P r o j e k t

ISTRAZIVACKI NUKLEARNIREAKTOR RA

IZVESTAJ 0 RADU ZA 1993. 60DINU

uz uporedni pregledza period1991. - 1993.

HHCTHTyT 3A HYKJ1EAPHE HAYKE 3HHHA1

BtOlPAil-BHHHA

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINCA"Laboratorija za multidisciplinarna istrazivanja i inzenjering "RA"Laboratorija za zaStitu od zračenja i zaStitu zivotne sredine"ZASTITA"

P r o j e k t

ISTRAZIVACKI NUKLEARNIREAKTOR RA

IZVESTAJ 0 RADU ZA 1993. GODINU

uz uporedni pregledza period1991. - 1993.

Vinča,decembar 1993. godine

NAZIV PROJEKTA. "ISTRAZIVACKI NUKLEARNI REAKTOR RA"

EVIDENCIJSKI BROJ: 1903/1

NAZIV PROJEKTA: INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINCA"

REALIZATORI PROJEKTA: INSTITUT ZA NUKLERANE NAUKE "VINCA"

- Laboratorija za multidisciplinarnaistrazivanja i inzenjering "RA"

- Laboratorija za zaštitu od zračenja izaštitu zivotne sredine "ZASTITA"

RUKOVODILAC PROJEKTA: M R O B R A O SOTIC

S A D R Z A J

REZIME IZVESTAJA

1. Izvršem radovi 1 stanje opreme2. Stanje kadrova3. Finansiranje projekta

PRILOZI

1. Spisak radnika-izvrši1aca projektau 1993. godini

2. Finansijski izve§taj o utrošku sredstavaFonda za 1993. godinu

3. Pogon i odrzavanje opreme nuklearnogreaktora RA u 1993. godini

4. Zaštita od zračenja kod reaktora RA u 1993.godini.

PRILOG 1

MINISTARSTVO ZA NAUKUI TEHNOLOBIJU

REPUBLIKE SRBIJE

Naučoistrazivačka organizacijaINSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE

"VINCA"

Laboratorija za multidsciplinarnaistrazivanja i inzenjering "RA"

Laboratorija za zaštitu ad zračenjai zaštitu zivotne stredine "ZASTITA

PRDCENA0 UTROSKU SREDSTAVA U 1993. GODINI

1. BRUTO LICNI DOHOCI

1.1. Neposredni izvršioci VS(broj rad.:ll, ang.: 110 meseci)

1.2. Neposredni lzvršioci SS(broj rad.:36; ang.: 397 meseci)

1.3. Pomoćno osoblje(broj rad.: 6; ang.: 72 meseca)

Ul- UPNU: 607.

2. MATERIJALNI I OSTALI TROSKOVI

2.1. Utrošeni materijal i ostalo(grupa 400 do 405)

2.2. Usluge(grupa 410 do 420)

2.3. Amortizacija i revalorizacija<grupa 430-439 )#

2.4. Naknade radnicima(grupa 440)

2.5. Doprinosi i druge naknade(grupa 443,446 i 447)

3. TROSKOVI REZIJE

3.1. Interne usluge3.2. Radna zajednica

4. POREZI I DOPRINOSI

UPMQ 107.

UKUPNO 107.

KUPNO 207.

5. AKUMULACIJA

5.1. Poslavni -fond5.2. Rezervni fond

6. ZAJEDNICKA POTROSNJA

2.

UKUPNO

UKUPNO

DIREKTOR'"RA"

Mr ObracK Sotić

PRILOG 2

MINISTARSTVO ZA NAUKUI TEHNOLOGIJU

REPUBLIKE SRBIJE

NauCoistrazivačka organizacijaINSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE

"VINCA"Laboratorija za multidsciplinarnaistrazivanja i inzenjering "RA"Laboratorija za zaštitu od zračenji zaštitu zivotne stredine "ZASTIT

SPISAK RADNIKAIZVRSIOCA PROJEKTA

"ISTPAZIVACKI NUH.EARIMI REAKTOR RA1

u 1993.gadirii

1. PDGON I ODRZAVANJE OPREME REAfTORA RA

Rednibroj

Ime 1 prezime Opis poslova Stručnasprema

angazovanje(meseci)

Rukovodjenje realizacijom projekta

1. Mr Obrad Sotić

(2) Sluzba pogona

2. Mr Zoran Zivotić3. Aleksandar Nikolić4. Goran Paunović5. Zoran Stamenkovicf6. Milan Ilić7. Radisav Ninković8. Slavko Marković9. Nenad Mikić

10. Andreja Cetina11. Momčilo Petrović12. Dragan Svrdlin13. Dušan Bajić14. Vojislav Srećković15. Zivoslav Karić16. Zoran Blagojević17. Zivojin Stojanović18. Radisav Dimitrijević19. Tomislav Jovid20. Dikonije Celić

direktorLaboratorije

rukovodilacsmene

še-f smenesmene

Sef smenesmene

operator pogonaoperator pogonaoperator pogonaoperator pogonaoperator pogonaelektričar pogonaelektričar pogonaelektričar pogonaelektričar pogonaelektričar pogonamehaničar halemehaničar pogonamehaničar pogona

12

vsvsssssssssssssssssvsssVKRssssssKRVKRKR

12121212121212121212121212121212121212

KRSSKR

VSVS

VSSSSS

121212

1212

10712

SSSSSS

121212

21. Miodrag Stefanović mehaničar pogona22. Slobodan Simić mehaničar pogona23. Milomir Ristić mehaničar pogona

(3) TehnoloSka sluzba

24. Stevo Cupać rukovodilac sluzbe

25. Zoran Vukadin inz.za t.-Fiziku

(4) Sluzba za instrumentaciju

26. Dragan Majstorović inzenjer u sluzbi27. Budimir Vasović vodeći instrum.28. Sergej Ivljev instrumentator

(5) Sluzba elektro opreme

29. Miroslav Tanasković vodeći elektriCar30. Ljubiša Bajić električar31. Rajko Kocić električar

(6) Mašinska sluzba

32. Branko Sulem rukovodilac sluzbe33. Zoran Vukliš vadeći mehaničar34. Ilja Ilić sam.mehaničar35. Zoran Mamić metalostrugar36. Miodrag Risticf metalostrugar37. Dragi5a Lukić precizni mehaničar38. Dragiša Milidević operator vrućih komora SS 12

(7) Pomoćno osoblje

39. Snezana Ra-failović40. Vladan Jovanović41. Danica Djačić42. Sara Popović43. Dragana Obućina44. Nedeljka Krstić

UKUPNO IZVRSILACA:1. neposredni2. neposredni3. pomoćno os

vsssssVKRVKRVKR

121212121212

adm.referentmagacionerpam.magacionerahigi jeničarhigijeničarhigi jeničar

<VS> :(SS) :

oblie(SS) :

8306

VSSSSSSSSSSS

(94 meseci)(355 meseci)(72 meseca)

121212121212

ZASTITA OD ZRACENJA KQD REAKTORA RA

Redni Ime i prezime Opis poslova Stručna angazovanjebroj sprema (meseci >

a) Sluzba dozimetrijske kontrole i tehničke zaštite

1. Slobodan Vuković rukovodilac VS 62. Slobodan Kalinić dozimetrista SS 123. Zoran Bojić dazimetrista SS 6

b Sluzba za dekontaminaciju i mtervencije

4. Miodrag Mandić5. Andreja Kostadinovitf6. LjubiSa Blagojević

c) Sluzba kontrole okoline

7. Zoran Gršić8. Jelena ArsićV. Miroslav Adamović

UKUPNO IZVRSILACA:1. neposredni2. neposredni

Ui-UPNP IZVR^tLACA NA FROJE^ TU:

1. neposredni (VS> : 11 (110 meseci)2. neposredni (SB) : 36 (397) meseci)3. pomoćno osoblje (SB) : 6 (72 meseca)

rukovodilactehničartehničar

rukovodilactehmčartehničar

(VS) :(SS) :

36

VSSSSS

vsssss

(16 meseci)(42 meseca)

466

666

PRILOG 3

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINCA"

Laboratorija za multidisciplinarna istrazivanja iinzenjering "RA"Odeljenje za reaktorski inzenjering

CS06RA272

O.Sotić, S.Cupać, B.Sulem, Z.Zivotić,N.Mikić i M.Tanasković

ISTRAZIVACKI NUKLEARNI REAKTOR RA

I deo

POGON I ODRZAVANJE NUKLEARN06 REAKTORA RAU 1993.60DINI

uz uporedni pregled za period1991.- 1993. godina

Vinča,decembar 1993.godi ne

S A D R Z A J

1. UVOD1.1 Status reaktora1.2 Revitalizacija reaktora1.3 Eksploatacione mogućnosti reaktora1.4 Kadrovi i obuka1.5 Potrebha sredstva za puštanje reaktora u rad

2. POGON REAKTORA

2.1 Rad reaktora2.2 Obuka osoblja2.3 Potrebna dokumentacija2.4 FiziCka za&tita objekta2.5 Potrebna sredstva

3. OPREMA REAKTORA

3.1 Kontrola i odrzavanje opreme3.2 Reaktorski materijali

4. REKONSTRUKCIJA I MODERNIZACIJA REAKTORSKIH SISTEMA

4.1 Uvod4.2 Izgradnja sistema za hladjenje u slučaju nuzde4.3 Rekonstrukcija sistema specijalne ventilacije4.4 Rekonstrukcija sistema napajanja električnom

energijom4.5 Rekonstrukcija sistema za smeštaj i rukovanje

ozračenifli nuklearnim garivom4.6 Modernizacija instrumentacije reaktora

5. ZASTITA OD ZRACENJA

5.1 Op&ti program zaštite od zračenja na reaktoru5.2 Dozimetrija i tehnička zaštita od zračenja5.3 Lična zaStinta sredstva

6. KADROVI

6.1 Organizaciona šema6.2 Kvali-fikaciona i starosna struktura osoblja6.3 Stanje kadrova

7. FINANSIJSKI POKAZATELJI

II

P R I L 0 Z I

A. EKSPLOATACIJA REAKTORA

A.1 Rad reaktora

A.2 Plan rada reaktora

B. IZVESTAJ 0 RADU TEHNOLOSKE SLUZBE

B.1 Organizacija sluzbeB.2 Rad sluzbeĐ.3 Dozimetrija i tehnička zaStita od zračenjaĐ.4 Pregled rada sluzbe u 1993. godini.

C. IZVESTAJ 0 RADU SLUZBE INSTRUriENTACIJE

C.1 Organizacija sluzbeC.2 Kontrola i odrzavanje osnovne kontrolno-merne opremeC.3 Kontrola i odrzavanje ostale elektronske opremeC.4 Eksploatacija uredjaja i opremeC.5 Rad na projektima vezanim za reaktor

D. IZVESTAJ 0 RADU MASINSKE SLUZBE

D.1 Organizacija radaD.2 Kontrola i odrzavanje osnovnih sistema reaktoraD.3 Kontrola i odrzavanje pomoćnih sistema reaktoraD.4 Odrzavanje zgrade i instalacijaD.5 Eksploatacija uredjaja i opremeD.6 Mafiinska radionica

E. IZVESTAJ 0 RADU SLUZBE ELEKTRO-OPREME

E.1 Organizacija rada sluzbeE.2 Kontrola i odrzavanje opremeE.3 Napajanje električnom energijomE.4 EksploataciJa uredjaja i oprema

F. IZVESTAJ 0 RADU SLUZBE POGONA

F.1 Organizacija sluzbe pogonaF.2 Radni zadaci u 1993.godiniF.3 Obuka osoblja pogona u 1993. godini

III

G. KADROVSKA STRUKTURA OSOBLJA ODELJENJA ZAREAKTORSKI INZENJERING

G.1 Organizaciona šema za pogon i odrzavanje reaktara6.2 Kvalifikaciona struktura osobljaG.3 Starosna struktura osoblja

H. FINANSIJSKO POSLOVANJE ODELJENJAZA REAKTORSKI INZENJERING

H.1 Tekuće odrzavanje i pogon nuklearnog reaktorau 1991. i 1992.godini

H.2 Investiciono odrzavanje nuklearnog reaktora u 1992-godiniH.3 Finansijsko poslovanje Odeljenja za reaktorski inzenjering

u 1991.godini i 1992.godini

P O S E B A N P R I L O B

O.Sotić, M.davidović, M.Pešić, R.Dobrijević:MOGUCNOSTI KORISCENJA ISTRAZIVACKOG NUKLEARNOG REAKTORA RA,INSTITUT "VINCA", Decembar 1993.

1-1

i. u v a D

U protekle tri godine, poslovi u okviru projekta"ISTRAZIVACKI NUKLEARNI REAKTOR RA" obavljani su u skladu saprogramom i planom rada utvrdjenim ugovorom sklopljenim saMinistarstvom za nauku i tehnologiju Republike Srbije. Osnovneaktivnosti na kojima je radjeno odnosile su se na revitalizacijureaktora RA, kao i na odrzavanje opreme. U ovom periodu, reaktorRA nije bio u pogonu. Svo osoblje je bilo angazovano na poslovimarekonstrukcije i modernizacije postojećih i dogradnje novihreaktorskih sistema, na odrzavanju opreme, a deo tehniCkog osobljaje bio obuCavan za vršenje odgovarajućih poslova u pogonu ina odrzavanju opreme ovog postrojenja.

1.1 Status reaktora

Od decembra 1959. godine, kada Je prvi put pušten u rad,pa do 1985. godine, reaktor RA je skoro neprekidno bio u radu.Radeći u kontinualnom rezimu od po 15 do 18 dana svakog meseca,sem nekoliko kraćih zastoja diktiranih potrebama remontnih radova,kao i četiri veća zastoja prouzrokovana poremećajima u kvalitetuprimarnog hladioca, reaktor je sve ovo vreme bio u pogonu,ispoljivši pri tome vrlo visoku pouzdanost. U tom periodu, reaktorRA je uspešno kori£ćen, pre svega za proizvodnju radioaktivnihizotopa i realizaciju niza -fundamentalnih i primenjenihistrazivanja u -fizici, hemiji, biologiji, medicini i energetici , astečeno je i dragoceno iskustvo u pogonu i eksploataciji.

Da bi reaktor RA, za čijim korišćenjem i danas postojevelike potrebe, mogao da nastavi sa kontinualnim i pouzdanimradom, bilo je neophodno izvršiti veće investicione zahvate nanjegovoj opremi. Uvidom u stanje sistema i opreme, krajem 1984.godine utvrdjeno je da deo dotrajale opreme mora da bude zamenjennovom, da deo postojećih sistema mora da bude rekonstruisan, da jeneophodno izgraditi deo novih sistema i da treba povećatieksploatacione mogućnosti samog reaktora. Sem toga, tada vazećizakon kojim je regulisan rad nuklearnih postrojenja u Jugoslaviji,zahtevao je da se na ovom reaktoru postavi poseban sistem zahladjenje jezgra u nuzdi (koji na reaktoru RA nije postojao) irealizuje adekvatan ventilacioni sistem (što je zahtevalokompletnu rekonstrukciju postojećeg sistema ventilacije), zbogčega je ovom reaktoru od 1985. godine bio zabranjen dalji rad odstrane RepubliCkog komiteta za zdravlje i socijalnu politiku SRSrbije *.

* "Pravilnikom o uslovima za lokaciju, izgradnju, probni rad ikorišćenje nuklearnih objekata" (Sl.list SFRJ br. 52 od 26.avgusta 1988. godine) ova dva sistema se za tip reaktora kakavje RA, više ne zahtevaju.

1-2

Svi planirani zahvati su ili već okončani, i1i su u faziprovere i probnih ispitivanja, izuzev onog koji se odnosi nazamenu celokupne instrumentacije reaktora. Realizacija ovogzahvata kasni zbog zastoja u isporuci opreme koja se izradjuje uRusiji. Izradu ove opreme finansira Medjunarodna agencija zaatomsku energiju kroz ugovor sklopljenim decembra 1988. godine samoskovskom firmom "ATQMENERGOEXPORT". Prema tom ugovoru, trebaloJe da celokupna nova instrumentacija za reaktor RA bude isporučenaInstitutu u VinCi do kraja 1990. godine, ali Je do septembra 1991.godine isporučeno svega 56% od predvidjene količine. Od tada jesvaka isporuka obustavljena, a razlog je privremena zabrana na sveisporuke opreme za Jugoslaviju izrečena od strane ove organizacijeUjedinjenih nacija.

U medjuvremenu, na reaktoru RA je demontirana postojećainstrumentacija skoro u potpunosiifi , a zadrzan je samo jedan deokoji je neophodan za kontrolu reaktorskih sistema i u uslavimakada reaktor nije u pogonu. Sve dok se nova instrumentacija neisporuči i ne montira, reaktor RA neće moći da bude ponovo puštenu rad.

1*2 Revitalizacija reaktora

(1) Osnovni zahvati koji su u proteklih sedam godina izvrženi,odnosili su se na izgradnju sistema za hladjenje jezgra reaktora unuzdi i rekonstrukciju postojećeg sistema specijalne ventilacije,kako bi se što pre ispunili tadašnji zakonski uslovi za nastavakrada ovog reaktora.

Sistem za hladjenje jezgra reaktora RA u nuzdi projektovaoje Institut iz Beograda (u sastavu SOUR "GOSA"), kaji je vršionadzar nad njegovom izgradnjom, a radove je izvršila R0 "PrvaIskra-Procesna oprema" iz Bariča, zajedno sa radnicima reaktoraRA. Izgradnja sistema je okončana 1988. godine. Sistem je spremanza korišćenje i kao takav če biti ukomponovan u novi sigurnosnisistem reaktora RA.

Rekonsktukciju sistema specijalne ventilacije projektovalaje R0 "Minel Kotlogradnja" iz Beograda (u sastavu SOUR "Minel"),koja je ujedno izvodila i radove. Ova rekonstrukcija je, takodjepotpuno zavrSena krajem 1988. godine, i nakon izvrSenihispitivanja u 1989. godini, sistem Je u stalnom radu.

Izgradnjom sistema za hladjenje reaktora u nuzdi irekonstrukci Joni sistema specijalne ventilacije , povećana je ipotreba za napajanjem električnom energijom neophodnih potrofiačareaktora RA, zbog čega je u 1985. godini izradjen projekatrekonsktukcije postojećeg sistema, koja je u potpunosti okončanakrajem 1988. godine. Ovaj rekonstruisani sistem je u 1989. godinii proveren, tako da je početkom 1990. godine pušten u rad.

<2> U cilju povećanja pouzdanosti rada reaktora RA, 1987.godinesu započeti radovi na rekonstrukciji sistema za rukovanjeozračeni/n nuklearnim gorivom i na poboljšanju uslova za stokiranjeovog goriva.

1-3

U postojećim bazenima za odlaganje ozračenog nuklearnoggoriva smešteno je svo gorivo koje je korifićeno na reaktoru RA odpočetka njegovog rada do danas. U cilju povećanja skladi$nogprostora i e-fikasnijeg rukovanja ozračenim gorivnim elementima, utoku 1986. godine su izradjeni projekti za izgradnju novog sistemaza rukovanje ozračenim nuklearnim gorivom i za preCišćavanje vodeu ovim bazenima. Realizacija projekata započeta je 1987. godine iokončana je krajem 1992. godine. Izradu uredjaja za prečišćavanjevode realizovali su radnici reaktora RA, dok je projektovanje iizradu sisteoia za rukovanje ozračenim nuklearnim gorivomrealizovao Institut "Mihailo Pupin" iz Beograda.

Postavljanje ovog sistema zahtevalo je i izgradnju posebnekomandne prostorije koja je završena krajem 1988. godine, a nakonisporuke opreme od strane RO Instituta "Mihailo Pupin" u 1990.godini, izvršena je montaza komandnog sistema. U toku suispitivanja pojedinih komponenata ovog sistema. Uredjaj zaprečišćavanje vode u bazenima je izradjen i biće pušten u rad1994. godine.(3) Poslednji i 'ujedno najveći zahvat u sklopu revitalizacijereaktora RA, koji Je započet 1986. godine, odnosi se na zamenunjegove instrumentacije. Zbog svoje dotrajalosti i nedostatakarezervnih komponenata, postojeća instrumentacija reaktora RA je uprethodnom periodu predstavljala najveću prepreku za dalji radreaktara.

Nemajući sredstva za tako veliku investiciju, Institut uVinči se obratio za pomoć Medjunarodnoj agenciji za atomskuenergiju. Ova institucija je, izvrSivSi uvid u opšte stanje opremereaktora, zaključila da reaktor RA u tehničkom pogledu moze da sekoristi u narednih 10 do 15 godina, te Je prihvatila da finansiranabavku nove instrumentacije.

Nakon izrade odgovarajućeg projekta, što je poverenosovjetskoj organizaciji "Atomenergaexport" iz Moskve, krajem 19BB.godine, Medjunarodna agencija za atomsku energiju je sklopilaugovor sa ovoin organizaci jom za izradu novog sistemainstrumentacije za reaktor RA. Cena izrade je bila 1.850.000rubalja, a oprema je trebalo da bude isporučena do kraja 1990.godine. Medjutim organizacija "Atomenergoexport" nije ispo^tovalautvrdjeni rok, a zbog uvedenih sankcija prema Jugaslaviji, daljeisporuke su onemogućene počev od oktobra 1991. godine.

(4) Ostali sistemi reaktora, a Sto je posebno značajno zamašinsku opremu (centralno telo reaktora, primarno kolo hladjenjai sistem cirkulacije gasa), u dobrom su stanju i mogu se nesmetanokoristiti u daljem radu.

Sva postojeća oprema odrzava se u granicama mogudnosti iuz manja ulaganja se moze za relativno kratko vreme pustiti u rad.

1-4

1.3 Eksploatacione mogućnosti reaktora

Razmatrajući eksploatacione mogućnosti koje reaktor RAmoze da pruzi, a koje su od interesa za našu zemlju, treba istaćisledeće:

1. -fundamentalna i primenjena istrazivanja u raznim granama naukei tehnologije, mogu se uspešno obavljati na ovom reaktoru. Tose posebno odnosi na nauku o materi jalima, na -fizika čvrstogstanja, na aktivaciong, analizg, neutronsku i gamaradiografiju, radiobiologiju i dr.;

2. Komercijalne i tehnološke primene kao što su proizvodnjaradioaktivnih izotopa, razne pVimene u oblastimikroelektronikg, neutronske terapijg, kalibracije mernihuredjaja i dr., mogu se uspešno realizovati;

3. ObukCL kadrova i obrazovanje, kaktfo stručnog za rad nanuklearnim objektima, tako kao i dopuna univerzitetskoj ipostdiplomskoj nastavi uz opšte obrazovanje i in-f ormisan je,značajna je aktivnost kaja se moze sprovesti na ovomreaktoru.

U dosadašnjoj eksploataciji, na reaktoru RA su uodredjenom obimu, bila upraznjavana sva tri vida korišćenja.Izvršena su i brojna merenja reaktorskih parametara (kako za vremepuštanja reaktora u rad, tako i pri rutinskom radu), kao i brojneprovere nuklearnih proračuna; ovladano je rukovanjem nuklearnimgorivom i radioaktivnim materijalom; stečeno je veliko iskustvo ueksploataciji reaktora, u izradi sigurnosnih analiza i propisa, upostupcima obezbedjenja kvaliteta. S druge strane, mogudnosti kojeovaj reaktor pruza kao izvor neutrona i gama-zračenja, iskoriSćenesu za proizvodnju velikog broja radioaktivnih izotopa za potrebeindustrije, medicine I obrazovanja; za osnovna i razvojnaistrazivanja u nuklearnoj fizici, -fizici Cvrstog stanja,radijacionoj hemiji, biologiji, nuklearnoj medicini, itd. Obučenje veliki broj radnika, prevashodno za potrebe reaktora RA iInstituta, ali su deo obuke sprovodile i druge institucije (NI"Joze-f Stefan" iz Ljubljane, NE "KrSko" i dr. >

1.4 Kadrovi i obuka

Upravljanje objektom kao £to je nuklearni reaktor, njegovoodrzavanje i pruzanje usluga korisnicima, zahteva dobroorganizovane sluzbe pogona i odrzavanja opreme. Od puštanjareaktora RA u rad (decembra 1959. godine) vršene su mnoge izmene uorganizacionoj šemi pogona i odrzavanja ovog reaktora. Tegodine je na reaktoru bilo zaposleno oko 130 radnika, dok je danasutvrdjen da je 51 minimalan broj radnika koji u potpunasti mogu daobezbede njegov siguran pogon i pouzdan rad. Za poslove zaStite odzračenja na reaktoru neophodno je jo$ 9 radnika.

1-5

Obuka tehničkog osoblja reaktora RA i provera stečenogznanja, zadatak je koji se neprekidno realizuje na ovom reaktoru.Ova obuka se sprovodi prema utvrdjenom programu, tako da su danassvi radnici koji obavljaju poslove u pogonu i odrzavanju opremereaktora obučeni za rad. Medjutim, imajudi u vidu da je uproteklih sedam godina potpuno zamenjen celokupan stručni kadar(odlazak u penziju po sili zakona), novoprimljeni radnici koji suobučeni za rad u pogonu, nisu mogli da steknu i potrebno iskustvo,pošto reaktor nije bio ul od 1985. godine. Zbog toga će u narednomperiodu, za vreme .*0tf0r puštanja reaktora u rad, odredjeno vrememorati da bude angazovan i izvestan broj penzionisanih radnika dabi pogon reaktora mogao nesmetano da se odvija.

1.5. Potrebna sredstva :a puštanj£ reat:tora u rad

Teško je danas utvrditi potrebna sredstva za puštanjereaktora RA u rad i za obezbedjivanje tekućeg odrzavanja i pogonau normalnom radnom rezimu. Na osnovu elemenata koji su izneti i uovom izveštaju, za redovan rad reaktora RA patrebno je obezbeditisredstva za:

- lične dohotke i ostala primanja za 60 zaposlenihradnika,

- rezijske troškove u Institutu,- materijalne troškove za tekuće odrzavanje i pogon

reaktora,-- ostale troškove (akumulacija, porezi i doprinosi i sl.),- investiciono odrzavanje (prema ukazanoj potrebi>.

U 1990. godini, ovi troškovi su bili procenjeni u visini od3.500.000 DEM godišnje. Zbog drastičnog pada standarda, danas biverovatno bilo potrebno izdvojiti izmedju 600.000 i 1.000.000 DEM.Pri tome, treba imati u vidu da nije potrebno izdvojiti sredstvaza nabavku nuklearnog goriva (Sto bi iznosilo oko 300.000 DEMgodišnje) niti za nabavku teške vode (1 litar košta ako 500 DEM> .Za dalji rad reaktora RA biće neophodno obezbediti i rezervnekomponente za novu instrumentaciju, koje treba naručiti izRusije (procenjuje se da bi te komponente mogle izneti oko 350.000USD- 10Z od vrednosti opreme).

Za puštanje reaktora RA u rad, potrebno je obezbediti:

1) preostalu opremu iz Rusije (oprpma se isporučuje na osnovuugovora koji je Medjunarodna agencija za atomsku energijusklopila 1988. godine sa sovjetskom -firmom AT0MENERG0EXP0RT);

2) dodatnu opremu elektroenergetskog sistema potrebnu za novuinstrumentaciju (prema uradjenoj specifikaciji troškovinabavke i montaze ove opreme procenjuju se na 20.000 DEM);

3> sredstva za boravak ruskih specijalista u Institutu u ciljukontrole instalacije i pu^tanja sistema instrumentacije urad (procenjuje se da će biti neophodno angazovati 12čovek-meseci, odnosno izrazeno u troškovima oko 100.000DEM);

1-6

4) sredstva za prijem 15 novih radnika koji nedostaju, a kojeje potrebno primiti bar godinu dana pre planiranog puštanjareaktora RA u rad, kako bi se na vreme obučili zaobavljanje odgovarajućih duznosti u pogonu reaktora;

5) sredstva za investicono odrzavanje objekta (potrebnoje sanirati ventilacione kanale izmedju zgrade reaktora RAi zgrade u kojoj su smešteni ventilatori i potrebno jeobnoviti zaštitu krova zgrade reaktora). Procenjuje se dabi za ove radove trebalo izdvojiti oko 150.000 DEM;

6) sredstva za nabavku dodatne opreoie za posloveod zračenja na samom reaktoru i oko njega, kojaprocenjuje na iznos od oko 150.000 USD.

2-12. POGON REAKTORA

U periodu 1991.-1993. godina nastavljen je rad narekonstrukcijama postojećih i izgradnji novih pogonskih sistemareaktora RA, zapačetim 1985.godine, kako bi se ovo postrojenjenakon dvadesetpetogodišnjeg uspešnog korišćenja osposobilo zadalji bezbedan i pouzdan rad.

U tehničkom pogledu, rektor će biti osposobljen zanastavak rada kada bude izvrSena zamena njegove instrumentacijekoja je započeta, ali je 1992. godine prekinuta zbog medjunarodnihsankcija uvedenih prema Jugoslaviji. Reaktor će nastaviti da radiu rezimu u kojem je i ranije radio, tj. 15 dana u toku mesecaneprekidno na nominalnoj snazi od 4,5 MW. Do tada se svi posloviodrzavanja opreme i obuke kadrova, redovno obavljaju i sprovode, aradjeno je i nastaviće se sa radom na poboljšavanjueksploatacionih mogućnosti ovog značajnog nuklearnog objekta.

2. 1 Rad reafctora

Reaktor RA nije bio u radu u protekle tri godine. Iaka jevećina planiranih rekonskturkcija u proteklom periodu završena, apostojeći sistemi i oprema se redovno odrzavaju u pogonskojspremnosti, preostalo je da se zameni i njegova celokupnainstrumentacija. Ovo je posldnja i ujedno najveća rekonstrukcijakoja je planirana da se izvrši na ovom reaktoru sa ciljem da seobezbede uslovi za njegov dalji pouzdan i bezbedan rad. Kako senova oprema izradjuje u Rusiji, pod okriljem Medjunarodne agencijeza atomsku energiju, neizvesno je, za sada, kada će preostali deoopreme (oko 40%) biti isporučen.

2.1.1 Rukovanje nuklearnim gorivom

Od 1975.godine na reaktoru RA se primenjuje poseban načinizmene goriva koji se zasniva na protoku goriva kroz reaktor odmesta sa maksimalnim -fluksom neutrona, u koji se ubacuje svezegorivo, do mesta sa minimalnim fluksom iz kojih se istrošenogorivo vadi i šalje na odlezavanje. U praksi, gorivo na taj načinmenja 6 do 8 pozicija u jezgru tokom svog "zivota" u reaktoru.Time se postizu značajni e-fekti u^tede goriva, kao i uravnotezenjeprostorne raspodele neutronskog -fluksa, snage i izgaranja goriva.

U maju 1983-godine, formirano je jezgro od 440 elemenatapotpuno svezeg goriva razmeStenog u 44 kanala sa po 10 elemenatapo kanalu. Kada bude postignut normalan rezim rada reaktora, nakonzavršetka probnog rada i dobijanja dozvole za rad na punoj snazi,procenjuje se da će, uz primenu navedenog načina izmene goriva,reaktor RA godi^nje troSiti oko 250 gorivnih elemenata od 80/iobogaćenog urana. U aprilu mesecu 1984.godine jezgro reaktora jedopunjeno sa 40 novih gorivnih elemenata (dodata su 4 tehnolo^kakanala), tako da sadašnje jezgro reaktora ima 48 gorivnih kanala,sa ukupno 484 gorivna elemenata.

2-2

Nuklearno gorivo na reaktorima RA i RB u Institutupodvrgnuto je redovnoj kontroli od strane Medjunarodne agencije zaatomsku energiju (IAEA) na osnovu garancija o primeni Ugovora oneiirenju nuklearnog oruzja koji je svojevremeno ratifikovalavlada SFR Jugoslavije. Ova kontrola obavlja se jednom raesečno, avrši je inspekcija IAEA. U penodu 1991.-1993. godina, uredno jevodjena odgovarajuća dokumentacija, tako da je Odeljenje zareaktorski inzenjering u potpunosti odgovorilo zakonskim obavezamaproisteklim iz pomenutog ugovora.

