostaviti te ov-dje. - U redu, Ellie ... Ĉasna rijeĉ, grozno mi je ţao. Milly je umatala odjeću u novine nakon što ju je iscijedila u kadi. Stan se pogleda u zrcalo. - Bogati, što nedoliĉno izgledam u ovoj haljini... Baš me briga! - Nikada nisam vidjela nešto tako odvratno ... Ne, izgledaš vrlo milo, moţda pomalo grubo... Ĉuj, za ime Boga, okreni lice prema meni kad budeš prolazio pored staroga Barneya. 180 Cipele su mi razmoĉene. Tu ti ne mogu pomoći... Bogu hvala što sam ovdje imala ovaj plašt... Milly, vi ste anĊeo što sreĊujete sav ovaj nered. - Laku noć, dušo draga, i zapamtite što sam vam rekla... Samo vas upozoravam ... - Stan, sitno koraĉaj, a ako nekoga sretnemo, samo idi naprijed i uskoĉi u taksi... Moţeš se izvući iz svega ako budeš dovoljno brz. Ellenine su ruke drhtale dok su se spuštali niza stepenice. Tutne jednu ruku Stanu ispod lakta i stane govoriti tankim br-bljivim glasom ... - Znaš, draga, tata je prije dvije-tri noći došao da vidi predstavu i doţivio je smrtni šok. Rekao je da smatra da se ţena po-nizuje što na taj naĉin pred mnoštvom ljudi pokazuje svoje osjećaje ... Nije li to komiĉno? ... Pa ipak su ga se jako dojmili napisi o meni u nedjeljnom Heraldu i Worldu... Laku noć, Barney, gadna noć ... Boţe moj... Ovdje je taksi, upadaj. Kamo ideš? Iz tmine taksija, iz njegova duguljastog lica umotanog u plavu kukuljicu, njegove su oĉi bile tako blistave i crne da su je za-plašile kao kada iznenada u mraku dospijemo do duboke jame. - U redu, idemo k meni. Zasluţila sam da me objese zbog plašljivosti... Šoferu, molim vas, vozite u Bank Street. Taksi krene. Truckali su se kroz ukrštene plohe crvenog svjetla, zelenog svjetla, ţutog svjetla, istaĉkanog broadwayskim reklamama. Najednom se Stan nadvije nad nju i poljubi je u usta, ţestoko, vrlo brzo. - Stane, moraš prestati piti. Ovo prelazi granice šale. - A zašto stvari ne bi smjele prelaziti granice šale? Ti prelaziš granice šale a ja se ne tuţim. - Ali, dragi, ti ćeš se ubiti. - Pa onda? - Oh, ja te na razumijem, Stane. - Ne razumijem te, Ellie, ali te jako volim... izvanredno mnogo. - Isprekidan drhtaj u njegovu vrlo tihu glasu opije je srećom. Ellen plati taksi. Ulicom tuli sirena uz prodorni vrisak koji se raspada i jenjava u potmulom uzdahu, vatrogasna štrcaljka proĊe kraj njih, crvena i blistava, a onda ljestve s kukama, uz pratnju zvonjave. - Idemo vidjeti poţar, Ellie. - A ti tako odjeven? ... Ni za ţivu glavu ne idemo. Šutke ju je slijedio u kuću pa uza stepenice. Njezina duguljasta soba bila je hladna i svjeţe je mirisala. - Ellie, ne ljutiš se na mene? 181- Naravno da se ne ljutim, blesavo dijete. Odveţe mokri zaveţljaj njegove odjeće pa je odnese u kuhinju da je osuši pokraj plinske peći. Zvuĉi fonografa koji je svirao He's a devil in his own home town dozovu je natrag u sobu. Stan je skinuo

haljinu. Plesao je unaokolo sa stolicom kao plesaĉicom a njezina plava vatom postavljena kućna haljina lepršala je oko njegovih mršavih dlakavih nogu. - Oh, Stane, ti draga budalo. Odloţio je stolicu i pošao prema njoj, preplanuo i muţevan i vitak u šašavoj kućnoj haljini. Fonograf je došao do kraja napjeva a ploĉa se uz škripu okretala i okretala ... 182

V. POŠLI SMO NA SAJAM ŢIVOTINJACrveno svjetlo. Zvono. Duţ cijelog bloka ĉetiri reda automobila ĉekaju na brklji, branici uz ţmigavce, blatobrani struţu o blatobrane, motori vrelo bruje, smrde ispušni plinovi, kola iz Babvlona i Jamaike, kola iz Montauka, Port Jeffersona, Patchoguea, limuzine iz Long Beacha, Far Rockavvava, otvoreni dvosjedi iz Great Necka... kola puna lijepih kata i mokrih kupaćih kostima, suncem oprţenih šija, usta ulijepljenih od soda i od kobasica u pecivu... kola naprašena peludi ambrozije i solidaga. Zeleno svjetlo. Motori jure, kvaĉila škripe u prvu brzinu. Kola se razmiĉu, teku u dugoj vrpci straviĉnom betonskom cestom meĊu blokovimna crnih prozora tvornica od armiranog betona, meĊu jarkim nalijepljenim bojama reklamnih ploĉa prema blješ-tavilu iznad grada koje lebdi nevjerojatno visoko na noćnom nebu poput blještavila velikog zapaljenog šatora, poput ţute visoke gromade cirkusa pod šatorom.

SARAJEVO, rijeĉ joj zapne u grlu kad ju je pokušala izgovoriti ... - Grozno je misliti na to, grozno - stenjao je George Bal-dwin. - Wall Street otići će ravno u pakao... Zatvorit će burzu, to je jedino što se moţe uĉiniti. - A nikada nisam bila u Evropi... Mora da je rat izvanredna stvar za vidjeti. - Ellen se u plavoj baršunskoj haljini preko koje je prebacila ogrtaĉ od bivolje koţe, zavalila na jastuke taksija koji je tiho pod njima zujao. - Na povijest uvijek mislim kao na litografije u školskom udţbeniku, na generale koji izdaju proglase, na male sićušne likove koji raskriljenih ruku jure preko Polja, na faksimile potpisa. Stošci svjetlosti usijecaju se u štos-će svjetlosti duţ vrelog brujavog ruba ceste, reflektori bojadišu 183stabla, kuće, reklamne ploĉe, telegrafske stupove širokim namazima kreĉa za bijeljenje. Taksi opiše polukrug pa se zaustavi pred gostionicom za izletnike iz koje su kroz svaku pukotinu curili ruţiĉasta svjetlost i ragtime. - Veĉeras ima mnogo svijeta - reĉe taksist Baldwinu kad mu je ovaj platio. - A zašto? - zapita Ellen. - Mislim da umorstvo u Canarsieu ima nekakve veze s tim. - A što to? - Nešto uţasno. Ja sam vidio. - Vidjeli ste umorstvo? - Nisam vidio kako ga je poĉinio. Vidio sam izloţena tjele-sa, ukoĉena, prije nego što su ih prenijeli u mrtvaĉnicu. Mi djeca zvali smo tog ĉovjeka Djed Mraz zato jer je imao bijele zaliske ... Poznajem ga još dok sam bio malen djeĉak. - Automobili iza njih trubili su i tulili svojim klaksonima. - Moram se pomaknuti ... Laku noć, damo. Crveni je hodnik mirisao na jastoga i na dimljene školjke i na koktele. - O, zdravo Gus!... Elaine, da te upoznam s gospodinom i s gospoĊicom McNiel... Ovo je gospoĊica Oglethorpe. - Ellen stisne krupnu ruku muškarca crvene šije i prćasta nosa te malu ruku njegove ţene u briţno navuĉenoj rukavici. - Gus, javit ću vam se prije nego što odemo... Ellen je slijedila konobarev frak uz rub plesnog platoa. Sjedoše za stol blizu zida. Orkestar je svirao Everybody's Doing h. Baldvvin je mumljao taj napjev dok se na trenutak nadvijao iznad nje da namjesti navlaku na naslonu stolice. - Elaine, ti si najdivnija osoba... - zapoĉne on dok je sjedao nasuprot njoj. - Ovo izgleda tako uţasno. Ne shvaćam kako je to moguće.- Što?

- Ovaj rat. Ni na što drugo ne mogu misliti. - Ja mogu... - Uperila je oĉi u jelovnik. - Jesi li zapamtila one dvije osobe s kojima sam te upoznao? - Jesam. Je li to onaj McNiel kojemu je ime neprestano u novinama? Nekakva zadjevica u pogledu graĊevinarskog štrajka i emisije obveznica Interborough. - Sve je to politika. Kladim se da se on raduje ratu, jadni stari Gus. Rat će postići jednu stvar, udaljit će tu zadjevicu s naslovne strane ... Za tili ĉas ću ti priĉati o njemu ... Mislim da ne voliš dimljene školjke, a? Ovdje su vrlo dobre. - George, oboţavam dimljene dagnje. 184 - Onda ćemo naruĉiti dobru staru ribarsku veĉeru Long Island. Što kaţeš na to? Odlaţući rukavice na rub stola rukom je okrznula vazu rĊa-vo crvenih i ţutih ruţa. Pljusak uvelih latica sruši joj se na ruku, na rukavice, na stol. Strese ih s ruku.

- I reci mu neka odnese ove jadne ruţe, George ... Mrzim uvelo cvijeće. Para iz posrebrene zdjele školjaka odmatala se pod ruţiĉastim bljeskom sjenila za svjetiljku. Baldvvin je motrio njezine prste, ruţiĉaste i okretne, kako izvlaĉe školjke iz ljuštura drţeći ih za duge vratove, kako ih umaĉu u rastopljen maslac i orošene ih guraju u usta. Zadubljeno je jela školjke. On uzdahne. - Elaine ... Vrlo sam nesretan ĉovjek... Susreo sam ţenu Guša McNiela. Prvi put nakon toliko godina. Zamisli ti to, bio sam u nju ludo zaljubljen, a sad se ne mogu sjetiti niti njezina imena ... Ĉudnovato, zar ne? Poslovi su mi se krajnje polagano odvijali kad sam otvorio vlastitu kancelariju. S tim sam prenaglio jer sam tek dvije godine ranije završio pravni fakultet i nisam imao novaca da se izdrţavam. U to vrijeme bio sam nagao. Rekao sam samome sebi: ako danas ne dobijem neki sluĉaj, sve ću ostaviti i vratiti se nekom odvjetniku kao ĉinovnik. Izišao sam na šetnju da razbistrim glavu te vidio kako se teretni vagon koji je ranţirao po Jedanaestoj aveniji, sudario s mljekarskim kolima. Bila je to gadna nesreća, a kada smo podigli ĉovjeka, za-rekao sam se da ću mu izraditi pravednu odštetu ili da ću propasti u pokušaju da to isposlujem. Dobio sam njegovu parnicu i time sam na sebe skrenuo paţnju niza ljudi u poslovnom centru, i on je tako zapoĉeo svoju karijeru a ja svoju. - Znaĉi, on je vozio mljekarska kola, je li? Smatram da su mljekari najmiliji ljudi na svijetu. Moj je vrlo umiljat. - Elaine, da ovo nisi nikome ponovila ... Prema tebi gajim najpotpunije povjerenje. - To je vrlo milo od tebe, George. Zar nije zaĉuĊujuće kako su ţene svakim danom sve sliĉnije gospoĊi Castle? Samo se ogledaj po ovoj prostoriji. - Ona je bila kao divlja ruţa, Elaine, svjeţa i ruţiĉasta i puna irskog ţara, a sada je debeljkasta ţenica poslovna izgleda. - A ti si isto onako bodar kao što si prije bio. Takav je ţivot. - Sumnjam u to... Ne znaš kako je sve bilo prazno i šuplje prije nego što sam tebe upoznao. Jedino što Cecilv i ja moţemo uĉiniti jest da jedno drugome zagorĉujemo ţivot. - Gdje je ona sada? - Ona je u Bar Harbouru ... Imao sam sreće i svakojakih uspjeha dok sam još bio mlad ... Još nemam ĉetrdeset godina. 185 - Mogu zamisliti da je to ĉarobno. Jamaĉno te pravo veseli, inaĉe ne bi postizavao tolike uspjehe na tom polju. - Oh, uspjeh... uspjeh... što to znaĉi? - Voljela bih malo uspjeha. - Ali, drago moje dijete, ti ga imaš. - Oh, ne ono što zamišljam. - Ali to više uopće nije zabavno. Ja samo sjedim u kancelariji i prepuštam mladićima da rade. Već je zacrtana cijela moja budućnost. Pa da, mogao bih postati dostojanstven i pompozan i tjerati privatne poroke... ali nisam na to spao. - Zašto se ne baviš politikom? - Zašto da odem u VVashington u onu prljavu ţabokreĉinu, kada se nalazim toĉno na mjestu gdje izdaju naredbe? Najveći je uţas u tome što nam, kada nam New York dogusti, ne preostaje više nikakvo drugo mjesto. Ovo je vrhunac svijeta. Jedino što moţemo ĉiniti jest da se okrećemo i okrećemo u vjeveriĉjem kavezu. Ellen je promatrala ljude u laganoj ljetnoj odjeći koji su plesali na ulaštenoj ĉetvorini u središtu; za stolom na suprotnoj strani dvorane spazi ovalno ruţiĉasto-bijelo lice Tonyja Hunte-ra. Oglethorpe nije bio s njim. Stanov prijatelj Herf sjedio je okrenuvši joj leda. Gledala ga je kako se smije, njegovu ĉupavu crnokosu glavu malo nakrivo nasaĊenu na raskuštranu vratu. Preostalu dvojicu nije poznavala. - Koga gledaš? - O, neke Jojoove prijatelje ... Kako li su, zaboga, dospjeli ovamo? Ovo mjesto ne nalazi se u djelokrugu te klape. - Uvijek je to tako kad pokušavam s neĉim rašĉistiti - reĉe Baldvvin uz iskrivljen osmijeh. - A meni se ĉini da si cijeli svoj ţivot radio toĉno ono što si ţelio. - Oh, Elaine, kad bi mi samo dopustila da radim ono što sada ţelim raditi. Ţelim da mi dopustiš da te usrećim. Tako si hrabra mala djevojka stoga što se probijaš sama, na ovakav naĉin. Borati, tako si puna ljubavi i tajanstvenosti i sjaja ... - Zape u govoru, povuĉe dug gutljaj vina te proslijedi zarumenjena lica: - Osjećam se kao školarac ... Pravim od sebe budalu. Elaine, za te bih uĉinio sve na svijetu. - Pa, od tebe zahtijevam samo to da vratiš ovoga jastoga. Mislim da nije osobito dobar. - Ti vraga ... moţda i nije ... Konobar, amo doĊite!... Bio sam toliko uzbuĊen da nisam ni znao da ga jedem. - Umjesto toga mi moţeš naruĉiti pile u umaku od vrhnja. - Svakako, jadno dijete, zacijelo si gladna.

186 _ ... I mali kukuruz na klasu... Sada shvaćam zbog ĉega si tako dobar odvjetnik, George. Svaka porota bi odavno briznu-la u plaĉ slušajući tako gorljivo zagovaranje. - A što je s tobom, Elaine? - George, molim te, ne pitaj me. Za stolom gdje je sjedio Jimmy Herf pio se viski sa sodom. Ĉovjek ţute puti plave kose i tanka kriva nosa koji se isticao meĊu djetinjim plavim oĉima, govorio je povjerljivim jednoliĉnim glasom: - Na ĉasnu rijeĉ, lijepo sam ih isprepadao. Policija je šašava, potpuno šašava, kad ovo vodi kao sluĉaj silovanja i samoubojstva. Onaj starac i njegova divna nevina kćerka bili su umoreni, sramotno umoreni. A znate li tko ih je ...? - Uperi u Tonvja Huntera debeljkast prst ţut od nikotina. - Ne izigravaj mi suca treće instance, ja nemam pojma o tome - reĉe on i zastre oĉi dugaĉkim trepavicama. - »Crna ruka« ih je... - Ispriĉaj im ti, Bullock - reĉe Jimmy Herf smijući se. Bullock lupne pesnicom o stol tako da su zazveĉali tanjuri i ĉaše. - Canarsie je pun agenata »Crne ruke«, pun je anarhista i otmiĉara i nepoţeljnih graĊana. Naša je duţnost da ih istjeramo iz njihovih jazbina te da osvetimo ĉast toga jadnog starca i njegove ljubljene kćerke. Osvetit ćemo ĉast jadnog starog majmunskog lica, kako mu je ime? - Mackintosh - reĉe Jimmy. A mještani su ga nazivali Djed Mraz. Naravno, svi se slaţu u tome da je već godinama lud. - Mi se ne slaţemo ni u ĉemu osim da je veliĉanstveno biti ameriĉkim graĊaninom... Ali, do vraga, kakva korist od toga kada onaj prokleti rat zauzima cijelu prvu stranicu? Kanio sam dobiti cijelu stranicu, a prostor su mi sveli na pola stupca. Nije li to nezapamćeno? - Moţeš sroĉiti nešto u tom smislu da je on bio izgubljeni nasljednik austrijskog prijestolja te da je umoren iz politiĉkih razloga. - Zamisao nije tako loša, Jimmy. - A ovo je tako grozna stvar - reĉe Tony Hunter. - Misliš da smo mi gomila bezdušnih grubijana, je li, Tony? - Ne, jednostavno ne shvaćam kakvo ljudi imaju zadovoljstvo da tako nešto proĉitaju. - Oh, sve to spada u svakodnevni ţivot - reĉe Jimmy. - Ja se jeţim zbog mobilizacije vojska, zbog bombardiranja Beogra187da, zbog zaposjednute Belgije... zbog svega toga. To jednostavno ne mogu zamisliti... Ubili su Jauresa. - Tko je on? - Francuski socijalist. - Ti vraţji Francuzi tako su prokleto degenerirani da je jedino što mogu jest to da se biju u dvobojima i da spavaju s tuĊim ţenama. Kladim se da će Nijemci za dva tjedna biti u Parizu. - To ne moţe dugo potrajati - reĉe Framingham, visok dostojanstven muškarac nakostriješenih plavih brkova koji je sjedio pored Huntera. - Pa, volio bih dobiti posao ratnog dopisnika. - Ĉuj, Jimmy, poznaješ li onoga Francuza koji je ovdje bar-man? - Congo Jake? Kako ga ne bih poznavao? - Je li on dobar momak? - Divan je. - Idemo s njim razgovarati. Moţda nam dade kakvu informaciju o ovdašnjem umorstvu. Boţe, što bih se radovao kad bih mogao ovo povezati sa svjetskim ratom. - Ĉvrsto sam uvjeren - zapoĉeo je Framingham - da će Britanci to na neki naĉin srediti. Jimmy je slijedio Bullocka prema baru. Prolazeći dvoranom spazio je Ellen. Kosa joj je bila jako crvena u bljesku svjetiljke što je stajala pored nje. Baldvvin se preko stola naginjao prema njoj, vlaţnih usana i blistavih oĉiju. Jimmvja obuzme osjećaj kao da mu je u grudima nešto blistavo prsnulo, poput popuštene opruge. Odjednom okrene glavu ustranu iz straha da ga ona ne vidi. Bullock se okrene i mune ga u rebra. - Ĉuj, Jimmy, tko su, do vraga, ona dva momka koja su s nama došla? - Ruthini prijatelji. Ne poznajem ih osobito dobro. Mislim da je Framingham arhitekt za unutrašnje ureĊenje. Za barom, ispod slike »Luzitanije«, stajaše tamnokos ĉovjek u bijelom ogrtaĉu napetom na širokim plećima gorile. MeĊu jako dlakavim rukama trzao je mikser. Pred barom je stajao konobar s posluţavnikom punim ĉaša koktela. Koktel se zelenka-stobijel pjenio u njima. - Zdravo, Congo - reĉe Jimmy.

- Ah, bonsoir monsieur 'Erf, ĉa biche? - Dosta dobro ... Ĉujte Congo, ţelim vas upoznati sa svojim prijateljem. Ovo je Grant Bullock iz Americana. - Jako dhago. Vi i gospodin 'Erf popijte nešto na moj raĉun, gospodine. 188 Konobar diţe zveckav posluţavnik s ĉašama u visinu ramena i odnese ih na dlanu. - Vjerojatno će mi gin fizz pokvariti sav onaj viski što sam ga popio, ali popio bih jedan... Popijte i vi nešto s nama, Congo! - Bullock digne nogu na bakarnu šipku i gucne. - Baš me ranima - polako je izgovorio - šire li se kakve vijesti o onom umorstvu uz cestu. - Svatko ima svoju teohiju ... Jimmy zapazi lagano ţmirkanje jednoga od Congovih duboko usaĊenih crnih oĉiju. - Stanujete li vi ovdje? - zapitao je da suzdrţi cerek. - Ushed noći ĉujem ja, prolazi automobil, vhlo bhzo, s otvoreni ispušni ventil. Mislim, moţda se s neĉim sudahio, jeh je vhlo bhzo zaustavio i još bhţe natrag odvezao, punim gasom. - Jeste li ĉuli pucanj? Congo tajanstveno zatrese glavom. - Ja ĉuo glasovi, vhlo bijesni glasovi. - Borati, ovim ću se izbliza pozabaviti - reĉe Bullock istru-sivši u sebe ostatak pića. - Vratimo se djevojkama. Ellen je motrila lice, nabrano poput oraha i ugasle bakalar-ske oĉi konobara koji je toĉio kavu. Baldwin se naslonio na stolicu i zurio u nju kroz trepavice. Govorio je tiho, jednoliĉno: - Zar ne uviĊaš da ću poludjeti ako te ne budem mogao imati? Ti si jedina stvar na svijetu koju sam ikada poţelio. - George, ne ţelim da me nitko ima ... Zar ne moţeš shvatiti da ţena ţeli svoju slobodu? Budi drug u tom pogledu. Morat ću poći kući budeš li tako govorio. - Zašto se onda neprestano titraš sa mnom? Ne spadam ja u one muškarce s kojima se moţeš poigravati kao s pastrvom. Ti to jako dobro znaš. Pogledala mu je ravno u lice, rastvorenim sivim oĉima; svjetlost je davala zlatan sjaj smeĊim toĉkicama u njezinoj šare-nici. - Nije lako kad ţena nikad ne moţe imati prijatelje. Pogledala je svoje prste na rubu stola. Njegove su oĉi bile uprte u bakarni bljesak duţ njezinih trepavica. Odjednom je presjekao šutnju koja se meĊu njima napinjala. - Na svaki naĉin, zaplešimo. J'ai fait trois /bis le tour du monde Dans mes voyages, 189pjevušio je Congo Jake dok je veliki blistavi mikser treperio meĊu njegovim dlakavim rukama. Tijesni bar, sa zelenim tapetama na zidovima, nadimao se i izvijao od klokotavih glasova, spiralnih isparavanja pića, reskog zveketa leda i stakla, povremenim prodorom glazbe iz susjedne dvorane. Jimmy Herf stajaše sam u kutu pijuckajući gin fizz. Pored njega je Gus McNiel tapšao Bullocka po ramenima i tulio mu u uho: - Uh, ako ne zatvore burzu ... boţe svemogući... prije nego što doĊe do rasula, bit će prilike ... Pa, do vraga, nemojte to zaboraviti. Panika je pravo vrijeme da se ĉovjek bistre glave obogati. - Već je došlo do nekoliko velikih slomova a to je tek prvi dašak... - Prilika samo jedanput kuca na vrata mlada ĉovjeka... Slušajte me dobro, kad nastupi veliko rasulo jedne od onih meše-tarskih tvrtki, ĉestiti ljudi mogu se tome veseliti... Ali, valjda nećete staviti u novine sve što vam kazujem, je l da? Vi ste dobar momak ... Većina vas novinara stavljaju ĉovjeku u usta ono što nije rekao. Vama novinarima ne moţe se vjerovati Ipak ću vam reći jednu stvar: lockout je divna stvar za graĊevinske poduzetnike. Ionako neće biti nikakve stambene izgradnje zato što je rat. - Rat neće potrajati više od dva tjedna, a bilo kako bilo, ne shvaćam kakve veze ima rat s nama - Djelovat će na uvjete širom svijeta ... Uvjete ... Zdravo, Joey, kog vraga ţelite? - Ţelim trenutak s vama nasamo razgovarati, gospodine. Imam nekih vaţnih novosti... Bar se postepeno praznio. Jimmy Herf još je stajao na kraju naslonjen o zid. - Vi nikad ne pijani, gospodine 'Erf. - Congo Jake sjedne iza bara da popije šalicu kave. - Draţe mi je gledati druge ljude. - Vhlo dobno. Nema smisla pothošit mnogo novaca, a sut-ha da vas glava boli. - Barmanu ne dolikuje da tako govori. - Ja govohim što mislim. - Ĉujte, uvijek sam vas ţelio pitati... Nemate ništa protiv da mi to kaţete? ... Kako ste dobili ime Congo Jake? Congo se nasmija duboko iz grla:

- Ne znam ... Kad ja vhlo malen i prvi put pošao na mohe, oni mene zvati Congo jeh imam kovhĉavu kosu i ja taman kao chnac. Onda, kad ja haditi u Amehika, na amehiĉkom bhodu i tako, jedan ĉovjek pita mene: Kako se osjećaš, Congo? A ja mu kaţem: Jake ... Tako me zovu Congo Jake ... 190 - Nadimak i pol... slutio sam da ste plovili. - To je ţivot teţak... Ja vama kazati, gospodine 'Erf, nešto u meni ima smola. Phvo što se ja sjećam, na jednoj peniche, znate na što mislim... na kanalu, khupan ĉovjek, ne moj otac, mene mlati svaki dan. Onda ja pobjego i hadio na jedhenjacima tu i tamo po Bordeaimi, znate li to mjesto? - Bio sam tamo kad sam bio dijete, mislim... - Nahavno - ... Vi hazumijete stvahi, gospodine 'Erf. Ali ĉovjek kao što ste vi, dobah odgoj i sve ostalo, vi ne znate što je ţivot. Kad sam imao sedamnaest godina, d oso sam u New Yohk... Nikakva kohist od toga. Na ništa nisam mislio nego na lumpovanje. Onda sam opet pošo na mohe i bio svugdje, do pakla i nathag. U Šangaju ja nauĉio spikat amehiĉki i voditi bar. Vhatio se u Fhisco i oţenio. Sad ţelim bit Amehikanac. Ali opet neshetan, znate. Phije nego se ja oţenio, ona djevojka i ja ţivjeli zajedno godinu dana, slatko ko tohta, ali kad se vjenĉali, ništa dobho. Ona mi se hugala i zvala me Frenchy, jer ja ne dobro spikat amehiĉki, a onda ona ne micati se iz kuća a ja njoj kazao: Idi k vhagu. Neobiĉna je stvah ţivot ĉovjeka. J'ai jait trois fois le tour du monde Dans mes voyages... zapoĉne on svojim muklim baritonom. Jimmy osjeti neĉiju ruku na ramenu. Okrenuo se. - A, Ellie, u ĉemu je stvar? - Ja sam s jednim luĊakom. Morate mi pomoći da pobjegnem. - Evo, ovo je Congo Jake ... Morate ga upoznati, Ellie, on je divan ĉovjek... Ovo je une tres grande artiste, Congo. - Bi li dama popila mali anisette? - Popijte nešto s nama... Strašno je ovdje ugodno sada kad su svi otišli. - Ne, hvala, idem kući. - Pa ovo je najljepši dio veĉeri. - Onda, morat ćete snositi posljedice moga luĊaka ... Ĉujte Herf, jeste li danas vidjeli Stana? - Ne, nisam ga vidio. - Nije došao onda kad sam ga oĉekivala. - O kad biste ga naveli da se kloni pića, Ellie. Zabrinjavam se za njega - Ja nisam njegova paziteljica. - Znam, ali znate na što mislim. 191- Sto ovaj naš prijatelj misli o svom ovom ratnom naklapanju? - Ja ne poći... Hadni ĉovjek nema domovina. Ja ću postati amehiĉki ghaĊanin... Nekoć sam bio u mohnahica, ali... -Pljusne rukom po podlaktici na kojoj smjesta iskoĉi mišić, a u ţdrijelu mu zatutnji potmuo smijeh... - Dvadest i thi. Moi je suis anarchiste vous comprenez monsieur. - Pa onda ne moţete biti ameriĉki graĊanin. Congo slegne ramenima. - O, što mi je drag, divan je - šapnula je Ellen Jimmvju na uho. - Znate zašto oni vode ovaj hat... Tako da hadni ljudi u cijelom svijetu ne uĉiniti velika hevolucija ... Pheviše će biti zauzeti hatovanjem. Tako Guillaume i Viviani i l'Empereur d'Autri-che i Krupp i Rothschild i Morgan, oni govohe, neka bude hat... Znate što će oni kao phvo uĉiniti? Ubili su Jauresa jeh je bio socijalist. Socijalisti su izdajnici Intehnacionale, ali ipak... - Ali kako mogu ljude prisiliti da se bore ako se ljudi ne ţele boriti? - U Evhopi su već tisućama godina ljudi hobovi. Nije kao ovdje ... Ali ja sam vidio hat. Vhlo smiješno. Hadio sam u bahu u Poht Ahthuhu, tad sam još bio mladić. Bilo je vhlo smiješno. - Uh, kad bih mogao dobiti posao kao ratni dopisnika. - A ja bih mogla otići kao sestra Crvenog kriţa. - Dopisnik vhlo dobha stvah... Uvijek pijan u amehiĉkom bahu, vhlo daleko od bojnog polja. Nasmiju se. - Ali nismo li mi popriliĉno daleko od bojnog polja, Herf? - U redu, idemo plesati. Morate mi oprostiti budem li jako slabo plesao. - Lupnut ću vas nogom ako nešto pogriješite. Njegova je ruka bila kao gips kad ju je obavio oko nje da pleše s njom. Visoki pepelni zidovi slome se u njemu i stropo-štaju. Na mirisu njezine kose vinuo se u zrak poput balona napunjena vrućim zrakom. - Stanite na prste i krećite se u taktu glazbe... Krećite se u ravnim crtama, to vam je sva mudrost. Njezin glas zareţe mu meso poput sitne savitljive oštre pile za kovinu. Gurkaju se laktovi, ukoĉena lica, izbuljene oĉi, debeli muškarci i tanke ţene, tanke ţene i debeli muškarci okretahu se nabijeni oko njih. Mrvio je gips neĉim što je bolno praštalo u njegovim grudima, ona je bila sloţen stroj od pilinih

zubaca, od ĉelika, bijeloblistava, plavoblistava, bakrenoblistava u njegovu naruĉju. Kad su se zaustavili, njezine grudi i bok i bedro, naĊu192

se uza nj. Odjednom je bio pun krvi, pušio se od znoja kao odbjegli konj. Kroz otvorena vrata povjetarac je rastjerivao duhanski dim i zgusnuti ruţiĉasti zrak u restoranu. - Herf, ţelim poći da vidim kućicu u kojoj se odigralo umorstvo, molim vas, odvedite me. - Kao da nisam vidio dovoljno iksova koji oznaĉuju mjesto na kojemu je poĉinjen zloĉin. U predvorju pred njih stupi George Baldwin. Bio je blijed kao kreda, crna mu se kravata nakrivila, nosnice na tanku nosu su se raširile, prekrivene crvenim^ ţilicama. - Zdravo, George. Glas mu je kriještao resko poput klaksona. - Elaine, tebe traţim. Moram s tobom razgovarati... Moţda misliš da se šalim. Nikad se ne šalim. - Herf, oprostite na trenutak... No, u ĉemu je stvar, Geor-ge? - Vrati se za stol. - George, ni ja se nisam šalila... Herf, imate li nešto protiv toga da mi pozovete taksi? Baldvvin je pograbi za ruĉni zglob. - Predugo se poigravaš sa mnom, ĉuješ li me? Jednog će dana neki ĉovjek izvaditi revolver pa će te ustrijeliti. Misliš da se sa mnom moţeš titrati kao sa svim ostalim malim plaĉljivim budalama... Nisi ništa bolja od obiĉne prostitutke. - Herf, rekla sam vam da mi pozovete taksi. Jimmy se ugrize za usnu i izaĊe kroz prednja vrata. - Elaine, što ćeš uĉiniti? - George, ne dopuštam da mi itko zapovijeda. Nešto nikleno bljesne u Baldvvinovoj ruci. Gus McNiel pristupi i krupnom crvenom rukom zgrabi ga za ruĉni zglob. - Dajte mi to, George... Za ime boţje, ĉovjeĉe, saberite se. Gurne revolver u dţep. Baldvvin otetura do zida pred sobom. Krvario mu je kaţiprst desne ruke. - Ovdje je taksi - reĉe Herf gledajući ĉas jedno ĉas drugo ĉas treće napeto bijelo lice. - U redu, vi otpratite djevojku kući... Nikakvo zlo nije se dogodilo, tek mali ţivĉani napadaj, jasno? Nema razloga za uzbunu - vikao je McNiel glasom ĉovjeka koji drţi uliĉni govor na kutiji sapuna. Glavni konobar i garderobijerka nelagodno su se gledali. - Ništa se nije dogodilo... Gospodin je malo uzrujan... premorenost, razumijete - McNiel snizi glas do smirujućeg šapata. - Ne mislimo više na to. Dok su ulazili u taksi, Ellen odjednom reĉe tankim djeĉjim glasićem:13 - Manhattan Transfer

193 11- Zaboravila sam da smo kanili pogledati kućicu u kojoj se odigralo umorstvo... Neka nas taksist priĉeka. Htjela bih na trenutak šetati na svjeţem zraku. Mirisalo je po slanim moĉvarama. Noć bijaše ispunjena mramorom oblaka i mjeseĉine. U jarcima su se ţabe glasale poput praporaca na saonicama. - Je li daleko? - zapita ona. - Ne, odmah dolje iza ugla. Noge su im škripale po šljunku, a onda su blago strugale po kamenu tucaniku. Zaslijepe ih farovi, zastanu da puste kola neka odbruje; ispušni plinovi ispune im nosnice i ponovno se rasplinu u mirisu slanih moĉvara. Bila je to trošna siva kuća s malim trijemom što je gledao prema cesti, zaštićen slomljenom rešetkom. Otraga ju je zasje-njivao veliki rogaĉ. Policajac je hodao tamo-amo pred kućom, potiho zviţdućući. Na trenutak se iza oblaka pomoli pjegav ulomak Mjeseca, komadić razbijena stakla u razjapljenu prozoru pretvori u staniol, istakne malo zaobljeno lišće rogaĉa pa se poput izgubljenog novĉića od deset centi skotrlja kroz pukotinu u oblacima. Ni jedno ni drugo ništa nisu govorili. Vrate se prema gostionici uz glavnu cestu. - Na ĉasnu rijeĉ, Herf, niste vidjeli Stana? - Ne, nemam pojma gdje bi se mogao kriti. - Ako ga vidite, recite mu da ţelim da mi smjesta telefonira... Herf, kako su se zvale one ţene koje su pratile vojske u doba francuske revolucije? - Da razmislim. Nisu li to bile cantonnieres? - Tako nekako ... Voljela bih to uĉiniti. Elektriĉni tramvaj zazviţdi u daljini desno od njih, dokotrlja se sve bliţe i zamre u plaĉljivoj daljini. Cijedeći se od tanga gostionica uz glavnu cestu rastapala se ruţiĉasta poput grumena sladoleda. Jirnmy ju je pratio u taksi. - Ne, ţelim biti sama, Herf. - Ali bilo bi mi vrlo drago da vas otpratim kući... Ne ţelim vas pustiti da sami odete. - Molim vas, to od vas traţim kao prijateljica.

Nisu se rukovali. Taksi mu sukne u lice prašinu i zapuh sa-gorjela benzina. Stajao je na stepenicama, ne ţeleći se vratiti natrag u buku i u dim. Nellie McNiel sjedila je sama za stolom. Pred njom se nalazila stolica odmaknuta od stola, a na naslonu ubrus. Tu je prije sjedio njezin muţ. Buljila je ravno preda se; plesaĉi su joj poput 194 sjena prolazili pred oĉima. Na drugom kraju sobe vidjela je Georgea Baldvvina, blijedog i mršavog, kako polagano, poput bolesnika, ide za svoj stol. Stajao je pokraj stola briţljivo pregledavajući raĉun, platio i stajao rastreseno se ogledavajući po sobi. Sad na će je pogledati. Konobar na posluţavniku donese kusur i duboko se pokloni. Baldwin crnim pogledom prijeĊe po licima plesaĉa, ukosi ramena i iziĊe. Sjetivši se nesnosne slatkoće kineskih ljiljana osjetila je kako joj se oĉi ispunjavaju suzama. Iz srebrene rupiĉaste torbice izvadila je knjiţicu za sastanke i ţurno je prelistavala, šarajući srebrnom olovkom kvaĉice za umetanje. Nakon kratkog vremena digla je pogled, umorna put njezina lica prkosno se namreškala, i pozvala je konobara: - Molim vas, biste li rekli gospodinu McNielu da gospoĊa McNiel ţeli s njim razgovarati? On je u baru. - Sarajevo, Sarajevo; to je mjesto uzdrmalo telegrafske ţice - vikao je Bullock frizu lica i ĉaša duţ bara. - Slušaj, kolega - povjerljivo će Joe O'Keefe, ali nije se obraćao nikom posebice - momak koji radi u telegrafskom uredu rekao mi je da je na puĉini ispred St. Johna, Nevvfoundland, bila velika pomorska bitka te da su Britanci potopili njemaĉku flotu od ĉetrdeset bojnih brodova. - Bogati, pa to će odmah okonĉati rat. - Pa oni još nisu objavili rat. - Kako znaš? Ţice su toliko zakrĉene da se nijedna vijest ne moţe probiti. - Jeste li vidjeli da je u Wall Streetu došlo do još ĉetiri sloma? - Kaţu mi da je ţitna burza u Chicagu pošašavila. - Morali bi pozatvarati sve burze dok ovo ne prohuji. - Pa, moţda će Engleska, kad joj Nijemci napraše guzicu, dati Irskoj slobodu. - Ali, oni su... Sutra burza neće biti otvorena. - Ako ĉovjek ima glavnice da je uloţi i ako moţe zadrţati hladnu glavu, ovo bi bilo pravo vrijeme da dobro zaradi. - Dakle, Bullock, stari moj, ja idem kući - reĉe Jimmy. -Ovo je moja noć za odmor i trebao bih ga potraţiti. Bullock namigne jednim okom i pijano mahne rukom. Glasovi u Jimmvjevim ušima udarahu uz elastiĉnu tutnjavu: blizu, daleko, blizu, daleko. Umire kao pas, stupaj naprijed, reĉe on. Potrošio je sav novac, ostalo mu je samo ĉetvrt dolara. Strijeljan u praskozorje. Objava rata. Poĉetak neprijateljstava. A oni ga ostaviše samog u njegovoj slavi. Leipzig, the Wilderness, Waterloo gdje stajahu zaraćeni seljaci i pucahu, unaokolo se ĉuo pucanj ... Ne mogu poći taksijem, ionako ţelim pješke poći. Ulti195matum. Vojniĉki vlakovi idu u klaonice s pjesmom, sa cvijećem iza uha. Neka se stidi laţni Etrušćanin koji se zadrţava kod kuće kada... Dok je pošljunĉanim odvojkom išao prema cesti, jedna miška zakaĉi njegovu. - Imate li nešto protiv ako poĊem s vama? Ne ţelim ovdje ostati. - Naravno, doĊite sa mnom, Tony, pješaĉit ću. Herf je hodao dugim koracima i gledao ravno preda se. Oblaci su zamraĉili nebo na kojemu je ostala slabaĉka mljeĉnost mjeseĉine. Lijevo i desno, izvan Ijubiĉastosivih stoţaca rijetkih luĉnih svjetiljki, škrta svjetla su probadala crninu, ispred njega se uzdizalo blještavilo ulica, poput zamagljenih ţutih i crvenkastih hridina. - Ne volite me, je l da? - zapita Tony Hunter zasoptalo, poslije nekoliko minuta. Herf uspori hod: - Pa, ne poznajem vas baš dobro. Djelujete mi kao vrlo prijatna osoba... - Ne laţite; nema potrebe da laţete... Mislim da ću se veĉeras ubiti. - Zaboga! Ne ĉinite toga... U ĉemu je stvar? - Nemate prava da mi kaţete da se ne ubijem. Ništa ne znate o meni. Da sam ţena, ne biste bili tako ravnodušni. - Bilo kako bilo, što vas muĉi? - Poludjet ću, to je sve, sve je tako grozno. Kada sam vas prvi put sreo jedne veĉeri kod Ruth, pomislio sam da ćemo postati prijatelji, Herf. Djelovali ste mi tako sućutni i puni razumijevanja ... Mislio sam da ste poput mene, ali sada postajete tako bezosjećajni. - Mislim da je to utjecaj Timesa... Uskoro će mi otkazati, budite bez brige. - Dozlogrdilo mi je siromaštvo; ţelim postići uspjeh. - Pa, još ste vi mladi; vjerojatno ste mlaĊi od mene. Tony ne odgovori.

Šetali su širokom avenijom izmeĊu dva reda zamraĉenih drvenjara. Dugi ţuti tramvaj uz štropot prošišta kraj njih. - Gle, jamaĉno smo u Flatbushu. - Herf, nekoć sam mislio da ste vi kao ja, ali sada vas ne viĊam osim s nekim ţenama. - Što imate u vidu? - Nikad to nisam rekao nikome na svijetu ... Boţe, ako ikome kaţete ... Kad sam bio dijete, imao sam silan spolni nagon, kad sam imao jedno deset ili jedanaest ili trinaest godina. - Je196 cao je. Dok su prolazili pod luĉnom svjetiljkom, Jimmy zapazi siai suza na njegovim obrazima. - Ne bih vam ovo rekao da nisam pijan. - Ali, takve su se stvari gotovo svima nama dogaĊale kad smo bili djeca... Ne biste se trebali zbog toga brinuti. - Ali ja sam sada takav, to je tako grozno. Ne mogu voljeti ţene. Pokušavao sam i pokušavao... Znate, uhvatili su me na djelu. Toliko sam se postidio da tjednima nisam htio ići u školu. Moja je majka plakala i plakala. Tako sam posramljen. Tako se bojim da će ljudi za ovo doznati. Uvijek se borim da to prikri-jem, da sakrijem svoje osjećaje. - No, sve to moţe biti umišljeno. Moţda se moţete izlijeĉiti. PoĊite psihoanalitiĉaru. - Ni s kim ne mogu razgovarati. Veĉeras samo stoga što sam pijan. Pokušao sam potraţiti tu rijeĉ u enciklopediji... Ne nalazi se ni u rjeĉniku. -t Zastao je i naslonio se na uliĉnu ban-deru zarinuvši lice u ruke. - Ne nalazi se ni u rjeĉniku. Jimmy Herf ga potapša po ramenima. - Trgnite se, za ime Boga. Ima mnogo ljudi u istom poloţaju. Kazalište je puno takvih. - Sve ih mrzim... Ne zaljubljujem se u takve ljude. Mrzim sebe. Mislim da ćete me poslije ovoga veĉeras, zamrziti. - Kakva glupost. Nije to moja stvar. - Sad znate zašto se ţelim ubiti... Oh, to nije pošteno, Herf, nije to pošteno... U ţivotu nisam imao sreće. Poĉeo sam zaraĊivati za ţivot ĉim sam završio srednju školu. Radio sam kao trĉkaralo u odmaralištima. Majka mi je ţivjela u Lakewoodu i slao sam joj sve što bih zaradio. Tako sam naporno radio da postignem ovo što jesam. Kad bi se za ovo doznalo, kad bi nastao skandal i kad bi sve ovo izbilo na vidjelo, bio bih upropašten. - Ali to svi govore za svakog mladog glumca a nikoga zbog toga ne boli glava. - Kad god ne uspijem dobiti ulogu, mislim da je to uslijed toga. Mrzim i prezirem sve muškarce tog soja... Ne ţelim igrati samo uloge mladića. Ţelim glumiti. Oh, ,ovo je pakao... Ovo je pakao. - Ali sada imate probe, zar ne? - Šašava predstava koja se nikada neće maknuti dalje od btamforda. No, kada ĉujete da sam to uĉinio, nećete se iznenaditi. - Da ste uĉinili što? - Da sam se ubio. 197Šutke su hodali. Poĉelo je kišiti. Niz ulicu bi, iza niskih ze-lenocrnih kuća nalik na kutije cipela, povremeno bljesnula ruţiĉasta munja. Vlaţan prašnjav zadah uzdizao se od asfalta po kojemu su pljuštale velike kapi kiše. - Zacijelo je negdje u blizini stanica podzemne ţeljeznice... Nije li to ono plavo svjetlo? Poţurimo ili ćemo pokisnuli. - Oh, k vragu, Tony, posve mi je svejedno hoću li pokisnuli ili ne. - Jimmy skine svoj pusteni šešir i zanjiše ga u jednoj ruci. Svjeţe kapljice kiše padale su mu na ĉelo, a miris kiše, krovova i blata i asfalta istjerao mu je iz usta štrecav okus viskija i cigareta. - Bogme, to je grozno - odjednom je viknuo. - Što? - Svo ovo pritajivanje seksa. Nikada nisam shvatio svu veliĉinu te muke, sve do veĉeras. Boţe, mora da vam je gadno... Pa, svima nam je gadno. U vašem je sluĉaju to samo pitanje sreće, paklenski zle sreće. Martin bi obiĉavao reći: Sve \>i bilo mnogo bolje kad bi iznenada zazvonilo zvonce i kada bi svi rekli svima iskreno što su u tom pogledu ĉinili, kako su ţivjeli, kako su voljeli. A prikrivanje stvari izaziva truljenje. Boţe mili, to je grozno. Kao da i bez toga ţivot nije dovoljno teţak. - Pa, idem dolje na stanicu podzemne ţeljeznice. - Morat ćete satima ĉekati vlak. - Što mogu? Umoran sam i ne ţelim pokisnuli. - Onda, laku noć. - Laku noć. Herf. Zaĉu se duga tutnjava grmljavina. Poĉne silno pljuštiti. Jim-my nabije šešir na glavu i naglo digne okovratnik. Ţelio je trĉati i iz sveg grla vikati: Kuĉkini sinovi. Munja zabljesne duţ izbulje-nih redova

obamrlih prozora. Kiša je šištala po ploĉnicima, po izlozima, po stepenicama od smeĊeg pješĉenjaka. Koljena mu bijahu mokra, polagan mlaz stane mu se cijediti niz leĊa, ledeni slapovi tekli su mu s rukava na ruĉne zglobove, cijelo ga je tijelo svrbilo i probadalo. Nastavi hodati kroz Brooklyn. Opsjednutost svim krevetima u svim tijesnim spavaonicama, isprepletenim spavaĉima iskrivljenim i pridavljenim poput korijena biljaka lonĉanica. Opsjednutost nogu što škripe po stepenicama najamnih zgrada, ruku što pipkaju kvake vrata. Opsjednutost sljepooĉnica koje lupaju i osamljenih tijela, ukoĉenih na posteljama. J'ai fait trois fois le tour du monde Vive le sang, vive le sang... 198 Moi monsieur je suis anarchiste ... / triput se okrene divni š brod, i okrene se triput... Prokletstvo, izmeĊu toga i novi potone brod na dno mora... stalno tapkamo na mjestu. J'ai fait trois fois le tour du monde Dans mes voy... ages. Objava rata ... bubnjava bubnjeva ... stupaju vojnici engleske garde u crvenom, iza blještave palice tambur-majora u šeširu poput dugodlakog mufa, vrti se srebrna jabuĉica sijevajući g-rm, g-rm, g-rm ... u lice revolution mondiale. Poĉetak neprijateljstava u dugoj paradi kroz prazne ulice šibane kišom. Posebno izdanje, posebno izdanje, posebno izdanje. Djed Mraz ustrijelio kćer koju je pokušao silovati. USMRTIO SE PUŠKOM ... stavio je pušku ispod brade i povukao oroz svojim velikim noţnim prstom. Zvijezde gledaju s neba na Frederickstovvn. Proleteri svih zemalja, ujedinite se. Vive le sang, vive le sang. - Boţe, mokar li sam - naglas reĉe Jimmy Herf. Dokle mu je dopirao pogled prazna se ulica prostirala pod kišom meĊu nizovima mrtvih prozora prošaranih tu i tamo ljubiĉastim kuglama lukovitih svjetiljki. Oĉajniĉki je išao naprijed. 199VI. PET PITANJA PROPISANIH ZAKONOMŢurno se razdvajaju u parovima. STAJANJE U KOLIMA STROGO ZABRANJENO. Škripi uzlazni lanac, zahvaća zupce; kola se uz trzaj uspinju nagibom, izvan zujavih svjetala, izvan zadaha svjetine i prţenog kukuruza i kikirikija, uz trzaj i škripu uzdiţu se kroz visoku noć rujanskih meteora. More, miris moĉvara, svjetlosti parobroda Iron koji se otiskuje od pristaništa. Kroz prostrani ljubiĉasti indigo ţmirka svjetionik. Onda spuštanje. More bućka klok, klok, svjetlosti se uzdiţu. Njezina kosa u njegovim ustima, njegova ruka na njezinim rebrima, bedra se uzajamno melju. Vjetar njihova pada istrgnuo im je vriskove, uz trzajeve tan-drĉu uvis kroz isprepletenu konstrukciju greda. Spuštanje. Uzdizanje. Uskipjela svjetla u sendviĉu tmine i mora. Spuštanje. OSTANITE NA SVOJIM SJEDIŠTIMA DO SLIJEDEĆE VOŢNJE.

- UĊi, Joe, pogledat ću moţe li nam stara dama dati što za klopu. - Vrlo ljubazno od tebe ... ovoga ... nisam ... ovoga ... baš odjeven da se pokaţem pred damom, znaš. - Oh, njoj će biti svejedno. To je samo moja majka; sjedni, dovest ću je. Harland sjedne na stolicu pored vrata u mraĉnoj kuhinji i stavi ruke na koljena. Sjedio je buljeći u svoje ruke; bile su crvene i zamrljane, i uzdrhtale, jezik mu bijaše poput ribeţa za malajski orašĉić uslijed jeftinog viskija što ga je posljednji tjedan dana pio, cijelo tijelo osjećao je umrtvljenim, i raskva-šenim i kiselkastim. Buljio je u svoje ruke. Joe O'Keefe vrati se u kuhinju. - Ona tamo leţi. Kaţe da ima juhe straga na peći... Izvoli. Ovo će od tebe uĉiniti ĉovjeka... Joe, morao si biti tamo gdje 200 ' noćas bio. Otišao sam u onu krĉmu Seaside Inn prenijeti 'eru ^poruku od nekoga koji mu je javljao da će se burza zatvo-86 • Bila je to najvraškija stvar koju sam ikada vidio u ţivotu. Onai ĉovo koji je glasovit odvjetnik u centru grada bio je u predvorju i zbog neĉega digao dreku. Ti boga, djelovao je gadno. A onda je izvukao revolver i namjeravao ju je ustrijeliti ili tako nešto vraškoga, kadli se pojavi šef, posve hladan; kao i obiĉno šepajući oslonjen na štap i oduzeo mu revolver i stavio ga u svoj dţep prije nego što je itko mogao prokuţiti što se dogodilo ... Taj ĉovo Baldvvin je njegov prijatelj, kopĉaš? Bila je to najvraškija stvar koju sam ikada vidio. Onda se sav skršio kao... - Znaš što, mali - reĉe Joe Harland. - Svima se to dogodi, prije ili poslije ... - Hajde, dobro se najedi. Nisi dovoljno pojeo. - Ne mogu baš mnogo jesti. - Naravno da moţeš... Ĉuj, Joe, što se to priĉa o ratu? - Mislim da je ovaj put ozbiljno ... Znao sam da nam se to sprema, još od dogaĊaja u Agadiru. - Uh, htio bih da netko Engleskoj ispraši tur kad ona nikako da Irskoj dade samoupravu. - Morat ćemo im mi pomoći... Na svaki naĉin, sumnjam da bi to moglo dugo potrajati. Ljudi koji rukovode meĊunarodnim financijama neće to dopustiti. Na koncu konca, uzice vreće s novcem drţi bankar.

- Mi nećemo priskoĉiti u pomoć Engleskoj, ne gospodine, ne nakon njezinih postupaka u Irskoj i za vrijeme revolucije i za vrijeme graĊanskog rata ... - Joey, zamazala ti je oĉi ona povijest koju svake veĉeri ĉitaš u javnoj knjiţnici.., Prati burzovne teĉajeve dionica i budi stalno spreman za akciju i nemoj dopustiti da te zavaraju svim onim novinskim napisima o štrajkovima i pobunama i socijalizmu ... Htio bih vidjeti da uspijevaš, Joey... Pa, bit će bolje da odem. - Ne, ostani još malo, otvorit ćemo bocu rakije. Zaĉuše teške koraĉaje u hodniku iza kuhinje. - Tko je? - Jesi l to ti, Joey? - Krupan djeĉak kuĉinaste kose širokih pleća i ĉetvrtasta crvena lica i debele šije upao je u prostoriju. - Sto, do vraga misliš, tko je ovo?... Ovo je moj braco Mike. - No, pa što onda? - Mike stajaše klimajući bradom po plećima. Ramena su mu se nadimala prema niskom kuhinjskom stropu. 201- Zar nije pravi kit? Ĉuj, Mike, Krista ti Boga, nisam li ti rekao da ne dolaziš kući kad si pijan? ... On bi mogao razrušiti cijelu kuću. - Moram katkad doći kući, zar ne? Otkad si postao politiĉki agitator, progoniš me više nego stari. Sretan sam što neću još dugo ostati u ovom prokletom gradu. Ima ovdje posve dosta toga što ĉovjeka tjera da izludi. Ako se uspijem ukrcati na nekakav brodić koji ide na more prije nego Golden Gate, duše mi, to ću uĉiniti. - Do vraga, nemam ništa protiv toga da ovdje ostaneš. Samo mi se ne sviĊa što cijelo vrijeme stvaraš guţvu, kopĉaš? - Radit ću ono što mi se svidi, kuţiš? - Gubi se odavde, Mike ... Vrati se kući kad budeš trijezan. - Htio bih vidjeti kako ćeš me izbaciti odavde, kuţiš? Htio bih doţivjeti da me izbaciš odavde. Harland je ustao. - Onda, ja idem - reĉe on. - Moram pogledati hoću li dobiti onaj posao. Mike se primicao po kuhinji stisnutih pesnica. Joeyu se ukoĉi ĉeljust; podiţe stolicu. - Njome ću te okruniti. - O, svi sveci i muĉenici, zar ţena ne moţe imati mira u svojoj kući? - Niska sjedokosa ţena utrĉi i vrišteći se ubaci meĊu njih; imala je blistave crne oĉi, široko razmaknute na licu sme-ţuranom kao lanjska jabuka; lomatala je po zraku rukama izobliĉenim od rada. - Zaĉepite gubice, obojica, uvijek psujete i tucete se po kući kao da Bog ne postoji... Mike, idi gore i lezi u svoj krevet dok se ne otrijezniš. - Pa ja sam mu upravo to govorio - reĉe Joey. Okrenula se prema Harlandu, glas joj je bio poput škripe krede po školskoj ploĉi: - A vi se smjesta izgubite. Ne trpim nikakve pijane protuhe u svojoj kući. Gubite se odavde. Nije me briga tko vas je doveo. Harland pogleda Joeya kiselo se smijuckajući, slegne ramenima te iziĊe. - Dvorkinja - progunĊa on dok je ukoĉenim nogama teturao prašnjavom ulicom uz tamna proĉelja kuća od opeka. Omarno poslijepodnevno sunce bijaše mu poput udarca u leĊa. U ušima mu odjekuju glasovi sluţavki, dvorkinja, kuharica, stenodaktilografkinja, tajnica: Da, gospodine, gospodine Harland; Hvala vam, gospodine Harland. Oh, gospodine, velika vam hvala, gospodine, gospodine Harland, gospodine... 202 Crveno titravo u njezinim vjeĊama probudi je sunce, ona nonovno uranja u ljubiĉaste, vatom postavljene hodnike sna, opet se budi, okreće se, zijeva, privlaĉi koljena do brade kako bi oko sebe tješnje pripila snenoslatku ĉahuru dudova svilca. Ulicom treska i tandrĉe kamion, sunce polaţe vruće trake na njezina leĊa. Oĉajniĉki zijeva i prevrće se i leţi posve razbuĊena, s rukama pod glavom, buljeći u strop. Iz velike daljine, preko ulica i kućnih zidova do nje dopire dugo jecanje parobrodske zviţdaljke, poput mladica digitarija što se probijaju kroz pošljunĉa-nu stazu. Ellen sjeda i trese glavom da se otarasi muhe što joj zuji oko lica. Muha se ljeska i nestaje u sunĉevoj svjetlosti, ali negdje u njoj ostaje peckava neobjašnjiva bol, nešto zaostalo od sinoćnjih gorkih misli. Ali sretna je i posve razbuĊena i rano je. Ustaje i u noćnoj košulji tumara po sobi. Tamo gdje sunce tuĉe u tvrdo drvo, pod je vruć ispod njezinih tabana. Na prozorskom pragu cvrkuću vrapci. Odozgo dopire breĉanje šivaćeg stroja. Kada izlazi iz kupaonice, tijelo joj je glatko isklesano i napeto; trlja se ruĉnikom, rasporeĊujući sate dugog dana koji je pred njom; šetat će ulicama u centru grada prekrivenim smećem, sve do onog pristaništa na East Riveru gdje slaţu velike grede mahagonija, doruĉkovat će posve sama u Lafayetteu, kavu i zemiĉke i slatki maslac, rano će poći u kupovinu kod Lorda and Taylora, prije nego što tamo bude zagušljivo a prodavaĉice iznemogle, ruĉat će s ... Tada bol koja ju je cijele noći peckala, nadire i praska.