2.1.2 Organizacija rada u pogonu reaktora

Rad osoblja na reaktoru RA utvrdjen je dnevnim, meseCnirn igodišnjim planovima. Da bi se " izvršili potrebni zadaci, svotehničko osoblje Odeljenja za reaktorski inzenjering podeljeno jsuslovno na osoblje pogona i osoblje za odrzavanje opremereaktora.

Sluzba pogona reaktora podeljena je u pet smena kojeneprekidno rotiraju za vreme rada reaktora, smenjujući jedna drugunakon svakih osam časova rada. Smenu reaktora sačinjava šestradnika :

- Se-f smene,- operator,- električar,- mehaniCar pogona,- mehaniCar hale i- dozimetrista,

čijim radom neposredno rukovodi dezurni še-f smene, a posebnorukovodilac sluzbe pogona. Sefovi smena su odgovorni za siguranrad reaktora u skladu s pogonskim propisima i upustvima za rad. Zaodrzavanje opreme celog postrojenja postoje odgovarajuće sluzbe,kojih ima tri :

- za odrzavanje instrumentacije,- za odrzavanje mašinske opreme i- za odrzavanje elektroopreme.Rukovodioci ovih sluzbi zaduzeni su da, preko navedenih

sluzbi, obezbede ispravnost odgovarajućih sistema i uredjajapostrojenja, njihovu redovnu kontrolu i odrzavanje.

Kada reaktor nije u radu, svo "osoblje pogona reaktorapriključuje se odgovarajućim sluzbama za odrzavanje opreme iučestvuje u neophodnim remontnim radovima i drugim poslovimavezanim za kontrolu i odrzavanje opreme.

Detaljnije o samoj organizaciji rada, neophodnom brojuradnika za pogon i odrzavanje opreme reaktora RA kao i • sadašnjojstrukturi zaposlenih u Odeljenju za reaktorski inzenjering govorise u poglavlju 6 i u Prilogu G ovog izveštaja. Ovde su prilozenesamo šeme organizacije rada u Odeljenju, kao i speci-fikacijakadrovske strukture neophodne za poslove odrzavanja i pogonareaktora RA.

2-3

2.2 Obuka osoblja

U 1985. godini sačinjen je detaljan program obukeosoblja za pogon i odrzavanje reaktora RA kaji je u sazetom oblikudat u prilogu F.3 Izveštaja o radu za 1986-godinu.

2.2.1 Program obuke

Program obuke radnika koji se primaju radi obavljanjaodgovarajućih duznosti u okviru pogona i odrzavanja opremereaktora RA sastoji se iz tri dela.

Prvi deo obuke, koji traje dva meseca, abuhvataupoznavanje radnika sa načinom rukovanja radioaktivnimmaterijalima, postupcima dekontaminacije i osnovama zaštite odzračenja. Ovaj' deo obuke sprovodi ^e u Centru za obuku kadrovaInstituta, kroz tzv. "Bazični kurs za obuku za rad saradioaktivnim materijalima". Program ovog kursa sačinjavaju:

1) osnovni pojmovi iz radioaktivnosti,2) radioaktivni izotopi i zračenja,3) primena radioaktivnih izotopa,4) opšti pojmovi i tehnike rukovanja radioaktivnim

materijalima,5) elementi zaštite od jonizujućeg zračenja,6) osnovni postupci dekontaminacije.

Realizacija programa se sprovodi kroz teorijski ipraktični deo nastave, a završava se odgovarajućim ispitomkoji, kandidatima koji su ga polozili, daje pravo nasamostalan rad sa radioaktivnim izotopima ("Sluzbeni listSFRJ, br 54/76). Svi radnici koji se obučavaju za radna mestau pogonu i odrzavanju reaktora RA, duzni su da poloze ovajkurs.

Drugi deo obuke sprovodi se na reaktoru RA u Laboratorijiza multidisciplinarna istrazivanja i inzenjering— u Odeljenju zareaktorski inzenjering i traje 9, odnosno 14 meseci. Kroz ovaj vidobuke, radnici se kroz teorijski i praktični rad obučavaju zaobavljanje odredjenih poslova i radnih zadataka na reaktoru RA.Obuka se završava polaganjem odgovarajućeg ispita pred stručnomkomisijom Odeljenja.

Po polozenom drugom delu obuke, kandidati obavljajuodgovarajuće duznosti u pogonu rektora - kao dubleri, pod stalnimnadzorom ranije obučenih radnika. Ovaj treći deo obuke traje 4,odnosno 8 meseci.

2.2.2 Sprovodjenje obuke

(1) Prva -faza

Prva faza obuke se obavlja u Centru za obuku kadrovaInstituta i traje dva meseca za sve kandidate koji se primaju narad u okviru pogona i odrzavanja reaktora RA.

2-4

U ovom Centru, kandidati se obučavaju kroz tzv. "Bazičnikurs za obuku za rad sa radioaktivnim materijalima", krozteorijski i praktičan rad, a na kraju kursa polazu ispit idobijaju odgovarajuće diplomu. Ova diploma daje im zakonsko pravona samostalni rad sa radioaktinim materijalom.

(2) Druga faza

Po uspeSno završenoj prvoj fazi obuke, kandidati dolaze uobjekt reaktora RA gde se teorijski i praktično obučavaju zaobavljanje odgovarajućih duznosti u okviru postojećih sluzbiOdeljenja za reaktorski inzenjering.

Prvi deo obuke druge -Faze obuhvata upoznavanje kandidatasa teorijskim osnovama i tehničkim opisom reaktorskih sistema,njihovih uredjaja i instrukcijama^Vezanim za rad u pogonu, kao iza rad na odrzavanju opreme u zavisnosti od radnog mestakandidata.

Drugi deo obuke druge faze obuhvata razradu i ovladavanjekandidata rezimima rada reaktora i upravljanje njegovim sistemima,vecf prema speci jalnostima samih kandidata.

Kroz ovaj vid obuke, kandidati se obučavaju za samostalnoobavljanje odgovarajućih operacija u okviru kontrole i upravljanjasistemima reaktora RA, a u skladu sa odgovarajućim propisima iuputstvima za rad.

Oba dela druge faze obuke traju 8 do 12 meseci, da binakon toga, kandidati pristupili polaganju odgovarajućeg ispita.Ispiti se sastoje iz pismenog i usmenog dela, a za njihovosprovodjenje odredjuje se kornisija u Odeljenju za reaktorskiinzenjering.

(3) Treća faza

Nakon polozenog stručnog ispita iz druge faze programaobuke, kandidati se upućuju na izvršavanje poslova i radnihzadataka u okviru pogona i odrzavanja opreme, ali samo kao"dubleri", uz neprekidan i stručan nadzor radnika koji obavljajuove poslove.

Ovaj deo obuke traje 4, odnosno 8 meseci.Po isteku ovog vremena, a na osnovu miSljenja rukovodioca

stručnih sluzbi reaktora RA, kandidati su završili svu potrebnuobuku i upućuju se na samostalan rad.

2.3 Potrebna dokumentacija

Rekonstrukcija, modi-fikacija i izgradnja novih sistema nareaktoru RA zahtevali su i izradu novih dokumenata neophodnih zadalji rad i eksploataciju ovog reaktora. Sem toga, trebalo je naodgovarajući naCin obraditi i sigurnosne aspekte korišćenjavisokoobogaćenog nuklearnag goriva koje se na ovom reaktoru danasisključivo koristi.

2-52.3.1 Izrada Izveštaja o sigurnosti reaktora RA

U prethodnom perodu zavrSena je izrada ovog dokumenta načijoj su realizaciji radile nekoliko nauCnoistrazivaCkihLaboratorija Instituta u VinCi (format i sadrzaj ovog Izvešatjaprikazani su u Izveštaju o radu reaktora RA za 1988.godinu).

Potrebu za izradom novog izveStaja o sigurnosti uslovilisu niz izvršenih dopuna i rekonstrukcija na sistemima reaktora RAi njegovim komponentama od 1963.gadine do danas. U proteklomperiodu utvrdjen je i veliki broj teorijskih, a posebnoeksperimentalnih podataka koji su omogućili preciznijeadredjivanje fizičkih parametara ovog istrazivačkog reaktora.

Nova verzija Izveštaja o sigurnosti nuklearnog rektora RAje sveobuhvatna i sačinjena je u skladu sa preporukamaMedjunarodne agencije za atomsku energiju i u skladu je sa"Pravilnikom o izradi i sadrzaju'izveštaja o sigurnosti i drugedokumentacije potrebne za utvrdjivanje sigurnosti nuklearnihobjekata" (Sl.list SFRJ br. 68 od lB.novemba 1988.godine).

Postoji revizija ovog izveštaja koja se odnosi na novuinstrumentaciju kojatreba da bude instalirana na reaktoru RA. radna ovoj reviziji biće okončan po dobijanju kompletne opreme izRusije, kao i nakon izvršenih ispitivanja.

2.3.2 Ostala dokumentacija

Zakonom o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnojsigurnosti (Sluzbeni list SFRJ br. 53 od 12. jula 1991. godine)propisana je dokurnentaci ja kojom se definiše rad nuklearnogobjekta i niz programa i mera u vezi sa zaštitom od zračenja, sapostupcima u slučaju pojave udesa i dr. U toku je izrada novihpropisa i uputstava za rad reaktora RA koja ne moze biti okončanapre nego što nova instrumentacija bude puštena u rad, dok jeostala dokumentacija koja se ovim zakonom trazi uglavnompripremljena.

Predstoji izrada Programa mera i postupaka u slučajutrajnog prestanka rada reaktora RA. Medjutim, da bi ovakavdokument mogao da bude uradjen, neophodno je definisati uslovezbrinjavanja ukupnog radioaktivnog i strateškog materijala naobjektu.

2.4. Fizička zaštita objekta

Ako je fiziCka za§tita istrazivaCkog nuklearnog reaktoraRA u VinCi u bivšoj SFRJ mozda i bila na relativnozadovoljavajućem nivou, ona to danas sigurno nije. Ne radi se otome da je ona u medjuvremenu smanjena, već ju je potrebno znatnopoboljšati zbog nastale političke situacije. Opasnost odsaboterskih i terorističkih akcija je danas bitno povećana, te jeneophodno uvesti dodatne mere fizičkog obezbedjenja objekta.

Posebno je nedovoljno obezbedjeno sekundarno kolohladjenja reaktora RA koje se većim delom nalazi van ogradeInstituta u Vinči. Kako se na istoj lokaciji nalazi i objekt zasnabdevanje pitkom vodom Instituta i okolnih naselja, pitanjezaStite ove instalacije postaje joS značajnije.

2-6

2.5. Potrebna sredstva

Teško je danas utvrditi potrebna sredstva za puštanjereaktora RA u rad i za obezbedjivanje tekućeg odrzavanja i pogonau normalnom radnom rezimu. Na osnovu elemenata koji su izneti i uovom izveštaju, za redovan rad reaktora RA potrebno je obezbeditisredstva za:

- lične dohotke i ostala primanja za 60 zaposlenihradni ka,

- rezijske troškove u Institutu,- materijalne troškove za tekuće odrzavanje i pogon

reaktora,- ostale troškove (akumulacija, porezi i doprinosi i sl.),- investiciono odrzavanje (prema ukazanoj potrebi).

U 1990. godini, ovi troškovi su bili procenjeni u visini od3.500.000 DEM godišnje. Zbog drastičnog pada standarda, danas biverovatno bilo potrebno izdvojiti izmedju 600.000 i 1.000.000 DEM.Pri tome, treba imati u vidu da nije potrebno izdvojiti sredstvaza nabavku nuklearnog goriva (Sto bi iznosilo oko 300.000 DEMgodišnje) niti za nabavku teške vode (1 litar košta oko 500 DEM).Za dalji rad reaktora RA biće neophodno obezbediti i rezervnekomponente za novu instrumentaciju, koje treba naručiti izRusije (procenjuje se da bi te komponente mogle izneti oko 350.000USD- 107. od vrednosti opreme) .

Za puštanje reaktora RA u rad, potrebno je obezbediti:

1) preostalu opremu iz Rusije (oprema se isporučuje na osnovuugovora koji je Medjunarodna agencija za atomsku energijusklopila 1988. godine sa sovjetskom firmom AT0MENERG0EXP0RT);

2) dodatnu opremu elektroenergetskog sistema potrebnu za novuinstrumentaci ju (prema uradjenoj speci-f ikaci ji troškovinabavke i montaze ove opreme procenjuju se na 20.000 DEM>;

3) sredstva za boravak ruskih specijalista u Institutu u ciljukontrole instalacije i puštanja sistema instrumentacije urad (procenjuje se da će biti neophodno angazovati 12čovek-meseci, odnosno izrazeno u troSkovima oko 100.000DEM);

4) sredstva za prijem 15 novih radnika koji nedostaju, a kojeje potrebno primiti bar godinu dana pre planiranog pu^tanjareaktora RA u rad, kako bi se na vreme obučili zaobavljanje odgovarajućih duznosti u pogonu reaktora;

5) sredstva za investicono odrzavanje objekta (potrebnoje sanirati ventilacione kanale izmedju zgrade reaktora RAi zgrade u kojoj su smešteni ventilatori i potrebno Jeobnoviti zafititu krova zgrade reaktora). Procenjuje se dabi za ove radove trebalo izdvojiti oko 150.000 DEM;

6) sredstva za nabavku dodatne opreme za poslove zaStiteod zračenja na samom reaktoru i oko njega, koja seprocenjuje na iznos od oko 150.000 LJSD.

3-13. OPREMA REAKTORA

3. 1 Kontrola l adrzavanje opreme

Radi ispitivanja i odrzavanja opreme, na reaktoru RA suformirane posebne sluzbe— za instrumentaciju, za mašinsku i zaelektro opremu. U okviru ovih sluzbi redovno se vrši pregledopreme, Cine odgovarajuće intervencije na opremi - uglavnom premazapazanjima pogonskog osoblja, remont opreme prema utvrdjenimplanovima rada. Sluzbe za odrzavanje opreme obavljaju svojeposlove, po pravilu, u redovnom radnom vremenu, a sačinjavaju ihodgovarajuće stručno osoblje koje se dopunjuje i osobljem pogonareaktora, kada reaktor nije u radu. Detaljan pregled odrzavanjaopreme reaktora u 1993.godiniT prikazan je u prilozima C, D i Eovog izveštaja«. U okviru TehnoloSke sluzbe, vrši se kontrolčnuklearnog goriva, teške vode i gasa.

3.1.1 Mašinska oprema

1) Centralno telo reaktora

Na centralnom telu reaktora, u protekle tri godine, nijebilo većih radova na odrzavanju opreme. Radjeno je na remontu iizradi pomodne opreme koja je neophodna za rad ispod vodenezaštite. IzvrSen je generalni remont kompresora i vazdušnogfiltera na kompresoru i radovi na otvorenom sistemu ukoliko ne bibiop obezbedjen drugi vid autonomnog disanja. Atesirane su sveboce za disanje pod visokim pritiskom i uklonjene sve kojima jepresao rok trajanja. Izvršena je kontrola celokupne opreme zaautonomno disanje, polomljene maske su zamenjene novim uzneophodne adaptacije. Izvučena je nova linija sa komprimovanimvazduhom ispod vodene zaštite, instalisana gibljiva creva zavazduh i ugradjene nove maske za disanje sa većim vidnitn poljemkako bi se maksimalna olakšao rad ispod vodene zaštite i smanjilamogućnost kontaminacije odela radnika. Izvršen je remont dvavelika i jednog malog hvatača za prepakivanje goriva, uz izradupotrebnih delova. Izvršen je remont i izrada potrebnih delova zauredjaj za ispitivanje curenja helijuma, a izradjeno je i postoljeza smeštaj celokupne opreme za detekciju curenja helijuma.Postavljen je novi VK5 kanal vodene zaštite.

2) Sistem te^ke vode

U sistemu teSke vade nisu vršeni nikakvi značajnijizahvati. Izvršena je demontaza gornjeg poklopca sa pripadajućimcevovodima na pumpi "Valjevo" i otklonjen je uzrok curenja.Nakon popravke uredjaja za detekciju, izvršena je ponovna kontrolana curenje helijuma na sve tri teSkovodne pumpe, koja je dalapozitivne rezultate. Za manometre teSkovodnnih pumpi su izradjenii ugradjeni navi reduciri i dihtunzi.

* A u izveStajima za 1991. i 1992. godinu, dati su podaci o raduna opremi reaktora u tom periodu.

3-2

U prethodne dve godine, izvrše je remont sve tri pumpe uprimarnom kolu hladjenja, dok su dve gasne duvaljke remontovaneranije. U narednoj godini će se izvršiti remont kola zadestilaciju teške vode, a oba toploizmenjivača su očišćena, takoda će celokupno primarno kolo hladjnja biti u pogonskoj spremnostido kraja 1994. godine.

3) Sistem tehničke vode

U toku su remontni radovi na sekundarnom kolu hladjnjeareaktora. Ovo kolo je tzv. "otvorenog tipa" i njegov osnovni deoje sve do sredine 1993. godine koriSćen I od strane Stanice zapreradu vode Vinča.

U zgradi reaktora redovno se odrzava sistem u radnomstanju. Pregledi i remonti ventila i drenaznih pumpi kao idozimetri jskih pumpi , vrši se prema ntesečnim i godišnjim planovimaodrzavanja opreme.

Izvršen je generalni remont sve tri pumpe za tehničku vodu nacrpnoj stanici na Dunavu. Zamenjeni su svi klizni lezajevi, kliznemesingane čaure, navarena su sva oštećena radna kola i izvršeno jebalansiranje vratila pumpe sa radnim kolima. Izvadjen je, a nakonviklovanja je vraćen elektramotor pumpe koja je bila havarisana.Remontovan je kran u crpnoj stanici na Dunavu, a remontovane su isve tri nepovratne klapne i elastične spojnice izmedju motora ipumpe. Remontovane su obe drenazne pumpe, kao i ventili na pumpi"Valjevo". U 1994. godini na trćoj pumpi će se obaviti generalniremont, tako da će pumpna stanica biti u potpunosti u pogonskojsprenosti.

Na talozniku je izvršena zamena ulaznih korpi kaje sudotrajale i izvršen je pregled i remont svih vazdušnika, kao iremont nekoliko ventila. Sem toga, u prethodne dve godine uradjenoje i :

- praznjenje taloznika, čišćenje mulja i saniranje pukotinana bazenima,

- izgradnja nove kućice ventilske stanice, izrada bravarija(prozori i vrata),

- izrada novih merdevina za silazak u bazene,- ponovno ankerisanje stubnih svetiljki,- postavljanje za^titne ograde i izrada ulazen kapije.

4) Gasni sistem

S obzirom da reaktor nije radio duze vreme, a imajući uvidu broj radnih sati i ostale pokazatelje, nije bilo potrebe zaremontom bilo koje gasne duvaljke u gasnom sistemu reaktora.Obavljen je detaljan pregled sistema radi provere na curenje. Sviuočeni nedostaci su otklonjeni. IzvrSeni su remonti vakuum pumpi.Elementi sistema su redovno kontrolisani i odrzavani u radnomstanju.

3-35) Transportna oprema

U toku protekle tri godine obavljena su obaveznaperiodična atestiranja svih kranova u zgradi reaktara, kao i kranana crpnoj stanici "Dunav".

Svake godine vršeni su redovni pregledi i tekućaodrzavanja transportne opreme.

Remontovan je kran u crpnoj stanici na Dunavu.U 141. prostoriji su obavljeni patrebni radovi na

mehanizmu za ručno pomeranje uredjaja za rukovanje ozračenimgorivom u slučaju otkaza električnih kamandi, kako ozračenigorivni elementi ne bi ostali van zaštite. Napravljene susimulacije gorivnih elemenata, kako bi moglo da se obavitestiranje rada uredjaja za prepakivanje goriva.

6) Sistem specijalne ventilncije

U sistemu specijalne ventilacije potrebno je zamenitispecijalne mehaničke -filtere zbog zaprl janosti. IzvrSena jenabavka i zamena rezervnih kompenzacionih platna na sistemima saventilaciju. Oprani su svi usisni -filteri na sistemima ventilacijeza ubacivanje vazduha.

Vršeno je redovno podmazivanje ventilatora, reduktora Ivratila klapni.

Zamenjen je i deo cevovoda u kanalu pored zgrade reaktorana sistemima za otsisavanje vazduha iz vrućih komora i iz bazenaza odlezavanje goriva.

Nabavljena su i montirana nova platna na kondezatorimaizmedju cevovoda i ventilatora, kako u ventilatorskoj stanici,tako i na sistemima za ubacivanje vazduha koji su smešteni uzgradi reaktora.

Svi ostali radovi vezani za tekuće odrzavanje ovog sistemaredovno se obavljaju.

7) Bazeni za stokiranje ozračenog goriva

U bazenima za stokiranje ozraCenog goriva koji se nalaze uposebnoj prostoriji u zgradi reaktora RA, smešteni su tehnološkikanal i i burad sa ozračenim gorivom. Sem toga deo bazena sekoristi i za odlaganje konstrukcionih radioaktivnih komponenata.Trenutno su u bazenima smešteni svi ozračeni gorivni elementi kojisu do sada izvadjeni iz jezgra reaktora RA <od početka njegovograda), kao i deo konstrukcionog materijala iz aktivne zonecentralnog tela reaktora.

Izradjen je uredjaj za kontrolu i alarmiranje gornjeg idonjeg graničnog nivoa vode u bazenima za odlaganje goriva, kakobi se izbegla mogućnost neblagovremenog dolivanja vode, kao iprekoračenja gornjeg graničnog nivoa koji bi se ogledao uprelivanju vode u kanale specijalne ventilacije.

Prostor ispod poklopca vodene za#tite je usisan posebnimusisivačem. Uredjaj za -Filtriranje vode u bazenima je bio puštenu probni rad.

Redovno je vrSena dolivanje vode u bazenima, u zavisnostiod brzine isparivanja vode.

3-4

8) Vruće komore

U periodu 1991.—1993. godina vršeni su manji reraontniradovi na ručnira manipulatorima za rukovanje radioaktivnimizotopima. Ostali deo opreme vrućih komora redovno je kontrolisani odrzavan u radnom stanju.

Obavljena je dekontaminacija vruće komore broj jedan, kakobi se obezbedili uslovi za ulazak radnika i zamenu pokidanih sajlina uredjajima za otvaranje šibera i podizanje bunkera za odlaganjeradioaktivnog materijala. Obavljeni su i opsezni radovi nadekontaminaciji ostale tri komore. Izvršena Je zamena pokidanihsajli na uredjajima za otvaranje šibera u vrućoj komori br.l.

Izvršen je remont ventila za vezu vrucfih komara sa VRbazenima za odlaganje tečnog radioaktivnog otpada.

3.1.2 Zgrade i instalacije

1) Zgrade postr.ojenja

S obzirom da su ranijih godina obavljeni obimni radovi nasanaciji zgrade reaktora, u ovoj godini su obavljeni manji radovina odrzavanju zgrade. Iako postaji potreba za zamenom dotrajaliholuka, zbog kojih dolazi do prokišnjavanja u zimskom periodu iulaska vode u prostorije sa elektro opremom, zbog nedostatkasredstava to nije moglo sa se realizuje. Neophodno je izvršitisanaciju krova na zgradi reaktora l njenog aneksa.

Izvršeno je saniranje krova na ventilacionoj stanici kojije prokišnjavao i ugrozavao elektro-opremu. Uklonjen je deorastinja na lokaciji iznad vrućih komora i saniran je trotoar, kakobi se sprečilo prodiranje vode u prostorije vrućih komora.

2) Ventilacija i grejanje

Sistem grejanja je u radnom stanju, ali je kvalitetgrejanja nezadovoljevajući. Zbog potrebe velikog broja izmenavazduha u zgradi reaktora osnovno grejanje zgrade je izvedenakalori-ferima, koji su postavljeni na ulazima svih sistema zaubacivanje vazduha. Poznato je da je za normalno grejanjekaloriferima patrsbna temperatura od 100-C, a zgradi reaktora seisporučuje topla voda od najviše sedamdeset stepeni.

Kaloriferi, zaporni ventili i delovi cevovoda su dotrajalipa bi ih trebalo zameniti u narednom periodu.

3) Instalacija vodovoda i kanalizacije

Instalacije vodovoda i kanalizacije u zgradi reaktoraodrzavaju se redovno i u ispravnom su stanju. Spoljnu instalacijuvodovoda i kanalizacije odrzavaju Zajedničke sluzbe Instituta.

Izvršeni su pregledi instalacija, slavina sanitarnihuredjaja i ostale opreme. Dotrajali uredjaji su popravljeni ilizamenjeni novim.

3-5

U poslednjih nekoliko godina učestalo je pucanjevodovodnog cevovoda zbog dotrajalosti.

4) Oprema za protivpozarnu zaštitu

Pregledani su svi hidranti, popravljeni su neispravniventili na hidrantima i zamenjena su dotrajala vatrogasna creva.Aparati za gašenje pozara se redovno pregledaju i atestiraju:

Protivpozarna oprema se redovno pregleda i kontroliše kakood strane osoblja reaktora tako i od strane radnika institutskeprotipozarne zaštite.

5) Instalacija gasa i komprimovanog vazduha

Instalacija gasa se godinđma ne koristi, a instalacijakomprimovanog vazduha se odrzava u radnom stanju. Redovno se vršipregled, kontroliše pritisak u linijama, drenira se vlaga izsistema, a oštećene slavine se popravljaju.

U sistemu vazduha pritisak je znatno manji od propisanog,zbog dotrajalog magistralnog cevovoda, tako da je primenaograničena. Uglavnom se koristi u mašinskoj radionici zaizduvavanja spona. Zbog neophodnosti korišćenja komprimovanogvazduha za disanje pri remontnim radovima na opremi u tehnološkimprostonjama, naročito prilikom dehermetizacije primarnog kola zahladjenje, izradjen je alternativni sistem za snabdevanjekomprimovanim vazduhom. Nabavljen je kompresor manjeg kapaciteta ipriključen je na postojeći cevovod komprimovanog vazduha.

3.1.3 Elektro—oprema

U proteklom petogodišnjem periodu izvršena je kompletnarekonstrukcija sistema za napajanje električnom energijomneophodnih potrošača u zgradi reaktora RA.Izvršena je montaza svih komponenata i uredjaja vezanih zanapajanje i upravljanje sistemom za rukovanje ozračenim nuklearnimgorivom i rektorskom petljom VINCA-1.

I u ovaj godini vršeno je redovno tekuće odrzavanje svepostojeće elektroopreme u zgradi reaktora, u zgradi ventilacionogcentra i na crpnoj stanici na Dunavu, a obavljeni su i sviplanirani remontni radovi. Kompletna elektrooprema na reaktoru jeu veoma dobrom stanju i u potpunosti Je spremna za korišćenje.

3.1.4 Instrumentacija

Postojeća instrumentacija reaktora RA je u većoj meridemontirana. Zadrzani su praktično samo neophodni mernikanali i uredjaji za kontrolu stanja reaktora u uslovima kada jereaktor van pogona. Obezbedjena je kontrola protoka i pritiska-fluida u kolinia za hladjenje reaktora i u gasnom sistemu, kao idetekcija curenja te^ke vode iz primarnog rashladnog kola.

3-6

Neophodna stacionirana dozimetrijska kontrola je takodjeobezbedjena odgovarajućim mernim uredjajima.

Svi ovi uredjaji odrzavaju se redovno i kontroliše im seispravnost.

Montirani su novi uredjaji za kontrolu kontaminacijeodeće, obuće i ruku radnika Odeljenja za reaktorki inzenjering.

Ostali deo opreme koja je pristigla (prisutno je oko 60'/.opreme prema speci-f ikaci ji) nije mogao da bude montiran zbog togašto nije kompletan.

Završena je izrada projekta za razvod kablova i zarazmeštaj pojedinih komponenata i uredjaja nove opreme, a takodjese razradjuje i kompletan projekat zamene instrumentacije kako bise upotpunile praznine u projektu dostavljenom od"Atomenergoexporta".

3.2 Realtorski materijali

3,2.1 Nuklearno gorivo

U objektu reaktora RA smešteno je svo nuklearno gorivonabavljeno za potrebe rada ovog reaktora*. Postoji ukupno 4.060elemenata "svezeg" (ne korišćenog) uranskog nuklearnog goriva savisokim obogaćenjem od 80X (svaki element sadrzi priblizno 7,7gurana-235), dok je još 480 ovakvih elemenata u jezgru reaktora.Svo nuklearno gorivo je nabavljeno u bivšem SSSR—u.

Količina svezeg nuklearnog goriva omogućava nesmetan radreaktora RA u periodu od najmanje 10 godina pri dosadašnjem rezimurada (oko 180 dana godišnje, uz dvadesetčetvoročasovn i dnevnirad) .

U bazenima za odlaganje nuklearnog goriva, smešteno jeukupno 6.656 iskorišćenih uranskih gorivnih elemenata saprvobitnim obogaćenjem od 27. (procenjeno je da u ovom gorivu imaoko 5,8 kg plutonijuma—239, da ima još oko 30 kg urana-235 i oko2.400 kg urana-238).

Evidencija o gorivnim elementima na reaktorima RA i RB(1993. godina)

Mesto gde se gorivni Gorivo od 2% Gorivo od B07.elementi nalaze obogać.urana obogać.urana

1. Magacin svezeg gorivana reaktoru RA - 4.060^

2. Jezgro reaktora RA - 480 y

3. Reaktor RB (privr.pozajmica) - 485 ^4. Reaktor RB 710 850,v-5. Bazeni za odlezavanje

goriva RA 6.656v^ 8946. Ostalo (na reaktoru RA> 13 -7. Laboratorija za hem.dinamiku - 5

• Odredjen broj gorivnih elemenata nalazi se i na reaktoru RB(videti prilozenu Tabelu) 7 f \ f-f' '

1 h

3-7

Od 1975. godine na reaktoru RA se primenjuje poseban načinizmene goriva koji se zasniva na protoku goriva kroz reaktor odpozicija sa maksimalnim -fluksom neutrona, u koje se ubacije svezegorivo, do pozicija sa minimalnim -fluksom iz kojih se istrošenogorivo vadi i šalje na odlezavanje. U praksi, gorivo na taj načinmenja 6 do 8 pozicija u jezgru tokom svog "zivota" u reaktoru.Time se postizu značajni e-fekti uštede goriva, kao i uravnotezenjeprostorne raspodele neutronskog -Fluksa, snage i izgaranja gdriva.

U maju 1983. godine, -formirano je jezgro od 440 elemenatapotpuno svezeg goriva razmeštenog u 44 kanala sa po 10 elemenatapo kanalu. Kada bude postignut nominalan rezim rada reaktora,nakon završetka probnog rada i dobijanja dozvole za rad na punojsnazi, procenjuje se da će, uz primenu navedenog načina izmenegoriva, reaktor RA godišnje trošiti oko 250 gorivnih elemenata od807. obogaćenog urana. U aprilu mesecu 1984. godine jezgro reaktaraje dopunjeno sa 40 novih gorivnih elemenata (dodata su 4tehnološka kanala), tako da sadašnje jezgro reaktora ima 48gorivnih kanala, sa ukupna 484 gorivnih elemenata.

Nuklearno g'orivo na reaktorima RA i RB u Institutupodvrgnuto je redovnoj kontroli od strane Medjunarodne agencije zaatomsku energiju (IAEA) na osnovu garancije o primem Ugovora oneširenju nuklearnog oruzja koji je svojevremeno ratifikovalavlada SFR Jugoslavije. Ova kontrola obavlja se jednom mesečno, avrši je inspekcija IAEA. U proteklom periodu, uredno je vodjenaodgovarajuća dokumentacija, tako da je u potpunosti odgovorenozakonskim obavezama proisteklim iz pomenutog ugovora.

3.2.2. Teška voda

L) sistemima reaktora RA nalazi se oko 5.500 kg teške vodekoncentraci je 98,37. mol D2O, dok se u samom objektu nalazi jošblizu 17.000 kg "sveze" teške vode koncentracije 99,BX mol D2O.Sva voda je, svojevremeno, nabavljena u bivšem SSSR-u.

Kontroli teške vode se poklanja posebna paznja od kako jereaktor RA privremeno zaustavio rad aprila 1979. godine. U ciljuefikasnijeg prečišćavanja teške vode, u toku 1980. godine upostojeći sistem za prečiSćavanje ugradjena je kolona sajonoizmenjivačkom smolom (tzv. "jonoizmenjivačka kolona").

Zbog ponovne pojave taloga na gorivnim elementima za vremerada reaktora u periodu 1981./1982. godina, odlučeno je da sistemza prečiSćavanje teške vode (uredjaj za destilaciju ijonoizmenjivačka kolona) bude u neprekidnom radu za sve vreme radareaktora.

U periodu 1989.—1993. godina, teška voda je bila sve vremeu tzv. slivnom rezervoaru zbog remonta te^kovadnih pumpi.

Ukoliko se u sistem za hladjenje reaktora u nuzdi budeunela teška voda, biće patrebno odvojiti oko 3.000 kg "sveze"teške vade za tu svrhu. Sem toga, ako bude potrebno, "svezom"teškom vodom se moze zameniti i postojeća teška voda u reaktoru RA.

3-8

3.2.3. Helijum

Gas helijum, visoke čistoće (99,996%), koristi se u gasnomcirkulacionom sistemu reaktora RA u cilju odvodjenja produkataradiolize vode u reaktorskom sudu i odrzavanja potrebnog pritiskau primarnom kolu hladjenja.

U toku 1989. godine, 15 boca je napunjeno helijumom u-firmi MESSER-GRISHEIM iz Austrije. Istovremeno je nabavl jeno i 6novih boca helijuma za potrebe reaktorske petlje VINCA—1.Medjutim, u remantnim radovima i radovima na rekonstrukcijipojedinih sistema reaktora, polovina ove količine helijuma je većutrošena, tako da će za nastavak rada reaktora RA moratž da senabavi nova količina (u redovnom radnom rezimu troši se oko četiriboce godišnje).

4-1

4. REKONSTRUKCIJA I MODERNIZACIJA REAKTORSKIH SISTEMA

4.1. Uvod

Istrazivački nuklearni reaktor RA u Vinči je bio u radu oddecembra 1959. godine, kada je na njemu uspostavljena lančanareakcija, do septernbra 1984. godine. Radeći u kontinualnom rezirnuod po 15 do 18 dana svakog meseca, sem nekoliko kraćih zastojadiktiranih potrebama remontnih radova, kao i Cetiri veća zastojaprouzrokovana poremećajima u kvalitetu primarnog hladioca, reaktorje sve ovo vreme bio u pogonu, ispaljivši pri tome vrlo visokupouzdanost. U tom periodu, reaktor RA je i uspešno korištfen, presvega za proizvodnju radioaktivnih izotopa i realizaciju niza-f undamentalnih i primenjenih istrazivanja u -fizici, hemiji,biologiji, medicini i energetifji , a stečeno je i dragocenoiskustvo u pogonu i eksploataciji.

Da bi reaktor RA, za čijim korišćenjem i danas postojevelike potrebe, mogao da nastavi sa kontinualnim i pouzdanimradom, bilo je neophodno izvršiti veće investicione zahvate nanjegovoj opremi. Uvidom u stanje sistema i opreme, krajem 1984.godine utvrdjeno je da deo dotrajale opreme mora da bude zamenjennovom, da deo postojećih sistema mora da bude rekonstruisan, da jeneophodno izgraditi deo novih sistema i da treba povećatieksploatacione mogućnosti samog reaktora. Sem toga, tada vazećizakon kojim je regulisan rad nuklearnih postrojenja u Jugoslaviji,zahtevao je da se na avom reaktoru postavi poseban sistem zahladjenje jezgra u nuzdi (koji na reaktoru RA nije postojao) irealizuje adekvatan ventilacioni sistem (Sto je zahtevalokompletnu rekonstrukciju postojećeg sistema ventilacije nareaktoru RA), zbog čega je ovom reaktoru od septembra 1984. godinebio zabranjen dalji rad od strane Republičkog komiteta za zdravljei socijalnu politiku SR Srbije*.

Počev od 1985. godine, na reaktoru RA je započet nizaktivnosti koje su imale za cilj da realizuju ove postavljenezahteve. Dsnovni zahvati koji su na reaktoru RA u proteklomperiodu izvršeni, odnosili su se na izgradnju sistema za hladjenjejezgra reaktora u nuzdi i rekonstrukciju postojećeg sistemaspecijalne ventilacije, kako bi se §to pre stekli zakonski usloviza nastavak rada ovog reaktora. Uporedo sa realizacijom ova dvasistema, započete su i aktivnosti na:

- rekonstrukciji sistema za napajanje električnom energijomneophodnih potro^ača reaktora RA (kako bi novoizgradjenisistemi imali potrebno napajanje);

- zameni celokupne instrumentacije reaktora (zbogdotrajalosti postojeće i zbog nedostatka rezervnihkoniponenata) ;

* Novim "Pravilnikom o uslovima za lokaciju, izgradnju, probnirad, i koriSćenje nuklearnih objekata" (Sl.list SFRJ br.52 od26.avgusta 1988. godine) ova dva sistema se za tip reaktorakakav je RA, više ne zahtevaju.

4-2

- rekonstrukciji sitema za smeštaj i rukavanje ozračenimnuklearnim gorivom (kako bi se omogućili bolji usloviprivremenog smeštaja ozračenog goriva u objektu reaktoraRA i rukovanje ovim gorivom).

Aktivnosti koje su imale za cilj da povećajueksploatacione mogućnosti reaktora RA navedene su u tački 2.2 ovogizveštaja.

Svi planirani zahvati su ili već okonCani , ili su u -faziprovere i probnih ispitivanja, izuzev onog koji se odnosi nazamenu celokupne instrumentacije reaktora. Realizacija ovogzahvata kasni zbog zastoja u isporuci opreme koja se izradjuje uRusiji. Izradu ove opreme finansira Medjunarodna agencija zaatomsku energiju kroz ugovor sklopljenim decembra 1988. godine samoskovskom firmom "ATOMENERBOEXPORJ". Prema tom ugovoru, trebaloje da celokupna nova instrumentacija za reaktor RA bude isporučenaInstitutu u Vinči do kraja 1990. godine, ali je do septembra 1991.godine isporuCeno svega 60'/. od predvidjene količine. Od tada jesvaka isporuka obustavljena, a razlog je privremena zabrana na sveisporuke opreme za Jugoslaviju izrečena od strane ove organizacijeUjedinjenih nacija.

U rnedjuvremenu, na reaktoru RA je demontirana postojećainstrumentacija skoro u potpunosti, a zadrzan je samo jedan deokoji je neophodan za kontrolu reaktorskih sistema I u uslovimakada reaktor nije u pogonu. Sve dok se nova instrumentacija neisporuči i ne montira, reaktor RA neće moći da bude pušten u rad.

4.2.. I:qradnja sistema :a hladjenje u slučaju nunde

Reaktor RA nije posedovao sistem za hladjenje jezgra uslučaju udesa, jer takav sistem nije bio predvidjen sovjetskimprojektom prema kome je ovaj reaktor izgradjen. Sistem za udesnohladjenje koji je naknadno projektovan, obezbedjuje potrebnohladjenje gorivnih elemenata u jezgru reaktora u slučaju otkazaprimarnog kola hladjenja.

Osnovna koncepcija ovog sistema zasniva se na ostvarivanjucirkulacije primarnog hladioca njegovim vraćanjem u aktivnu zonuprimarnog kola. Gradjevinski sklop tehnoloSkih prostorijareaktora, u kojima su smešteni svi elementi primarnog kola zahladjenje, obezbedjuje slivanje vode koja bi isticala iz cevovodaovog kola u poseban bazen. Pomotfu odgovarajućih pumpi I cevovodakoji povezuju ovaj bazen sa sudom reaktora, omogudava se ponovnouspostavljanje recirkulacije hladioca primarnog kala. Posebanrezervaar sa teSkom vodom, koji je smešten uz sam bazen(injekcioni sud), osigurava dovoljnu količinu vode u početnoj faziaktiviranja sistema za udešno hladjenje.

U slučaju otkaza ovog prvostepenog (glavnog) kola zaudesno hladjenje, aktiviralo bi se drugostepeno (rezervno) kolo.Ovo kolo sačinjavaju postojeći rezervoar sa tehničkom vodom,kapaciteta lOm , koji je smešten iznad suda reaktora i cevovodakojim se omogućava direktno uvodjenje ove vode u aktivnu zonureaktora.

4-3

Sistem za hladjenje jezgra reaktora RA u nuzdi projektovaoje Institut "ORGANOMATIK" iz Beograda (u sastavu SOUR "GOSA"),koji je vrSio i nadzor nad njegovom izgradnjom, a radove jeizvršila RO "Prva Iskra- Precizna oprema" iz Bariča, zajedno saradnicima reaktora RA. Izgradnja sistema je okončana 1988. godine.Sistem je spreman za korišćenje i kao takav će biti ukomponovan unovi sigurnosni sistem reaktora RA.

4.3. Rekonstrukcija sistema specijalne ventilacije

Prvobitni sistem ventilacije reaktora RA bio je podeljenna klasični deo koji ventilira prostorije u kojima nema opasnostiod oslobadjanja radioaktivnih zagadjiva£a, i specijalni deo, kojiposeduje funkcije sigurnosnog r4stema zaStite od jonizujućegzračenja. Ovaj sistern je bio koncipiran u skladu sa shvatanjimasigurnosti nuklearnih objekata krajem 50-tih godina.

Potreba za rekonstrukcijom specijalnog sistema je bilauslovljena evolucijom sigurnosnih zahteva i razvojem odgovarajućezakonske regulative. Savremena shvatanja sigurnosti i zakonskipropisi smatraju nedovoljnim takve sisteme zaštite okoline i radnesredine od radioaktivnih zagadjivaCa, koji se zasnivaju samo naizmeni zagadjenog vazduha svezim i rasejavanju zagadjivača na većeokolne prostore. Izričito se zahteva da se, i u normalnim i uakcidentmm uslovima rada, obezbedi poStovanje maksimalnodozvoljenih vrednosti fizičkih parametara u radnom i okolnomprostoru. To se posebno odnosi na nivo zračenja i koncentracijuradioaktivnih zagadjivača. Ispunjenje ovog zahteva je bilo mogućesamo ugradnjom odgovarajućih -filterskih uredjaja u sistemuventilacije, 5to je predstavljalo osnovni zadatak rekonstrukcijepostojećeg sistema ventilacije reaktora RA.

Rekonstrukciju sistema specijalne ventilacije projektovalaje RO "Minel Kotlogradnja" iz Beograda (u sastavu SOLJR "MINEL"),koja je ujedno izvodila i radove. Ova rekonstrukcija je, takodje,potpuno završena krajem 1988. godine, i nakon izvršenihispitivanja u 1989. godini, sistem je u stalnom radu.

4.4. Rekonstrukci ja sistema napajanja elel-trićnom energijom

Priroda rada reaktora RA zahteva neprekidno napajanjenjegovih potrošača električnom energijom, ili iz mreze, ili izsopstvenih izvora. Posmatrajući reaktor RA kao potrošačaelektrične energije najvaznije kategorije, njegovi sisteminapajanja električnom energijom su tako projektovani da seobezbedi snabdevanje električnom energijom iz više izvora.Snabdevanje energijom u normalnom radu vrši se iz opšte mreze, sapromenljivim parametrima napona i uCestanosti. Na ovaj način,direktno se napajaju svi potrošači za koje promene napona iučestanosti nemaju većeg značenja.

Potrošači koji zahtevaju stabilan napon i učestanost(električni merni instrumenti, sistem upravljanja i zaštite)napajaju se preko sopstvenih izvora.

4-4

U slučaju nestanka napona pri normalnom radu, kada sereaktor napaja iz opSte elektriCne mreze, snabdevanje električnomenergijom nastavlja se automatski iz lokalnih (sopstvenih) izvora,tako da se rad najznačajnijih potroSača reaktora nastavlja saprekidom koji nije duzi od jedne sekunde, sve do ponovnoguspostavljanja napona u opštoj mrezi.

U slučaju nestanka napona na sopstvenim izvorima, kaotreći izvor napajanja najznačajnijih potrošača, sluzidizel-generatorska grupa smeštena u susednoj zgradi (koristi 'se iza potrebe Laboratorije za radioizotope u Institutu u Vinči).

Rekonstrukcijom postojećih i izgradnjom novih reaktorskihsistema, nastala je potreba da se obezbedi novih 87KW snage izlokalnih (sopstvenih) izvora. Ovu snagu zahtevaju:

1) sistem za hladjenje reaktora u nuzdi 18KW2) rekonstruisani sistem specijalne

ventilacije 37KW3) eksperimentalna reaktorska

petlja VINCA-1 11KW4) sistem za rukovanje ozračenim gorivom 21KW

Projektovanje i rekonstrukciju ovog sistema izveli suradnici Ddeljenja za reaktarski inzenjering reaktora RA, završivšisamu izgradnju 1988. godine. Od RO Instituta "Nikola Tesla" IZBeograda nabavljen je odgovarajući sinhroni generator kojiomogućava snabdevanje električnom energijom neophodne potrošatobjektu RA u slučaju nestanka rnreznog napona.

4.5. Retonstrutci ja si^tema za smeštaj i rul ovanjeozraćienim gorivom

Da bi se poboljšali uslovi za smeštaj ozračenog nuklearnoggoriva u bazenima predvidjenim za odlaganje ovog goriva u zgradireaktora RA, a takodje omogućilo i rukovanje ovim gorivom uprostariji gde se nalaze bazeni, u toku 1986. godine, projektovanisu:

1) uredjaj za prečišćavanje vode u bazenimaza odlaganje ozračenog goriva,

2) sistem za transport i rukovanjeozračenim gorivom u prostoriji gde se nalaze bazeni.

4.5.1. Izgradnja uredjaja za preCi^ćavanje vode u bazenima

Postojeći bazeni u zgradi reaktora RA predvidjeni su zaprivremeni smeštaj ozračenog nuklearnog goriva koje se vadi izreaktora. Bazeni su duboki 6 raetara, ispunjeni su obžčnom vodomkoja sluzi i kao hladilac i kao zaStita od zračenja isluzenognuklearnog goriva koje se u posebnim cevima, odnosno sudovimalageruje u njima. U ovim bazenima nije postojao nikakav sistem zaprečišćavanje vode, odnosno za odrzavanje potrebnog kvaliteta vode.Takodje ne postoji ni mogućnost kontinualne izmene ove vode, apotreban nivo vode u bazenima se odrzava dolivanjem čiste vode.

u

4-5

Laboratorija za hemiju Instituta u VinCi izradila jeprojekt jednostavnog uredjaja za preCišćavanje vode u ovimbazenima. Uredjaj, koji je pokretnog tipa (kako bi se omogućiopristup u sva Cetiri postojeća bazena i u transportni kanal prematelu reaktora RA), obezbedjuje cirkulaciju vode iz bazena prekoodgovarajućih filtera i jonoizmenjivačkih kolona, čime će kvalitetove vode da se odrzava na potrebnom nivou. Urejaj je konstruisalaradna organizacija METALAC iz Beograda, a biće pušten u rad . 1994.godine, kada se okonCa rad na sistemu za rukovanje ozračenimgorivom u prostoriji gde su smešteni bazeni.

4.5.2. Izgradnja sistema za transport i rukovanje ozračenimnuklearnim gorivom

U postojećim bazenima za,< odlaganje ozračenog nuklearnoggoriva smešteno je svo gorivo kaje je korišćeno na reaktoru RA odpočetka njegovog rada do danas.

Da bi se poboljšali uslovi za smeštaj ozračenog nuklearnoggoriva u bazenima predvidjenim za odlaganje ovog goriva u zgradireaktora RA, a takodje omagućilo i rukovanje ovim gorivom uprostoriji gde se nalaze bazeni, u toku 1987. godine, projektovanje poseban sistem za transport l rukovanje ozračenim ganvora.Projektovanje ovog sistema izvršila je RO Institut "Mihailo Pupin"iz Beograda, koja je konstruisala i izradila sistem u celini.

Sam transportni uredjaj lociran je u prostoriji gde susmešteni bazeni za odlezavanje goriva, dok se upravljanjeuredjajem vrši iz komandne prostorije koja je za tu svrhuizgradjena neposredno uz prostoriju u kojoj se nalaze bazeni.Uredjaj omogućava svaku operaciju prenoSenja i lagerovanjaozračenih gorivnih elemenata u posebnim cevima l sudovima zasmeštaj i transport ovih elemenata u zgradi reaktora RA.

Sve operacije se prate preko TV kamera i monitora, aomogućena je i vizuelna kontrola kroz olovno staklo koje delikomandnu prostoriju od prostorije u kojoj su bazeni.

Izrada i montaza uredjaja na objektu su okončani, apredstoji njegovo ispitivanje, kao i doterivanje programa zaupravljanje uredjajem pomoću računara.

4.6. Modernizacija lnstrumentacije reaktora

Zamena dotrajale instrumentacije reaktora RA predstavljanajveću rekonstrukciju koja će na ovom reaktoru biti izvrfiena odnjegovog puštanja u rad 1959. godine. Zbog svoje dotrajalosti inedostatka rezervnih komponenata, postojeća instrumentacijareaktora RA je u prethodnom periodu predstavljala najveću preprekuza dalji rad reaktora.

4-6

Nemajući sredstva za taka veliku investiciju, Institut uVinči se obratio za pomoć Medjunarodnoj agenciji za atomskuenergiju. Ova institucija je, izvršivSi uvid u stanje opremereaktara, zaključila da reaktor RA u tehničkom pogledu moze idalje da se koristi, te je prihvatila da -finansira nabavku noveinstrumentacije, tako da je u decembru 1986. godine potpisanugovor izmedju sovjetske organizacije "Atomenergoexport", Agencijei Instituta u Vinči u cilju izrade odgovarajućeg projekta.

Projekt je prihvaćen marta 1988. godine na zajedniCkomsastanku sve tri strane, a decembra iste godine sklopljen jeugovor izmedju Medjunarodne agencije za atomsku energiju isovjetske spoljnotrgovinske organizacije "Atomenergoexport" oizradi celokupne instrumentacije za reaktor RA, prema usvojenomprojektu. Ukupna vrednost oprerae je iznosila 1.847.524 rubaljakoje je obezbedila Agencija uz pa^ać SSSR. Prema ovom ugovoru,organizacija "Atomenergoexport" je bila duzna da do kraja decembra1990. godine isporuči sve komponente speci-ficirane ugovorom.

"Atamenergoexport" nije uspeo da o roku realizuje ugovor,već je zaključno sa avgustom 1991. godine (tada su prestale daljeisporuke) isporučio oko 527. od ukupne količine predvidjene opreme(prema speci-Fi kacionoj listi). U med juvremenu, na molbu sovjetskestrane, u našoj zemlji je izradjeno oka 8'/. kompanenata (uglavnomormana, konzola, l dr.) , tako da ukupno nedostaje još oko 407.komponenata.

U drugoj polovini 1991. godine, do^lo je do političkih lekonomskih promena u tadašnjem Sovjetskom savezu, žto je davelo dotoga da sovjetska strana zatrazi reviziju ugovora sa Medjunarodnomagencijom za atomsku energiju uz obrazlozenje da neposredniproizvodjači opreme u SSSR nisu u stanju da pod plateznim uslovimaiz 1988. godine (kada je potpisan ugovor ) nastave sa izradom delaopreme. Institut u Vinči je, preko tadašnjeg SlV-a, informisao onastaloj situaciji Medjunarodnu agenciju za atomsku energiju, alije u odgovoru obavešten da su do daljeg sve isporuke opreme zaJugoslaviju suspendovane.

5. ZASTITA OD ZRACENJA 5-1

5-1- Opšti program zaštite od zračenja na reaktoru

Za obavljanje osnovnih funkcija zaštite od zračenja kodreaktora RA, odnosno za kontrolu nivoa zračenja i kontaminacije,kao i za sakupljanje i zbrinjavanje radioaktivnih otpadnihmaterijala, postoje tri osnovna sistema koji obuhvatajuodgovarajuću opremu i sluzbe i tos

- sistem i sluzba za kanfcrolu nivoa zrafienja ikontaoiinaci je u zgradi reaktora i pomoćnim objektima, podnazivcHn — UnutraSnja dozimetrijska kontrola;

- sistem i sluzba za sakupljanje i zbrinjavanjeradioaktivnih otpadnih materijala u tečnoj i Cvrstojf azi , pod nazivom- Sakupljanje i zbrinjavanje RAO-materijala;

- sistem i sluzba za kontrolu nivoa zrafienja ikontaminacije u blizoj i daljoj okolini reaktora i ZAineteorolaška merenja, pod nazivom— Kontrola okoline.

5.1.1. UnutraSnja dozimetrijska kontrola

Za potrebe unutraSnje dozimetržjske kontrole koriste se:stacionirani dozimetrijski sistem za kontrolno marenje nivoazračenja i kontaminacije u radnim i tehnološki« prostorijamareaktora, stacionarna merna oprema na lokalni« pultovima,prenosna dozimetriJska oprema za operativna merenja, kao i opremaza merenje radioaktivnosti uzoraka, koja je sntefttena udozimetrijskoj nernoj sobi.

U sklopu tekuće rekonstrukcije reaktora RAf vrSi se zanenai osavremenjivanje dozimetrijske opreme. Henjaju sc, praktično,svi senzori i modernizuje centralni dozimetrijski pult, kao iključni elementi stacionarnog mernog sitema. Posebno trebanaglasiti Cinjenicu da se ugradjuju savreneni i rooderniji senzorina dve ključne merne tačke: u dimnjaku ventilacionog sisteina i naispusnom cevovodu sistema vode za hladjenje, radi pouzdanijekontrole nivoa radioaktivnosti u efluentinm koji se kontinualnoispu^taju u okolinu pri radu reaktora. Takodje, zanenjuje se svadotrajala merna oprema na lokalnim pultovima, prenosna oprema zaoperativna merenja i oprena u dozimetriJskoj omrnoj sobi, novomsavremenijom. Treba očekivati da de po zavrfienoj rekonstrukciji,sistem za unutraSnju dozimetrijsku kontrolu reaktora bitioaposobljen za obavljanje svih potrebnih funkcija u uslovimakontinualnog rada reaktora.

5-2

5.1.2. Sakupljanje i zbrinjavanje RAO-materijala

Tokom ustaljenog rezima rada reaktora u prethodnomperiodu, nastale su odredjene koliCioe radioaktivnih otpadnihmaterijala i to« Cvrstih najvi&e do 20m i tečnih od 2 do 3m .Treba očekivati da i u budućem radu reaktora ove količine uproseku neće biti veće.

Za sakupljanje tefinih radioaktivnih otpadnih materijala nareaktoru postoji sistem specijalne kanalizacije. Ovaj sistem poredsabirnih cevovoda sadrzi i bazene za uslovno čistu tehniCku vodu uzgradi reaktora, i bazene vecfeg kapaciteta, izvan zgrade reaktora,za prihvatanje tečnih RAO-matsrijala. Stanje ovog sistema jezadovol javajuće, a kapacitet dovoljan za dogledno vretne.

Cvrsti radioaktivni otpadni materijali sakupljaju se namestima nastanka, unutar zgrade jreaktora, a potom prebacuju uposebne hangare na čuvanje i privre«errt> odlaganje, postupkom kojije u potpunosti razradjen. Slobodnog prostora u hangarima joS ima,ali bi trebalo planirati njihovo proSirenje, posebno za slučajnekih incidentnih ili, akcidentnih situacija na reaktoru, poslekojih bi se mogle očekivati veće količine RAO.

Takodje, uporedo sa početkom rada reaktora, trebalo biubrzati aktivnosti na iznalazenju re&enja za konačno odlaganjeRAO-materi Jala.

5.1.3. Kontrola okoline

Kontrola okoline kod nuklearnih reaktora podrazumevakontinualnu i diskontinualnu kontrolu nivoa zraCenja i sadrzajaradioaktivnih materijala u vazduhu, vodama, zemlji^tu, rastinju,hrani i dr., kao i meteorološka merenja. Osnovne metode i opremaza kontrolu okoline postoje, jer je ova vrsta merenja, u neznatnosfflanjenofli obimu, morala biti nastavljena, saglasno zakonskimpropisimaT i po prestanku rada reaktora.

Pre ponovnog puStanja reaktora u rad, medjutim, saglasnonovouvedenim zakonskim propisima, morali bi se obezbediti usloviza kontinualna automatizovana meteorolo&ka merenja , kao ikontinualna merenja najmanje jednog od parametara koji karakterifieop^ti nivo radijacione situacije u okolini. Takodje, zbogdotrajalosti i nedavoljnog kapaciteta postojećeg, bilo bi fiotrebnonabaviti novi merni komplet za niskofonska alfa- beta increnja.Drugim reCima, da bi kontrola okoline bila na zakonski propisanomnivou u uslovima rada reaktoraj-^norala bi biti nabavljena novaoprema, Sto zahteva investiciju od oko 150.000 USD.

5.2. Dozimetrijska i tehnićka zažtita od zraćenja

Sve poslove u vezi sa zaStitofit od zraCenja na reaktoruvr§e odgovarajuće sluzbe Laboratorije za zaStitu od zraCenja izatttitu zivotne sredine "ZASTITA" u Institutu, a Odeljenje zareaktorski inzenjering abavlja samo deo poslova dozimetrije itehniCke zaStite od zračenja (poslovi tehnoloSke dozimetrije).

5-3

Kompletan pregled obavljenih aktivnosti u okviru zaštiteod zračenja koji su na reaktoru RA obavljeni u toku 1993.godinedat je u drugom delu ovog izvefitaja, a u daljem tekstu suobuhvaćeni isključivo poslovž koje je u toku 1993-godine obaviloOdeljenje za reaktorski inzenjering.

Kontrola ekspozicionih doza gama zračenja na reaktoru RAvrSi se pomoću ugradjenog stacioniranog sistema, kao i pantoćuprenosnih mernih uredjaja. Nivoe neutronskog zračenja kontroliSeposebna sluzba Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštituzivotne sredine "ZASTITA", koja takodje kontrolifie i nivoe gamazračenja.

Kontrola stepena kontaminacije radnih povrfiina, odeće,obuće i otkrivenih delova tela vrši se uglavnom diskontinualno,prema vrsti obavljenog posla. Redovno se vrSi kontrola obuće iruku pri napuštanju dela zgrade^eaktora RA koji je propisioiadeklarisan kao kontrolisana zona.

Kontrola individualnog izlaganja spoljafinjen zračenju vrSise pornoću termoluminiscentnih i penkalo dozimetara.Termoluminiscentne dozinmtre poseduje svaki radnik Odeljenja zareaktorski inzenjering , kao i svako lice koje zbog potrebe poslaboravi u zgradi reaktora.

Statistički pregled doza zračenja kojima je bilo izlozenoosoblje Odeljenja za reaktorski inzenjering u toku 1993-godine (odoktobra 1992. do septembra 1993. godine), dat je u odgovarajućojtabeli Priloga B. U ovom prilogu su inače navedeni svi podacivezani za poslove tehnološke dozimetrije koji se obavljaju usklopu Tehnolofike sluzbe Odeljenja za reaktorski inzenjering usastavu Laboratorije za multidisciplinarna istrazivanja iinzenjering "RA".

Na osnovu izmerenih vrednosti o primljenim dozamazraCenja, vidi se da su u proteklom periodu individualne dozezračenja bile daleko ispod dozvoljenih granica, Sto ukazuje na dobrtorganizovanost obavljanja aktivnosti u zonama zraCenja.

5.3 Lićna zaštitna sredstva

U toku 1993. godine vrSeno je redovno pranje, odrzavanje iobnavljanje zaStitne odeće i obuće radnika reaktora. Nabavljeni sunovi plastiCni skafandri, specijalni papirni skafandri, nazuvke,plastične i gumene rukavice.

IzvrSen je generalni remont kompresora i vazduSnog filtrana kompresoru za punjcnje boca za disanje u slučaju akcidenta nareaktoru, kao i za radove na otvorenon sistemu reaktora ukoliko nebi bio obezbedjen drugi vid autonoinnog disanja. Atestirane su sveboce za. disanje pod pritiskom i uklonjene su one kojitna je prošaorok trajanja. IzvrSena je kontrola celokupne oprene za autonomnodisanje; polomljene maske su zamenjene novim, uz odgovarajućeadaptacije.

Izvedena je nova linija sa komprimovanim vazduhom ispodvodene zaStite, instalirana su gibljiva creva za vazduh iizradjene su nove maske za disanje sa većim vidnim poljeni kako bise maksimalno olakfiao rad ispod vodene zafttite i smanjilamogućnost kontaminacije odeće radnika.

6-1

6. KADROVI

6. 1 Organizaciona šena

Upravljanje objektom kao što je nuklearni reaktor, njegovoodrzavanje i pruzanje usluga korisnicima, zahtevaju dobroorganizovane sluzbe pogona i odrzavanja opreme reaktora u kojimasu duznosti svakog Clana jasno i jednoznačno definisane. Odpuštanja reaktora RA u rad, decembra 1959.godine vršene su' mnogeizmene u organizacionoj šemi za pogon i odrzavanje ovog reaktora.Te godine je na reaktoru bilo zaposleno oko 130 radnika, da bi sepočetkom osamdesetih godina broj radnika neophodnih za pogon iodrzavanje ovog postrojenja kretao oko sedamdeset. Danas jeutvrdjeno da je 51 minimalno potreban -broj radnika na ovomreaktoru koji u potpunosti mogu da obezbede njegov siguran pogon ipouzdan rad. Ova nova organizaci<3na Sema prikazana je u Prilogu Govog izveštaja. Postojeća organizaciona struktura je veoma bliskapredlozenoj i u celini bi mogla biti ostvarena početkom 1994.godine«.

Organizacionom strukturom su precizno definisaneodgovornosti svakog člana Odeljenja za reaktorski inzenjering.Svu odgovornost za rad nuklearnog reaktora RA snosi direktorLaboratorije, koji ujedno rukovodi i Odeljenjem za reaktorskiinzenjering. On je odgovoran za siguran, ekononičan i pouzdan radovog reaktora, za pridrzavanje svih propisa- zakonskih ipogonskih, kao i za zaStitu od zraCenja osoblja pogona iodrzavanja. Odgovornost za kompletnu zaStitu od zračenja,ukljuCujući i zaštitu okolnog stanovniStva, snosi Laboratorija zazaštitu od zraCenja i zafititu zivotne sredine "ZASTITA".

Za saoi pogon reaktora odgovorni su rukovodilac pogona idezurni še-fovi smena, a za kontrolu i odrzavanje opretne celogpostrojenja odgovorni su rukovodioci odgovarajućih sluzbi zaodrzavanje opreme. Sefovi snena su odgovorni za siguran radreaktora u skladu sa pogonskin propisima i upustviaia za rad.Rukovodioci sluzbi za odrzavartje opreoie odgovorni su z» ispravnostodgovarajućih sistema i uredjaja, njihovu redovnu kontrolu iodrzavanje.

* Prijem radnika koji nedostaju zavisiće od toga kada bi reaktorRA fflogao ponovo da bude pufiten u rad.

6-2

Pogon reaktora RA se obavlja u rotirajućim smenama u toku24 sata , pri čemu smene menjaju Jedna drugu posle 8 časova rada.

Dezurnu smenu sačinjavaju:

smene,- operator,- električar,- mehaničar pogona,- mehaniCar hale i- dozimetrista *,

čijim radoin neposredno rukovodi dezurni šef smene, a posrednorukovodilac Sluzbe pogona. Pri tome, dezurni dozimetrista imehaniCar hale se, samo po potrebi, angazuju van redovnog radnogvremena. «

S obzirora da je reaktor RA u pogonu prosečno 15 do 18dana mesečno (ukupno do 180 daha godifinje) i da radnici kojiobavljaju pogon ovog reaktora imaju skraćeno radno vreme od 36časova nedeljno, neophodno je postojanje 5 aktivnih sntena.

Dezurne smene formiraju se iz postojećeg kadraodgovarajućih sluzbi Odeljenja, i to (videti Semu Priloga 6):

- Sefovi smena iz svih sluzbi ,- operatori - iz Sluzbe instrumentacije (prevashodno)- elektriCari — iz Sluzbe elektroopreme i- mehaničari—*- iz MaSinske sluzbe.Optimalan broj radnika u ovim sluzbana, iznosi po 10

(izuzev u Mafiinekoj sluzbi, gde je potrebno 16 radnika).Sluzba pogona mora imati 7 §efova smena, dok je u TehnoloSkoj sluzbii Sluzbi za administrativno-tehničke poslove utvrdjen minimalanbroj radnika (2, odnosno 4) neophodan za rad reaktora i radOdeljenja u celini.