- Stane, Stane, tako ti Boga - glasno kaţe. Sjedi pred ogledalom zureći u crnilo svojih proširenih zjenica. Ţurno se oblaĉi i izlazi, prolazi Petom Avenijom pa na istok po Osmoj ulici, ne gledajući desno ni lijevo. Sunce je već vrelo, škriljastosivo kipi po ploĉnicima, na staklima izloga, na emajliranim znakovima prošaranim prašinom. Lica muškaraca i ţena što kraj nje prolaze smeţurana su i siva kao jastuci na kojima se previše spavalo. Prešavši Lafayette Street koja tutnji od kamiona i dostavnih vozila, u ustima osjeti okus prašine, ĉestice pijeska škripe joj meĊu zubima. A dalje, istoĉno, sustiţe kolica koja ljudi guraju; ljudi brišu mramorne tezge za bezalkoholna pića, orgulje ispunjavaju ulicu blistavim skakutavim smotkovima Plavog Dunava, od štanda za ukiseljeno povrće širi se trpak zadah. Na Tompkins Squareu vrištava se djeca vrpolje po vlaţnom asfaltu. Podno njezinih nogu meškolji se hrpa malih djeĉaraca, prljave razderane košulje, zamazana usta, mlate se, grizu, grebu; od njih dopire pljesniv zadah kao po pokvarenom kruhu. Odjednom Ellen osjeća kako joj klecaju koljena. Okreće se i vraća se onamo odakle je došla. 203Sunce je teško, poput njegove ruke preko njezinih leĊa, miluje je po nagoj podlaktici kao što je miluju njegovi prsti, to je njegov dah na njezinu obrazu. - Ništa doli pet pitanja propisanih zakonom - veli Ellen muškarcu snaţnih kostiju i obješenih oĉiju kao ostriga, u ĉiji dug plastron košulje govori. - I tako, presuda je donesena? - sveĉano je zapitao. - Naravno i to bez osporavanja... - Pa, kao starom obiteljskom prijatelju obiju stranaka vrlo mi je ţao što to ĉujem. - Slušaj, Dick, ja ĉasna rijeĉ, vrlo volim Jojoa. Njemu mnogo dugujem ... U mnogo ĉemu je on vrlo draga osoba, ali ovo je bilo neophodno. - Misliš reći da imaš drugoga? Diţe na njega blistav pogled i napola kimne glavom. - Oh, ali razvod je vrlo ozbiljan korak, draga moja damo. - Oh, pa i nije tako ozbiljan. Vidješe kako im prilazi Harry Goldvveiser kroz veliku dvoranu obloţenu orahovinom. Odjednom je povisila glas: - Kaţu da će ova bitka na Marni okonĉati rat. Harry Goldvveiser uze njezinu ruku meĊu svoje dvije ruke mesnatih dlanova te se preko nje nakloni. - Vrlo milo od tebe, Elaine, što si došla da sprijeĉiš dva neţenje srednje dobi da jedan drugome smrtno dosaĊuju sredinom ljeta. Zdravo, Snovv, stari moj, kako si? - Da, kako to da imamo zadovoljstvo da te još ovdje naĊemo? - Oh, zadrţale su me raznorazne stvari... U svakom sluĉaju, mrzim ljetovališta. - Ionako nigdje nije ljepše nego na Long Beachu... I taj Bar Harbor, ne bih pošao u Bar Harbor za milijun dolara... za pravi pravcati milijun. Gospodin Snovv osorno frkne nosom. - Ĉini mi se da sam ĉuo da si se tamo poĉeo baviti trgovinom nekretninama, Goldvveiser. - Kupio sam kućicu, to je sve. Ĉudnovato je da ĉovjek ne moţe kupiti ni kućicu a da za to ne dozna svaki kolporter na Times Squareu. UĊimo pa jedimo; moja će sestra odmah doći. Debeljkasta ţena u haljini ukrašenoj šljokicama ušla je kad su već sjedili za stolom u blagovaonici po kojoj bijaše povješano jelenje rogovlje; imala je kokošja prsa i blijedu koţu. - Oh, gospoĊice Oglethorpe, tako se veselim što vas vidim - zakriješti ona sitnim glasićem kao u papigice. - Ĉesto sam vas 204 eledala i smatrala vas predivnom... Dala sam sve od sebe da nagovorim Harrvja da vas dovede k meni. - Ovo je moja sestra Rachel - reĉe Goldvveiser Elleni. Uopće nije ustao. - Ona mi vodi domaćinstvo. - Htio bih da mi pomogneš, Snovv, da nagovorim gospoĊicu Oglethorpe da prihvati onu ulogu u »Djevojci sa cinijama« ... Na ĉasnu rijeĉ, pisana je upravo za tebe. - Ali to je tako malena uloga... - Istina, to nije glavna uloga, ali s obzirom na tvoj ugled raznovrsne i izvrsne umjetnice, to je najbolje što imamo u komadu. - Hoćete li još malo ribe, gospoĊice Oglethorpe? - zapijuĉe gospoĊica Goldvveiser. Gospodin Snovv frkne kroz nos. - Nema više velikih glumaca: Booth, Jefferson, Man-sfield... svih njih više nema. Sad se sve svodi na reklamu: glumce i glumice izbacuju na trţište kao patentirane lijekove. Nije li istina, Elaine? ... Reklama, reklama. - Ali reklama ne stvara uspjeh ... Kad bi ga reklama mogla stvoriti, svaki bi producent u Nevv York bio milijuner - ubaci Goldvveiser. - Tajanstvena i okultna snaga koja šĉepa svjetine na ulici i tjera ih da navrate baš u odreĊeno kazalište, ona izaziva porast prihoda na odreĊenoj blagajni, razumijete li me?

To ne moţe uĉiniti reklama, to ne moţe uĉiniti dobra kritika, moţda je to genijalnost, moţda je to sreća, ali ako moţete publici pruţiti ono što ona ţeli u to doba i na tome mjestu, postigli ste uspjeh. A to nam je Elaine pruţila u ovoj posljednjoj predstavi... Uspostavila je vezu s gledaocima. Mogao je to biti najbolji komad na svijetu i mogli su u njemu glumiti najbolji glumci na svijetu pa da opet bude potpun neuspjeh... A ja ne znam kako se to radi, nitko ne zna kako se to radi... Jedne veĉeri legnemo u krevet i glava nam je puna papira, a slijedećeg se jutra budimo s vrištavim uspjehom. To producent ne moţe nimalo više nadzirati nego što meteorolog moţe nadzirati vrijeme. Zar ne govorim istinu? - Ah, ukus nevvvorške publike tuţno se izrodio od starih dana VVallacka. - Pa bilo je nekoliko divnih komada - cvrkutala je gospoĊica Goldvveiser. Cijeli dan ljubav bijaše kovrĉava u uvojcima... tamnim uvojcima... slomljen u tamnom ĉeliĉnom svjetlu ... baca sa zamahom ... visoko o, Boţe, visoko u blještavilo... Viljuškom je rezala po kovrĉavom bijelom srcu salate loćike. Izgovarala je rijeci dok su se posve druge rijeĉi zbrkano prelijevale u njezinoj 205nutrini, poput prekinute ogrlice perlica. Sjedila je i gledala sliku dviju ţena i dvojice muškaraca kako jedu za stolom u visokoj drvom obloţenoj prostoriji ispod uzdrhtala kristalnog svijećnjaka. Digne pogled s tanjura i ustanovi da su ptiĉje oĉice gospoĊice Goldvveiser ljubazno ispitivaĉki netremice uperene u njezino lice. - Oh, da, New York je uistinu ugodniji sredinom ljeta nego u bilo koje drugo doba; manje ima ţurbe i guţve. - O, da, to je ţiva istina, gospoĊice Goldvveiser - Ellen odjednom zabljesne oko stola svojim osmijehom ... Cijeli dan ljubav bijaše kovrĉava u uvojcima njegova visokog uskog ĉela. Blještala je u njegovim oĉima tamno ĉeliĉnim svjetlom ... U taksiju su se Goldvveiserova široka kratka koljena priti-skala uz njezina; njegove oĉi bjehu pune kriomiĉne paukovske radinosti koja je oko njezina lica i vrata tkala toplu slatku zagušljivu mreţu. GospoĊica Goldvveiser debeljkasto se opustila u sjedište pokraj nje. Dick Snovv je u ustima drţao nezapaljenu cigaru i vrtio je jezikom. Ellen se pokuša toĉno sjetiti kako Stan izgleda, njegove napete vitkosti skakaĉa s motkom; nije se mogla sjetiti njegova cijelog lica, vidjela je njegove oĉi, usne, jedno uho. Times Square bio je pun razigrane šarene rasvjete, ukršte-nih valova blještavila. Liftom se popnu u Astor. Ellen je slijedila gospoĊicu Goldvveiser po vrtu na krovu meĊu stolovima. Muškarci i ţene u veĉernjoj odjeći, u ljetnim muslinima i laganim odijelima okretahu se i gledahu za njom, pogledi su se hvatali za nju dok je prolazila poput ljepljivih vitica vinove loze. Orkestar je svirao In My Harem. Smjestiše se za stol. *T - Da plešemo? - zapita Goldvveiser. Nasmiješila mu se u lice iskrivljenim slomljenim osmijehom dok mu je dopuštala da stavi ruke oko njezinih leĊa. Njegovo veliko uho sa dostojanstvenim osamljenim dlakama bilo joj je u razini oĉiju. - Elaine - dahtao joj je u uho - ĉasna rijeĉ, mislio sam da sam pametan. - Hvatao je dah ... - Ali nisam ... Zavrtjela si mi glavu, djevojĉice, i to mi je mrsko priznati... Zašto me ne moţeš malko voljeti? Htio bih ... da se vjenĉamo ĉim dobiješ razvod ... Ne bi li mogla s vremena na vrijeme biti ljubazna prema meni? ... Sve bih za te uĉinio, ti to znaš ... U Nevv Vorku postoje mnoge stvari koje bih mogao za tebe uĉiniti... - Glazba prestane. Stajahu odvojeni pod palmom. - Elaine, doĊi u moj ured pa potpiši onaj ugovor. Nagovorio sam Ferrarija da priĉeka ... Moţemo se vratiti do petnaest minuta. 206 - Moram o tome promisliti... Nikada ništa ne radim a da to ne prespavam. - Bogamu, ti moţeš ĉovjeka dovesti do ludila. Odjednom se u potpunosti sjetila Stanova lica, stajao je pred njom, leptir kravata nakrivila se na njegovoj mekanoj košulji, imao je rašĉupanu kosu, opet je pio. - Oh, Ellie, tako sam sretan što te vidim ... - Ovo je gospodin Emery, gospodine Goldvveiser ... - Bio sam na najizvanrednijem, na najspektakularnijem putovanju ĉasna rijeĉ, morala si doći i ti... Pošli smo u Montreal i Ouebec i vratili se preko slapova Nijagare i ni na trenutak nismo bili trijezni, sve od onda kad smo ostavili mali stari Nevv York pa dok nas nisu na Boston Post Road uhapsili zbog prebrze voţnje, je li, Pearline? - Ellen je buljila u ţenu koja je klimavo stajala iza Stana naturivši cvjetiĉast slamnati šeširić preko dva oka plava kao razvodnjeno mlijeko. - Ellie, ovo je Pearline... Zar to nije lijepo ime? Gotovo sam pukao od smijeha kad mi je rekla svoje ime... Ali još ne znaš glavni vic... Na slapovima Nijagare toliko smo se nakresali da smo, kad smo došli k sebi, ustanovili da smo se vjenĉali... A na vjenĉanici imamo po-toĉnice... Ellen nije mogla vidjeti njegovo lice. Orkestar, kriještanje glasova, zveket tanjura izvijali su se oko nje spiralasto, sve glasnije i glasnije ... A gospe u haremu Točno su znale kako da ih nose

Na Orijentu u Bagdadu, davno, davno... - Laku noć, Stane. - Glas joj je hrskao u ustima poput pijeska, vrlo je jasno ĉula te rijeĉi kad ih je izgovorila. - Oh, Ellie, htio bih da doĊeš s nama u lumpanje... - Hvala... hvala. Ponovno je zaplesala s Harrvjem Goldvveiserom. Vrt na krovu okretao se brzo, a zatim sporije. Buka je bolno jenjavala. - Oprosti na trenutak, Harry - reĉe ona. - Vratit ću se za stol. U zahodu se oprezno spustila na sofu od pliša. Pogledala je svoje lice u okruglom ogledalu pudrijere. Njezine zjenice širile su se iz crnih zjenica, zamagljeno, dok sve ne postade crno. Jimmyju Herfu bijahu noge umorne; pješaĉio je cijelo po-% Sj?dne na kluPu Pokraj Akvarijuma i gledaše preko . Svjeţ rujanski vjetar pridavao je ĉeliĉni sjaj namreškanim 207valićima u luci i sivoplavom zaĉaĊenom nebu. Velik bijeli parobrod ţuta dimnjaka prolazio je pred Kipom Slobode. Dim iz tegljaĉa na pramĉanom boku sukljao je, oštro, valovito izrezuc-kan kao papir. Usprkos nabijenim pristanišnim zgradama vrh Manhattana ĉinio mu se poput pramca barke što se polagano i ujednaĉeno provlaĉio lukom. Galebi su kruţili i kriještali. Trgne se i ustane. - Oh, do vraga, moram nešto uĉiniti. Na trenutak je stajao napetih mišića odrţavajući ravnoteţu na prednjem dijelu stopala. Odrpanac koji je gledao fotografije u nedjeljnim novinama imao je lice koje je Jimmy već negdje vidio. - Zdravo - neodreĊeno će on. - Odmah sam znao tko si - reĉe ĉovjek ne pruţajući ruku. - Ti si sin Lily Herf... Mislio sam da nećeš sa mnom razgovarati ... Pa i nema razloga da govoriš sa mnom. - Oh, pa da, vi ste vjerojatno roĊak Joe Harland ... Jako mi je drago što vas vidim... Ĉesto sam o vama razmišljao. - A što si razmišljao? - Oh, pojma nemam... ĉudno je to, o roĊacima nikad ne mislimo kao o ljudima koji su kao mi, je li? Herf ponovno sjedne na klupu. - Hoćete li cigaretu? Najobiĉnija »Camel«. - Pa, ne bi bilo zgorega ... Ĉim se baviš, Jimmy? Nemaš ništa protiv toga da te tako zovem, je li? Jimmy Herf zapali šibicu; ugasi mu se, zapali novu pa pripali Harlandu. - Ovo je prvi duhan što ga pušim u tjedan dana... Hvala. Jimmy baci pogled na ĉovjeka pored sebe. Duga ulupina na njegovu sivom obrazu stvarala je slovo »V« s dubokom borom što. se protezala iz krajiĉka njegovih usta. - Misliš da sam popriliĉna podrtina, je li? - ispljune Harland. - Ţao ti je što si sjeo, je li? Ţao ti je što si imao majku koja te odgojila kao dţentlemena a ne kao propalicu kakav je ostatak njih... - Pa, zaposlen sam u Timesu kao reporter... vraški truli posao i dozlogrdio mi je - reĉe Jimmy oteţući rijeĉi. - Ne govori tako, Jimmy, premlad si... Takvim drţanjem nikada nećeš ništa postići. - Pa recimo da ja i ne ţelim ništa postići. - Jadna draga Lily, toliko se tobom ponosila... Ţeljela je da budeš velik ĉovjek, gajila je za te tolike ambicije... Ne ţeliš valjda zaboraviti svoju majku, Jimmy? Ona mi je bila jedini prijatelj u cijeloj prokletoj porodici. Jimmy se nasmije: - Nisam rekao da nemam ambicija. 208 _ Tako ti Boga, tako ti tvoje drage majke, pazi što radiš. Tek si zapoĉeo u ţivotu ... sve će ovisiti o nekoliko slijedećih godina. Pogledaj mene. - Pa, Ĉarobnjak iz Wall Streeta priliĉno je dobro uspio, moram priznati... Ne, stvar je jednostavno u tome što ne ţelim podnositi sve one stvari koje moram podnositi od ljudi u ovom prokletom gradu. Dozlogrdilo mi je da podilazim mnoštvu redaktora koje ne poštujem ... Što vi radite, roĊaĉe Joe? - Ne pitaj me ... - Gle, vidite li onaj brod s crvenim dimnjacima? Francuski brod. Gle, povlaĉe jedrninu s topa na krmi... Ţelim poći u rat... Jedina nevolja sastoji se u tome što sam vrlo nespretan kad treba nešto izboksati. Harland je grickao gornju usnu; poslije tišine izvalio je muklim slomljenim glasom: - Jimmy, zamolit ću te da uĉiniš nešto radi Lily... Ovoga... Imaš li išta... ovoga... sitniša uza se? Uslijed priliĉno nesretne ... sluĉajnosti posljednja dva-tri dana nisam baš dobro jeo... Malko sam slab, razumiješ li? - Pa da, upravo sam vam namjeravao predloţiti da poĊemo na šalicu kave ili ĉaja ili tako nešto... Znam dobar sirijski restoran u VVashington streetu.

- Onda idemo - reĉe Harland i ukoĉeno ustane. - Siguran si da ti neće biti krivo što te vide s ovakvim strašilom za ptice? Novine mu ispadnu iz ruke. Jimmy se sagne da ih podigne. Štrecnu ga lice sazdano od moduliranih smeĊih mrlja, kao da mu je netko dodirnuo zubni ţivac. Ne, nije to ona, ona tako ne izgleda, da NADARENA MLADA GLUMICA POSTIZAVA USPJEH U 'DJEVOJCI SA CINIJOM'... - Hvala, ne muĉi se, ovdje sam ih našao - reĉe Harland. Jimmy ispusti novine; pale su s prvom stranom prema tlu. - Imaju neke slabe fotografije, je li? - Prolazi ti vrijeme dok ih gledaš, volim pomalo ići ukorak s onim što se dogaĊa u New Vorku ... Maĉak smije gledati kralja, znaš, maĉak smije gledati kralja. - Oh, mislio sam samo to da su slabo snimljene.14

~ Manhattan Transfer

209VII.

TOBOGAN

Olovni sumrak tišti suhe udove starca koji ide prema Broad-wayu. Obišavši Nedickov štand iza ugla nešto mu škljocne u oĉima. Razlupana lutka u nizovima lakiranih lutaka koje hodaju i govore, vuĉe se on opuštene glave u kljuĉanje i peckanje, u visoku peć brojanica svijetlećih slova. »Sjećam se kad su sve ovo bile livade«, gunĊa on malom djeĉaku.

LOUIS EXPRESSO ASSOCIATION, crvena slova na plakatu plešu pred Stanovim oĉima. GODIŠNJI PLES. Ulaze mladići i djevojke. Dva po dva, slon I klokan. Lupanje i tresak orkestra prodire van kroz mimohodna vrata predvorja. Vani pada kiša. Još jednu rijeku, O, moramo prijeći još jednu rijeku. Poravnava posu-vratak na kaputu, pridaje ustima trijezan izraz, plaća dva dolara te ulazi u veliko buĉno predvorje presvuĉeno crvenom, bijelom i plavom tkaninom za zastave. Tetura jpa se na trenutak naslanja na zid. Još jednu rijeku... Plesni podij pun parova što poskakuju, ljulja se poput brodske palube. Bar je stabilniji. - Gle, evo Guša McNiela - kaţu svi. - Dobri stari Gus. Krupne ruke lupaju po širokim ramenima, grme usta, crna na crvenim licima. Diţu se ĉaše i iskriĉavo se kucaju, diţu se i kucaju u plesu. Krupan muškarac repina lica duboko usaĊenih oĉiju i kovrĉave kose šepa kroz bar oslanjajući se na štap. - Kako si nam, Gus? - Jej, evo šefa. - Svaka ĉast starome McNielu, konaĉno je došao. - Dobra veĉer, gospodine McNiel! - Bar se stišava. Gus McNiel maše štapom po zraku. - Neka, neka, kolege, dobro se zabavite ... Burke, stari moj, poĉasti cijelo društvo na moj raĉun.

Gle, s njim je otac Mulvaney. Ţivio otac Mulvanev... Taj ĉovjek je zbilja sila. For he's a jolly good fellow That nobody can deny... Široka ponizno povijena ramena slijede skupinu što sporo koraĉa meĊu plesaĉima. O, babun veliki na mjesečini češlja kosu svoju smeĎu. - Molim za ples! - Djevojka okreće bijelo rame i odlazi. Neženja sam i posve sam živim A bavim se zanatom tkalačkim... Stan zatiĉe sama sebe kako pjeva svom roĊenom licu u ogledalu. Jedna obrva primiĉe mu se kosi, a druga trepavici... - Ne, ja nisam momak, ja sam oţenjen ĉovjek... Potući ću se sa svakim ĉovjekom koji kaţe da ja nisam oţenjen ĉovjek i graĊanin grada New Vorka, okrug New York, drţava Ne\v York... Stoji na stolici i drţi govor, udara pesnicom o ruku. - Prijatelji Riiiimljani i zemljaci, pozajmite mi pet dolara ... Došli smo Cezaru staviti nagubac, a ne da bismo ga obriiiijali... U skladu sa statutom grada New Vorka, okrug New York, drţava Nevv York, propisno ovjereno i potpisano pred okruţnim pravobraniteljem prema odredbama akta od 13. srpnja 1888 ... K vragu i papa. - Hej, prestani s tim. - Momci, izbacimo ovog ĉovu ... Nije on naš ĉovjek ... Ne znam kako je unutra upao. Pijan je kao ćuskija. Stan sklopljenih oĉiju skaĉe na gustiš pesnica. Lupaju ga po oku, u vilicu, ispaljen je kao iz puške van na maglovitu svjeţu tihu ulicu. Ha ha ha. Jer neženja sam i posve sam živim I moramo prijeći još jednu rijeku Još jednu rijeku do Jordana Moramo prijeći još jednu rijeku... Hladni mu je vjetar puhao u lice i sjedio je na trajektnom pramcu kad je došao k sebi. Zubi su mu cvokotali, tresao se ... - Imam napadaje DT-a.* Tko sam ja? Gdje sam? Grad Nevv Y°rk, drţava New York ... Stanwood Emery, 22 godine, zanimaDT, kratica za delirium tremens (Op. prev.)

210 211nje student... Pearline Anderson, dvadeset jedna godina, zanimanje glumica. Vrag neka je nosi. Borati, imam ĉetrdeset devet dolara i osam centi i gdje li sam, do vraga, bio? I nitko me nije opljaĉkao.

Uh, pa ja uopće nemam DT. Osjećam se dobro, samo malo osjetljivo. Potrebna mi je samo ĉašica, a vama nije? Uh, mislio sam da je netko ovdje. Jamaĉno će biti bolje da zaveţem. Četrdeset devet dolara visi na zidu Četrdeset devet dolara visi na zidu. Preko cinĉane vode visoki zidovi kuća u donjem gradu nalik na brezike titrahu u ruţiĉastom jutru poput zvuka roga kroz ĉokoladnosmeĊu maglicu. Što se brod više primicao, zgrade su se zgušnjavale u granitnu planinu rascijepljenu kanjonima, kao noţem odrezanim. Trajekt proĊe blizu trbušasta parobroda koji se ribao na sidrištu, nagnut prema Stanu tako da je on mogao vidjeti sve palube. Uz njega bijaše tegljaĉ s Ellis Islanda. Ustajao zadah dopirao je s paluba pretrpanih licima okrenutim uvis, poput tovara dinja. Tri galeba kruţila su nariĉući. Galeb se vine u spirali, bijela krila dohvate sunce, galeb je nepomiĉno klizio na bi-jelozlatnoj svjetlosti. Sunĉev obod uzdigao se iznad vrpce oblaka, ljubiĉastih kao šljiva, iza East New Yorka. Milijun prozora blještalo je od svjetlosti Iz grada dopiraše gunĊanje i mumljanje. UĎu životinje dva po dva Slon i klokan Još jednu rijeku do Jordana Moramo prijeći još jednu rijeku U bjelasavoj svjetlosti staniolski galebi kruţahu nad razbijenim sanducima, trulim glavicama kupusa, korama od naranaĉa što se polako zibahu meĊu rascijepljenim ogradama od grubih dasaka, pjenušalo se zelenilo pod okruglim pramcem dok je trajekt, vukući se na plimi, gutao razlomljenu vodu, sudario se, klizio i polako se primicao pristaništu. Okretahu se ruĉna vitla uz zveku lanaca, digoše se vrata. Stan zakoraĉi preko pukotine, otetura kroz trajektnopristanišni drveni tunel što zaudaraše po smeću pa iziĊe na suncem obasjano staklo i klupe Battervja. Sjedne na klupu i ĉvrsto obuhvati rukama koljena kako bi mu manje drhtala. Um mu je proizvodio jednoliĉnu glazbu kao mehaniĉki pijanino. Sa zvončićima na prstima i prstenjem na nožnim prstima Bijela će projahati dama na velikom konju A donijet će nevolju gdje god ljudi ima... 212 Bjehu Babilon i Niniva; graĊeni bjehu od opeke. Atena bi-. še Q(j pozlaćenih mramornih stupova. Rim bješe podignut na irokim lukovima od kamena tesanca. U Carigradu plamte minareti poput velikih svijeća oko Zlatnoga Roga... O, moramo prijeći još jednu rijeku. Ĉelik, staklo, opeka, beton bit će graĊa za nebodere. Nabijene na uskom otoku zgrade s milijun prozora ljeskajući će stršiti, piramida na piramidi, poput bijelih glava oblaka nakupljenih iznad oluje ... / četrdeset kišilo je dana i četrdeset kišilo je noći I nije prestalo sve do Božića A jedini čovjek koji je poplavu preživio Bijaše Dugonogi Jack iz Isthmusa... Kriste, htio bih biti neboder. Brava se okretala u krugu da ne dopusti kljuĉu da uĊe. Stan vješto uvreba priliku i uhvati je. Nahrupi pogurene glave kroz otvorena vrata pa niza dugo predvorje, vrišteći: Pearline! u sobu za dnevni boravak. Ĉudnovato je mirisalo, Pearlinein miris, vrag neka ga nosi. Uze stolicu; stolica je ţeljela letjeti, njihala mu se oko glave pa tresnula o prozor, staklo zadršće i zazveĉi. Pogleda kroz prozor. Ulica je stajala na jednome kraju. Ljestve s kukom i vatrogasna štrcaljka penjahu se uz nju strelovitom brzinom povlaĉeći za sobom prodorno tulenje sirene. Požar, požar, nalij vode, Škotska gori. Poţar od tisuću dolara, poţar od sto tisuća dolara, poţar od milijun dolara. Neboderi se uzdiţu poput plamenova, u plamenju, plamenovi. Odvrti se natrag u sobu. Stol izvede zvijezdu. Ormar za porculan poskoĉi na stolu. Hrastove stolice popnu se na plinski štednjak. Nalij vode, Škotska gori Ne sviĊa mi se miris u ovom stanu, u gradu New Yorku, okrugu New York, drţavi New York. Leţe nauznak na pod kuhinje što se okretala pa se smijao i smijao. Jedini ĉovjek koji je poplavu preţivio zajahao je veliku damu na bijelu konju. Uzdiţe se u plamenju, uzdiţe, uzdiţe. Petrolej, prošapće kanta masna lica iz kuhinjskog kuta. Nalij vode. Stajao je njišući se na škripavim izvr-nutim stolcima na izvrnutom stolu. Petrolej ga lizne bijelim hladnim jezikom. Zatetura, zgrabi plinski plamenik, plinski plamenik popusti, leţao je nauznak u lokvi, kresajući šibice, vlaţne su, nikako da se zapale. Kresne jedna šibica, zapali se; paţljivo je drţao plamen meĊu rukama. - Oh, da, ali moj je muţ strašno ambiciozan - govorila je "earline gospoĊi u trgovini mješovite robe odjevenoj u plavu 213pamuĉnu tkaninu. - Voli se zabaviti i tome sliĉno, ali je mnogo ambiciozniji nego itko drugi koga sam upoznala. Nagovorit će svog starog da nas pošalje u inozemstvo tako da moţe studirati arhitekturu. Ţeli postati arhitekt. - O, bit će vam lijepo, zar ne? Takvo putovanje ... Još nešto, gospoĊo? - Ne, mislim da nisam ništa zaboravila... Da je to netko drugi, zabrinula bih se za njega. Već ga dva dana nisam vidjela. Vjerojatno je morao posjetiti oca. - A tek ste se vjenĉali. - Ne bih vam valjda to priĉala kad bih mislila da u tome ima zla, je l da? Ne, on je posve pouzdan ... Pa, zbogom, gospoĊo Robinson.

Tutne pakete pod mišku i njišući u slobodnoj ruci torbicu od perlice odšeta ulicom. Sunce je još bilo toplo iako je u vjetru već lebdio dašak jeseni. Dade cent slijepcu koji je na orguljama vrtio valcer iz "Vesele udovice'. Pa, ipak će biti dobro da ga malo izgrdi kad joj se vrati kući, moglo bi mu to ĉesto padati na um. Skrene u 200. ulicu. Ljudi su gledali s prozora, skupljala se svjetina. Poţar. Onjušila je osmuĊen zrak. Sva se najeţila; voljela je gledati poţare. Poţuri. Gle, pa to je pred našom zgradom. Pred našom stambenom kućom. Dim gust poput jutenih vreća sukljao je iz prozora na ĉetvrtom katu. Odjednom zadršće ĉitavim tijelom. Pritrĉi joj crni liftboj. Lice mu bijaše zeleno. - Oh, pa to je u našem stanu - vrisne ona - a namještaj je stigao tek prije tjedan dana. Pustite me da proĊem. Ispadnu joj paketi, boĉica vrhnja razbije se na ploĉniku. Put joj preprijeĉi policajac, bacila se na njega i lupala ga po širokim plavim plećima. Nikako da prestane vrištati. - Sve je u redu, draga gospoĊo, sve je u redu - neprestano je grmio dubokim glasom. Dok je glavom lupala o njegove grudi, ĉula je kako mu unutra šušti glas. - Spuštaju ga, samo ga je oša-mutio dim i ništa više, samo ga je ošamutio dim. - O, Stanwoode, muţu moj - vrisne ona. Sve se zamraĉivalo. Pograbila je dva blistava dugmeta na policajĉevu kaputu i onesvijestila se.

214

VIII. JOŠ JEDNA RIJEKA PRIJE JORDANAĈovjek viĉe sa sanduka za sapun na uglu Druge avenije i Houstona pred kavanom Cosmopolitan: » ... ti momci, ljudi moji... isto takvi robovi za plaću kao što sam bio ja... sjede vam na grudima ... vade vam hranu iz usta. Gdje su sve one lijepe djevojke koje sam nekoć viĊao kako šeću bulevarom? Potraţite ih u kabareima u gornjem gradu ... Oni nas cijede do kraja, prijatelji... kolege radnici, robovi, trebao bih reći... oduzimaju nam naš rad i naše zamisli i naše ţene ... Grade svoje Plaţa hotele i svoje milijunerske klubove i svoja kazališta za milijun dolara i svoje bojne brodove, a što nam ostavljaju? ... Ostavljaju nam profesionalnu bolest i rahitis i mnoštvo prljavih ulica punih kanti za smeće ... Izgledate blijedi, kolege ... Potrebna vam je krv ... Zašto ne natjerate malo krvi u ţile? ... Tamo u Rusiji siromasi... i nisu toliko siromašniji od nas ... vjeruju u vampire, stvorenja koja dolaze noću da ĉovjeku sišu krv ... Eto što je kapitalizam, vampir koji vam siše krv ... danju... i... noću.« Poĉinje padati snijeg. Pahuljice su zlatom obrubljene ondje gdje prolaze kraj uliĉne svjetiljke. Cosmopolitan cafe kroz stakleno okno, pun plavih i zelenih opalnih zavoja dima izgleda poput blatnjava akvarija; lica se bjeliĉasto grudiĉaju oko stolova poput loše odabranih riba. Kišobrani se poĉinju zibati u grozdovima duţ snijegom zasute ulice. Govornik diţe ovratnik i ţustro ide na istok duţ Houstona, drţeći blatnjavi sanduk za sapune podalje od hlaĉa.

Lica, šeširi, ruke i novine plesali su u smrdljivom buĉnom vagonu podzemne ţeljeznice poput kukuruza u stroju za prţenje. Ekspres za centar grada prohuji tandrĉući u ţutoj svjetlosti, prozor zalazi u prozor dok se ne preklope poput ljusaka. - Ĉuj, George - govoraše Sandbourne Georgeu Baldvvinu KOJI se objesio za hvataljku pored njega moţeš vidjeti Fitzge-raldovu kontrakciju. 215- Vidjet ću unutrašnjost pogrebnog poduzeća ako uskoro ne iziĊem iz ove podzemne ţeljeznice. - Vama plutokratima tu i tamo dobro doĊe da vidite kako putuje druga polovica ljudi... Moţda će vas to navesti da potaknete neke od svojih suigraĉa tamo u Tammanv Hallu da se prestanu rjeĉkati te da nama, robovima plaće, dadu bolja prijevozna sredstva... Boţe mili, ja bih im mogao reći rijeĉ-dvije ... Ja zamišljam niz beskonaĉnih tekućih vrpci pod Petom avenijom. - Jesi li to smislio dok si bio u bolnici, Phil? - Smislio sam mnoštvo stvari dok sam bio u bolnici. - Ĉuj, siĊimo na Grand Centralu pa idimo pješice. Ne mogu ovo podnijeti... Nisam na to naviknut. - Naravno... Telefonira! ću Elsie da ću malo zakasniti na veĉeru ... Više te ne viĊam ĉesto, George ... Uh, kao u stara vremena. U grudiĉastom spletu muškaraca i ţena, ruku, nogu, šešira naherenih na znojavim šijama izgurahu ih na peron. Šetali su Lexington avenijom, spokojnoj u prašnjavom crvenkastom odsjaju sunca poslije zalaska. - Ĉuj, Phil, kako to da si na onakav naĉin istupio pred kamion? - Na ĉasnu rijeĉ, George, nemam pojma... Posljednje ĉega se sjećam jest to da sam krivio vrat da pogledam uţasno lijepu djevojku koja je prolazila u taksiju, a zatim sam pio ledenu vodu iz ĉajnika u bolnici. - Sram te bilo, Phile, u tvojim godinama. - Za Krista Boga, kao da to i sam ne znam? Ali nisam ja jedini. -

Smiješno je da ti se tako nešto dogodi... No, što si ĉuo o meni? - Zaboga, George, ne uzrujavaj se, sve je u redu... Vidio sam je u »Djevojci sa cinijom« ... Ona nosi ĉitavu predstavu. Ona druga glumica koja igra glavnu ulogu uopće ne dolazi do izraţaja.

- Ĉuj me, Phile, ako ĉuješ bilo kakva naklapanja o gospoĊici Oglethorpe, tako ti svega, zataškaj ih. Uh, što je to glupo: ne moţeš sa ţenom izići na ĉaj a da već svi u gradu ne zapoĉnu svoje prljave brbljarije ... Bogamu, ne ţelim skandal, svejedno mi je što se drugo bude dogodilo. - Ĉuj, suzdrţi se, George. - Trenutaĉno je moj poloţaj u centru grada vrlo škakljiv, to je sve... Nadalje, Cecilv i ja konaĉno smo postigli modus viven-di... Ne ţelim da se to poremeti. Šutke su šetali. 216 Sandbourne je išao drţeći u ruci šešir. Kosa mu bijaše go-biiela ali su mu obrve još bile tamne i bujne. Svakih nekoliko0 koraka mijenjao je duţinu koraka kao da ga je hod bolio. Nakašlja se. ••,,-,-. George, pitao si me jesam h za vrijeme boravka u bolnici smislio nešto... Sjećaš li se kako je prije mnogo godina stari Specker priĉao o staklenoj i superemajliranoj opeci? Pa, ja sam kod Hollisa radio na njegovoj formuli... Jedan moj prijatelj ima peć od dvije tisuće stupnjeva u kojoj peĉe keramiku. Mislim da bi to imalo komercijalnu raĉunicu ... Ĉovjeĉe, to bi znaĉilo revoluciju za cijelu industriju. U kombinaciji s betonom silno bi povećalo elastiĉnost materijala što arhitektima stoje na raspolaganju. Mogli bismo proizvoditi opeke bilo koje boje, veliĉine ili izvedbe ... Zamisli ovaj grad kada bi sve zgrade, umjesto što su prljavosive, bile ukrašene ţivim bojama. Zamisli grimizne vrpce oko neboderskih vijenaca na stupovlju. Obojena opeka izazvala bi revoluciju u cjelokupnom ţivotu grada... Namjesto da ponovno posiţemo za narudţbama ili za gotiĉkim ili romaniĉkim uresima, mogli bismo razviti nove dizajne, nove boje, nove oblike. Da u gradu ima malo boje, srušio bi se sav ovaj ukoĉeni sputani ţivot... Bilo bi više ljubavi a manje razvoda... Baldvvin prasne u smijeh: - Nauĉi ih redu, Phil... Jedanput ćemo o tome porazgovo-riti. Moraš doći na veĉeru kada tamo bude Cecilv da nam priĉaš o tome ... Ĉuj, zar Parkhurst ne ţeli ništa uĉiniti? - Ne bih ga ţelio u ovo uputiti. Odmah bi se zagrijao za prijedlog, a kad bi dobio formulu, ostavio bi me na suhom. Ne bih mu vjerovao ni darove kad nosi. - Zašto te ne uzme za ortaka, Phile? - Ionako me smjestio onamo gdje me ţeli... Zna da obavljam sav posao u njegovom vraţjem uredu. Isto tako zna da sam previše mušiĉav a da izaĊem na kraj s većinom ljudi. On je lukavac. - Ipak smatram da bi ga trebao na to upozoriti. - Smjestio me onamo gdje ţeli i on to zna, stoga ja i dalje obavljam posao dok on zgrće zaradu... Mislim da je to logiĉno. Da imam više novaca, jednostavno bih ga potrošio. Lijenĉina sam. - No, ĉuj me, ĉovjeĉe, nisi mnogo stariji od mene... Još je pred tobom karijera. - Naravno, devet sati crtanja dnevno... Bogamu, ţelio bih da se ukljuĉiš sa mnom u ovaj posao s opekama. Baldvvin zastane na uglu i lupi rukom po aktovki koju je nosio. 217- Ĉuj, Phile, znaš da bih bio vrlo radostan da ti pomognem ukoliko mi je moguće ... Ali upravo u ovom trenutku moj financijski poloţaj uţasno je ugroţen. Uvalio sam se u neke priliĉno nezgodne zavrzlame i Bog zna kako ću se iz njih izvući... Stoga sada ne smijem imati skandala niti se razvesti i tako dalje. Ti ne razumiješ kako su stvari sloţeno uzajamno pomiješane... Ne bih mogao poduzeti ništa nova, još barem godinu dana. Ovaj rat u Evropi silno je prodrmao stvari u poslovnom centru. Svašta bi se moglo dogoditi. - U redu. Laku noć, George. Sandbourne se naglo okrene na peti i ponovno krene niz aveniju. Bio je umoran a noge su ga boljele. Bilo je gotovo mraĉno. Na putu natrag do stanice kraj njega su se vukli prljavi blokovi od opeke i smeĊeg kamena pješĉenjaka, jednoliĉno poput dana u njegovu ţivotu. Steţu se ţeljezna klješta pod koţom na njezinim sljepooĉnicama kao da će joj se glava smrskati poput jaja; krupnim kora-ĉajima poĉinje hodati gore-dolje po sobi koja se jeţi od svrbljive zagušljivosti; mrljave boje slika, sagovi, stolice, obavijaju se oko nje poput zadušljiva vruća pokrivaĉa. Onkraj prozora su straţnja dvorišta isprugana plavetnilom, Ijubiĉastilom i topazom kišnog sumraka. Otvara prozor. Da se napiješ kao majka, nema zgodnijeg vremena od sumraka, govorio je Stan. Telefon ispruţi uzdrhtala perliĉasta ticala zvrjanja. Naglo spušta prozor. O, da vraga, zar mi ne mogu dati mira? - O, Harry, nisam znala da si se vratio... Oh, ne znam hoću li moći... Oh, da, mislim da mogu. Navrati po mene poslije kazališta ... Zar to nije divno? Moraš mi ispriĉati sve o tome. Tek što je spustila slušalicu kadli je pograbi zvonce. - Halo... Ne, ne mogu... Oh, da, moţda ipak... Kad ste se vratili? - Smije se zveckavim telefonskim smijehom. - Ali, Ho-vvarde, uţasno sam zauzeta... Jesam, ĉasne mi rijeĉi... Jeste li vidjeli predstavu? Pa, doĊite jedanput poslije predstave ... Jedva ĉekam da ĉujem o vašem putovanju ... znate ... Zbogom, Ho-warde.

Godit će mi šetnja. Sjedi za toaletnim stolićem i stresa kosu po ramenima. - Ovo je takva paklenska smetnja, svu bih je ošišala... Brzo se širi. Sjena bijele Smrti... Ne bih smjela ovoliko kasno bdjeti, ovi tamni podoĉnjaci... A na vratima Izopaĉenost Nevidljiva ... Samo kad bih mogla zaplakati: ima ljudi koji od plaĉa mogu izgubiti oĉi, istinski oslijepe od plaĉa... Na svaki naĉin, razvod će proći...218

Daleko od obale, daleko od uzdrhtale svjetine Čija jedra se nikad nisu suprotstavila oluji Bogamu, već šest sati. Ponovno se ushodala gore-dolje po obi Nose me mraĉno, straviĉno u daljinu ... Zvoni telefon. - Halo . Da, ovdje gospoĊica Oglethorpe... O, zdravo Ruth, pa stoljećima te nisam vidjela, još od gospoĊe Sunder-land' Oh, svakako, bit će mi milo da te vidim. Navrati pa ćemo nešto prigristi na putu za kazalište ... Treći kat. Spušta slušalicu a iz ormara vadi kišni ogrtaĉ. Za nosnice joj se lijepi zadah krzna i kuglica naftalina i haljina. Opet podiţe prozor te duboko udiše vlaţan zrak pun hladne truleţi jeseni. Ĉuje potmulu grmljavinu velikog parobroda s rijeke. Tamno, straviĉno daleko od ovog besmislenog ţivota, od ove neizvjesne budalaštine i borbe; muškarac moţe uzeti za ţenu laĊu, ali ţena... Telefon uzdrhtalo perliĉasto zvoni pa zvoni. Istodobno zvrja zvonce. Ellen štišće dugme da otvori bravu. - Halo... Ne, vrlo mi je ţao, ali morat ćete mi, na ţalost, reći tko je. A, vi ste, Larry Hopkins, mislila sam da ste u Toki-ju ... Nisu vas valjda opet premjestili? Uh, pa naravno da se moramo vidjeti... Dragi moj, to je jednostavno uţasno, ali sam rasprodana ova dva tjedna ... Slušajte, veĉeras sam suluda. Nazovite me sutra u dvanaest pa ću nastojati pomaknuti dogovore ... Uh, svakako da vas moram smjesta vidjeti, vi smiješna starkeljo... - UĊu Ruth Prvnne i Cassandra Wilkins otresajući vodu s kišobrana. - Onda zbogom, Larry... Oh, to je baš ljupko od vas dviju... Odloţite na trenutak svoje stvari... Cassie, bi li s nama veĉerala? - Osjećala sam da te jednostavno molam vidjeti... To je tako divno, tvoj divni uspjeh - reĉe Cassie drhtavim glasom. -I, dlaga moja, tako sam se glozno osjećala kada sam ĉula za gospodina Emelvja. Plakala sam i plakala, je li, Luth? - Oh, što imaš krasan stan - istodobno usklikne Ruth. U El-leninim ušima muĉno odzvanja. - Svi mi jednom ćemo morati umrijeti - procijedila je osorno. Ruthina noga u kaljaĉi lupka po podu; pogled joj se sretne s Cassienim i prisiljava je da muca i da zapadne u tišinu. - Ne bi li bolje bilo da odemo? Postaje priliĉno kasno -kaţe ona. - Oprosti me na trenutak, Ruth. - Ellen juri u kupaonicu i zalupi vratima. Sjedi na rubu kade pa stisnutim pesnicama mlati po koljenima. Ove ţenske će me izludjeti. Onda u njoj popušta napetost, osjeća kako iz nje nešto istjeĉe poput vode iz umivao. Mirno nanosi na usne malko ruţa. 219 Kad se vraća, govori svojim uobiĉajenim glasom: - Pa, da odemo ... Jesi li dobila ulogu, Ruth? - Pruţila mi se prilika da otputujem u Detroit s putujućom trupom. Odbila sam... Ne ţelim otići iz New Vorka, pa neka bude što bude. - Dala bih sve na svijetu kad bi mi se pruţila prilika da oti-Ċem iz Nevv Vorka... Ĉasna rijeĉ, kada bi mi ponudili posao pjevaĉice u Medicin Hatu, mislim da bih ga prihvatila. Ellen uzima kišobran pa tri ţene u koloni stupaju niza stepenice pa na ulicu. - Taksi - viĉe Ellen. Kola koja prolaze sa škripom se zaustavljaju. Sokolsko crveno lice taksista nakrivljuje se na svjetlosti uliĉne svjetiljke. - Vozite kod Eugenie u Ĉetrdeset osmoj ulici - kaţe Ellen dok druge dvije upadaju. Zelenkasta svjetla i tmine trepere pokraj prozora orosenih svjetlošću. Stajala je zataknuvši ruku pod mišku veĉernjeg odijela Har-ryja Goldweisera pa gledala preko ograde vrta na krovu. Pod njima je leţao Park trepereći tu i tamo od svjetlosti, prugast od magliĉaste koprene, kao komadić otpala neba. Iza njih dopiru zapuši tanga, ţagor glasova, struganje nogu po plesnom podiju. Ellen se u metalnozelenoj veĉernjoj haljini osjećala ukoĉena kao kip od lijevanog ţeljeza. - Ah, ali Bernhardt, Rachel, Duše, gospoĊa Siddons ... Ne, Elaine, kaţem ti, razumiješ li? Nijedna umjetnost ne uznosi se tako visoko kao gluma oblikujući ljudske strasti . . . Kad bih samo mogao uĉiniti ono što ţelim, bili bismo najveći ljudi na svijetu. Ti bi bila najveća glumica... Ja bih bio veliki producent, nevidljivi graditelj, razumiješ li? Ali publika ne ţeli umjetnost, narod ove zemlje ne dopušta nam da za nj ništa uĉinimo. Ţele samo krimić, melodramu ili bijednu francusku farsu u kojoj nema

duha, ili mnogo lijepih djevojaka i glazbu. No, kazališni ĉovjek ima takav posao da dade publici ono što ona ţeli. - Mislim da je ĉitav ovaj grad pun ljudi koji priţeljkuju nezamislive stvari... Pogledajte sve ovo. - Posve je dobro noću kad to ne moţeš vidjeti. Nema umjetniĉkog smisla, nema divnih zdanja, nema starinske atmosfere, i to je razlog. Neko vrijeme stajahu bez rijeĉi. Orkestar zasvira valcer iz The Lilac Domino. Ellen se odjednom okrene Goldvveiseru te reĉe odsjeĉnim glasom: - Moţeš li shvatiti ţenu koja kadikad poţeli biti drolja, najobiĉnija uliĉarka? 220 Draga moja mlada damo, kako je ovo neobiĉna i iznenadna izjava iz usta mile divne djevojke. - Pretpostavljam da si šokiran. - Nije ĉula njegov odgovor. D Ċe ioj da zaplaĉe. Oštre nokte je zarivala u dlanove i suzdrţala dah dok nije nabrojila do dvadeset. Onda reĉe prigušenim glasom male djevojĉice: - Harry, idemo malo plesati. Nebo iznad zgrada od Ijepenke je svod od istuĉena olova. Bilo bi manje oštro kad bi padao snijeg. Na uglu Sedme avenije Ellen naĊe taksi te se skljoka na sjedište trljajući obamrle prste jedne ruke, uvuĉene u rukavicu, o dlan druge ruke. - Zapadna Pedeset sedma, molila bih. - Iz muĉne krinke umora ona gleda izloge voćarna, reklamne natpise, kuće u izgradnji, kamione, djevojke, kurire, policajce - kroz drndav prozor. Ako se rodi moje dijete, Stanovo dijete, ono će odrasti da se drnda po Sedmoj aveniji pod nebom od istuĉena olova iz kojega nikad ne pada snijeg, promatrat će izloge voćarni, reklamne natpise, kuće u izgradnji, kamione, djevojke, kurire, policajce... Skuplja koljena, uspravno sjeda na rub sjedala grĉevito stisnuvši ruke preko ravna trbuha. Oh, Boţe, kako li su se gadno sa mnom našalili oduzevši mi Stana, spalivši ga, ne ostavljajući mi ništa osim ovog što u meni raste i što će me ubiti. Jeca u obamrle ruke. O, Boţe, zašto ne padne snijeg? Dok stoji na sivom kolniku kopkajući po torbi da naĊe novĉanicu, prašnjavi uskovitlani komadići papira duţ ţlijeba ispune joj usta prašinom. Liftbojevo je lice okrugla ebanovina s umeci-ma od slonovaĉe. - GospoĊa Staunton Wells? - Da, gospoĊo, sedmi kat. Lift zuji dok se uspinje. Stoji i gleda se u uskom zrcalu. Odjednom je obuze nešto neobuzdano veselo. Smotanim rupĉićem briše prašinu s lica, uzvraća osmijehom liftbojev osmijeh koji je širok poput cijele klavijature glasovira te ţustro odšušti prema vratima stana koja otvara nacifrana sluţavka. Unutra miriši po ĉaju i po krznima i po cvijeću, cvrkuću ţenski glasovi uz zveket šalica - poput ptica u krletci. Pogledi trepću oko njezine glave dok ide u sobu. Po stolnjaku se prolilo vino, a sa špageta su otpali komadići umaka od rajĉica. Restoran je bio zagušljiv, na zidovima mu vedute Napuljskog zaljeva oslikane gustim plavim i zelenim bojama. Ellen se zabaci u stolac za okruglim stolom punim mladića, promatrala je kako se dim njezine cigarete spiralno kovrĉa oko ebele boce chiantija pred njom. Na tanjuru joj se izgubljeno rastapao poveći trobojni komad sladoleda. 221 - Ali, dobri Boţe, zar ĉovjek nema nekih prava? Ne, ova industrijska civilizacija prisiljava nas da traţimo potpunu, novu prilagodbu vlade i društvenog ţivota... - Zar ne barata krupnim rijeĉima? - prišapne Ellen Herfu koji je sjedio kraj nje. - On ipak ima pravo - progunĊa joj on... - Rezultat toga sastoji se u tome da se u ruke malog broja ljudi stavila veća vlast nego što je ikada postojala u povijesti svijeta još od vremena uţasnih robovlasniĉkih civilizacija Egipta i Mezopotamije ... - Gle, gle ti to. - Ne, ja sam ozbiljan... Radni ljudi, proletarijat, proizvoĊaĉi i potrošaĉi, bilo kako da ih nazovemo, mogu obraniti svoje interese samo na taj naĉin da stvore sindikate te da se naposljetku tako dobro organiziraju da preuzmu cijelu vladu. - Mislim da si potpuno u krivu, Martine, to što ti nazivaš interesima ... ovi uţasni kapitalisti sagradili su ovu zemlju ovakvu kakvom je imamo danas. - Pa, pogledaj je, tako ti boga... To i kaţem. U njoj ni psu ne bih podigao štenaru. - Ja tako ne mislim. Divim se ovoj zemlji... Ovo je moja jedina domovina ... I mislim da sve ove ugnjetavane mase uistinu ţele biti ugnjetavane, nisu sposobne ni za što drugo... Inaĉe bi bili uspješni poslovni ljudi... Oni koji iole vrijede postat će uspješni. - Ali, mislim da uspješan poslovan ĉovjek nije najviši ideal ljudskog truda. - Svakako je mnogo viši nego gnjili blesavi anarhistiĉki agitator ... Oni koji nisu kriminalci, luĊaci su. - Slušaj, Meade, upravo vrijeĊaš nešto što ne razumiješ, nešto o ĉemu ništa ne znaš... Ne mogu ti dopustiti da to radiš ... Morao bi pokušati da shvatiš stvari prije nego što ih poĉneš vrijeĊati.