Postojeći kadar u Odeljenju za reaktorski inzenjering sasrednjofii spre«oni, koji obavlja poslove pogona i odrzavanjaistrazivačkog reaktora RA, u potpunosti zadavoljava zahteve upogledu radnog rezima i koriStfenja ovog reaktara u sada&njimuslovima. tiedjutim, zbog dugog stajanja reaktora, novoprimljenikadar koji je obučen za rad u pogonu, nije mogao da steknepotrebno iskustvo, te će u narednom periodu morati da buduangazovani i penzionisani radnici kako bi pogon reaktora mogaonesmetano da se odvija.

* Dozimetristu, kao i sve poslove vezane za zaStitu od zračenja nareaktoru RA, obezbedjivade, kaa i do sada, Laboratorija zazaštitu od zračenja i zaStitu zivotne sredine iz Instituta uVinči.

6-3

6.2 Kvalifikaciona i starosna struktura osoblja

U 1993. godini u Odeljenju za reaktorski inzenjering usastavu OOLJR "RA" bilo j» zaposleno ukupno 44 radnika koji su biliangazovani na poslovima odrzavanja opreme reaktora RA. U tokugodine, Odeljenje je napustilo dva radnika, a niko nije primljen-

Postojeći broj radnika je ispod minimalnog broja radnikapredvidjenih za pogon i odrzavanje reaktora RA u budućem periodu(biće neophodno izvrfiiti i odredjena prestruktuiranja).Detaljni podaci o stanju kadrova u toku 1992-godine dati su uprilogu G. U tom prilogu su detaljno prikazani i kvalifikaciona istarosna struktura postojećeg osoblja u Odeljenju za reaktorskiinzenjering u sastavu Laboratorije za multidisciplinarnaistrazivanja i inzenjering "RA".

Kretanje broja radnika* u Odeljenju za reaktorskiinzenjering u periodu 1988.—1993. godina prikazan je u Tabeli 6.1.

TABELA 6.1Struktura kadrova u Odeljenju u periodu 1988.-1993.*

godina 1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993.

UKUPAN BROJ RADNIKA(stanje na dan 31.12.) 61 58 52 44 44 42

KVALIFIKACIONA STRUKTURA- visoka st.sprema 13 13 11 9- srednja st.sprema 42 39 32 33- niza st.sprema 6 6 4 3

93 2

3

83 1

3

ODLAZAK/DOLAZAK RADNIKA 9/9 8/5 7/1 9/1 -/- 2/-

* Na dan 31. decembar 1987. godine u Odeljenju je ukupno bilo 61radnika.

Kao Sto se iz Tabele 6.1 moze videti, u proteklomšestogodišnjem periodu (od 31. decembra 1987. do 31. decembra1992. godine), Odeljenje za reaktorski inzenjering je napustilo 35radnika, a istovremeno je primljno 16 novih radnika. Velika većinaradnika koji su u ovon periodu napi/stili Laboratori juf učinili suto zbog odlaska u penziju po sili zakona.

6-4

6.3 Stanje kadrova

Velika -fluktuacija kadrova predstavl jala je posebnuteškoću u pogledu obuke i osposobljavanja novoprimljenih radnikaza obavljanje odgovarajućih duznosti u pogonu i odrzavanjuopreme reaktora RA i njegovih sistema. Upravo ta situacija Jezahtevala da se pravovremeno i kontinualno sprovodi obuka svihnovoprimljenih radnika, Sto je u ovom periodu uspeSno realizovano.U tom cilju, povremeno su angazovani i penzionisani radniciOdeljenja, a sa tom praksom će se nastaviti i ubuduće, kako bi sepotpuno novi stručni kadar koji je danas prisutan na reaktoru upotpunosti osposobioo za obavljanje svih predvidjenih zadataka.

Polazeći od utvrdjene organizacione Setne Odeljenja zareaktorski inzenjering, prikazane u Prilogu 6 vidi se da jepredvidjeno da za obezbedjenje *potrebnih uslova za njegovueksploataciju, 51 radnik opsluzuju u potpunosti reaktor RA, iujedno omogućuju obavljanje svih neophodnih poslova vezanih zafunkcionisanje Odeljenja kao posebne organizacione jedinice. Iakodanas u ovom Odeljenju ima 42 zaposlenih radnika, novaorganizaciona struktura će zahtevati da 2 radnika neće moći daostane u ovooi Odeljenju. Postojeći broj radnika dovoljan je zarealizaciju aktivnosti koje se u okviru revitalizacije reaktora iodrzavanja oprene, obavljaju danas na reaktoru. Medjutim, godinudana pre očekivanog puStanja reaktora u rad, potrebno je primiti11 radnka koji nedostaju, kako bi se na vreme obufiili zaobavljanje odgovarajućih duznosti u pogonu.

ORGANIZACUA RADA PO STRUCNIM SLUZ0AMAODEUENJA 7.A REAKTORSKI INZENJERINC

TEHNO.OSKASLUŽBA

RUKOVOOILAC

INŽERJEn V

RUKOVOOENJE

X

SLUZBA POGONAREAKrORA

RUKOVOOILAC

SLUŽBAINSTRUMENTACUE

^JUKOVOOILAC

SLUŽDA;LEKIRO-OPREME

RUKOVODILAC

ŠEFSMENE

* 1

7

OPERATOR'POGONA 7

VOOEĆIINSTRUMEKTA.

'T

VODEĆIELEKTRIĆAR

SAHOSTALNI

MSTRUMENTA.

ELEKTRIĆARPOGONA 7

MEHANIČAR

HALE

IIl .

rSAMOSTALNIELEKTR1ČAR

LjlNSTRIMENTA-

TORL - ELEKTRIĆAP'

1

MEHANICAR

POGONA

OORZAVANJEMAŠIHSKEOPREME

VRUCE

KOMORE

MEHANIČARREAKTORA

OPERATORVRUĆIHKOMORA

I

SAMOSTALMMEHANIĆAR

MEHANIČAR 3

HA§INSKASLUŽBA

RUKOVOOILAC

MAŠIHSKA

RADIONCA

PRECIZNIMEHAHICAR

METALO-STRUGAR

ZA i4IEHM POSL'

REFEREHT 7.AjDMuisrnAiPOSLOVE

MACACIOMCP

HIGUEUIČAR

bROJ RADNIKA U POGONU I ODRZAVANJU OF-'REME REAF 7OKA RA

rednibro j

1.

*~\*._ •

T•-' •

4.

5.

6.

naniv izvršioca

rukovodilac

rukovodilac stručnih slusbi ;apogon i odrzavanje opreme linzenjeri u sluzbi

smensko osoblje

osoblje z& odrzavanje opreme

posebno tehničko osoblje(mašinska radionica, vruće komore)

pomoćno i administrativno osoblje

UKUPNO

broj invršioca

1

6

30

7

3

4

51

stepen stručnespreme

VS

vs

ss

ss

ss

2 SS i 2 NS

7 VS4 2 SS'2 NS

PROJ RADNIKA ZA POSLOVE ZAS7ITE OD ZRACENJAh.OD REAKTORA RA*

rednibro j

1.

3.

naniv mvrSioca

rukovodi1ac

smensko osablje

rukovadeće i tehnička osoblje(zbrinjavanje radioaktivnog otpada,metrologija i ostalo)

UKUPNO

broj i;vršioca

1

5

1*-|JL.

9

?5tepen strufinespreme

VS

ss

vsss

2 VS7 Sb

* Navedeni broj invršilaca mose da obavlja l poslove kod reaktora RB,l'ao i deo poslova na drugim nuklearnim objektima u Institutu

7-1

7. FINANSIJSKI POKAZATELJI

U prilogu H detaljno su prikazani podaci o finansijskomposlovanju Odeljenja za reaktorski inzenjering u okviruLaboratorije za multidisciplinarna istrazivanja i inzenjering"RA", a takodje i podaci o prihodima i troškovima vezanirnisključivo za pogan i odrzavanje istrazivačkog reaktora RA u-1991.i 1992. godini.

U vreme pisanja izveštaja (sredina decembra 1993. godine)nije moguće dati nikakve finansijske pokazatelje za 1993. godinu.U toku su isplate ličnih primanja i ostalih naknada za mesecnovembar, a od Ministarstva za nauku i tehnologiju RepublikeSrbije još pristizu sredstva za mesec novembar. Pitanje je da liće uopšte bilo kakav izveštaj o -f Jnansi jskom poslovanju koji biobuhvatio celu 1993. godinu imati ikakvog smisla, imajući u viduogromnu in-flaciju. Na koji način prikazati ovakvo poslovanje, kadasu npr. prihodi i troškovi koji se sada realizuju u toku nedeljedana veći od svih prethodnih u 1993. godini !

Protekla godina, van svake sumnje, najteza godina od kadaje reaktor RA izgradjen I pušten u rad. Nezavidna situacija okojoj se našla zemlja, nije mimoišla ni Institut, a posebno jeu tezak polozaj dovela odrzavanje nukleanih mašina u njemu.Nedovoljn^ finansijska sredstva koja se izdvajaju za ove potrebe,nisu dovoljna ni za pokriće troškova gole egzistencije, a o nekimozbiljmjim zahvatima na odrzavanju l remontnim radovima opremereaktora RA ne moze biti m govora. I pored toga, l u 1993.godini, kao l ranijih godina, učinjen je napor da se opremakollko—tollko Ddrzava i time odrzi minimum kontinuiteta urealizaciji programa osposobljavanja reaktora RA za rad.

PRILOG A CS06RA273

S. CUPAd, Z.VUKADIN

EKSPLOATACIJA REAKTORA RA

A-l

S A D R 2 A J

A.1 RAD REAKTORA U PERIODU 1993. - 1994.

A-2

A. 1 RAD REAKTORA U periodu 1993. - 1994.

U 1993. godini reaktor RA nije bio u pogonu zbog zamenenjegove celokupne instrumentacije. Iako je bilo planirano da secelokupna instalacija zameni do kraja 1991. godine , te dareaktor počne sa radom u prvaj palovini 1992.godine, ovo nijeispunjeno jer celokupna oprema nije isporučena ni do kraja 1993.godine.

Kako zbog medunarodne blokade naše zemlje nije sigurnokada će oprema biti isporučena tačan datum poCetka rada reaktora"RA" ne može da se odredi. Zato je u tabeli A—2 dat plan radareaktora od momenta starta.

TABELA A-2 PLAN RADA REAKTORA POSLE STARTA

mesecrada

PrviDrugiTrećiCetvrtiPetiSestiSedmiOsmiDeveti*«

snaga(MW)

0,020,020,200,401,002,002,503,003,50

dopuna*jezgra

--——-

01-04——

rad(MUh)

2,43,643,2144,0360720900

1.0801.260

broj dana rada(* 24 časa)

5912151515151515

* Reaktor nastavlja rad sa konfiguracijom No 02** Od desetog meseca pa na dalje, reaktor će raditi na punoj

snazi od 4,7 MW.

CS06RA274PRILOG B

S.CUPAC, Z.VUKADIN

IZVESTAJ 0 RADUTEHN0L05KE SLUZBE

B-l

S A D R 2 A J

B. 1 ORGANIZACIJA SLUZBE

B.2 RAD SLUZBE

B.2.1 Safeguard aktivnosti

B.2.2 Povećanje eksploatacionih mogućnosti reaktora

B.3 Dozimetrija i tehnička zaštita od zračenja

B.4 Pregled rada sluzbe za perioj 1993. - 1994.

B-2

B. 1 ORGANIZACIJA SLUZBE

Nominalni <po pravilniku) i stvarni sastav službe prikazanje na sledećem pregledu:

Radna mesto Nominalni broj Stvarni brojradnika radnika

Rukovodilac službe 1 1Inženjer za tehničku fiziku 1 1Tehnički saradnici 1 0Tehničar za instrumentaciju izaštitu od zračenja 7 0

Svega: 10

Tehničare za zaštitu služba nema, jer se ta zaštitaobavlja ili kroz rad ekipa Laboratorije za zaStitu od zraCenja,ili (tehniCka dozimetrija) od službe pogona (u popodnevnim inoćnim smenama).

Služba je angažovana na poslovima sigurnosti reaktora ,reaktorske -fizike, poslovima dozimetrije, tehničke zaštite. Semtoga, služba vodi kompletnu evidenciju o eksploataciji reaktoraRA, a biće angazovana i na poslovima oko reaktorske petljeVINCA-1, kada ova bude puštena u rad.

B.2 RAD SLU2BE

B.2.1 "Se-feguard" aktivnosti

U 1993.godini u Institutu za nuklearne nauke —"Vinča" ina reaktoru "RA" bilo je dvanaest rutinskih inspekcijeMedjunarodne Agencije za Atomsku Energiju ( M.A.A.E. ). Prisvakoj inspekcije kontrolisano je sveže gorivo u skladištu svežeggoriva reaktora "RA". Svaka treća inspekcija uključila je ikontrolu bazena za odležavanje ozračenog goriva, a nakon fizičkoginventara tokom jedne inspekcije kontrolisano je i jezgroreaktora "RA".

Pri kontroli goriva iz jezgra reaktora, vađen Je kanal0305. Ovo je iskoriSćeno za vizuelnu kontrolu naslaga na gorivupri kojoj je utvrdjeno da naslage postoje ali su neznatne.Operacija vadjenja kanala iz jezgra reaktora i vadjenja gorivnihelemenata u prostoriji 099 bile su dobro pripremljne i izvedene

je uveliko smanjilo vreme inspekcije.

B-3Tokom ove godine venf lkaci ja goriva u čeholima u

bazenima za odležavanje vršena je spuštanjem malog detektara gamazračenja duž čehola. Povećana aktivnost ukazivala je na prisustvogoriva u čeholu. Od strane M.A.A.E. napravljena je čelična , sadonje strane zatvorena cev , na čijem vrhu se postavljanatrijum-jodid detektor za verifikaciju goriva smeštenog uburićima. Probalo se verifikovati gorivo u čeholima spuštanjemdetektora sa olovnom zaštitom i kolimatorom u navedenu cev. Zbogloše izvedene zaštite ovo nije uspelo. Kad se izvrše neophodneizmene u zaštiti i ovo će postati izvodljivo.

B.2.2 Fovećanje eksploatacionih mogućnosti rektora

U periodu do 1976. godine u reaktoru RA su kao gorivokorišćeni elementi od metalnog urana niskog obogaćenja (2/1) .Krajem 1981. godine pa na dalje se koriste isključivo gorivnielementi od uran dioksida visokog obogaćenja (80%). Prelaskom navisoko obogaćeno gorivo poboljšane su eksperimentalne mogućnostiovog rektora. To poboljšanje se pre svega zasniva na povećanjuneutronskog fluksa.

Pored ovoga, u cilju povećanja eksploatacionihmogućnosti, planirani su modernizacija eksperimentalnih uredjajai osvajanje proizvodnje novih radioaktivnih izotopa.

U cilju radikalonog povećanja primene reaktora za razvojnuklearne energetike započeta je izgradnja reaktorske petlje sasopstvenim hladjenjem. Ona će omogućiti ozračivanje nuklearnoggoriva i konstrukcionih materijala u uslovima bliskim radnim.

B.2.2.1 Reaktorska petlja VINCA-1

U mnogim nukleranim centrima u svetu sprovode se obimniistraživački programi testiranja nukleranog gariva ikonstrukcionih materijala, pre svega za potrebe razvojaenergetskih nuklearnih raeaktora. Ova ispitivanja imaju osnovnuulogu da poboljSaju pouzdanost komponenata, utvrde siurnosnegranice i uopšte povećaju bezbednost nuklearno-energetskihpostrojenja. Deo istrazivanja ove vrste, medjutim sprovodi se iZA potrebe istrazivaCkih nuklearnih reaktora, a odnose senajvećim delom na sprovodjenje programa konverzije nuklearnoggoriva u ovom reaktoru, sa visokog na nisko obogaćenje.

Reaktor RA je projektovan i izgradjen kao -fluksniistrazivafiki reaktor op^te namene, pa je prema tome namenjen, uodredjenim granicama, i za ispitivanje reaktorskih konstrukcionihmaterijala i nuklearnog goriva. Za ozraCivanje materijala igorivnih elemenata u cilju njihovog ispitivanja, u uslovimaizolovanosti od aktivne zone nuklearnog reaktora, postojinekoliko mogućnosti koje se kreću od jednostavnih kapsula dorektorskih petlji sa nezavisnim sistemom hladjenja. Koncepcija

B-4

petlje sa sopstvenim (nezavisnim) sistemom hladjenja, pružaoptimalne mogudnosti za sprovodjenje programa ozračivanjanuklearnog goriva i konstrukcionih materijala 1 to kako sastanovišta eksperimentalnag prostora, tako 1 sa stanoviSta uslovarada.

Da bi se omogućila odgovarajuća ozračivanja pre sveganuklearnog goriva, odlučeno je da se na reaktoru RA izgradipetlja sa sopstvenim kolom hladjenja čiji bi reaktorski deo tnogaoda se menja u zavisnosti od postavljenih zahteva zaozraCivanjima. Prva varijanta ove petlje, nazvana VINCA-1 imadovoljno veliki prostor za ozračivanje, u koji moze da se smestikompletan aktivni deo postojećeg gorivnog kanala reaktora RA.

Reaktorski deo petlje VINCA-1 je postavljen na mestocentralnog vertikalnog eksperimentalnog kanala i nalazi se uposebnoj aluminijumskoj cevi koja? je zatvorena na donjem kraju.Ovaj deo je u suStini slozena konstrukcija Fildove cevi, tj.dveju koncentričnih cevi, koja omogućava strujanje fluksa krozprstenasti popreČni presek u jednom smeru i povratno strujanjekroz kružni presek u,drugom smeru. Kao rashladni -fluid koristi sedemineralizovana laka voda.

Vertikalni deo petlje se sastoji od glavnog i pomoćnagkola za hladjenje, sistema za prečišdavanje hladioca, sistema zaregulaciju pritiska za kontrolu i upravljanje . Osnovna -funkcijacirkulacionog kola za hladjenje je odvodjenje toplote generisaneu reaktorskom delu petlje pri normalnim i akcidentnim uslovimarada, a njihbve komponente sačinjavaju pumpe, izmenjivačitoplote, cevovodi i odgovarajući ventili. Sistem za regulacijupritiska omagućava održavanje potrebnog pritiska u cirkulacionimkolima petlje, a sistem za prečišćavanje hladioca održavapotrebnu hemijsku čistodu hladioca glavnog i pomodnog kolahladjenja.

B.2.2.2 Mogućnost koriSdenja horizantalnih kanala

(1) F'obol jšanje eksploatacionih mogućnostihor1nontalnih kanala

Od ukupno Sest horizonatalnih kanala, pet se koristi zaistraživanja u oblasti fizike i hemije kondenzovanih sistema. Zaove svrhe izgradjeno je ili nabavljeno pet neutronskihspektrometra:

- neutronski di-fraktometar (kupljen u SR Nemačkaj),— trokristalni neutronski spektrometar (izgradjen u

Institutu "Boris KidriC"),- trokristalni neutronski spektrametar (svojina

Instituta u Krakovu; koristi ga mešoviti timistrazivača),

B-5

—spektrametar za merenje vremena preleta neutrona(izgradjen u Institutu "Bons Kidrič").

Ovi uredaji su snabdeveni odgovarajućom opremom, kao itosu razni detektorski sistemi, monohromatori, vakuumski sistemi,-filtri, kriostati, peć itd. Kako je neutronsko rasejanje jedna odosnovnih metoda u oblasti fizike kondenzovanih sistema, neophodnoje na postojećim uredjajima izvršiti odredjene modi-f ikaci je, ucilju poboljšanja njihovih eksperimentalnih mogućnosti.

Reaktor RA koji poseduje dobre osnovne karakterisktike:snaga 6,5 MW, tešku vodu kao moderator i fluks neutrona od

1« —2 —110 cm s , koji uz korišćenje visokoobogaćenog gorivaostvaruje "maksi" -fluks neutrona, *§ta je pogodna za istrazivanjau -fizici kondenzovanih sistema, može uz odgovarajuće modi-fikacijehorizontalnih kanala i izgradnju novih eksperimentalnih uredjaja,u potpunosti odgovoriti zahtevima ovih istraživanja.Rekonstrukcija bi obuhvatila:

- modifikaciju energetske raspodele neutrona na izlazu izhorizontalnih kanala, uz odvodjenje neutronskih snopova Sto daljeod centralnog tela reaktora,

- modi-f i kaci ju i modernizaci ju goniometri jskihdetektorskih sistema na neutronskim spektrometrima.

Modifikacija energetske raspodele neutrona izvrSila bi seunoSenjem "hladnog izvora neutrona" (na bazi tečnog vodonik) ujedan od horizontalnih kanala reaktora, što bi dovelo do povećanjaprinosa "hladnog neutrona" za red veliCine, odnosno do takvogpovećanja -fluksa neutrona kao kada bi se snaga reaktora povećala10 puta. Neutronovodima, koji rade na principu totalne refleksijeneutrona sa glatkih povrSina, neutronski snopovi bi bili odvedeninajmanje 20 metara od centralnog tela reaktora, gde praktično nemagama zračenja i brzih neutrona. Iz jednog horizontalnog kanala,snabdevenog hladnim moderatorom, izlazila bi dva neutronovoda nakojima bi mogla da se montira serija neutronskih spektrometara,kao što su:

- trokristalni neutronski spektrometar,- spektrometar vremena preleta neutrona,- spektrometar za rasejanje neutrona pod malim uglovima,

itd.

Osim toga, u jedan od horizontalnih kanala reaktorapostavio bi se "vrući izvor neutrona" (na bazi grafita>, koji bise zagrevao usled zakočnog zračenja iz reaktora. Ovaj "ubrzivač"neutrona doprineo bi pomeranju energetske raspodele neutrona premakraćim talasnim duzinama (0,8 X 10 cm) i povećao njihov prinosza red veličine. Postojeći neutronski di-fraktometar, snabdevennovim detektorskim sistemom, bio bi montiran na izlazu ovoghorizontalnog kanala. Nema uslova za postavljanje neutronovoda,jer bi snop morao da izadje iz reaktorske hale.

B-6

Postojeći hibridni spektrometar bia bi saCuvan za merenjeefikasnih preseka, za obuku i ostala merenja l provere, neophodnetokom rekonstrukcije ostalih uredjaja 1 horizontalnih kanala.

Modernizacija detektorskih sisteroa obuhvatila bi uvodjenjemultidetektora na bazi poluprovodnika osvojenih u Institutu "BorisKidrič". Odgovarajuća instrumentacija za prikupljanje i obradupodataka iz ovog detektora, takodje bi bila realizovana uInstitutu.

(2) Neutronska radiogra-f 1 ja

Na reaktoru RA postoje ^uslovi za razvoj 1 primenuneutronske radiogra-fi je.

Neutronska radiografija je savremena metoda za ispitivanjematerijala bez razaranja, koja proSiruje i dopunjava oblastpnmene standardne radiogra-f i je (gama radiografija i radigrafijasa X— zračenjem>. Na primer, mnogi teški materijali su neprozirniza x— zrake, a prozirni su za neutrone, i1i, materijali savelikim sadržajem vodonika mogu se lako detektovati saneutronima, a ne mogu sa gama ili x- zračenjem. Osim toga,neutronska radigra-fija se može koristiti za snimanje sa povišenimtemperaturama, kao i za snimanje uzoraka koji su visokoradioaktivni, pa se primenjuju za ispitivanje gorivnih elemenataza reaktore.

Neutronska radiogra-f i ja se zasniva na sledećem principu:snop neutrona sa uni-formnim intezitetom prolazi kroz neki uzorakkoji se, na primer, satoji iz dve komponente sa različitimefikasnirn procesima za reakciju sa neutronima, usled čega će se naizlazu uzoraka pojaviti dva snopa različitih inteziteta. Izlaznisnop pada na pogodan ekran (konvertor), koji se aktivira preko

nuklearne reakcije sa neutronima, dajući tako vernu slikuispitivanog predmeta. Radijacije konvertora se mogu preneti na•film, čijim se razvijanjem dobija vizuelna neutronografska slikapredmeta, odnosno radiograf. Primenom pogodnih scinti1atora, slikadobijena neutronskom radiografijom moze se posmatrati natelevizijskom ekranu.

U pogledu šire primene neutronske radiogra-f i je važno jeimati u vidu sledeće činjenice:

a) E-fikasni procesi za nuklearne reakcije sa neutronimaznatno variraju od jednog elementa do drugog, a takodje i zarazličite izotope istog elementa, €to se koristi u raznimkombinacijama za dobijanje neutronskih radiografa kadagamagrafija i x— radiografija ne mogu da se primene (na primer,fliogu se dobiti neutronski radiografi lakog elementa kada se ovajnalazi iza debelog zaklona nekog teškog elementa).

B-7

b) E-fikasm procesi nuklida variraju u -funkciji energijeneutrona. Na primer, kadmijum se moze odrediti kada je zasićenlndijumom ako se za neutronsku radiografiju konste termalnineutrom (od 0,025 eV> . Medjutim, sa neutronima od 1,4 eV,indijum se moze odrediti pored kadijuma i drugih elemenata. Zabrze neutrone e-fikasni procesi različitih elemenata ne razlrkujuse znatno, al i se 1 ani koriste za neutronsku radiogra-f i ju.Razvijena je tehnika primena brzih neutrona za radiogra-f i ju vrlodebelih predmeta, na priroer neutroni ad 14 MeV, proizvedeni uneutronskom generatoru, koriste se za radiografiju materijala sa vodonikom unutar debelog olovnog zaklona. Zbog naglog padae-fikasnog preseka za neutrone čije su energije bliske 0,005 eV,ovi niskoenergetski (hladni) ncutroni mogu se koristiti zaradiograflju znatno debelih (gustih) predmeta, npr. gvožđa iličeli ka.

Izbor izmedu radiogra-f i je sa brzim, rezonantnim,termalnim ili hladnim neutronima, vr$i se prema materijalu kojise radiogra-f iše i cilju koji se želi postići. Za uspešnuneutronsku radiogra-f i ju potrebna je imati dobar izvor neutrona,razvijenu tehniku moderacije i kolimacije neutronskog snopa, kaoI dobru tehniku. detekcije neutrona u datoj geometriji.

Izvor neutrona moze biti nuklearni reaktor, akcelerator iizotopski izvor. Pri mnogobrojnim nuklearnim reaktorima izgrađenisu uredaji za neutronsku radiografiju. Sematski prikaz jednogtakvog uredjaja dat je na Sl. B.2.2. Intezitet neutrona ureaktorima koji se koriste za neutronsku radiografiju iznosi10 cm s - 10 cm sec , što reaktor RA u potpunostizadovoljava.

Za neutronsku radiografiju neophodno je lmati homogen,dobro kolimisan snop neutrona. Za kolimaciju se moze koristitineki od niza navedenih kolimatora:

1. prah B*C koji se stavlja u obliku šendviča izmedjudve Al— cevi (konusne u centru, cilindrične spolja),

2. kolimetri sa viSe otvora formirani od Cd ploča ilinekog drugog materijala koji apsorbuje neutrone,

3. jednostvani konusni kolimetar u vodenom moderatoru,4. europijum oksid.LJ neutronskaj radiografiji Cesta se koristi fotografska

emulzija da bi se dobila slika snimanog predmeta. Ali, neutronine deluju znatno na -fotografsku emulsiju, pa je potrebno imatineki intenzi-fikator, odnosno konvertor, koji će preneti na -filmsliku snimljenu neutroniraa. Konvertori mogu biti: granularni (ilikristalni), stakla i metalne folije.

Metali sa visokim efikasnim presekom za neutrone najčešćese koriste za konvertore. Za rad sa termalnim neutronima koritise gadolonijum, disprozijum ili indijum, a za brze neutronebakar, tantal, fosfor ili sumpor.

B-8

Za snimanje se koriste tehnike: direktna, trans-fertehnika, tehnika graviranja traga i druge.

Kod direktne tehnike, u snopu neutrona se nalazekonvertor i -film (zatvoreni u kaseti).

Kod trans-fer tehnike snop neutrona pada samo nakonvertor. Posle odredjenog vremena ekspozicije, konvertor seuklanja i, van snopa, stavlja na film zbog naknadnog izazivanja.Primenom ove tehnike dobija se odlična diskriminacija u odnosu naprateće gama zračenje. Zato je transfer tehnika vrlo pogodna zaradiogra-Fisanje radioaktivnih uzoraka, kada se zbog zračenjasnimanog objekta ne mogu primeniti klasična X radiograf1ja iligama radiografi ja. Ova tehnika je ,iakođe vrlo pogodna za snimanjepredmeta na povišenoj temperaturi.

Neutronska radiografija se moze primeniti:- za ispitivanje grešaka pri serijskoj proizvodnji

različitih delova u industriji, na primer, ispitivanjenehomogenosti odlivaka,

- za kontrolu lemljenja za ispitivanje homogenostimaterijala za lemljenje na različitim metalnim spojevima,

- za ispitivanje grešaka curenja fluida -fluida u velikimhidrauličnim presama,

- za detekciju malih količina izvesnih elemenata, kao štosu vodonik, Li, B, Be itd.

- za ispitivanje štampanih strujnih kola,- za ispitivanje plastičnih masa, poluvinila, te-flona,

sintetičkog kaučuka, boja, lepkova, Cvrstih goriva i drugihproizvoda organske hemije,

- u biologiji (vodonik u ćelijama),- za rutinska odredjivanja vlaznosti raznog gradjevinskog

materijala pri izgradnji puteva, brana itd.

LITERATURA

1. H. Berger, Neutron radiography, Elsevier PublishingCompany, Amsterdam, 1965.

2. J. Stevović, Lj. Jocimović, Osnovi, razvoj i primenaneutronske radiografije, IBK-1155, 1973.

B.2.2.3 Razvoj proizvodnje radioaktivnih izotopa

Mnogi problemi u biologiji, fiziologiji, hemiji, fizici idrugim naukama, naročito oni koji imaju veliki značaj za životneprocese, ne bi mogli da se reše bez upotrebe izotopa. Još 1913.godina pokazalo se da se radijum-D (Pb ) moze koristiti kaoradioaktivni obeleživač ili indikator olova prilikom odredjivanjarastvorljivosti teško rastvorljivih soli olova. 1918. godine

B-9

Panet je upotrebio prirosne izotope olova 1 bizmuta zaispitivanje ponašanja nestabilnih hibrida ovih metala, a 1923.godine primenjeni su radioaktivni obelezivači za rešavanjebioloških problema. Veštački radioizotopi počeli su da seprimenjuju 1935. godine. Nešto kasnije R. Senhajmer atpočeo je danizom izvanredno značajnih -fizioloških ispitivanja koristeći sedeuterijumom i lzotopom N kao obeleživačima.

U poCetku je primena izotopa- obeleživaCa bila ograničenajer je broj stabilnih izotopa, koji su bili koncentrovani, biovrlo mali, i mada su radioaktivni izotopi bili poznati, ipak subile raspoložive ograničene količine. Posle 1946. godine,situacija se potpuno izmenila; stfebilni izotapi od preko pedesetelemenata mogu se lako dobiti. Mnogi radioaktivni izotopi, kojisu ranije dobijani u najneznatnijim tragovima, sada se dobijaju uznatnim količinama pomoću različitih reakcija sa neutronima,koristeći se intezivnim -fluksom neutrona u nuklearnim reaktorima.Pored toga ekstrahuju se i drugi radiizotopi iz proizvoda -fisije.

2a mnoge godine reaktori i akceleratori bili su znaCajniza proizvodnju radioizotopa koji su korišćeni u najraznovrsnijesvrhe, a ovaj značaj se i dalje povećava. Za izotope koji seproizvode neutronima, reaktori mogu proizvesti velike količineizotopa za relativno malu cenu po milikiriju, i tako imajuznačajnu prednost u odnosu na čestične akcelerator za širokspektar proizvodnje izotopa. Najnovija istrazivanja u medicinskojtehnologiji ponovo obnavljaju interes za reaktorsku proizvodnjubeta emitera za radioterapiju. Konstrukcija visoko fluksnihreaktora takodje daje sve veće i veće mogućnosti za proizvodnjuradioizotopa i za nove primene istih.