- Uvreda inteligencije, na to se svodi svo ovo socijalistiĉko blezgarenje. Ellen potapša Herfa po ramenu: - Jimmy, moram poći kući. Bi li me malko pješice otpratio? - Martine, hoćeš li podmiriti naš dug? Moramo poći... El-lie, izgledaš uţasno blijeda. - Zato što je ovdje unutra malo vruće ... Uh, baš mi je laknulo ... U svakom sluĉaju, mrzim raspre. Nikada ne mogu smisliti ništa što bih rekla. - Ona škvadra ne radi ništa drugo osim što blebeće iz noći u noć.

lOsma avenija bijaše puna magle koja im se lijepila za grla. K z niu je nejasno prosijavala svjetlost, izranjahu lica, ljeskahu se u obrise te nestajahu poput ribe u blatnjavom akvariju. _ Je li bolje, Ellie? - Mnogo bolje. - Baš mi je drago. - Znaš da si ti ovdje jedina osoba koja me zove Ellie. To mi se sviĊa... Svi se nastoje ponašati prema meni kao jako odrasloj otkako sam u kazalištu. - Stan te tako zvao. - Moţda mi se zato to sviĊa - reĉe ona tihim otegnutim glasom poput krika što se noću ĉuje iz velike daljine uz ţalo. Jimmy osjeti kako mu nešto steţe grlo. - Oh, bogamu, ţivot je truo - reĉe on. - Boţe, kamo sreće da za sve mogu krivnju svaliti na kapitalizam, kao Martin. - Ugodno je ovako šetati... Volim maglu. Nastave šetati bez rijeĉi. Štropotahu kotaĉi kroz prigušuju-ću maglu podstavljenu prodornim dalekim tulenjem sirena i zviţducima parobroda na rijeci. - Barem imaš karijeru... Voliš svoj posao, postizavaš silan uspjeh - reĉe Herf na uglu Ĉetrnaeste ulice i uhvati je za ruku dok su prelazili. - Ne govori to... Ti zapravo ne vjeruješ u to. Ne zavaravam se toliko kao što misliš da se zavaravam. - Ne, ali to je istina. - Bila sam takva prije nego što sam upoznala Stana, prije nego što sam ga zavoljela... Znaš, bila sam luda djevojĉica zaljubljena u kazalište, ugurali su me u mnoge stvari koje nisam razumijevala, prije nego što sam imala vremena da nauĉim išta o ţivotu... Udaja s osamnaest godina, a razvod s 22, to je priliĉno dobar uspjeh ... Ali Stan je bio tako divan ... - Znam. - Nikada nije ništa govorio, ali mi je davao naslutiti da postoje i druge stvari... nevjerojatne stvari... - Boţe, ipak mi je ţao što je bio lud... Kakva šteta. - Ne mogu o tome razgovarati. - Onda nemojmo. - Jimmy, ti si jedina osoba koja je ostala, s kojom mogu istinski razgovarati. - Ne ţelim da se u me uzdaš. I ja te jednog dana mogu razoĉarati svojim ludilom. Nasmiju se. - Boţe, sretan sam što nisam mrtav, i ti, Ellie, je li? 222 223- Ne znam. Gle, ovdje je moj stan. Ne ţelim da se sa mnom popneš ... Idem ravno u krevet. Osjećam se bijedno ... - Jimmy stajaše drţeći šešir u ruci te je promatraše. Prekapala je po torbici da naĊe kljuĉ. - Ĉuj, Jimmy, mogu ti to reći... - Primaknu-la mu se i govorila brzo, okrenuvši od njega lice, uperivši u nj kljuĉ patentne brave na kojem se ljeskala svjetlost uliĉne svjetiljke. Posvuda oko njih magla bijaše poput šatora. - Imat ću bebu... Stanovu bebu. Prekinut ću sav ovaj glupi ţivot i odgajati je. Svejedno mi je što bude. - O, Boţe, ovo je najhrabrija stvar koju sam ikad ĉuo od jedne ţene... Oh, Ellie, ti si tako divna. Boţe, samo kad bih ti mogao reći što ja... - Oh, ne. - Glas joj se skrši a oĉi joj se ispune suzama. - Ja sam blesava budala, to je sve. Nakrivila je lice poput malog djeteta i pojurila uza stepenice dok su joj suze tekle niz lice. - Oh, Ellie, nešto ti ţelim reći... Vrata se za njom zatvore. Jimmy Herf stajaše miran kao klada u podnoţju stepenica od smeĊeg pješĉenjaka. Sljepooĉnice su mu kuckale. Ţelio je provaliti vrata pa za njom nahrupiti. Padne na koljena te poljubi stepenicu na kojoj je stajala. Oko njega je magla kovitlala i treperila od boja poput konfeta. Onda je jenjavao pobjedonosni

osjećaj i on je padao kroz crni otvor u kanalizaciji. Stajao je nepomiĉno kao klada. Policajĉeve oĉi okruglice u kugliĉnom leţaju - mjerkahu u prolazu njegovo lice, krupan plavi stup što maše pendrekom. Onda odjednom stegne pesnice pa se udalji. - O, Boţe, sve je pakleno - naglas reĉe. Rukavom kaputa obriše prašinu s usana. Stavlja ruku u njegovu da iskoĉi iz dvosjeda dok trajekt kreće. - Hvala, Larry - te slijedi njegovo visoko tijelo koje polagano koraĉa prema pramcu. Slabi vjetar s rijeke otpuhuje im iz nosnica prašinu i benzin. Kroz bisernu noć ĉetvrtasti obrisi kuća duţ Riverside Drivea njima suĉelice trepere poput dogor-jelog vatrometa. Valovi njeţno zapljuskuju pramac trajekta što se probija. Grbavac na violini škripi Marianelu. - Ništa ne uspijeva kao uspjeh - kaţe Larry dubokim gromkim glasom. - Oh, kad biste znali koliko je meni u ovom trenutku malo stalo do svega, ne biste me i dalje zadirkivali svim tim rijeĉima... Znate, brak, uspjeh, ljubav, sve su to samo rijeĉi. - Ali za mene one znaĉe sve na svijetu ... Mislim da bi vam se sviĊalo u Limi, Elaine... Ĉekao sam dok ne postanete slobodni, je l da? I sada, evo me. 224 - Nikada nismo slobodni... Ali, sva sam se ukoĉila. Vjetar s rijeke je poluslan. Po vijaduktu iznad 125. ulice e automobili poput kukaca. Dok trajekt ulazi u pristan, ĉuju škripu i štropot kotaĉa na asfaltu. - Pa, bit će bolje, da se vratimo u kola, ti divna ţeno, Elaine. _ Poslije cjelodnevnog izleta, uzbudljivo je, je l da Larry, vratiti se u središte zbivanja. Pored zamazanih bijelih vrata nalaze se dva dugmeta za zvonce s oznakama NOĆNO ZVONCE i DNEVNO ZVONCE. Uzdrhtalim prstom je pozvonila. Otvara nizak širok ĉovjek štakorskoga lica i glatke crne unatrag zaĉešljane kose. Uz bokove mu vise kratke lutkaste ruke, boje poput mesa gljive. Pogurivši ramena klanja se. - Vi ste ona dama? UĊite. - Vi ste dr Abrahms? - Da... Vi ste dama o kojoj mi je telefonirao moj prijatelj. Sjednite, draga moja damo. - Ordinacija zaudara na nešto poput arnike. Srce joj oĉajniĉki poskakuje meĊu rebrima. - Razumijete... - Odurno joj je podrhtavanje vlastitog glasa; onesvijestit će se. - Razumijete, dr Abrahms da je ovo neophodno. Razvodim se od muţa pa moram sama zaraĊivati za ţivot. - Vrlo mlada, nesretno udata... Zao mi je. - Lijeĉnik šapće njeţno kao da govori za se. Piskavo uzdahne i odjednom pogleda u njezine oĉi crnim ĉeliĉnim oĉima poput svrdla. - Samo se vi ne bojte, draga damo, to je vrlo jednostavna operacija ... Jeste li sada spremni? - Da. To neće baš dugo trajati, je li? Ako se uspijem smiriti, u pet sati imam dogovor za ĉaj. - Vi ste hrabra mlada dama. Za jedan sat to će biti zaboravljeno ... Zao mi je... Vrlo je tuţno što je takva stvar potrebna... Draga damo, morali biste imati dom i mnogo djece i muţa koji vas voli... Izvolite ući u operacionu dvoranu pa se pripremite ... Radim bez asistenta. Jarko svjetlo što je peĉe za oĉi nadima se u središtu stropa, prska nikal oštar poput britve, emajl, blistava kutija - od oštra stakla - oštrih instrumenata. Skida šešir pa se spušta, dok dršće i dolazi joj na povraćanje, na malu emajliranu stolicu. Onda se ukoĉeno diţe te odvezuje pojas na suknji. Buka ulica razbija se poput velikih valova oko školjke koja se trese u agoniji. Motri kako joj je naheren koţnati šešir, puder, narumenjene obraze, grimizne usne koje su krinka na njezinu u. /.akopĉana je sva dugmad na njezinim rukavicama. Digla15

~ Manhattan Transfer

225- Taksi! - Kraj nje protutnji vatrogasna štrcaljka, kola s cijevima a na njima ljudi znojna lica kojinavlaĉe gumene kapute, zvektave ljestve na kuci. Sav osjećaj u njoj rasplinjuje se uslijed vrtoglavog zamiranja sirene. Drvena Indijanka, namazana, uzdignute ruke na uglu lice. - Taksi! - Da, gospoĊo. - Vozite u »Ritz«. TREĆI DIO

I. RADOSNI GRAD KOJI ŢIVIO JE BEZBRIŢNOZastave vijore na svim kopljaĉama duţ Pete avenije. Na britkom vjetru povijesti udaraju velike zastave i povlaĉe svoje uzice na škripavim kopljaĉama sa zlatnom jabuĉicom u Petoj aveniji. Zvijezde smireno plešu na pozadini škriljastosivog neba, vijore prema oblacima crvene i bijele pruge. U oluji limenih orkestara i konja što topću i gromoglasne topovske salve, sjene poput sjena pandţa grabe nategnute zastave, zastave su gladni jezici što liţu, izvijaju se i kovrĉaju.

Oh, daleko je do Tipperarvja ... Tamo! Tamo!

Luka je zakrĉena parobrodima prugastim kao zebra, prugastim kao skunk, šarolikim, Narrovvs se guše od zlatnih poluga, gomilaju se zlatnici sve do stropa Riznice. Plaĉu dolari preko radija, svi telegrafski kablovi otkucavaju dolare.

Ima jedna duga vijugava staza... Tamo! Tamo!U metrou im se izbeĉuju oĉi dok slovkaju APOKALIPSA, tifus, kolera, šrapnel, pobuna, smrt u poţaru, smrt u vodi, smrt od gladi, smrt u blatu. Oh, daleko je do Madvmosell iz Armenteersa, tamo preko mora! Jenkiji dolaze, Jenkiji dolaze. Orkestri dreĉe Petom avenijom za akciju Zajma slobode, za akciju Crvenog kriţa. Bolniĉki .?vi šuljaju se lukom i istovaruju kriomice noću na starim pristaništima u Jersevu. Na Petoj aveniji vijore zastave sedamnaest nacija, uvijaju se na britkom gladnom vjetru.

O, hrast i jasen i vrba tužna I zelena trava raste u zemlji božjoj.

226 227Kapetan James Merivale, D. S. C. leţaše sklopljenih oĉiju dok su mu brijaĉevi debeljkasti prsti njeţno milovali bradu. Pjena ga je škakljala za nosnice; osjećao je miris briljantina, ĉuo je okretanje elektriĉnog vibratora, zveckanje noţica. - Mala masaţa lica, gospodine, da vas otarasimo ovih prišti-ća - guguĉe mu brijaĉ na uho. Brijaĉ je bio ćelav i imao okruglu plavu bradu. - U redu - otegne Merivale - radite što vas je volja. Ovo mi je prvo ĉestito brijanje otkako je proglašen rat. - Upravo ste stigli preko mora, kapetane? - Daaa ... osiguravao sam svijet za demokraciju. Brijaĉ priguši svoje rijeĉi pod vrućim ruĉnikom. - Malo vodice od jorgovana, kapetane? - Ne, nemojte na mene stavljati nikakav vaš prokleti losion, samo malo vodice od lijeske ili nešto antiseptiĉno. Plavokosa manikirka imala je lagano namazane trepavice; zamamno ga pogleda a njezine usne poput raţina pupoljka se rastvore. - Mislim da ste se upravo iskrcali, kapetane ... Uh, što ste lijepo preplanuli. - Prepustio joj je ruku na bijelom stoliću. -Mnogo je vremena prošlo, kapetane, otkako se nitko nije brinuo za ove ruke. - Kako znate? - Pogledajte kako je zarasla koţica. - Bili smo previše zauzeti da mislimo na nešto takvo. Ja sam slobodan ĉovjek od danas u osam sati, to je sve. - Oh, zacijelo je bilo gro... zno. - Oh, bio je to veliki mali rat dok je trajao. - I ja mislim... A sada ste posve gotovi, kapetane? - Naravno, zadrţat ću ĉin u rezervnim snagama. Posljednji je put lepršavo potapšala njegovu ruku a on ustane. •Stavi napojnice u mekan dlan brijaĉa i u tvrdi dlan crnog djeĉaka koji mu je pruţio šešir pa se polako udalji uza bijele mramorne stepenice. Na odmorištu na stubama nalazilo se ogledalo. Kapetan James Merivale zastane da pogleda kapetana Jamesa Merivalea. Bio je visok mladić pravilnih crta lica i lagano popunjena podbratka. Na sebi je imao uniformu od ripsa uz tijelo, ukrašenu oznakama Rainbovv Division, lijepo nadopunjenu vrpcama i širitima. Svjetlost ogledala srebrnkasto se odraţavala na njegovim gamašnama od teleće koţe. Nakašlja se dok se promatrao od glave do pete. Za njim se popne mladić u civilnom odijelu. - Zdravo, James, jesi li se posve oĉistio? 228

da ne ... Ĉuj, nije li ono vraško ludo pravilo koje nam ne dopušta da nosimo pojaseve Sam Brovvne? Kvari nam cijelu uniformu ... - Mogu pokupiti sve svoje pojaseve Sam Brovvne pa ih objesiti na guzicu glavnokomandujućega generala, toliko mi je do toga stalo... Ja sam civil. - Još si oficir u rezervnim snagama, nemoj to zaboraviti. - Mogu pokupiti svoje rezervne snage pa ih natjerati šesnaest tisuća kilometara potokom uzvodno. Idemo nešto popiti. - Moram poći svojoj obitelji. - Izišli su na Ĉetrdeset drugu ulicu. - Onda, do viĊenja, James, baš ću se naljoskati... Zamisli, slobodni smo.

- Do viĊenja, Jerry, nemoj raditi ništa što ja ne bih uradio. Merivale je išao na zapad Ĉetrdeset i drugom. Još su vijorile zastave, visile s prozora, lijeno se klimale s kopljaĉa na rujanskom povjetarcu. Dok je šetao, gledao je u prodavaonice; cvijeće, ţenske ĉarape, slatkiši, košulje i kravate, haljine, šarene zavjese kroz blještava stakla izloga, onkraj struje lica, izbrijanih lica muškaraca, ţenskih lica našminkanih usana i napudranih nosova. Od toga osjeti vrućinu i uzbuĊenje. Vrpoljio se kad je ušao u podzemnu ţeljeznicu. - Gle kakve ovaj ima širite ... On je D. S. ĉ. - zaĉu kako jedna djevojka govori drugoj. IziĊe na Sedamdeset drugoj ulici pa predobro mu poznatom ulicom od smeĊeg kamena pješĉenjaka siĊe napuhavši grudi prema rijeci. - Dobar vam dan, kapetane Merivale - reĉe liftboj. - Dakle, jesu li te pustili, James? - poviĉe njegova majka potrĉavši mu u zagrljaj. Kimne glavom te je poljubi. Djelovala je blijeda i uvenula u crnoj haljini. Za njom došušti Maisie, i ona u crnini, visoka i ruţiĉastih obraza. - Tako je divno što obje tako dobro izgledate. - Pa da, izgledamo dobro... onoliko koliko se moţe oĉekivati. Dragi moj, preţivjele smo teške trenutke ... Sad si ti glava obitelji, James. - Jadni tata ... tako je nenadano preminuo. - Toga si bio pošteĊen... Samo u New Vorku od toga je umrlo na tisuće ljudi. Jednom rukom privine Maisie a dragom majku. Ništa nisu govorili. - bi ~-Dak'e ~.rece Merivale prešavši u sobu za dnevni boravak 10 je to velik rat dok je trajao. - Majka i sestra u stopu su ga 229slijedile. Sjeo je u koţnati naslonjaĉ te ispruţio nalaštene noge. - Ne znate kako je divno opet biti kod kuće. GospoĊa Merivale primakne svoju stolicu uz njegovu. - A sada nam, dragi sinko, sve ispriĉaj. U tmini trijema pred kućnim ulazom poseţe za njom i privlaĉi je k sebi. - Nemoj Bouy, nemoj; nemoj biti grub. - Njegove se mišice zateţu oko njezinih leĊa poput zauzlanih konopa; njoj dršću koljena. Njegova usta traţe njezina usta, duţ jagodiĉne kosti pa niz jednu stranu njezina nosa. Ona gubi dah od njegovih usana što istraţuju njezine usne. - Oh, ovo ne mogu izdrţati. Odmakne je od sebe. Ona dašćući otetura uza zid, pridrţavaju je njegove krupne ruke. - Ne brini ni za što - njeţno joj šapće. - Moram otići, kasno je... Moram ustati u šest sati. - A što misliš, u koliko sati ja ustajem? - Mama bi me mogla uhvatiti... - Reci joj neka ide k vragu. - I hoću, jednoga dana... i još gore od toga ... ako me ne prestane zadirkivati. Dohvati njegove ĉekinjaste obraze i brzo ga poljubi u usta i odvoji se od njega te trĉi uza ĉetiri stepeništa prljavih stepenica. Vrata su zatvorena samo na kvaku, nisu zakljuĉana. Izuje plesne cipele te na bolnim nogama oprezno prolazi kuhinjom. Iz susjedne sobe dopire gromoglasno dvostruko hrkanje strica i strine. Netko me voli, al' ne znam tko... Taj napjev proţima joj ĉitavo tijelo, bridi joj u nogama, prodro joj je u golicavo mjesto na leĊima za koje ju je on ĉvrsto drţao dok je s njom plesao. Anna, moraš to zaboraviti, inaĉe nećeš zaspati. Anna, moraš zaboraviti. Kad je udarila o stol, odvratno zazveĉi i zazvekeće posuĊe postavljeno za doruĉak. - Jesi li to ti, Anna? - dopre pospan mrzovoljan glas iz majĉina kreveta. - Pošla sam popiti malo vode, mama. Starica stenjući diše kroz zube, škripe krevetne opruge dok se ona okreće. Cijelo vrijeme spava. Netko me voli, al' ne znam tko. Svlaĉi sveĉanu haljinu i oblaĉi spavaćicu. Zatim na vrhovima prstiju ide do ormara da objesi haljinu te napokon klizne meĊu pokrivaĉe, malo-pomalo, tako da ne zapucketaju letvice. Al' ne znam ţfco. Povlaĉenje nogu, povlaĉenje nogu, jarka svjetla, rumena nejasna lica, ruke što grabe, napete butine, skakutave noge. Al' ne znam ifco. Povlaĉenje nogu, gromko izvijanje saksofona, povlaĉenje nogu u ritmu bubnja, trombona, klarineta. Noge, butine, obraz uz obraz, Netko me voli... Povlaĉenje nogu, povlaĉenje nogu. At ne znam tko. 230 Na leţaju u kabini spavalo je djetence sitnih zgrĉenih Ijubi-• t rumenih obraza i pesnica. Ellen se nadvila nad crni koţna-tf kovĉeg. Jimmy Herf je u rukavima od košulje gledao kroz okrugli prozorĉić. - Dakle, eno Kipa slobode... Ellie, morali bismo izići na palubu. - Proći će ĉitava vjeĉnost prije nego što pristanemo... PoĊi sam na palubu. Evo mene odmah gore, s Martinom.

- Oh, doĊi i ti; djetetove stvari stavit ćemo u torbu dok brod budu privezivali za pristanište. Izašli su na palubu u zasljepljujuće rujansko popodne. Voda bijaše zeleno modra. Ravnomjerni vjetar neprestance je meo smotke smeĊeg dima i grudice pare bijele kao pamuk s visokog golemog plavoindigo nebeskog svoda. Na pozadini zaĉa-Ċena obzorja isprepletena barkama, parobrodima, dimnjacima elektriĉnih centrala, pokrivenim brodogradilištima i mostovima, donji je Nevv York bio ruţiĉastobijela zašiljena piramida, njeţno izrezana iz kartona. - Ellie, morali bismo iznijeti Martina tako da i on vidi. - Pa da zatuli kao tegljaĉ ... Bolje mu je ondje gdje je sada. Sagnu se ispod konopa, kliznu pokraj klepetava parnog vitla pa iziĊu na pramac. - Boţe , Ellie, ovo je najveliĉanstveniji prizor na svijetu... Nisam mislio da ću se ikada vratiti, a ti? - Ja sam bila ĉvrsto odluĉna da se vratim. - Ne ovako. - Ne, ovako zacijelo ne. - S'il vous plait madame ... Mornar im je davao znak da se vrate. Ellen okrene lice uvjetar kako bi odmaknula iz oĉiju bakarne pramenove. - C'est beau, n'est-ce pas? - Nasmiješila se uvjetar u morna-revo crveno lice. - J'aime mieux le Havre ... S'il vous plait madame. - Dakle, idem dolje da sredim Martina. Oštro brundanje motora jednog tegljaĉa koji je prolazio pokraj njih izbije joj iz ušiju Jimmvjev odgovor. Odmakne se od njega te se spusti u kabinu. Zaglave u stisci ljudi na kraju silaznog mostića. - Ĉuj, mogli bismo saĉekati nosaĉa - reĉe Ellen. - Ne, draga, ja ću ih ponijeti. - Jimmy se preznojavao i te-urao noseći u svakoj ruci po jedan kovĉeg a pod miškom zamotuljke. Djetence je gugutalo na Elleninim rukama i istezalo 1Spruţene ruke Prema licima što su ih odasvud okru231- Znaš što? - reĉe Jimmy dok su prelazili silazni mostić. -Gotovo bih poţelio da se sad ukrcamo... Mrsko mi je vraćati se kući. - Meni to nije mrsko... Tamo je slovo H... Ja ću odmah za tobom... Ţeljela bih pogledati jesu li tamo Frances i Bob. Zdravo... - Dakle, nezamislivo... - Helena, nadebljala si se, divno izgledaš. Gdje je Jimps? Jimmy je trljao ruke, ukoĉene i naţuljane od ruĉaka teških kovĉega. - Zdravo Herf. Zdravo, Frances. Zar ovo nije sjajno? - Bogami, drago mi je što te vidim ... - Jimps, najbolje će biti da s djetetom poĊem ravno u Brevoort... - Zar nije drag? - ... Imaš li pet dolara? - Imam samo dolar sitniša. Ova stotica je u putnim ĉekovima. - Ja imam mnogo novaca. Helena i ja poći ćemo u hotel, a vi, deĉki, moţete doći za nama, s prtljagom. - Inspektore, smijem li proći s djetetom? Moj će se suprug pobrinuti za kovĉege. - Pa naravno, gospoĊo, samo izvolite proći. - Zar nije sladak? Oh, Frances, kako je ovo zabavno. - Idi naprijed, Bobe, sam ću brţe ovo obaviti... Ti sprove-di dame u Brevoort. - Pa, mrsko nam je što te ostavljamo. - Oh, samo idite ... Evo mene odmah za vama. - Gospodin James Herf i supruga i djetence ... je li to sve? - Da, tako je. - Evo mene odmah k vama, gospodine Herf... Je li tu sva prtljaga? - Da, sve je tamo. - Zar nije dobar? - kvocne Frances dok su ona i Hilde-brand ulazili za Ellenom u taksi. - Tko? - Djetence, naravno ... - Oh, morali biste ga katkad vidjeti... Izgleda da voli putovati. Policajac u civilu otvori vrata taksija te pogleda unutra dok su izlazili kroz rampu. - Ţelite li nam primirisati dah? - zapita Hildebrand. Ĉovjekovo lice bijaše kao klada drva. Zatvorio je vrata. - Helena još ne zna što je to prohibicija, je l da ne zna?

232 _ prestrašio me ... Pogledajte. - Mili Boţe! - Ispod pokrivaĉa u koji je omotala dijete ona izvuĉe omot u ţutom papiru ... - Dvije litre našeg posebnog ko' ka g°ut famiMe '^rf • • • a imam još jednu litru u termoforu • od pojasa.. • Stoga izgledam kao da ću ponovno roditi. Hildebrandovi poĉnu vrištati od smijeha. - I Jimps ima termofor oko struka, a u pljoski uz bedro mu je chartreuse ... Jamaĉno ćemo morati poloţiti kauciju da ga izvuĉemo iz zatvora. Kad su stigli pred hotel, još uvijek su se toliko smijali da su im suze tekle niz obraze. U liftu dijete poĉne kmeĉati. Ĉim je zatvorila vrata velike sunĉane sobe, izvukla je termofor ispod haljine. - Ĉuj, Bobe, telefoniraj neka nam pošalju istuckani led i sodu ... Svi ćemo popiti cognac a l'eau de selz ... - Ne bi li bilo bolje da priĉekamo Jimpsa? - Oh, on će odmah stići... Nemamo ništa za carinsku prijavu ... Previše smo u besparici a da bismo išta imali... Frances, kako se u New Vorku snalazite za mlijeko? - Otkud da znam, Helena? - Frances Hildebrand pocrveni i ode na prozor. - Oh, pa dobro, opet ću mu dati njegovu redovitu hranu ... Za vrijeme putovanja dobro mu je prijala. Ellen poloţi dijete na krevet. Leţao je bacakajući noge, gledajući uokolo tamnim okruglim oĉima sa zlatnim toĉkicama. - Što je debeo! - Tako je zdrav da je sigurno slabouman ... Oh, Boţe, a moram nazvati tatu ... Nije li obiteljski ţivot oĉajno kompliciran? Ellen je smještala svoju malu špiritjeru na toaletni stolić. DoĊe posluţitelj pa na pladnju donese ĉaše i zdjelu cilinkava leda i bocu White Rocka. - Spremi nam piće iz termofora. Moramo ga dokrajĉiti ili će nagristi gumu... A pit ćemo u zdravlje ĉafe d'Harcourt. - Naravno, djeco, vi ne shvaćate - reĉe Hildebrand - da je za vrijeme prohibicije teško ostati trijezan. Ellen se nasmije; nagnula se nad malu svjetiljku iz koje se šino miran domaći zadah vrućeg nikla i spaljena alkohola. George Baldwin šetao je uz Madison Avenue prebacivši preko ruke lagani ogrtaĉ. Njegovo utuĉeno raspoloţenje je oţivkro h U iskriĉavom JesenJern sumraku ulica. Od bloka do bloka z benzinsko sumraĉje zujavo od taksija, u njegovoj su glavi 233raspravljala dva odvjetnika u crnim frakovima i ukrućenim okovratnicima. Ako poĊeš kući, bit će udobno u knjiţnici. Stan će biti sumoran i tih i moći ćeš sjesti s papuĉama na nogama pod poprsjem Scipiona Afriĉkog, u koţnatom naslonjaĉu i ĉitati i naruĉiti da ti donesu veĉeru ... Nevada će biti razuzdana i sirova i priĉat će ti viceve... Ona zna sve traĉeve iz City Halla... dobro je to znati... Ali nećeš se više sastajati s Nevadom ... previše opasno; potpuno te zbuni... A Cecilv sjedi uvenula i elegantna i vitka, grize usne i mrzi mene, mrzi ţivot... Dobri Boţe, kako da sredim svoj ţivot? Zastane pred cvjećarnicom. Vlaţan topao meden skup miris dopiraše s vrata te se opojno širio na oporu ĉeliĉnoplavu ulicu. Bar da mogu uĉvrstiti svoj financijski poloţaj... U izlogu bijaše minijaturni japanski vrt s uzvinutim mostovima i jezercima u kojima su zlatne ribice izgledale kao kitovi. Proporcija, to je to. Zacrtati svoj ţivot kao razborit vrtlar, orući i sadeći. Ne, veĉeras neću poći Ne vadi u posjet. MeĊutim, mogao bih joj poslati cvijeće. Ţute ruţe, one bakarne ruţe... ove bi morala nositi Elaine. Kad pomislim da se ponovo udala i da ima dijete. Ušao je u prodavaonicu. - Kakva je ovo ruţa? - Gold of Ophir, gospodine. - U redu, ţelim da odmah pošaljete u Brevoort dva tuceta... GospoĊici Elaine... Ne, gospodinu i gospoĊi James Herf... Napisat ću pisamce. Sjedne za stol s perom u ruci. Miomiris ruţa, miomiris iz tamne vatre njezine kose ... Ne, besmislica, za miloga Boga...DRAGA ELAINE, Nadam se da ćete dopustiti starom prijatelju da ovih dana posjeti vas i vašeg muţa. I molim vas, zapamtite da sam uvijek iskreno ţeljan - predobro me poznajete a da ovo protumaĉite kao puku uljudnu ponudu - da pomognem vama i njemu na bilo koji naĉin koji bi mogao doprinijeti vašoj sreći. Oprostite što se potpisujem kao vaš doţivotni rob i oboţavatelj. GEORGE BALDVVIN

Pisamce ispuni tri cvjećareve bijele ceduljice. Proĉita ga napućivši usne, briţno stavljajući crtice na »t« i toĉkice na »i«. Onda plati cvjećara iz sveţnja novĉanica što gaje izvukao iz straţnjeg dţepa te

ponovno iziĊe na ulicu. Već je bila noć, bilo je blizu sedam sati. Još je uvijek oklijevajući stajao na uglu pa promatrao kako prolaze taksiji, ţuti, crveni, zeleni, naranĉasti. Tuponosi transport polako se pod kišom probija kroz Na-rrows. Narednik-vodnik O'Keefe i redov prve klase Dutch Ro-bertson sjede u zavjetrini palubnog zdanja te promatraju prekooceanske brodove usidrene u karanteni i niske obale naĉiĉkane brodogradilištima. - Gle, neki od njih još imaju ratnu kamuflaţu - drţavni brodovi... Nisu vrijedni ni baruta koji bi ih digao u zrak. - Nisu, k vragu - neodreĊeno će Joey O'Keefe. - Borati, mali stari New York dobro će mi izgledati... - I meni, narednice, padala kiša ili sijalo sunce, svejedno mi je. Prolaze pored mase parobroda usidrenih u gomili, neki se od njih naginju na jedan ili na drugi bok, vitki brodovi kratkih dimnjaka, zdepasti brodovi visokih dimnjaka crvenih od ĉaĊe, neki su od njih isprugani i poprskani i istaĉkani sivilom stolarskog kita i plavilom i zelenilom, bojama za kamuflaţu. Ĉovjek u motornom ĉamcu maše rukama. Ljudi u nepromoĉivim khaki kaputima šćućureni na sivoj palubi transporta, po kojoj je rominjala kiša, zapjevaju Oh, pješadija, pješadija Prljavo joj iza ušiju... Kroz blistavu perliĉastu maglicu iza niskih zgrada Gover-nors Islanda oni razabiru visoke pilone, zaobljene kablove, prozraĉnu ĉipku na Brookh/n Bridgeu. Robertson vadi iz dţepa omot pa ga zavitla preko ograde. - Sto je to? - Samo moja vreća za profilaksu... Više mi neće biti potrebna. - Kako to? - Oh, ţivjet ću ĉistim ţivotom i naći dobar posao i moţda ću se oţeniti. - Mislim da ta zamisao i nije toliko loša. Dosadilo mi je da se sam potucam. Boţe, mora da je netko dobro zaradio na onim drţavnim brodovima. - Tamo ljudi koji su se obvezali da sluţe za dolar na godinu dolaze na svoje. - Svijetu ću priĉati da je tako. A gore sprijeda pjevaju Oh, ona u tvornici pekmeza radi I možda je to posve u redu... 234 235- Boţe, plovimo uz East River, narednice. Što oni, do vraga, misle, gdje će nas iskrcati? - Bome, bio bih kadar da isplivam na kopno. Kad samo pomislim na sve one momke koji su cijelo vrijeme bili ovdje i zaraĊivali na nama... Deset dolara dnevno za rad u brodogradilištu, zamisli ti to... - K vragu, narednice, mi imamo iskustvo. - Iskustvo... Apres la guerre finee U SAD vraćam se ja... - Kladim se da je kapetan popio beaucoup viskija sa sodom pa je zamijenio Brooklvn za Hoboken. - Pa, eno Wall Streeta, kolega. Prolaze ispod Brooklvn Bridgea. Nad njihovim glavama bruje i jeĉe elektriĉni vlakovi, tu i tamo s vlaţnih traĉnica bljesne ljubiĉasta boja. Iza njih, s druge strane barka, tegljaĉa i trajekata za automobile, visoke zgrade, bijelo prošarane prame-njem pare i magle, sive strše u ovješene oblake. Nitko nije govorio dok su jeli juhu. GospoĊa Merivale u crnini sjedila je na ĉelu ovalnog stola pa kroz polunavuĉene zavjese i kroz prozor salona promatrala stup bijela dima što se pod sunĉevom svjetlosti odvijao iznad ţeljezniĉkih depoa, prisjećajući se svog muţa i na to kako su prije mnogo godina došli pogledati stan u nezavršenoj kući koja je mirisala po gipsu i po boji. Naposljetku, kad je pojela juhu, ustade i reĉe: - Dakle, Jimmy, vraćaš li se novinarstvu? - Mislim da hoću. - Jamesu su već ponudili tri posla. Mislim da je to izvanredno. - Ipak mislim da ću prihvatiti majorovu ponudu - reĉe James Merivale Elleni koja je sjedila pored njega. - Major Good-year, znate, roĊakinjo Helena ... Jedan od Goodvearovih iz Buf-fala. On je šef odjela za inozemnu trgovinu u Bankarskom trustu ... Rekao je da mi moţe isposlovati brzo napredovanje. Preko mora smo bili prijatelji. - To će biti divno - reĉe Maisie gugutavim glasom - je li, Jimmy? - Sjedila mu je suĉelice, vitka i ruţiĉasta u crnoj haljini. - On će me predstaviti Piping Rocku - produţi Merivale. - A što je to? - Kako, Jimmy, pa sigurno to znaš... RoĊakinja Helena zacijelo je tamo mnogo puta išla na ĉaj. _ Znaš Jimps - reĉe Ellen uprijevši pogled u tanjur. -T mo je otac Stana Emervja išao svake nedjelje.

_ Oh, zar ste poznavali tog nesretnog mladića? To je bilo " no - reĉe gospoĊa Merivale. - Toliko se uţasnih stvari do-dilo posljednjih godina ... Gotovo sam na to zaboravila. g° - Da, poznavala sam ga kazala je Ellen. Stiţe janjeći but popraćen prţenim patlidţanima, kasnim kukuruzom i slatkim krumpirom. - Znate, smatram da je jednostavno uţasno to - reĉe gospoĊa Merivale kad je narezala meso - što nam vi momci ne ţelite ništa priĉati o svojim doţivljajima preko mora... Jamaĉno su mnogi od njih bili izvanredno zanimljivi. Jimmy, pretpostavljam da ćeš napisati knjigu o svojim dogodovštinama. - Okušao sam se na nekoliko ĉlanaka. - Kada će izići? - Ĉini se da ih nitko ţiv ne ţeli tiskati... Znaš, u stanovitim pitanjima ja sam radikalno razliĉitog mišljenja od njih... - GospoĊo Merivale, već godinama nisam jela ovako slasne slatke krumpire ... Ovi imaju okus kao jam. - Dobri su... Sve ovisi o tomu kako ih skuhate. - Pa, bio je to velik rat dok je trajao - izjavi Merivale. - Gdje si bio one noći kad je zakljuĉeno primirje, Jimmy? - Bio sam u Jeruzalemu u Crvenom kriţu. Zar to nije besmisleno? - Ja sam bio u Parizu. - I ja - kazala je Ellen. - Znaĉi da ste i vi bili tamo, Helena? Na koncu konca ipak ću vas zvati Helena pa stoga mogu odmah sad s tim poĉeti... Zar to nije zanimljivo? Jeste li se vi i Jimmy tamo upoznali? - Oh, ne, mi smo bili stari prijatelji... Ali ĉesto smo bili zajedno ... Radili smo u istom odjelu Crvenoga kriţa - u odjelu za propagandu. - Prava pravcata ratna idila - pjevuckavo će gospoĊa Merivale. - Zar to nije zanimljivo? - Dakle, drugovi, ovako stoje stvari - poviĉe Joe O'Keefe, a na njegovu crvenom licu izbijao je znoj. Hoćemo li progurati ovaj mirovinski prijedlog ili nećemo? ... Borili smo se za njih, je l da, potukli smo Švabe, je l da? A sada, kad smo stigli kući, dobili smo prljavi kraj štapa. Nemamo zaposlenja ... Naše djevojke su otišle i udale se za drugoga... Prema nama postupaju kao Prema bandi prljavih propalica i lijenĉina, a mi traţimo samo svoju opravdanu zakonsku i zakonitu naknadu ... mirovinu. Hoćemo h mi to podnositi? ... Nećemo. Hoćemo li podupirati ban236 237du politiĉara koji prema nama postupaju kao da kucamo na straţnja vrata pa prosimo milostinju? ... Pitam vas, momci... Noge zatutnje po tlu: - Ne! - Vrag neka ih nosi - poviĉu glasovi... - Kaţem ja vama, vrag neka nosi politiĉare ... Mi ćemo svoju kampanju prenijeti na selo... velikom silnom velikodušnom ameriĉkom narodu velikog srca, narodu za kojega smo se borili i krv svoju prolijevali i ţivote polagali. Velika oruţarna zaori se od pljeska. Ranjenici u prvom redu lupali su o pod svojim štakama. - Joey je dobar momak - reĉe muškarac bez ruku ćoravcu s umjetnom nogom koji je pokraj njega sjedio. - Upravo tako, Buddy. Dok su izlazili nuĊajući jedan drugog cigaretama, na vratima stajaše jedan ĉovjek izvikujući: - Sastanak komisije, komisije o mirovini. Ĉetvorica su sjedila oko stola u sobi koju im je ustupio pukovnik. - Pa, momci, da popušimo cigaru. Joe poskoĉi do pukovnikova stola te izvadi ĉetiri Romea i Julije: - Nikada ne ostaje bez njih. - Pravi mali korupcionaš, kaţem ja - reĉe Sid Garnett is-pruţivši svoje duge noge. - Da moţda unutra nemaš sanduk Scotcha, Joey? - zapita Bili Dougan. - Nee, trenutaĉno ne pijem. - Znam gdje se moţe dobiti zajamĉeni »Haig and Haig« -ponosno ubaci Segal - predratna roba, šest dolara litra. - A otkud da smognemo šest dolara, tako ti Krista? - Poslušajte me, momci - reĉe Joe sjedajući na rub stola.-PrijeĊimo na bitne stvari... Moramo namaknuti novac od škvadre i na drugim mjestima gdje god moţemo... Slaţemo li se u tome? - Naravno da se slaţemo, ti im to reci - izjavi Dougan. - Poznajem i mnoge starije ljude koji smatraju da se prema nama nepošteno postupa... Ovo ćemo nazvati Komisija za mirovinske zahtjeve u Brooklynu udruţena sa Stanicom Sheamus O'Riellyja u Los

Angelesu ... Nema smisla išta poduzimati osim ako se to dobro ne izvede ... Dakle momci, jeste li za to ili ste protiv? - Naravno da smo za, Joey... Ti im to reci a mi ćemo udarati takt. - Dakle, Dougan mora biti predsjednik zato što je najnaoĉitiji. Dougan pocrveni kao cikla i zamuca. - Oh, ti Adonisu s plaţe - podsmjehne se Garnett. - A ja mislim da ću biti najbolji kao blagajnik jer imam najviše iskustva. - Zato što si najpokvareniji, ţeliš reći - potiho će Segal. Joe isturi vilicu. - Ĉuj, Segal, jesi li za to ili nisi? Bit će najbolje da nam odmah kaţeš ako nisi za to. - Naravno, prestanite s glupostima - reĉe Dougan. - Joey je pravi ĉovjek za ostvarenje ovog pitanja i vi to znate . . . Prestanite s glupostima . . . Ako ti se ovo ne sviĊa, moţeš se povući. Segal protrlja svoj tanki kukasti nos. - Samo sam se šalio, ljudi, nisam mislio ništa zla. - Slušaj - gnjevno proslijedi Joe - što ti misliš, zbog ĉega ja ţrtvujem svoje vrijeme? . . . Zašto sam još juĉer otklonio pedeset dolara tjedno, nije li tako, Side? Vidio si me kad sam razgovarao s onim ĉovjekom. - Kako da ne, Joey. - Oh, smirite se, momci - reĉe Segal. - Samo sam zadirkivao Joeya. - Dakle, Segal, mislim da bi ti trebao biti tajnik jer se razumiješ u kancelarijski posao . . . - Kancelarijski posao? - Naravno - kazao je Joe napuhavši grudi. - Dobit ćemo prostor za stol u kancelariji jednog mog poznanika . . . Sve je to uglavljeno. On će nam ga besplatno ustupiti dok se ne uhodamo. A imat ćemo i kancelarijski pribor i memorandum. Ništa se ne moţe postići na ovom svijetu ako doliĉno ne izloţimo stvari. - A kakvo će biti moje zaduţenje? - zapita Sid Garnett. - Ti si komisija, ti veliki tupoglavĉe. Poslije sastanka je Joe O'Keefe zviţduĉući šetao po Atlantic Avenue. Bijaše svjeţa noć; išao je kao da hoda na oprugama. U ordinaciji dra Gordona gorjelo je svjetlo. Pozvonio je. Vrata otvori ĉovjek bijela lica u bijelom mantilu. - Dobra veĉer, doktore. . ,..~ Je.ste U to vi' O'Keefe? Izvolite ući, mladiću moj. - Nešto ° " laSU Stisne ga za kiĉmu P°Put hladne mkenM Dakle, je li vaš test dobro ispao, doktore? Dobro . . . pozitivno je. - Kriste. J Ne b™nite se previše zbog toga, mladiću moj, mi ćemo za nekoliko mjeseci izlijeĉiti. 238 239- Mjeseci. - Pa, po skromnoj procjeni, pedeset pet posto ljudi koje srećete na ulici zaraţeno je sifilisom. - A nisam se ponašao kao neka budala. Pazio sam preko mora. - Za vrijeme rata to je neizbjeţivo ... - Sad mi je ţao što se nisam razuzdao... Oh, koliko sam prilika propustio. Lijeĉnik se nasmije. - Zacijelo nećete imati nikakve simptome ... Samo ćete primati injekcije. Za tili ĉas bit ćete zdravi kao riba ... Ţelite li da vam sada dam injekciju? Već sam je pripremio. O'Keefeu se zalede ruke. - Pa, dobro - usiljeno se nasmije. - Mislim da ću biti vraţji toplomjer kad završite moju terapiju. Lijeĉnik se škripavo nasmije. - Krcat arsenom i ţivom, a? .. Toĉno tako. Puhao je hladniji vjetar. Cvokotali su mu zubi. Odšeta kući kroz strugutavu noć od lijevana ţeljeza. Baš sam lud što sam se onesvijestio kad me ubo. Još je osjećao muĉan ubod igle. Zaškr-guće zubima. Poslije ovoga moram imati malo sreće... Moram imati malo sreće ... Dva deţmekasta ĉovjeka i jedan mršav ĉovjek sjede za stolom pored prozora. Svjetlost cinĉanog neba mami blistavougla-te odsjaje s ĉaša, srebrnine, ljusaka ostriga, oĉiju. George Bald-win okrenut je leĊima prozoru. S desne strane sjedi mu Gus McNiel a s lijeve Densch. Kad se konobar naginje nad stol da odnese prazne ljušture ostriga, on kroz prozor, iza parapeta od vulkanskog kamena, vidi vrške

nekoliko zgrada što strše poput posljednjih stabala na rubu hridine te staniolska prostranstva luke po kojoj su porazbacani brodovi. - Ovaj put ja vama drţim prodiku, George ... Bog zna, u stara vremena odrţali ste mi dovoljno prodika. Ĉasna rijeĉ, to je ĉista ludost - govori Gus McNiel. - Ĉista je ludost u vašim godinama dopustiti da vam promakne šansa za stvaranje politiĉke karijere ... U cijelom Nevv Vorku nema prikladnijeg ĉovjeka za tu duţnost. - Sve mi se ĉini da je to vaša duţnost, Baldvvine - veli Densch dubokim glasom, vadi iz futrole svoje naoĉale od kornjaĉine ljuske te ih ţurno natiĉe na nos. Konobar je donio veliki garnirani odrezak okruţen bedemima gljiva i narezane mrkve i graška te iscifranim potamnje-lim pire krumpirom. Densch namješta naoĉale te se paţljivo za-bulji u garnirani odrezak. 240 Vrlo lijepo jelo, Bene, vrlo lijepo jelo, moram priznati... Evo kako je, Baldvvine ... kako ja na to gledam ... zemlja proţivljava opasno razdoblje ponovne izgradnje ... smušenost vezanu za završetak velikog sukoba... bankrot kontinenta... šire se boljševizam i subverzivne doktrine ... Amerika ... - kaţe on reţući oštrim blistavim ĉeliĉnim noţem debeli, polusirovi i dobro zapapren odrezak. Polako ţvaĉe zalogaj. - Amerika - ponovno zapoĉinje - nalazi se u poloţaju da preuzme steĉajnu upravu nad svijetom. Velika naĉela demokracije i one trgovaĉke slobode na kojima poĉiva ĉitava naša civilizacija, ugroţeni su više nego ikada. Danas su nam u javnim sluţbama potrebni više nego ikada, ljudi potvrĊene sposobnosti i besprijekorna poštenja, osobito u onim sluţbama koje zahtijevaju struĉno sudsko i pravno znanje. - To sam ti neki dan pokušavao kazati, George. - Da, sve je to vrlo dobro, Gus, ali kako znaš da ću biti izabran? .. Na koncu konca, to bi znaĉilo da na stanovit broj godina ostavim svoju odvjetniĉku praksu, to bi znaĉilo... - Samo vi to meni prepustite ... George, već ste izabrani. - Izuzetno dobar odrezak - reĉe Densch - moram priznati... Ne, ali ostavimo nastranu novinska naklapanja... Iz tajna i pouzdana izvora sluĉajno znam da meĊu nepoţeljnim elementima u ovoj zemlji postoji subverzivna zavjera... Boţe mili, pomislite samo na bombaški napad u Wall Streetu... Moram kazati da je u jednom pogledu drţanje novina ipak povoljno ... naime, pribliţujemo se nacionalnom jedinstvu o kojemu prije rata nismo mogli ni sanjati. - Slušaj, George - upadne Gus - izrazi se na ovaj naĉin ... Reklamna vrijednost politiĉke karijere doprinijet će vašoj odvjetniĉkoj praksi. - I hoće i neće, Gus. Densch odmata staniol s cigare. - Bilo kako bilo, ovaj prizor je veliĉanstven. - Skida naoĉale te iskrivljuje vrat te se zagleda u blistavo prostranstvo luke koja se proteţe puna jarbola, dima, kuglica pare, tamnih duguljastih barka, sve do breţuljaka Staten Islanda što se rasplinjuju u magli. Sjajne pahuljice oblaka Ijuštile su se s neba prigušene indi-goplave boje nad Parkom Batterv gdje su skupine umazanih ljudi odjevenih u tamno, stajali po pristaništu Ellis Island i oko m°\a za male ĉamce, šutke nekoga išĉekujući. Otrcan dim tegljaĉa i parobroda visio je nisko i potezao se nad neprozirnom staklenozelenom vodom. Škunu s tri jarbola teglili su niz North River. Netom podignut flok nespretno je lamatao na vjetru. A16 - Manhattan Transfer

241dalje u luci pomaljao se, viši, sve viši parobrod, s pramcem naprijed, ĉetiri crvena dimnjaka zbijena u jedan, blješte palubna zdanja krem boje. - Mauretania upravo stiţe sa zakašnjenjem od dvadeset i ĉetiri sata - uzvikne ĉovjek koji drţi teleskop i dogled... - Pogledajte Mauretaniju, najbrţi prekooceanski brod, kasni dvadeset ĉetiri sata. Mauretania se poput nebodera šepirila kroz brodovlje u luci. Pukotina sunĉeve svjetlosti zaoštravala je sjenu pod prostranim mostom i duţ bijelih pruga gornjih paluba, blještila je u nizovima okruglih prozorĉića. Dimnjaci se odvoje jedan od drugog, trup se izduţi. Crni nemilosrdni trup Mauretanije gurajući pred sobom zadahtale tegljaĉe, zasijecao se u North River poput duga noţa. Trajekt je polazio iz useljeniĉke stanice, kroz gomilu proĊe ţagor i nabijen stigne do rubova pristaništa. - Deportirci... To su komunisti koje deportira Ministarstvo pravde... deportirci... Crveni... Oni deportiraju crvene. - Trajekt se odmaknuo od pristaništa. Na krmi skupina ljudi stajaše nepomiĉno sićušna poput kositrenih vojnika. - Crvene šalju natrag u Rusiju. Na trajektu zaleprša rupĉić, crveni rupĉić. Ljudi su se tiho, na prstima, odšuljali do ruba prolaza, na prstima, neĉujno, kao u bolesniĉkoj sobi. Iza leĊa muškaraca i ţena koji su se tiskali uz rub vode uzrujano su hodali tamo-amo narogušeni policajci gorilskih lica, vitlajući pendrecima.

- Crvene šalju natrag u Rusiju ... Deportirce ... Agitatore ... Nepoţeljnike. - ... Galebovi su kruţili i kriještali. Boca keĉapa teško se Ijuljkala na valićima od mutnog stakla. S trajekta dopiraše pjev, jenjavao je i otklizao preko vode. Čest la lutte finale, groupons-nous et demain L'Intemationale sera le genre humain. - Pogledajte deportirce ... Pogledajte nepoţeljne strance -uzvikne ĉovjek koji je drţao teleskop i dogled. Odjednom odjekne ţenski glas: »Listajte prezreni na svijetu.« - Pst... Zbog ovoga bi te mogli kriviĉno goniti. Pjevanje se gubilo preko vode. Na kraju mramor-brazde trajekt se smanjivao u magli. Sa Intemacionalom... sloboda zemlji svoj. Pjev zamre. S rijeke dopre otegnuto buĉno tulenje parobroda koji je isplovio iz pristaništa. Galebovi su kruţili iznad tamne prljavo odjevene svjetine koja je šutke stajala gledajući u zaljev.

II. KINO ZA GROŠGroš prije ponoći kupuje sutrašnjicu . . . glavni novinski naslov o oruţanom prepadu, šalicu kave iz automata, voţnju u VVoodlavvn, Fort Lee, Flatbush . . . Groš u prorezu kupuje ţvakaću gumu. Somebodv Loves Me, Baby Divine, Vou're in Kentuckv Juss Shu'As Vou're Born . . . nagnjeĉene note fokstrota hramajući izlaze iz vrata, bluzovi, valceri (We'd Danced the Whole Night Through) u vrtnji vuku za sobom blistave uspomene ... Na Šestoj aveniji, na Ĉetrnaestoj još ima stereoptikona koje su zamazale muhe, a gdje za groš moţete zirnuti u poţutjelu juĉerašnjicu. Pokraj praskave streljane saginjete se u titranje VRUĆE VRIJEME, NE2ENJINO IZNENAĐENJE, UKRADENA PODVEZICA . . . korpa za otpatke slomljenih snatrenja . . . Groš prije ponoći kupuje našu juĉerašnjicu.

Ruth Prynne iziĊe iz lijeĉnikove ordinacije i ĉvršće stegne krzno oko grla. Osjećala se malaksalo. Taksi. Ĉim je ušla unutra, sjetila se zadaha kozmetike i preprţena kruha i prljava hodnika u stanu gospoĊe Sunderland. Oh, ne mogu odmah sada poći kući. - Soferu, vozite, molim vas, u Staru englesku ĉajanu na Ĉetrdesetoj ulici. - Otvorila je svoju duguljastu zelenu koţnatu torbu te pnvirila u nju. Boţe mili, samo dolar, ĉetvrt dolara, pet centi i dva centa. Uprla je oĉi u brojeve koji su treperili na tak-simetru. Zamalo nije izgubila ţivce pa zaplakala . . . Kako novac nestaje^ Prašnjav hladan vjetar zaškripi joj u grlu kad je izišla. _ "samdeset centi, gospoĊice . . . Nemam sitnog, gospoĊice. centa n' Zadrţite kusur ~ Boţe mili. samo trideset a je bil to dva kolaĉe ° P'° * prijatno je mirisalo na ĉaj i na t je H ovo Ruth ? u' • - Najdraţa, doĊi u moj zagrljaj ovih godina. - Bio je to Billy Waldron. Bio je deblji 242 243

i bljeĊi nego prije. Teatralno ju je zagrlio i poljubio u ĉelo. -Kako si? Ispriĉaj mi... Kako distingue izgledaš u tom šeširu. - Upravo sam lijeĉila grlo na rendgenu - reĉe ona hihoćući. - Osjećam se kao gnjev boţji. - Što radiš, Ruth? Ĉitavu vjeĉnost nisam ĉuo za tebe. - Odloţio si me kao zaostali broj, je li? - Ljutito je odbrusila na njegove rijeĉi. - Poslije one tvoje divne uloge u »Kraljici voćnjaka« ... - Pravo da ti kaţem, Billy, imala sam uţasan slijed zle sreće. - Oh, znam, sve je zamrlo. - Slijedećeg tjedna imam sastanak sa Belascom ... Moţda nešto bude iz toga. - Pa da, i ja bih rekao, moţda bude, Ruth ... Ĉekaš li nekoga? - Ne... Oh, Billy, ti si još uvijek onaj isti stari podruglji-vac ... Danas popodne me nemoj zadirkivati. Nisam za to raspoloţena. - Jadnice mala, sjedni pa popij sa mnom šalicu ĉaja ... Kaţem ti, Ruth, ovo je uţasna godina. Mnogi dobri glumci ove će godine zaloţiti posljednju kariku svog lanca za sat... Pretpostavljam da obilaziš menedţere. - Ne spominji mi to... Kad bi mi se samo grlo oporavilo... Takva te stvar srva. - Sjećaš li se starih vremena u trupi Sommerville? - Billy, zar bih ih ikada mogla zaboraviti? ... Zar nije bilo genijalno? - Posljednji sam te put vidio, Ruth, u »Leptiru na kotaĉima« u Seattleu. Bio sam u prvom redu ... - Zašto nisi došao u garderobu pa me posjetio? - Mislim da sam se još na te ljutio... Tada sam bio silno utuĉen. U dolini sjena... sjeta... neurastenija. Bio sam na suhom, bez centa... Te noći bio sam pomalo pod gasom. Nisam ţelio da u meni gledaš zvijer. Ruth nalije sebi novu šalicu ĉaja. Odjednom se osjećala grozniĉavo radosnom.