Proizvodnja radioaktinih izotopa u naSoj zemlji praktičnoje otpočela sa puštanjem reaktora "RA" u rad. Brz tehnološkirazvoj proizvodnje radionuklida rezultirao je u realizaciji nizaradioaktivnih izvora koji su isporučivani korisnicima za različitenamene. Nešto kasnije razvijeni su i radio-farmaceutski proizvodi ,prvo za "in vivo", a potom i za "in vitro" dijagnostiku. Dvadesetradianuklida već su u manjoj ili vecfoj meri proizvedeni nareaktoru "RA", izmedju ostalih: Co za radijacione jedinice.teleterapeutske gromobranske l radiografske izvore; Eu i Euza gromobranske izvore; Ir za radiogra-f ske izvore; 0 Tm, Tl ,rw 2IO_ 1PB W 1 P O . . . - . - - . . • - .. JPo, Au, , Y I drugi na pojedinačne zahteve konsnika. Mnogiod ovih radionuklida odredjivani su odgovarajućim hemijskimpostupcima kako bi se formirali radioaktivni preparati vrlo visokeradihemijske čistode u skladu sa zahtevima koje postavljasavremena nuklearna medicina. Neki radionuklidi koriScfeni uglavnomza izradu odgovarajućih izvora zračenja, nisu zahtevali hemijskuobradu.

B-10

Sa prelaskom na obogaćeno gorivo povećan je -fluks ufreaktaru "RA" što sa odgovarajucfom pripremom meta i planiranjemaktiviranja omogućuje daleko veće specifične aktivnostiradionukl ida posebno Co za radijacione jedimce 1 Ir zaneutronsku radiografiju. Mogućnosti reaktora "RA" za proizvodnjuizvora zračenja srednje i nize specifične aktivnosti su velike aiskustva stečena ozraCivanjem ksenona za dobijanje J i J imolibdena za dobijanje Tc , u saradnji sa Mađarima, ukazujei na mogucfnost uspešnog ovladavanja proizvodnjom radionuklidakoji čine jednu od osnova razvoja molekularne biologije i danassve aktualnijeg bioenergetskog inženjerstva.

Tokom proteklih pet godina reaktor "RA" nije pušten upogon te neki eksperimentalni podaci nisu mogli biti ostvareni,no, prema očekivanom radu reaktora "RA", očekivanoj rspodelifluksa u vertikalnim eksperimentalnim kanalima vršeni suproračuni koncentracije vaznih radionuklida, koji se najčešćekoriste, da bi se ispitala mogućnost proizvodnje istih u reaktoru"RA".

B.3 DEKONTAMINACIJA I TEHIMICKA ZASTITA OD ZRACENJA

B.3.1 Nivoi zračenja 1 kontaminacija radne sredine

B.3.1.1 Merenje nivoa gama zračenja

Na reaktoru RA pDstoji stacionirani sistem za merenjenivoa gama zračenja, ili tačnije eksplozionih doza. Pomoću ovogsistema se vrši neprekidno merenje eksplozivnih daza zraCenja usvim tehnološkim prostorijama objekta reaktora RA.

Signalizacija o povišenju graniCnih nivoa je izveden nacentralnoj dozimetrijskoj tabli <CDT) i u odgovarajućimtehnološkim prostorijama.

Očitavanje navedenih doza se vrši na CDT-u.Podaci o dozama, dobijeni pomoću ovog sistema, umose se

svaka dva sata za vreme rada reaktora u odgovarajućeeksploatacione karte i služe kao dokumentacija o jačiniekspozicionih doza u tehnolo^kim prostoriJama zgrade reaktora.

B.3.1.2 Kontaminacija radne sredine

Na reaktoru RA se vrši neprekidna kontrola ukupnog nivoagasne i aerosolne aktivnosti vazduha koji se, preko dimnjaka,izbacuje iz zgrade reaktora u spoljnju atmos-feru. Podaci o nivoimazračenja dobijeni na gornji način se neprekidno, pomoću pisača,beleze i služe kao trajna dokumentacija.

Osim gornjeg merenja, koje daje op^tu sliku o stanjuvazduha u zgradi reaktora, vrSe se i periodična merenja pomoćupokretnih mernih sistema, preko kojih se dobija slika o stanju

B-ll

radne sredine u pojedinim delovima zgrade, o stanju opreme itd.Ova periodična merenja se vrše prema potrebi, tj. za vremeoperacija pri kojima moze docfi do zagadjenja radne sredine.

B. 3. 2 F'odaci Q lndividualnom 1 kolektivnom lzlaganjuzračenju osoblja

Svaka osoba, koja radi u zgradi reaktora RA, snabdevena jeličnim dozimetrijskim sredstvam — termoluminescentnim dazimetram(TLD).

Vrednosti primljenih doza sa termoluminescentnog dozimetraočitavaju se jednom mesečno. Znači, pomoću njih se dobija ukupnadoza koju je osoba primila u toku jednog meseca.

U pojedinim slučajevima j« neophodno znati koliku je dozuprimila neka osoba u kraćem vremenskom intervalu. Da bi se topostiglo, pri svim operacijama za vreme kojih moze dotfi do većihozračivanja, osoba se snabdeva penkalo dozimetrom. Pomoću penkalo-dozimetra, primljena ,doza se moze očitati u svakom trenutku i naosnovu nje odlučiti o daljem učešcfu osobe u remontu ili nekomdrugom poslu pri kome postoji mogućnost većeg ozračivanja.

Podaci o primljenim dozama, evidentirani penkalodozimertom, beleže se u odgovarajući dnevnik.

U tabeli B.3.1 dat je pregled doza kajima je bilo izloženoljudstva, koje radi na reaktoru RA, u toku 1990.godine. Osoblje utabeli B.3.1 razvrstano je po proizvoljno izabranim intervalimadoza. U ovoj tabeli se daju podaci po mesecima, i to: broj ljudiizloženih zračenju u odredjenim intervalima doza, ukupan brojljudi izloženih zračenju, kolektivna doza, maksimalna iindividualna doza.

Iz tabele B.3.1 se vidi da su maksimalne individualne dozedaleko iznad graničnih nivoa.

B.3.3. Kontaminacija, dekontaminacija 1 radiaaktivm otpaci

Kontaminacija radnog osoblja, odela, radnih povrSina,alata i sl. predstavlja normalnu pojavu u toku redovnog radareaktora, a pogotovu za vreme remontnih radova ili radova okozamene goriva. Obično su to manje kontaminacije koje otklanja samoosoblje reaktora RA. U slučaju većih kontaminacija,dekontaminaciju obavlja specijalizovana ekipa OOUR Institutazaštitu od zračenja i zaStitu životne sredine "ZaStita".

U t k ih t i k i h ij kt RA t

zazaštitu od zračenja i zaStitu životne sredine "ZaStita".

U toku mnogih rutinskih operacija na reaktoru RA stvara sepriličan broj radioaktivnih otpadaka. Za manje aktivne otpatkepostoji ustaljena procedura uklanjanja. Oni se skupljaju u metalnuburad, a zatim transportuju na tzv. "radioaktivno groblje" uInstitutu.

Aktivnijih otpadaka, koji su zahtevali neki posebantretman, ove godine nije bilo.

B-12

B.3.4 Al cidenti

U toku pratekle godine, na reaktoru RA nije biloakcidenata koji su mogli lzazvati veće ozračivanje ljudi ili pakveću kontaminaciju radne sredine.

B.4 PREGLED RADA SLUZBE ZA PERIOD 1993.-1994. GODINA

U periodu 1993. - 1994.godina Tehnološka sluzba radila jena sledećim poslovima tehnološke kontrole reaktora:

1. Rutinska kontrola fizičkih parametara reaktora2. Režim rada teškovodnog i gasnog sistema3. Kontrola teške vode u bazenima za isluženo gorivo.

U okviru rada na razvoju metodalogije kontrole reaktora injegovog korišćenja, razvijene su sledetfe metode i programi.

1. Proračun sadrzaja fisionog produkta, izgaranja gorivai sadrzaja izotopa urana i plutonijuma u zavisnosti od rezimaozračivanja goriva u rektoru- program LANAC.Analitički metodproračuna je poboljSan što je objavljeno i u tasopisuKERNTECHNIK. (Rad priložen u dodatku izvefitaja)

2. Metoda bližeg odredjivanja lokacije oštećenog gorivnogelementa u reaktoru RA bez otvaranja reaktora, na bazi korelacijesadržaja fisionog produkta l nekih radnih parametara rektora igoriva.

3. Poboljšanje eksperimentalne tehnike potrebne zaradiolo^ku kontrolu reaktora RA, merenje -fluksa i spektra neutronau radnim uslovima reaktora i odredjivanje izgaranja goriva RA.

4. Metoda rane dijagnostike de-fekta goriva i bližeglociranja de-fektnog gorivnog elementa u reaktoru.

5. Poboljšanje numeričkih metoda koje se koriste kodraznih modela za obradu radnih parametara reaktora RA:

a) primena nelinearnog postupka kod -fitovanja na bazimetode najmanjeg kvadrata,

b) pobolj^anje u procesu odredjivanja spektralnihparametara, kod analize gama spektara koji sadrze multiplete lliznačajne monopikove veoma različitog inteziteta.

6. UsavrSavanje metodologije optimalnog korišćenjamogućnosti reaktora RA za proizvodnju (aktivaciju) pojedinihznačajnih radioizotopa.

7. Predlog programa probnog rada.8. Program dvogrupnog proračuna vi^ezonog reaktora u (r,z)

geometriji u difuznaj aproksimaciji.

TABELA B-3.1 PREGLED DOZA KOJIMA JE BILO IZLO2ENO OSOBLJEREAKTORA "RA" U TOKU 1993. GODINE

MESEC Broj osoblja po karakteris— Broj Kolek— Maxim. Srednjatičnim intervalima doza ljudi tivna indiv. individ.( mBy ) doza doza doza

(mGy> (mGy) (mGy)

0-1 1-4 4-10 10

Oktob-arl992

Novembarl992

Decembar1992

Januar

Febru-ar

Mart

April

Maj

Juni

Juli

Avgust

Septembar

50

45

45

45

45

43

0

0

0

0

0

0

0

0

0 0

0

0

0

50 8.94 0.41 0.179

45 8.23 0.66 0.184

45 7.04 0.37 0. 156

45 6.93 0.65 0.154

45 8.28 0.523 0.184

43 10.75 0.50 0.25

PRILOB CCS06RA275

N. MIKIC, D. MAJSTOROVIC

IZVESTAJ O RADU SLUZBEINSTRUMENTACIJE

S A D R Z A J

C.1 ORGANIZACIJA SLUZBEC.l.l. Zadaci sluzbeC.1.2. Organizacija rada

C.2 KONTROLA I ODRZAVANJE OSNOVNE KONTROLNO-MERNE OPREMEC.2. 1. Sistem za, upravl janje i zaštituC.2.2. Sistem za tehnološku kontroluC.2.3. Sistem za dozimetrijsku kontrolu

C.3. KONTROLA I ODRZAVANJE OSTALE ELEKTRONSKE OPREME

C.4. EKSPLOATACIJA UREDJAJA I OPREME

C.5. RAD NA PROJEKTIMA VEZANIM ZA REAKTOR

C-2

C.1 ORGANIZACIJA SLUZBE

C.l.l. Zadaci sluzbe

U organizacionoj šemi pogona i odrzavanja nuklearnogreaktora RA postoji Sluzba za instrumentaciju.

Zadaci sluzbe su:- odrzavanje postojeće instrumentacije reaktora "RA" i

druge elektronske opreoie,- planiranje, izvodjenje eksperimenata i operacija na

reaktoru i priprema instrumentaci je u te svrhe,-- izrada projekata u domenu reaktorske instrumentacije kao

i montaza, ispitivanje i puštanjg; u rad nove opreme,- rad na izradi i proizvodnji elektronske opreme i

uredjaja za sopstvene potrebe,- permanentan rad u okviru projekta br. VUG/4/014

inodernizaci je instrumentacije reaktora RA, na osnovu tehničkepoffloći MAAE iz Beča.

C.1.2. Organizacija rada

Sluzba instrumentacije obavlja svoje poslove, po pravilu uredovnom radnom vreraenu, a po potrebi i van tog vremena.

Rad sluzbe na remontnim poslovima odvija se po unapredutvrdjeniin planovima za odrzavanje reaktora, a intervencije nainstrumentaciji se vrše na osnovu primedbi pogonskog osoblja iliuočenih nedostataka od strane osoblja sluzbe za instrumentaciju.

Sluzba Je na kraju 1993. godine imala sledeći sastav: 2tehničara ( v.d. rukovodioca sluzbe i vodećeg instrumentatora)Pored toga sluzbi su pridruzena 3 šefa smene iz sluzbe pogona,koji kada nisu u slzbi pogona rade u sluzbi instrumentacije,odakle su i po$li na obuku za §efove smene.

C.2. KONTROLA I ODRZAVANJE OSNOVNE KONTROLNO-MERNEINSTRUMENTACIJE

C.2.1. Sistem za upravljanje i zaštitu (SUZ)

Sistem za upravljanje i zaStitu—SUZT sluzi za korvtrolu iupravljanje radooi reaktora i to je najvazniji od svih sistemainstrumentacije. Njemu se obraća posebna paznja. Ovaj sistem neradi pouzdano zbog zastarelosti i nedostatka rezernih delova.Periodmetar ne radi zbog nedostatka jonizacione komore (viSe se neproizvodi).

C-3

U saradnji sa rukovodiocem sluzbe pogona, otpočeto je saproverom osnovne tehničke dokumentacije iz projekta modernizacijea prevashodno za SUZ instrumentaciju. Do sada je uradjeno sledeće:

1) Radni projekat: Modernizacija istrazivačkog reaktora"RA",Tom I 758-0-1, TehniCki opis.Status: Prevedeno i otkucano , u toku je korekcija.

2) Istrazivački reaktor "RA", SUZ reaktora, TehniCki opis,K39.00.000.PZ.Status: Prevedeno i otkucano u toku je korekcija.

3) IstrazivaCki reaktor "RA", SUZ reaktora, Tehnički opis iinstrukcije za eksploataciju, K.39.00.000. TO-R,Status: Prevedeno i daje se na kucanje.

4) Istrazivački reaktor "RA" , Aparatura SUZ reaktora,Tehnički opis i eksploatacija, Cl.370.014.T0-R.Status: Prevodjenje u t<5ku.

5) Istrazivački reaktor "RA", Izlazni pojačavač, Tehničkiopis i instrukcije za eksploataciju EC2.548004.TO-R.Status: Otpočeto prevodjenje.

C.2.2 Sistem za tehnologku kontrolu (KIP)

Radi kompleksnijeg rada reaktora i povećanog stepenasigurnosti, na reaktoru postoji sistem za tehnološku kontroluprimarnog i sekundarnog kola helijuma. Ovaj sistem obuhvatakontrolu temperature, pritiska, protoka, analizu gasova i sl.

Merenje temperature osim razlike temperature u tehnolo^kimkanalima u sva tri sistema (D2O, H2O i helijum) su "prikrivena".Gre^ke u merenju se kreću od 5 do 10% i najveća je kod merenjatemperature na izmenjivafu toplote. Razlog Je €to su termometri(senzori) na ovim mestima, usled nedostatka originalnihkomponenata, zamenjeni pravljenim u ovoj OOUR.

Sva merna mesta protoka i pritiska u sistemu za tehnološkukontrolu su "pokrivena". Greške u u merenju se kreću izmedju 5 i20X u zavisnosti od mernog mesta. Ova odstupanja potiču uglavnomusled dotrajalosti mernih dijafragmi (blendi) i najveća su usisteoiu tehničke vode.

Za ovaj sistem nabavljeni su manometri na domaćem trzi^tui izvršena Je zamena neispravnih.

C-4

Tokom 1993. godine izvrSeni su sledeći krupniji radovi naopremi KlP-a.

- zamenjeni su manometri za pritisak tehniCke vode ucevovodima 1 i 2 (2 kom);

- zamenjeni su manometri za pritisak tehničke vode naulazima u toploizmenjivače A i B.

Ovi radovi su obavljeni u prostoriji 049.Pristiglo je do sada 73 pozicije opreme iz ugovorene

specifikacije za modernizaciju KIP—a. Sva oprema je pregledana ipravilno smeStena. Dokumentacija se proučava u okviru pripreme zamontazu nove opreme. Ova oprema ne moze da se instalira, jer nisuisporučeni kablovi i komandne table.

C.2.3 Sistem za dozimetrijsku Uontrolu

Sistem za dozimetrijsku kontrolu se sastoji od:- centralne dozimetrijske table CDT sa 52 instrumenta tipa

"KAKTLJS", sa jonizacionim komorama (Tabela C-3);- prenosnih (razmeštenih po pojedinim prostorijama) i

stacioniranih (za kontrolu aktivnosti tehnifike vode) instruraentatipa TIS, sa brojaCima;

- stacioniranih uredjaja tipa SU za kontrolu osoblja prinapuštanju zgrade.

Prilokom vadjenja goriva iz reaktora za potrebe inspektoraMAAE iz Đeča instalirani su stari kanali za merenje y—zračenja uprostoriji 99.

Instaliran je sistem kontrole kontaminiranosti osoblja usanitarnom propusniku, u hali i u tehnološkim prostoriJama. Ova seoprema redovno odrzava.

ProuCena je dokumentacija, izvršena Je provera ikalibracija i otpočeto je kori^ćenje jednog dela neophodnihprenosnih mernih instrumenata za nadzor <x%(i i y zraCenja ikontaminacije.

Oprema za modernizaciju sistema DOZ kompletno Je stigla(39 pozicija). Montazi ove opreme nije moglo da se pristupi, jernisu isporuCeni kablovi i table.

C-6

C.3 KONTROLA I ODRZAVANJE OSTALE ELEKTRONSKE OPREME

Prenosna instrumentacija, servisna instrumentacija ieksperimentalna instrumentacija odrzavaju se prema ukazanojpotrebi.

Servisna oprema je takodje u dotrajalom stanju i treba jezameniti novom.

C.4 EKSPLOATACIJA UREDJAJA I OPREME

Reaktor "RA" je pušten u rad decembra 1959. godine, aoprema je nabavljena dve godine ranije, tako da je njena realnastarost 33 godine. U tom periodu, instrumentaci ja je bila u radu:

Tabela C-l

Godina sati

1960-19641965-19691970-19741975-1982

19831984198519861987198819891990199119921993

11.40625.01123.5764.5452.1962.850

150000O000

ukupno: 86.874

U navedenom broju radnih časova, nije uključeno vreme radainstrumentacije pri remontu, za vreme probnih radova reaktora itestiranja opreme, kao i za vreme predpogonskih ispitivanja.

Za sada je izvršena nabvka nekih servisnih uredjaja, tako dasluzba pored analognih poseduje pet digitalnih univerzalnihinstrumenata, osciloskop i digitalni merač temperature. U planu jenabavka naponskog izvora reda veliCine milivolta i strujni izvorreda veliCine miliampera u skladu sa zahtevima servisiranja novepristizuće opreme.

U prilozeniffl tabelama C-2, C-3 i C-4 data je evidencijakvarova i intervencija u eksploataciji sistema reaktrskeinstrumentacije SUZ, KIP i DOZ.

Tabela C-2 Evidencija kvarova za sistem upravlj-anja zaštite-SUZ

r.br.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Nazi v

Automatski reg.snage (AR)

Sistem sigurosnezaštite (AU-10)

Galvanometri

Periodmetar

Mi vomer

Logaritamski meračsnage

Sistem automatskezaštite (AZ)

Televizijski sistem

Razglas

Broj kvarova u godini

74

1

1

1

-

1

1

-

-

-

75

-

-

-

2

2

-

4

-

76

2

-

-

-

3

-

-

-

77

-

5

3

3

2

2

2

-

78

2

2

2

2

-

i-i

3

-

79

-

2

-

-

3

-

-

-

80

-

-

-

-

1

-

-

-

81

3

-

1

2

4

2

2

-

82

3

2

1 rrr

2

3

2

1

-

83

3

3

leis-iravč

3

3

3

84

2

-

in3

3

-

3

85

2

-

-

-

1

-

-

86

-

-

-

-

-

-

-

87

-

-

-

-

-

-

-

88

-

-

-

-

-

-

1

3

89

-

-

-

-

-

-

-

-

90

-

-

-

-

-

-

-

-

91

-

-

-

-

-

-

-

-

92

-

-

-

-

-

-

-

-

93

-

-

-

-

-

-

-

-

Ukupno: 5 8 5 17 12 5 1 14 14 20 12 3 - - 4 -

Tabela C-3 Evidencija kvarova za sistem tehnološke kontrole -KIF'

r.br.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

Naziv

Termometri

Davači protoka

Gasni analizatori

Protokometri

Sistem veza-razglas

Elektronski merniinstrument-pisač

Logaritmi

Mehanički instrum.

Preklopnici i prek.

Ventili

Signali zacijacurenja

Broj kvarova u godini

74

4

2

3

9

4

55

2

-

3

6

88

75

3

1

3

8

3

47

-

-

6

-

-

71

76

10

-

1

-

-

25

-

1

2

3

42

77

5

3

-

4

-

25

-

1

6

-

9

54

78

14

-

1

-

2

18

-

-

1

-

•1

37

79

1

-

-

-

1

3

-

1

-

-

1

7

80

48

-

-

5

2

100

-

-

-

-

155

81

6

-

-

4

4

7

1

1

-

-

5

24

82

1

-

2

-

4

16

-

-

2

-

1

26

83

3

3

1

9

-

34

i-i

-

1

-

-

52

84

7

3

-

5

-

10

-

1

2

1

-

28

85

7

-

-

2

1

4

-

-

1

3

1

19

86

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

87

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

88

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2

2

89

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

3

3 ,

90

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

18

18

91

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

92

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

93

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

Tabela C-4 Sistem za dozimetrijsku kontrolu-DOZ

r.br.

l.

2.

3.

4.

5.

6.

Nazi v

Kaktus

TIS

Signalzacija

Uredjaj za kontroluruku i nogu (SU-1)

Stampač

Ostalo

Broj kvarova u godini

74

47

6

1

4

7

12

76

75

40

12

5

3

8

4

72

76

22

3

1

1

5

2

34

77

21

5

2

6

3

1

38

78

11

2

3

-

1

-

17

7?

-

-

1

1

1

-

3

80

40

-

1

1

-

49

81

17

-

3

1

2

-

23

82

37

2

3

1

-

44

83

55

4

3

2

3

70

84

35

21

7

2

2

67

85

1

-

-

-

-

1

86

-

-

-

-

-

-

87

-

-

-

-

-

-

88

-

-

3

-

-

3

89

-

-

4

-

-

7

90

-

-

3

-

-

3

91

-

-

-

-

-

-

92

-

-

-

-

-

-

93

-

-

-

-

-

-

C-7

C.5 RAD NA PROJEKTIMA VEZANIM ZA REAKTOR

Ugovor o isporuci opreme za modernizaciju instrumentacijereaktora "RA" sklopljen je izmedju MAAE (tj. IAEA) 5. decembra1788. godine pod brojem No 85-0672000. Po specifikaciji opreme uzugovor firme "Atamenergoexport" iz SSSR—a trebalo je da do 5-decembra 1991. godine isporuCi 223 pozicije opreme. .Pregledisporučene opreme po oblastima i ugovrne speci-fikaci je dat je utabele C-5.

Isporuka opreme je počela od avgusta meseca 1989. godine.Na dan 2.12. 1991. godine od 223 pozicije stiglo je od isporučioca65X opreme. Ovaj rok Je probijen već sada za jednu godinu, bezikakvih Cvrstih garancija da će biti realizovana kompletnaisporuka opreme u narednom periodu, tokom 1992. godine. Iz AAE Jedobijen telex sa informacijom da se obustavlja svaka daljaisporuka do daljeg zbog ratne situacije u Jugoslaviji.

Tokom 1992. godine nije stigla niti jedna od preostalihneisporučenih pozicija datih u tabeli C—5. Terminski plan poslovana fflodernizaciji ihstrumantacije raktora pomera se u suštinilinearno za naredni period sa poCetkom vezanim za 1993. godinu,ukoliko bi u toj godini bila izvršena kompletna isporukapreostalih pozicija iz ugovorne specifikacije opreme za novuinstrumentaciju.

Sluzba za instrumentaciju je sagledala sve poslove kojetreba da se urade na sistemu SUH-a, a u vezi instaliranja svihindikatora nivoa, tzv. PIN-ova i njihovo dovodjenje u funkciju.Najvazniji od svih poslova je unošenje nivometarske cevi SUH-a saindikatorima nivoa IN 1—4 u sud reaktora u kanal VK-2. Ovaj posaomora da se radi u tesnoj saradnji sa Sluzbom pogona. Obzirom naprioritete poslova koje ima Sluzba pogonay trebalo bi da se ovajposao realizuje tokom 1993. godine.

Tabela C-5 Pregled iaporučene opreme po pozicijama ugovorene speci-f i kaci je

oblast

KIP

DOZ

TABLE

METALNIPROFILI

KABLOVI

KONDENZATORI

SPEC.OPREMADOZ + KIP

UKUPNO

poz.ugovorenespeci-f i kaci je

1-112

113-141

142-149

150-161

162-200

201-218

219-223

01-223

stiglopozici ja

70

39

0

2

10

18

2 + 3

144

7.

62,5

100

0

16,6

26

100

100

65

pozicije koje nisu isporučene

2,3,53,54,55,56,57,58,60,63,64,65,66,67,68,69,70,71,72,73,78,80,83,84,85,86,87,88,89,90,91,92,94,98,99,100,101,105,107,108,109,110

142, 143, 144, 145, 146 , 147 , 148, 149

150,151,152,153,155,158,159,160,161

164,167,168,169,170,171,172,173,174,175,176,177,178,179,180,181,182, 183, 184, 185, 186 ,,187, 193, 194, 195,196,197,198,199

Opremu je uradila i isporuĆila u toku 1992. godine domaćafirma "Zavarivač"-Vranje

TEHMIHSKI PLAN POSLOVA ZA HODERHIZACIJU IN3THUNISNTACIJE REAKTOBA "RA"

1

2

~j

t\

5

6

II

e

9

1o

H A Z . I V P O S L A

Prijea oprene i sneStaj u nugacla

Obmdn tehničkih uputstiTa za aoataSu

nar.radi projelcftt* BK SU2, KIP i COZ

Obu^a radallca. »lužbe z& instrunontacijvt i nontažu i odr£«TtnJo nor« inntrun.Iir»d» projokta kablorskih trasti JSR

Ucaoat&ža staxo iastruneatici je

Montažc

IspitiTanje

l-robni pogon

Izrada projokta iirodonog stanja.

G O D I N A / M B 8 E C

1989

XI XII

1990

I I I I I I IV V

—

VI VII VII :ix-

X

—

XII

1991

I I I I I I IV V

1

VI VII VII : ix X XI XII

1992I

•

I I I I I IV V VI

V .pomfruT: bve p o s l o v e 1 r a d o v e obav] j a a l n r l i a za i n s t r u m e n t a c n u u s a r a d n j i s ao •.obl je,n sv im o s t a l i m s lunbama reaktor<a "RA" , a po poi.relji

k o o p e r a n a t a u I n « , t i t u t n l l i van n j e g a

PRILOG D

CS06RA276

BRANKO SULEM

IZVESTAJ Q RADU MASINSKE SLUZBE

SADRZAJ

D. 1 ORGANIZACIJA RADA

D.2 KONTROLA I ODRZAVANJE OSNOVNIH SREDSTAVA

D.2.1 Centralno telo reaktora

D.2.2 Sistem teske vode

D.2.3 Sistem tehnicke vode

D.2.4 Gasni sistem

D.3 KONTROLA I ODRZAVANJE POMOCNIH SITEMA OPREME

D.3.1 Transpartna oprema

D.3.2 Baz,en za odlezavanje isluzenog goriva

D.3.4 Licna zastitna sredstva

D.3.5 Vruce komore

D.4 ODRZAVANJE ZGRADE I INSTALACIJA

Đ.4.1 Zgrada reaktora

D.4.2 Instalacija ventilacije i grejanja

D.4.3 Instalacija vodovoda i kanalizacije

D.4.4 oprema za protivpozarnu zastitu

D.4.5 instalacija gasa i komprimivanig vazduha

D.5 EKSPLOATACIJA UREDJAJA I OPREME

D.6 MASINSKA RADIONICA

D.6.1 Odrzavanje opreme

D.6.2 Izrada novih elemenata

D.6.3 Pregled angazovanja radnika

D-lD.1. ORGANIZACIJA RADA

Sluzba za masinsku opremu nuklearnog reaktora RA

obuhvata:

-kontrolu i odrzavanje masinske opreme postrojenja,

—masinsku radionicu,

-vruce komore i

_prirucm magacin

Osnovna delatnost ove sluzbe je kontrola i odrzavanje

masinske opreme.Sluzba obuhvata 17 radnika od kojih 13 pripada i

sluzbi pogona reaktora.Mehanicari* pogona i mehanicari sistema uce-

stvuju u svim remontnim radovima i drugim poslovima u okviru

masinske sluzbe za vreme stajanja reaktora(videti prilog G).Stalni

sastav masinske radionice sacinjavaju dva radnika koji su uglavnom

angazovani na izradi rezervnih delova opreme postrojenja,kao i na

popravci i doradi pojedinih komponenta opreme ili izrade elemenata

za novu opremu.

Prirucm magacin reaktora opsluzuje jedan radnik,a

namena ovog magacina je da se omoguci obezbedjivanje potrebnog

alata,materijala i rezervnih delova opreme za potrebe svih sluzbi

reaktora.

Osnovni radni zadaci masinske sluzbe u toku 1993.

godine su bili:

—saniranje taloznika ,opreme na talozniku,

—remonti pumpa u crpnoj stanici na dunavu i saniranje

dotrajalih aparata l opreme,

-otklanjanje tehnickih nedostataka na uredjaju za

prepakivanje goriva i renoviranje 141. prostorije,

itd.

D-2

D.2.1. Centralno telo reaktora

Na centralnom telu reaktora nije bilo bitnijih radova na

adrzavanju opreme. Izvrsena je generalna revizija velikog hvataca

za prepakivanje goriva uz izradu potrebnih delova. Iz

eksperimentalnog kanala VK5 je izvadjen cubok, i obavljeno njegovo

ponovno vracanje u resetku reaktora. Na varu cevi za prolaz sajle

za upravljanje jednom od kadmijumskih sipki doslo je do

dehermetizacije tela reaktora. Sklop je demontiran, cev zavarena,

a zatim proveren na curenje helijj^ma. Ujedno je izvrsena kontrola

svih sppojeva ispod vodene zastite. Pod vodenom zastitom je

sredjen alat 1 materijal i usisan prostor oko kanala.

D.2.2. Sistem teske vode

U sistemu teske vode nisu vrseni nikakvi znacajniji

zahvati.

D.2.3. Sistem tehnicke vode

U toku ove godine izvrsena je primopredaja dela

sistema tehnicke vode (pumpna stanica "DUNAV" i taloznik), koji su

ranijih godina bili ustupljeni OOUR-u V/odovod za njihove potrebe

obezbedjenja pitke vode.

U zgradi reaktora redovno se odrzava sistem u radnom

stan ju. Pregledi i remonti ventila i drenaznih puoipi kao i

dozimetriskih pumpi vrsi se prema mesecnim i godisnjim planovima

odrzavanja opreme-

Na pumpama tehnicke vode "Beograd" i "Valjevo"

izvrsen je generalni remont. Zamenjeni su klizni lezajevi, klizne

mesingane caure, navarena ostecena radna kola i izvrseno

centriranje motora. Ponovo su remontovane obe drenazne pumpe.

Na cevovodu od taloznika do zgrde reaktora izvrsen je

remont ventila. Zbag nemogucnosti remonta automatskih vazdusnika

sa plovkom, izvrsena je njihova zamena sa blindama na kojima su

ugradjeni ventili sa olivama, za rucnoo odzracivanje cevovoda.

D-3

D.2.4 Gasni sistem

Remont gasne duvaljke "A"obaljen je 1980.godinetdok je

remont gasne duvaljke "B" obavljen 1982.godine,a ulje je zamenjeno

1983.S obzirom da i ove godine sistem nije radio,nije bilo potrebe

za obimnijim radovima na odrzavanju gasnog sisteraa.

Elementi ovog sistema su redovno pregledani,cisceni i

odrzavani u radnom stanju.

D.3. KONTROLA I ODRZAVANJE POMOCNIH SISTEMA OPREME

D.3.1. Transportna oprema

U toku godine vrsem su redovni pregledi i tekuce

•drzavanje transportne opreme. U 141. prostoriji su vrseni radovi

na mehanizmu za rucno pomeranje uredjaja za prepakivanje goriva.

D.3.2. Bazen za odlezavanje istrosenog goriva

Cisti deo prostorije projektom je namenjen i sluzi kao

prolaz vozilima za unosenje ili iznosenje teze opreme u zgradi

reaktora.

U bazenima su smesteni tehnoloski kanali sa istrosenim

gorivom,burad sa istrosenim gorivom,zatim ,eksperimentalni semi—

kanali,i termometri i ostali delovi eksperimentalnih komponenata

vezanih za resetku jezgra reaktora.

Redovno je vrseno dolivanje vode u bazene,u zavisnosti

od brzine isparavanja vode.

Izradjen je uredjaj za preciscavanje vode u bazenima.SpeciJalni

deo opreme je uradjen u RO "Metalac". Nabavljeni su rezervni

mehanicki -filteri. Probno pustanje u rad uredjaj i pocetak

kontinualnog filtriranja vode u bazenima za odlezavanje planira se

za prvi kvartal naredne gadine.

D-4

Zastita operatera od jomzacionog zracenja obezbedjena je

betonskom zastitom sa olovnim staklom za vizuelnu kontrolu

procesa. Postojeci uredjaj :a prepakivanje goriva nije ispunjavao

osnovne uslove ra bezbedan i siguran rad pri prepakivanju goriva,

kao ni potrebnu zastitu osoblja od jonizacionog zracenja.

D.3.3. Sistem specijalne ventilacije

Na P sistemima specijalne ventilacije za ubacivanje

svezeg vazduha u zgradu reaktora i sanitarni propusnik izvrseno je

pranje i zauljivanje -filtera. Popravljeni su kaloriferi na

sistemima za ubacivanje vazduha u sanitarni propusnik i prostoriju

za smestaj akomulatgrskih baterija. Na ventilatorima specijalne

usisne ventilacije V2A i V2B izvrsena je zamena lezajeva i

stelovannje prigusnih klapna. Na P sistemima su zamenjeni kaisevi

i pohabana kompenzaciona platna. Na sistemu V-3 je izvrsena zamena

lezajeva, a na sistemu V4 zamena lezajeva na motoru 1 ventilatoru.

D.3.4. Licna zastitna sredstva

Zbog nedostatka sredstava, ove godine nije nabavljana

nova zastitna oprema.

D.3.5. Vruce komore

U vrucidi komorama nisu vrseni znacajniji radovi.

D-5D.4. ODRZAVANJE ZGRADE I INSTALACIJA

D.4.1. Zgrada reaktora

S obzirom da su ranijih godina obavljeni obimni radovi

na sanaciji zgrade reaktora,u ovoj godini su obavljeni manji

radovi na odrzavanju zgrade.Iako postoji potreba za zamenom

dotrajalih oluka,zbog kojih dolazi do prokisnjavanja u zimskom

periodu i ulaska vode u prostorije sa elektro opremom,u taku

godine ,zbog nedostatka sredstava,nije obavljena. Izgradjen je

prostor za smestaj celicnih pro-fila i cevi.

D.4.2. Sistem ventilacije i grejanja

Sistem grejanja je u relativno radnom stanju. Kvalitet

grejanja je nezadovoljavajuci . Zbog potrebe velikog broja izmena

vazduha u zgradi reaktora osnovno grejanje je grejanje sa

kaloriferima, koji su na ulazima svih P sistema za ubacivanje

vazduha. Poznato je da je za normalno grejanje kalori-ferima

potrebna najmanje temperatura od sto stepeni celzijusa, dok se

nama isporucuje topla voda od najvise sedamdeset stepeni.

Kaloriferi, zaporni ventili i delovi cevovoda su dotrajali.

Svi radijatori u zgradi reaktora su isprani i na njih ugradjeni

drenazni ventili.

D.4.3. Instalacija vodovoda i kanalizacije

Instalacija vodovoda 1 kanalizacije u zgradi reaktora

odrzavaju se redovno u ispravnom stanju.Spoljnu instalaciju

vodivoda i kanalizacije odrzava gradjevinska opreativa Instituta.

Izvrseni su pregledi instzalacija,slavina,sanitarnih

uredjaja i ostale opreme.Dotrajaliuredjaji su popravljeni ili

zamenjeni novim.

Na ugradjenim vodomerima redovna se kontrolise utrosak

vode.Ukoliko bi utrosak bio znatno povecan to bi bio znak pucanja

dotrajalog cevovoda koji bi se odmah otklonio.

U poslednjih nekoliko godina ucestala je pucanje

vodovodnog cevovoda zbog opste dotrajalosti.

D-6

D.4.4. Oprema za protiv pozarnu zastitu

Pregledani su svi hidranti,popravljeni su neispravni

ventili na hidrantima i zamenjena dotrajala vatrogasna

creva.Aparati za gasenje pozara se redovno pregledaju i

atestiraju.

Protivpozarna oprema se redovno pregleda i kotrolise

kako od strane osoblja reaktora tako i od strane radnika

institucke protivpozarne zastite.

D.4.5. Instalacija gasa i komprimovanog vazduha

Instalacija gasa se godinama ne koristi.Instalacija

vazduha se odrzava u radnom stanju.Redovno se vrsi

pregled ,kontrol ise pritisak u lini jarnatdrenira se vlaga iz

sistema, a ostecenje slavine popravljaju.

L) sistemu vazduha pritisak je znatno manji od

propisanog,zbog dotrajalog magistralnog cevovoda,tako da je

primena ogranicena.Uglavnom se koristi u masinskoj radionici za

izduvavanje spona. Radi neophodnosti komprimovanog vazduha za

disanje pri remontnim radovima na opremi u tehnoloskim

prostorijama,narocito prilikom dehermetizacije primarnog sistema,

uradjen je alternativni sistem komprimovanog vazduha. Nabavljen je

kompresor manjeg kapaciteta i prikljucen na postojeci cevovod

komprimovanog vazduha.

D-6

D.5. EKSPLATACIJA UREDJAJA I OPREME

LJ sledecoj tabel i dat je pregledni prikaz ukupnog

broja casova rada pojedinih uredjaja od pocetka rada.Broj sati

rada u 1993. godini nije dat jer reaktor nije bio u pogonu.

Redni sati rada

broj Naziv uredjaja 1993 Ukupno

1. Pumpa za tesku vodu "A" - 52149

2. Pumpa za tesku vodu "B" - 73909

3. Pimpa za tesku vodu "C" - 66191

4. Gasna duvaljka "A" - 66511

5. Gasna duvaljka "B" - 41198

6. Pumpa za zimsku cirkulaciju vode 19545

7. DOZ pumpa (PMK-2)No.l - 46041

8. DOZ pumpa <PMK-2)No.2 - 29900

9. DOZ pumpa No.3 — —

10. Pumpa za izbacivanje

uslovno ciste vode No 18 - 2618

11. Pumpa za izbacivanje

uslovno ciste vode No 19 - 963

12. Pumpa za hladjenje

grafita No.5 - 56964

13. Pumpa za hladjenje grafita

No.205 - 29462

14. Pumpa za drenazu D20 - 2902

15. Pumpa za prebacivanje destilata

D20,No.10 - 1535

D-7

16. Pumpa za prebacivanje destilata

D20 No.12

17. Vakum pumpa sist.desti1.

(VN-DNo.12

18. Ventilator Vl-1

19. Ventilator Vl-2

20. Ventilator V2-1

21. Ventilator V2-2

22. Ventilator V3-1

23. Ventilator V3-2

24. Ventilator V4-1

25. Ventilator V4-2

26. Ventilator V5

27. Ventilator V6

28. Ventilator V7

29. Ventilator V8

30. Ventilator V9

31. Ventilator V10

32. Ventilator SPV

33. Ventilator Pl

34. Ventilator P2

35. Ventilator P3

36. Ventilator P4

37. Ventilator P5

38. Ventilator PV-6K

39. Ventilator P7

40. Ventilator SPP

665

3413

74156

67354

121918

117159

391

307

48589

37980

75481

91631

74356

34624

109440

73633

453

112800

109725

50346

64303

23261

12955

110315

D-8

D.6. MASINSKA RADIONICA

D.6.1. Odrzavanje opreme

Radni zadaci i vrerae upotrebljeno za adrzavanje

opreme,izradu alata i remonta masina prikazani su tabelarno.

A. Masinska oprema

No. Zadatak Broj

cas.rada

2. 3.

1.

2.

3.

5.

Odrzavanje sistema teske vode

destilaci je

Odrzacanje sistema tehnicke

vode

Odrzavanje uredjaja u sistemu

gasa

Odrzavanje opreme centralnog

tela

Odrzavanje ventilacije i

grejenja

120

780

30

80

150

SVEGA: 1160

B. Odrzavanje zgrade

1.

2.

Odrzavanje zgrade

Izrada novih elemenata za

odrzavanje zgrade

80

SVEGA: 80

C. ODRZAVANJE VOZILA 0

D-9

D.6.2. Izrada novih elemenata

No.

1.

Zadatak

Razno

Broj

SVE6A:

cas.

750

750

D.6.3. Pregled angazovanja radnika

U sledecoj tabeli dat je pregled angazovanja radnika

radionice na zadacima odrzavanja opreme i izrade novih elemenata

opreme.

No. Zadatak Broj casova

1.

2.

3.

Odrzavanje masinske opreme i vozila

Izrada novih elemenata

Odrzavanje zgrade reaktora

1160

750

80

SVEBA: 1990

PRILOB E CS06RA277

M.TANASKOVICIZVESTAJ O RADU SLUZBE

ELEKTRO - OPREME

SADRZAJ

E.l ORGANIZACIJA RADA SLUZBEE.1.1 Svakodnevni posloviE.1.2 Nedeljni posloviE.1.3 MeseCni posloviE.1.4 Povremeni poslovi

E.2 KONTROLA I ODRZAVANJE OPREMEE.2.1 Poslovi prema ukazanoj potrebiE.2.2 Kvarovi na elektro opremi

E.3 NAPAJANJE ELEKTRICNOH ENERGIJOME.3.1 PotroSnja električne energijeE.3.2 Smetnje u napajanju elektriCnom

energijom

E.4 EKSPLOATACIJA UREDJAJA I OPREME

E-l

E. 1 ORGANIZACIJA RADA SLUZBE

Sluzbu elektroopreme u 1993.godini saCinjavalo je 9radnika od kojih su dvojica VK električari i sedmorica KVelektričara. Na osnovu plana rada reaktora za 1993.godinu elektrasluzba je učestvovala u realizaciji svoga plana rada na kontroli,remontu i odrzavanju elektro opreme. Svi ovi zadaci uspešno suizvršeni, a prema sledećoj podeli:

E. 1. 1 Svakodnevni poslovi

- vodjena je evidencija o svim kvarovima na elektro opremii odmah su vr$ene intervencije otklanjanja istih,

- praćeno je stanje i sprovodjeno tekuće odrzavanje nasvini stacioniranim akumulatorakim baterijama akumulatorske stanicena reaktoru,

- svakodnevno je odrzavana rasveta na reaktoru.

E.1.2 Nedeljni poslovi

- vrSen je pregled izvora električna energije glavnihtrans-formatora snage.

E.1.3 Mesećni poslovi

- pregled svih izvora električne energije na reaktoru:jednosraerne motor generatosrske grupe za punjenje akumulatora,

- pregled i evidencija intervencija na opremi svihrazvodnih tabli,

- pregled elektro-mašinskih pojačala za nivomer iautomatske regulatore snage,

- analiza gustine elektrolita akumulatorskih baterija ustanici na reaktoru,

- prikupljanje, obrada i analiza podataka izeksploatacionih karata,

- obračun utroSka električne energije i vremena radavaznijuh potroSača i

- provera rezerve elektro-opreme na reaktoru.

E.1.4 Povremeni poslovi

- kontrola ispravnosti upozoravajuće i sigurnosnesignalizaciJe,

- provera rada kranova,- revizija kolektora kolektorskih naSina i- druga provere po ukazanoj potrebi.

E-2

E.2 KONTROLA I ODRZAVANJE OPREME

Preraa planu i ukazanim potrebama tokom 1993.godine vr§enisu remonti:

- remont celokupne opreme na razvodnim tablama: RT—48A,RT-48B, RT-53, RT-54A, RT-54B, RT-115A, RT-115B, RT-NC-I, RT-NC-II,NT-42, NT-48, ispravljaCi za punjenje baterija 6, 12.

- revizija elektromotora i pripadajuće im elektraopremepotrošača No 43D, 43G, 44D, 44G, 47D, 47G, 48D, 48G, 84, 85, 86, 87,101, 140, 141, 143, 144, 145, 146, 147, 149, 150, 151, 152, 153,154 i viljuškara za prenos olovnih kontejnera.

E.2.1 Poslovi prema ukazanoj potrebi

U prethodnoj 1993. radilr se:- izvrSen remont, pregled i zamena lezajeva na el. motorima za

ventilaciju i to: V-2A, V-2B, V-3A, V3-B, V-4A, V4-B, V-8, V-9,V-10, P-5, P—7. Na istim motorima izvršen je remont i pregledpripadajuće opreme.

- Na sistemu specijalne ventilacije izvršena zamena dela el.opreme za pripremu rada rezervnog ventilatora, 8 komada.

- Izvršena prepravka za uključivanje potroSaCa 21, 22, 23.- Zamenjeno neispravnih fluo- cevi 20W po hodnicima "RA", 45

komada, startera 25W, 45 komada, prigušnice 40W, 5 kamada.- Zamenjeno neispravnih -fluo- cevi 40W po prostorijama 40 komada,

startera 65W, 40 komada.- Zamenjena jedna FEP—ova FLUO- svetiljka 28W.- Zamenjeno 85 komada sijalica E-27, 22OV, 60-100W.- Zamenjeno 10 komada sijalica E-27, 24V, 6O-1OOW.- Zamenjeno 3 komada zivinih VTF-e sijalica 400W za spoljnu

rasvetu zgrade "RA".- Zamenjeno 4 komada halogenih sijalica 1OO—1500W za gornju vodenu

zaStitu.- Zamenjena 3 komada podnozja za halogene sijalice.- Na pumpnoj stanici "Dunav", na pumpi br. 2 zamenjen kontaktor

K-160, 22OV, 16OA.- Zamenjen kontaktor K-16, 380V, za kontrolu prisutnosti napona na

sekcije.

E.2.2 Kvarovi na elektro opremi

(1) Neispravnost kranova i hvataća

- zanenjena i remontovana špulna hvataCa (1).

- ofitećeno rele RNN za komandu krana (1).

(2) Neispravnost ventilatora I pumpi

- otkazivanje pumpe broj 2 u pumpnoj stanici Dunav,- otkaz rastavljača spojnog polja I i II sekcije, polje 8.

E-3

<3) Akumulatorske baterije i lspravljaći

- akumulatorske baterije 110V, 16OO Ah, potrebna zamena 49i 51 ćelije koje su najviSe opterećene te su izgubile kapacitet.

(6) Signalizacija i tele-foni

- neispravna telefonska linija (dispečerska) za prostoriju053 i 054.

E.3 NAPAJANJE ELEKTRICNOM ENERGIJOM

E.3.1 Potrožnja električne eneroije

Potrošnja elektriCne energije data je u tabelama E.2 i E.3.

E.3.2 Smetnje u napajanjn električnom energijom

U 1993-godini registrovano je 5 nenajavljena i 1najavljena nestanka napona u mrezi. Od ukupno 6 nestanka napona,svih 6 se desilo u vreme kada reaktor nije radio.

E.4 EKSPLOATACIJA UREDJAJA I OPREME

I pored toga što je elekro oprema u stalnom radu vi§e od28 godina i da po odredjenim tehničkim normativima ulazi u gornjugranicu tehničko—tehnološkog veka uz organizovano, plansko iredovno odrzavanje koje vrši ova sluzba, ista se nalazi u vrlodobrom stanju.

TABELA E.1 Kvarovi za elektro opremu u periodu 1984.-1993.

Red. 0 P R E M Abroj

1. Kranovi i hvatači

2. Ventilatori i pumpe

3. Izvori el. energijel trans-formatori

4. Razvodne table-komandnamesta

5. Aku-baterije ii spravljači

6. Signalizacija i telefoni

7. Horizontalnielsperimentalni kanali

U K U P N 0

1984.

1

3

1

4

3

-

-

12

1985.

2

5

1

2

2

-

-

11

1986.

2

4

1

4

3

-

-

14

1987.

6

4

2

-

-

2

-

14

1988.

2

3

-

4

-

2

-

11

1989.

3

3

1

2

1

1

-

11

1990.

6

1

1

•T

*-\

1

-

14

1991.

2

3

-

-

2

1

-

8

1992.

2

2

-

-

2

1

-

7

1993.

1

1

-

1

-

1

-

4

TABELA E.2 Pregled rada reaktora u trožkovima elektične energije za period 1984.-1993.

Rad reaktora MWh

Ukupan utrošak el.energije MWh

Odnos MWh <reaktor)MWh (el.energija)

1984.

4192

686

5,326

1985.

13,6

383,6

0,0354

1986.

144,6

288,8

0,419

1987.

0

377,8

0

1988.

0

351,8

0

1989.

0

355,5

0

1990.

0

310,8

0

1991.

0

279,6

0

1992.

0

275,6

0

1993.

0

0

TABELA E.3 Potrošnja električne energije u zgradi reaktora po mesecima od 1984. do 1993. godine

DecembarJanuarFebruarMartApri 1MajJunJulAvgustSeptembarOktobarNovembar

ukupno:

1984.

26000111540477401201209416093120866808206020160197806094024720

782020

1985.

321202750047500640202178033880310205214020160235403696033220

383680

1986.

294805522022000453203146035420319002134021340195801672024860

345400

1987.

239802630022320277202068018920189202002013420237603498037840

288860

1988.

411404092037840356403212032340290402398010600290402904027260

377960

1989.

378403278030140341002684027280279401958020240242003124029700

351880

1990.

288203894035200294802376028160314602486023100277203410029990

355590

1991.

257403323032560334402882035860266202068019360266202288030580

310680

1992.

347603256015840222202508021560184801540016500235402310026620

275660

1993.

246402024027720209002354018300180001804010040580022000

211200

PRILOG F

iinCS06RA278

Z.ZIVOTICIZVESTAJ 0 RADU SLUZBE

POGONA

F-l

S A D R Z A J

F. 1 ORGANIZACIJA SLUZBE POGONA

F.2 RADNI ZADACI U 1993.G0DINI

F.3 OBUKA OSOBLJA P060NA U 1993.G0DINI

F-2

F.l 0R6ANIZACIJA SLUZBE POGDNA

U protekloj 1993.godini, Sluzba pogona oformljena u skladusa postojetfom šemom "orgaizaci je rada po stručnim sluzbamaodeljenja za reaktorski inzenjering", nastavila je da izvršavasvoje zadatke za osposobljavanje reaktora za rad na snazi.

Organizacijski, Sluzba pogona reaktora "RA" je podeljena upet smena koje neprekidno rotiraju za vreme rada reaktora. Smenureaktora sačinjavaju: šef smene, operator, električar, mehaničarpogona, mehaničar hale i dozimetrista. Smenom rukovodi direktnoSef smene i on je odgovoran za siiguran rad reaktora u skladu sapropisima i upustvima za eksploataciju reaktora "RA". Sluzbompogona rukovodi rukovodilac Sluzbe pogona koji je odgovoran za:organizaciju bezbednog rada celog reaktorskog postrojenja ueksploataciji; organizaciju Sluzbe pogona; sprovodjenjakontinualne obuke pogonskog osoblja u celini.

Kada reaktor nije u radu, osoblje pogona se priključujeodgovarajućim sluzbama za odrzavanje i remont opreme.

Osnovna delatnost Sluzbe pogona u protekloj godiniodvijala se u dva pravcaz

- na remontu i odrzavanju postojećih reaktorskih sistena;— na teorijskoj i praktičnoj obuci pogonskog kadra.Remont i osposobljavanje reaktorskih sistema za rad, bile

su glavne aktivnosti Sluzbe pogona, koje su se odvijale u punojsaradnji sa ostalim specijalizovanim Sluzbama na reaktoru (vidiprilog F.2.).

Obuka osoblja pogona je tekla po ustaljenom, ranijesačinjenom, programu obuke asoblja za pogon i odrzavanje raektora"RA" i odvijala se kroz teorisku i praktičnu obuku kandidata.

Teorijski deo obuke se sprovodi kroz dobro organizavanekurseve iz poznavanja svih reaktorskih sisteoia, za šefove smene ioperatore, ili iz poznavanja pojedinih reaktorskih sistema, zamehaničare i električare pogona (vidi prilog F.3).

Praktični deo obuke se odvija kroz praktično sprovodjenjeoperacija, kao što su: vakuumiranje suda reaktora i ostalihelemenata primarnog kola punjenja i praznjenja helijumom, njihovopunjenje i praznjenje teSkom vodom, prečiSćavanje te^ke vode,zamena tehnoloSkih kanala, itd. Ovim se postize dobra pripremaosoblja reaktora i njegovih sistema za budući rad reaktora nasnaz i.

F-3

F.2 RADNI ZADACI U 1992.G0DINI

F.2.1. Remont i punjenje cevovodatehničkom vodom

Prilikom prve inspekcije cevovoda i ventilske stanice uovoj godini, konstatovani su ozbiljni kvarovi koji su nastalinestručnim rukovanjem i nebrigom radnika vodovoda:

na napornom delu cevovoda bili su oštećeni zasuni br. 224i spjnica cevovoda;

u ventilskoj stanici je oštećen i onesposobl jen za daljuupotrebu zasun br.228- šiber ventil N.0.350. Kućište ventila seraspalo pod pritiskom leda usled zamrzavanja vode u bajpasu kojipavezuje levu i desnu polovinu bazena;

zbog neispravnosti drenaznih ventila u bazenu voda jestalno oticala iz bazena, usled čega su pumpe za tehničku vodu ucrpnoj stanici "Dunav" prekomerno korišćene i sada je, od tripumpe, sposobno da radi samo jedna, pumpa br.2;

vazdušnici, koje je početkom godine preuzeo vodovod da ihpopravi, posle više meseci čekanja nisu bili popravljeni.

Posle ponovnog preuzimanja pumpne stanice "Dunav",cevovoda i objekta "Taloznik" od stane reaktora "RA", čija susvojina i ranije bili, pristupilo se otklanjanju kvarova u sistemutehničke vode. Uradjeno je sledeće:

popravljeni su vazdušnici, uz odredjenu njihovumodi-fikaciju, i ponovno vraćanje na cevovode I i II;

ponovno su napunjeni cevovodi I i II,cevovod II je punjen preko cevovoda I, zbog neispravnog zasuna228, a izmereni pritisci tehničke vode na ulazu u zgradu reaktora(4,2 bara) su pokazali da su cevovodi puni i u ispravnom stanju.Trenutno su, zbog niskih temperatura, ispraznjeni: napornicevovod, bazen i zasuni u ventilskoj stanici. U cevovodima I IIostala je voda (oko 150m ) za potrebe rada u zgradi RA, u zimskomperiodu;

demontirane su dve pumpe i uklonjene iz kabine ventilskestanice, koje su sluzile za prebacivanje tehničke vode iz bazena uvodoravno postrojenje za prerad vode, a kabina ventilske stanicedovedena u ispravno stanje;

remontovan je zasun 224 na napornom cevovodu;zamenu stare neispravne spojnice novom izvršiće radnici

vodovoda, do kraja ove godine.Razvod tehničke vode po hodnicima i tehnološkim

prostorijama ispitan je na pritisak i pokazao se ispravnim.Novonastala situacija i veliki troškovi nisu dozvolili da seventilska stanica, prema planu za 1993. godinu, dovede do kraja ui spravno stanje. Zamenu zasuna br. 228, prema ranijem ugovoru morada izvrfii vodovod.

Svi poslovi su radjeni u saradnji sa MaSinskom sluzbomreaktora RA.

F-4

F.2.2. Remont DOZ-pumpi

DavrSen je remont DOZ— pumpi i ove su puštene u rad.Razredjenje koje postizu DOZ- pumpe na usisu iznosi 400 - 500mmH6, koliko se to i zahteva od njih. Rešen je problem odvodjenjatehniCke vode kod radnog fluidda u DOZ— pumpama u bazen 049.

F.2.3. Godišnji remont ventilacionog sisteraa

Na osnovu nalaza KOntisije, u martu 1993. godine, izvršenJe godišnji reoiont ventilacionog sistema za tekuću godinu. Usudejstvu sa Mašinskom i elektro sluzbaoia uradjeno je sledeće:

kod svih ventilatora specijalne ventilacije:podmazani su lezajevi, podmazane klapne, neispravne "mazalice"zamenjene novim, naliveno je ulje SAE-90 u reduktore klapni iotklonjeni neki sitni kvarovi. Zamenjena su dva stara ipostavljena nova "RV" relea za automatsko preključivanjeventilatora jedne grupe na odgovarajuće ventilatore druge grupe.

Kod ventilatora VZB, V*.A, V^BI PS zamenjena su oba lezištaventilatora.

Kod ventilatora VZA, VSA i Pi zamenjena su oba lezištaventilatora.

Kod ventilatora Ps i SPl remontovani su kalori-feri idovedeni u ispravno stanje.

Ventilator Vio biće kompletno remontovan do kraja godine.Sistem grejanja doveden u ispravno stanje. Zamenjeni su:

neki odzraCni ventili, postavljeni kotlovski ventili od 1/2" zapranje radijatora, poboljšana drenaza celog sistema.

F.2.4. Sistem destilacije D2O i sistem V.K.

U sistemu destilacije D2O nisu uradjeni planirani polsoviza ovu godinu iz dva razloga:

bez analize izotopskog sistema D2O nemoguće je osposobitii aktivirati sisteoi destilacije DzO, a trenutno u naSoj zemlji tone radi;

nedostatak i visoka cena sredstava za dekontaminaciju izaštitu sprečavaju pokretanje većih poslova u sistemu D2O.

Nedostatak i visoka cena sredstava z adekontaminaciju izaštitu, takodje, onemogućavaju izvodjenje ozbiljnijih radova usistemu V.K.

F.2.5. Modernizacija reaktorskih sistema

U toku 1993. godine predvidjena je i izučavana prispeladokumentaci ja o modernizaci ji SLJZ. Prevedeni su "Tehnički opisi iinstrukcije za eksploataciju" SUZ i pojedinačnih uredjaja kojiulaze u njegov sastav, prevodi su štampani, koriCeni i razdeljeniSefovima smene i operatorima na izučavanje. Već u ovoj godinipočeće se sa otpakivanjem i montiranjem nekih uredjaja.

F-5

U toku sledeće 1994. godine moglo bi se poCeti savadjenjem i postavljanjem novih komponenata u centralnom telureaktora: kanala kompenzacionih §ipki, kanala avalirnih šipki,kanala šipki automatske regulacije, kanala za raerenje temperaturegrafita, termometrijskih uredjaja u tehnoloSkim kanalima, nosačajonizacionih komora itd.

Akcija zamene starih uredjaja sa novim uredjajimamodernizovanih sistema zavisiće od:

raspolozivih sredstava za zaštitu i dekontaminaciju;od mogućnosti skladištenja starih, zamenjenih komponenti,

koje mogu imati visoku aktivnost.

F.3. OBUKA OSOBLJA POGONA REAKTORA RAU 1993. 60DINI

Obuka osoblja pogona reaktora RA u 1993. godininastavljena je po ustaljenoj i ranije pripremljenoj šemi. Kaa iranije, obuka je vršena u dva pravcaz

u pravcu obuke i dekontaminacije odabranih radnika pogonaRA za rad na slozenijim radnim mestima;

u pravcu ranije stečenih znanja i pogonske spremnostiostalog dela pogonskog osoblja reaktora RA.

Skolovanje odabranih radnika za radna mesta šefa smene ioperatora pogona nastavljeno je uspešno i u toku 1993. godine.

Kandidat za. šefa smene Svrdlin Dragan je uspešno zavržiaobuku i odmah počeo sa izučavanjem nove aparature SUZ sa ostalimše-fovima sinene. U martu ove godine je i zvanično proglašen za §efasmene, uz uslov da sa ostalim Sefovima smene polaze i polozi ispitiz poznavanja nove aparature SUZ.

Kandidat Karić Zivoslav Je uspešna zavrSio obuku zaoperatora pogona, izuzev onog dela koji se odnosi na poznavanjenove aparature SUZ. Od marta ove godine obavlja duznost operatorapogona, u uslovima kada reaktor ne radi, uz obavezu da polaze ipolozi ispit iz poznavanja nove aparature SUZ.

Ostali kandidati za operatore pogona treba da poloze ispit"Električni sistem reaktora RA" i da nastave odmah sa izuCavanjemnove aparature SUZ.

Provera znanja radnika u pogonu RA iz poznavanjareaktorskih sistema i poznavanja pravžla iz "Propisa i upustava"za rad na reaktoru RA, vršena je tokom cele tekuće godine.

CS06RA279

PRILOB G

O.SOTICKADR0V8KA STRUKTURA

ODELJENJA ZA REAKTORSKIINZENJERING

S A D R Z A J

6.1 ORGANIZACIONA SEMA ZA POGON I ODRZAVANJE REAKTORA

6.2 KVALIFIKACIONA STRUKTURA OSOBLJAG.2.1. Rukovodjenje Odeljenjem za reaktorski

inzenjering6.2.2. Sluzba za administrativno-tehničke

poslove6.2.3. Sluzbe odrzavanja opremeG.2.4. Tehnološka sluzba6.2.5. Pogon reaktora

G.3 STAROSNA STRUKTURA OSOĐLJA

6/2

6.1 OR6ANIZACIONA SEMA ZA POGON I ODRZAVANJENUKLEARNOB REAKTORA RA

Od puštanja nuklearnog reaktora RA u rad, dečenibra 1959.godine, vrSene su mnoge iznene i dopune u organizacionoj Semi zapogon i odrzavanje ovog reaktora, a na slici G—1 prikazan je njenizgled koji u svom osnovnom obliku postoji danas.

Celokupan rad u Odeljenju za reaktorski inzenjering kojije vezan za pogon i odrzavanje ovog reaktora odvija se po stručnimsluzbanna. Svu odgovornost za rad nuklearnog reaktora RA snosidirektor Laboratori je, koji ujedno rukovodi i Odeljenjeoi zareaktorski inzenjering. On je odgavoran za siguran, ekonomičan ipouzdan rad ovog reaktora, za pridrzavanje svih propisa -zakonskih i pogonskih, kao i za zaštitu od zračenja oaobija-^Mjgonai odrzavanja. Odgovornost za korgpletnu zaštitu od zračenja,ukljufiujući i zaštitu okolnog stanovnifitva, snosi Laboratorija zazaštitu od zračenja i zaštitu zivotne sredine "Zaštita", dokmedicinsku kontrolu i medicinsku zaStitu osoblja nuklearnogreaktora RA sprovodi Centar za msdicinsku zaštitu u sastavuInstituta za nuklearne nauke "Vinča".

Za pogon reaktora direktno je odgovoran rukovodilac Sluzbepogona, a za odrzavanje opreme celog postrojenja odgovorni surukovodioci odgovarajućih sluzbi za odrzavanje oprene. RukovodilacSluzbe pogona zaduzen je za siguran rad reaktora u skladu sapogonskim propisima i upustvima za rad i rukovodi ekipom pogona«Ovu ekipu^ -sačinjavaju Sefovi snena, operatori, elektriCari žmehaniCari. Rukovodioci sluzbi z* odrzavanje opreme odgovorni suza ispravnost odgovarajućih sistema i uredjaja postrojenja,njihovu redovnu kontrolu i odrzavanje. Tehnološka sluzba vr^ineophodna praćenja rada reaktora, a obavlja i poslove na područjufizike i sigurnoati nuklearnog reaktora, tehnoloftke dozimetrije,stručnog odrzavanja i kontrole kvaliteta pogona i odrzavanja.