- Oh, Billy, zar nisi sve to zaboravio? ... Tada sam bila glupa djevojĉica... Bojala sam se da bi se ljubav, brak ili nešto sliĉno sukobljavalo s mojom umjetnošću, razumiješ ... Toliko sam ludo ţeljela uspjeti. - Bi li danas uĉinila istu stvar? - Ne znam ... - Kako je ono išlo? ... Prst se pomiče i piše, a kad napiše, pomiče se dalje... 244 - Nešto u onom smislu Sve tvoje suze neće isprati ni jednu ri-d toea Ĉuj, Billy - zabacila je glavu i nasmijala se - poih da me se ponovno spremaš zaprositi... Joj, moje grlo. _ R Uth, bilo bi mi milije da ne ideš na tu rendgensku tera-Ĉuo sam da je to vrlo opasno. Ne daj se ovim zastrašiti, draga moja... ali sam ĉuo da su neki sluĉajevi raka nastali na Besmislica, Billy... To je samo onda kad se rendgenske zrake nepravilno koriste a i tada im se trebaš izlagati godinama... Ne, mislim da je taj dr Warner izvanredan ĉovjek. Kasnije, dok je sjedila u ekspresu podzemne ţeljeznice koji je vozio u predgraĊe, još je osjećala njegovu mekanu ruku kako miluje njezinu ruku u rukavici. - Zbogom, djevojĉice, ĉuvao te Bog - rekao je promuklo. - Postao je trećerazredni glumĉić, i to u pravom smislu rijeĉi - neprestance se podsmijevalo nešto u njezinoj nutrini. -Bogu hvala da to nikada nećeš doznati... Zatim se, zamahnuvši šeširom široka oboda i zatresavši srebrnom sijedom kosom, kao da glumi u »Monsieur Beaucaire«, okrenuo i udaljio Broadwayem u gomili. Moţda me prati zla sreća, ali iznutra nisam onako trećerazredna kao on ... Rak, rekao je. Gledala je gore i dolje po vagonu lica koja su se drmala nasuprot njoj. Od svih ovih ljudi jedan ga jamaĉno ima. OD PET OSOBA ĈETIRI OBOLE OD ... Glupaĉo, to se ne odnosi na rak. EX-LAX, NUJOL, O'SULLIVAN'S ... Prinijela je ruku grlu. Grlo joj bijaše grozno nateklo, grlo joj je grozniĉavo bridilo. Moţda se pogoršalo. To je nešto ţivo što raste u mesu, što ti proţdire ţivot i ostavlja te uţasnom, trulom ... Ljudi nasuprot njoj netremice su buljili preda se, mladi muškarci i mlade ţene, sredovjeĉni ljudi, zelena lica pod prljavim svjetlom ispod reklama jarkih boja. OD PET OSOBA ĈETIRI OBOLE OD... Ţeljezniĉki tovar leševa koji se treskaju, kimajući i njišući se dok ekspres prodorno tutnji prema Devedeset šestoj ulici. Na Devedeset šestoj ulici morala je presjesti na lokalni vlak. Dutch Robertson sjedio je na klupi na Brooklyn Bridgeu, zadigavši okovratnik svog šinjela, prelijećući oĉima ponude za zaposlenje. Bilo je sparno poslijepodne zagušljivo od magle; most stajaše pokapan i izdvojen poput stabla u gustom vrtu parobrodskih zviţdaljki. ProĊu dva mornara. Najbolji lokal u kojemu sam bio poslije Buenos Airesa. urtaka za kinodvoranu, prometno podruĉje ... ulog... 3000 da ' ob ^ ^ ? emam tri tisuće • • • Pult za cigare, prometna zgra-vezna ţrtva... Privlaĉna i potpuno opremljena pro245davaonica radija i muzikalija ... prometno... Moderna tiskara srednje veliĉine koja se sastoji od valjaka, Kelleya, Millera, malih tijesaka, linotipa i cjelokupne knjigoveţnice ... Košer restoran i delikatese ... Kuglana... prometno... Velika plesna dvorana i ostale dozvole. KUPUJEMO UMJETNA ZUBALA, staro zlato, platinu, stari nakit. Nek idu k vragu. TRAŢIMO MUŠKARCA ZA ISPOMOĆ. To je već nešto za tebe, tupoglavĉe. Pisari adresa, prvorazredni kaligrati ... Ja tu otpadam ... Umjetnik, pomoćnik, Servis automobila, bicikala i motocikala ... Izvadi poleĊinu omotnice te pribiljeţi adresu. Ĉistaĉi cipela... To još ne. Boj; ne, mislim da više nisam boj, slasticama, akviziteri, peraĉi automobila, sudoperi. ZARADI DOK UĈIŠ. Zubotehnika je najkraći put do uspjeha ... Nema mortsezone ... - Zdravo, Dutch ... Mislila sam da nikad neću ovamo stići. Djevojka siva lica u crvenom šeširu i sivom kaputu od zeĉjeg krzna sjede pokraj njega. - Uh, smuĉilo mi se od ĉitanja ponuda zaposlenja. - Protegne ruke i zijevne ispustivši novine koje mu kliznu na noge. - Zar ti nije hladno dok ovako sjediš na mostu? - Moţda i jest... Idemo jesti. - Skoĉio je na noge pa prinio svoje crveno lice, tanka slomljena nosa, tik uz njezino i zagledao se u njezine crne oĉi svojim blijedosivim oĉima. Snaţno ju je potapšao po mišici. - Zdravo, Francie ... Kako moja djevojĉica? Vrate se natrag prema Manhattanu, putern kojim je ona došla. Pod njima je kroz maglu svjetlucala rijeka. Polako je klizio veliki parobrod, svjetla su mu već gorjela; preko ruba ploĉnika gledali su dolje u crne dimnjake. " - Je li brod na kojem si ti pošao preko mora bio ovako velik, Dutch? - Još veći. - Uh, što bih ţeljela poći. - Jednom ću te odvesti onamo i pokazat ću ti sva ona ondje mjesta... Bio sam u mnogim mjestima onaj put kad sam se udaljio bez dopuštenja.

Na stanici nadzemne ţeljeznice su oklijevali. - Francie, imaš li uza se išta love? - Pa naravno da imam dolar... No, moram ga saĉuvati za sutra. - Imam samo svojih zadnjih dvadeset pet centi. Pojedimo u onom kineskom restoranu dvije veĉere po pedeset pet centi... To će iznositi dolar i deset. - Moram imati pet centi da se ujutro odvezem u kancelariju. - Oh, prokletstvo! Bogamu, ţelio bih da imamo novaca. 246 _ Jesi H nešto pronašao? Pa zar ti ne bih rekao da sam našao? - DoĊi, u sobi imam ušteĊenih pola dolara. Od toga mogu platiti prijevoz. - Promijenila je dolar i stavila dva petaka u automatski obrtni kriţ. Sjeli su u vlak koji je vozio za Treću aveniju. - Ĉuj, Francie, hoće li nam dopustiti da plešem u khaki košulji? - Zašto ne, Dutch, izgleda posve u redu. - Nekako mi je neugodno zbog toga. Dţez orkestar u restoranu svirao je Hindustan. Mirisalo je na chop suey i na kineski umak. Šmugnu u separe. Mladići glatke kose i sitne djevojke kratko ošišane kose plesali su pripijeni. Kad su sjeli, smješkali su se jedno drugome u oĉi. - Uf, što sam gladan. - Gladan si, Dutch? Gurnuo je koljena naprijed dok se nisu ispreplela s njezinima. - Znaš, dobro si ti dijete - reĉe on kad je pojeo juhu. - Ĉasna rijeĉ, ovaj tjedan ću naći posao. A onda ćemo naći lijepu sobu i vjenĉat ćemo se, i tako. Kad su ustali da plešu, toliko su drhtali da su jedva mogli plesati u taktu glazbe. - Gozpodine ... ne plesati bez doliĉne odjeće ... - reĉe dotjerani Kinez poloţivši ruku Dutchu na mišku. - Što on hoće? - zareţi on nastavivši plesati. - Mislim da se to odnosi na košulju, Dutch. - Vrag nek je nosi. - Umorna sam. Ionako bih radije razgovarala nego plesala ... Vrate se u svoj separe svom desertu od ananasa u kriškama. Poslije su išli na istok po Ĉetrnaestoj ulici. - Dutch, zar ne moţemo poći u tvoju sobu? - Ja nemam sobu. Stara glupaĉa ne dopušta mi da ostanem a zadrţala je sve moje stvari. Ĉasna rijeĉ, ako ovaj tjedan ne naĊem zaposlenje, idem regrutnom naredniku pa ću se ponovo prijaviti u vojsku. - Oh, nemoj to; onda se nikada ne bismo mogli vjenĉati, uutcn ... No, zašto mi to nisi rekao? - Nisam te ţelio uznemiravati, Francie ... Šest mjeseci bez P_ ema''' Uh> to Je dovoljno da ĉovjek poludi. - M . **• kuno moţemo poći? stamste °gli biSm° P°Ći na °n° Pristanište • • • Poznajem pri247- Tako je hladno. - Ne moţe mi biti hladno kad si ti uza me, dijete. - Ne govori tako... To mi se ne sviĊa. Naslonjeni jedno na drugo šetali su u tmini blatnjavim utabanim ulicama uz rijeku, meĊu golemim nadutim rezervoarima benzina, polomljenim ogradama, dugih skladišta s mnoštvo prozora. Na uglu ispod uliĉne svjetiljke jedan djeĉak zazviţdi dok su prolazili. - Nabit ću ti njušku u glavu, mali gade - dobaci Dutch krajiĉkom usta. - Ne odgovaraj mu - šapne Francie - ili će se cijela škvadra na nas okomiti. Kliznu kroz vratašca u visokoj ogradi nad kojom su stršali kosi balvani. Osjećali su miris rijeke i cedrovine i piljevine. Ĉuli su kako rijeka zapljuskuje stupove pod njihovim nogama. Dutch je privuĉe uza se i pritisne usta na njezina. - Hej vi, zar ne znate da ovamo ne moţete tek tako doći noću? - zaštekće na njih jedan glas. Straţar ih zabljesne fenjerom u oĉi. - U redu, smirite ţivce, samo smo pošli u šetnjicu. - Kakva šetnja! Ponovno su se vukli niz ulicu, a crni rjeĉni vjetar puhao im je meĊu zubima. - Pazi. - ProĊe policajac tiho zviţduĉući. Razdvojili su se. -Oh, Francie, natjerat će nas u ludnicu ako ovako nastavimo. Idemo u tvoju sobu. - Gazdarica će me izbaciti, to je sve. - Neću stvarati nikakvu buku ... Imaš kljuĉ, zar ne? Iskrast ću se prije svjetla. Bogati, natjeraju te da se osjećaš kao podlac.

- U redu, Dutch, idemo kući... Svejedno mi je što bude. Stepenicama obasutim blatnim stopama uspnu se na najgornji kat najamne kuće. - Izuj cipele - prosikta mu u uho dok je uvlaĉila kljuĉ u bravu. - Imam rupe na ĉarapama. - To nema veze, budalo. Pogledat ću je li prolaz slobodan. Moja je soba otraga iza kuhinje, prema tome, ako su svi oni u krevetu, neće nas ĉuti. Kad ga je ostavila, ĉuo je otkucaje svoga srca. Ona se za tili ĉas vratila. Na prstima ode za njom po škripavom hodniku. Kroz vrata dopre hrkanje. U hodniku je lebdio vonj kupusa i sna. Kad su se našli u njezinoj sobi, zakljuĉala je vrata te stavila stolac uz vrata ispod kvake. S ulice prodre trokut pepeljaste svjetlosti. Tako ti Boga, tiho, Dutch. - Drţeći još u rukama cipele nosegnuo je za njom te je prigrlio. Leţao je pokraj nje neprestance šapćući priljubivši usne uz njezino uho: - Znaš, Francie, ja ću se probiti, ĉasna rijeĉ, probit ću se; preko mora sam dotjerao do narednika sve dok me nisu degradirali zato što sam se udaljio bez dopuštenja. To pokazuje da ja mogu nešto postići. Kad mi se ukaţe prilika, naslagat ću cijelu gomilu love pa ćemo se ti i ja tamo vratiti pa ćemo vidjeti Cha-teau-Thierry i Pariz i tako dalje; ĉasna rijeĉ, to bi ti se svidjelo, Francie .. Uh, gradovi su stari i neobiĉni i mirni i udobni i imaju najljepše gostionice gdje sjediš vani na suncu za malim stolovima pa gledaš ljude kako prolaze a i hrana je odliĉna kad se na nju privikneš a oni posvuda imaju hotele u koje bismo mi mogli poći kao na primjer veĉeras i nije ih briga jesmo li vjenĉani, ni ništa drugo. I imaju velike krevete posve od drva, udobne i donose ti doruĉak u krevet. Uh, Francie, svidjelo bi ti se to. Kroz snijeg su išli na veĉeru. Velike snjeţne pahuljice vrtjele su se i spiralasto oko njih uvijale prskajući svjetlost ulica plavom i ruţiĉastom i ţutom bojom, zamagljujući perspektive. - Ellie, mrsko mi je što prihvaćaš taj posao... Morala bi nastaviti glumiti. - Ali, Jimps, moramo ţivjeti. - Znam... znam. Jamaĉno nisi bila pri zdravoj, Ellie, kad si se za mene udala. - Oh, ne govorimo više o tome. - Veĉeras se dobro zabavimo ... Pao je prvi snijeg. - Je li to taj lokal? - Stajahu pred neosvijetljenim vratima u prizemlju prekrivenim gustom mreţastom rešetkom. - Da pokušamo. - Je li zvonce zazvonilo? - Mislim da jest. - Otvore se unutrašnja vrata a djevojka u ruţiĉastoj pregaĉi zime u njih: - Bon soir mademoiselle. - Ah... bon soir monsieur 'dame. Uvede ih u predvorje osvijetljeno plinom koje je zaudaralo PO nram. Bijaše ovješeno kaputima i šeširima i rukavicama ša-ćimTt ,Z ZaSt°r na vratima restoran ih zapahne u lice vrućim dahom kruha i koktela i prţenog maslaca i parfema i ruţeva a u*ne- zveketom i Zagorom glasova. apsinta ~ reĉe Ellen- ~ Hajdemo se uţasno 248 249

••- Boţe mili, pa tu je Congo... Zar se ne sjećaš Conga Jakea iz Seaside Inna? Stajao je glomazan na kraju hodnika i mahao im. Lice mu je bilo jako preplanulo a nosio je sjajne crne brĉiće. - Veĉeh, gospodin 'Erf... Kako ste? - Kao bubreg u loju. Congo, ovo je moja supruga. - Ako vam ne smeta što smo u kuinji, popit ćemo nešto. - Naravno da nam ne smeta... To je najbolje mjesto u kući. Gle, pa ti šepaš... Što ti je nozi? - Foutue... Ostavio sam je en Italie ... Nisam je mogao donijeti sa sobom kad su mi je odsjekli. - Kako se to dogodilo? - Prokleta luda stvah na Mont Tomba... Moj šogoh mi je dao vhlo lijepu umjetnu nogu ... Sjednite ovdje. Ĉujte, madame, moţete li sad reći koja je koja? - Ne, ne mogu - reĉe Ellie smijući se. Sjedili su za mramornim stolićem u uglu natrpane kuhinje. Za jelovim stolom u sredini jedna je djevojka servirala jelo na tanjure. Dva su kuhara radila nad peći. Zrak je bio ispunjen us-cvrĉanim masnim mirisima hrane. Congo došepa do njih noseći na malom posluţavniku tri ĉaše. Stajao je nad njima dok su pili. - Salut - reĉe on diţući ĉašu. - Koktel od apsinta, onakav kako ga phiphemaju u New Ohleansu. - Odliĉna stvar.

Congo izvadi posjetnicu iz dţepa na prsluku. MAROUIS DES COULOMMIERSUVOZNA TVRTKA

Riverside 11121 - Moţda vam jednoga dana ustheba kakva stvahĉica... Ne thgujem niĉim doli phedhatnom uvoznom hobom. Ja sam najbolji khijumĉah alkoholnih pića u New Vohku. - Ako se ikad dokopam novca, svakako ću ga kod tebe potrošiti Congo ... Kako ti se sviĊa posao? - Vhlo dobho... Phiĉat ću vam o tome. Veĉehas sam phe-više zauzet... Sad ću vam naći stol u hestohanu. - Je li i ovo tvoj lokal? - Ne, ovo je lokal mog šurjaka. - Nisam znao da imaš sestru. - Nisam znao ni ja. Kad Congo odšepa s njihova stola, meĊu njima se spusti muk poput azbestne zavjese u kazalištu. - Ĉudan svat - reĉe Jimmy te se usiljeno nasmije. 250 _ Na svaki naĉin. - Ĉuj Ellie, popijmo još jedan koktel. - U redu. - Moram ga dohvatiti pa izvući iz njega nekakve priĉe o krijumĉarima alkohola. Kad je ispruţio noge ispod stola, dotakne njezina stopala. Povukla ih je. Jimmy osjeti kako mu vilice preţvakavaju, tako su mu glasno škrgutale ispod obraza te je pomislio da ih je zacijelo ĉula Ellie. Sjedila je suĉelice njemu u sivom kostimu, njezin vrat zanosno se izvijao iz bjelokosnog V izreza što ga je stvarao nabrani volanski okovratnik njezine bluze, njezina glava se nakrivila pod nabijenim sivim šeširom, njezine su usne bile namazane; rezala je komadiće mesa ali ih nije jela, nije govorila ni rijeĉi. - Bome . . . popijmo još jedan koktel. - Osjećao se uzet kao u mori; ona je bila porcelanska figura ispod staklenog zvona. Struja svjeţeg snijegom ispranog zraka odjednom se negdje uskovitla kroz zamagljenu nabijenu buĉnu svjetlost restorana, presijeĉe miris hrane i pića i duhana. Na trenutak do njega dopre miris njezine kose. U njemu se uspale kokteli. Boţe, ne ţelim pasti u nesvijest. Sjede u restoranu na Gare de Lyon, jedno kraj drugoga, na crnoj koţnatoj klupi. Njegovi obrazi okrznu njezine kad se nagi-nje da na njezin tanjur stavi sleĊa, maslac, sardine, inćune, kobasicu. Na brzinu jedu, lakomo gutaju, smijulje se, loĉu vino, trzaju se kad god zapišti lokomotiva . . . Vlak izlazi iz Avignona, njih dvoje je budno, gledaju jedno drugom u oĉi u kupeu punom hrkavih ljudi podbuhlih od sna. On se njiše i pentra preko zapletenih nogu da popuši cigaretu na kraju mutnog treskavog hodnika. Didum, na jug, didum, na jug, pjevaju kotaĉi nad traĉnicama niz dolinu Rhone. Naslonio se na prozor, puši slomljenu cigaretu, pokušava popušiti zgnjeĉenu cigaretu, drţi prst preko razderotine. Glabglab glabglab dopire iz dţbunova, od srebrom pokapanih jablana duţ ţeljezniĉke pruge. - Ellie, Ellie, slavuji pjevaju uz prugu. - Oh, zaspala sam, dragi. Tapka za njim posrćući preko nogu spavaĉa. Jedno pored arugog na prozoru u drndavom trzavom hodniku. Didum, na jug. Uzdah slavuja duţ traĉnica meĊu srebrom Pokapanim jablanima. Luda oblaĉna noć puna mjeseĉine miriše ' Ĉešnjak' riJeke' svJeţe Pognojene poljske ruţe. Uzdah Suĉeli ce njemu progovori Ellie-lutka: a je nestalo salate od jastoga ... Zar to nije nezgodno? 251Odjednom mu se povrati moć govora: - Boţe, kad bi bilo samo to. - Što misliš? - Zašto smo se uopće vratili u ovaj truli grad? - Sve otkako smo se vratili trabunjaš kako je divan. - Znam. Mislim da je to kiselo groţĊe ... Popit ću još jedan koktel... Ellie, tako ti Boga, što je to s nama? - Razboljet ćemo se ako ovako nastavimo, ja ti to kaţem. - Pa dobro, neka se razbolimo... Budimo zdravo bolesni. Kad sjedaju na veliki krevet vide preko luke, vide kriţiće na jarbolu velikog jedrenjaka i bijelu topovnjaĉu i crveno-zeleni tegljaĉ igraĉku, a nasuprot: jednostavne kuće iza vodene pruge šarene kao paun; kad lijeţu, na nebu vide galebe. U suton odijevajući se klimavi, drmavi, posrćući kroz pljesnive hodnike hotela na ulice buĉne poput limene glazbe, pune bubnjave, bakrenog sjaja, kristalnog bljeska, trubnjave i brujanja motora... Sami zajedno u sutonu, piju

seri ispod širokoliste platane, sami zajedno u uzbibanim raznobojnim gomilama, poput nevidljivih ljudi. A proljetna noć uzdiţe se iznad mora, grozna afriĉka noć i skuplja se oko njih. Popili su kavu. Jimmv je svoju pio vrlo polagano kao da ga oĉekuje nekakva silna bol kad je popije. - Dakle, bojala sam se da ćemo ovdje naći Barneveve -reĉe Ellen. - Znaju li oni za ovaj lokal? - Pa ti si ih ovamo doveo, Jimps... A ona grozna ţena uporno je sa mnom cijelu veĉer razgovarala o bebama. Mrsko mi je razgovarati o bebama. - Boţe, što bih ţelio da poĊemo u kazalište. - Ionako bi bilo prekasno. - A tako bismo samo trošili novac koji nemam .'.. Popijmo konjak da sve ovo okrunimo. Svejedno mi je ako nas to upropasti. - Pa vjerojatno hoće i to u više pogleda. - Dakle, Ellie, u zdravlje hranitelja obitelji koji je naprtio breme bijelog ĉovjeka. - Ĉuj, Jimmy, mislim da bi bilo priliĉno zgodno da neko vrijeme obavljaš uredniĉki posao. - Bilo bi mi zgodno da imam bilo kakav posao... Pa, u svakom sluĉaju, mogu biti kod kuće i ĉuvati bebu. - Ne budi tako ogorĉen, Jimmv, to je tek privremeno. - Onda je i cijeli ţivot privremen. Taksi zaustavi. Jimmv ga plati svojim posljednjim dolarom. Ellie stavi kljuĉ u vanjska vrata. Ulica bijaše zbrka uskovitlana 252 niieea zamagljena apsintom. Za njima se zatvore vrata njihova stana. Oko njih su se natiskivale stolice, stolovi, knjige, prozorske zavjese, gorke od juĉerašnje prašine, od prekjuĉerašnje, od prekprekjuĉerašnje. Tištili su ih zadasi pelena i kavovara i ulja za pisaći stroj i »Dutch Cleansera«. Ellen stavi van praznu bocu za mlijeko te legne. Jimmy je i dalje uzrujano šetao po prednjoj sobi. Jenjavalo je njegovo pijanstvo ostavljajući ga ledeno trijeznim. U praznoj klijetki njegova mozga jedna rijeĉ s dva lica zveckala je poput kovana novĉića: Uspjeh Neuspjeh, Uspjeh Neuspjeh. Luda sam za Hanjjem A Harry je lud za mnom potiho pjevuši ona dok pleše. Duga plesna dvorana, na jednom kraju orkestar, zelenkasto osvijetljena s dva grozda elektriĉnih svjetiljki koje vise meĊu papirnatim girlandama u središtu. Na kraju, tamo gdje su vrata, lakirana ograda zadrţava rep ljudi. Ovaj s kojim Anna pleše visok je, ĉetvrtasto graĊen ŠveĊanin, njegova krupna stopala nespretno se vuku za njezinim sitnim nogama koje lagano pocupkuju. Glazba prestaje. Sad mali crno-kosi vitki Ţidov. Pokušava se pripiti uz nju. - Prestani s tim. - Ona ga odgurava. - Oj, imaj srca. Ona ne odgovara, pleše hladno i precizno; muĉno je umorna. Ja i moj momak Moj momak i ja Talijan je zapahne u lice ĉešnjakom, marinski narednik, Grk, mlad plavokos momak ruţiĉastih obraza, osmjehnula mu se; pijan postariji ĉovjek koji je pokušava poljubiti... Charlev my boyO Charley my boy... glatke kose, pjegavi, razbarušene kose, bubuljiĉava lica, prćastih noseva, ravnih nosova, brzi plesaĉi, tromi plesaĉi... Goin souf... Wid de taste o de sugarcane right in my, m°"t • • uz njezina leĊa krupne ruke, vruće ruke, znojave ruke, hladne ruke, dok se povećavaju njezini plesni listići i postaju joj gomila u šaci. Ovaj dobro pleše valcer, umiljato izgleda u crnom odijelu. ~ Uh, što sam umorna - šapće ona. - Mene ples nikada ne umara. - R U^fa me što sa svakim moram plesati. iste h ţeljeli poći pa da negdje plešete samo sa mnom? - Poslije plesa ĉeka me momak. 253Nemam ništa doli fotografiju Da joj jade svoje kažem... Sto da učinim... ? - Koliko je sati? - pita ona plećatog samouvjerenog momka. - Upravo onaj sat da se ti i ja upoznamo, seko ... Odmahnula je glavom. Odjednom glazba zatriješti Auld Lang Syne. Otrgla se od njega pa otrĉi za pult u gomilu djevojaka koje se laktaju da predaju svoje plesne listiće. - Slušaj, Anna - kaţe joj plavuša širokih kukova ... - jesi li vidjela onog balvana koji je sa mnom plesao? ... Kaţe on meni, onaj balvan, kaţe ti on meni: »Vidimo se kasnije!« a ja kaţem njemu, tom balvanu, kaţem mu ja: »Najprije će te vidjet u paklu ...« A ondak on kaţe: »Ti Boga!« kaţe on ... 254

III. OKRETNA VRATA

Vlakovi, blistave krijesnice, lete tamo-amo u sutonu kao ĉunak, kroz maglovit tkalaĉki stan pauĉinastih mostova, liftovi se uzdiţu i padaju u svojim oknima, ţmirkaju svjetla u luci. Poput biljnog soka u prvi mraz u pet sati muškarci i ţene postepeno poĉinju istjecati iz visokih zgrada u poslovnom centru, svjetine sivih lica preplavljuju podzemne ţeljeznice i metroe, nestaju ispod zemlje. Cijelu noć velike zgrade stoje tihe i prazne, tamno je njihovih milijun prozora. Slineći svjetlost trajekti ţvaĉu pruge preko lakirane luke. U ponoć ekspresni parobrodi s ĉetiri dimnjaka klize u tminu iz svojih blistavih sidrišta. Bankari oĉiju krmeljivih od tajnih dogovaranja, ĉuju tulenje tegljaĉa dok ih ĉuvari-krijesnice puštaju kroz sporedna vrata; gunĊavo se smještaju na straţnja sjedala limuzina te se ţurno prebacuju u predgraĊe, u ĉetrdesete ulice zveckave od svjetala bijelih kao dţin, ţutih kao viski i prštavih kao jabukovac.

Sjedila je za toaletnim stolićem i uplitala kosu. On je stajao iznad nje, ljubiĉaste naramenice visile su s hlaĉa njegova odijela, dok je debelim prstima nabadao na košulju dijamantna puceta. - Jake, kad bismo kojom srećom već bili izvan ofo*ga -kmeĉi ona kroz usta puna ukosnica. - Izvan ĉega, Rosie? - Izvan »Prudence Promotion Companv« ... Ĉasna rijeĉ, zabrinuta sam. - Pa sve se sjajno odvija. Samo moramo izblefirati Nicholsa 1 to je sve. - A ako bude tuţio? neće A u~i. - U tom bi sluĉaju izgubio mnogo novaca. Mnogo Pr Ći ak Se s nama na di dar? H ° ° S° • • • U svakom sluĉaju, za tje-ana mo8u mu platiti u gotovini. Ako ga uspijemo drţati u 255uvjerenju da imamo novaca, onda će nam on jesti iz ruke. Zar nije rekao da će veĉeras biti u El Feyu? - Rosie je stavila ĉešljić s umjetnim draguljima u zavoj svoje crne kose. Kimne glavom i ustane. Bila je to debeljkasta ţena širokih bokova krupnih crnih oĉiju i visoko uzvinutih obrva. Nosila je steznik ukrašen ţutom ĉipkom i ruţiĉastu svilenu košulju. - Stavi na sebe sve što imaš, Rosie. Ţelim da mi se nalickaš kao boţiĉno drvce. Veĉeras idemo u El Fey pa ćemo buljiti u Nicholsa. Onda ću sutra poći k njemu pa ću mu iznijeti prijedlog ... U svakcra sluĉaju popijmo gutljajĉić ... - Pošao je na telefon. - Pošaljite gore istucani led i dvije boce White Rocka u sobu 404. Moje je ime Silverman. Ne odugovlaĉite. - Jake, izvucimo se odavde - odjednom vrisne Rosie. Stajala je pred vratima zidnog ormara s haljinom preko ruke. - Ne mogu izdrţati sve ove brige... To me ubija. Bjeţimo u Pariz ili u Havanu ili bilo kamo, pa poĉnimo iznova. - Onda bismo tek bili u kaši. Mogu nas ekstradirati zbog krupne kraĊe. Boţe, ne ţeliš valjda da cijeli ţivot idem okolo s tamnim naoĉalima i laţnim brkovima? Rosie se nasmija: - Ne, mislim da ne bi baš dobro izgledao s laţnom bradom ... Oh, htjela bih da se barem vjenĉamo. - To meĊu nama ništa ne bi promijenilo, Rosie. Onda bi me gonili i zbog bigamije. To bi bilo lijepo. Rosie zadršće kad posluţitelj pozvoni. Jake Silverman odloţi na komodu posluţavnik sa zveketavom zdjelom leda te uzme iz zidnog ormara ĉetvrtastu bocu viskija. - Meni ništa nemoj natoĉiti. Nemam potrebe za tim. - Dijete, moraš se smiriti. Stavi na sebe vesele prnje pa ćemo poći u kazalište. Do vraga, bio sam u mnogim teţim poloţajima nego što je ovaj. - S ĉašom viski sode u ruci priĊe telefonu. - Dajte mi kiosk za prodaju novina... Zdravo, ljepotice ... Naravno da sam ti ja stari prijatelj... Jasno da me poznaješ ... Ĉuj, Hfcţeš li mi nabaviti dva mjesta za Follies...? Upravo tako ... Ne, ne mogu sjediti iza osmog reda ... Baš si ti ljupka djevojĉica... I nazovi me za deset minuta, hoćeš li, dušice? - Ĉuj, Jake, ima li uopće išta boraksa u onom jezeru? - Naravno da ima. Zar nemamo pismenu zakletu izjavu ĉetvorice struĉnjaka? - Svakako. Samo sam se pitala... Slušaj, Jake, ako se ovo uopće sretno završi, hoćeš li mi obećati da se više nećeš upuštati u nove prevarantske planove? - Naravno; to mi neće biti potrebno... Majke ti, u toj si haljini vatrena maĉka.256

_ SviĊa H ti se? - Izgledaš kao Brazil ... Ne znam . . . nekako tropski. - To je tajna mog opasnog šarma. Telefon zazvoni i prodorno zacilinka. Skoĉe na noge. Pritisnula je na usne korijen palca. - Dva mjesta u ĉetvrtom redu. Baš lijepo . . . Odmah ćemo sići pa ih preuzeti ... Ti majku, Rosie, ne smiješ i dalje biti tako uzrujana; i mene uznemiruješ. Saberi se, zašto se ne moţeš sabrati? - IzaĊimo i jedimo, Jake. Danas sam cijeli dan pila samo mlaćenicu sirutku. Mislim da ću prestati s pokušajima da smršavim. Od ovih briga ionako ću dovoljno smršaviti. - Moraš s tim prestati, Rosie ... To mi ide na ţivce. Zastanu kraj cvjećarnice u predvorju.

- Ţelim gardeniju - reĉe on. Naduo je grudi i osmjehnuo se svojim smješkom nakovrĉanih usana dok mu ju je djevojka namještala u zapućak smokinga. - Što ti ţeliš, draga? - razmetljivo se okrenuo prema Rosie. Napućila je usta. - Ne znam pravo što bi pristajalo uz moju haljinu. - Dok se odluĉuješ, idem po karte za kazalište. Rastvorivši kaput i povukavši ga unazad da otkrije bijeli napuhani plastron košulje i manţete koje su prelazile preko njegovih debelih ruku, šepirio se prema kiosku s novinama. Rosie je krajiĉkom oka, dok su joj u svileni papir zamatali peteljke crvenih ruţa, vidjela kako se on nadvija nad ĉasopise razgovarajući s plavokosom djevojkom kao s djetetom. Vratio se blistavih oĉiju sa sveţnjem novĉanica u ruci. Pribola je ruţe za svoj krzneni kaput, stavila ruku ispod njegove te su zajedno prošli kroz okretna vrata u hladnu blještavu elektriĉnu noć. - Taksi - zaštekće on. Blagovaonica je mirisala na prţeni kruh i kavu i na New York Times. Merivaleovi su doruĉkovali uz elektriĉno svjetlo. U prozore je udarala solika. - Dakle, Paramount je pao za još pet bodova - reĉe James iza novina. 7. ^' James> mislim da je uţasno što si takav šaljivac - za-kmeĉi Maisie koja je u malim gutljajima, kao kvoĉka, pila kavu. - A u svakom sluĉaju - reĉe gospoĊa Merivale - Jack više ne radi u Paramountu. Sada se bavi propagandom za Famous - On će za dva tjedna doći na istok. Kaţe da se nada da će ovamo stići na prvog od godine.17

~ Manhaltan Transfer

257- Zar si opet dobila brzojav, Maisie? Maisie kimne glavom. - Znaš li, James, Jack nikada ne piše pisma. Uvijek šalje brzojave - reĉe gospoĊa Merivale sinu kroz novine. - Na svaki naĉin zakrĉuje nam kuću cvijećem - progunĊa James iza novina. - Sve brzojavima - pobjedonosno će gospoĊa Merivale. James odloţi novine. - Pa, nadam se da je on onako dobar momak kao što izgleda. - Oh, James, grozan si u pogledu Jacka... Mislim da si jako zloĉest. Ustala je te kroz zavjese izišla u sobu za dnevni boravak. - Pa, ako će mi postati šurjak, mislim da i ja imam pravo reći svoje prilikom izbora - progunĊa on. Za njom iziĊe gospoĊa Merivale. - Vrati se i završi doruĉak, Maisie, on je jednostavno uţasan šaljivac. - Ne trpim da on tako govori o Jacku. - No, Maisie, ja mislim da je Jack divan mladić. - Obgrlila je kćerku i odvela je natrag za stol. - Tako je jednostavan i znam da ima dobre namjere... Sigurna sam da će te on veoma usrećiti. Maisie ponovno sjedne dureći se ispod ruţiĉaste mašne svoje budoarske kapice: - Mama, smijem li popiti još šalicu kave? - Draga, znaš da ne smiješ piti dvije šalice. Dr Fernald reĉe da je to ono što te ĉini toliko uzrujanom. - Samo malĉice, mama, vrlo slabu. Ţelim do kraja pojesti ovaj kolaĉić, a jednostavno ga ne mogu jesti ako ga nemam ĉime zaliti a znaš da ne ţeliš da imalo više smršavim. James odmakne svoju stolicu te iziĊe drţeći pod miškom Times. - Osam i trideset, James - reĉe gospoĊa Merivale. - Mogao bi ostati unutra cijeli sat vremena kad uĊe onamo s onim novinama. - Dakle - mrzovoljno će Maisie. - Idem natrag u krevet. Smatram da je glupo što svi ustajemo za doruĉak. Ima u tome neĉega tako prostaĉkog, mama. To više nitko ne radi. Kod Per-kinsovih doruĉak ti stiţe u krevet na posluţavniku. - Pa James u devet sati mora biti u banci. - To nije razlog da se mi moramo izvlaĉiti iz kreveta. Na taj naĉin dobit ćemo lice puno bora. - Ali onda bismo vidjele Jamesa tek za veĉerom, a ja se volim rano dizati. Jutro je najljepši dio dana. Maisie oĉajno zijevne. Na pragu predsoblja pojavi se James, prelazio je ĉetkom oko šešira. . Što si uĉimo s novinama, James? - Oh, ostavio sam ih unutra. - Ja ću ih donijeti, ništa zato... Dragi moj, nakrivila ti se igla u kravati. Namjestit ću ti je ... Evo. GospoĊa Merivale stavi mu ruke na ramena i zagleda se sinu u lice. Na sebi je imao tam-nosivo odijelo s blijedozelenim prugama, maslinastozelenu pletenu kravatu s malom grudom samorodog zlata, maslinastozelene vunene kratke ĉarapice s crnim oznakama i tamnocrvene niske cipele, a vezice su im bile ĉvrsto povezane dvostrukim ĉvorovima koji se nikada ne mogu odvezivati. - James, zar ne nosiš štap?

Oko vrata je imao maslinastozeleni vuneni rubac i navlaĉio je svoj tamnosmeĊi zimski kaput. - Zapazio sam da ih mladići u poslovnom centru ne nose, majko ... Ljudi bi mogli pomisliti da je to malko ... Ne znam ... - Pa gospodin Perkins nosi štap sa zlatnom papiginom glavom. - Da, ali on je jedan od potpredsjednika, moţe raditi što zaţeli ... Ali, moram odjuriti. - James Merivale na brzinu poljubi majku i sestru. Dok se spuštao u liftu, stavio je rukavice. Po-gnuvši glavu u slankast vjetar ţurno je išao Sedamdeset drugom. Na ulazu u podzemnu ţeljeznicu kupio je Tribune te pohrlio niza stepenice na peron, krcat, kiselkasta vonja. Chicago! Chicago! prodiralo je u naletima iz zatvorena fono-grafa. Tony Hunter, vitak u crnom tijesno pripijenom odijelu, plesao je s djevojkom koja je stalno stavljala na njegovo rame svoju masu kovrĉave pepeljastoplave kose. Bili su sami u hotelskoj sobi za dnevni boravak. - SlaĊani, ti si odliĉan plesaĉ - gugutala je priljubivši se bliţe uza nj. - Misliš, Nevada? - Aha... SlaĊani, jesi li na meni zapazio nešto osobito? - A što to, Nevada? - Zar nisi nešto zapazio na mojim oĉima? - To su najljepše oĉice na svijetu. - Da, ali ima u njima nešto osobito. Misliš na to da je jedno zeleno, a drugo smeĊe. - Oh, on je to zapazio, cakani malecki. - Nadigla je usta prema njemu. Poljubio ih je. Ploĉa je došla na kraj. Oboje otrĉe prema tonografu da ga iskljuĉe. - To nije bio osobit poljubac, Tony Neva da Jones stresajući uvojke s oĉiju. Stavili su ploĉu Along. J J JH

258 259- Ĉuj, Tony - reĉe ona kad su ponovno poĉeli plesati. - Što ti je rekao psihoanalitiĉar kad si juĉer bio kod njega? - Oh, ništa osobito, jednostavno smo razgovarali - reĉe Tony uzdahnuvši. - Rekao je da je sve to moja utvara. Predloţio mi je da bolje upoznam neke djevojke. On je sposoban. MeĊutim, ne zna o ĉemu govori. On ništa ne moţe uĉiniti. - Kladim se da ja mogu. Prestali su plesati i pogledali jedno drugoga, a krv im je usplamtjela u licima. - Poznanstvo s tobom, Nevada - ţalostivo će on - više mi znaĉi... Tako si mila prema meni. Uvijek su svi bili toliko gadni. - Zar nije bombastiĉan? - Zamišljeno je otišla i zaustavila fonograf. - Šala i po na Georgeov raĉun, rekao bih. - Grozno se osjećam zbog toga. Bio je tako pristojan ... I na kraju, nikada ne bih sebi uopće mogao priuštiti da poĊem dru Baumgardtu. - Sam si je kriv. On je prokleti glupan... Ako misli da me moţe kupiti pukim smještajem u hotelu i kazališnim kartama, grdno se vara. Ali, ĉasna rijeĉ, Tony, moraš nastaviti s tim lijeĉnikom. On je uĉinio ĉudo za Glenna Gastona... Mislio je da je takav dok se nije oţenio pa dobio blizance ... A sada mi daj pravi poljubac, najslaĊaniji. Tako valja. Još malo zaplešimo. Uh, ti si odliĉan plesaĉ. Deĉki kao ti uvijek dobro plešu. Ne znam zbog ĉega... Telefon odjednom zareţe u sobu blještavim zvrndanjem pi-linih zubaca. - Halo... Da, ovdje gospoĊica Jones ... O, pa naravno, George, oĉekujem te ... - Spustila je slušalicu. Tako ti svega, Tony, nestani. Nazvat ću te kasnije. Nemoj sići liftom, srest ćeš ga kako se penje. Tony Hunter rastopi se s vrata. Nevada stavi Baby... Babee Deevine na fonograf te uzrujano koraĉaše po sobi, namještajući stolice, poravnavajući svoje guste kratke kovrĉice. - Oh, George, mislila sam da nećeš doći... Dobar dan gospodine NcNiel! Ne znam zašto sam danas sva uzrujana. Mislila sam da nećeš ni doći. Neka nam pošalju nešto za ruĉak. Tako sam gladna. George Baldwin stavi tvrdi pusteni šešir i štap na stol u uglu. - Što ţeliš, Gus? - zapita on. - Uvijek naruĉim janjeći but i peĉeni krumpir. - Ja ću samo krekere i mlijeko, ţeludac mi nešto nije u redu ... Nevada, pogledaj moţeš li zamiješati gospodinu McNie-lu viski sa sodom.260

- Pa, baš bi mi godio viski sa sodom, George. - George, naruĉi mi pola peĉenog pileta, jastoga i salate od avokada - vrisne Nevada iz kupaonice u kojoj je gnjeĉila led. - Ona je luda za jastogom - reĉe Baldvvin smijući se dok je išao na telefon.

Vratila se iz kupaonice s dva viskija sa sodom na poslu-ţavniku; oko vrata je stavila grimizno papagajski zelen šal od batika. - Pit ćemo samo vi i ja, gospodine McNiel... George je trezvenjak. Doktor mu je naredio. - Nevada, što kaţeš na to da danas poslijepodne poĊemo na mjuzikl? Ţelim skinuti s vrata mnoge poslove. - Ludo volim poslijepodnevne predstave. Imaš li nešto protiv toga da povedemo Tonyja Huntera? Telefonirao mi je da je usamljen i htio je popodne navratiti. Ovaj tjedan ne radi. - U redu ... Nevada, hoćeš li nas ispriĉati ako samo na trenutak budemo poslovno razgovarali ovdje pokraj prozora? Zaboravit ćemo na to ĉim stigne ruĉak. - U redu, promijenit ću haljinu. - Sjedni ovdje, Gus. Na trenutak su šutke sjedili gledajući kroz prozor crveni kavez armiranih greda na susjednoj kući u izgradnji. - Dakle, Gus - rekao je Baldvvin odjednom, promuklo -uvalit ću se u to. - Svaka ti ĉast, George, potrebni su nam ljudi kao što si ti. - Kandidirat ću se za reformu. - Do vraga, nećeš valjda? - Ţelio sam ti to osobno kazati, Gus, bolje nego da za to ĉuješ zaobilaznim putem. - Tko će te birati? - Oh, imam ja svoje zaleĊe ... Imat ću dobru novinsku podršku. - Novine, k vragu ... Mi imamo biraĉe ... Ali, prokletstvo, da nije bilo mene, tvoje se ime nikada ne bi pojavilo na spisku za okruţnog tuţioca. - Znam, uvijek si mi bio dobar prijatelj pa se nadam da ćeš to i unaprijed biti. - Još nikada nisam iznevjerio ĉovjeka, ali, tako ti svega, Oeorge, ruka ruku mije. - Dakle - upadne Nevada pribliţujući im se plesnim koracima, odjevena u flamingo ruţiĉastu svilenu haljinu - zar se niste dovoljno nasvaĊali? H-, L~ ,Gotovi smo - progunĊa Gus. -... Ĉujte, gospoĊice Neva-oa. kako ste dobili to ime? 261- Rodila sam se u Renou... Moja je majka pošla onamo da dobije razvod ... Boţe, što je bila srdita ... Naravno, taj put sam ja usosila stvar. Anna Cohen stoji iza tezge ispod oznake NAJBOLJI SENDWICH U NEW YORKU. Bole je noge u šiljastim cipelama izvrnutih peta. - Pa, smatram da će oni uskoro poĉeti ili nam se danas piše slab promet - veli mikser sode pored nje. Ima sirovo lice i is-pupĉenu adamovu jabuĉicu. - Uvijek nahrupe svi u jedan mah. - Da, reklo bi se kao da svi istodobno dolaze na istu zamisao. Stoje i gledaju kroz staklenu pregradu beskonaĉne redove ljudi koji se gurkaju u podzemnu ţeljeznicu i iz nje. Odjednom ona klizne od tezge pa ode u straţnju zagušljivu kuhinjicu u kojoj krupna postarija ţena ĉisti peć. Na ĉavlu u uglu visi ogledalo. Anna iz dţepa na kaputu obješena na vješalici vadi pudrijeru i poĉinje pudrati nos. Zastane na trenutak omjeravajući sićušan jastuĉić za pudranje, promatrajući svoje široko lice, šiške preko ĉela i glatku, crnu kratko ošišanu kosu. Odvratna Ţidovka, gorko pomisli u sebi. Klizi natrag na svoje mjesto za pultom kadli naleti na upravitelja, malog debelog Talijana masne ćelave glave. - Zar ništa drugo ne moţeš raditi nego se cijeli dan cifrati i gledati u zrcalo? ... Vrlo doobro, otpuštena si. Zabuljila se u njegovo lice glatko poput masline. - Smijem li ostati do konca radnog dana? - promuca ona. On kimne glavom. - Miĉi se; ovo nije salon za uljepšavanje. Ona hrli natrag na svoje mjesto za pultom. Sve su stolice pune. Djevojke, kuriri, knjigovoĊe sivih lica. - Sendviĉ od piletine i šalica kave. - Sendviĉ od maziva sira i masline i ĉaša mlaćenice. - Ĉokoladni sladoled s voćem. - Sendviĉ od jaja, kava i uštipci. - Šalica bujona. - Pileća juhica. - Ĉokoladni sladoled sa sodom. Ljudi na brzinu jedu ne gledajući jedan drugog, oĉi su im uprte u tanjure, u šalice. Iza ljudi što sjede na stolcima progu-ravaju se oni koji stoje. Neki jedu stojećki. Neki okreću leĊa tezgi i jedu gledajući kroz staklenu pregradu i natpis HCNUL ENIL NEERG, naguranu svjetinu što nahrupljuje u podzemnu ţeljeznicu i iz nje, kroz prljavosivi suton. 262

- Dakle, Joey, ispriĉajte mi sve o tome - veli Gus NcNiel od-biiaiući velik oblak dima iz svoje cigare i naslanjajući se u svoju okretnu stolicu. - Što vi to smjerate tamo u Flatbushu? O'Keefe se nakašlje i strugne nogama. - Dakle, gospodine, imamo odbor za agitaciju. - Zapazio sam da ga imate ... To nije razlog da upadate na ples konfekcijskih radnika, je l da? - S tim nisam imao nikakve veze . . . Ljudi su se razljutili na sve one pacifiste i na crvene. - Sve to bilo je posve u redu prije godinu dana, ali javno mnijenje se mijenja. Kaţem ti, Joe, narodu ove zemlje dobrano su dozlogrdili ratni heroji. - Tamo imamo borbenu organizaciju. - Znam da imate, Joe. Znam da imate. To vam vjerujem . . . Ipak bih malĉice zakoĉio to pitanje mirovine . . . Drţava New York ispunila je svoju duţnost prema bivšim vojnicima. - U tome ima dosta istine. - Nacionalna penzija znaĉila bi poreze za prosjeĉnog poslovnog ĉovjeka, i ništa više . . . Nitko ne ţeli nove poreze. - Ipak mislim da će momci u tome uspjeti. - Svi mi oĉekujemo mnogo toga što nikada nećemo dobiti ... Za Krista Boga, nemoj mi ovo citirati . . . Joey, uzmi cigaru iz one tamo kutije. Poslao mi ju je prijatelj iz Havane po pomorskom oficiru. - Hvala, gospodine. - Hajde, uzmi ĉetiri-pet. - Uh, hvala vam. - Ĉuj, Joey, kako će glasati vaši momci na izboru za naĉelnika? - Zavisi o tome kakav će oni stav zauzeti u odnosu na potrebe bivših vojnika. - Slušaj me, Joey, ti si pametan ĉovjek . . . - Oh, oni će zauzeti dobar stav. Mogu ih obraditi. - Koliko ljudi tamo imate? - Stanica Sheamus O'Rielly ima tri stotine ĉlanova, a svakog dana pridolaze novi . . . Dobivamo ih sa svih strana. U oru-zarni ćemo imati boţiĉni ples i neke boksaĉke susrete ako uspijemo dobiti boksaĉe. McNiel zabaci lavu na SV § °J°J bikovskoj šiji te se na- Tako valja! - Ah, ĉasna rijeĉ, mirovina je jedini naĉin da ljude drţimo na okupu. 263- Kako bi bilo da jedne veĉeri svratim onamo pa da im odrţim govor? - To bi bilo posve u redu, ali oni su sada prokleto srditi na sve one koji nisu vojevali u ratu. McNiel pocrveni. - Nakon povratka osjećate se lukavi, je li, vi momci koji ste bili preko mora? - Nasmijao se. - Ovo neće potrajati dulje od godinu-dvije ... Vidio sam ih ja kad su se vratili iz španjolsko--ameriĉkog rata, sjećaš li se toga, Joe? UĊe kurir pa odloţi na stol posjetnicu. - Traţi vas jedna dama, gospodine McNiel. - U redu, uvedi je ... To je ona stara kuĉka iz crkvenog odbora ... U redu, Joe, navratite opet slijedećeg tjedna... Razmiš-Ijat ću o vama, o vama i o vašoj vojsci. U prednjem uredu ĉekao je Dougan. Tajanstveno se pri-šuljao. - Dakle, Joe, kako se stvari odvijaju? - Posve dobro - reĉe Joe napuhnuvši grudi. - Kaţe mi Gus da će Tammanv svojski poduprijeti našu mirovinsku kampanju ... planira je proširiti na ĉitavu naciju. Dao mi je nekoliko cigara koje je njegov prijatelj avionom prenio iz Havane ... Hoćeš li jednu? Nakrivljenih cigara što su im stršile iz uglova usta ţustro i gizdavo šetali su preko City Hali Squarea. Suĉelice starom City Hallu nalazila se skela. Joe upre cigarom u nju. - Ono je novi kip GraĊanske krijeposti koji je naruĉio naĉelnik. Para od kuhanja iskrivi njegov zgrĉeni ţeludac dok je prolazio pored Childa. Zora je prosijavala sitnom sivom prašinom iznad crnoga grada od lijevanog ţeljeza. Dutch Robertson potišteno je prolazio po Union Square sjećajući se Francieina toplog kreveta i opojna mirisa njezine kose. Duboko gurne šake u prazne dţepove. Ni prebijena centa, a Francie mu nije mogla ništa dati. Šetao je na istok pokraj hotela na Petnaestoj ulici. Jedan je crnac meo stepenice. Dutch ga zavidno pogleda: on ima zaposlenje. Kraj njega zazveckaju mljekarska kola. Na Stuyvesant Squa-reu kraj njega prošiša mljekar noseći bocu u svakoj ruci. Dutch isturi ĉeljust i tvrdo reĉe: - Daj mi gutljaj mlijeka, hoćeš li? Mljekar je bio slabaĉak mladac ruţiĉasta lica. Njegove plave oĉi bijahu uvenule. - Kako da ne, idi straga u kola, pod sjedištem je otvorena boca. Ali nitko ne smije vidjeti da piješ. 264

Pio je mlijeko dubokim gutljajima, sladili su i ublaţavali nje-eovo osušeno grlo. Boţe, nisam morao tako grubo govoriti. Ĉekao je dok se djeĉak nije vratio. _ Hvala ti, prijatelju, ovo je bilo divno od tebe. Odšetao je u hladni park i sjeo na klupu. Za asfalt se uhvatilo inje. Podigao je razderan komad ruţiĉastih veĉernjih novina. OPLJAĈKANO 500.000 $. Bankovni kurir opljaĉkan u Wall Streetu za vrijeme najveće guţve. U najprometnije doba, u podne, dvojica su napala Adolphu-sa St. Johna, bankovnog kurira za Guarantee Trust Companv, te mu istrgnuli iz ruku vreću koja je sadrţavala pola milijuna dolara u novĉanicama ... Dutch osjeti kako mu srce lupa dok je ĉitao napis. Ĉitavo tijelo mu se sledi. Ustane i poĉne lamatati rukama oko sebe. Congo je teško stupao kroz okretište na posljednjoj stanici nadzemne ţeljeznice. Za njim je išao Jimmv Herf gledajući ĉas na jednu a ĉas na drugu stranu. Vani je bilo tamno, oko njihovih ušiju fijukao je snjeţni vjetar mećave. Pred stanicom ĉekao je jedan jedini Ford sedan. - Kako vam se sviĊa, gospodine 'Erf? - Lijepo, Congo. Je li to voda? - Ono je Sheepshead Bay. Šetali su cestom, uklanjajući se povremenom plavoĉeliĉ-nom odsjevu lokve. Luĉne su svjetiljke izgledale kao smeţurano groţĊe koje se leluja na vjetru. Desno i lijevo treptale su mrljice kuća u daljini. Zaustave se ispred duguljaste zgrade koja je poĉivala na stupovima u vodi. BILIJAR; Jimmy je s mukom razabirao slova na neosvijetljenom prozoru. Vrata se otvore kad su do njih stigli. - Zdhavo, Mike - reĉe Congo. - Ovo je gospodin 'Erf, moj phijatelj. Iza njih se zatvore vrata. Unutra je bilo crno kao u peći. Zu-Ijava ruka zgrabi u tmini Jimmyjevu ruku. - Drago mi je da sam vas upoznao - reĉe jedan glas. - Ĉujte, kako ste našli moju ruku? - Oh, ja vidim u tmini. - Glas se grleno nasmije. U meĊuvremenu je Congo otvorio unutrašnja vrata. Navali svjetlost obasjavši stolove za bilijar, dugi bar na jednoj strani, police za kije. - Ovo je Mike Cahdinale - reĉe Congo. 265Jimmy se naĊe pokraj visokog blijedog ĉovjeka plašljiva izgleda kuštrave crne kose koja mu je dobrano obrasla ĉelo. U unutrašnjoj su se prostoriji nalazile police pune porculana i okru-gao stol pokriven komadom navoštenog platna boje gorušice. - Eh la patronne - uzvikne Congo. Kroz susjedna vrata suĉelice izaĊe debela Francuskinja koja je imala obraze crvene kao jabuka; iza nje dopre zapah uscvrĉalog maslaca i ĉešnjaka. - Ovo moj phijatelj... Sad moţda mi jesti - klikne Congo. - Ona moja ţena - ponosno će Cardinale. - Vrlo gluha... Morate glasno govoriti. - Okrenuo se i paţljivo zatvorio vrata velike prostorije i navukao rezu. - Ne smiju vidjeti svjetlo s ceste - reĉe. - Ljeti - kazala je gospoĊa Cardinale - katkada damo sto obroka dnevno, moţda sto pedeset. - Nemaš ništa da ispehemo ghlo? - zapita Congo. Mumljajući se spusti na stolac. Cardinale stavi na stol debelu bocu vina i nekoliko ĉaša. Kušali su ga mljacnuvši usnama. - Bolji je nego digićko crveno a, gospodin 'Erf? - Na svaki naĉin. Ima okus kao pravi Chianti. GospoĊa Cardinale postavi šest tanjura, a u svaki prljavu viljušku, noţ i ţlicu, a onda stavi nasred stola zdjelu juhe iz koje se pušilo. - Fronto pasta - zakriješti ona poput biserke. - Ovo Anetta - reĉe Cardinale kad u sobu dotrĉi crnokosa djevojka ruţiĉastih obraza i dugih trepavica što su se zavijale iznad blistavih crnih oĉiju, a za njom preplanuo mladić u khaki kombinezonu, kovrĉave kose izblijedjele na suncu. Svi oni smjesta sjednu te poĉnu jesti zapaprenu gustu kašu od povrća, duboko se nagnuvši nad tanjure. Kad je Congo pojeo juhu, on digne pogled. - Mike, jesi li vidio svjetlost? Cardinale kimne glavom. - Jasno... svaki ĉas će stići ovamo. Dok su jeli prţena jaja i ĉešnjak, cvrĉave teleće odreske i prţene krumpire te prokulice, Herf u daljini zaĉuje pop pop pop motornog ĉamca. Congo ustane od stola i dade im znak da šute pa pogleda kroz prozor, briţno uzdigavši ugao rebrenice. - To je on - rekao je dok je teško gazio natrag prema stolu. - Ovdje mi dobho jesti, a, gospodin 'Erf? Mladi ĉovjek ustane obrisavši usta podlakticom. - Imaš li pet centi, Congo? - zapita on i izvede dvostruki korak svojim nogama u platnenim cipelama s gumenim potplatom.266

_ Evo ti, Johnny. ..,.,. Dievojka ode za njim u tamnu prednju prostoriju. Za tih ĉas haniĉki klavir poĉeo zveckati valcer. Jimmy ih je kroz vra-T vidio kako plešu u pravokutniku svjetlosti i izvan njega. Štek-tanie motornog ĉamca se pribliţi. Congo iziĊe, zatim Cardinale i njegova ţena, dok Jimmy ne ostade sam, srĉući ĉašu vina meĊu ostacima veĉere. Osjećao se uzbuĊeno i smušeno i pomalo pijano. U mozgu je već poĉeo graditi priĉu. Sa ceste dopre škripa prijenosnika jednog kamiona, pa još jednoga. Motor ĉamca se priguši, prerano se upali pa stane. Zaĉu se škripanje broda uz stupove, zapljuskivanje valova pa tišina Mehaniĉki klavir utihne. Jimmy je sjedio srĉući vino. Osjećao je smrdljiv zadah slanih moĉvara koji je prodirao u kuću. Pod njim se zaĉu lagano udaranje vode o stupove. Drugi motorni ĉamac poĉeo je štektati u daljini. - Imate li pet centi? - zapita Congo te naglo upadne u sobu. - Muzika svihaj... Veĉehas vhlo smiješna noć. Moţda vi i Anette stalno dhţati muzika u klavih. Nisam vidio McGeea phi-likom iskhcavanja ... Moţda netko doći. Mohamo biti vhlo bhzi. Jimmy ustane i poĉne preturati po dţepovima. Pokraj klavira našao je Anette. - Biste li zaplesali? Kimnula je glavom. Klavir je svirao Innocent Eyes. Rastreseno su plesali. Vani su se ĉuli glasovi i koraci. - Molim vas - odjednom je rekla te prestanu plesati. Drugi je motorni ĉamac došao vrlo blizu; motor kašljucne pa crkne. -Molim vas, ostanite ovdje - reĉe ona te se odšulja od njega. Jimmy Herf uznemireno je šetao gore-dolje i puštao dim iz cigarete. U mozgu je gradio priĉu ... U osamljenom napuštenom plesnjaku u Sheepshead Bayu... divna raspupala talijanska djevojka ... prodoran zviţduk u tmini___Morao bih izići pa pogledati što se dogaĊa. Pipkao je po ulaznim vratima. Bijahu zakljuĉana. Ode do klavira te ubaci u njega još pet centi. Zatim zapali novu cigaretu te ponovno stane šetati gore-dolje. Uvijek ista stvar... parazit u ţivotnoj drami, reporter sve gleda kroz rupicu kao sladogleĊe. Nikad se ne miješa. Klavir je svirao Yes We Have No Bananas. - Oh, do vraga! - neprestano je gunĊao i škrgutao zubima i šetao gore-dolje. Vani se topot koraka pretvorio u rvanje, rezahu glasovi. ,ac,u se k°madanje drva i tresak polomljenih boca. Jimmy po-g eaa kroz prozor blagovaonice. Vidio je sjenke ljudi koji su se miatm i natezali na pristaništu za ĉamce. Nahrupi u kuhinju B J se sudari s Congom koji je oznojen došepao u kuću, oslanjajući se na teški štap. 267- Phokletstvo... slomili moja noga - poviĉe on. - Boţe mili! - Jimmy mu pomogne da prijeĊe u blagovaonicu. Congo je jeĉao. - Platio sam pedeset dolara da je zakhpim kad sam je posljednji put smhskao. - Misliš, svoju nogu od pluta? - Nabavno, nego što mislite? - Jesu li to bili agenti prohibicije? - Ma kakvi agenti phohibicije, phokleti khiminalci... Hajde, ubaci pet centi u onaj klavih. - Beautiful Girl of My Dreams, veselo odgovori klavir. Kad se Jimmy vratio k njemu, Congo je sjedio na stolcu Ijuljkajući u rukama batrljak. Na stolu je leţala proteza od pluta i aluminija, rascijepljena i ulubljena. - Regardez-moi ĉa... c'est foutu ... completement foutu. Dok je on govorio, uĊe Cardinale. Iznad oĉiju imao je duboku zasjekotinu iz koje mu je mlaz krvi curio niz obraze na kaput i na košulju. Za njim je išla njegova ţena kolutajući oĉima; nosila je umivaonik i spuţvu kojom ga je neprekidno besciljno tapkala po ĉelu. Odgurnuo ju je. - Jednoga od njih lijepo sam odalamio komadom cijevi. Mislim da je pao u vodu. Boţe, nadam se da se utopio. UĊe Johnny visoko uzdignute glave. Annette ga je obgrlila oko struka. Imao je modricu, a jedan rukav košulje visio mu je u dronjcima. - Juh, bilo je kao na filmu - reĉe Annette, histeriĉno se smijuckajući. - Je li da je bio divan, mama, je li da je bio divan? - Joj, sva sreća da nisu poĉeli puškarati; jedan od njih imao je revolver. - Mislim da se bojao pucati. - Kamioni su otišli. - Razbio se samo jedan sanduk... Boţe, bila su petorica. - Uh, zar ih nije lijepo udesio? - drekne Annette. - Oh, umukni - zareţi Cardinale. Skljokao se na stolac a ţena mu je spuţvom brisala lice. - Jesi li dobho pogledao ĉamac? - zapita Congo. - Bilo je previše mraĉno, do vraga - reĉe Johnny. - Momci su govorili narjeĉjem Nevv Jerseya ... Prije nego sam se pravo snašao, pristupi mi jedan od njih i kaţe, ja sam porezni sluţbenik, a ja mu jednu opalim prije nego što je imao vremena da izvuĉe revolver i tresnuo ga preko ograde. Joj, baš su bili

kukavice. Onaj George u ĉamcu zamalo je jednom raskolio glavu veslom. Onda su se vratili u svoju staru krntiju i pobjegli. 268 - Ali kako znaju gdje mi phistati uz obala? - promuca Con-se netko izbrbljao - reĉe Cardinale. - Ako doznam tko je taj, tako mi Boga, ja ću ... - pucnuo je usnama. - Znate, gospodin 'Erf - reĉe Congo svojim uobiĉajenim blagim glasom - sve je to bio šampanjac za phaznike . . . Vhlo vhijedan tehet', a? . Annette je mirno sjedila silno zajapurenih obraza i promatrala Johnnvja pritvorivši usne i previše blistavih oĉiju. Herf zapazi da je porumenio kad ju je pogledao. Ustao je: - Pa, moram se vratiti u veliki grad. Hvala na jelu i na melodrami, Congo. - Hoćete li naći put do stanice? - Naravno. - Laku noć, gospodin 'Erf, moţda vi kupit sanduk šampanjac za Boţić, phavi Mumms. - Previše sam švorc, k vragu, Congo. - Onda vi moţda phodat vašim phijatelji a ja vama dam phovizija. - U redu, vidjet ću što se moţe. - Sutha ću vam telefonihat da kaţem cijena. - Dobra zamisao. Laku noć. Truckajući se kući u praznom vlaku kroz prazna predgraĊa Brooklvna, Jimmy je pokušavao razmišljati o reportaţi o krijumĉarima alkohola koju će napisati za Nedjeljni prilog. Neprestano su se u to ubacivali djevojĉini ruţiĉasti obrazi i previše blistave oĉi, pomućujući uredan redoslijed njegovih misli. Postepeno je zaranjao u sve sanjarskije maštarije. Prije nego što se rodilo dijete, i Ellie je ponekad imala takve previše blistave oĉi. Onomad na breţuljku kad je odjednom uvenula u njegovu zagrljaju i povraćala, a on ju je ostavio na travnatom obronku meĊu kravama koje su glasno ţvakale i mirno zurile i pošao je u pastirevu kolibu i donio joj mlijeko u drvenoj kutlaĉi i polako, dok su planine uranjale u veĉer, u njezine se obraze vraćala boja i ona ga je onako pogledala i rekla nasmijavši se suho i tiho: To je mali Herf u meni. Boţe, zašto ne mogu prestati naricati za stvarima koje su prošle? A kad je dijete dolazilo i kad je Ellie bila u ameriĉkoj bolnici u Neuillvju, on je rastreseno lutao po sajmu, išao je u cirkus buha, vozio se na vrtuljcima i na parnim ljuljaĉkama, Kupovao igraĉke, bombone, u ludoj omaglici kladio se na lutke eturao natrag u bolnicu noseći pod miškom veliku svinju od gipsa. Smiješni su ovi napadaji bijega u prošlost. A da je ona 269umrla; mislio sam da će umrijeti. Onda bi prošlost bila posve zaokruţena, uokvirena, mogao bi je nositi oko vrata kao kameju, mogli bi je sloţiti u slova, uobliĉiti na ploĉama za Nedjeljni prilog, kao prvi od ĉlanaka Jamesa Herfa o gnijezdu krijumĉara alkohola. Uzavreli isjeĉci misli neprestano su padali na mjesto, a slovkao ih je brundavi linotip. U ponoć je prolazio Ĉetrnaestom ulicom. Nije ţelio poći kući u krevet iako mu je rezak vjetar derao vrat i bradu svojim oštrim ledenim pandţama. Odšeta na zapad preko Sedme i Osme avenije, pored zvonca u mutno osvijetljenom predvorju naĊe ime Roy Sheffield. Ĉim je pritisnuo zvono, škljocne brava na vratima. Pojuri uza stepenice. Roy pomoli kroz vrata svoju veliku kovrĉavu glavu staklastosivih izbuljenih oĉiju. - Zdravo Jimmy; samo ti uĊi; svi smo nakresani kao ćuskije. - Maloprije sam gledao tuĉnjavu krijumĉara alkohola i kriminalaca. - Gdje? - Dolje u Sheepshead Bayu. - Ovdje je Jimmy Herf, upravo se potukao s agentima prohibicije - vikne Roy svojoj ţeni. Alice je imala tamnokestenjastu lutkinu kosu i naprćeno lice lutke, a put breskva i vrhnje. Pritrĉala je Jimmyju te ga poljubila u bradu. - Oh, Jimmy, svakako nam ispriĉaj sve o tome ... Nama je tako grozno dosadno. - Zdravo - vikne Jimmy; upravo je zapazio Frances i Boba Hildebranda na kauĉu, u mutnom kraju prostorije. Dignu ĉašu te mu nazdrave. Jimmyja društvo gurne u naslonjaĉ, tutnu mu u ruke ĉašu dţina i Ċumbirovca. - Dakle, što je s tom tuĉnjavom? Bolje će ti biti da nam ispriĉaš jer nećemo valjda kupiti Saturday Tribune da to doznamo - reĉe Bob Hildebrand dubokim mrzovoljnim glasom. Jimmy povuĉe dug gutljaj. - Pošao sam tamo s jednim svojim znancem koji je kralj svih francuskih i talijanskih krijumĉara alkohola. On je dobar ĉovjek. Ima nogu od pluta. Pozvao me na odliĉnu veĉeru i na pravo talijansko vino u napuštenoj biljarnici na obalama Sheepshead Baya ...

- Uzgred budi reĉeno - zapita Roy - gdje je Helena? - Ne prekidaj, Roy - reĉe Alice. - Ovo je dobro... a osim toga, nikad ne smiješ pitati muţa gdje mu je ţena. - Onda nastane silno treperenje signalnim svjetlima i tako dalje i stiţe motorni ĉamac dupkom pun posebno suhim Mum-movim šampanjcem za boţiĉne proslave u Park Avenue, a na 270 brodu pristignu kradljivci krijumĉarenog alkohola... brzom je to bio hidroavion, došao je tako brzo... Vjeroj ^ ^ ^ ovo ^budijjvo _ gugutala je Alice. - ... Roy, za-ito se ti ne prihvatiš krijumĉarenja alkohola? - Najkrvavija tuĉnjava što sam je ikada vidio osim u filmovima dohvatilo se njih šest-sedam pa sve jedan drugog mlate na malom tijesnom pristaništu velikom kao ova prostorija, ljudi udaraju jedni druge veslima i komadima olovnih cijevi. - Je li netko bio ranjen? Svi su bili ranjeni... Mislim da su se dva lupeţa krijumĉarenog alkohola utopila. U svakom sluĉaju, nagnali su u bijeg ostavivši nas da liţemo proliveni šampanjac. - Oj, zacijelo je bilo uţasno - uzviknu Hildebrandovi. - Što si uĉinio, Jimmy - zapita Alice bez daha. - Oh, skakutao sam unaokolo uklanjajući se opasnostima. Nisam znao tko je na ĉijoj strani, a posvuda bijaše mraĉno i vlaţno i zbrkano ... Naposljetku sam izvukao iz tuĉnjave svog prijatelja krijumĉara kad su mu smrskali nogu... njegovu drvenu nogu. Svi kliknu. Roy ponovno napuni Jimmvjevu ĉašu dţinom. - Oh, Jimmy - gugutala je Alice - ti provodiš silno uzbudljiv ţivot. James Merivale prouĉavao je netom dešifriran brzojav i udarao olovkom po rijeĉima dok ih je ĉitao. »Tasmanian Man-ganese Production« daje nam naputak da otvorimo zajam ... Na njegovu stolu zazvrja telefon. - James, ovdje tvoja majka. Smjesta doĊi; dogodilo se nešto uţasno. - Ĉuj, ne znam da li mogu otići... Već je spustila slušalicu. Merivale osjeti kako je problijedio. - Razgovarao bih s gospodinom Aspinvvallom, molim vas ... Gospodine Aspinvvall, ovdje Merivale... Moja se majka nenadano razboljela. Bojim se da je moţda kap. Htio bih potrĉati tamo na sat vremena. Vratit ću se na vrijeme da pošaljem brzojav u pogledu tvrtke Tasmania. - U redu... Veoma mi je ţao, Merivale. Zgrabio je šešir i kaput, zaboravivši šal, pa odjuri iz banke a onda ulicom do podzemne ţeljeznice. Zadihan je nahrupio u stan, uzrujano pucketajući prstima, spoĊa Merivale ga je siva lica saĉekala u predsoblju. Draga mama, mislio sam da si se razboljela. - Nije u tom stvar ... radi se o Maisie. Da joj se nije dogodila nesreć... ? 271- UĊi unutra - prekine ga gospoĊa Merivale. U sobi za boravak sjedila je sitna ţena okrugla lica u okruglom šeširu od nerca i u dugom kaputu od nerca. - Dragi moj, ova ţena tvrdi da je supruga Jacka Cunninghama, a to dokazuje vjenĉanicom. - Boţe mili, zar je to istina? Ţena sjetno kimne glavom. - A pozivnice smo poslali. Od njegova posljednjeg brzojava Maisie naruĉuje opremu. Ţena rastvori veliki vjenĉani list ukrašen potoĉnicama i ku-pidima te ga pruţi Jamesu. - Moţda je krivotvoren. - Nije krivotvoren - blago će ţena. - John C. Cunningham, 21 godina... Jessie Lincoln, 18 godina - naglas je proĉitao ... - Razbit ću mu lice zbog ovoga, gad. Ovo je sigurno njegov potpis, vidio sam ga u banci... Gad. - Ĉuj, James, ne nagli. - Mislila sam da će ovako biti bolje nego poslije vjenĉanja - ubaci ţena svojim tankim šećerastim glasom. - Ni za što na svijetu ne bih dopustila Jacku da poĉini bigamiju. - Gdje je Maisie? - Jadnica mala, skrhana u svojoj sobi. Merivaleovo lice pocrveni kao cikla. Pod okovratnikom ga je svrbio znoj. - Ĉuj, najdraţi - neprestano je ponavljala gospoĊa Merivale - moraš mi obećati da nećeš uĉiniti ništa prenagljeno. - Da, pod svaku cijenu moramo saĉuvati Maisien ugled. - Dragi, mislim da će biti najbolje ako ga pozovemo ovamo pa ga suoĉimo s ovom ... s ovom ,.. damom ... Slaţete li se s tim, gospoĊo Cunningham? - Oh, Boţe ... Da, ja se slaţem.

- Priĉekajte trenutak - dovikne Merivale pa se udalji niz predsoblje do telefona. - Rector 12305 ... Halo. Molim gospodina Jacka Cunninghama, molim vas ... Halo. Je li to kancelarija gospodina Cunninghama? Ovdje gospodin James Merivale ... Nije u gradu ... A kad će se vratiti? ... Hm. Krupnim koraĉa-jima proĊe kroz predsoblje. - Prokleti nitkov otišao je iz grada. - Sve godine koliko ga god poznajem - reĉe sitna ţena u okruglom šeširu - on je uvijek bio izvan grada. Izvan širokih kancelarijskih prozora noć je siva i maglovita. Tu i tamo rijetka svjetla stvaraju mutne horizontale i vertikale zvjezdica. Phineas Blackhead sjedi za svojim stolom duboko zavaljen u mali koţnati naslonjaĉ. U ruci, zaštitivši prste velikim 272 rupĉićem, drţi ĉašu vruće vode i sodu bikarbonu. svileni ^^ . zaobljen kao bilijarska loptica, sjedi u dubokom ]S -aĉu poigravajući se sa svojim naoĉalima od kornjaĉina n ^ gve je tiho, osim povremenog šuškanja i kvrcanja par111 - Densch, moraš mi oprostiti... Znaš da rijetko sebi dopuštam neku primjedbu koja se odnosi na poslove drugih ljudi -vori Blackhead polako, srkutajući; onda odjednom sjedne uspravno u stolicu. - To je vraški glup prijedlog, Densch, bogati, glup je... Tako ti Isusa, to je smiješno. Nimalo više nego ti ne ţelim prljati ruke... Baldvvin je dobar momak. Mislim da ćemo biti sigurni ako ga malko podupiremo. - Kog vraga jedna uvozno-izvozna tvrtka ima da se miješa u politiku? Ako bilo koji od tih momaka ţeli milostinju, neka doĊe ovamo po nju. Naš je posao cijena graha... a vraški je niska. Kad bi ijedan od vas cendravih pravnika mogao povratiti teĉajnu ravnoteţu, uĉinio bih sve na svijetu ... Oni su lupeţi, svaki od njih je lupeţ ... Tako mi Isusa, oni su lupeţi. - Lice mu oblije tamno rumenilo, uspravno sjedne na stolac lupajući pesnicom po kutu stola. - Sad si me silno uzrujao ... To škodi mom ţelucu i škodi mom srcu. - Phineas Blackhead vaţno štucne te popije velik gutljaj ĉaše sode bikarbone. Onda se ponovno zavali u naslonjaĉ, pritvorivši oĉi teškim vjeĊama. - Dakle, stari moj - govori gospodin Densch iznemoglim glasom - moţda sam u tome pogriješio, ali sam obećao da ću potpomagati kandidata reforme. To je posve privatna stvar koja se ni u kojem pogledu ne tiĉe tvrtke. - Vraga se ne tiĉe ... A McNiel i njegova bagra? ... Uvijek su se vrlo ispravno ponašali prema nama, a sve što smo mi ikad za njih uĉinili bijaše nekoliko sanduka viskija i koja cigara, tu i tamo... Sad smo doţivjeli to da su ti reformisti izazvali meteţ u cijeloj gradskoj upravi... Tako mi Isusa ... Densch ustaje: Dragi moj Blackheade, smatram svojom graĊanskom duţnošću da pripomognem proĉišćavanju prljave podmitljivosti, pokvarenosti i spletkarenja koji postoje u gradskoj upravi... smatram svojom graĊanskom duţnošću... - Zaputi se prema vratima, njegov zaobljeni trbuh ponosno je isprćen pred njim. - Pa, dopusti mi da kaţem, Densch, da mislim da je to vraš-tak "Pnjedl°g! ~ dere se za nJim Blackhead. Kad je njegov or-prim ^V trenutak se zavaljuje sklopljenih oĉiju. Lice mu poa mrl Jastu boju pepela, njegova krupna mesnata tjelesina18

- Manhattan Transfer

273skuplja se poput probušenog balona. Naposljetku stenjajući ustaje. Zatim uzme šešir i kaput te polaganim teškim korakom odlazi iz kancelarije. Hodnik je prazan i mutno osvijetljen. Dugo mora ĉekati lift. Odjednom gubi dah pri pomisli na pljaĉkaše koji se prikradaju kroz praznu zgradu. Boji se pogledati iza sebe, poput djeteta u mraku. Naposljetku lift dojuri gore. - Wilmeru - kaţe on noćnom vrataru koji vozi lift - noću bi ovi hodnici trebali biti bolje osvijetljeni... Mislim da bi ti za vrijeme ovog vala kriminala morao jarko osvjetljavati zgradu. - Da, gospodine, moţda imate pravo, gospodine ... ali nitko ne moţe ući ovamo a da ga ja prethodno ne vidim. - Banda te moţe nadjaĉati, VVilmeru. - Ţelio bih ih vidjeti kako to pokušavaju. - Mislim da imaš pravo... puko pitanje hrabrosti. Cvnthia sjedi u Packardu i ĉita knjigu. - Dakle, draga, jesi li pomislila da neću ni doći? - Gotovo sam završila knjigu, tata. - U redu, batleru ... u predgraĊe, što moţeš brţe. Zakasnili smo na veĉeru. Dok limuzina bruji Lafavette Streetom, Blackhead se okreće svojoj kćeri: - Ako ikada ĉuješ ĉovjeka koji govori o svojoj graĊanskoj duţnosti, tako ti Isusa, ne vjeruj mu... U devet od deset sluĉajeva on sprema neku prijevaru. Ne znaš koliko je meni olakšanje što ste se ti i Joe lijepo snašli u ţivotu. - Što je, tata? Jesi li danas naporno radio u kancelariji?

- Nema više trţišta, na ovom prokletom svijetu nema trţišta koje nije otišlo u vraţju strinu... Kaţem ti, Cvnthia, to je vrlo ujednaĉena utrka. Nitko ne zna što se moţe dogoditi... Ĉuj, prije nego zaboravim, moţeš li sutra u podne biti u banci u predgraĊu? ... Poslat ću onamo Hudginsa s nekim vrijednosnim papirima, osobnim, razumiješ, ţelim ih pohraniti u tvoj sef. - Već mi je dupkom pun, tata. - Onaj sef u Astor Trustu glasi na tvoje ime, je li? - Udruţeno na moje i Joeovo. - Pa, uzmi novi sef na banci u Petoj Aveniji, na svoje ime ... Toĉno u podne onamo će stići materijal... I zapamti što ti kaţem, Cvnthia, ako ikada ĉuješ poslovnog partnera kako priĉa o graĊanskoj krijeposti, budi na oprezu. Prelaze Ĉetrnaestu ulicu. Otac i kći gledaju van kroz staklo vjetrom šibana lica ljudi koji ĉekaju da prijeĊu ulicu. Jimmy Herf zijevne te odgurne škriputav stolac. Nikleni bljesak pisaćeg stroja ranjava mu oĉi. Bole ga vršci prstiju. Mal274 ori vrata na posmik te zirne u hladnu spavaću sobu. Jed-'azabire Ellie koja spava na krevetu u zidnom udubljenju. Na Va r otnom kraju sobe nalazila se djetetova kolijevka. Osjećao se S|abašan mlijeĉnokiselkast zadah djeĉjeg rublja. Ponovno zatvo-' rata te se poĉne svlaĉiti. O, kad bismo imali više prostora, mumljao je on; ţivimo stiješnjeni u našem vjeveriĉjem kavezu Povuĉe s kauĉa naprašeni kašmir te ispod jastuka potegne svoju pidţamu. Prostora, prostora, ĉistoće, tišine; rijeĉi su gestikulirale u njegovu mozgu kao da se on obraća brojnoj publici. Odvrne prekidaĉ, otvori pukotinu prozora te se drven od sna skljoka na krevet. Smjesta je na linotipu pisao pismo. Idem spati Boga zvati... majka velikog bijelog sumraka. Ruĉka lino-tipa bijaše ruka ţene u dugoj bijeloj rukavici. Kroz štropot iza stopala jantarne boje Ellien glas: Nemoj, nemoj, nemoj, jako me boli .. Gospodine Herf, kaţe ĉovjek u kombinezpnu, ozljeĊujete stroj pa nećemo moći tiskati prokleto izdanje, Bogu hvala. Lino-tip bijahu proţdrljiva usta s niklenoblistavim nizovima zuba, gutala su, hrskala. Probudio se sjedeći na krevetu. Bijaše mu hladno, zubi su mu cvokotali. Skupi oko sebe pokrivaĉe i ponovno se spremi na spavanje. Kad se slijedeći put probudio, bio je već dan. Bilo mu je toplo i bio je zadovoljan. Pred visokim prozorom plesale su pahuljice, oklijevale, vrtjele se. - Zdravo, Jimps - reĉe Ellie dolazeći prema njemu noseći posluţavnik. - Što je, jesam li umro i otišao u raj, ili što je? - Ne, nedjelja je ujutro... Pomislih da ti je potrebno malo raskoši... Ispekla sam kukuruzne kolaĉiće. - Oh, divna si, Ellie ... Ĉekaj trenutak, moram skoĉiti i oprati zube. - Vratio se oprana lica, odjeven u kućni haljetak. Njezina usta trgnu se pod njegovim poljupcem. - A tek je jedanaest sati. Dobio sam jedan sat od svog slobodnog dana... Bi li i ti popila kavu? - Samo trenutak... Ĉuj, Jimps, ţelim s tobom o neĉem razgovarati. Ĉuj, zar ne misliš da bismo trebali naći drugi stan sad kad ti ponovno cijelo vrijeme radiš noću? - Misliš da preselimo? - Ne. Mislila sam, mogao bi negdje u blizini naći drugu sobu u kojoj bi spavao, onda te nitko ujutro ne bi smetao. - Ah, Ellie, nikad se ne bismo viĊali... Pa i ovako se jedva vidimo. -iT Uţasno je to... ali što se moţe kad je naše radno vrijeme iko u raskoraku? 275Martinov plaĉ navre u zapuhu iz susjedne sobe. Jimmy je sjedio na krevetnom rubu s praznom šalicom kave na koljenima i gledao u svoje bose noge. - Kako ti ţeliš - tupo je rekao. Ţelja da je pograbi za ruke, da je gnjeĉi uza se dok joj ne nanese bol, uzleti u njemu kao raketa pa zamre. Pokupila je pribor za kavu pa odšuštala. Njegove usne poznavale su njezine usne, njegove ruke poznavale su ispre-pletanje njezinih ruku, poznavao je duboke šume njezine kose, volio ju je. Dugo je vremena sjedio promatrajući svoja stopala, slabašna crvenkasta stopala nabreklih plavih vena, stopala sputavana cipelama, iskrivljena na stepenicama i ploĉnicima. Na oba mala prsta imao je kurje oko. Opazi da mu se oĉi pune suzama sućuti. Dijete je prestalo plakati. Jimrnv poĊe u kupaonicu pa odvrne slavinu da voda teĉe u kadu. - Kriv je onaj tvoj bivši momak, Anna. On te naveo na to da misliš da ništa ne vrijediš ... On te pretvorio u fatalistkinju. - Što to znaĉi? - Osoba koja misli da borba nema smisla, osoba koja nema vjere u ljudski napredak. - Misliš da je Buoy bio takav? - Na svaki naĉin, bio je kršitelj štrajka... Nijedan od tih juţnjaka nije klasno svjestan ... Zar te nije natjerao da prestaneš plaćati svoj sindikalni doprinos? - Dozlogrdilo mi je da radim za šivaćim strojem.

- Mogla si izraĊivati ruĉne radove, modne stvari, i dobro zaraĊivati. Nisi ti njihova, ti si naša ,.. Opet ću te vratiti u dobro stanje pa ćeš opet dobiti dobar posao... Boţe, ja ti nikad ne bih dopustio da na onaj naĉin radiš u plesnoj dvorani, kao što ti je on dopustio. Anna, mene je uţasno boljelo što vidim ţidovsku djevojku kako se potuca s onakvim ĉovjekom. - No, on je otišao, a ja nemam posla. - Takvi su ljudi najveći neprijatelji radnika... Ne misle ni na koga osim na sebe. Polako su šetali Drugom Avenijom kroz maglovito veĉe. On je mladi Ţidov rĊave kose i tanka lica, upalih obraza i blijedo-sive koţe. Ima krive noge konfekcijskog radnika. Anni su cipele pretijesne. Pod oĉima ima duboke podoĉnjake. Magla je puna skupina koje tumaraju, govore jidiš, prenaglašeni engleski jezik Istoĉnog predgraĊa, ruski. Tople napukline svjetlosti od trgovina delikatesama i iz kioska bezalkoholnih pića ocrtavaju se na blistavom ploĉniku. - O, kad se cijelo vrijeme ne bih osjećala ovako umornom - gunĊa Anna. 276 _ Ovdje se zaustavimo pa pijmo... Uzmi ĉašu mlaćenice, Anna, g^ ^ ^. ^ Elmer. Uzet ću ĉokoladu sa sodom. - Od toga će ti se samo smuĉiti, ali uzmi je ako ţeliš. Ona sjedi na tankom niklovanom stolcu. On stajaše pored nje Malo se naslonila unazad uz njega. Nesreća radnika sastoji se u tome ... - Govorio je dubokim bezliĉnim glasom. - Nesreća radnika sastoji se u tome što mi ništa ne znamo, ne znamo kako da jedemo, ne znamo kako da ţivimo, ne znamo kako da zaštitimo svoja prava ... Uh, Anna, ţelim te nagnali da misliš na takve stvari. Zar ne vidiš da smo mi u ţaru bitke, upravo kao u ratu? Dugom ulijepljenom ţlicom Anna je lovila komadiće sladoleda iz debele pjenušave tekućine u svojoj ĉaši. George Baldvvin gledao se u zrcalu dok je prao ruke u malom zahodu iza svoje kancelarije. Njegova kosa koja je još bila gusta sve do ĉela, sada bijaše gotovo bijela. U svakom uglu njegovih usta i preko brade bijaše duboka crta. Pod njegovim blistavim pronicljivim oĉima bijaše mlohava namreškana koţa. Kad je polagano i savjesno oprao ruke, iz gornjeg dţepa na prsluku izvadi kutijicu strihninskih pilula, proguta jednu te, osjećajući kako ga proţima oĉekivani poticaj, vrati se u kancelariju. Kurir duga vrata vrpoljio se kraj njegova stola drţeći u ruci posjetnicu. - Jedna dama ţeli s vama razgovarati, gospodine. - Ima li sastanak? Pitajte gospoĊicu Ranke... Ĉekajte trenutak. Odmah uvedite damu u kancelariju. Na posjetnici je pisalo Nellie Linihan McNiel. Bila je skupo odjevena, s mnoštvom ĉipke u otvoru velikog krznenog kaputa. Oko vrata joj je na lanĉiću od ametista visio lorgnette. - Gus me zamolio da te posjetim - reĉe ona kad joj je pokazao stolac pored stola. - Ĉime ti mogu sluţiti? - Iz nekog razloga srce mu je snaţno kucalo. Trenutak je gledala u njega kroz lorgnette. - George, ti to podnosiš bolje nego Gus. - Sto? Oh, sve ovo ... Nastojim nagovoriti Guša da otputuje sa mnom u inozemstvo na odmor ... Marienbad ili tako nešto... an on kaţe da je previše zaglibio a da se pokupi. Mislim da to vrijedi za sve nas - reĉe Baldvvin uz hladan osmijeh. Na trenutak su šutjeli, a onda Nellie McNiel ustane. 277- Slušaj, George, Gus je zbog ovoga strašno utuĉen ... Znaš, on voli potpomagati svoje prijatelje a voli i da prijatelji potpomaţu njega. - Nitko ne moţe reći da ga nisam podrţavao... Stvar se jednostavno sastoji u ovom, ja nisam politiĉar, a budući da sam, vjerojatno glupo, dopustio da me kandidiraju, moram se boriti na vanstranaĉkoj osnovi. - George, to je samo pola priĉe i ti to znaš. - Reci mu da sam uvijek bio i da ću uvijek biti njegov dobar prijatelj... On to savršeno dobro zna. U ovoj konkretnoj kampanji zarekao sam se da ću se suprotstaviti stanovitim elementima s kojima se Gus zapetljao. - Dobar si govornik, George Baldwine, i uvijek si bio. Baldvvin porumeni. Stajali su ukoĉeno jedan pored drugog na ulazu u kancelariju. Njegova ruka nepomiĉno je poĉivala na kvaki kao da je uzeta. Iz prednjih kancelarija dopiralo je kucanje pisaćih strojeva te glasovi. Izvana se ĉula duga ustrajna lupa strojeva za zakivanje koji su radili na novoj zgradi. - Nadam se da je tvoja obitelj dobro i zdravo - reĉe on na koncu s naporom. - Oh, da, svi su dobro, hvala... Zbogom. - Otišla je. Baldvvin trenutak stajaše promatrajući kroz prozor sivu

zgradu crnih prozora nasuprot. Glup sam što dopuštam da me stvari toliko uzrujaju. Potreban mi je odmor. Uzme s vješalice iza zahoda šešir i kaput te iziĊe. - Jonas - reĉe on ĉovjeku okrugle ćelave glave u obliku dinje rebraĉe koji je zadubljen nad novinama sjedio u knjiţnici visoka stropa koja bijaše središnja prostorija odvjetniĉke kancelarije. - Pokupi sve što je na mom stolu ... Veĉeras ću to prouĉiti kod kuće. - U redu, gospodine. Kada je izišao na Broadvvav, osjećao se kamo mali djeĉak koji markira iz škole. Bilo je iskriĉavo zimsko popodne s uţurbanim napuklinama sunca i oblaka. Uskoĉio je u taksi. Na putu u predgraĊe zavalio se u sjedište i zadrijemao. Probudio se na Ĉetrdeset drugoj ulici. Posvuda bijaše zbrka blistavih unakrsnih ploha boje, lica, nogu, izloga, tramvaja, automobila. Sjedne uspravno odloţivši na koljeno ruke u rukavici, pjenušajući se od uzbuĊenja. Pred Nevadinom stambenom zgradom platio je taksi. Sofer je bio crnac te pokaţe bjelokosna usta puna zuba kad je dobio napojnicu od pedeset centi. Nijedan lift nije bio dolje pa Baldwin lagano otrĉi uza stepenice, ĉudeći se samom sebi. Pokuca na Nevadina vrata. Nitko se ne javlja. Pokuca ponovno. Oprezno ih je otvorila. Ugledao je njezinu kovrĉavu kudeljastu 278 clavu Prošišao je u sobu prije nego što ga je stig bi ie imala samo kimono preko ruţiĉaste spi stigla zaustaviti. Na bi je imaa sam spavaćice. SC - Boţe moj - reĉe ona - mislila sam da je konobar. Sĉepao ju je i poljubio. _ Ne znam zbog ĉega, ali osjećam se kao trogodišnje dijete. - Izgledaš kao da si dobio sunĉanicu... Ne volim da mi dolaziš a da se telefonski ne najaviš, znaš to. - Ne zamjeri, jedan jedini put sam zaboravio. Baldwin spazi nešto na kratkoj sofi; ustvrdi da bulji u par tamnoplavih uredno sloţenih hlaĉa. - Osjećao sam se uţasno zamoren dolje u uredu, Nevada. Pomislih, idem s tobom porazgovarati da se malo razvedrim. - Upravo sam uvjeţbavala ples uz fonograf. - Da, vrlo zanimljivo... - Poĉeo je elastiĉno hodati gore-do-Ije. - Ĉuj me, Nevada... Moramo porazgovpriti. Svejedno mi je tko se nalazi u tvojoj spavaćoj sobi. - Odjednom mu se zagledala u lice te sjela na kratku sofu pokraj hlaĉa. - Zapravo već stanovito vrijeme znam da ti i Tony Hunter Ijubujete. Stisnula je usne i prekriţila noge. - Zapravo me cijela ta stvar i glupost da on mora ići psihoanalitiĉaru za dvadeset pet dolara na sat, silno zabavljala... Ali upravo ovog trenutka zakljuĉio sam da mi je toga dosta. Više nego dosta. - George, ti si lud - mucala je ona a onda odjednom zahi-hotala. - Znaš što ću uĉiniti - nastavi Baldvvin jasnim odvjetniĉkim glasom - poslat ću ti ĉek na pet stotina jer si mila djevojka i sviĊaš mi se. Stan je plaćen do prvog u mjesecu. Odgovara li ti to? I molim te, nemoj ni na koji naĉin stupati više sa mnom u vezu. Valjala se po kratkoj sofi i bespomoćno hihotala pokraj uredno sloţenog para tamnoplavih hlaĉa. Baldvvin joj mahne šeširom i rukavicama te ode zatvorivši za sobom vrata vrlo njeţno. Sretan ti put, pomisli on dok je paţljivo za sobom zatvarao vrata. Kad se ponovno našao na ulici, ţustro krene prema gornjem gradu. Osjećao se uzbuĊen i raspoloţen za razgovor. Razmišljao je koga bi mogao posjetiti. Potištio se prebirući po imenima svojih prijatelja. Poĉeo se osjećati osamljenim, napuštenim. Ţelio je razgovarati sa ţenom, htio je u njoj izazvati sućut prema jalovosti svoga ţivota. UĊe u trafiku pa stane prouĉavati teletonski imenik. Slabašno zatreperi kad je naišao na slovo H. ^onacno je našao prezime Herf, Helena Oglethorpe. , l CIada Jones duS° Je sjedila na kratkoj sofi i histeriĉno hi-ncnaia. Naposljetku uĊe Tony Hunter u košulji i gaćama, savršeno vezane kravate. ~ Je li otišao? 279- Otišao? Naravno da je otišao, zauvijek otišao - vikne ona. - Vidio je tvoje proklete hlaĉe. Skljokao se na stolac - Oh, Boţe, pa ja sam najnesretnije stvorenje na svijetu. - Zašto? - zapita ona pršteći od smijeha dok su joj suze tekle niz obraze. - Ništa nije kako bi trebalo. To znaĉi da ću ostati bez poslijepodnevne predstave. - Mala Nevada opet se vraća na tri predstave dnevno... Svejedno mi je ... Nikad mi se nije sviĊalo da budem izdrţavana ljubavnica. - Ali ti ne misliš na moju karijeru ... Ţene su tako sebiĉne. Da me nisi zavela... - Umukni, mala budalo. Zar misliš da ne znam sve o tebi? - Ustala je tijesno pripivši kimono oko sebe.

- Boţe, samo mi je bila potrebna prigoda da pokaţem što mogu uĉiniti, a sad je nikad neću dobiti jeĉao je Tony. - Naravno da ćeš je dobiti budeš li radio ono što ti ja kaţem. Odluĉila sam da od tebe uĉinim muškarca, mali, pa ću to i uĉiniti... Uvjeţbat ćemo toĉku. Stari Hirschbein će nam dati priliku, bio je zacopan u mene ... A sad doĊi, opalit ću te po ĉeljusti ako ne doĊeš. Da poĉnemo razmišljati... Poĉet ćemo s plesnom toĉkom, znaš ... Onda ćeš se ti praviti kao da me ţeliš osloviti... Ja ću ĉekati tramvaj... znaš ... a ti ćeš reći Zdravo, djevojĉice, a ja ću viknuti Policija. - Odgovara li vam ova duljina? - zapita krojaĉ poslovno za-crtavajući komadom krede oznake na hlaĉama. James Merivale zagleda se u krojaĉevu malu zelenkastu smeţuranu ćelavu glavu ispod sebe i u smeĊe hlaĉe koje su mu obilato lepršale oko nogu. - Malo kraće ... Mislim da predugaĉke hlaĉe ĉine ĉovjeka pomalo starim. - O, zdravo, Merivale. Nisam znao da i ti kupuješ hlaĉe kod Brooksa. Uh, baš mi je drago što te vidim. Merivaleu krv stane. Gledao je ravno u plave alkoholiĉarske oĉi Jacka Cunninghama. Ugrize se za usne i pokuša u njega buljiti hladno, bez rijeĉi. - Boţe mili, znaš li što smo uĉinili? - uzvikne Cunningham. - Kupili smo jednako odijelo... Kaţem ti, na dlaku jednako. Merivale je zapanjeno motrio od Cunninghamovih smeĊih hlaĉa do svojih, iste boje, ista sićušna crvena pruga, a lagano poprskane zelenom. - Boţe mili, ĉovjeĉe, dva buduća šurjaka ne mogu nositi jednako odijelo. Ljudi će misliti da je to uniforma ... Smiješno je to. 280 _ Pa što da radimo u tom pogledu? - Merivale zaĉu samog sebe kako gunĊavo Pita. ..,..,..,,_.. - Moramo baciti pismo-glava pa ćemo vidjeti tko će dobiti . . to ;e sve ... Hoćeš li mi, molim te, uzajmiti ĉetvrt dolara? - Cunningham se okrene prema svom prodavaĉu. - U redu. Jedno bacanje, ti reci što si dobio. _ Glava - mehaniĉki će Merivale. - SmeĊe odijelo je tvoje ... Sad moram izabrati drugo... Boţe, sretan sam što smo se na vrijeme sreli. Ĉuj - vikne on kroz zavjese kabine - zašto ne bi danas sa mnom veĉerao u Sal-magundi klubu? ... Veĉerat ću s jedinim ĉovjekom na svijetu koji je zaneseniji za hidroavionima nego ja... To je stari Perkins, poznaješ ga, on je jedan od potpredsjednika tvoje banke... I ĉuj, kad vidiš Maisie, reci joj da ću je sutra posjetiti. Izvanredan slijed dogaĊaja sprijeĉio me da joj se javljam ... najnesret-niji slijed dogaĊaja koji mi je sve do ovog trenutka potpuno oduzimao vrijeme ... Kasnije ćemo o tome razgovarati. Merivale se nakašlje. - Vrlo dobro - suho će on. - U redu, gospodine - reĉe krojaĉ pa posljednji put potapša Merivalea po straţnjici. Vratio se u kabinu da se odjene. - U redu, starce - poviĉe Cunningham - moram izabrati drugo odijelo... Ĉekat ću te u sedam. Doĉekat ću te s Jack Rose. Merivaleu su drhtale ruke dok je zakapĉao opasaĉ. Perkins, Jack Cunningham, prokleti nitkov, hidroavioni, Jack Cunningham, Salmagundi, Perkins. PriĊe telefonskoj kabini u kutu prodavaonice te nazove majku. - Halo, majko, na ţalost, neću moći doći na veĉeru ... Veĉerat ću s Randolphom Perkinsom u klubu Salmagundi... Da, vrlo je zgodno ... Oh, pa, on i ja uvijek smo bili dosta dobri prijatelji ... Oh, da vrlo je bitno imati dobre veze sa pretpostavljenima. A vidio sam Jacka Cunninghama. Odmah sam mu oĉitao bukvicu, kao muškarac muškarcu i bio je silno zbunjen. Obećao mi je potpuno objašnjenje u roku od dvadeset ĉetiri sata... Ne, vrlo sam se dobro savladao. Smatrao sam da to dugujem Maisie. Velim ti, smatram da je on nitkov, ali dok ne bude dokaza... Onda, laku noć, draga mama, ako zakasnim. Oh, ne, molim te, ne ĉekaj me. Reci Maisie da ne brine, moći ću joj reći sve pojedinosti. Laku noć, mama. 281jem je bio komadić zelenila. Lice Ruth Prynne djelovalo je mlohavo i iznemoglo ispod šminke. - Elaine, jednostavno moraš doći - govorila je cendravim glasom. - Tamo će biti Cassie i Oglethorpe i cijela stara banda... Na koncu konca, to što sad postizavaš toliki uspjeh kao novinarka nije nikakav razlog da posve napustiš svoje stare prijatelje, je l da? Ne znaš koliko mi mnogo govorimo o tebi i za te se zanimamo. - Ne, Ruth, stvar je jedino u tome što sam zamrzila velike terevenke. Vjerojatno sam ostarjela. Pa dobro, skoknut ću na trenutak. Ruth odloţi sendviĉ što ga je grickala i posegne za Elleni-nom rukom te je potapša. - Tako valja, mala ... Naravno, znala sam cijelo vrijeme da ćeš doći. - Ĉuj, Ruth, nikad mi nisi rekla što se ljetos dogodilo onoj putujućoj kazališnoj trupi...

- O Boţe moj - provali iz Ruth. - To je bilo grozno. Naravno, bio je to vrisak, pravi vrisak. Dakle, prvi u nizu dogaĊaja bijaše to da je muţ Isabel Clyde, Ralph Nolton, menedţer putujuće trupe, kroniĉni alkoholiĉar ... a nadalje, divna Isabel nije puštala na pozornicu ni jednu ţenu koja ne bi glumila kao lutka, iz straha da rulja neće znati tko je glavna zvijezda... Oh, ne mogu ti više o tom priĉati... Meni to više nije smiješno, to je jednostavno uţasno... Oh, Elaine, tako sam malodušna. Boţe mili, ostarjela sam. - Odjednom je briznula u plaĉ. - Oh Ruth, molim te, nemoj - reĉe Ellen tankim promuklim glasom. Nasmijala se. - Na koncu konca, nitko od nas se ne pomlaĊuje, je li? - Draga, ti ne razumiješ ... Nikad nećeš razumjeti. Dugo su sjedile bez ijedne rijeĉi, iz drugih kutova mutne ĉajane dopirahu do njih prigušeni ulomci razgovora. Konobarica blijede kose donese im dvije porcije voćne salate. - Uh, mora da je kasno - naposljetku izusti Ruth. - Tek je osam i pol... Ne ţelimo prerano stići na tu terevenku. - Uzgred da te pitam ... Kako Jimmy Herf? Nisam ga vidjela ĉitavu vjeĉnost. - Jimps je dobro... Uţasno mu je dozlogrdio novinarski posao. Tako bih ţeljela da naĊe neki posao koji bi uistinu volio raditi. - On će uvijek biti nemiran duh. Oh Elaine bila sam toliko sretna kad sam ĉula da ste se vjenĉali... Ponašala sam se kao glupaĉa .. • Plakala sam i plakala ... A sad kad imaš Mar-finaT sve skupa, zacijelo si uţasno sretna. - Oh, slaţemo se posve dobro... Martin se razvija, ĉini se da mu Nevv York godi. Dugo je bio tako miran i debeo te smo se uţasno bojali da smo stvorili imbecila. Znaš što, Ruth, mislim da više nikad neću imati djece ... Tako sam se grozno plašila da će on biti deformiran ili tako nekako... Smuĉi mi se kad na to pomislim. - Oh, ali to je jamaĉno ipak divno. Pozvone na zvonce ispod male bakarne ploĉe na kojoj je pisalo Hester Voorhees INTERPRETACIJA PLESA. Uspnu se uza tri stepeništa škripavih, svjeţe lakiranih stepenica. Na otvorenim vratima koja su vodila u sobu punu svijeta srele su Cassan-dru Wilkins u grĉkoj tunici, s vijencem od satenskih ruţinih pupoljaka oko glave i s pozlaćenom frulom u ruci. - Oh, mile moje - uzvikne ona te istodobno baci ruke oko njih obiju. - Hestel je lekla da nećeš doći ali ja sam znala da ćeš doći... DoĊi odmah ovdje i skini svoje stvali, poĉinjemo s nekoliko klasiĉnih litmova. - Slijedile su je kroz dugu prostoriju obasjanu svijećnjacima, opojna mirisa, punu muškaraca i ţena u širokoj odjeći. - Ĉuj draga moja, nisi nam rekla da će ovo biti krabuljna zabava. - Oh, da, ţal ne vidite da je sve glĉko, potpuno glĉko ... ? Evo Hestel... Evo ih, dlaga ... Hestel, poznaješ Luth... a ovo je Elaine Ogletholpe. - Sad se zovem gospoĊa Herf, Cassie. - O, oplosti mi, tako je teško ići ukolak s dogaĊajima... Stigle su uplavo na vlijeme ... Hestel će otplesati jedan olijentalni ples koji se zove litmovi iz alapskih noći... Oh, to je prelijepo. Kad je Ellen izašla iz spavaće sobe u kojoj je ostavila svoje ogrtaĉe, oslovi je visok lik s egipatskom frizurom, krivih rĊavih obrva. - Dopusti mi da pozdravim Helenu Herf, uglednu urednicu Mannersa, dnevnika koji u najskromnije ognjište donosi sjaj Rit-za... zar nije tako? - Jojo, ti si uţasan podrugljivac... Silno se veselim što te vidim. - Idemo sjesti u kut da razgovaramo, oh, jedina ţeno što volio sam ikada Da, sjednimo... Ovdje mi se baš ne sviĊa. - Ĉuj, draga moja, jesi li ĉula da je psihoanalitiĉar izlijeĉio onyja Huntera i sad se potpuno oporavio te nastupa u vodvilju s nekom ţenom po imenu Kalifornija Jones. 282 283- Ĉuvaj se, Jojo! Sjednu na kauĉ u udubljenju izmeĊu tavanskih prozora. Krajiĉkom oka vidjela je ţenu kako pleše, u zelenim svilenim koprenama. Fonograf je svirao simfoniju Cesara Francka. - Ne smijemo propustiti Cassiein ples. Jadna djevojka grozno bi se uvrijedila. - Jojo, priĉaj mi o sebi, kako si? Odmahnuo je glavom te rukom u obilatim rukavima opisao široku kretnju. - Ah, sjednimo na tlo pa stare priĉajmo priĉe o smrtima kraljeva. - Oh, Jojo, dozlogrdile su mi takve stvari... Sve je to tako glupo i bijedno... Ţao mi je što sam im dopustila da me nagovore da skinem šešir. - Bijaše to stoga da mogu pogledati zabranjene šume kose tvoje. - Oh, Jojo, daj budi razuman.