Za sva rukovodeća radna nesta zahteva se visoka struCnasprema odgovarajućeg smera, vifiegodišnje iskustvo u radu nanuklearnom reaktoru ili drugom energetskom postrojenju, kao iposebno školovanje na području nuklsarne tehnike. TehniCkoosobl je za pogtirri odrzavanje oprene reaktora mora uspe&no dazavrSi programe struCne obuke koji se organizuju u Odeljenju zarsaktorski inzenjering i u Centru za obuku kadrova Instituta ZAnuklearne nauke "VinCa" i polozi odgovarajuće stručne iapite.

ORGANIZACIJA RADA PO STRUČNIM SLUŽBAMAODEUENJA ZA REAKTORSKI INŽENJERING

TEHNOLOSKASLUŽBA

*UKOVODILAC

INZEHJER u

RUKOVOuEN.Iti

SLU2BAP0G0NAREAKfORA

RUKOVOOIIAC

SLUŽBAINSTRUMENTACUE

^UKOVOOILAC

SEFSMENE

SLUZBAiLEKTRO-OPREME

VODECIINSTRUMENTA

OPERATORPOGONA

SAMOSTALNINSTRUMENTA.

ELEKTRICARPOGONA

L INSTRUMENTA-

TOR

MEHANICARHALE

MEHANICARPOGONA

OORŽAVANJEMAŠINSKEOPREME

I ••"MEHANIČARREAKTORA

L^ —

I

SAMOSTALNIMEHANIĆAR *>

MEHANIČAR 3

^UKOVODILAC

r

VODEĆIELEKTRIĆAR \

SAMOSTALNIELEKTRIČAR 5

ELEKTRIĆAR3

VRUCE

KOHORE

OPERATORVRUĆIHKOMORA

MAŠINSKASLUŽBA

RUKOVODILAC

VtJBCI

MAŠINSKA

RADIONCA

PRECI2NIMEHANICAR

METALO-STRUGAR

SLUZBAZAADM.TEHH. POSLOVF

REFERENT ZAADMNISTRAT.POSUOVE

MAGACIOHE"

HIGUENIĆAR

6/3G.2 KVALIFIKACIONA STRUKTURA OSOBLJA

G.2.1 Rukovodjenje Odeljenjem za reaktorski inzenjering

Red.broj

1.

G.2.2

1.

2.3.4.5.6.

G.2.3

Red.broj

1.2.3.

1.2.3.

Ime i prez i me

O.Sotić

Opis poslova

direktor Laboratorije

Sluzba za administrativno-tehničke ooslove

S.Rafailović

V.JovanovićD.DjačićD.čirkovićS.PopovićN.Vejinović

referent za.administrativneposlovefliagacionerpomoćnik magacionerahigijeničarka

ii

_ ii

Sluzbe odrzavaja opreme

A. Sluzba instrumentacije

Prezime i inte

D.MajstorovićB.VaSovićS.Ivljev

Opis poslova

rukovodilac sluzbesafflosi:alni instrumentatori nstrumentator

B. Sluzba elektro-opreme

M.TanaskovićLj.ĐajidR.Kocić

vodeći električarelektriCarelektriCar

StruCnasprema

VS

VSS

SSSSNS

PKRSS

Stručnasprema

VSSSSS

VKRSSSS

6 / 4

1.2.

3.4.

5.6.

7.

G.2.4

Red.broj

1.2.

6.2.5

Red.broj

1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.

C. MaSinska sluzba

Đ.SulemZ.VukliS

rukovodilac sluzbevodeći mehaničar

a) odrsavanie opreme

I.IlićD.Lukić

samostalni mehaničarsamostalni mehaničar

b) mašinska radionica

Z.Mami ćM.Ristić

c) vruće konrare

D.Milićević

metalostrugarprecizni mehaničar

pomoćnik operatora vrućihkofflora

Tehnološka sluzba

Ime i prezime

S.CupaćZ.Vukadin

Pogon reaktora

Ime i prezime

Z.ZivotićA.NikolićG.PaunovićZ.StamenkovićM.IlićR.NinkovićS.MarkovićN.MikićA.CetinaM.Petrović

Opis poslova

rukovodilac sluzbeinzinjer tehničke fizike

Op i s poslova

rukovodi1ac pogonašef smene*e-f smene4e-f smene$ef smene§ef smeneoperatoroperatoroperatoroperator

VSSS

SSVKR

VKRVKR

SS

Stručnasprema

VSVS

StruCnasprema

VSVSSSSSSSSSSSSSSSSS

G/5

Red.broj

Ime i prezime Opis poslova Stručnasprema

11. D.Svrdlin12. D.Bajić13. V.Srećković14. Z.Karić15. Z.Blagojević16. Z.Stojanović17. R.Dimitrijević18. T.Jović19. D.Celić20. M.StefanoviĆ21. S.Simić22. M.Ristić

operatorelektričarelektričarelektričarelektričarelektričarmehaniCarmehaniCarmehaniCarmehaničarmehaničarmehaniCar

halepogonapogonappgonapogonapogona

VSSS

VKRSSSSSSKRVKRKRKRSSKR

6/6G.3 STAROSNA STRUKTURA OSOBLJA

Red- Ime i prezimebroj

1. Baji ć Du$an2. Bajić Ljubiša3. Blagojević Zoran4. Cupatf Steva5. Celić Dikonije6. Cetina Andreja7. Dimitrijević Radisav8. Djačić Danica9. Ilić Ilija10. Ilić Milan11. Ivljev Sergej12. Jović Tomislav13. Jovanović Vladan14. Karitf Zivoslav15. Kocić Rajko '16. Vejinović Nedeljka17. Lukić Dragiša18. Mamić Zoran19. Marković Slavko20. Mikić Nenad21. Milićević DragiSa22. Majstorović Dragan (do23. Nikolić Aleksandar24. Ninković Radisav25. Cirković Dragoslava26. Petrović Momčilo27. Popović Sara28. Paunović Goran29. Rafailović Snezana30. Ristić Miodrag31. Ristić Milomir32. Stefanović Milorad33. Simić Slobodan

godinarodjenja

195419611963194919541935194819471941195719591958193519661958196119331948195819521958

X) 19501956195719511957193319641959195819581959195^0

gadina kada puni40 god. rad.staza

20092O16201620092OO9199520052007199620122O122O13199520172013201120012004201320142011200920172013200720121995201720202012200220122010

G/7

34. Srećković Voislav 1953 201135. Stamenković Zoran 1963 201736. Stojanović Zivojin 1962 2O1537. Svrdlin Dragan 1954 201738. Sotić Obrad 1937 199439. Sulem Branko 1954 201340. Tanaskavić Miroslav 1951 2O1O41. Vasović Đudimir (do l.VIII) 1934 199442. Vukadin Zoran 1958 201443. VukliS Zoran 1957 201444. Zivotić Zoran 1937 1994

CS06RA280

PRILOG H

O.SOTICFINANSIJSKO POSLOVANJE

ODELJENJA ZA REAKTORSKI INZENJERINB

S A D R Z A J

H.1 Tekuće odrzavanje i pogon nuklearnog reaktorau 1991. i 1992.godini

H.1.1 Prihodi i troSkovi

H.2 Investiciono odrzavanje nuklearnogreaktora u 1992-godini

H.2.1 Ddrzavanje objekta i nabavkaH.2.2 Rekonstrukci ja' i remont reaktorskih sistemaH.2.3 Rekapitulacija troSkova

H.3 Finansijsko poslovanje Odeljenja zareaktorski inzenjering u 1991. i 1972.godi.ni

H/2

H.1 TEKUCE ODRZAVANJE I POGDN REAKTDRA RA U VINCIu 1991. i 1992-godini(podaci za 1992.godinu procenjeni su na osnovu pokazateljau novembru mesecu)

H. 1. 1 Prihodi l troštovi

(1) PRIHOD

Izvor prihoda 1991. 1992.

Mimstarstvo za nauku R.Srbije» 2.169.900 126.885.000

Savezno ministarstvo za nauku, 32.618 250.000tehnologiju i razvoj

UKUPNO 2.202.518 127.135.000

* Prihod za 1992. godinu procenjen je na osnavu uplaćenog avansaza period januar-oktobar, uvećanog za:novembar = 1,6 -¥r oktobar (29.758.000)decembar = 1,6 *• novembar (47.613.000)

H/3

(2) TROSKOVI POSLOVANJA

a) Eksterni 1991. 1992.

400 Materijalni traškovi—sirovina i materijal

401 Troškovi energije—električna energija—gorivo i mazivo

405 Otpis opreme410 Transportne i PTT usluge412 Investiciono odrzavanje419 Ostali mat.traškovi,

i usluge430 —amortizacija

—revalorizacija440 Putni troškovi

-troškovi prevoza na radrada

—društvena ishrana- ostale naknade

444 Premije osiguranja446 —koriSćenje gradj.zemljišta

-doprinos za benef.staz447 Ostali doprinosi449 —autorski honorari i

ugovori o delu— kamate i ostalo

UKUPNO:

135.6OO

91.31211.250

5.54812.40834.O32

27.239114.76541.915

sa16.95984.053

—22.0397.822

115.25028.776

13.1553.797

765.920

11.950.000

1.500.000120.000

60.00080.000

6.000.000

340.0003.000.00013.000.000

450.0003.500.000950.000

1.000.00070.000

4.000.00013.500.000

220.0001.000.000

60.740.000

H/4

b) Interni 1991. 1992.

- interne OOUR 485.990 20.000.000- Radna zajednica 181.8O3

UKUFNO: 667.793 20.000.000

c) Ukalkulisani bruto LD

-isplaćeni bruto LD 962.635 53.000.000-zaj.potrošnja 244.005 -(opšte namene)

UKUPNO: 1.206.640 53.000.000

UKUPNI TROSKOVI POSLOVANJA 2.640.353 133.740.000

H/5

(3) OSTALI TROSKOVI 1991. 1992.

a) Porezi i doprinosi(ukupno)

b) Akumulacija— deo za rezerve- poslovni fond

c) ZajedniCka potrošnja(za stambenu izgradnju)

UKUPNO:

10.293

51.99530.917

93.205

1.575.000

1.575.000

(4) REKAPITULACIJA

1991, 1992.

Ukupan prihodPrihod od Ministarstva zanauku R.Srbije

Ukupni troškovi

Nedostajuća sredstva

Prihod od Fonda/troškovi

2.202.5182.169.900

2.64O.353

470.453

82,2 7.

127.135.000126.885.000

135.315.000

8.430.000

93,8 7.

H/6

H.2 INVESTICIONO ODRZAVANJE NUKLEARNOGREAKTORA RA U 1992.G0DINI

H.2.1 Odrzavanje objel- ata 1 nabavl- a opreme

U 1992.godini, u cilju odrzavanja abjekta u Institutu lobjekta reaktora RA, kao i za nabavku potrebne opreme, utroSena susledeća sredstva :

(1) Investiciono odrzavanje zajedničkih objekataInstituta 1.040.000

(2) Nabavka koraponenata opreme 2.35O.000<3) Investiciono odrzavanje zgrade reaktora i

drugih objekata 4.800.000

UKUPNO: 8.190.000

Sredstva za navedena ulaganja obezbedjena su iz poslovnog fondaOdeljenje za reaktorski inzenjering *.

H.2.2 Rekonstrukcija i remant reat torst--i h sistema

U cilju osposobljavanja sistema reaktora RA za rad,u toku 1992-godine utrošena su sledeća sredstva:

(1) Remont sekundarnog kola za hladjenjereaktora RA 3.450.000

(2) Nabavka opreme za rukovanjeozračenim nuklearnim gorivom 1.420.000

UKUPNO: 4.870.000

Sredstva za navedene realizacije obezbedjena su iz poslovnogfonda Odeljenja za reaktorski inzenjering.

H.2.3 Rekapitulacija tro£kova

Izdaci za investiciono odrzavanje reaktora RA i njegovihsistema u 1992.godini iznosili su:(1) za odrzavanje zajedničkih objekata Instituta 1.040.000(2) za odrzavanje objekta i nabavku opreme 7.150.000(3) za rekonstrukciju i remont

reaktorskih sistema 4.870.000

UKUPNO: 13.060.000

• Za popravku krova u objektu ventilacionog centra, zatrazena jepomoć od Ministarstva za nauku i tehnologiju u iznosu od2.927.000 dinara.

H/7

H.3 FINANSIJSKO POSLOVANJE ODELJENJA ZAREAKTORSKI INZENJERING U 1991. i 1992-GODINI

(podaci za 1992.godinu procenjeni su na osnovu pokazateljau novembru mesecu)

(1) PRIHOD

Izvor prihoda 1991. 1992.

Ministarstvo za nauku 1tehnologiju R.Srbije 2.169.900 126.885.000Savezno ministarstvo za nauku,tehnologiju i razvoj 32.618 250.000Prihod od prodajeproizvoda i usluga 536.032 3.250.000Ostali pnhodi 197.950 12.190.000

UKUPNO: 2.936.500 142.575.000

Ovaj iznos je procenjen na sledeći način:1) avans za januar - oktobar

(tačan iznos: 49.514.665 dinara)2) avans za novembar je procenjen kao 1,6 •* avans za oktobar

(29.758.000 dinara)3) avans za decembar je procenjen kao 1,6 %r avans za novembar

(47.613.000)

H/8

(2) TROSKOVI POSLOVANJA(u hiljadama dinara)

a) Eksterni 1991. 1992.

400 Materijalni troškovi-sirovine i materijal

401 Troškovi energije-elektriCna energija-gor i vo i maz i vo

405 Otpis opreme410 Transportne i PTT usluge412 Investiciono odrzavanje414 Zakupnina sajamskog prostora419 Ostali materijalni troškovi

i usluge430 —amortizacija

-revalorizacija440 Putni troškovi

-dnevnice za sl.put-korišćenje sopst.auta-troškovi prevoza na radi sa rada

—troškovi ishrane- ostale nabavle

441 Reklame, prospekti i dr.442 Reprezentacija443 Premije osiguranja445 Porez na reprezentaciju446 -koriSćenje gradj.zemljišta

-doprinosi za benef.staz447 Ostali doprinosi449 -Autorski honorari i

ugovori o delu451 Kamate i ostalo

UKUPNO:

217.685

91.31217.5705.548

26.53334.0322.637

27.239114.76541.915

10.62792

16.95984.053

——2.59022.039

757.822

115.25028.776

13.1153.797

8B4.471

13.050.000

1.500.000200.0006O.OO0220.000

6.000.000-

340.0003.000.00013.000.000

80.00050.000

450.0003.500.000950.00020.000200.000

1.000.000—

70.0004.000.00014.500.000

220.00l.OOO.OOO

63.410.000

H/9

b) Interni 1991. 1992.

20.000.000- interne 00UR— Radna zajednica

UKUPNO:

485.990181.803

667.793 20.000.000

c) Vanredni

UKUPNO: 84.391 1.590.000

d) Ukalkulisani bruto LD

- isplaćeni bruto LD- zajednička potrošnja

(opšte namene

UKUPNO:

UKUPNI TROSKOVI POSLOVANJA

Nedovršena proizvodnja(tekuća godina)

BRUTO DOBIT

(3) RASPODELA BRUTO DOBITI

a> Porezi i doprinosi(ukupno)

b) Akumulacija—deo za rezerve-poslavni fond

c) Ostatak za LD(ukupno)

d) Zajednička potroSnja(za stambenu izgradnju)

e) Nerasporedjena dobit

962.635

244.005

1.206.640

2.843.295

-

93.205

1991.

10.293

51.99530.917

56.000.000

56.000.000

141.000.000

—

1.575.000

1992.

1.575.000

UKUPNO: 93.205 1.575.000

CS06RA281

O. Sotić, M. Davidović, M. PeSić,R.Dobrijević

MOGUCNOSTI KORISCEIMJA ISTRAZIVACKOGNUKLEARNOG REAKTORA RA

Vinčadecembar 1993.

1. UVOD

Istrazivački nuklearni reaktori se uglavncm koristi za:

- -fundamentalna i primenjena istrazivanja u raznim granama naukei tehnologije,(nauka o materijalima, -fizika čvrstog stanja, reaktorskafizika, radijaciona hemija, aktivaciona analiza, neutronska igana radiogra-fija, radiobiologija i dr->;

- komercijalne i tehnološke primene(proizvodnja radioaktivnih izotopa, nuklearna energetika,mikroelektronika, neutronska terapija, kalibracija mernihuredjaja i dr.);

- obuku kadrova i obrazovanje(obuka struCnog osoblja za rad u nuklearnim objektima, dopunauniverzitetskoj i .postdiplomskoj nastavi, opšte obrazovanje iin-formisan je).

Tehničke karakteristike postrojenja, kao i opremljenostodgovarajućim eksperimentalnim i drugim uredjajima odredjujurelativnu zastupljenost navedenih mogućnosti koriSćenja u redovnojeksploataciji svakog nukleanog reaktora.

U dosadašnjoj eksploataciji, na reaktoru RA su uodredjenom obinu, bila upraznjavana sva tri vida korišćenja.IzvrSena su i brojna merenja reaktorskih parametara (kako za vremepuštanja reaktora u rad, tako i pri rutinskom radu), kao i brojneprovere nuklearnih proračuna; ovladano Je rukovanjem nuklearnimgorivom i radioaktivnim materiJalom; stečeno je veliko iskustvo ueksploataciji reaktora, u izradi sigurnosnih analiza i propisa, upostupcima obezbedjenja kvaliteta. S druge strane, mogućnosti kojeovaj reaktor pruza kao izvor neutrona i gama-zraCenja, iskoriSćenesu za proizvodnja velikog broja radioaktivnih izotopa za potrebeindustrije, medicine i obrazovanja; za osnovna i razvojnaistrazivanja u nuklearnoj fizici, -fizici čvrstog stanja,radijacionoj heniji, biologiji, nuklearnoj medicini, itd. ObučenJe veliki broj radnika, prevashodno za potrebe reaktora RA iInstituta, ali su deo obuke sprovodile i druge institucije (NI"Joze-f Ste-fan" iz Ljubljane, NE "KrSko" i dr.)

2. ISTRAZIVACKI NUKLEARNI REAKTORI U SVETU

Danas je u pogonu preko 300 istrazivačkih nuklearnihreaktora u svetu, a u prilozenoj tabeli navedeni su najznačajnijireaktori srednje snage od 2 MW do 40 MW.

Odredjeni broj ovih reaktora je izgradjen i puSten u radpre reaktora RA, a njih desetak je puSteno u rad kada i reaktorRA. Za svaki od reaktora, sem godine puStanja u rad i zemlje ukojaj se nalazi, dati su i podaci o nominalnoj snazi, tipu ioblasti koriSćenja.

Za nas su od posebnog interesa nekoliko istrazivačkihreaktara u zemljama IstoCne Evrope koji su pušteni u rad kada ireaktor RA. To su:

- IRT u Sofiji, snage 2 MW(pu£ten u rad 1961.)- LR-15 u Pragu, snage 15 MW (pušten u rad 1957.)- EWA u Varšavi, snage 1O MW (pušten u rad 1958.)- BRR u Budimpešti, snage 5 MW (pušten u rad 1959.)- RFR u Drezdenu, snage 10 MW (pušten u rad 1957.)

Svi ti reaktori su sovjetske proizvodnje i na svima su u drugojpolovini osamdesetih godina, kao i na reaktoru RA, započete većerekonstrukcije i nodernizacije sa ciljem da se osposobe za sigurani bezbedan rad u narednom periodu i da se omogući njihovoefikasnije korišćenje. Sa jasno edredjenim programskim ciljevima,uz potpunu finansijsku podršku drzavnih organa i uz pomoćMedjunarodne agencije za atomsku energiju, svi ovi reaktori trebauskoro da nastave sa radom.

3. EKSPLOATACIONE MOSUCNOSTI REAKTORA RA

Reaktor RA je opremljen većim brojem eksperimentalnihkanala koji omogućavaju pristup u polje neutronskog igama-zračenja (vertikalni kanali), a takodje i koriSćenjeneutronskih snopova u hali reaktora kroz otvore u bioloSkom štituna centralnom telu reaktora Chorizontalni kanali). Postoji ukupno45 vertikalnih eksperimentalnih kalana, od kojih su 9 u aktivnojzoni (0 50mm i 0 lOOinin) , 34 se nalazi u grafitnom re-f lektoru (0 50mm) i dva u vodenom biološkom Stitu (0. 3OOmm). Pri nominalnoj snazireaktora, fluks termalrtih neutrona u ovim kanalima kreće se od 3 x10 n/crn s do 1 x 10 n/cm s (u kanalima u biološkom štitu oko 6x 10 n/cm s), a fluks brzih neutrona u aktivnoj zoni iznosi 2 x1O do 4 x 10* n/cm s. Reaktor je opreml jen i automatskimuredjajem za rukovanje uzorcima materijala, kojim se ovi moguubaciti u kanale i vaditi iz njih bez zaustavljanja rada reaktara.Manipulativni kapacitet jednog kanala su 4 kenera sa uzorcimamateri jala.

U periodu od 1976. godine, u reaktoru RA su kao nuklearnogorivo koriSćeni elemen^i od metalnog urana niskog obogaćenja(2X), da bi se od 1981. godine pa na dalje, koristili iskljuCivogorivni elementi od urandioksida visokog obogaćenja (80X).Prelaskom na novo visokoobogaćeno gorivo, poboljšane sueksperimentalne mogućnosti ovog reaktora, koje se pre svegaogledaju u povećanju njegovog neutronskog fluksa.

Reaktor RA poseduje Sest horizontalnih eksperimentalnihkanala koji su ravnomerno rasporedjeni po centralnom telureaktora. Oni se koriste za istrazivanja-u oblasti -fizike i heinijekondenzovanih sistema, u oblasti nauke o materijalima i unuklearnoj fizici. Za ove svrhe, na kanalima su do sada bilipostavljeni: neutronski difraktometar, dva trokristalna neutronskaspektrometra, spektrometar za merenje vremena preleta neutrona,hibridni neutronski spektrometar i poluprovodniCki gama—spektrometar.

3.

Pored ovih kanala, reaktor RA je opremljen i termalnom kolonomkoja omogućava merenja i ozračivanja u -fluksu termalnih neutrona.

U mnogim nuklearnim centrima u svetu sprovode se obimniistrazivčki programi testiranja nuklearnog goriva i konstrukcionihmaterijala, pre svega za potrebe razvoja energetak-ih nuklearnihreaktora, ali i za osvajanje komponenata visokog kvaliteta udrugirn oblastima industrije. Deo istrazivanja ove vrste, medjutim,sprovodi se i za potrebe istrazivačkih nuklearnih reaktora, aodnose se najvećim delom na realizaciju programa konverzijenuklearnog goriva u ovim reaktorima, sa visokog na niskoobogaćenje.

Reaktor RA je projektovan i izgradjen kao visokofluksniistrazivački reaktor opšte nanene, pa je prema tome namenjen, uodredjenim granicama, i za ispitivanja reaktorskih konstrukcionihmaterijala i nuklearnog goriva^ Za ozračivanje materijala igorivnih elemenata u cilju njihovog ispitivanja, u uslovimaizolovanosti od aktivne zone nuklearnog reaktora, postoji nekolikomogućnosti koje se kreću od jednostavnih kapsula do reaktorskihpetlji sa nezavisnim ^istemima hladjenja. Koncepcija petlje sasopstvenim (nezavisnim) hladjenjera, pruza optimalne mogućnosti zasprovodjenje programa ozračivanja nuklearnog goriva ikonstrukcionih materijala i to kako sa stanovišta eksperimentalnogprostora, tako i sa stanoviSta uslova rada.

Da bi se omogutfila odgovarajuća ozračivanja, pre sveganuklearnog goriva, odlučeno je da se na reaktoru RA izgradi petljasa sopstvenim kolom hladjenja čiji bi reaktorski deo mogao da semenja u zavisnosti od postavljenih zahteva za ozračivanjima.Ova petlja, nazvana VINCA-1, ima dovoljno veliki prostor zaozrafiivanje, u koji će moći da se smesti kompletan aktivni deopostojećeg gorivnog kanala reaktora RA.

Reaktorski deo petlje VINCA-1 postavljen je na mestocentralnog vertikalnog eksperimentalnog kanala i nalazi se uposebnoj aluminijumskoj cevi koja je zatvorena na donjem kraju.Ovaj deo je u suStini slozena konstrukcija Fildove cevi, tj. dvejukoncentričnih cevi, koja omogućava strujanje fluida krozprstenasti poprečni presek u jednom smeru i povratno strujanjefluida kroz kruzni presek u drugom sneru. Kao rashladni -Fluidkoristiće se demineralizovana voda.

Vanreaktorski deo petlje se sastoji od glavnog i pooiDćnogkola za hladjenje, sistema za preCi^davanje hladioca, sistema zaregulaciju pritiska i sistetna za kontrolu i upravljanje. Osnovna-funkcija cirkulacionih kola za hladjenje je odvodjenje taplotegenerisane u reaktorskom delu petlje pri normalnim i akcidentnimuslovima rada, a njihove komponente sačinjavaju pumpe, izmenjivačitoplote, cevovodi i odgovarajući ventili. Sisten za regulacijupritiska omogućava odrzavanje potrebnog pritiska u cirkulacionimkolima petlje, a sistem za preCiSćavanje hladioca odrzava potrebnuhemijsku Cistoću hladioca glavnog i pomoćnog kola hladjenja.

Projektovanje reaktorske petlje VINCA—1 završena je u1986. gadini, a Odeljenje za reaktorski inzenjering koje jeučestvovalo u njegovoj izradi, realizovalo je samu izgradnju, uzangazovanje arganizacija "Prva Iskra" iz Đariča i "ATM" izZagreba.

4.

Ove organizacije su izradile sve mehaničke komponente kao ikompletan kontrolno-merni sistem koristeći pri tome i veći deoopreme proizvedene od strane nemačke -firme "Siemens". Kompletnarealizacija ove petlje izvršena je u tesnoj saradnji sa Nuklearnimcentrom iz Jiliha (Nemačka).

U 1990. godini završeni su svi montazni radovi, izvršen jeniz ispitivanja komponenata ovog sistema, a u 1991. godini sistemje u celosti ispitan. Nakon puštanja reaktora RA u rad izvršiće sei preostala ispitivanja u radnon rezimu, nakon čega će petljaVINCA-1 biti spremna ZA eksploataciju.

Uz reaktor RA izgradjene su Cetiri vruće komore koje suopremljene odgovarajućim uredjajima za pripremu, kapsuliranje ikontrolu ispitivanja svih vrsta zatvorenih radioaktivnih izvoračiji intezitet ne prelazi 3,7 x 10 Bq. U zgradi reaktora RAnalazi se i prateća mašinska radionica u kojoj je soiešteno višemaSina za mašinsku obradu materijala, a takodje i aparati zaautogeno, električno i argonsko zavarivanje.

Reaktor RA je u radu prosečno 18O dana godišnje, saprekidima u toku svakog meseca koji se koriste za remont opreoie iodredjena pogonska ispitivanja. Za vreme jedne mesečne kampanje,koja traje od 15 do 18 dana, reaktor je neprekidno u radu, aopsluzuje ga smensko osoblje koje rotira u toku 24 časa.

4. FUNDAMENTALNA I PRIMENJENA ISTRAZIVANJA

Pre analize sadašnjeg stanja istrazivanja u -fizicikondenzovanih stanja materije na reaktoru RA i mogućnostikorifićenja horizontalnih kanala u istrazivaCke svrhe, neophodno Jeistaći sadašnji trenutak sličnih istrazivanja u svetu nareaktorima sličnih karakteristika. Izuzetno buran razvoj primeneneutronskih snopova u istrazivanjima u nauci generalno započinjeposle puStanja u rad teSkovodnog reaktara ILL u Grenoblu u rad(snage 57 MW, maksimalnog -fluksa neutrona od 1,5 x 10 cm~2/sec) ,koji je u poslednjih 20 godina zauzeo značajno mesto u izučavanjustrukturnih, dinarničkih, magnetnih i drugih osobina novih klasamaterijala. Nešto kasnije, Francuzi su u Saclay—u pustili u radnovi teškovodni reaktor snage 14 MW i maksimalnog fluksa neutrona3,0 x 10 cn /sec. Ovaj, kao i reaktor ILL u Grenoblu saizgradjenim spektrometrima i "guide hallom", postali su uzor kakotreba da se organizuje eksperimentalni rad na istrazivačkimreaktorima.

Od interesa za nas je i modernizovani lakovodniistrazivački reaktor BRR u BudimpeSti čiji se početak rada očekujeuskoro. Snaga mu je 10 MU, a maksimalni fluks neutrona 1 x10 cdi /sec. Zgradi reaktora pridodat je "guide hall" sa dvatermalna i jednim hladnim neutronovodom. Ovitn neutronovodima seodvode termalni i hladni neutroni 20—25m daleko cwJ reaktorskogsuda i pritoni oslobadjaju brzih neutrona i gama zraka. Ovomdogradnjom se omogućuje Sirok spektar modernih i atraktivnihistrazivanja u -fizici kondenzovanog stanja. 0ko neutronovoda će seizgraditi nekoliko spektrometara raznih geometrija na kojima će setakva istrazivanja realizovati.

Ovoj grupi reaktora moze se pridodati i lakovodni reaktorsličnih karakteristika u Drezdenu snage 10 MW, kaa i lakovodnireaktor u Swierku, Poljska, čija će snaga biti 20 MW.Modernizacija svih ovih reaktora prati istovremeno intezivanrazvoj navih spektometara za partikularna merenja u fizici uopšte,kao i za proširenje Maxwellovog spektra u oblastima nizih i vi§ihenergija izlaznih neutrona ugradnjom tzv. Cold Neutron Source,odnosno tzv. Hot Source. Na ovaj način se obezbedjuje zriatnopovećanje inteziteta neutrona u navedenim oblastima energije.

Reaktor RA, koji poseduje dobre osnovne karakteristike:snagu od_6,5 MW, teSku vodu kao moderator i -Fluks neutrona od10 cm s , koji uz korišćenje visoko obagaćenog nuklearnoggoriva ostvaruje "mek£i" fluks neutrona, $to je pogodno zaistrazivanja u fizici kondenzovane materije, moze uz odredjenemodi-f ikaci je horizontalnih kanala i izgradnju naviheksperimentalnih uredjaja u patpunosti da odgovori zahtevima zaovom vrstom istrazivanja. Rekonstrukcija bi obuhvatila:

- modi-Fikaci ju energetske raspodele neutrona na izlazu izhorizontalnih kanala, uz odvodjenje neutronskih snopovaSto dalje od centralnog tela reaktora,

- modi-fikaci ju i modernizaci ju goniometri jskihdetektorskih sistema na neutronskim spektrometrima.

Modernizacija energetske raspodele neutrona bi seizvršila unofienjem "hladnog izvora neutrona" (na bazi tečnogvodonika) u jedan od horizontalnih kanala reaktora, što bi dovelodo povećanja prinosa "hladnih neutrona", za red veličine, odnosnodo takvog povećanja fluksa ovih neutrona kao kad bi snagu reaktorapovećali 10 puta. Neutronovodima, koji -funkcioniSu na principutotalne refleksije neutrona sa glatkih površina, neutronskisnopovi bi bili odvedeni najmanje 20 metara od centralnog telareaktora, gde praktiCno nema gama zraCenja i brzih neutrona. Izjednog horizontalnog kanala, izlazila bi dva neutronovoda nakojima bi mogao da se montira niz spektrometara, kao §to su:

- trokristalni neutranski spektrometar,- spektrometar vremena preleta neutrona,- spektrometar za rasejanje neutrona na malim uglovima, itd.