- Kako tvoj muţ, Elaine, ili, radije, Helena? - Oh, on je dobro. - Ne bi se baš reklo da si jako oduševljena. - I Martin je dobro. Ima crnu kosu i smeĊe oĉi a obrazi će mu biti ruţiĉasti. Uistinu, strašno je sladak. - Draga moja, poštedi me tog izljeva materinske sreće... Sad ćeš mi još priĉati da si stupala u djeĉjoj paradi. Nasmijala se. - Jojo, mnogo me zabavlja što te ponovno vidim. - Još nisam dovršio svoj katekizam, draga moja... - Vidio sam te neki dan u ovalnoj blagovaonici s ĉovjekom vrlo otmjena izgleda, oštrih crta i sijede kose. - Zacijelo je to bio George Baldvvin. Ĉuj, pa ti si ga poznavao u stara vremena. - Naravno, naravno. Kako se promijenio. Izgleda mnogo zanimljivije nego nekoć, moram priznati... Vrlo neobiĉno mjesto da se ondje javno vide na ruĉku supruga boljševiĉkog pacifiste i agitatora I. W. W. moram priznati. - Jimps baš nije takav. Gotovo bih ţeljela da jest... - Napućila je nos. - Osim toga, malo mi je dosadilo sve to. - To sam slutila, dlaga. - Ĉassie samouvjereno zaleprša pored njih. - Oh, daj doĊi i pomozi mi... Jojo me grozno zadirkuje. - Pa, tludit ću se sjesti samo na tlenutak, onda ću plesati... Gospodin Ogletholpe ĉitat će svoj plijevod pjesama Bilitisa uz koje ću ja plesati. Ellen je gledala od jednoga do drugog; Oglethorpe izvine obrve i kimne glavom. 7 tim je Ellen dugo vremena sama sjedila promatrajući mutnu omaglicu dosade prenatrpanu sobu u kojoj se plesalo i ĉavrljalo. Ploĉa na fonografu bila je turska. Hester Voorhees, koštu-'ava ţena ĉupave henacrvene kose, kratko podšišane u razini uha iziĊe drţeći pred sobom posudu opojna mirisa, a pred njom su išla dva mladića koja su odmatala sag dok je ona nailazila. Na sebi je imala srebrne hlaĉe i zveckav metalni pojas i grudnjak. Svi su pljeskali i govorili »Kako je divna, kako je veliĉanstvena«, kadli iz susjedne sobe dopru tri prodorna ţenska vriska. Svi skoĉe na noge. Na pragu se pojavi krupan ĉovjek s tvrdim pustenim šeširom na glavi. - U redu, djevojĉice, odmah prijeĊite u straţnju sobu. Muškarci neka ostanu ovdje. -A tko ste vi? - Nije vaţno tko sam, uĉinite kako vam rekoh. - Ĉovjekovo lice je pod tvrdim pustenim šeširom bilo crveno kao cikla. - On je detektiv. - Ovo je sramota. Neka pokaţe znaĉku. - Ovo je oruţana pljaĉka. - Ovo je racija. Prostorija se odjednom ispuni detektivima. Stajahu pred prozorima. Pred kaminom stajaše ĉovjek s kockastom kapom, lica grudiĉasta poput kaše. Grubo su gurali ţene u straţnju prostoriju. Muškarce su natiskali u malu skupinu pored vrata; detektivi su im zapisivali imena. Ellen je još sjedila na kauĉu. » ... telefonski su se ţalili glavnom štabu« zaĉu nekoga kako kaţe. Tad opazi da se na stoliću pored kauĉa na kojemu sjedi nalazi telefon. Digne slušalicu i neĉujno zatraţi broj. - Halo, je li to ured okruţnog tuţioca? ... Dajte mi molim vas gospodina Baldvvina ... George ... Sva sreća što sam znala gdje si. Je li tamo okruţni tuţilac? Baš lijepo... ne, ti mu to ispriĉaj. Došlo je do grozne pogreške. Ja sam u stanu Hester Voorhees; znaš, ona ima plesni studio. Pokazivala je odreĊenom broju prijatelja neke plesove a nekom greškom policija je izvršila raciju u stanu ... Ĉovjek s tvrdim pustenim šeširom stajao je iznad nje. . ~ Pa lijepo, telefoniranje vam nema nikakvog smisla... PrijeĊite u susjednu prostoriju. Imam vezu s uredom okruţnog tuţioca. Razgovarajte s njim ... Halo, je li to gospodin Winthrop? ... Da, O ... Dobra veĉer. Molim vas, hoćete li razgovarati s ovim ĉovjekom? - Pruţila je telefon detektivu te se udaljila u sredinu prostorije. Boţe, šte-la sto sam skinula šešir, pomislila je. 284

285 Iz susjedne sobe dopre jecanje i teatralni glas Hester Voor-hees kako vrišti; - Ovo je grozna pogreška... Ne dopuštani da me ovako vrijeĊate. Detektiv spusti slušalicu. Prišao je k Ellen. - Ţelim vam se ispriĉati, gospoĊice ... Postupali smo na temelju nedovoljnih obavještenja. Smjesta ću povući svoje ljude. - Radije se ispriĉajte gospoĊi Voorhees ... Ovo je njezin studio. - Dakle, gospoĊe i gospodo - zapoĉne detektiv buĉnim vedrim glasom - potkrala nam se sitna pogreška i veoma nam je ţao ... Uvijek se dogaĊaju nezgode... Ellen šmugne u susjednu sobu po šešir i kaput. Neko je vrijeme stajala pred ogledalom pudrajući nos. Kad se ponovno našla u studiju svi su govorili u isto doba. Naokolo stajahu muškarci i ţene ogrnuvši plahte i kućne haljetke preko svoje oskudne plesne odjeće. Detektivi su se isparili isto onako iznenadno kao što su došli. Oglethorpe je govorio glasno i zanesenjaĉki usred skupine mladih muškaraca. - Baš su gadovi kad su napali ţene - vikao je crven u licu, mašući ukrasom za glavu koji je drţao u jednoj ruci. - Srećom sam se uspio svladati ili bih poĉinio djelo zbog kojega bih ţalio do smrti... Zaista sam jedino zahvaljujući silnom samosvlaĊivanju... Ellen se uspjela iskrasti, potrĉala niza stepenice i našla se na kišovitim ulicama. Zaustavila je taksi pa otišla kući. Kada se svukla, telefonirala je Georgeu Baldwinu kući. - Halo, George, uţasno mi je ţao što sam morala uznemiriti tebe i gospodina Winthropa. Pa, da na ruĉku nisi rekao da ćeš cijele veĉeri biti tamo, oni bi nas sada vjerojatno iskrcavali iz crne marice ispred Jefferson Market Courta ... Naravno, bilo je smiješno. Jednom ću ti priĉati o tome, ali toliko sam sita svih stvari... Oh, ama baš svega, i estetskog plesa i knjiţevnosti i radikalizma i psihoanalize ... Jednostavno sam prezasićena, smatram ... Da, mislim da je upravo to, George... Mislim da sazrijevam. Noć bijaše grumen crne škripave hladnoće. Dok mu je u nosu još uvijek bio zadah tijesaka, i dok mu je u ušima još odzvanjalo kucanje pisaćih strojeva, Jimmy Herf stajao je na City Hali Squareu s rukama u dţepovima, promatrajući kako odrpani ljudi s kapama i naušnjacima nabijenim na lica i šije boje sirova odreska, lopatama odgrću snijeg. Stara i mlada, njihova lica imala su istu boju, njihova je odjeća imala istu boju. Britki vjetar sjekao mu je uši a od vjetra ga je ĉelo boljelo izmeĊu oĉiju.

- Zdravo Herf, što misliš, bi li prihvatio posao? - zapita l d'ć mlijeĉna lica koji mu je vedro prišao i pokazao hrpuT

SL-

' Zašto ne, Dane? Ne znam zašto to ne bi bilo bolje nego rotratiti cijeli ţivot kopajući po tuĊim poslovima sve dok ne postaneš ništa drugo doli prokleti putujući diktafon. - Ljeti bi to bio lijep posao ... Ideš li u Zapadno predgraĊe? - Idem pješice ... Veĉeras sam uţasno uzrujan. - Uh, ĉovjeĉe, smrznut ćeš se i poginuti. - Baš me briga ... Dospiješ dotle da više nemaš privatnog ţivota, postaneš obiĉni automatski pisaći stroj.

- Pa, ja bih ţelio da se mogu otarasiti malog dijela svog privatnog ţivota... Pa, laku noć. Nadam se da ćeš naći nekakav privatan ţivot, Jimmy. Jimmy Herf se nasmijano leĊima okrene razgrtaĉima snijega i zaputi se Broadwayem, povijajući se na vjetru zagnjurivši bradu u okovratnik kaputa. Na Houston Streetu pogledao je na svoj ruĉni sat. Pet sati. Boţe, danas je zakasnio. Nema tog mjesta na svijetu gdje bi mogao dobiti nešto za piće. U sebi zacvili pri pomisli na ledene blokove koje još ima propješaĉiti prije nego stigne u svoju sobu. Tu i tamo je zastajkivao da tapšanjem unese malo ţivota u obamrle uši. Naposljetku se vratio u svoju sobu, upalio plinsku peć pa se sav zamrznut nadvio nad nju. Njegova je soba bila mala ĉetvrtasta sumorna soba na juţnoj strani Was-hington Squarea. Sav namještaj sastojao se od kreveta, stolca, stola pretrpana knjigama i plinske peći. Kad mu je postalo malo toplije, posegne ispod stola za bocom ruma koju je bio pokrio košarom. Na plinsku peć stavi vode u limenoj šalici da je zagrije te poĉne piti vrući rum i vodu. U njemu su se razuzdavale sve vrste bezimenih boljki. Osjećao se poput ĉovjeka iz bajke koji je oko srca imao ţeljezni obruĉ. Sad se ţeljezni obruĉ kidao. Ispio je rum. Povremeno se soba sveĉano i melodiĉno poĉinjala oko njega vrtjeti. Iznenada je naglas rekao: »Moram s njom razgovarati... Moram s njom razgovarati.« Nabije šešir na glavu te navuĉe kaput. Vani je bila hladnoća poput melema. Zveckajući proĊe šest mljekarskih kola, jedna za drugim. Na Zapadnoj dvanaestoj natjeravale su se dvije crne maĉke, ve je bilo ispunjeno njihovim ludim mijaukanjem. Osjećao je fla će mu nešto prsnuti u glavi, pa da će i on iznenada odjuriti zamrznutom ulicom i jezovito mijaukati. Dršćući je stajao u mraĉnom hodniku pa zvonio i zvonio na ono s oznakom Herf. Onda pokuca što je mogao glasnije. Na vrata doĊe Ellen u zelenom ogrtaĉu. 286 287- Što je, Jimps? Zar nemaš kljuĉ? - Lice joj je bilo mekano od sna; oko nje je lebdio sretan ugodan sladak miris snenosti. Zadihano je procijedio kroz stisnute zube: - Ellie, moram s tobom razgovarati. - Jesi li nakresan, Jimps? - Pa, znam što govorim. - Grozno sam pospana. PoĊe za njom u spavaću sobu. Zbacila je s nogu papuĉe i vratila se u krevet, sjela uspravno gledajući ga oĉima otešĉalim od sna. - Ne govori preglasno, zbog Martina. - Ellie, ne znam zašto mi je uvijek tako teško govoriti o bilo ĉemu... Uvijek se moram napiti da kaţem ono što mislim... Ĉuj me, da li ti se još sviĊam? - Znaš da te strašno volim i da ću te uvijek voljeti. - Mislim na ljubav, znaš na što mislim, bez obzira što je to ... - promuklo je upao. - Smatram da nikoga ne mogu dugo voljeti osim ako nije mrtav... Ja sam uţasna ţena. Nema smisla o tome govoriti. - Znao sam to. Znala si da to znam. O, Boţe, potonule su mi sve laĊe, Ellie. Sjedila je digavši koljena i prekriţivši preko njih ruke, gledala ga je rastvorenim oĉima. - Jesi li istinski tako lud za mnom, Jimps? - Ĉuj, razvedimo se pa okonĉajmo s tim. - Nemoj toliko ţuriti, Jimps... A tu je i Martin. Što ćemo s njim? - Povremeno mogu namaknuti za nj dovoljno novaca, jadno dijete. - ZaraĊujem više nego ti, Jimps ... Još ne bi smio to uĉiniti. - Znam, znam. Kao da to ne znam? Sjedili su i gledali se bez rijeĉi. Oĉi su ih pekle od pustog zurenja jedno u drugog. Odjednom Jimmv silno poţelje da spava, da se niĉega ne sjeća, da pusti glavu neka mu utone u crninu, kao u majĉino krilo kad je bio djeĉak. - Pa lijepo, idem kući. - Suho se smijuckao. - Nismo mislili da će se sve to na ovaj naĉin raspasti, je l'da? - Laku noć, Jimps - procvili ona zijevajući. - Ali stvari ne završavaju ... Samo kad ne bih bila ovako grozno pospana .. • Hoćeš li ugasiti svjetlo? ! U mraku je pipkao put do vrata. Vani se dizalo arktiĉko ju- j tro, sivo od zore. Poţuri natrag u svoju sobu. Ţelio je leći u krevet i zaspati prije svjetla. 288 Duguljasta niska prostorija, a niz sredinu dugi stolovi natrilenim i krep tkaninama, smeĊim, ruţiĉastim kao losos, P£U aragdnozelenim. Miris niti koje se paraju j pribora za odjeću.

A^uţ svih stolova pognute riĊe, plave, crne, smeĊe glave kroja-Šegrti guraju tamo-amo po prolazima pokretne stalke ovje-šane haljinama. Zazvoni zvonce i soba se prolama od galame i dreĉavog Zagora kao krletka za ptice. Anna ustaje i isteţe ruke: - Boţe, puca mi glava - kaţe ona djevojci pored sebe. - Noćas si kasno legla? Kimne glavom. - Moraš prestati s tim, dušice, pokvarit će ti ljepotu. Ţena ne moţe banĉiti koliko muškarac. - Ta djevojka je tanka i plava i ima krivi nos. Obrgli Annu oko struka. - Boţe, kad bih mogla dobiti malo tvoje teţine. - I ja bih htjela da moţeš - veli Anna. - Bez obzira što jedem, pretvori se u salo. - Ipak nisi predebela... Samo si punaĉka pa te muškarci vole stisnuti. Pokušaj nositi djeĉaĉke stvari kao što sam ti rekla pa ćeš dobro izgledati. - Moj momak kaţe da voli da ţena ima forme. Na stepenicama se probijaju kroz skupinu djevojaka koje slušaju sitno djevojĉe crvene kose što govori brzo, širom otvarajući usta i kolutajući oĉima. - ... Ţivjela je u slijedećem bloku, Cameron Avenue 2230, i bila je s nekim prijateljicama na hipodromu i kad su se vraćale kući bilo je kasno i ostaviše je da sama poĊe kući, po Cameron Avenue, shvaćate? A sutradan ujutro kad ju je njezina obitelj poĉela traţiti, našli su je iza reklamnog plakata Peperminta na zapuštenom gradilištu. - Je li bila mrtva? - Pa nego što... Crnac joj je uĉinio nešto grozno a onda ju je zadavio... Uţasno sam se osjećala. Išla sam s njom u školu. A nijedna djevojka iz Cameron Avenue ne izlazi van poslije mraka, tako se boje. - Naravno, sinoć sam o svemu tome ĉitala u novinama. Zamislite a mi stanujemo odmah u slijedećem bloku. - Jesi li vidio kako sam dodirnula onu grbu? klikne Rosie Kad je sjeo pored nje u taksi. - U predvorju kazališta? Povukao je hlaĉe koje su mu se zategnule preko koljena, d "i, ĆC nam doniJeti sreću, Jake. Nikad nisam doţivjela to a grba zakaţe ... ako mu dodirneš grbu ... Joj, smuĉi mi se od 19 - Manhattan Transfer 289toga što ovi taksiji tako brzo voze. Polete naprijed jer je taksi iznenada stao. - Boţe mili, zamalo smo pregazili djeĉaka. Jake Silverman potapše je po koljenu. - Jadno malo djetence, je li mi se uzrujalo? Dok su se primicali hotelu, drhtala je i zagnjurila lice u okovratnik kaputa. Kad su pošli na pult po kljuĉ, namještenik reĉe Silvermanu: - Tamo vas ĉeka jedan dţentlemen, gospodine. PriĊe mu deţmekast ĉovjek izvadivši iz usta cigaru. - Biste li na trenutak došli ovamo, gospodine Silverman? Rosie pomisli da će se onesvijestiti. Stajala je potpuno mirna, zaleĊena, duboko zagnjurivši obraze u krzneni okovratnik na kaputu. Sjedili su u dva duboka naslonjaĉa i šaptali primaknuvši glave vrlo blizu. Korak po korak im se primicala i osluškivala. »Nalog za hapšenje ... Ministarstvo pravde ... upotreba sredstava u svrhu prijevare ...« Nije ĉula što je u stankama ubacivao Jake. Neprestano je kimao glavom kao da se slaţe. Onda odjednom progovori uglaĊeno, nasmiješen. - Pa, ĉuo sam vašu stranu, gospodine Rogers ... Evo moje. Ako me sad uhapsite, bit ću upropašten, a propast će i mnoštvo ljudi koji su uloţili novac u ovaj pothvat... Za tjedan dana mogu cijeli koncern likvidirati sa profitom... Gospodine Rogers, ja sam ĉovjek koji je pretrpio silne štete stoga što je bio lud pa vjerovao pogrešnim ljudima. - Ja tu ništa ne mogu ... Moja je duţnost da izvršim nalog za hapšenje ... Na ţalost, morat ću pretraţiti vašu sobu ... Vidite, imamo niz sitnih podataka... - Ĉovjek strese pepeo s cigare i poĉne ĉitati jednoliĉnim glasom: - Jacob Silverman, alias Ed-ward Faversham, Simeon J. Arbuthnot, Jack Hinklev, J. J. Gold ... Oh, imamo zgodan spišĉić ... Obavili smo vrlo lijep posao u vašem sluĉaju, iako nije na meni da se hvalim. Ustali su. Ĉovjek sa cigaretom trgne glavom prema mršavom ĉovjeku s kapom koji je sjedio na suprotnoj strani predvorja i ĉitao novine. Silverman ode na pult. - Moram poslovno otići - rekao je namješteniku. - Molim vas, hoćete li mi pripremiti raĉun? GospoĊa Silverman će još nekoliko dana zadrţati sobu. Rosie je izgubila moć govora. Za njima trojicom ode u lift. - Zao mi je što ovo moramo uĉiniti, gospoĊo - reĉe mršavi detektiv nateţući štitnik svoje kape. Silverman im otvori vrata sobe i paţljivo ih za sobom zatvori. 290 novu

- Hvala vam na uviĊavnosti, gospodo... Moja vam ţena zahva )£)£• .£e na jednostavnu stolicu u kutu sobe. Grĉevito je . la°,zik, Sve grĉevitije, kako joj se usne ne bi trzale. - Shvaćamo, gospodine Silverman, da ovo nije posve obiĉan kriminalan sluĉaj. - Jeste li za piće, gospodo? Odmahnuše glavom. Deţmekasti ĉovjek pripali cigaru. U redu, Mike - reĉe on mršavom ĉovjeku. - Pretraţi ladice i ormar. - Je li to propisno? - Kad bi ovo bilo propisno, vama bismo nabili lisiĉine, a gospoĊu bismo uhapsili kao suuĉesnicu. Rosie je sjedila stegnuvši ledene ruke meĊu koljenima, njišući tijelo s jedne strane na drugu. Oĉi joj bijahu sklopljene. Dok su detektivi premetali po ormaru, Silverman iskoristi priliku da joj stavi ruku na rame. Otvorila je oĉi. - Onog ĉasa kad me prokleti detektivi odvedu, telefoniraj Schatzu pa mu sve reci. PronaĊi ga pa makar morala probuditi cijeli Nevv York. Govorio je tiho i brzo, usne su mu se jedva micale. Gotovo odmah je otišao u pratnji dvojice detektiva koji su preko ramena prebacili torbu s remenom punu pisama. Njegov poljubac još joj bijaše vlaţan na usnama. Zabezeknuto je gledala po praznoj samrtniĉki tihoj sobi. Zapazila je da nešto piše na ljubiĉastoj pugaĉici na stolu. Bio je to njegov rukopis, vrlo neuredan: Sve nosi u zalagaonicu i nestani; dobro si ti dijete. Suze joj poĉnu teći niz obraze. Dugo je sjedila opustivši glavu na stol, ljubeći olovkom naĉrĉkane rijeĉi na pugaĉici. 291IV. NEBODERMladić bez nogu zastane nasred juţnog ploĉnika Ĉetrnaeste ulice. Na sebi ima plavi pleteni dţemper i plavu pletenu kapu u šilj. Njegove se uvis izbuljene oĉi šire dok ne ispune papirnato bijelo lice. Plovi nebom zraĉna laĊa, blistava staniolska cigara zamagljena od visine, blago probada kišom isprano nebo i njeţne oblake. Mladić bez nogu zastane poduprijevši se na ruke, nasred juţnog ploĉnika Ĉetrnaeste ulice. MeĊu nogama u iskoraku, mršavim nogama, gegavim nogama, nogama u suknjama i hlaĉama, i u kratkim širokim hlaĉicama stegnutim ispod koljena, on zastaje kao ukopan, poduprijevši se na ruke, gledajući na nebu zraĉnu laĊu.

Bez zaposlenja, Jimmy Herf iziĊe iz Pulitzer Buildinga. Zastane pokraj hrpe ruţiĉastih novina na rubu ploĉnika, duboko je udisao, gledao uvis blistavo vreteno Woolwortha. Dan bijaše sunĉan, nebo je bilo plavo poput crvendaćeva gnijezda. Skrene na sjever i stade ići u gornji grad. Što se više od njega udaljavao, Woolworth se izduljivao poput teleskopa. Išao je na sjever kroz grad sjajnih prozora, kroz grad išĉrĉkan alfabetima, kroz grad zlaćanih reklamnih natpisa. Proljeće bogato biljnim ljepilom ... Krcato zlatnim bogatstvom, slast u svakom ugrizu, OTAC SVIJU NJIH, proljeće bogato biljnim ljepilom. Nitko ne moţe kupovati bolji kruh nego PRINCE ALBERT. Kovani ĉelik, aluminij, bakar, nikal, kovano ţeljezo. Cijeli svijet voli prirodnu ljepotu. LOVE'S BARGAIN, ono odijelo kod Gumpela, najbolja ponuda u gradu. Zadrţite tu djevojaĉku put... JOE KISS, startanje, paljenje, svjećice na automobilima i generatori. Uslijed svega toga kipio je od suzdrţanih cereka. Bijaše jedanaest sati. Nije legao u krevet. Ţivot se okrenuo glavaĉke, on bijaše muha koja hoda po stropu izokrenutoga grada. Ostavio je 292 .. jmao ništa raditi danas, sutra, prekosutra, zakosutra. posao,jiy^ uspinje, to se i spušta, ali tek nakon niza tjedana i mieseci Proljeće bogato biljnim ljepilom. UĊe u zalogajnicu, naruĉi slaninu i jaja, prepeĉeni kruh i kavu sjedne te ih zadovoljno stane jesti, temeljito uţivajući u okusu svakog zalogaja. Misli su mu jurile divlje poput pašnjaka punog ţdrijebaca jednogodišnjaka, izbezumljenih od zalaska sunca. Za susjednim je stolom jedan glas jednoliĉno izlagao: - Dao joj je nogu... I kaţem vam, morali smo obaviti ĉišćenje. Svi su oni bili ĉlanovi vaše crkve, znate. Znali smo cijelu priĉu. Savjetovahu mu da je otjera. On reĉe »Ne, vidjet ću kako će ovo završiti«. Herf ustane. Mora opet hodati. Izišao je s okusom slanine u zubima. Ekspresna služba udovoljava zahtjevima proljeća. O, Boţe, zadovoljiti potrebe proljeća. Nemamo limenke, ne, gospodine, ali svaki mekani prstohvat duhana za lulu sadrţi bogatu kvalitetu... SOCONV. Jedan ukus govori više nego milijun rijeĉi. Ţuta olovka s crvenom vrpcom. Više nego milijun rijeĉi, nego milijun rijeĉi. - U redu, dajte mi taj milijun... Ne otkrivaj ga, Bene. Smatrajući ga mrtvim, banda iz Vonkersa ostavila ga je na klupi u parku. Oruţano su ga napali, ali dobili su samo milijun rijeĉi... - Uh, Jimps, toliko sam umorna od razgovora o knjigama i od proletarijata, razumiješ li? Krcato zlatnim bogatstvom, proljeće.

Mati Dicka Snovva posjedovala je tvornicu kutija za cipele. Propala je a on je napustio školu i poĉeo se potucati po uglovima ulica. Prodavaĉ za tezgom bezalkoholnih pića dao mu je savjet. Opteretio se s dvije isplate za biserne naušnice crnokose ţidovske djevojke koja je imala obline kao mandolina. Na stanici nadzemne ţeljeznice saĉekali su bankovnog kurira. On se nasadio preko okretaljke za prijelaz i ostao tamo visiti. Otišli su s torbom u Ford sedanu. Dick Snovv je zaostao prazneći svoj revolver u mrtvaca. U zatvoru je išĉekujući smaknuće udovoljio zahtjevima proljeća napisavši pjesmu svojoj majci koju su mu objavili u Evening Graphicu. Sa svakim dubokim udisajem Herf je udisao buku i škripu i ^ are"e reĉenice, sve dok se nije poĉeo nadimati, dok nije os-j no kako krupan i neodreĊen posrĉe, kako poput stupa dima skih H travanJskin ulica, gledajući u prozore mehaniĉar-ostet 10mCa> tvornica dugmadi, najamnih kućerina, dok nije J "o miris prljave posteljine i ravnomjerno brujanje tokarskih 293strugova, pisao je psovke na pisaćem stroju meĊu daktilografki-njinim prstima, pomiješao u robnim kućama natpise sa cijenom. U njemu je sve šištalo poput soda vode u slatkim travanjskim sirupima, jagode, sarsaparille, ĉokolade, trešnje, vanilije, cijedeći pjenu kroz blagi benzinskoplavi zrak. S muĉninom pada ĉetrdeset i ĉetiri kata, zgnjeĉio se. A da kupim revolver pa ubijem El-lie, da li bih udovoljio zahtjevima travnja sjedeći u zatvoru išĉekujući smaknuće pišući pjesmu o svojoj majci koju će objaviti Evening Graphic? Skupljao se sve dok nije bio majušan kao zrnce prašine, probijao se meĊu vrletima i hridinama u tutnjavom kanalu, pentrajući se na slamke, zaobilazeći jezera motornog ulja. Sjedio je na Washington Squareu, ruţiĉastom od podneva, motreći kroz slavoluk po Petoj aveniji. Iz njega je iscurila groznica. Osjećao je hladnoću i umor. Još jedno proljeće, Boţe, prije koliko li sam proljeća išao s groblja plavom cestom od kamena tucanika, gdje su cvrkutali poljski vrapĉići, a na natpisu pisalo: Vonkers. U Vonkersu sam pokopao svoje djeĉaštvo, u Marseil-lesu sam, okrenut licem u vjetar, utopio u luci svoje mladenaĉke godine. Gdje li ću u Nevv Vorku pokopati svoju dvadeset i devetu godinu? Moţda su bili deportirani te su se otisnuli na puĉinu na trajektu za Ellis Island, pjevajući Internacionalu. Ori se Internacionala preko mora, gubi se uzdišući u magli. DEPORTIRANJames Herf mladi novinar iz 190, Zapadne Dvanaeste ulice nedavno je izgubio svoju dvadeset i devetu godinu. Odgovarali su pred sucem Merivaleom i poslaše ih u deportaciju na Ellis Island kao nepoţeljne strance. Ĉetvorica najmlaĊih, Šaša, Mihajlo, Nikola i Vladimir, već su neko vrijeme provela u istraţnom zatvoru optuţeni za kriminalnu anarhiju. Peti i šesti optuţeni su zbog skitnje. A posljednji, Bili, Tony i Joe, zatvoreni su zbog razliĉitih kriviĉnih djela u koja spadaju zlostavljanje ţene, podmetanje poţara, tuĉnjava i prostitucija. Svi utvrĊeni krivim za prekršaj, zloupotrebu sluţbenog poloţaja i propust.

Poslušajte, poslušajte, poslušajte, zatvorenice... Dokaze smatram sumnjivim, reĉe sudac nalivši si ĉašu jakog pića. Pisar koji je miješao neki staromodni koktel odjednom je obrastao lišćem vinove loze i sudnica je mirisala po procvjetalom groţĊu a Blistavi krijumĉar pograbio je bikove za rogove te ih je uz tiho rukanje vodio niza stepenice sudnice. »SuĊenje se odgaĊa do daljnjega« uzvikne sudac kad je u svojoj boci vode pronašao dţin. Reporteri su otkrili naĉelnika odjevena u leopardovu koţu kako pozira kao GraĊanska krijepost poloţivši nogu na leĊa istoĉnjaĉke plesaĉice princeze Fifi. Vaš dopisnik naginjao se kroz prozor Bankarskoga kluba u društvu svog tetka, Jeffersona T. Merivalea, dobro poznatog ĉlana klubova u ovom gradu, te u društvu dvaju dobro zapaprenih janjećih odrezaka. U meĊuvremenu su konobari na brzinu okupljali orkestar, upotrijebivši tr-bušine Gausenheimera kao male bubnjeve. Glavni je konobar ostvario istinski prekrasnu interpretaciju pjesme My OldKentuc-ky Home na taj naĉin što je po prvi put kao ksilofon upotrijebio rezonantne ćelave glave sedmorice upravitelja »Kompanije dobro razvodnjenog benzina« iz Delavvarea. A Blistavi je krijumĉar, odjeven u ljubiĉaste gimnastiĉke hlaĉe i sa svilenim šeširom ukrašenim plavom vrpcom, cijelo vrijeme vodio bikove Broad-wayem, u iznosu od dva milijuna tri stotine ĉetrdeset dvije tisuće petstotina i jedan. Kad su stigli do Spuvten Duvvila, neodloţ-no su se utopili, jedan red za drugim, u pokušaju da otplivaju u Vonkers. I dok ja ovdje sjedim, pomisli Jimmy Herf, u mojoj nutrini svrbe novine poput osipa. Sjedim ovdje koziĉav od novina. Ustao je. Ispod klupa sklupĉalo se ţuto psetance i spavalo. Ţuto psetance djelovalo je vrlo sretno. - Potrebno mi je da se

dobro ispavam - glasno će Jimmy. - Sto ćeš s tim uĉiniti, Dutch, hoćeš li ga zaloţiti? - Francie, ni za milijun dolara ne bih dao ovaj mali revolver. - Tako ti Boga, ne govori mi sada o novcu . . . Slijedeći put neki će ga pajkan spaziti na tvom bedru pa će te uhapsiti na temelju Sullivanova zakona. - Još se nije rodio taj pajkan koji bi mene uhapsio . . . Zaboravi na to. Francie je zajeĉala. - Ali, Dutch, što da radimo, što da radimo?

?Utch tutne rev°lver u dţep i skoĉi na noge. Uz asfaltiranom Cestom naprijed-natrag. Veĉer bijaše ' '""T 1 automobm k °Ji su se kretali po bljuzgavoj cesmoţeš mi ----------ju,, cmoljenjem i plaĉem... Zar ne i. - Ponovno mrzovoljno sjedne kraj nje. - Uĉi-a sam ĉuo kako se netko miĉe u grmlju... Ovaj vom Eradi7"irJn JC pajkana u civilu• • • U cijelom ovom šuga-8radu mkamo ne moţeš poći a da te ne nadziru. 294 295- Ne bi mi to smetalo da se ne osjećam tako traljavo. Ništa ne mogu pojesti a da ne povratim, a cijelo vrijeme toliko se bojim da ostale djevojke nešto ne zapaze. - Pa rekao sam ti da znam kako ćemo sve srediti, je l da? Obećavam ti da ću za nekoliko dana sve lijepo srediti ... Otputovat ćemo pa se vjenĉati. Poći ćemo na jug... Kladim se da u drugim mjestima ima mnogo zaposlenja... Postaje mi hladno, maknimo se odavde, do vraga. - Oh Dutch - reĉe Francie iznemoglim glasom dok su hodali po asfaltnoj cesti blistavoj od blata - što misliš, hoćemo li se ikada više onako provoditi kao nekoć? - Sad nas prati zla sreća, ali to ne znaĉi da će uvijek tako biti. Pa preţivio sam one plinske napadaje u Oregonskoj šumi, zar ne? U posljednjih nekoliko dana razmatrao sam mnoge stvari. - Dutch, ako te uhapse, neće mi preostati ništa drugo doli da skoĉim u rijeku. - Zar ti nisam rekao da me neće uhapsiti? GospoĊa Cohen, pogrbljena starica lica smeĊa i mrljava poput crvenosmeĊe zimske jabuke, stoji pored kuhinjskog stola poloţivši svoje kvrgave ruke preko trbuha. Njiše se u bokovima dok beskrajnom mrzovoljnom bujicom jidiša kudi Annu koja oĉiju krmeljivih od pospanosti sjedi nad šalicom kave: - Bolje bi bilo da te vrag odnio u kolijevci, da si se mrtva rodila... Oj, zašto li sam odgojila ĉetvero djece zato da svi oni budu ništarije, agitatori i uliĉarke i probisvijeti... ? Benny dvaput u zatvoru a Bog zna gdje li Sol izaziva nered, a Šarah, prokleta bila, grijehu se odala lamatajući nogama u kazalištu Min-sky, a sada i ti, dabogda usahla na toj stolici, ĉuvaš štrajkašku straţu za švelje, bestidno ideš ulicom s natpisom na leĊima. Anna umoĉi komad kruha u kavu te ga stavi u usta. - Oh, mama, ti ne razumiješ - reĉe ona punih usta. - Da razumijem, da razumijem kurvaluk i poroĉnost... ? Oj, zašto ne ideš na posao i drţiš jezik za zubima i mirno primaš plaću? Lijepo si zaraĊivala i mogla si se lijepo udati prije nego što ti se omililo ludovanje po plesnjacima s onim gojom. Oj, oj, da sam ja odgojila kćerke u starosti svojoj koje nijedan pošten ĉovjek ne ţeli odvesti kući svojoj i njima se oţeniti... Anna ustane vrišteći: - To se tebe ne tiĉe ... Uvijek sam redovito plaćala svoj dio stanarine. Ti misliš da ţena ne zavrijeĊuje ništa drugo nego da cijeloga ţivota robuje i da joj prsti pucaju od rada ... Ja mislim drukĉije, ĉuješ li me? Da se nisi usudila da me psuješ...296

Oi sada odgovaraš svojoj staroj majci. Da je Solomon ţiv, k o bi te šibom. Bolje bi bilo da si se mrtva rodila nego da nTajci svojoj odgovaraš kao goj. Nosi se iz ove kuće i to brzo, prije nego što te prokunem. - Pa dobro, ići ću. - Anna otrĉi kroz tijesni hodnik zakrĉen kovĉegom, u spavaću sobu pa se baci na svoj krevet. Obrazi su joj gorjeli. Nepomiĉno je leţala nastojeći razmišljati. Iz kuhinje je dopiralo divljaĉko jednoliĉno jecanje stare ţene. Anna se na krevetu uspravi u sjedeći poloţaj. U zrcalu suĉelice spazila je napregnuto lice orošeno suzama i razbarušenu kuštravu kosu. - Boţe moj, što grozno izgledam - uzdahnula je. Dok je ustajala, peta joj se zaplete u obrub haljine. Haljina se resko raspara. Anna sjedne na rub kreveta te je plakala i plakala. Zatim je sitnim savjesnim bodovima paţljivo zašila razderotinu na haljini. Šivanje ju je smirilo. Stavila je na glavu šešir, obilno napud-rala nos, nanijela na usne malo ruţa, navukla na sebe kaput te izišla. Travanj je iz ulica u Istoĉnom predgraĊu izmamljivao neoĉekivane boje. Iz kolica krcatih ananasom dopirala je slatka pohotljiva svjeţina. Na uglu je našla Rose Segal i Lillian Diamond kako za tezgom bezalkoholnih pića piju koka kolu. - Anna, popij s nama koka kolu - u zboru će one. - Hoću ako me poĉastite... ja sam švorc. - Kako, zar nisi dobila svoju štrajkašku plaću? - Sve sam dala staroj... Ipak nikakve koristi od toga. Cijeli dan samo psuje. Prestara je. - Jesi li ĉula da su revolveraši upali u prodavaonicu Ikea Goldsteina i razlupali je? Sve su razlupali ĉekićima a njega ostavili onesviještena na gomili laganih tkanina. - Oh, to je grozno. - Pravo mu budi, kaţem ja.

- Pa oni ne bi smjeli na taj naĉin uništavati ĉovjekovo vlasništvo. Mi od toga ţivimo isto kao i on. - Lijep ţivot, bome ... Polumrtva sam od toga - reĉe Anna lupnuvši praznom ĉašom po tezgi. - Lakše lakše - reĉe prodavaĉ za tezgom. - Ĉuvajte mi posuĊe. - Ah najgore od svega bilo je ovo - nastavi Rose Segal -aok su se oni gore u Goldsteinovoj prodavaonici tukli, kroz proor je poletjela zakovica i pala niz devet katova i ubila vatrogas-KOJI Je prolazio u kamionu tako da je mrtav ispao na ulicu. £ašto li su to uĉinili? ĉ™, ~ VJer°Jatno je neki ĉovo zavitlao zakovicom na drugog c°vu a ona izletjela kroz prozor. 297- I ubila vatrogasca. Anna vidje kako avenijom prema njima ide Elmer, njegovo mršavo lice bilo je istureno, a ruke skrivene u dţepovima izlizanog kaputa. Ostavila je djevojke pa se zaputila prema njemu. - Jesi li krenuo u našu kuću? Nemoj, idemo, jer stara straviĉno psuje ... O kad bih je uspjela strpati u »Kćeri Izraelove«. Ne mogu je više podnositi. - Onda idemo onamo pa sjednimo na trgu - reĉe Elmer. -Zar ne osjećaš proljeće? Pogledala ga je krajiĉkom oka: - Da ga ne osjećam? Oh, Elmeru, voljela bih da ovaj štrajk završi... Poludjet ću od toga što ĉitavog dana ništa ne radim. - Ali Anna, štrajk je radniĉka velika prilika, radniĉko sveuĉilište. Dajte nam priliku da studiramo i da ĉitamo te da idemo u Javnu knjiţnicu. - No, uvijek misliš na to da će za dan-dva završiti, a osim toga, kakva korist od toga? - Što smo obrazovaniji, korisniji smo svojoj klasi. Sjeli su na klupu okrenuvši se leĊima igralištu. Nebo je nad njima blještalo sedefnim pahuljicama zalaska sunca. Prljava djeca vrištala su i galamila po asfaltnim stazama. - Oh - reĉe Anna pogledavši u nebo - ţeljela bih imati parišku veĉernju haljinu, a da ti imaš smoking, pa bismo izišli na veĉeru u divan restoran i pošli bismo u kazalište, i tako dalje. - Da ţivimo u pristojnom društvu, to bismo mogli... Onda, poslije revolucije, i za radnike će biti veselja. - Ali, Elmeru, kakva nam korist od toga ako budemo stari i cendravi kao moja stara? - Naša djeca imat će te stvari. Anna sjedne na klupu, ravna kao svijeća. - Nikada neću imati djece - istisnula je kroza zube - nikad, nikad, nikad. Alice ga je dodirnula za ruku kad su se okrenuli da pogledaju izlog talijanske slastiĉarne. Na svakoj torti ukrašenoj vedrim cvjetovima analina i ţljebićima, stajalo je šećerno uskrsno janje i uskrsna zastava. - Jimmy - reĉe ona okrećući prema njemu svoje ovalno lišće previše crvenih usana, poput ruţa na tortama - moraš nešto poduzeti u pogledu Roya... Mora se zaposliti. Poludjet ću ako mi još bude sjedio po kući ĉitajući novine, s onim uţasnim apa-tiĉnim izrazom ... Znaš na što mislim... On te poštuje. - Pa on se nastoji zaposliti. - Zapravo ne nastoji, i ti to znaš. 298 - On misli da nastoji. Mislim da ima neobiĉnu predodţbu o sebi.. .'Ali ja sam ti baš pravi da govorim o zaposlenju ... - Oh znam, mislim da je to divno. Svi kaţu da si ostavio no-vine pa da ćeš pisati knjigu Jimmy zatekne sebe kako gleda dolje u njezine proširene smeĊe oĉi koje su u dnu imale bljesak, poput bljeska vode u zdencu. Okrenuo je glavu; stisne mu se grlo; nakašljao se. Šetali su po raspjevanoj šarenoj ulici. Na vratima restorana naĊoše Roya i Martina Schiffa koji su ih išĉekivali. Kroz prednju prostoriju uĊu u dugo predvorje zakrĉeno stolovima, stiješnjenim izmeĊu dviju zelenkasto-plavi-ĉastih slika Napuljskog zaljeva. Zrak bijaše zasićen mirisom parmezana i dimom cigareta i umaka od rajĉice. Alice malko namr-šti lice dok se namještala na stolac. - Uh, ţelim koktel, odmah, brzo. - Jamaĉno sam prostodušan - reĉe Herf - Ali ovi ĉamci što koketiraju pred Vezuvom uvijek u mene uliju osjećaj da moram nekamo otputovati. Mislim da ću za nekoliko tjedana otputovati. - A kamo to, Jimmy? - zapita Roy. - Zar to nije nešto novo? - Zar tu neće svoje kazati Helena? - ubaci Alice. Herf je pocrvenio. - A zašto bi? - oštro će on. - Jednostavno sam ustanovio da u tom ne bih ništa postigao - zaĉu sama sebe kako izjavljuje malo kasnije. - Oh, nitko od nas ne zna što ţeli - procijedi Martin. - Stoga i jesmo tako slabaĉak naraštaj.

- Poĉeo sam uĉiti mnoge stvari koje ne ţelim - mirno će Herf. - Barem poĉinjem skupljati hrabrosti da samom sebi priznajem koliko su mi mrske sve stvari koje ne ţelim. - Pa to je divno - usklikne Alice - odbacio si karijeru zbog ideala. - Oprostite - reĉe Herf odmiĉući stolac unazad. Na zahodu pogleda sebe u oĉi u valovitom ogledalu. - Ne govori - prošapće. - Ono o ĉemu govoriš, nikad ne uĉiniš... Lice mu je imalo supijan izraţaj. Udubinu svojih ruku ispuni vodom te ga opere. Svi za stolom kliknu kad je sjeo. Hura za putnika - reĉe Roy. A1 C e jela sir na du im l * f £ kriškama kruške. - Mislim da je to uzbudljivo - reĉe ona. kru nih Nieenv r J1 dosadno ~ uzvikne Martin Schiff poslije šutnje, dim Jt P oĉiju i koštanih naoĉala 01 rest r plivalo je kroz ° ana poput ribe u tmurnom akvariju. 299- Upravo sam razmišljao o svim mjestima na koja bih sutra trebao traţiti zaposlenje. - Ţeliš zaposlenje? - melodramatiĉno će Martin. - Ţeliš prodati svoju dušu najboljem ponudiocu? - Uh, ako je to sve što imaš prodati... - zajeĉi Roy. - Zabrinjava me moj jutarnji san ... Ipak je ušljivo ponuditi im svoju osobnost i tako dalje. Nije vaţna tvoja sposobnost da obavljaš posao nego tvoja osobnost. - Prostitutke su jedine poštene ... - Ali, za miloga Boga, prostitutka prodaje svoju osobnost. - Ona je samo iznajmljuje. - Ali Rovu je dosadno... Svima vam je dosadno ... Ja vam svima dosaĊujem. - Divno se zabavljamo - uporno će Alice. - Ĉuj, Martine, ne bismo ovdje sjedili da nam je dosadno, je l da? ... Htjela bih da nam Jimmy kaţe kamo namjerava poći na svoja tajanstvena putovanja. - Ne, u sebi mislite kako sam ja dosadan tip, kakve koristi ima društvo od njega? Nema novaca, nema lijepu ţenu, ne razgovara zanimljivo, ne daje burzovne upute. On je beskoristan teret društvu... Umjetnik je teret. - Nije tako, Martine ... Govoriš bez veze. Martin zamahne rukom preko stola. Dvije ĉaše vina se pre-vrnu. Preplašeni konobar stavi ubrus preko crvenih potoka. Ne opazivši to, Martin nastavi: - Sve je to himba ... Kad govorite, vi govorite sitnim laţljivim vršcima jezika. Ne usuĊujete se razgolititi svoje istinske duše ... Ali sada me morate posljednji put poslušati... Kaţem vam, posljednji put... DoĊi ovamo, konobaru, i ti, nagni se nad nas pa se zagledaj u crnu jamu ĉovjeĉje duše. A Herfu je dosadno. Svima je vama dosadno, dosadno kao muhama koje zuje po prozorskom oknu. Mislite da je soba prozorsko okno. Ne znate što je unutra u crnoj dubini... Jako sam pijan. Konobar, još jednu bocu. - Smiri se, Martine... Ne znam hoćemo li i ovako moći platiti raĉun ... Nije nam potrebno ništa više. - Konobar, još jednu bocu vina i ĉetiri grappe. - Pa, reklo bi se da nam se sprema burna noć - zacvili Roy. - Bude li potrebno, platit ću svojim tijelom... Alice skini svoju krinku ... Ti si divno malo dijete iza krinke ... DoĊite sa mnom na rub jame... O! Previše sam pijan da vam kaţem što osjećam. - Strgne svoje naoĉale od kornjaĉine ljuske i zgnjeĉi ih u ruci, leće se blješteći skotrljaju po podu. Razrogaĉeni konobar sagne se po njih meĊu stolove.300

Na trenutak je Martin sjedio ţmirkajući. Ostali se zgledaše. Onda on poskoĉi na noge. _ Vidim vašu malu podsmješljivu ohol - oholost. Nije ni - do što više ne moţemo imati pristojne ruĉkove, pristojne raz-ovore Moram dokazati svoju atavistiĉku iskrenost, dokazafi - Poĉeo je navlaĉiti kravatu. - Ĉuj, Martine, stari moj, smiri ţivce - ponavljao je Roy. - Nitko me neće zaustaviti... Moram otrĉati u iskrenost crnine Moram otrĉati do kraja crnog pristaništa na East Riveru pa se baciti. Herf je kroz restoran trĉao za njim na ulicu. Na vratima je zbacio sa sebe kaput, a na uglu prsluk. - Bogamu, trĉi kao jelen - dahtao je Roy teturajući uz Her-fovo rame. Herf digne kaput i prsluk, savine ih pod miškom te se vrati u restoran. Bijahu blijedi kad su sjeli, svaki s jedne Ali-ceine strane. - Hoće li on to uistinu uĉiniti? Hoće li on uistinu to uĉiniti? - neprestance je pitala. - Neće, naravno da neće - reĉe Roy. - Poći će kući; samo nas je zaluĊivao jer smo ga prozreli. - A ako on to uistinu uĉini? - Bilo bi mi mrsko da to doţivim... Vrlo mnogo ga volim. Svom djetetu nadjenuli smo ime po njemu turobno će Jimmy. - Ali ako se uistinu osjeća tako uţasno nesretnim, kakvo pravo imamo da ga zaustavimo? - Oh, Jimmy - uzdahne Alice - daj, naruĉi kavu.

Vani je vatrogasna štrcaljka jeĉala, lupala, tutnjala niz ulicu. Ruke su im bile hladne. Bez rijeĉi su pijuckali kavu. Francie je izišla kroz sporedna vrata jeftine robne kuće »Pet i deset centi« na kraju dnevne guţve, u šest sati kada svi kreću kućama. Ĉekao ju je Dutch Robertson. Smješkao se; lice mu je bilo rumeno. - Ĉuj, Dutch, što je ... ? - rijeĉi joj zapnu u grlu. - Zar ti se ovo ne sviĊa.. ? - Šetali su Ĉetrnaestom ulicom, sa svake strane strujila je pokraj njih magla lica. - Sve je sjajno, Francie - mirno je govorio. Nosio je lagani sivi proljetni ogrtaĉ i lagani pusteni šešir koji je dobro pristajao uz ogrtaĉ. Na nogama sumu blistale crvene zašiljene polucipele. - Kako ti se sviĊa °..°ra: Rekao sam samome sebi, nema smisla pokušavati išta uĉinit, bez elegantne vanjštine. - Ah, Dutch, kako si to dobio? Napao sam ĉovjeka u prodavaonici cigara. Uh, to je bila glavna stvar. 301- Pst, ne govori tako glasno; mogao bi te netko ĉuti. - Ne bi znali o ĉemu govorim. Gospodin Densch sjedio je u uglu boudoira gospoĊe Densch u stilu Louisa XIV. Sjedio je sav pogrbljen na maloj pozlaćenoj stolici ruţiĉasta naslona dok inu je trbušina poĉivala na koljenima. Na njegovu zelenom mlohavom licu stvarahu dva trokuta debeli nos i bore koje su od prirubnica nozdrva vodile do uglova širokih usta. U ruci je drţao hrpu brzojava, a na vrhu dešifriranu poruku na plavom papiru koja je glasila: Deficit u poslovnici u Hamburgu otprilike 500.0000 $; potpis Heintz. Kamo god je gledao po sobici krcatoj pahuljastim blistavim predmetima, vidio je kako zrakom plešu ljubiĉasta slova otprilike. Tad opazi da je u sobu ušla sluţavka, svijetla mulatkinja nabrane kapice, te da bulji u njega. Njegove oĉi zapnu na velikoj plosnatoj kartonskoj kutiji što ju je drţala u ruci. - Što je to? - Nešto za gospoĊu, gospodine. - Donesi to ovamo... Od Hicksona... a zbog ĉega li ona kupuje nove haljine, recite mi, molim vas ... Od Hicksona... Otvorite. Ako bude djelovala skupo, poslat ću je natrag. Sluţavka oprezno odmota sloj svilenog papira otkrivši veĉernju haljinu boje breskve i zelenoga graška. Gospodin Densch ustane praskajući: - Ona zacijelo misli da je još rat... Recite im da mi ovo ne primamo. Recite im da ovdje ne stanuje ta gospoĊa. Djevojka pokupi kutiju zabacivši glavu te iziĊe s nosom u zraku. Gospodin Densch sjedne u malu stolicu te ponovno poĉne prouĉavati brzojave. - Ann-ee, Ann-ee - dopre ciĉav glas iz susjedne sobe; odmah zatim uĊe glava u ĉipkastoj kapici u šilj, tijesno pripijenoj, i krupno tijelo u bezobliĉnom nabranom negligeeu. - Što je, J. D. što ti ovdje radiš u ovo doba jutra? Ĉekam svoju frizerku. - Vrlo je vaţno ... Upravo sam od Heintza primio brzojav. Draga Serena, Blackhead i Densch nalaze se u vrlo lošem stanju, s obje strane vode. - Da, gospoĊo - zaĉu se iza njega sluţavkin glas. Trznuo je ramenima te pošao na prozor. Osjećao se umoran i muĉan i teţak od mesa. Ulicom proĊe kurir na biciklu; smijao se a obrazi mu bijahu ruţiĉasti. Densch vidje sebe, na trenutak se osjeti vruć i vitak kako prije mnogo godina gologlav trĉi niz Pine Street te krajiĉkom oka zirka na djevojaĉke gleţnjeve. Vrati se natrag u sobu. Sluţavka je otišla.302

- Serena - zapoĉne on - zar ne moţeš shvatiti ozbilj-t •) Sve zbog ovog pada cijena. A povrh svega toga trţište graha otišlo je do vraga. Ovo je propast, velim ti... Pa, dragi moj, nije mi jasno što od mene oĉekuješ u tom pogledu. - Štedi... štedi... Pogledaj koliko je pao teĉaj kauĉuka ... Ona haljina od Hicksona... - Pa, ne ţeliš valjda da odem na zabavu kod Blackheada kao seoska uĉiteljica, zar ne? Gospodin Densch zastenje i odmahne glavom. - Oh, ti ne ţeliš shvatiti; zacijelo i neće biti zabave... Ĉuj, Serena, ovdje više nema mjesta šali... Ţelim da spakuješ kovĉeg tako da bilo kojeg dana moţemo otploviti... Potreban mi je odmor. Namjeravam poći na lijeĉenje u Marienbad... To će i tebi koristiti. Njezin pogled odjednom se sretne s njegovim. Prodube se sve boriće na njezinu licu; koţa pod oĉima bijaše joj poput opne smeţurane loptice. Prišao joj je i stavio joj ruku na rame i napućio je usne da je poljubi kadli ona iznenada plane. - Ne podnosim da se miješaš izmeĊu mene i mojih krojaĉa... Ne podnosim to ... Ne podnosim to... - Oh, neka bude kako ţeliš. - Izišao je iz sobe pogurivši glavu meĊu debela opuštena ramena. - Ann-ee! - Da, gospoĊo. - Sluţavka se vrati u sobu.

GospoĊa Densch utonula je usred male sofe vretenastih nogu. Lice joj bijaše zeleno. - Molim te, Annie, dodaj mi onu bocu slatke amonijaĉne soli i malo vode... I Annie, mogla bi nazvati kod Hicksona pa im reći da je ta haljina poslana natrag... batlerovom greškom, i molim lijepo da je odmah pošalju natrag jer je naveĉer moram odjenuti. Potr aga za srećom, neotuĊiva potraga ... pravo na ţivot, na u i... Crna noć bez mjeseĉine; Jimmy Herf sam šeće po Streetu. Iza pristanišnih zgrada brodovi uzdiţu u nebo sjenovite kosture. on š -Iak°umi Isusa' PriznaJem da sam smušen - glasno kaţe ie n K ,°vlh travanjskih noći sam tumara ulicama, opsjedao ga stavi ° naţHJ'eblJena zgrada što strši uvis s nebrojenim bli-laci t Prozonma' Pada na njega iz neba po kojem jure rijetki ob-yerani vjetrom. Pisaći strojevi zasipaju mu uši neprekidnim 303niklovanim konfetima. Lica djevojaka iz Folliesa, koje je proslavio Ziegfeld, smješkaju mu se i domahuju mu s prozora. Ellie u zlatnoj haljini, Ellie sazdana od tanke zlatne folije, posve kao u prirodi, maše mu sa svakog prozora. A on šeće po blokovima pa opet po blokovima, traţi vrata brujavog nebodera blještavih prozora, šeće po blokovima pa opet po blokovima a još nikakvih vrata nema. Kad god sklopi oĉi, spopada ga san, kad god se prestane prepirati sam sa sobom pompoznim razboritim reĉenicama, spopada ga san. Mladiću, da spasiš svoje duševno zdravlje, moraš uĉiniti jednu od dvije stvari... Molim vas, gospodine, gdje su vrata ove zgrade? Iza bloka? Valja zaobići blok... jednu od dvije neotuĊive alternative: otiĊi u prljavoj laganoj košulji ili ostani u ĉistom uškrobljenom okovratniku. Ali kakva ti je korist od toga da cijeli ţivot provodiš bjeţeći od Grada razaranja? Što je s tvojim neotuĊivim pravom, s Trinaest provincija? U umu mu se odmataju reĉenice, on tvrdokorno ide naprijed. Ne ţeli otići ni na koje odreĊeno mjesto. O, kad bih samo još imao vjere u rijeĉi. - Dobar dan, gospodine Goldstein - vedro je pjevušio reporter dok je stiskao debelu ruĉetinu koja mu bijaše pruţena preko tezge u prodavaonici cigara. - Zovem se Brewster ... Pišem kriminalnu rubriku u Newsu. Gospodin Goldstein bijaše muškarac oblikovan kao liĉinka, kriva nosa, pomalo izvijena na sivom licu iza kojega su neoĉekivano zurile ruţiĉaste paţljive oĉi. Pogledao je reportera sumnjiĉavim stisnutim oĉima. - Ako biste bili tako dobri, ţelio bih ĉuti vašu priĉu o sinoć-noj maloj... nezgodi... - Vi ne dobiti nikakva priĉa od mene, mladiću. Što vi od nje uĉiniti nego je objaviti tako da drugi mladići i djevojka doći na istu zamisao. - Baš šteta što tako mislite, gospodine Goldstein ... Hoćete li mi, molim vas, dati Roberta Burnsa... ? Ĉini mi se da je reklama isto toliko potrebna kao ventilacija... Pušta unutra svjeţ zrak. - Reporter odgrizne kraj cigare, zapali je i zamišljeno gledaše gospodina Goldsteina kroz uskovitlani kolut plavog dima. - Vidite, gospodine Goldstein, ovako vam stoji stvar - zapoĉeo je znaĉajno. - Pristupit ćemo ovom sluĉaju sa stanovišta ljudskog zanimanja ... sućut i suze ... shvaćate. Fotograf se spremao doći ovamo da vas snimi... Kladim se da bi to povećalo obujam vaših poslova u slijedećih nekoliko tjedana... Zacijelo ću mu sad morati telefonirati da ne dolazi ovamo.304

e, taj momak - iznenada zapoĉne gospodin Goldstein - n ie dobro odjeven, reklo bi se, nov proljetni kaput i tako da-l'e i uĊe vam on kupiti kutiju Camela... »Lijepa veĉer« kaţe on otvarajući kutiju i vadeći cigaretu da je popuši. Ja zada opazi, djevojka s njim ima na glavi koprenu. - Znaĉi, nije imala kratko ošišanu kosu? - Sve što sam vidio bio je nekakav ţalobni veo. Prije nego što sam se snašao, našla se iza tezge i zabila mi revolver u rebra i poĉela govoriti... znate, onakvo šegaĉenje ... i prije nego što sam se pravo snašao, momak je proĉistio blagajnu i meni on kaţe: »Imaš li išta gotovine u dţepu, braco?« Ma kaţem vam, gadno sam se preznojavao ... - I to je sve? - Naravno, kada sam se dokopao pajkana, bili su preko sedam mora i sedam gora. - Koliko su odnijeli? - Oh, jedno pedeset dolara i šest dolara što sam ih imao uza se. - Je li djevojka bila lijepa? - Ne znam, moţda je bila. Lice bih joj razbio. Morali bi te bitange kazniti elektriĉnom stolicom ... Nigdje nema nikakve sigurnosti. Zašto bi itko radio ako je potrebno samo nabaviti revolver pa napadati susjede? - Kaţete da su bili dobro odjeveni... kao dobrostojeći ljudi? - Da-a. - Radim s pretpostavkom da je on student a ona djevojka iz visokog društva i da to rade iz zabave. - Onaj momak bio je okorjeli nitkov. - Pa, ima i okorjelih studenata... Priĉekajte reportaţu u slijedećim nedjeljnim novinama, pod naslovom »Zlatni banditi«, gospodine Goldstein ... Primate News, zar ne? Gospodin Goldstein odmahne glavom.

- Na svaki naĉin, poslat ću vam jedan primjerak. - Ţelim da te bitange budu osuĊene, razumijete li? Ako išta mogu uĉiniti, rado ja to uĉiniti... Nema više sigurnosti... Nije mi stalo ni do kakve reklame u nedjeljnom prilogu. - Pa, fotograf će sad na doći. Siguran sam da ćete pristati ff P°zirate, gospodine Goldstein ... Pa, hvala vam najljepša ... uo viĊenja, gospodine Goldstein. Odjednom gospodin Goldstein izvuĉe ispod tezge blistavi no V1 revolver te ga uperi u reportera.20

* an Transfer

305- Hej, lakše s tim.

Gospodin Goldstein nasmije se sardoniĉnim smijehom. - Spreman sam za njih kad slijedeći put doĊu - vikne on za reporterom koji je već grabio prema podzemnoj ţeljeznici. - Naš se posao, draga moja gospoĊo Herf - deklamirao je gospodin Harpsicourt gledajući je umiljato u oĉi i smješkajući se svojim sivim smiješkom Cheshirske maĉke - sastoji u tome da se iskrcamo na kopno na valu mode ĉasak prije nego što se val razbije, poput voţnje na surf dasci. Ellen je ţlicom njeţno kopala po polovici avokada; uperila je oĉi u tanjur, a usne je lagano pritvorila; osjećala se svjeţe i vitko u tijesno pripijenoj tamnoplavoj haljini, stidljivo oprezna usred spleta poprijekih pogleda i jednoliĉnog pomodnog razgovora u restoranu. - Ja taj dar u vama mogu proreci više nego u bilo kojoj ţeni, a draţesniji ste od bilo koje ţene što sam je ikada upoznao. - Proreci? - zapita Ellen nasmijano pogledavši gore u njega. - Ne biste se smjeli hvatati za starĉevu rijeĉ... Krivo sam se izrazio... To je uvijek opasan znak. Ne, vi to odliĉno shvaćate iako to pomalo prezirete ... priznajte ... Siguran sam da vi meni moţete kudikamo bolje objasniti što nam je potrebno u takvom ĉasopisu. - Naravno, ţelite postići to da se svaka ĉitateljica osjeća na licu mjesta, u središtu zbivanja. - Kao da sad ovdje ruĉa u Algonquinu. - Ne danas nego sutra - nadoveţe Ellen. Gospodin Harpsicourt nasmije se svojim kriještavim tihim smijehom te se pokuša zagledati duboko meĊu nasmijane zlatne toĉkice u njezinim sivim oĉima. Porumenjevši, spustila je pogled u izdubljenu polovicu avokada na svom tanjuru. Poput nekakvog ogledala iza seba osjećala je prodorne ispitivaĉke poglede muškaraca i ţena za stolovima oko sebe. Palaĉinke bijahu ugodno krznenasto mekane na njegovom jeziku izgriţenom od dţina. Jimmy Herf sjedio je kod Childa usred buĉna pijana društva. Oĉi, usne, veĉernje haljine, miris slanine i kave, maglili su se i pulzirali oko njega. Pomno je jeo palaĉinke i naruĉio još jednu kavu. Bolje se osjećao. Bojao se da će povraćati. Poĉne ĉitati novine. Slova su plivala i širila se poput japanskog cvijeća. Onda se ponovno razbistre, uredno, u ravnomjernom crno-bijelom ljepilu jurila su njegovim urednim crnobijelim mozgom:306

Zavedena mladeţ ponovno je platila svoj tragiĉni obol meĊu bl'eštavim središtima za razonodu na Coney Islandu, svjeţe obojenim za sezonu, kada su policajci u civilu uhapsili »Dutcha« Ro-binsona i njegovu pratilicu koja je navodno Gangsterica. Njih dvoje optuţeno je za više od dvadeset pljaĉki poĉinjenih u Brooklynu i u Oueensu. Policija je nekoliko dana drţala par pod prismotrom. Unajmili su mali stan s kuhinjicom na 7356 Seacroft Avenue. Prvi znakovi sumnje pojavili su se kada je djevojka, na putu da postane majkom, prebaĉena kolima hitne pomoći u Prezbiterijansku bolnicu Canarsie. Bolniĉko osoblje iznenadilo se kako to da Ro-binsonovi naizgled imaju beskonaĉno mnogo novaca. Ţena je imala posebnu sobu, svakog dana primala je skupocjeno cvijeće i voće, a na muţev zahtjev pozvali su na konzultaciju glasovitog lijeĉnika. Kad je došlo vrijeme da se zapiše ime novoroĊene djevojĉice, mladi je ĉovjek priznao lijeĉniku da nisu vjenĉani. Jedan pripadnik bolniĉkog osoblja, zapazivši da ţena odgovara opisu gang-sterice i njezina prijatelja što ga je objavio Evening Times, telefonirao je policiji. Policajci u civilu nekoliko su dana slijedili par nakon što se vratio u stan u Seacroft Avenue, a danas popodne su ih uhapsili. Hapšenje Gangsterice ...

Na Herfove novine aterira vruć biskvit. Trgnuvši se digne pogled; tamnokosa ţidovska djevojka za susjednim stolom pravila mu je grimasu. Kimnuo je glavom te skinuo zamišljeni šešir. -

Zahvaljujem ti, nimfo divna - rekao je otešĉala jezika i poĉeo jesti biskvit. - Prestani s tim, ĉuješ li? - zatuli mu u uho mladić koji je sjedio pokraj nje i koji je izgledao kao boksaĉki trener. Svi za Herfovim stolom razjape usta u smijehu. Platio je raĉun, neodreĊeno zaţelio laku noć te izišao. Sat iznad blagajne pokazivao je tri sata. Vani je oko Columbus Circlea još vrvjelo mnoštvo ljudi. Zapah kolnika vlaţnih od kiše miješao se s ispušnim plinovima iz automobila, a na mahove je dopirao iz parka dašak mokre zemlje i trave koja je nicala. Dugo vremena stajaše na uglu ne znajući kamo da

poĊe. Po ovakvim noćima bijaše mu mrsko poći kući. Nekako mu bijaše ţao što su uhapsili Gangstericu i njezina prijatelja. Poţali što nisu uspjeli pobjeći. S vese-jem je išĉekivao da svakog dana ĉita u novinama o njihovim Podvizima. Jadnici, pomisli on. A uz to imaju i novoroĊeno dijete.J

^ U meĊuvremenu se iza njega kod Childa zapodjenula tuĉnjava. Vrati se pa kroz prozor pogleda na gradele na kojima su cvrcale napuštene palaĉinke. Konobari su se borili da izbace vi-og muškarca u smokingu. Prijatelji su zadrţavali širokoĉe307Ijusnog prijatelja mlade Ţidovke koja je dobacila biskvit. Onda se kroz guţvu progura redar iz restorana. Bijaše to onizak plećat muškarac duboko usaĊenih umornih majmunskih oĉiju. Mirno i bez oduševljenja dohvatio je visokog muškarca. U djeliću sekunde zavitlao ga je kroz vrata. Našavši se na ploĉniku, visoki se ĉovjek smušeno ogledavao oko sebe i pokušavao naravnati okovratnik. U tom trenutku stigoše tuleća policijska kola. Iz njih iskoĉe dva policajca te na brzinu uhapse trojicu Talijana koja su mirno ĉavrljala na uglu. Herf i visoki ĉovjek u smokingu se zgle-daju, gotovo progovore pa se podosta otrijeţnjeni zapute u suprotnim smjerovima. 308

V. BREME NINIVEKaplje crveni sumrak iz magle Golfske struje, pulzira bakreno ţdrijelo što tuli kroz ulice ukoĉenih prstiju, vire otvorene staklaste oĉi nebodera, štrca crveno olovo na rešetkaste bokove pet mostova, zadirkuju mijaukavi tegljaĉi na ţezi ispod lelujavih zadimljenih stabala luke. Proljeće napućuje naša usta, proljeće što nam najeţuje koţu raste gigantsko iz tulenja sirena, uz golemu paniĉnu buku stropoš-tava se kroz zaustavljeni promet, izmeĊu pomnih zaleĊenih blokova kuća što stoje na prstima.

Gospodin Densch, navukavši oko ušiju okovratnik svog dugog vunenog kaputa i naturivši veliku englesku kapu duboko na oĉi, uzrujano je šetao naprijed-natrag na vlaţnoj palubi Volen-dama. Kroz maglovitu kišu promatrao je sive pristanišne zgrade i ovalne kuće koje su se urezivale na pozadini nezamislivo gorkog neba. Upropašten ĉovjek, upropašten ĉovjek, neprestano je šaptao u sebi. Naposljetku po treći put zapišti parobrodska zviţdaljka. Gospodin Densch turne prste u uši, stajaše zaklonjen ĉamcem za spašavanje motreći kako se napuklina prljave vode izmeĊu brodskog boka i pristaništa sve više širi i širi. Paluba za-dršće pod njegovim nogama dok su propeleri zarezivali struju. Sive poput fotografija stanu kliziti zgrade Manhattana. Ispod paluba je orkestar svirao O Titin-e, Titine. Crveni trajekti, automobilski trajekti, tegljaĉi, prţinari, brodice s teretima drva, teretni brodovi neredovite plovidbe, plutali su izmeĊu njega i zapare-nog stršavoga grada koji se skupljao u piramidu i poĉinjao maglovito uranjati u smeĊezelenu vodu zaljeva. . G°sPodin Densch siĊe u kabinu. GospoĊa Densch u zvono-ikom šeširu na kojem je visila ţuta koprena tiho je plakala na-slonivši glavu na košaru s voćem. 309- Nemoj, Serena - muklo će on. - Nemoj... Mi volimo Ma-rienbad... Odmor nam je potreban. Naš poloţaj nije tako beznadan. Poslat ću Blackheadu radiogram... Na koncu konca, njegova tvrdoglavost i naglost dovele su tvrtku... dovde. Taj ĉovjek misli da je kralj na zemlji... Ovo... ovo će ga razjariti. Kad bi psovke mogle ubijati, sutra bih ja bio mrtav ĉovjek. Iznenadio se ustanovivši da su se sive iznemogle crte njegova lica rastegle u smiješak. GospoĊa Densch diţe glavu i otvori usta da s njim razgovara, ali je svladaše suze. Pogledao se u ogledalu, nadigao ramena i naravnao kapu. - Pa lijepo, Serena - reĉe on s tragom vedrine u glasu -ovo je završetak moje poslovne karijere ... Idem poslati onaj radiogram. Majĉino se lice naginje i ljubi ga; njegove je ruke grabe za haljinu, a ona odlazi ostavljajući ga u mraku, ostavljajući u mraku slabašan dašak mirisa koji ga nagoni na plaĉ. Mali Martin leţi i bacaka se unutar ţeljeznih preĉaka na svom krevetiću. Vani je mrak a iza zidova i opet vani uţasni veliki mrak odraslih ljudi, tutnji, poskakuje, u grumenima plazi kroz prozore, uvlaĉi prste kroz pukotinu na vratima. Izvana, nadglasavajući štropot kotaĉa, dopire prigušen jecaj koji ga grabi za grlo. Piramide mraka nagomilane iznad njega stropoštavaju se na njega. On vrišti, a izmeĊu dva vriska guguće. Nounou ide prema krevetiću duţ spasonosnog drvenog mostića od svjetlosti. - Ne boj se... nije to ništa. - Njezino crno lice mu se smi-julji, njezina crna ruka naravnava pokrivaĉe. To samo prolazi

vatrogasna štrcaljka ... Valjda se ne bojiš vatrogasnih kola. Ellen se naslonila na naslon sjedišta u taksiju i na ĉasak sklopila oĉi. Ni kupka ni polusatni san nisu isprali zamorno sjećanje na kancelariju, zadah kancelarije, kucanje pisaćih strojeva, do beskraja ponavljane reĉenice, lica, otkucane stranice. Osjećala se veoma umornom; sigurno ima podoĉnjake. Taksi se zaustavi. Na semaforu pred njima upalilo se crveno svjetlo. Peta je Avenija do rubnog kamenja bila krcata taksijima, limuzinama, autobusima. Zakasnila je; ostavila je bila sat kod kuće. Minute su visile oko njezina vrata, olovno, kao sati. Uspravno sjedne na rub sjedala a pesnice je tako ĉvrsto stiskala da je kroz rukavicu osjećala kako joj se oštri nokti zarivaju u dlanove. Napokon taksi trgne naprijed, provali plin iz ispušnih ventila i zabruje motori, gruda saobraćaja poĉne kretati po

Murrav Hillu. Na uglu spazi sat. Petnaest do osam. Saobraćaj ponovno zastane, zaškri-pe koĉnice taksija, ona poleti naprijed na sjedalu. Zavali se una310 d sklopljenih oĉiju, krv joj je lupala u sljepooĉnicama. Svi su ^ "ni ţivci bile buĉne ţice od oštra ĉelika koje su se u nju zaS1JCC - Pa što onda? - neprestance se pitala. - On će ĉekati. Ne ţuri mi se da ga vidim. Da vidimo, koliko blokova? ... Manje od dvadeset, osamnaest. Ljudi su jamaĉno izmislili brojeve kako bi izbjegli ludilo. Tablica mnoţenja bolji je lijek za uzburkane ţivce nego Coue. Jamaĉno je na to mislio stari Peter Stuvvesant, ili tko je već postavio brojke u gradu. Smješkala se samoj sebi. Taksi se ponovno poĉe kretati. George Baldwin hodao je naprijed-natrag u hotelskom predvorju, pušeći cigaretu u kratkim dimovima. Tu i tamo zir-nuo bi na sat. Ĉitavo njegovo tijelo bijaše zgrĉeno i napeto poput visoke violinske strune. Bio je gladan i dupkom pun stvari koje je ţelio izreći; bijaše mu mrsko ĉekati ljude. Kada je ušla, svjeţa i svilenasta i nasmiješena, poţelje da joj pristupi i da je pljusne u lice. - George, shvaćaš li da nismo svi ludi samo zato što su brojevi tako hladni i nepodloţni uzbuĊenju? reĉe ona te ga lagano potapša po miški - Ĉetrdeset pet minuta ĉekanja dovoljno je da svatko poludi, to je sve što znam. - Moram ti to objasniti. To je sistem. Sve sam to smislila dok sam se vozala taksijem... UĊi pa naruĉi što god te volja. Ja na trenutak idem na WC ... I molim te, meni naruĉi martini. Veĉeras sam mrtva, jednostavno mrtva. - Jadno moje malo, naravno, hoću... I nemoj se dugo zadrţati, molim te. Koljena su mu klecala, osjećao se kao okopnjeli led dok je išao u pozlaćenu pretjerano ukrašenu blagovaonicu. Boţe mili, Baldvvine, ponašaš se kao sedamnaestogodišnja šeprtlja... i to poslije tolikih godina. Tako ništa nećeš postići... - Dakle, Joseph što ćete nam veĉeras dati za jelo? Gladan sam .. Ali najprije recite Fredu neka zamiješa najbolji koktel od martmija što ga je ikada uĉinio u ţivotu. - Tres bien, monsieur - reĉe dugonosi rumunjski konobar te mu dostojanstvenom kretnjom pruţi jelovnik. Ellen je dugo vremena ostala gledajući se u ogledalu, otresajući s lica suvišna zrnca pudera, pokušavajući donijeti odluku, neprestano je navijala zamišljenu lutku, samu sebe, i postavljala J raz»cite poloţaje. Odatle su uslijedili sićušni pokreti, izve311 deni na raznim modelima pozornice. Odjednom se okrenula od ogledala, trgnuvši svojim prebijelim ramenima te pohrlila u blagovaonicu. - Oh, George, umirem od gladi, jednostavno umirem od gladi. - I ja - reĉe on napuklim glasom. - Znaš, Elaine, imam za te novosti - nastavio je uţurbano kao da se boji da će ga ona prekinuti. - Cecilv je pristala na razvod. To ćemo mirno obaviti ovog ljeta u Parizu. A sada bih ţelio znati, hoćeš li ti... ? Nagnula se i potapšala njegovu ruku koja se grĉevito uhvatila za rub stola. - George, najprije veĉerajmo ... Moramo biti razumni. Bog zna da smo oboje u prošlosti dovoljno zamutili stvari... Pijmo za val kriminala. Mekana sićušna pjena koktela milovala joj je jezik i grlo, postepeno se toplo u njoj ţarila. Pogledala ga je nasmiješeno, iskriĉavih oĉiju. On jednim gutljajem istrusi koktel. - Boga ti, Elaine - reĉe on bespomoćno se raspalivši - ti si najdivnije stvorenje na svijetu. Tokom veĉere osjećala je kako se kroz nju prikrada postepeno ledena hladnoća, kao novokain. Donijela je odluku. Ĉinilo joj se kao da je na svoje mjesto stavila svoju fotografiju, zauvijek zaleĊenu u jednom jedinom pokretu. Oko grla joj se stezala nevidljiva svilena vrpca gorĉine, gušila ju je. Iza tanjura, bjelokosne ruţiĉaste svjetiljke, slomljenih komadića kruha, njegovo se lice trzalo i kimalo iznad bijelog plastrona košulje; obrazi su mu se sve više ţarili; na nosu mu se hvatala svjetlost ĉas s jedne a ĉas s druge strane, njegove su se napete usne rjeĉito pomicale preko ţutih zubi. Ellen se osjećala, sjedeći onako prekriţenih gleţnjeva, ukoĉena poput porcelanske figure ispod svoje odjeće, ĉinilo joj se da se sve oko nje otvrdnjuje i emajlira, zrak što ga je dim cigareta isprugao plavilom pretvaraše se u staklo. Njegovo drveno lice marionete bez razloga se drmalo pred njom. Zadrhtala je i povila ramena. - Što je, Elaine? - provali iz njega. Lagala je: - Ništa, George ... Zacijelo je netko prešao preko mog groba. - Mogu li ti donijeti ogrtaĉ ili nešto drugo? Odmahnula je glavom. - Pa lijepo, što je s tim? - zapita on kad su ustali od stola. - Što? - zapitala je nasmiješeno. - Poslije Pariza?

- Poslije Pariza? - Mislim da ću moći to podnijeti ako budeš mogao ti, George - mirno je rekla. Ĉekao ju je stojeći na otvorenim vratima taksija. Vidjela ga je kako se ĉilo zacrtava na tamnoj pozadini, u smećkastom pustenom šeširu i u laganom smećkastom ogrtaĉu, osmjehujući se kao kakva slavna liĉnost u ilustriranom prilogu Sundav papera. Mehaniĉki je stisnula ruku koja joj je pomogla da se ukrca u taksi. - Elaine - tronuto će on - sada će mi ţivot nešto znaĉiti . . . Boţe, kad bi samo znala koliko je moj ţivot bio prazan tolike godine. Bio sam poput limene mehaniĉke igraĉke, unutra posve .. ,..,..„ - Nemojmo govoriti o mehaniĉkim igraĉkama - reĉe ona stisnutim glasom. - Ne, razgovarajmo o našoj sreći - poviĉe on. Njegove se usne nepopustljivo pripiju uz njezine. Iza drnda-vog staklenog prozora taksija ona je kao utopljenica krajiĉkom oka gledala uskovitlana lica, uliĉne svjetiljke, brujave kotaĉe od blistava nikla. Starac u kockastoj kapi sjedi na trijemu od smeĊeg pješĉenjaka zarinuvši glavu meĊu ruke. Zablješteni sleĊa Broadvva-yem kraj njega neprekidno titraju ljudi prema kazalištima niz ulicu. Starac jeca kroz prste u kiselkastom zadahu dţina. Tu i tamo podiţe glavu i promuklo viĉe: - Ne mogu, zar ne vidite da ne mogu? - Glas je neljudski poput cijepanja daske. Koraci se ubrzavaju. Sredovjeĉni ljudi okreću glavu. Djevojke se kriještavo cerekaju kad ga gledaju. Uliĉari se gurkaju, vire kroz tamnu svjetinu. - Prokleti alkohol. - Dobit će on svoje kad naiĊe policajac ovog bloka. - Jako piće prohibicije. . Starac podiţe iz ruku svoje vlaţno lice, bulji krvlju podlive-nim oĉima koje ne vide. Ljudi se odmiĉu, staju na noge onima iza sebe. Poput cijepanja drva prodire iz njega glas. - Zar ne vidite da ne mogu . . . ? Ne mogu ... Ne mogu. Kad je Alice Sheffield upala u bujicu ţena koje su prolazile kroz vrata Lorda and Tavlor'sa i u nosnicama osjetila blizak miris tkanina, nešto joj škljocne u glavi. Najprije priĊe tezgi s ru-Kavicama. Prodavaĉica je bila vrlo mlada i imala je duge zavinu-I c.me trePavice i lijep osmijeh; razgovarale su o trajnoj ondu-|aciji dok je Alice isprobavala sive rukavice od jareće koţe, bijele od jareće koţe, s resicama kao sportske rukavice. Prije nego 312 313što ih je probala prodavaĉica je spretno napudrala iznutra svaku rukavicu drvenom posudom duga grla. Alice naruĉi šest pari. - Da, gospoĊa Roya Sheffielda... Da, imam odobrenje da smijem naknadno platiti, evo moje posjetnice... Naruĉit ću mnoge stvari pa ćete mi ih poslati. - A u sebi je cijelo vrijeme govorila: Smiješno kako sam ĉitavu zimu išla unaokolo u prnjama ... Kad stigne raĉun, Roy će morati smisliti nekakav naĉin da ga plati, to je sve. Ionako je već vrijeme da prestane plando-vati. Svojedobno sam platila dosta njegovih raĉuna, Bog znade. Onda je poĉela pregledavati svilene ĉarape boje mesa. Otišla je iz prodavaonice dok joj se u glavi još kovitlalo od dugih nizova tezgi u ljubiĉastoj elektriĉnoj magli, od veziva ukrašenog resicama i vrpcama i svila boje dragoljuba; naruĉila je dvije ljetne haljine i veĉernji ogrtaĉ. Kod Maillarda je imala sastanak s visokim plavim Englezom koji je imao glavu u obliku stošca i zašiljene pramenove brkova boje kudjelje ispod velikog dugog nosa. - Oh Buck, divno se provodim. Poludjela sam u Lordu and Tavlor'su. Znaš li da je vjerojatno prošla godina i pol otkako nisam kupila nikakvu odjeću? - Jadnice mala - reĉe on vodeći je prema stolu. - Priĉaj mi o tome. Skljokala se u stolac i odjednom zajeĉala. - Oh, Buck, ja sam tako sita svega toga ... Ne znam koliko ću još moći ovo podnijeti. - Pa, mene ne moţeš okrivljavati... Znaš što ja ţelim da uĉiniš... - A što će biti ako to uĉinim? - To bi bilo predivno, izvrsno bismo se slagali... Ali moraš popiti malo krepke juhice ili tako nešto. Moraš se okrijepiti. Zahihotala je. - Oh, srce moje milo, upravo to mi je potrebno. - Pa, kako bi bilo da za Calgarvja proizvodim traĉnice? Tamo imam znanca koji će mi, mislim, naći zaposlenje. - Oh, odmah idemo. Nije mi stalo do odjeće ni do ĉega... Roy moţe te stvari vratiti Lordu and ~Taylor'su... Imaš li išta novaca, Buck?

Na jagodiĉnim kostima izbije mu rumenilo te se preko sljepooĉnica proširi do njegovih plosnatih nepravilnih ušiju. - Priznajem, mila Al, da nemam ni centa. Mogu platiti ruĉak. - Oh, do vraga, unovĉit ću ĉek; raĉun glasi na ime nas obaju. 314 U Baltimoreu će mi ga unovĉiti, tamo me poznaju. Kad doĊemo u Kanadu, sve će biti posve u redu, uvjeravam te. U do-inionu Njegova Veliĉanstva prezime Buckminster vrijedi mno-M više nego u Sjedinjenim Drţavama. Oh, znam dragi, u Nevv Vorku ne vrijedi ništa osim novca. Dok su šetali Petom avenijom, odjednom je zakvaĉila ruku za njegovu. - O Buck, moram ti ispriĉati nešto grozno. Od toga mi se smrtno smuĉilo... Znaš što sam ti priĉala o onom uţasnom smradu u stanu, za koji smo mislili da je od štakora? Jutros sam srela ţenu koja stanuje u prizemlju... O, smuĉi mi se kad na to i pomislim. Lice joj je bilo zeleno kao onaj autobus ... Izgleda da je inspektor pregledao kanalizaciju... Uhapsili su ţenu na katu iznad nas. O, ovo je odviše gadljivo. Ne mogu ti to ispriĉati... Nikad se neću onamo vratiti. Umrla bih kad bih se vratila... Juĉer cijeli dan u kući nije bilo ni kapi vode. - A što je bilo? - To je odviše grozno. - Reci tatici. - Buck, neće te prepoznati kad se vratiš kući u Orpen Manor. - No, što je to bilo? - Ţena na katu obavljala je nezakonite operacije, pobaĉaje... To je zaĉepilo kanalizaciju. - Boţe mili. - Na neki naĉin to je bila posljednja kap koja se prelila iz ĉaše ... A Roy je mlitavo sjedio iznad svojih prokletih novina usred onog smrada, s onim groznim apatiĉnim izraţajem na licu. - Jadna djevojĉice. - Buck, ne mogu ti potpisati ĉek na više od dvije stotine ... Inaĉe bi bio bez pokrića. Hoće li ti to biti dovoljno da otputuješ u Calgary? - Morat ću se stisnuti... U Montrealu imam poznanika koji će me zaposliti kao pisca vijesti iz društva... Gadan je to posao, ah mogu pisati pod laţnim imenom. Onda moţemo otkaskati odavde kad dobijemo malo više kinte, kako ti to zoveš... Kako bi bilo da sad unovĉimo taj ĉek? Ĉekala ga je pokraj šaltera za informacije dok je on kupovao karte. Osjećala se osamljenom i sićušnom usred velikog bijelog svoda stanice. Cijeli njezin ţivot s Royem promicao je po-raj nje kao film koji se premata unatrag, sve brţe i brţe. Buck se vratio, djelovao je zadovoljan i nadmoćan, ruke su mu bile Pune zelenih dolara i ţeljezniĉkih karata. 315- Nema vlaka prije sedam i deset, Al - reĉe on. - Kako bi bilo da poĊeš u Palaĉe pa da mi ostaviš sjedište za blagajnom... Ja ću odjuriti po svoj kovĉeg. Evo mene odmah ... Evo ti pet dolara. I on je otišao a ona je sama šetala Ĉetrdeset trećom ulicom po vrućem svibanjskom poslijepodnevu. Iz neshvatljiva razloga je zaplakala. Ljudi su zurili u nju; nije se mogla suzdrţati. Tvrdokorno je hodala dok su joj suze tekle niz lice. - Osiguranje protiv potresa, oni to tako zovu! Velika im korist od toga kad gnjev Gospodnji zadimi grad kao što mi zadim-Ijujemo obadovo gnijezdo, pa kad ga on pograbi i kad ga on pro-drma kao što maĉka drma štakora... Osiguranje protiv potresa! Joe i Skinnv poţeljeli su da otiĊe taj ĉovjek koji je imao zaliske kao ĉetke za ĉišćenje boca i stajaše nad njihovom logorskom vatrom mrmljajući i viĉući. Nisu znali govori li on njima ili samom sebi. Pravili su se kao da njega nema pa su uzrujano nastavili pripreme da ispeku komad šunke na gradelama sazdanim od starih ţica kišobrana. Ispod njih, iza sumpornozelene ĉipke propupalih stabala, bijaše Hudson srebrn od veĉeri i bijela palisada najamnih kuća gornjeg Manhattana. - Ne govori ništa - šapne Joe pa ţurno opiše krug oko uha. - On je lud. Skinnvja podiĊu ţmarci, osjeti kako mu se usne hlade, ţelio je pobjeći. - Je li to šunka? - Ĉovjek im se odjednom obrati milim dobrostivim glasom. - Da, gospodine - oklijevajući će Joe poslije stanke. - Zar ne znate da je Gospodin Bog zabranio djeci svojoj da jedu svinjetinu? - Njegov glas prijeĊe u jednoliĉno mumljanje i uzvikivanje. - Gabrijele, brate Gabrijele ... pristoji li se da ova djeca jedu šunku? ... Naravno. AnĊeo Gabrijel je moj dobar prijatelj, znate, rekao je da je to sve dobro, za ovaj put, ako to više ne ponovite ... Pazi, brate, izgorjet će ti. Skinnv je ustao. - Sjedni, brate. Ništa ti neću uĉiniti. Ja djecu razumijem. Mi volimo djecu, ja i Gospodin Bog... Bojite me se zato što sam probisvijet, je li? Pa, dopustite da vam nešto kaţem, nikada se ne bojte probisvijeta.

Probisvijeti ti ništa neće uĉiniti, dobri su to ljudi. Gospodin Bog bio je probisvijet kad je ţivio na zemlji. Moj prijatelj anĊeo Gabrijel kaţe da je mnogo puta bio probisvijet ... Pogledajte, imam peĉeno pile što mi ga je dala stara crnkinja ... O, Boţe mili! - stenjući sjedne na kamen pokraj dvojice djeĉaka. 316

- Namjeravali smo se igrati Indijanaca, ali mislim da ćemo d igrati probisvijeta - reĉe Joe koji se malo razgalio. 86 S ^z bezobliĉna dţepa svoga kaputa pozelenjelog od vremena robisvijet izvadi novinski smotuljak te ga stane pomno odmatati Od uscvrĉale šunke dopirao je ugodan miris. Skinny ponov-siedne, ali još uvijek se drţao što je dalje mogao, no tako da mu ništa ne promakne. Probisvijet podijeli svoje pile pa ga zajedno poĉnu jesti. - Gabrijele stari moj, hoćeš li ovo samo pogledati? - Probisvijet zapoĉne svoje jednoliĉno uzvikivanje koje ponovno zastraši djeĉake. Poĉinjalo se smraĉivati. Probisvijet je vikao punih usta uperivši batak pilića prema ustreptalim ĉetvorinama svjetlosti duţ Riverside Drivea. - Zadrţi se ovdje samo trenutak pa je pogledaj, Gabrijele... Gledaj staru kuĉku, oprosti mi na izrazu. Osiguranje protiv potresa, bogamu, potrebno im je, je l da? Narode, znate li koliko je Bogu bilo potrebno da razori Babilonski toranj? Sedam minuta. Znate li koliko je Gospodinu Bogu bilo potrebno da razori Babilon i Ninivu? Sedam minuta. U jednom bloku u New York ĉityju ima više poroĉnosti nego u jednom kvadratnom kilometru Ninive, a što mislite, koliko će vremena biti potrebno gospodinu Bogu Sabaotu da razori Nevv York City i Brooklyn i Bronx? Sedam sekundi. Sedam sekundi... Ĉuj, mali, kako ti je ime? Prešao je na svoj tih umiljat glas pa ponudio Joea svojim pilećim batkom. - Joseph Cameron Parker ... Stanujemo u Unionu. - A kako je tebi ime? - Antonio Camerone ... deĉki mene zovu Skinny. Ovaj ovdje je moj bratić. Njegovi su promijenili prezime u Parker, razumijete li? - Promjena prezimena ništa ne koristi... U Knjizi suda zapisana su sva laţna imena... I, zaista vam kaţem, bliţi se Dan Gospodnji... Još juĉer mi je Gabrijel rekao: »Ĉuj, Jonah, hoćemo li dopustiti da se ona raspori?« A kaţem ja njemu: »Gabrijele, stari moj, misli na ţene i na djecu i na bebice koji ne znaju ništa bolje. Ako je protreseš potresom i s neba ispališ vatru paklenu, svi će oni poginuti kao i bogataši i grešnici« a kaţe ti on meni: »U redu, Jonah, konju stari, neka bude kako ti hoćeš... at cemo im J°š tjedan-dva vremena....... Ali uţasno je na to Pomisliti narode, na vatru i oganj pakleni i potres i na val plime i na visoke zgrade koje se ruše. Joe odjednom opali Skinnyja po leĊima. Imaš ga! - reĉe on i odjuri. Skinny je posrćući išao za J'm uskom stazom meĊu grmljem. Stigao ga je na asfaltu. 317- Da, onaj ĉova je lud - vikne on. - Umukni, zar ne moţeš umuknuti? - obrecne se Joe. Virio je iza sebe kroz grmlje. Još su vidjeli tanak dim svoje male vatre što se ocrtavao na nebu. Probisvijet se izgubio iz vida. Samo su ĉuli njegov glas kako doziva: »Gabrijele, Gabrijele.« Zasoptalo otrĉe prema ravnomjerno rasporeĊenim luĉnim svjetiljkama i ulici što su im ulijevali sigurnost.

Jimmv Herf uzmakne pred kamionom; blatobran mu je samo okrznuo skut kabanice. Ĉasak je stajao iza stupa nadzemne ţeljeznice dok mu se niz kiĉmu otapao ledeni mosur. Iznenada se pred njim otvore vrata limuzine i on zaĉu dobro poznat glas, ali nije mogao odrediti kome pripada. - Upadajte, gospodin 'Erf... Mogu vas negdje phebacit? T-Dok je mehaniĉki ulazio, zapazi da ulazi u Rolls-Royce. Deţmekast ĉovjek crvena lica s tvrdim pustenim šeširom na glavi bijaše Congo. - Sjednite, gospodin 'Erf... Baš mi je dhago što vas vidim. Kamo idete? - Nemam odreĊenog cilja. - DoĊite sa mnom mojoj kući, ţelim vam nešto pokazati. Kako ste danas? - Oh, lijepo; ne, ţelim reći, u gadnoj sam kaši, ali svejedno. - Sutha moţda ja odem u zatvoh ... šest mjeseci... ali moţda ne. - Congo se grleno nasmije i paţljivo namjesti svoju umjetnu nogu. - Dakle, konaĉno su te prikliještili, Congo? - Zavjeha... Ali nema više Congo Jake, gospodin 'Erf. Zovite me Ahmand. Sad sam oţenjen; Ahmand Duval, Pahk Ave-riue. - A što je s marquisom des Coulommiers? - To je samo za thgovinu. - Znaĉi, stvari idu dosta dobro, je l da? Congo kimne glavom. - Ako odem u Atlantu, a nadam se da neću, za šest mjeseci ja izaĊem iz zatvoha kao milijunaš... Gospodin 'Erf, ako vam potheban novac, samo hecite ... Pozajmit ću vam tisuću dolaha. Za pet godina ĉak vi meni to vhatite. Poznajem vas. - Hvala, nije mi potreban baš novac, i to je cijela nevolja. - Kako vaša ţena? ... Tako je lijepa. - Razvodimo se ... Jutros me kresnula u novinama... To je sve na što sam još ĉekao u ovom prokletom gradu. Congo se ugrize za usne. Onda njeţno kvrcne Jimmvja kaţiprstom po koljenu: 318 Za thenutak mi stići kući... Ja vama dam vhlo dobho Da, phiĉekajte - dovikne Congo šoferu dok je dostojan-^t'^no šepao, oslonjen na štap sa zlatnom jabuĉicom, u mramorno predvorje prošarano ţilicama u zgradi. Dok su se penjali u liftu, on reĉe: - Moţda vi ostati na veĉehi. - Na ţalost, veĉeras ne mogu, Con ... Armand. - Imam jednog vhlo dobhog kuhaha... Kad sam tek došao u New Yohk phije jedno dvadesetak godina, na bhodu je bio jedan momak ... Tu su vhata, vidite A. D., Armand Duval. On i ja zajedno smo pobjegli a on meni uvijek kazao »Ahmand, nikad nećeš uspjeti, phelijen si, pheviše juhiš za ţenama... Sad mi je on kuhah ... Phvohazhedni chef, cordon bleu, eh? Ţivot je smiješan, gospodin 'Erf. - Uh, ovo je divno - reĉe Jimmv Herf zavalivši se u španjolski naslonjaĉ s visokim naslonom u knjiţnici obloţenoj tamnom orahovinom, drţeći u ruci ĉašu starog burbona. - Congo... Htjedoh reći, Armand, kad bih bio Bog pa morao odluĉivati tko bi u ovom gradu zasluţio da zaradi milijun dolara, a tko ne bi, kunem ti se, tebe bih izabrao. - Moţda zamalo stigne i moja suphuga. Vhlo lijepa, ja vama pokazati. - Prstima je okolo po glavi opisivao kovrĉice. - Vhlo mnogo plave kose. - Odjednom se namrgodi. - Ĉujte, gospodin 'Erf, ako ikad budem išta mogao za vas uĉiniti, novac ili bilo što, javite mi se, eh? Već deset godina vi i ja vhlo dobhi phijatelj... Još ĉašicu? Uz treću ĉašu burbona Herf poĉne govoriti. Congo je sjedio i slušao, malko je pritvorio svoje debele usne, povremeno bi kimao glavom. - Razlika izmeĊu tebe i mene sastoji se u tome što se ti pe-nješ na društvenoj ljestvici, Armand, a ja se spuštam... Kad si ti bio brodski mali na parobrodu, bio sam grozno malo dijete kredasta lica koje je stanovalo u Ritzu. Moja majka i otac pro-ţivjeli su sve te velike babilonske stvari, ovaj mramor iz Vermonta i tamnu orahovinu... Ja tu više nemam što uraditi... Ţene su kao štakori, znaš, odlaze s broda koji tone. Udat će se za onog Baldwina kojega su upravo imenovali Okruţnim tuţio-ce™- Govorka se da ga se spremaju kandidirati za gradonaĉelnika fuzionirane reforme ... Opsjena moći, to njega gloĊe. Ţene na to padaju kao lude. Kad bih mislio da će mi to imalo koristiti kunem se, imam energije da sjednem pa da zaradim milijun aolara. Ali više me ta stvar nimalo ne privlaĉi. Moram naći nešto novo, drukĉije ... Takvi će biti tvoji sinovi, Congo... Da sam tekao pristojno obrazovanje i da sam dovoljno rano poĉeo, bih postao velik znanstvenik. Da sam bio malo seksual319niji, mogao sam postati umjetnik ili se posvetiti religiji... Ali evo me ovdje, tako ti Isusa Krista, gotovo mi je trideset godina i ţudim za ţivotom ... Da sam dovoljno romantiĉan, zacijelo bih se odavno ubio, tek tako da nagnam ljude da o meni govore. Nisam ni toliko uvjeren da budem uspješan pijanac.

- Heklo bi se - reĉe Congo ponovno puneći ĉašice uz polagani smiješak - gospodin 'Erf, vi pheviše mislite. - Naravno da mislim, Congo, naravno da mislim, ali što da radim, do vraga, u vezi s tim? - Pa, kad vam zatheba malo novaca, sjetite se Ahmanda Du-vala... Hoćete li popiti nešto slabije? Herf odmahne glavom. - Moram sebe potjerati... Do viĊenja, Armande. U mramornom predvorju sa stupovljem naleti na Nevadu Jones. Nosila je orhideje. - Zdravo, Nevada, što ti radiš u ovoj palaĉi grijeha? - Ovdje stanujem, a što si mislio? ... Neki dan sam se udala za tvog prijatelja Armanda Duvala. Ţeliš li poći gore da ga vidiš? - Dolazim od njega... Dobar je on ĉovjek. - U svakom sluĉaju. - Sto si uĉinila s malim Tonvjem Hunterom? Primakla mu se i govorila tihim glasom. - Zaboravi na mene i na njega, ĉuješ li? ... Boţe, što smrdiš od pijanĉevanja ... Tony je velika greška Boţja, s njim sam prekinula ... Jednog sam ga dana našla kako ţvaĉe krajeve saga valjajući se po podu garderobe zato što se bojao da će me iznevjeriti s jednim akrobatom... Rekla sam mu neka to i uĉini i tako smo odmah prekinuli... Ali, ĉasna rijeĉ, ovaj put sam se predala braĉnoj radosti, u pravom smislu rijeĉi pa tako, za ime Boţje, nikome nemoj dopustiti da Armandu išta došapne o Tonvju ili o Baldwinu... iako on zna da se nije oţenio nekakvom djevicom od gipsa... Zašto ne doĊeš s nama veĉerati? - Ne mogu. Sretno ti bilo, Nevada. - Dok mu je viski grijao ţeludac i bridio u prstima, Jimmy Herf zakorakne u sedam sati na Park Avenue koja je brujala od taksija, ispruganu zadasima benzina i restorana i sumraka. Bila je to prva veĉer da James Merivale ide u Metropolitan Club otkako su ga u nj primili; bojao se da ga to postaruje, kao i nošenje štapa. Sjedio je u dubokom koţnatom naslonjaĉu pored prozora, pušeći cigaru od trideset i pet centi, s primjerkom Wall Street Journala na koljenima, dok mu se uz desno bedro oslanjao broj Cosmopolitana i, oĉiju uperenih u noć preplavljenu svjetlima poput kristala, prepustio se snatrenju: Ekonomska kri320 za Deset milijuna dolara... Poslije rata kriza. Propast i po, 'Vću svijetu. BLACKHEAD AND DENSCH PROPALI S GUBITKOM OD 10,000.000 $... Densch je prije nekoliko dana otputovao iz zemlje ... Blackhead nikoga ne prima u svojoj kući u G eat Necku. Jedna od najstarijih i najuglednijih uvoznoizvoz-nih tvrtki u New Vorku, 10,000.000 $. O, nebo se uvijek plavi Kad se naĎu druži pravi To je prednost bankarstva. Ĉak i u deficitu imaju novaca za manipuliranje, kolateralne obveze. Ti trgovaĉki poslovi uvijek sadrţe stanovit rizik. Ili će nam doći ili ćemo ih namamiti, eh, Merivale? To je rekao stari Perkins kad mu je Cunningham zamiješao onaj Jack Rose... Sa vrčem u ruci Zvone pjesme zvuči Dobra je veza taj ĉovjek. Maisie je na koncu konca znala što radi... Ĉovjek na takvu poloţaju uvijek je izloţen ucjenama. Lud je što je ne tuţi... Rekao je da je ona ţena luda, da je udata za drugog ĉovjeka koji nosi isto ime... Takav sluĉaj morao bi biti u sanatoriju. Boţe, što bih mu naprašio straţnjicu. Okolnosti su ga potpuno oslobodile krivnje, ĉak je i majka to priznala. O Sinbad bje u zlu u Tokiju i Rimu... to je nekoć pjevao Jerry. Jadni stari'Jerry, nikad se nije domaće osjećao u prizemlju Metropolitan Cluba... Potjeĉe iz siromašne obitelji... A sada Jimmy... nema ĉak ni tu ispriku, posvemašnji promašaj, propalica od glave do pete ... Mislim da je stari Herf bio priliĉno divalj, jahtaš. Nekoć sam slušao mamu kako priĉa da je tetka Lily morala mnogo toga pretrpjeti. Pa ipak je mogao stvoriti nešto od sebe sa svim svojim prednostima... sanjar, lutalica... Iz Greenwich Villagea. A tata je za njega radio sve ono što i za mene... A sad razvod. Preljub ... jamaĉno s kakvom prostitutkom. Zacijelo je imala sifilis ili tako nešto. Propast od deset milijuna dolara. Propast. Uspjeh. Uspjeh od deset milijuna dolara ... Deset godina uspješnog bankarskog poslovanja ... Sinoć je na veĉeri Ameriĉkog bankarskog udruţenja James Merivale, predsjednik »Bank and Trust Company« u odgovoru na zdravicu »Deset godina uspješnog bankarskog poslovanja« rekao... Gospodo, ovo me podsjeća na starog crnca koji je jako volio piliće ... Ali ako mi dopuštate nekoliko ozbiljnih rijeĉi povodom ove sveĉane prigode (blic, foto-gn a) ^° blh VaS °P°menuti • • • kao ameriĉki graĊanin, kao predsjednik velike ustanove koja ima veze širom zemlje, meĊunarodne u pravom smislu rijeĉi, dapaĉe, svjetske veze i odgovornosti, osjećam se duţnim (blic, fotografija)... Naposljetku, nad-giasavsi gromoglasan pljesak, James Merivale nastavio je govor, njlg°va dostojanstvena ĉeliĉnosiva glava tresla od uzbu-.. Gospodo, previše ste me poĉastili... Dopustite mi još21

~ Manhattan Transfer

321samo da nadodam da mi je u svim iskušenjima i nedaćama, smirenom usred mraĉnih voda poruge ili prkoseći brzacima javnog poštivanja, za vrijeme mirnih kratkih noćnih sati, i u galami milijuna ljudi

u podne, moj oslonac, moj kruh svakidašnji, moje nadahnuće, bila moja trojaka odanost mojoj ţeni, mojoj majci i mojoj zastavi. Prekine se dug pepeo s njegove cigare i padne mu na koljena. James Merivale ustane i ozbiljno strese s hlaĉa lagani pepeo. Onda se ponovno namjesti te je pomno i namršteno poĉeo ĉitati ĉlanak o vanjskoj trgovini u Wall Street Journalu. Sjede na stolcima u zalogajnici. - Ĉuj, mali, kako si se, do vraga, unajmio na tom starom brodu za prijevoz ugljena? - Nije bilo ništa drugo što plovi za Istok. - Pa lijepo, ovoga puta ti je na svaki naĉin upala sjekira u med, mali, kapetan je narkoman, prvi oficir najprokletija je lo-puţa što je izašla iz Sing Singa, posada je gomila Ĉeha, stara podrtina ne vrijedi ni da je netko spasi... Koje ti je bilo zadnje zaposlenje? - Noćni ĉuvar u hotelu. - Ĉuj ti tu cvebu... Svemogući Isuse Kriste, pogledaj ĉovjeka koji je ostavio dobar posao sluţbenika u lijepom hotelu u Nevv York Ĉitvju da postane brodski mali na parnoj jahti samog Davvja Jonesa... Lijep ćeš mi ti biti brodski kuhar. - MlaĊi ĉovjek pocrveni. - Što je s tom pljeskavicom? - viĉe on krĉmaru. Nakon što su pojeli, dok dopijaju kavu, okreće se prema svom prijatelju pa tihim glasom pita: - Slušaj, Roonev, jesi li ikad bio preko mora... u ratu? - Dvaput sam bio u Saint-Nazaireu. Zašto? - Ne znam ... To me nekako golicalo ... Dvije godine sam bio tamo. Stvari su se promijenile. Nekoć sam smatrao da ţelim samo naći dobar posao i oţeniti se i smjestiti, a sad me za to ne boli glava... Mogu obavljati neki posao šest mjeseci ili otprilike toliko, a onda me poĉne onako golicati, razumiješ li? Stoga pomislih da bih trebao malo vidjeti Orijent... - Bez brige - kaţe Roonev odmahujući glavom. - Vidjet ćeš ga, bez brige. - Kolika je šteta? - pita mladić krĉmara. - Zacijelo su te mlada uhvatili. - Bilo mi je šesnaest godina kad sam se prijavio. - Uzima sitniš te za Roonevevim širokim gegavim ramenima izlazi na uli322

M kraju ulice, iza kamiona i krovova skladišta, vidi jar-' jadim parobroda i bijelu paru što se uzdiţe na sunĉevoj Povuci rebrenice - dopre s kreveta muški glas. - Ne mogu, pokvarene su ... Oh, k vragu, sad su mi i pale. - Anna gotovo briţne u plaĉ kad je rebrenice udare po licu. -Popravi ih - kaţe ona upućujući se prema krevetu, Baš me briga, ne mogu nas vidjeti unutra - kaţe muškarac te je pograbi u smijehu. - Samo mi smeta ovo svjetlo - jeĉi ona pa iznemoglo klone u njegovom zagrljaju. Sobica je malena, ima oblik kutije cipela, u kutu zida nasuprot prozoru nalazi se ţeljezni krevet. Uliĉna buka štropoće uza udubljenje u zgradi koje ima oblik slova V. Ona na stropu vidi izmjeniĉan sjaj elektriĉnih natpisa duţ Broadvvava, bijelo, crveno, zeleno, onda prevrtanje kao kad puca mjehur, pa opet bijelo, crveno, zeleno. - Oh, Dick, koliko bih ţeljela da popraviš tu rebrenicu, ta svjetla idu mi na jetra. - Svjetla su baš zgodna, Anna, kao da smo u kazalištu ... To je Veseli bijeli put, kako su ga nekoć zvali. - To je posve zgodno za vas ljude koji ne ţivite u gradu, ali meni ide na jetra. - Znaĉi, sada radiš kod Madame Soubrine, je li, Anna?

- Ţeliš reći da sam štrajkolomac . . . Znam. Stara me izbacila pa sam se morala ili zaposliti ili crknuti . .. - Umiljata djevojka kao što si ti, Anna, uvijek moţe naći prijatelja. - Boţe, što ste vi muškarci pokvareni . . . Misliš zato što hodam s tobom, da bih pošla s bilo kim ... Pa lijepo, ne bih, jesi li me razumio? - Nisam tako mislio, Anna . . . Uh, veĉeras si grozno na-brušena. - Mislim, to su ţivci . . . Ovaj štrajk pa stara me izbacila iz kuće, pa lomim štrajk radeći kod Soubrine ... to bi svakoga razjarilo. Svi mogu ići k vragu što se mene tiĉe. Zašto me ne puštaju na miru? U cijelom ţivotu nikad nisam nikome uĉinila ništa naţao. Ţelim samo da me ostave na miru i da mi dopuste da dobijem plaću i da se tu i tamo provedem . . . Boţe, Dick, to je uţasno ... Ne usuĊujem se izići na ulicu iz straha da ne sretnem neke^ djevojke s kojima sam prije radila. ... ~ K vragu, Anna, ne piše ti se tako loše, ĉasna rijeĉ, odveo Din te sa sobom na Zapad kad ne bih imao ţenu. 323Annin glas proslijedi u ujednaĉenom cmoljenju: - A sada, zato što si mi se svidio i zato što te ţelim dobro zabaviti, ti me nazivaš prokletom kurvom. - Nisam ništa takvoga rekao. Nisam na to ni pomislio. Mislio sam kako si vraški mila drugarica, a nisi kao većina ţena, na-lickana lutka ... Ĉuj, ako će ti to išta pomoći, pokušat ću popraviti tu rebrenicu. Leţeći na boku gleda kako se njegovo teško tijelo miĉe na pozadini mlijeĉnog prozorskog svjetla. Naposljetku se vraća k njoj cvokoćući zubima. - Ne mogu popraviti onu prokletu stvar... Kriste, što je hladno. - Ništa zato, Dick, doĊi u krevet... Zacijelo je kasno. Moram biti tamo u osam. On izvlaĉi svoj sat ispod jastuka: - Sad je dva i pol... Zdravo, maĉkice. Ona na stropu vidi odsjaj izmjeniĉnog sjaja elektriĉnih reklamnih natpisa, bijelo, crveno, zeleno, onda prevrtanje kao kad puca mjehur, pa opet bijelo, zeleno-crveno. - Štoviše, ni na vjenĉanje me nije pozvao... Ĉasna rijeĉ, Florence, oprostila bih mu da me pozvao na vjenĉanje - kaţe ona crnoj sluţavci koja joj je donijela kavu. Bila je nedjelja ujutro. Sjedila je na krevetu raširivši novine na krilu. Gledala je fotografiju u ilustriranom prilogu ispod koje je pisalo »Gospodin i gospoĊa Jack ĉunningham odlaze na prvi dio medenog mjeseca na njegovom senzacionalnom hidroavionu Albatros VII«. -On lijepo izgleda, je li? - Na svaki naĉin, gospoĊo... Ali, zar niste mogli nešto poduzeti da ih sprijeĉite, gospoĊo? - Ama baš ništa... Znaš, rekao je da će me zatvoriti u ludnicu ako to pokušam... On jako dobro zna da jukatanski razvod nije pravovaljan. Florence uzdahne. - U svakom sluĉaju, muškarci nanose zlo nama jadnim ţenama. - Oh, ovo neće dugo potrajati. Na licu joj vidiš da je zla sebiĉna razmaţena djevojĉica... A ja sam njegova prava ţena pred Bogom i pred ljudima. Gospodin Bog zna da sam je pokušala opomenuti. Što je Bog spojio, nijedan ĉovjek ne moţe razriješiti ... Tako stoji u Bibliji, je li? ... Florence, ova kava je jutros jednostavno uţasna Ne mogu je popiti. Odmah idi pa mi skuhaj novu.324

M deći se i slijeţući ramenima Florence iziĊe i odnese P S ° GospoĊa Ĉunningham duboko uzdahne te se namjesti meĊu jastuke. Vani su zvonila crkvena zvona. Oh Jack, dragi moj, svejedno te volim - reĉe ona slici. Zatim ju je poljubila. - Slušaj, dragi, crkvena su zvona zvonila kao onog dana kad smo pobjegli s maturalne zabave pa se vjenĉali u Milvvaukeeu... Bilo je to divno nedjeljno jutro. - Onda se za-bulji u lice nove gospoĊe ĉunningham. - Oh, ti - reĉe ona te je probode prstom. Kad je ustala, ustanovila je da se sudnica vrlo polagano, muĉno vrti i vrti; bijeli sudac ribljeg lica s cvikerom, lica, policajci, uniformirani podvornici, sivi prozori, ţuti stolovi, sve se vrtjelo i vrtjelo u muĉnom bliskom smradu, njezin odvjetnik bijela sokolskog nosa brisao je ćelavu glavu, mrgodio se, sve se to vrtjelo i vrtjelo dok joj se ne uĉini da će povraćati. Nije ĉula ni rijeĉi od onoga što su govorili, neprestance je treptala da odagna omaglicu iz oĉiju. Iza sebe je osjećala Dutcha, pogrbljena, glavu je zarinuo meĊu ruke. Nije se usuĊivala osvrnuti. Onda, poslije niza sati, sve postade oštro i jasno, vrlo daleko. Sudac je vikao na nju, njegove su se usne izvlaĉile i uvlaĉile iz malog kraja lijevka poput usta ribe. - ... A sada kao ĉovjek i graĊanin ovoga velikog grada ţelio bih optuţenima reći nekoliko rijeĉi. Ukratko, ovakvim stvarima valja stati na kraj. NeotuĊiva prava ljudskog ţivota i vlasništva što su ih u ustav poloţili velikani koji su osnovali ovu republiku, moraju se ponovno uspostaviti. Duţnost je svakog ĉovjeka u sluţbi i izvan sluţbe da se svim sredstvima koja su u njegovoj moći bori protiv ovog vala bezakonja. Stoga usprkos onome što ona sentimentalna novinska piskarala koja kvare javno

mnijenje te utuvljuju u glavu slabićima i propalicama kao što ste vi, zamisao da se mogu odupirali zakonu Boga i ĉovjeka, a privatno vlasništvo da mogu silom otrgnuti od mirnih graĊana, ono što . su zaradili mukotrpnim radom i mozgom ... i proći nekaţnjeno; usprkos onome što bi ti novinarski plaćenici i šarlatani nazvali olakotnim okolnostima, ja ću na vas dvoje kriminalaca primijeniti zakon s najvećom strogošću. Krajnje je vrijeme da damo primjer... Sudac se napije vode. Francie vidje kako mu kroz pore na nosu izbijaju sitne graške znoja. - Krajnje je vrijeme da damo primjer - vikne sudac. - To ne znaci da ja kao njeţan i zaljubljen otac ne osjećam nesreće, nedostatak obrazovanja i ideala, nedostatak dragog doma i njeţ-

325

ne brige jedne majke, što je ovu mladu ţenu odvelo u ţivot ne-ćudoreĊa i bijede, zavedenu iskušenjima okrutnih i lakomih muškaraca te uzbuĊenjem i opaĉinom, onime što je tako dobro nazvano razdobljem jazza. Pa ipak, u trenutku kada bi ovakve misli mogle milošću ublaţiti mraĉni gnjev zakona, neophodno se prisjetiti drugih mladih djevojaka, moţda ih u ovom trenutku ima na stotine u ovom velikom gradu, koje su u napasti da padnu u pandţe grubog i bezobzirnog napasnika kao što je ovaj Ro-bertson... za njega i ljude njegova soja nijedna kazna nije dovoljno stroga... a podsjećam vas da se pogrešno primijenjena milost na dugu stazu ĉesto pokaţe kao okrutnost. Sve što moţemo uĉiniti jest da prolijemo suzu za zabludjelu ţenskost i da iz-molimo molitvu za neduţno djetence koje je ova nesretna ţena donijela na svijet kao plod sramote svoje... Francie osjeti kako joj se na vršcima prstiju hvataju hladni ţmarci pa joj se uz ruke penju u zamagljenu uskovitlanu muĉninu cijelog tijela. - Dvadeset godina - zaĉula je šapat po sudnici, ĉinilo se kao da svi oni liţu usne dok su tiho šaptali: Dvadeset godina. - Zacijelo ću se onesvijestiti - rekla je samoj sebi kao prijatelju. Sve uz tresak pocrni. Poduprt na pet jastuka usred svog prostranog kolonijalnog kreveta od mahagonija s ananasima na stupovima sjedio je Phi-neas P. Blackhead, lice mu bijaše ljubiĉasto kao njegova svilena kućna haljina, i psovao. Velika spavaća soba ukrašena mahagonijem, u kojoj su na zidovima umjesto tapeta bile zalijepljene batik tkanine s Jave, bijaše prazna, u njoj se nalazio samo sluga Indijac u bijelom kaputu i s turbanom na glavi, koji stajaše u podnoţju kreveta, stavivši ruke na bokove, tu i tamo naklonio bi glavu kad bi nahrupila glasnija bujica psovki pa bi rekao: - Da, Sahib, da, Sahib. - Ţivoga ti Boga, ti prokleti ţuti Babu, donesi mi taj viski ili ću ustati pa ti polomiti svaku kost u tijelu, ĉuješ li, Isuse Boţe, zar ne mogu uţivati posluha u svojoj vlastitoj kući? A kad kaţem viski, mislim na raţeni, a ne na sok od naranĉe. Prokletstvo. Evo ti! Digne s noćnog ormarića krĉag od brušena stakla te ga zavitla na Indijca. Onda ponovno utone u jastuke, na usnama mu se zapjeni slina, gušio se da doĊe do daha

Indijac šutke smota debeli sag iz Beludţistana te ga zavitla iz sobe s gomilom razbijenog staklovinja što ga drţaše u ruci. Blackhead je lakše disao, oĉi su mu upale u duboke duplje i izgubile se u naborima mlohavih zelenih vjeĊa. 326 Ĉinilo se kao da on spava kada je ušla Gladys u kišnoj kabanici i s vlaţnim kišobranom u ruci. Na prstima poĊe do pro-ra te se zagleda u sivu kišovitu ulicu i suĉelice u stare kuće od smeĊeg pješĉenjaka, nalik na grobove. Na djelić sekunde ponovno je bila djevojĉica koja je u spavaćici došla u nedjelju ujutro dorućkovati s tatom u njegovu velikom krevetu. Uz trzaj se probudio, ogledao se oko sebe oĉima podlivenim krvlju, teški mišići njegovih obraza zatezali su se pod straviĉno ljubiĉastom koţom. - Dakle, Gladvs, gdje je onaj viski što sam ga naruĉio? - Oh, tata, znaš što je rekao dr Thom. - Rekao je da će me još jedno jako piće prekinuti... Pa lijepo, još nisam mrtav, ili moţda jesam? On je prokleta guzica. - Oh, ali moraš paziti na sebe i ne smiješ se uzrujavati. Poljubila ga je i poloţila mu svoju svjeţu vitku ruku na ĉelo. - Zar nemam razloga da se uzrujavam? Kad bih se samo domogao vrata onog prljavog kukaviĉkog gada ... Mi bismo se izvukli da on nije izgubio hrabrost. Pravo mi i budi kad sam takvu kukaviĉku krpu uzeo za ortaka ... Dvadeset i pet, trideset godina rada, sve je otišlo k vragu u deset minuta... Dvadeset i pet godina moja je rijeĉ vrijedila kao novĉanica. Bit će mi najbolje da za tvrtkom odem u pakao, odnio me vrag. I tako ti ţivoga Boga, ti mi, moja krv i moje meso, kaţeš da ne pijem... Boţe svemogući. Hej, Bobe ... Bobe ... Kamo li je pošao onaj prokleti teklić? Hej, neka ovamo doĊe jedan od vas kuĉkinih sinova, što vi mislite, za što vas plaćam? Bolniĉarka pomoli glavu kroz vrata. - Gubite se odavde - vikne Blackhead - ne ţelim oko sebe ni jednu od vas uškrobljenih djevica. - Bacio je jastuk koji je drţao ispod glave. Bolniĉarka nestane. Jastuk udari o jedan stup te se odbije na krevet. Gladvs zaplaĉe. - Oh, tata, ja ovo ne mogu podnijeti... a svi su te uvijek toliko poštivali... Ipak se pokušaj savladati, dragi tata. - A zašto bih, tako ti Krista... ? Predstava je završena, zašto se ne smijete? Zavjesa je spuštena. Sve je ovo šala, gnusna šala. Poĉeo se bjesomuĉno smijati, onda se gušio, ponovno borio da doĊe do daha, stisnuvši pesnice. Naposljetku je rekao slomljenim glasom: - Zar ne vidiš da me drţao samo viski? Odlazi i ostavi me, Gladys, i pošalji mi onog prokletog Indijca. Uvijek si mi bila draţa od svega na svijetu... To znaš. Brzo, reci mu da mi donese °no što sam naruĉio. 327Gladys iziĊe plaĉući. Vani je njezin muţ išao gore-dolje po predvorju. - Ti prokleti reporteri... Ne znam što da im kaţem. Oni tvrde da vjerovnici kane podići tuţbu. - GospoĊo Gaston - prekine je bolniĉarka - bojim se da ćete morati naći bolniĉara ... Uistinu ništa ne mogu s njim ... -Na katu ispod njih telefon je zvonio i zvonio. Kad je Indijac donio bocu viskija, Blackhead napuni visoku ĉašu pa povuĉe dubok gutljaj. - Ah, od ovog mi je već bolje, tako ti ţivoga Krista, bolje mi je. Ahmete, dobar si ti momak ... Pa, mislim da ćemo morati povući posljedice pa rasprodavati... Hvala Bogu, Gladys je osigurana. Prodat ću svaku prokletu stvar koju imam. Šteta što je moj mili zet takav glupan. Ja sam uvijek te sreće da me okruţuje gomila kopuna... Bogati, dopustio bih i da me zatvore ako im to imalo bude koristilo; zašto ne? Ţivot je takav. A poslije, kad iziĊem, zaposlit ću se kao laĊar ili kao pristanišni ĉuvar. To bi mi se sviĊalo. Zašto se ne bih opustio nakon što sam se cijeloga ţivota uzrujavao, a, Ahmete? - Da, Sahib - reĉe Indijac te se nakloni. Blackhead ga je oponašao: - Da, Sahib... Ti uvijek kaţeš da, Ahmete, nije li to smiješno? - Poĉeo se smijati prigušenim škripavim smijehom. - Mislim da je tako najlakše. Smijao se i smijao a onda se odjednom više nije mogao smijati. Trzav grĉ obuzme mu cijelo tijelo. Iskrivio je usta u naprezanju da govori. Na trenutak su njegove oĉi gledale po sobi, oĉi malog djeteta koje je ozlijeĊeno prije nego što je progovorilo, dok nije mlitavo pao nauznak, dok je otvorenim ustima grizao rame. Ahmet ga je dugo vremena hladno gledao, a onda mu je prišao te mu pljunuo u lice. Smještaje iz dţepa svog lanenog kaputa izvadio rupĉić te obrisao ispljuvak s napregnute bjelokosne koţe. Onda sklopi usta i podupre tijelo meĊu jastuke pa tiho iziĊe iz sobe. U predvorju je u velikom naslonjaĉu sjedila Gladvs i ĉitala ĉasopis. - Sahib mnogo bolje, on moţda malo spavati. - Oh, Ahmete, toliko sam sretna - reĉe ona te ponovno pogleda svoj ĉasopis. Ellen siĊe iz autobusa na uglu Pete avenije i Pedeset treće ulice. Ruţiĉasti sumrak brizgao je iz sjajna zapada, svjetlucao u bakru i niklu, na pucetima, u oĉima ljudi. Svi prozori na istoĉnoj strani avenije

bijahu u plamenu. Dok je stisnutih zuba stajala na rubnom kamenu ĉekajući da prijeĊe, lice joj zapahne sla328 bašan dašak mirisa. Mršav mladić nakostriješene kudjeljaste kose ispod kape strana izgleda nudio joj je u košari epigeju. Kupila je struĉak i zarinula u nj nos. Svibanjske šume rastopiše joj se uz nepce kao šećer. Zazviţdi pištaljka, zaškripe koĉnice dok automobili poĉeše pljuštati iz sporednih ulica, kriţanje je vrvjelo od ljudi. Ellen osjeti kako se mladić oĉeša o nju dok je kraj nje prolazio. Ustuknula je. Kroz miris svibanjskog cvijeta naĉas je osjetila neopran smrad njegova tijela, smrad doseljenika, smrad Ellis Islanda, prenapuĉenih najamnih zgrada. Pod svim niklom poploĉenim, zlatom oploĉenim ulicama, emajliranim svibnjem, nelagodno je osjećala nabijen zadah što se u tamnim polaganim zgurenim masama širio kao iskvarenost, istjecao iz kanalizacije, poput svjetine. Uţurbano je hodala prijelazom na ulici. UĊe kroz vrata, pokraj male, savjesno uglaĉane bakrene ploĉice: MADAME SOUBRINEROBES

Sve je zaboravila u maĉkastom osmijehu Madame Soubrine osobno, debele crnokose ţene, moţda Ruskinje, koja joj iziĊe ususret iza jedne zavjese, raskrilivši ruke, dok su ih ostale mušterije, koje su ĉekale na sofama u nekoj vrsti salona u stilu carice Josephine, zavidljivo promatrale. - Draga moja gospoĊo, Herf, gdje ste bili? Vašu haljinu završile smo prije tjedan dana - uzvikne ona odviše savršenim engleskim jezikom. - Ah, draga moja, priĉekajte ... veliĉanstvena je... A kako gospodin Harrpiscourt? - Imala sam mnogo posla... Znate, ostavit ću posao. Madame Soubrine kimne glavom i znaĉajno namigne te je kroz draperiju uvede u straţnji dio radnje. - Ah ĉa se voit... II ne faut pas trravailler, on peut voir deja des toutes petites rrides. Mais ils disparaitront. Oprostite mi, draga. - Debela ruka oko njezina struka ĉvrsto je stisne. Ellen malko izmakne... - Vous la femme la plus belle de Nevv Vorrk... Angelica, veĉernju haljinu gospoĊe Herf vikne ona kriještavim i prodornim glasom kao u morske kokoši. UĊe izblijedjela plavuša upalih obraza noseći haljinu na vješalici. Ellen skine svoj sivi pripijeni kostim. Madame Soubrine kruţila je oko nje brujeći. - Angelica, pogledaj ova ramena, boju kose... Ah c'est le reve - gurala se malo preblizu poput maĉke koja ţeli da je pro-trljaju po leĊima. Haljina je bila svijetlozelena s grimiznim i tamnoplavim rasporom. 329- Ovo je posljednji put što šijem ovakvu haljinu, dosadilo mi je da uvijek nosim plavo i zeleno... Madame Soubrine, usta punih pribadaĉa, bijaše podno njezinih nogu, muĉeći se oko poruba. - Savršena grĉka jednostavnost, lijepo opasana kao Dijana... Produhovljena proljećem ... posljednje ostvarenje jedne Annette Kellermann koja visoko uzdiţe luĉ slobode, mudra djevica - mumljala je ona kroz svoje pribadaĉe. Ima ona pravo, razmišljala je Ellen, dobivam oštre crte. Gledala se u visokom zidnom ogledalu. Onda će otići moj stas, me-nopauza koja straviĉno progoni kozmetiĉke salone, stavljat ću maske za lice, operirat ću lice da mi odstrane bore. - Regardez-moi ĉa, cherrie - reĉe krojaĉka ustajući i vadeći iz usta pribadaĉe. - C'est le chef d'oeuvre de la maison Soubrine. Elleni odjednom postane vruće, zaplela se u nekakvu britku pauĉinu, glava ju je boljela od uţasne zagušljivosti obojenih svila i krepova i muslina; jedva je ĉekala da se ponovno naĊe na ulici. - Osjećam zadah dima, nešto se dogaĊa - odjednom uzvikne plavuša. - Ps-ss-t - propišta Madame Soubrine. Obje su nestale kroz vrata prekrivena ogledalom. Ispod krovnog prozora u straţnjoj prostoriji Soubrineina salona sjedila je Anna Cohen te brzim sitnim bodovima prišivala obrub na haljini. Na stolu pred njom uzdiţe se velika gomila tila, puna svjetlosti, poput istuĉena bjelanca. Charley my boy Oh Charley my boy, pjevuši ona zašivajući budućnost brzim sitnim bodovima. Ako me Elmer ţeli uzeti za ţenu, pa moţemo; jadni Elmer, simpatiĉan mladić, ali veliki sanjar. Neobiĉno da se zaco-pao u djevojku kao što sam ja. On će to prerasti, ili moţda u revoluciji, on će postati velik ĉovjek... Morat ću prestati sa zabavama kad budem Elmerova ţena. A moţda bismo mogli zaštedjeti novaca pa na Aveniji A otvoriti malu radnju na dobrom poloţaju, tamo bismo bolje zaraĊivali nego u predgraĊu. La Pari-sienne, Modes. Kladim se da bih mogla isto tako dobro prolaziti kao ona stara kuĉka. Da smo svaki svoj šef, ne bi bilo ovih borbi oko štrajkaša i štrajkolomaca ... Jednake prilike za sve. Elmer kaţe da su sve to isprazne rijeĉi. Za radnike nema nade doli u revoluciji. Oh, jednostavno sam luda ifl Harrjjem, a Harry je jednostavno lud za mnom... Elmer u telefonskoj centrali u smokingu, sa slušalicama na ušima, visok kao Valentino, snaţan kao Doug. Proglašena je revolucija. Petom avenijom maršira Crvena straţa.

330

Anna zlatnih uvojaka, drţeći pod miškom maĉkicu, naginje se s njim kroz najviši prozor. Bijeli golubi prevrtaĉi lepršaju na pozadini grada ispod njih. Peta avenija krvari crvenim zastavama, blješti od orkestara što stupaju, promukli glasovi na jidišu pjevaju Die Rote Fahne; daleko, na Woolworthu vijori se stijeg na vjetru. »Pogledaj, dragi Elmeru« BIRAJTE ZA NAĈELNIKA EL-MERA DUSKINA. A u svim kancelarijskim zgradama plešu ĉarl-ston ... Tam. Tam. Taj čarlston ples... Tam. Tam... Moţda ga ipak volim. Elmeru, vodi me. Elmer ljubi kao Valentino, gnjeĉi me svojim rukama jakim kao u Douga, vruć kao plamen, Elmer. Ona u snu šije, miĉu se bijeli prsti. Bijeli til blješti previše blistavo. Odjednom iz tila šĉepaju crvene ruke, ona se ne moţe odhrvati crvenom tilu koji je posvuda oko nje, grize je, obavijen oko njezine glave. Krovni prozor pocrnio je od uskovitlanog dima. Soba je puna dima i vriske. Anna je na nogama, kovitla se unaokolo, rukama se bori protiv zapaljenog tila oko sebe. Ellen stoji i gleda se u visokom zidnom ogledalu u prostoriji za probe. Zadah osmuĊenih tkanina se pojaĉava. Nakon što je neko vrijeme uzrujano hodala tamo-amo, izlazi kroz staklena vrata, hodnikom povješanim haljinama, saginje se pod oblakom dima te kroz suzne oĉi vidi veliku radionicu, dreĉave djevojke skutrene iza Madame Soubrine koja na pougljenjene gomile materijala oko stola uperuje stroj za gašenje poţara. Iz pougljenjena materijala vade nešto što stenje. Krajiĉkom oka vidjela je ruku u dronjcima, ispaljeno crnocrveno lice, uţasno razgolićenu glavu. - Oh, gospoĊo Herf, molim vas, recite onima sprijeda da nije ništa, ama baš ništa ... Odmah ću doći onamo! - zasoptalo joj viĉe Madame Soubrine. Ellen sklopljenih oĉiju trĉi kroz hodnik ispunjen dimom u ĉist zrak prostorije za probe, a onda, kad su joj oĉi prestale suziti, prolazi kroz zastore i ide uzrujanim ţenama u ĉekaonici. - Madame Soubrine me zamolila da svima kaţem da nije ništa, ama baš ništa. Samo mala vatrica u gomili smeća ... Sama ju je ugasila ureĊajem za gašenje poţara. - Ništa, ama baš ništa - kaţu ţene jedna drugoj zabacujući se na sofe u stilu carice Josephine. Ellen izlazi na ulicu. Pristiţu vatrogasne štrcaljke. Policajci odbijaju svjetinu. Ona ţeli otići, ali ne moţe, ona nešto ĉeka. Naposljetku je ĉuje kako tuli ulicom. Dok vatrogasne štrcaljke sa stropotom odlaze, pribliţuju se kola hitne pomoći. Bolniĉari unose sklopljena nosila. Ellen gubi dah. Stoji pokraj kola hitne pomoći iza širokog plavog policajca. Nastoji dokuĉiti zašto li je 331toliko ganuta; osjeća se kao da će neki dio nje biti zamotan u one zavoje, odnesen na nosilima. Prebrzo to izlazi, meĊu svakodnevnim licima, tamnim uniformama bolniĉara. - Je li grozno ispeĉena? - nekako uspijeva upitati ispod policajĉeve miške. - Neće umrijeti... ali za ţenu je to gadna stvar. Ellen se lakta kroz gomilu i ţuri prema Petoj aveniji. Gotovo je mrak. Svjetla blistavo plivaju u noći svijetloplavoj poput dubokog mora. Zbog ĉega li sam toliko uzrujana? neprestano se zapitkuje. To je samo neĉija zla sreća, takve se stvari dogaĊaju svakodnevno. A jeĉava buka i štropot vatrogasnih kola nikako da u njoj za-mru. Neodluĉno stoji na uglu dok automobili i lica trepere uz tresku pokraj nje. Krajiĉkom oka motri je mlad ĉovjek s novim slamnatim šeširom, pokušava je osloviti. Ona mu bezizraţajno zuri u lice. On nosi crveno zeleno i plavu kockastu kravatu. Ţurno prolazi pokraj njega, prelazi na drugu stranu avenije i skreće prema predgraĊu. Sedam i trideset. Negdje ima s nekim sastanak, a ne moţe se sjetiti gdje. U njoj je uţasna umorna praznina. O, Boţe moj, što da radim? jeĉi u sebi. Na slijedećem uglu zaustavlja taksi. - Molim vas, vozite u Algonquin. Sad se svega sjeća, u osam sati ima veĉeru sa sucem Sham-meverom i s njegovom ţenom. Morala sam poći kući da se pre-svuĉem. George će se rasrditi kad me vidi da sam ovako doletjela. Voli se razmetati sa mnom, nalickanom kao boţiĉno drvce, kao lutkicom Effenbee koja hoda i govori, proklet bio. Sjedi zabacivši se u kutu taksija, sklopljenih oĉiju. Opustiti se, mora se više opuštati. Smiješno je uvijek biti ovako napeta tako da je sve poput krede što škripi na ploĉi. A da sam uţasno opeĉena, kao ona ţena, za cijeli ţivot iznakaţena. Jamaĉno će izvući velik novac iz stare Soubrine, poĉetak za karijeru. A da sam otišla s onim mladićem ruţne kravate koji me pokušao ufaćkati... Šalili bi se uz bananu prelivenu sladoledom u slado-ledarnici, autobusom bi se vozili u gornji grad pa opet u donji, njegovo koljeno pritiskalo bi se uz moje koljeno, a njegova ruka bila bi mi oko struka, malo smionog ljubakanja u veţi... Toliko bih ţivota mogla proţivjeti samo da imam manje obzirnosti. Obzir za što, za što; za mišljenje ljudskog roda, novac, uspjeh, hotelska predvorja, zdravlje, kišobrane, biskvite Uneeda... ? Moj mozak cijelo vrijeme radi brrr poput pokvarene mehaniĉke igraĉke. Nadam se da nisu naruĉili veĉeru. Natjerat ću ih da poĊemo na neko drugo mjesto ako nisu naruĉili. Otvara pudrijeru i poĉinje pudrati nos. 332 Kad taksi stade a visok vratar otvori vrata, ona

iskoraĉi na prstima plesnim koracima kao mala djevojĉica, plaća i skreće, obrazi su joj malko zajapureni, oĉi su joj iskriĉave od blistave morskoplave noći dubokih ulica, u okretna vrata.

Dok prolazi kroz blistava neĉujna okretna vrata koja se okreću prije nego što njezina ruka u rukavici dodiruje staklo, odjednom kroz nju prostruji iznenadno ţiganje da je nešto zaboravila. Rukavice, torbica, pudrijera, rupĉić, sve to imam. Kišobran nisam imala. Što li sam zaboravila u taksiju? No ona se već nasmiješeno primiĉe dvojici sijedih muškaraca u crnom s bijelim plastronima na košuljama, koji ustaju, smješkaju se i pruţaju joj ruku. Bob Hildebrand u kućnom haljetku i u pidţami šetkao je gore-dolje ispred dugih prozora pušeći lulu. Kroz vrata na po-smik dopiraše u predvorje zveket ĉaša i struganje nogu i smijeh i Running Wild štono je potmulo škripila pod tupom iglom fo-nografa. - Zašto ovdje ne prenoćiš? - zapita Hildebrand svojim dubokim ozbiljnim glasom. - Ovi će se ljudi malo-pomalo razići... Moţemo te smjestiti na kauĉu. - Ne, hvala - reĉe Jimmy. - Oni će za tili ĉas poĉeti razgovarati o psihoanalizi i ostat će ovdje do zore. - Bilo bi ti mnogo bolje da otputuješ jutarnjim vlakom. - Neću otputovati nikakvim vlakom. - Ĉuj, Herf, jesi li ĉitao o onom ĉovjeku u Philadelphiji koji je poginuo zato jer je 14. svibnja stavio na glavu slamnati šešir? -^ Bogamu, kad bih osnivao novu religiju, proglasio bih ga svecem. - Zar nisi o tom ĉitao? Da pukneš od smijeha... Taj ĉovo imao je smjelosti da brani svoj slamnati šešir. Netko mu ga je ulupio a on se stao tući a u tuĉnjavi mu jedan od onih junaka s ugla ulice priĊe s leĊa pa ga komadom olovne cijevi odalami po glavi. Podigoše ga smrskane lubanje, a u bolnici je umro. - Bobe, kako se zvao? - Nisam na to obratio paţnju. - Kakav Neznani vojnik? ... To ti je pravi junak; zlatna legenda o ĉovjeku koji se usudio da izvan sezone nosi slamnati šešir. MeĊu dvostrukim vratima pomoli se glava. Ĉovjek zajapurena lica s kosom preko oĉiju zirne unutra. 333- Momci, da vam donesem ĉašicu dţina? ... Ĉujte, dajte mi recite ĉiji ovo sprovod slavimo? - Ja ću u krevet, neću dţin - mrzovoljno će Hildebrand. - Ovo je sprovod svetog Alojzija od Filadelfije, djevca i muĉenika, ĉovjeka koji se izvan sezone usudio nositi slamnati šešir - reĉe Herf. - Ja bih mogao onjušiti malo dţina. Za trenutak moram bjeţati... Do viĊenja, Bobe. - Do viĊenja, tajanstveni putniĉe ... Javi nam svoju adresu, ĉuješ li? Duguljasta prednja soba bijaše puna boca dţina, boca Ċum-birovca, pepeljara krcatih polupopušenim cigaretama, plesnim parovima, ljudima izvaljenim na sofama. Fonograf je beskrajno svirao Lady... lady be good Netko gurne Herfu u ruku ĉašu dţina. PriĊe mu djevojka. - Razgovaramo o vama... Jeste li znali da ste vi tajanstven ĉovjek? - Jimmy - dopre kriještav supijan glas - osumnjiĉen si da si bandit kratko podšišane kose. - Zašto ne odete putem kriminala, Jimmy? - zapita djevojka obgrlivši ga rukom oko struka. - Doći ću vam na suĊenje, ĉasne mi rijeĉi. - Kako znate da neću poći tim putem? - Znate - reĉe Frances Hildebrand koja je iz kuhinjice donijela zdjelu zgnjeĉena leda - dogaĊa se nešto tajanstveno. Herf uhvati za ruku djevojku koja je stajala pokraj njega i natjera je da s njim zapleše. Neprestano je posrtala preko njegovih nogu. Plesao je s njom okolo dok nije došao nasuprot vratima hodnika; otvori vrata pa s njom u ritmu fokstrota iziĊe van u hodnik. Ona mehaniĉki uzdigne usta da ih on poljubi. Brzo ju je poljubio i ispruţio ruku da naĊe šešir. - Laku noć - reĉe on. Djevojka zaplaĉe. Kad se našao na ulici, duboko udahne. Osjećao se zadovoljnim, mnogo zadovoljnijim nego od poljubaca djevojke iz Gre-enwich Villagea. Posegne za satom kadli se prisjeti da ga je zaloţio. Zlatna legenda o ĉovjeku koji se izvan sezone usuĊivao nositi slamnati šešir. Jimmy Herf ide na zapad po Dvadeset i trećoj ulici, u sebi se smije. Dajte mi slobodu, rekao je Patrick Henry stavljajući Prvog maja slamnati šešir na glavu, ili mi dajte smrt. I uslišali su ga. Nema tramvaja, tu i tamo zaštropoću poneka mljekarska kola, mraĉne su snuţdene kuće od opeka u Chel-seau... Prolazi taksi povlaĉeći zbrkanu galamu pjevanja. Na334

uglu Devete avenije zamjećuje dva oka poput rupa u bijelom trokutu papira, ţena u kišnoj kabanici domahuje mu iz veţe. Malo dalje dva engleska mornara rjeĉkaju se na pijanom kokni-ju. Zrak postaje mlijeĉan od magle kako se primiĉe rijeci. On ĉuje snaţno, prigušeno udaljeno tuljenje parobroda. Dugo vremena sjedi ĉekajući trajekt, u pohabanoj crvenkasto osvijetljenoj ĉekaonici. Sjedi i sretno puši. Kao da se niĉega ne moţe sjetiti, nema budućnosti, nego samo zamagljena rijeka i trajekt koji se krupan pomalja, sa svjetlima u nizu, poput crn-ĉeva osmijeha. Stoji za ogradom skinuvši šešir i u kosi osjeća vjetar s rijeke. Moţda je poludio, moţda je ovo amnezija, neka bolest s dugim grĉkim imenom,

moţda će ga naći kako u Hobo-ken Tube bere kupine. Glasno se smije te ga starac koji je došao otvoriti rampu pogleda iznenadno i iskosa. Kuku, gluhonjo, to on kaţe u sebi. Moţda ima pravo. Bogamu, kad bih bio slikar, moţda bi mi dopustili da u ludnici slikam, naslikao bih svetog Alojzija od Filadelfije sa slamnatim šeširom na glavi umjesto s aureolom, a u ruci mu olovna cijev, predmet njegova muĉenja, i sićušnog sebe kako podno njegovih nogu molim. Jedini je putnik na trajektu, tumara unaokolo kao da je trajekt njegov. Moja privremena jahta. Boga ti, ovo su noćne depresije, tako je to, mrmlja on. Stalno pokušava samom sebi objasniti svoju veselost. Nisam ja pijan. Moţda sam lud, ali mislim da nisam ... Prije nego što trajekt polazi, na nj se ukrcavaju konj i kola, dotrajala lagana kolica natovarena cvijećem, vozi ih smeĊi ĉovu-Ijak visokih jagodiĉnih kostiju. Jimmy Herf ih zaobilazi; iza ovje-šenog konja koji ima butine kao polica za odlaganje šešira mala iskrivljena kola neoĉekivano su radosna, natovarena loncima grimiznih i ruţiĉastih geranija, karanfila, alisuma, ruţa, plave lo-belije. Od njih dopire bogat miris svibanjske zemlje, vlaţnih lonĉanica i staklenika. Vozaĉ sjedi poguren natukavši šešir na oĉi. Jimmyja obuze ţelja da ga zapita kamo on to odlazi sa svim tim cvijećem, ali on to suzbija i ide sprijeda na trajekt. Našavši se izvan prazne mraĉne magle rijeke trajektno pristanište odjednom zijevne, crna usta s grlom od svjetlosti. Herf hrli kroz šupljikastu tminu te izlazi na zamagljenu ulicu. Onda ide uza strminu. Pod njim su traĉnice i polagano kloparanje tereta, pištanje stroja. Na vrhu breţuljka zastaje da se osvrne. Ne vidi ništa doli maglu izrupiĉanu nizom zamagljenim luĉnih svjetiljki. Onda nastavlja hod, uţiva u disanju, u kucanju svoje krvi, u gaţenju svojih nogu po ploĉniku, izmeĊu redova dašĉara s onog svijeta. Postepeno se magla razilazi, odnekud sipi jutarnje biserje. 335Izlazak sunca ga zatiĉe kako šeće betonskom cestom meĊu stovarištima punim zadimljenih gomila otpadaka. Sunce crvenkasto sja kroz maglu na zarĊalim parnim dizalicama, kosturima kamiona, kobilicama Fordova, bezobliĉnim masama razjedenog metala. Jimmy ţustro hoda da iziĊe iz smrada. Gladan je; na velikim noţnim prstima cipele mu stvaraju mjehure. Na raskršću gdje još ţmirka i ţmirka semafor nalazi se benzinska stanica, a nasuprot njoj zalogajnica »Krijesnica«. Pomno troši na doruĉak svojih posljednjih ĉetvrt dolara. Preostaje mu još tri centa, za dobru sreću, ili pak za zlu. Veliki kamion za prijevoz namještaja, blistav i ţut, stao je pred zalogajnicom. - Hoćete li me povesti? - pita on riĊokosca za volanom. - Koliko daleko idete? - Pojma nemani... Priliĉno daleko. 336

POGOVOR O ameriĉkoj knjiţevnosti dvadesetih godina napisano je bezbroj prikaza i analiza, ali to je desetljeće toliko protejsko da ga nitko nije uspio do kraja definirati. Historijski to je doba povlaĉenja Amerike s internacionalne pozornice nakon prvog svjetskog rata, doba velikog industrijskog i trgovaĉkog procvata. Politiĉki to je doba stišavanja nakon jedne, i pred poĉetak druge, mnogo strasnije bure. U knjiţevnosti to je doba jedne prvenstveno umjetniĉki angaţirane generacije na razmeĊi izmeĊu reformatorske svijesti Uptona Sinclaira ili Dreisera i radikalne politizacije knjiţevnog poprišta tridesetih godina. To je u ameriĉkoj knjiţevnosti iznad svega doba inovacije, eksperimenta i velikih umjetniĉkih ambicija. Generacija Fitzgeralda, Heming-wayja, Faulknera i Dos Passosa uĉinila je za ameriĉku prozu ono što je za evropsku uĉinila nešto starija generacija Gidea i Joy-cea. Ta, starija, generacija kulturnih internacionalista kojoj su, paradoksalno, pripadala i dva ameriĉka pjesnika - Eliot i Pound - izgradila je veliku modernistiĉku graĊevinu na širokim temeljima kulture i tradicije Zapada. U umjetniĉkom pogledu ta je graĊevina, meĊutim, pripadala zatvorenom svijetu knjige-arte-fakta i Axelova dvorca simbolista. Nova generacija ameriĉkih romanopisaca bila je i uţa i šira od velikih modernista. U njoj je bilo manje kulture, vjerojatno i manje dubine, ali je s druge strane bila otvorena prema ameriĉkom eksperimentu u društvenom i umjetniĉkom pogledu, izravnije je biljeţila promjene u svijesti i senzibilitetu svog vremena. Bilo je to vrijeme koje je Fitzgerald nazvao »dobom jazza«, doba Ku Klux Ĉlana i politiĉke reakcije, ali i vrijeme deprovin-cijalizacije Amerike, emancipacije ţene, velikih promjena u stilu ţivota. Bilo je to desetljeće »izgubljene generacije« - mladića koji su bili duboko pogoĊeni i izranjeni doţivljajem prvog svjetskog rata i razoĉarani snaţnim valom materijalizma koji je nakon rata zapljusnuo njihove obale, »ekspatrijata« koji su mnogo ţivjeli izvan Amerike.22 - Manhattan Transfer

337Pored osjećaja »izgubljenosti«, pesimizma, ĉak beznaĊa, koje osjećamo u romanima te generacije, u

njima nalazimo i uzbudljiv osjećaj promjene, dolaska neĉeg novog, traţenja identiteta u jednom bitno izmijenjenom svijetu. Za razliku od naših suvremenika, ta je generacija, naime, još uvijek vjerovala u mogućnost da muĉnu zagonetku svijeta moţe razriješiti kroz umjetniĉku formu. Svi pisci koje smo spomenuli u svojim su najboljim djelima sjajni stilisti. Od krhkog nostalgiĉnog šarma Fitzge-ralda koji tako lako klizne iz zlata u pozlatu, iz sentimenta u sentimentalnost, od Hemingvvavjeve estetike »iskljuĉenja« i redukcije jeziĉnih sredstava na prividni minimum u ţelji da pravom rijeĉi gotovo mistiĉki rekreira doţivljaj trenutka, pa sve do Faul-knerovih retoriĉkih vodopada, vodoskoka i meandara - u tim piscima osjećamo stvaralaĉki napor da jednostavniji naturali-zam i realizam svojih neposrednih ameriĉkih prethodnika obogate estetskim eksperimentom. Faulknerova je slava rasla polako i dosegla vrhunac tek u naše doba. Dos Passosovi prijatelji Fitzgerald i Hemingway već su kao mladi ljudi postigli ne samo knjiţevnu nego i osobnu slavu. Fitzgerald i njegova ţena Zelda, zvijezde mondenog intelektualnog društva ţivjeli su po luksuznim hotelima i vilama Nevv Yorka i Long Islanda, Pariza i Aţurne obale, a Fitzgeraldovi su romani i novele postizali basnoslovne honorare. Hemingvvav je nakon povratka iz Pariza, krajem dvadesetih godina, ţivio na otoku Key West u Floridi, vrlo blizu Kube, kamo se kasnije i preselio. U ono su se doba njihovi putovi ĉesto kriţali s Dos Pas-sosovim: nakon studija na Harvardu i sluţenja u elitnim ameriĉkim bolniĉkim jedinicama na talijanskom i francuskom frontu u prvom svjetskom ratu, Dos Passos je poslijeratne godine takoĊer proveo preteţno u Evropi. Iz imućne obitelji dijelom portu-falskog porijekla, Dos Passos je posebno volio Španjolsku -panjolsku slikara, pisaca i revolucionara, hispaniĉku zemlju svojih predaka. U svojoj knjizi uspomena The Best Times (Najljepša vremena, 1967) vidimo kako je drugovao i dozrijevao sa svojim suvremenicima: s »Hemom« je skijao u Švicarskoj i prisustvovao koridi u Pamploni koja nalikuje koridi opisanoj u romanu A sunce izlazi Provodio je praznike u Antibesu na Aţurnoj obali s ameriĉkim bogatašima kakve je Fitzgerald opisao u Blaga je noć i prisustvovao veĉerama na kojima su Fitzgerald i Zelda, pijani, na koljenima puzali kroz grmlje u vrtu i bacali rajĉice na goste za stolom. Kasnije je posjećivao »Hema« u Key Westu, ribario s njim i promatrao kako u njemu raste potreba za »kultom

liĉnosti«, kako rastu njegova nepovjerljivost i ĉudaštvo. Kultivirani harvardski Ċak i dopisnik ameriĉkih novina, Dos Passos je u Francuskoj upoznao Picassa i Legera, umjetnike iz ruskog baleta Sergea Djagiljeva, pa Aragona i Tristana Tzaru. Zanimljivo je da je upravo on, najobrazovaniji i najburţoas-kiji od svih njih, najozbiljnije i najvatrenije zakoraĉio u politiĉki ţivot ameriĉke ljevice koja je odigrala vrlo istaknutu ulogu u338

stvaranju ameriĉke intelektualne i kulturne klime tridesetih godina. Zanimljivo je, nadalje, da je upravo on, najveći putnik i najnemirniji duh, zabiljeţen u povijesti ameriĉke knjiţevnosti kao najistaknutiji politiĉki i društveno angaţiran pisac svoje generacije.

Iz Dos Passosova doţivljaja prvog svjetskog rata, velike škole njegove generacije koja im nije dala samo iskustvo smrti i stradanja, nego i poslijeratni dragocjeni kontakt s kulturom i društvom stare Evrope, napose Francuske, izrasle su dvije rane knjige Čovjekova Inicijacija (One'Man's Initiation, 1920) i Tri vojnika (Three Soldiers, 1921). Ti romani, meĊutim, još odaju gotovo fin-de-siecleovski esteticizam, melodramatiĉnost i sentimentalnost treperavo senzibilnog intelektualca koji još nije izgradio ni svoju liĉnost ni svoj umjetniĉki jezik. Dvadesete su godine, meĊutim, godine Dos Passosova dozrijevanja. Pored mnogih putovanja, npr. u zapadnu Evropu, Maroko, na Kavkaz, u Sovjetski Savez, Dos Passos se u Americi sve jaĉe povezivao s naprednim intelektualcima. Dos Passosove Ijeviĉarske simpatije razvile su se već u studentskim danima. Već je kao mladić od 21 godinu prije odlaska na frontu 1917. napisao u pismu:Došao sam do zakljuĉka da je moja jedina nada revolucija, opći pokolj svih drţavnika, kapitalista, huškaĉa rata, šovinista, izumitelja, uĉenjaka - uništenje svih strojeva industrijskog svijeta, jednako jalovih u razaranju i u izgradnji. Jedini spas od najdublje depresije nalazim u snovima o osvetniĉkim giljotinama.

Njegov je protest ovdje radikalan, ali nije posve ozbiljan. U ratu se njegovo razoĉaranje produbljuje: on osjeća da je cijeli svijet u šakama kapitalista, ĉini mu se da je stanje beznadno. Pridruţuje se intelektualcima okupljenim oko tada najvaţnijeg Ijeviĉarskog ĉasopisa Nove mase (The New Masses) i 1926. godine postaje ĉlan njegova izvršnog odbora. Piše cijeli niz politiĉkih ĉlanaka i sudjeluje u mnogim akcijama, od kojih je na apravo presudno djelovalo angaţiranje u sluĉaju Sacca i tija, koji je dvadesetih godina potresao cijeli napredni t. Ta su dva agitatora i anarhista talijanskog porijekla 1920. bila optuţena za grabeţno umorstvo. Sudski je postupak bio pristran, voĊen konzervativnim predrasudama. U Americi se cijela, inaĉe priliĉno razjedinjena, lijeva fronta ujedinila pod parolom icca i Vanzettija. Cijelih sedam godina Odbor za stojao je nizom govora, ĉlanaka i politiĉkih l..su d.voJica anarhista neduţne ţrtve diskrimi-,,i :__ raciikalnim pogledima, anarhistiĉkim uvnn , m t ral IveTo meĊS ^ Stavovima ^ v"Jeme prvog svjetskog su na efektH^ l r ^f Pom°glo. Sacco i Vanzetti smaknuti neobiĉno strastvln^1^27- g°dine' Dos Passos Je Pred kraj Diĉno strastveno sudjelovao u njihovoj obrani. Za njega je 339njihovo smaknuće predstavljalo pravu osobnu tragediju, koja je uĉvrstila njegove pesimistiĉke nazore o ĉovjeku i društvu i izravno djelovala na duh u kojem je koncipirao svoju trilogiju USA Nakon njihova smaknuća objavio je u Novim masama »pjesmu«:Smaknuti su Sacco i Vanzetti To nije pjesma ... Ĉuvar ih je privezao za elektriĉnu stolicu Krvnik je pritisnuo prekidaĉ I pustio ih, slobodne, u vjetar Sad su se oslobodili snova oslobodili zamašćenog zatvorskog odijela glasove im vjetar vraća u tisuću narjeĉja, ali jednoj pjesmi od koje će se rasprsnuti bubnjići Massachusettsa. Pretvorite to u pjesmu ako se usuĊujete.

O Saccu i Vanzettiju Etos Passos je napisao i jedan od najpotresnijih odlomaka svoje trilogije USA koji završava njegovom moţda najslavnijom reĉenicom, osudom Amerike: »U redu, mi smo dva naroda«. Sluĉaj Sacca i Vanzettija dugo je vremena ostao ameriĉki Ijeviĉarski bojni poklik. On je oznaĉio poĉetak Dos Passosova najgorljivijeg i najmilitantnijeg politiĉkog angaţmana na ljevici. Godine 1928. izvedena mu je drama Avionska kompanija (Airways, Inc.) u kojoj ţeli iznijeti »društveno stvaralaĉke ideje ... novi mit koji... mora zamijeniti imperijalistiĉki mit o blagostanju ako ţelimo mašineriju ameriĉkog ţivota ikad staviti pod društvenu kontrolu«. Taj je komad Dos Passos napisao za revolucionarno Kazalište novih dramatičara (New Playwrights Theatre) kojem je on dao u zadatak da »crpi ţivot i ideje od svjesnih segmenata industrijske i ĉinovniĉke radniĉke klase koja nastoji steći kontrolu nad velikom mlohavom masom kapitalistiĉkog društva i usmjeriti je prema vlastitim ciljevima. U idealnoj drţavi takva bi se grupa mogla odrţati na ţivotu bez subverzivnih politiĉkih nagnuća. To sada nije moguće«. Dos Passos je, meĊutim, još kao mladić jednom napisao: »Organizacija je smrt«. U biti on je uvijek bio osamljeni individualist koji se mora sam suoĉiti s »krvniĉkim snagama povijesti«. Za vrijeme boravka u Španjolskom graĊanskom ratu razoĉarao se u sluţbenoj politici Sovjetskog saveza i poĉeo povlaĉiti iz Ijeviĉarskog pokreta. U pismu Fitzgeraldu 1936. godine izjavio je da ţivi »u najtragiĉnijem trenutku historije«, ali je već iz

njegova intervjua 1939. oĉito da krivce za to više ne traţi u kapitalizmu i ameriĉkom društvenom sistemu. On se, dapaĉe, po-miruje s njim, tj. pomiruje se s onim njegovim

tradicijama u koje još moţe vjerovati: »Vjerujem da u vrlo miješanoj ameriĉkoj tradiciji ima dovoljno istinske demokracije koja će nam340

omogućiti da s malo hrabrosti i sreće prebrodimo društvene preobrazbe koje su u toku, a da pritom ne izgubimo slobodu i ĉovjeĉnost - medij u kojem rastu civilizacije. Povratak domaćim naĉinima mišljenja zdrava je obrana pred totalnim bankrotom Evrope. Budući da sam došao do ĉvrstog uvjerenja da u politici sredstva uvijek na kraju teţe da budu vaţnija od ciljeva, vjerujem da će nam biti to bolje što budemo više podsticali svoj latentni pragmatizam i cinizam u odnosu na ideje«. U razdoblju od 1939-1951. Dos Passos je objavio svoju drugu trilogiju pod naslovom District of Columbia. U prvom dijelu Doživljaji mladića (Adventures of a Young Man 1939, u priĉu o glavnom junaku projicira svoje razoĉaranje u komunizam. U drugom dijelu, Broj jedan (Number One, 1943) prikazuje ameriĉku verziju fašista. U trećem, Veliki plan (The Grand Design, 1949) on ponovno odbacuje svaki oblik organizacije i birokratizacije, ĉak i Rooseveltov »New Deal« (koji inaĉe nije politiĉki osuĊivao) u ime svojevrsnog narodnjaĉkog misticizma i individualne slobode. Ta nas trilogija, meĊutim, manje zanima, jer je ona mnogo slabije napisana od prve. Osim te trilogije i romana Sredina stoljeća (Mid-Century, 1961) Dos Passos je u poslijeratnom razdoblju pisao djela preteţno historijske ili autobiografske prirode. Iz njegova obnovljenog zanimanja za korijene ameriĉke tradicije potekla su djela Glava i srce Thomasa Jeffersona (The Head and Heart of Thomas Jefferson, 1954) i Ljudi koji su stvorili naciju (The Men Who Made the Nation, 1957). Dos Passosova Ijeviĉarska vjera slomila se vjerojatno 1937. godine kad je za vrijeme graĊanskog rata boravio u Španjolskoj, a komunistiĉki su lojalisti strijeljali njegova prijatelja, trockistu Josea Roblesa Pazosa. On, meĊutim, ionako nikad nije bio pravi revolucionar. U ţivotu i djelu bio je prvenstveno osamljeni senzibilni intelektualac u potrazi za vlastitom istinom i pravdom. Taj se senzibilni pojedinac u trilogiji USA uglavnom skriva u bezimenoj struji svijesti prikazanoj u »Oku kamere«, ali se pojavljuje i u njezinu kratkom uvodu:»Mladić, sam, brzo hoda kroz gomilu koja se gubi u zanoćalim ulicama; noge su mu umorne od dugog pješaĉenja; oĉi mu hle-pe za toplim oblinama obraza, za bljeskom prepoznavanja u oĉima ... Ulice su prazne. Ljudi su se ugurali u podzemne ţeljeznice, popeli u tramvaje i autobuse; razbjeţali po vlakovima koji voze u predgraĊa; upali u iznajmljene sobe i bijedne stanove, popeli se liftovima u stambene zgrade ... Mladić hoda sam, brzo, ali ne dovoljno brzo, daleko, ali ne dovoljno daleko (lica mu izmiĉu iz vidokruga, govor se raspada u poderane dronjke, koraci tapkaju sve tiše u pokrajnim uliĉicama); 341mora uloviti posljednji podzemni vlak, tramvaj, autobus, potrĉati uz mostove svih parobroda, prijaviti se u svim hotelima, zaposliti se u svim gradovima, odgovoriti na sve oglase, izuĉiti obrte, prihvatiti zaposlenje, ţivjeti u svim pansionima, spavati u svim krevetima. Jedan krevet nije dovoljan, jedno zaposlenje nije dovoljno, jedan ţivot nije doyoljan. Noću, opijen ţudnjom, hoda sam, osamljen. Nema zaposlenja, nema ţene, nema kuće, nema grada.

Taj je senzibilni pojedinac bio junak njegova prva dva romana, ali tamo Dos Passos oko njega još nije umio sagraditi ĉvrsto strukturiranu i motiviranu knjigu. Tek nakon što je svog slabog junaka s njegovim senzibilitetom i esteticizmom uklopio u širi, naturalizmom, ekspresionizmom i socijalnim revoltom nadahnuti okvir, Dos Passos je poĉeo nalaziti sebe. Da bi mogao sjediniti raznorodne elemente svoje vizije bila mu je, meĊutim, potrebna nova elastiĉna i kaleidoskopska forma. Roman Prijelaz za Manhattan, ili Manhattan Transfer (1935) već ima mnoge nove formalne elemente. Taj roman ne stavlja u prvi plan suoĉavanje, sukobljavanje i meĊusobno djelovanje ljudskih sudbina u društvu karakteristiĉno za tradicionalni roman. U njemu nema »junaka«; njegov je junak moderan grad divan, strašan, razoran, neljudski New York. Neki će kritiĉari, meĊutim, ipak inzisdrati da je junak romana senzibilni pišĉev dvojnik, Jimmy Herf, koji usprkos svojoj nemoći ima moralnu svijest i senzibilitet koji njegovu ţivotu daju ljudsko znaĉenje. Bez obzira na to osjećamo da su ljudske sudbine u ovom romanu ipak samo pasivni sudionici nemilosrdnih i jalovih društvenih kretanja. Pozadina je zbivanja grad, prikazan u impresionistiĉkim isjeĉcima bez ĉvrstih obrisa, koji tek zajedno stvaraju neki opći dojam, kroz tematske konstante i svjesno strukturirane simbole i slike

i iznad svega kroz filmske tehnike: rezanje i spajanje kadrova, miješanje planova, close-up i flash-back. Kritiĉar Brian Lee, npr., smatra da gotovo svaku stranicu Prijelaza za Manhattan moţemo ĉitati kao dio scenarija za jedan Griffithov film. Sve te tehnike s jedne strane pridonose izvjesnoj Jovceov-skoj impersonalnosti i objektivnosti: poput modernog filmskog reţisera pisac biljeţi, izabire i montira bez izravnog komentara. Dos Passosova je selekcija, meĊutim, vrlo smišljena i zapravo subjektivna, podreĊena njegovoj krajnje pesimistiĉkoj viziji. Subjektivni su i odlomci poetske proze koji uvode u svako poglavlje: u njima galebovi kruţe nad prljavom vodom njujorških pristaništa, a putnici se slijevaju s brodova na obalu, tendenciozno usporeĊeni s jabukama koje padaju u prešu; New York je takoĊer opisan kao mitski grad: nakon Babilona i Ninive sad on sa bijelim piramidama svojih nebodera stoluje poput krune bijelih oblaka nad olujom. Poetski se evocira sparina koja je po-

342 legla na grad poput parnog valjka, opisuje stari piljar koji sjedi uz kolica s povrćem poput Jone pod bundevom, a sve je to popraćeno opisima kraĊa, poţara, tekstovima oglasa poduzeća pod steĉajem, novinskim naslovima. U tim malim uvodnim tekstovima zapravo nailazimo zametke dvaju »tehnika« trilogije USA-Filmskih novosti i Oka kamere. U Prijelazu m Manhattan nailazimo već i na kaleidoskop ljudskih sudbina koji će se razraĊe-nije i gušće ispreplitati u trilogiji. Likovi su uvijek podijeljeni na one slabe i senzibilne, koji obiĉno gube, i one jake koji stjeĉu vlast i bogatstvo po cijenu integriteta i ljudskog ispunjenja. U velikoj trilogiji USA ĉije je dijelove objavljivao u razmaku od deset godina, Dos Passos je do kraja razvio svoju panoramsku koncepciju romana i po mišljenju većine kritiĉara u njemu dosegao vrhunac. Dijelovi trilogije nose simboliĉke naslove, to su: 42. paralela (The 42nd Parallel, 1930) koja presijeca Sjedinjene drţave na dva dijela i na kojoj se nalazi Chicago; 7979 (1932) godina Versajskog mira, i Velike pare (The Big Money, 1936), bog koji nemilosrdno vlada svijetom Zapada. U tom se djelu izmjenjuju ĉetiri pristupa, ĉetiri naĉina prikazivanja. Tu su najprije »Filmske novosti«, kolaţ isjeĉaka i naslova iz štampe izmiješan s naslovima popularnih šlagera. Oni ne predstavljaju neku objektivnu ĉinjeniĉnu pozadinu izmišljenom dijelu radnje, nego su pišĉev neizravni ironiĉni komentar na ljude i vrijeme. Njihova trivijalnost, nepovezanost i toboţnja neutralnost kojom jednako registriraju velike tragedije i sitne društvene traĉeve, potcrtavaju nestvarnost, besmislenost i konfuziju modernog svijeta. Druga je tehnika »Oko kamere« koje donosi emocije, doţivljaje i komentare senzibilnog anonimnog pripovjedaĉa - »persone« samog autora, koji su napisani tehnikom struje svijesti. U Najljepšim vremenima Dos Passos je zapisao: »1922. na prolazu kroz Pariz kupio sam rano izdanje Uliksa (Joyceov je Uliks tiskan u Parizu 1922. godine) i ĉak stisnuo mlohavu ruku blijedog, ravnodušnog ĉovjeka s tamnim naoĉarima koji je sjedio pokraj peći u straţnjoj sobi Shakespeare & Com-pany (slavne knjiţare u kojoj su se okupljali pisci modernistiĉkog kruga) i za kojeg je gĊica Beach tvrdila da je James Joyce. Knjigu sam proĉitao u jednom dahu u krevetu, s gripom, u maloj unutarnjoj kabini, duboko dolje u trećem razredu jednog od velikih prekooceanskih brodova.« Utjecaj Uliksa uoĉljiv je u struji svijesti »Oka kamere«, ali i u kolaţu novinskih naslova koji nas podsjeća na njegovo poglavlje »Eol«. Najveći dio trilogije ipak je ispunjen ţivotnim priĉama likova koje se u romanu isprepliću. One su pak popraćene »biografijama« historijskih liĉnosti - revolucionara, pisaca, politiĉara i bankara - koje su odabrane i rasporeĊene u uskoj vezi s fikcio-nalnom radnjom, i takoĊer predstavljaju neizravni komentar uos Passpsa na ţivot i razvoj Sjedinjenih ameriĉkih drţava u -a- V7c ^ J'eća našeg stolJeća- u Prijelazu za Manhattan i tri-, Dos Passos je neobiĉno informiran, snaţan pisac, koji 343je u posljednje vrijeme vjerojatno bio nepravedno zapostavljen. Lionel Trilling napisao je još 1939. godine:USA... ostaje vaţan roman desetljeća ... U njemu nema nimalo ekscentriĉnosti; zaĉuĊujuće je normalan; uz opasnost da ispadnem paradoksalan rekao bih da je uzbudljiv upravo zbog svojih klišeja: u njemu su sadrţani sudovi o modernom ameriĉkom ţivotu koji mnogi od nas ţive već godinama ... Ipak ne smijemo precijeniti tu knjigu... (jer ona) ništa ne' zapoĉinje. Ona potvrĊuje ali ne unapreĊuje, sumira, ali ne sugerira. U njoj nema nijednog naglaska ili osjećajne intonacije koji bi nekoga mogli dovesti u iskušenje da ih usvoji ili nadogradi na svoj naĉin. Mislim da nijedan pisac neće uĉiti od Dos Passosa, a ĉitaoci, ma koliko mu se divili, neće s njim uspostaviti onaj odnos koji su uspostavili, recimo sa Stendhalom ili Henrvjem Jamesom ili ĉak E. M. Forsterom. Dos Passosova je zamisao veća od osjećaja koje izaziva; njegova knjiga govori više nego što jest A ipak ono što govori, a govori toĉno, profinjeno i umješno, ima golemu vaţnost, i nitko to drugi još nije rekao niti upola tako dobro.