Osim toga, u jedan od horizontalnih kanala reaktora mogaobi da se postavi "vrući" izvor neutrona (na bazi grafita), koji bise zagrevao usled zakočnog zračenja iz reaktora. Ovaj "ubrzivač"neutrona bi doprineo pomeranju eneraetske raspodele neutrona premakraćim talasnim duzinama (0,8 x 10~ cm) i povećao njihov prinosza red veličine. Postojeći neutronski di-fraktometar, snabdevennoviin detektorskim sistemom, bio bi montiran na izlazu iz ovoghorizontalnog kanala. Na njemu nema uslova za postavljanjeneutronovoda, jer bi snop morao da izadje iz reaktorske hale.Postojeći hibridni spektrometar bi bio sačuvan za merenjeefikasnih preseka, za obuku i ostala merenja i provere, neophadnetokom rekonstrukcije ostalih uredjaja i horizontalnih kanala.

Imajući u vidu da su istrazivanja u -fizici materijala kojakoriste neutronske snopove u nekim svojim aspektima jedinstvena—intezitet rasejanja zavisi od nuklearnih karakteristika datogjezgra (na pr. vadonika, deuterijuma, bora, natrijuma,..), to istapredstavljaju značajnu dopunu istrazivanjima drugim metodama.Jednom reCju, ova istrazivanja neophodna su da bi se upotpunilaslika o osobinama materijala ispitivanih prethodno drugimmetodama (optičkim, rentgenskim, nuklearnim itd.). Stoga Jeneophodno da se horizontalni neutronski kanali i spektrometri nanjima na vreme revitalizuju, dok joS egzist.ira.ju kvalifikovaniistrazivači kojima su ove metode i tehnike dobro poznate.

tietoda neutronske spektrometri je je nedestrukti vna ipredstavlja moćan metod istrazivanja u fizici kondenzovanogstanja. Termalni neutroni od 10-80 meV dobijeni iz reaktora imajuosobinu da im je talasna duzina porediva sa medjuatomskimrastojanjem, a njihova energija je reda veličine energijetertnalnog kretanja atoma. Neutroni kao nukleoni interaguju sapoljem nuklearnih sila , a preko svog magnetnog momenta- samagnetniffl momentima atoma ispitivanog materijala. Zbog ovakvihsvojih osobina, rasejani neutroni nose bogate informacije ostrukturi i dinamici atoma, o kristalnim i magnetnim svojstvimamaterijala u širokom temperaturnom intervalu, kao i o primenjenompritisku. Neutronska metoda je nezamenjiva u istrazivanjustruktura magnetnih sistema. Osim toga, neutron je neutralnačestica koja' lako prolazi kroz većinu materijala 5to omogućujeinterakciju neutrona sa celom zapreminom uzorka, za razliku odsnopova drugih Cestica (X-zraci, jonski snopovi) kojeinteraguju sa povrSinskim slojevima materijala.

Polazeći od prednosti, kao i kompatabilnosti neutronskihmerenja sa optičkim spektroskopskim metodama (IR i Ramanovom),X—zracima, postoji znaCajno interesovanje saradnika saUniverziteta (Fakultet za -fiziku, Fakultet za FiziCku hemiju, ETF,Institut za -fiziku u Zemunu itd.) koji bi se rado pridruzilizajedničkim istrazivanjima kondenzovanih sistema, kao i uflierenjima na horizontalnim kanalima.

4. KOMERCIJALNA I TEHNOLOSKA PRIMENA

4.1. Proizvodnja radioizotopa

Proizvodnja radioaktinih izotopa u našoj zemlji praktičnoje otpočela sa puštanjem reaktora RA u rad. Brz tehnološki razvojproizvodnje radionuklida rezultirao je u realizaciji nizaradioaktivnih izvora koji su isporučivani korisnicima za različitenamene. NeSto kasnije, razvijeni su i radiofarmaceutski proizvodi,prvo za "in vivo" a potom i za "in vitro" dijagnostiku.

7.

U tabeli koja je data, navedeni su svi vaznijiradionuklidi koji se mogu proizvesti u istrazivačkom nuklearnomreaktoru od kojih su prvih dvadeset, u većem ili manjem obimu, većproizvedeni u reaktoru RA. Navedenih 26 radionuklida imaju Sirokuprimenu kao izvori zračenja, kao radiofarmaceutici, kaoradioaktivni rastvori i dr. Prvih trideset nuklida su obradjivaniodgovarajućim hemijskim postupkom u Institutu, kako bi seformirali radioaktivni preparati vrlo visoke radioheraijske črstoćeu skladu sa zahtevima koje postavlja savremena nuklearna medicina.Za svaki od ovih radionuklida, izuzev za -Fisioni molibden,razvijeni su hemijsko- tehnološki postupci za njihovu obradu. Nekiod ovih radianuklida, kao žto su I i Se mogu se koristiti ikao izvotri zračenja.

Zahvaljujući postojanju reaktora RA i kadrovima koje jeimao Institut, primena radionuklida u našoj zemlji je bivala sveveća, tako da danas nema praktično ni jedne privredne grane ukojoj se radioaktivni izotopi ne koriste. I pored privremeneobustave rada reaktora RA, u drugoj polovini proSle decenijenastavljeno je sa porastom primene radioaktivnih izotopa, što jepostignuto uvozom ozračenog repromaterijala iz nekih zemaljaEvrope (Poljska, Belgija, Francuska). Ovaj porast je naroCitoizrazen u medicini, gde se radioizotopi primenjuju u dijagnosticii radio—terapiji. Formirani su novi centri u Valjevu, Lazarevcu,Zrenjaninu, pored ranije -formiranih u Beogradu (desetak) , NovomSadu, Nišu, Kragujevcu, Prištini, Podgorici, Zaječaru i Kladovu.

U industriji se danas ne moze zamisliti rad velikog brojaautomatizovanih tehnoloških sistema bez korišćenja radioaktivnihizotopa. Najviše se koriste u šećeranama-, cementarama,zeljezarama, industriji papira i raznih -Folija, termoelektranama,valjaonicama i sl. Savremena mašinogradnja nije mogućna- beznedestruktivne radiografske kontrole pomaću radioizotopa Irili Co. Drugim rečima, naSa zemlja je postala zavisna odkori^ćenja radioaktivnih izotopa.

Ponovnim puStanjem reaktora RA u rad, odrzavajutfi isteuslove rezima rada kao i ranije, i uz eventualno prilagodjavanjestvarnim potrebama, moglo bi se proizvoditi i vi^e izotopa. Oni bibili baza za proizvodnju širokog spektra kamercijalnih proizvoda,čija cena na svetskom trzištu iz dana u dan raste.

Trenutno su najinteresantniji sledeći izotopi:"Na M P " S S PFe *°C ^Ni đ 3Zn 7 5Se 8 PSr ^ VNaf P, " S . S PFe. *°C. ^ N i . đ 3Zn, 7 5Se, 8 PSr f

125 ' 431, ***o 192,15«- l<Jp„. 'l7O * 1O2*J Ž fS EU Yb2OŽ fSiAu, Hg i Tl, koji su se već proizvodili u Institutu

dok Je reaktor RA bio u radu. Za njihovu preradu do -finalnogoblika i danas postoji većina neophodne opreme. Uz niinimalnaulaganja (uglavnom u instrumentaciju) i uz kadrovsku popunu nekihradnih mesta, njihova proizvodnja bi se mogla nastaviti.

Raspadom SFRJ, trziSte za plasman radioizotopa jedrastiCno snanjeno. Preko Instituta se trenutno obezbedjujupotrebe SR Jugoslavije, Makedonije i delimično BIH (RepublikaSrpska) . Pre uvodjenja sankcija od strane OLJN, promet radioizotopana Jugoslovenskom trziStu (bez Slovenije i Hrvatske) iznosio jeoko 1.O00.O00 USD.

8.

Uz uslov da reaktor RA ponovo proradi, da prestane rat 1da se regulišu medjusobni odnosi sa ostatkom bivše SFRJ,predvidjamo da bi se povratilo oko 80% izgubljenog trzišta. Uzmalo bolje povezivanje sa sličnim centrima iz Poljske, Francuske,Madjarske, Ceške, Rumunije i GrCke, preko razmene izotopa i uslugaozračivanja, iskorišćenost reaktora RA za proizvodnju izotopa bise mogla i povećati za oko 30X u odnosu na raniji period.

4.2. Ostale primene

(1) Dopiranje silikona

Poslednjih godina visokofluksni istrazivački reaktori seintezivno koriste u oblasti dopiranja silicijuma radi dobijanjavelikih količina ravnomerno dopi*~anog silicijuma za proizvodnjuelektronskih čipova. Reaktor RA je na donjoj granici tzv.visoko-fluksnih reaktora, ali se za ove svrhe moze veoma e-fikasnoda upotrebi.

(2) Neutronska terapija

Ova oblast, u novije vreme, kod reaktora sakarakteristikama sličnim kao §to je RA, dobija Siroku primenu.Posebno je aktuelna tzv. BNCT terapija (boron neutron capturetherapy) za leCenje tumora u telu i glavi bolesnika ozraCivanjemepitermičkim neutronima. Koliko je ova oblast aktuelna potvrdjujei to da je u poslednjih 5 godina veliki broj reaktora (trenutnoako 20) slične snage i karakteristika kao RA osposobljen za ovuvrstu terapije. Uporedjujući ga sa tim reaktorima, reaktor RA - jerelativno lako osposobiti za ovakvu namenu.

(3) Neutronska aktivaciona analiza

Neutronska aktivaciona analiza je nedestruktivnaanalitička metoda, koja u slučaju velikih aktivacionih preseka ivisokih neutronskih flukseva (koji će biti ostvarljivi na reaktoruRA) iflia izuzetno visoku osetljivost za odredjivanje elemenata utragovima, 5to se drugim metodama ne moze lako postići. Svepotencijalne mogućnosti ove metode ntogu se iskoristiti ako seraspolaze visokofluksnim izvorom neutrona i visokokvalitetnim gspektrometroin (Ge gama- smektrometar) . Osnovni kriterijum priobavljanju neutronske aktivacione analize Je ozračivati najmanjumoguću količinu materijala koja je potrebna da bi se analizauspeSno izvela, a kapacitet reaktora RA je u tom pogledu dovoljnoveli ki.

(4) Kalibracija instrumenata

U meSovitim poljima neutronskog i gama zračenja izreaktora mogu se vrSiti kalibracije dozimetrijskih i mernihinstrumenata, kako u -fazi razvoja, tako i u -fazi eksploataci je.Posebno Je reaktor RA pogodan za kalibraciju u čistom poljutermičkih neutrona u postojećoj gra-fitnoj koloni.

<5) OzraCivanje materijala

Gama zratenje iz reaktora, ili iz spremišta ozraCenoggoriva, slično kao i neutronsko, moze se koristiti za radiografijui sterilizaciju medicinske opreme.

Reaktor RA, kao izvor zraČenja, moze se veoma uspešnokoristiti za ispitivanje radne izdrzljivosti elektronskihkamponenata i sklopova u uslovima povišenog neutronskog i gamazračenja.

5. OBUKA KADROVA I OBRAZOVANJE

Istrazivački nuklearni reaktori imaju veliku ulogu uobrazovanju kadrova za rad u oblasti nuklearne energije. Ovojoblasti su potrebni kadrovi razndvrsnih profila, poCev od redovnoškolovanih stručnjaka u nuklearnoj oblasti, pa do pomoćnogtehničkog i administrativnog osoblja koje u većoj ili manjoj merimora da bude upoznato sa problemima nuklearne energije.

Osnovni izvor visoko—stručnog kadra, posebno onog koji -jeorijentisan ka istrazivačkom radu, su odgovarajući fakulteti nakojima postoje redovni kursevi iz odredjenih oblasti u okviruprograma nuklearne energije. Nije potrebno posebno naglasiti dasu, u okviru nastave, istrazivački reaktori najkorisnije sredstvoza familijarizovanje studenata sa nuklearnom tehnologijom.

Istrazivački reaktor pruza široke mogućnosti zademonstraci ju raznih koncepata u reaktorskoj -fizici i tehnici, kaoSto su npr.: ispitivanja i provere postojećih i novih reaktorskihmodela; ispitivanje nukearnog goriva, konstrukcionih materijala isl.; priprema i izrada podloga za propise i standarde za bezbedanpogon nuklearnih reaktora itd. Nezamenljiva uloga istrazivačkihreaktora ogleda se u osposobljavanju visokog i srednjeg stručnogkadra za pogon reaktora i za rad na problemima sigurnostireaktora, instrumentacije i zaštite od zračenja.

Deo obuke tehničkog osoblja za rad na nuklearnim objektimavrši se na istrazivačkim reaktorima u vidu posebnihspecijalizovahih kurseva koji uglavnom obuhvataju upoznavanje sanuklearnim reaktorima, pogonom reaktora, zaštitom od zračenja,rukovanje radioaktivnim materiJalom i dr.

Za nuklearni reaktor je od vitalnog znaCaja da osablje,koje je na njemu angazavana, paseduje patrebne kvali-fikacije iiskustvo, kao i da je na odgovarajući način obučeno za vršenjeodredjenih duznosti. Sva rukovodeća radna mesta u okviru pogona,odrzavanja i eksploatacije reaktora RA zahtevaju visoku stručnuspremu odgovarajućeg smera i višegodišnje iskustvo u radu nanuklearnom reaktoru i drugom energetskom postrojenju. Tehničkoosoblje za pogon i odrzavanje oprene reaktora mora uspeSno dazavrši programe stručne obuke koje se odrzavaju na reaktoru RA i uCentru za permanentno obrazovanje kadrova Instituta. Ovi programiobuke su usaglaSeni sa sličnim programima i zahtevima koji supostavljeni pred osoblje istrazivačkih nuklearnih reaktora usvetu, zadrzavajući specifiCnosti vezane za reaktor RA.

ISTRAŽIVAČKI REAKTORi U SVETU SNAGE 2 - 40 MW

Rcaktor

RA-3HIFARASTRATRIGAM IIBR-1IEA-RIIRT-SOFIA

MNR MCMIINIVLAREINARECH-1HWRRIISPRIAESPRR-300T S I N G H U A R«<.tcrLR-15 PRAGIT

IRT-DPRKDR-3ETRR-1SILOEORPHEECABRlPHEBUSRFRFRJ-2 ,IMDO)

Zemija

AigentinaAustraiiiaAustiiaBangladešBelgijaBrazilBugarskaKanadaČileKinaKinaKinaKinaCeškaS. KorejaDanskaE.cipatFrancuskaFrancuskaFrancuskaFrancuskaNeniačkaNernaćka

FRG-2 ! NemačkaFRMFRG-1

Snaga(MW)

281010

4

25515

3 5

28108102

3514254010231*5

Neniaćka j 4Nemačka

BER-2 ! NemaćkaDEMOCRITOS'I:RR-I.

WWR-SZM»iLv,nsrCIRUSFBTRRSG-GAS-30NRCRRLRT-5000IRR-l jJRR-2KURJRR-4

GrćkaVladarskaIndija

IndijaindoneziiaIranIrakIziaelJapan __,JapanJapan

J

<;

5

104030555lu5

35

Tip

L. bazcnTeškovodniL, bazenTnga IIGrafitniL, bazenL, bazenk, bazenL, bazenTeškovodniL, bazenL, bazenL. bazen-2L, SUD,WWRL, bazen, IRTTeškovodmL, SUD,WWRL, bazenL. bazenL bazenL, bazenL. SUD,WWRTcškovodniL, bazenL, bazenL, bazenL, bazenL, bazenL. SUD,WWRFeškovodniBrziL, bazefiL, bazenL, bazenL, bazenTeškovodniL SDDL, bazen

piištaniu

19681958196019861956195719611959197419581964197919641957196519601961196319801963197819571962196319571958197319611959196019851987196719671960196019641965

Uputreba

2.4,6.71.^3.5.0.7,82.3.5,81.2,3,4.71,5,6,81,2,71,2.71,2.3,4,5,71.2.3.7.8i.2,3,5.7,82,4,5,6.7.81.2,3.4.5,6,7,81.4,5.6.81-2,3,4,52.3,4:6,7,821.2,3.4,5.6,71,2.3,5.6,81.2,3.4.5.7551,2,3,5.6,7,81.2.3.5.6.85.81,2,3,5.6,7.82.3,4.5,6,7,8

,1,3,6.81,2,3.6.7

->

'-2,3,4,5,6,7.8,2,3,4.5.8.2.4.7,7,4,7,8,2,3,5 6 8

1,2,5.6,7,8

Reaklor

TRIGA MKIIl-sEoin,IRT-1HORJEEP IIHBVVRPARRRP-10PRR-1EWAMARIATRIGA U prnsnSAFARIlSAPHIRTRR-I/MITR-2HERALDDIDOPLIJTOBMRRGTRR G«xp«icdi

| O W R O M E G A V ; « RMITR11 MASS in. i«d,

| B S R Bulk StaeUbngRINSC RHODE M A«

1 Av-KK. \JTMIIS/Core

B M R R Suran tfttfJaktCINTICHEM Nuc R~FNR FORD Sucl RcacM U R R Lnn. ofMiss RRU V A R l TT". <M \ irgim*NBSRP B F POVV'ER Bunt I-.o(nrTRFRT-8 MosttTAW\VR-M UE\IRT-M IHIUSI1RT-CRIC,\IRT-M vr 5v.IRT-D iov.skWWR-KA!MA.VT\RDT-10/2

ZcmJja

J. KorejaLibijaHolandijaNorveškaNorveškaPakistanPemFilipiniPol^skaPoljskaRumunijaJ. AfrikaŠvajcarska-TajlandTurskaV. BntanijaV. BntanijaV. BritanijaSADSADSADSADSADSADSADSADSADSADSADSADSADSADRusijaRusijaUkrajinaGai2i|aLetonnaReloaiSMaRusijaKazahstanRusija

Snaga(M\V)

2

102->

T ;

51031030142010">55

25.525 5

35852

25

10

20282 581085461010 _,

Tip

TRIGA 111L, bazenL, bazenL, SUDTeškovodniL, bazenL, bazenTngaL, SUD,WWRL, bazenTRIGA 11L. SUDL, bazenTRIGA 11L, bazenL, bazenTeškovodniTeškovodniL, SUDTeškovodruL, SUDL, SUDL, bazenl., bazcnlmpulsniL, bazenL. bazenL, bazen

L. briienTeškovodniL, SUDTeškovodmL, bazen IRTL, SUD.W\VRL. bazen IRTL, bazen IRTLbazenTRTL. ba/en IRTL, SUD.VVAVRL, bazcn

(>(vJin/<

pttšUnia

19721983196319661959196319881963195819741979196519571962198!196019561957195919641956195819581964I9Ć7196419611957196619601967!972194919571960195019611962

Upotrcba

1.2,3,4,61.2,3.72,3,6,7,81.2,6.81,6,71,2.4.6.7

--1,2,3,5,6.7,82,5,81,2A51,2,3.4,6,72,5,5.6.7,82,3,4.6,7,8

1,3,5,61.2,3.4,5.6.7,81,2.3.5,6,7,821.2,7-1,2,3,5,6,7.81,7.81,2,3,4

-T

i.2.5,6.7.8

1.2.3.4,5,6.71,2,3,4,6,71,2.4,5,6.7.31,2,3.4.5,6.7-

1,2.3.5,71 2.3.81.2.3,4,5,71,3,61.4,5,6,7,8K\6,8

1967 1 -19671984

1.35

Reaktor

RBT-10/1RBT-6WWR-CM-20,TASH«VT

WWR-MOATCHW\

I V V - 2 M SVERDLOVSK

MRW W R - C OBKINSK

RV-1 VENEZ. R

Zemlja

RusiiaRusijaKazahstanRusijaRusijaRusijaRusijaVenecuela

Snaga(MW)

106

2018154020

L 3

Tip

L, bazenL, bazenL, SUD.WWRL, SUD,W\VRL, bazenL, bazenL,SUD,WWRL, bazen

Godma

19831975195919591966196319641960

Upotrcba

54.5-1,2,3,4,5,6,7,81,3,551,2,4,51.2,3,4,6,7

Neproverene informacije

Reaktor

IRR-2WWR-Cmcin!RFSTWWR-2 MCSCO'A'

RPTWWR-C MOSCXW

IRT-A MOSCOW

Zemlja

IzraelRumunijaRusijaRustjaRusijaRusiia

Snaga(MW)

2633

40102

Tip

TeškovodniL, SUD,WWRL, SUD^U^TlL, bazenL, SUD,WWRL, bazen

GodtnapuStania

196319571953195219541957

Upotreba

-

---

Godine 1989. u izgradnji je bilo 6 reaktora (Kanada, Čile, Kina~2, Japan,

Severna Koreja), a i plarurano 6 reaktora (Argentina, Kuba, Egipat, Japan,

Saudijska Arabija, Sinja).

LEGENDA SKRAĆEMCA:L - lakovodni reaktor

1 - osnovna istraživanja2 - proizvodnja uzotopa3 - neutronsko rasejanje4 -'neutronska radiografija5 - testiranje / radijaciona oštećenja6 - nuklearna hemija7 - obuka

8 - ostalo- ozračavanjc različiuh matenjala- neutronska aktivaciona analiza- kalibracija instrumenata- y - analize- dopiranje sihkona- neutronska terapija- radiobiologija- radijaciona fizika- nauka o matcnjahma- brzi reakton- hladni izvon neutrona- dozametnja- sigurnost

VAŽNIJI RADIONUKUDI KOJI SE PROIZVODE U NUKLEARNIM REAKTORIMA

Radionuklid Reakcija generisanja Pnmena

32p

35S

197Hg

203Hg

1l3m|n

12S|

«»Co

192|r

152.

2IOp0

204TI

133mXe

3H

i30Te (n.

n, y) 196Au

**S (n. p) »P

3SCI (n. p) 35S

a>Cr (n. y) 5>Cr

196Hg (n. y) <"Hg

"^Hg (n. T) ^ H g

»Mo(n.T) "Mo fb) U (n. f) »Mo

»Na (n. Y ) 2 4Na

»Fe (n, Y ) M F e

"Se (n. y) " S e

. M m T c

»2Sn(n.T)1 1 3SnEC

s»Co (n, •

»>lr (n. T151. ISJEu

a»Bi (n. ii23Sb (n.

»3TI (n. i«««Ta (n.*Ar (n. T'32Xe (n.»Kr (n. t

r) 192ir(n. Y ) 1M-

Y) 124Sb

r) ^ T IY) 182Ta') "ArY) .133Xe•) »Kr

U (n. f) «SKr*Li (n. a) 3H

»N (n. p)

Radiofarmaceutik,Istraživanja: biohemija. biomedi-cina, hidrologijaRadiofarmaceutik.Istraživanja: obeleživačke tehni-keRadiofarmaceutik,Istraživanja: molekularna biologi-ja, biohemija. biomedicinaIstraživanja: biohemija, biomedi-cina. flotacija rude, lekovitostmastiRadiofarmaceutik,Istraživanja: hidrologijaRadiofarmaceutik,Istraživanja: kontrola uređaja ko-ji rade sa živom

Radiofarniaceutik

Radiofarmaceutik

Radiofarmaceutik,Istraživanja: obeleživačke tehni-keRadiofarmaceutik,Istraživanja: biohemijska i bio-mediclnskaRadiofarmaceutik.Y-radIografijaRadiofarmaceutik (zamena ""Tc)Radlofarmaceutik.Izvori za rendgene i X-fluores-cenciju,lstraživanja: molekularna biolo-gija, biohemija i biomedicinaIzvori zračenja: Y"te r aP'ia. f-ra-diografija. radijacione jedinice,merni i kontrolni uredajif-radiografijaGromobraniNeutronski izvon (neutronskaradiografija)Neutronski izvori za geološkaistraživanjaIzvori zračenja: kontrolni uređajiY-rendgenoskopijaIzvori zračenjaRadiofarmaceutikIzvori zračenjaIzvori zračenjaSvetleće mase i svetleći izvori.radiofarmacija, molekularna bio-logija i hidrologijaRadiofarmaceutik (gastroentero-logija).Istraživanja: molekularna bioio-gija i biohemija

CS06RA282

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE - VINČALaboratori ja za zaSti tu od zračenjai zaSt i tu Zivotne sredine "ZA5TITA"

Ninkovič M.

Pavlović R. , MandiC M. , Sipka V. , GrSić Z.

ISTRA2IVACKI NUKLEARNI REAKTOR RA

Deo II : ZASTITA OD ZRACENJA KOD REAKTORARA U 1993. GODINI

VinCa

Decembar 1993.g.

ZASTITA OD ZRAČENJA KOD REAKTORA RAU 1 9 9 3 . GODINI

1. Kraiak rezime izveStaja

Poslovi zaStite od zračenja, koji se rade u ciljuostvarivanja uslova bezopasne eksploatacije reaktora RA, a kojiproistiCu iz postojećih zakonskih propisa odnosno medunarodnihpreporuka, razvrstani su u ovom izveStaju u Cetiri osnovne grupe:

1 3 Kontrola radne sredine - dozimetrija itehnieka zaStita kod reaktora;

2} Dekontamlnacija i intervencije, sakupljanje tečnih

efluenata i Cvrstih radioaktivnih otpadnih materijala;

3D Kontrola radioak'tivnos'Li okoline reaklora, i

4 } MeteoroloSka merenja.

Posebni prilozi, za svaku od ovih specifičnih grupa poslovadati su u IzveStaju.

U prvom delu IzveStaja, Prilog I, obradeni su rezultatikontnole radne sredine, odnosno dozimetrije i LehniCke zaSLite odzračen ja. Prikazani su i analizirani podaci o nivoima direktnogzračenja i stepenima kontaminacije radnih prostora, vazduha,povrSina, alaia i opreme, radne i zaStitne odeće i otkrivenihdelova Lela osoblja. Na kraju ovog izveSt-aja, istaknuto je datokom protekle godine na reaktoru nije bilo akcidenata koji bi zaposledicu lmali znaCaJniju kontaminaciju radnih povrSina i opreme,kao i kontaminaciju i ozračivanje radnog osoblja.

U drugom delu izveStaja, Prilog II, prikazani su rezultatirada na dekontamlnaciji i int,ervenciji i sakupljanju teCnihef luenata i Cvi~stih radioaktivnih otpadnih materi Jala. U okvirimaovih poslova sakupljeno Je 2,2 m3 čvrstog RAO i 60 1 teCnihRAO. U intervencijama je izvrSena dekontaminacija oko 50 mpovrSina i 20 predmeta.

U trećem delu izveSiaJa, Prllog III, dati su rezultatikontrole radioaktivnosti okoline Instituta za period Kovembar1992. g. - Oktobar 1993. g. koji sadrze kontrolu kontaminacije vaz-

duha radioaktivnim aerosolima, merenja ukupne betaradioaktivnost-i depozita na filter papirima i druge.

Brojni podaci o koncentracijama ukupne bet-a radioaktivnostivazduha prikazani su tabelarno. Trend promena koncentracija utoku godine, izrazen je preko srednjih vr-ednosbi koncentracija zasvaku kontrolnu stanicu.

U Cetvrtom delu ovog IzveStaja, Prilog IV, izloZeni surezultati meteoroloSkih merenja na lokaciji Institut-a i njegovojblizoj okolini. Ovi podaci obuhvata ju parametre od znaCa ja zaprocenu uticaja nuklearnih postr-ojenja na okolinu u redovnim iakcidentalnim siluacijama.

Na kraju moze se zaklJuCiti da tokom godine na reaktorunije bilo kontaminacije njegove blize i dalje okoline iznadpropisanih granica. KoliCine ukupno nastalih i sakupljenihotpadnih radioaktivnih materijala saglasne su obimu poslova ukontamln i ranim zonama.

2. Kvallfikaciona strukiura osoblja koje Je angažovano poipuno 111delindfino na navedenim poslovima

Red. br. Ime i prezime Stepen stručne spreme Mes. angaz.

CID Kontrola radne sredine-poslovi dozimetrije i tehniCke zaStiteod zračenja kod reaktora

H Slobodan Vuk ovi C. di pl . i ng. VS 62. Slobodan Kalinie, tehn. saradni k SS 123. Zoran Bojić, tehn. saradnik SS 6

C2) Kontrola radioaktivnosii okoline i meteoroloSka merenja

4. Zoran Grgič. saradnik VS 65. Jelena Arsić tehn. saradnik SS 66. Miroslav Adamović, tehn. saradnik SS 6

C3D Radioaktivni otpadni materijali-teCni i Cvrsti, intervenci jei dekontaminaci ja

7. Miodrag Mandić, rukovodilac posla VS 48. Andreja Kostadinović, siručni sar. SS 69. LJubiSa Blagojević, tehn. saradnik SS 6

Na ovom mestu potrebno j e naglas i t i da sluzba za kontroluradne sredine, odnosno poslove dozimetrije i tehničke zaSt i te ,kao deo ukupnih sluzbi z a g t i t e od zraCenja kod reaktora RA, radisa smanjenim brojem izvrSilaca. To Je moguće u sadašnjim uslovimadok t r a j e rekonstrukci ja reaktora. Medutim za izvrSavanje ovihposlova u uslovima rada reaktora u kontinualnom rezimu, neophod-

no Je da se zaposle novi saradnici i to :

1 saradnik sa visokom spremom, i3-5 saradnika, zavisno od usvojenog reZima rada

reaktora, sa srednjom spremom.Prijem ovih sar-adnika treba izvrSi-ti blagovremeno, a to

zna£i najmanje godinu dana pre planiranog poCetka rada reaktora.Smatramo da je to vreme neophodno za njihovu specijalistiekuobuku i kompleinu pripremu za rad na poslovima dozimetrije itehniCke zaStite kod reaktora u pogonskim uslovima.

3. Pr-egled finansiJskog poslovanja vezanog zaposlove za£t>ite od zraCenja kod reakiora

Pregled finansijskog poslovanja biće dostavljen naknadno,kada i ako se razradi metodologija saglasna uslovima finansijskogposlovanja u 1993. godini.

PRILOG I

CKONTROLA RADNE SREDINED

PRILOG I

LABORATORIJA ZA ZAŠTITU OD ZRAČENJA IZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE "ZAŠTITA"

Grupu za dozimetriju i tehničku znštitu kod reuktora RA

----- --« <•!• ••••• I B

CS06RA283

R. Pavlović, S. Kalinić

ZAŠTITA OD ZRAČENJA KOD REAKTORA RA U 1993. GODINI

Deoft: kuntrula radne sredine - dozimetrija itehnička zaštita kod reaktora RA

VinčaDecembar 1993.

KONTROLA RADNE SREDINE - DOZIMETRIJA I TEHNIČKA ZAŠTITA ODZRAČENJA NA POSTROJENJU ISTRAŽIVAČKOG REAKTORA RA

Re/.ime: U ovom izveštaju su prikazani i analizirani karakteristični podaci iz okvira redovne

kontrole radne sredine istraživačkog nuklearnog reaktora RA 1 sprovođene tehničke mere zaštite od

zračenja u toku 1993. godine.

U prvom delu izveštaja prikazani su najelementarniji podaci o tipovima polja zračenja i

vidovima mogućeg izlaganja radnog osoblja postrojenja, kao i osnovne intbrmacije o komponenetama

i merama za sprovi>đenje radijacionog monitoringa postrojenja. Tabelarno su prikazani, npr

najkarakterističnija mesta (radne i tehnološke prostorije) i najkarakterističniji tehnološki postupci i

procesi pri kojima je vršena kontrola prisutsva radioaktivnih gasova i radioaktivnih aerosola u

atmosferi. Prikazane su. takođe, vrednosti jačina ekvivalentnih doza zračenja u tehnološkim 1 radnim

prostonjama postrojenja, a naročito na karatenstičnim tačkama teškovodnog sistema reaktora. Bez

obzira što prikazani podaci predstavljaju vrednosti ekvivalentnih doza zračenja u trenutku merenja,

oni vrlo dobro daju globalnu sliku intenziteta polja zračenja u postrojenju i vrlo su korisni za

detlnisanje globalnih tehničkih mera zaštite od zračenja pri standardnim intervencijama i redovnom

održavanju postrijenja.

Održavanje i remont reaktorskih postrojenja uvek prate manje ili veće kontaminacije površina,

alata ili poiava kontaminiranih delova i komponenti sistema koje je potrebno dekontaminirati.

Radioaktivni otpadni materijali su, takođe neizbežni u svim procesima dekontaminacije, a javljaju se

i pri zameni odredenih reaktorsih komponenata koje su ili bile u nutronskim tiiksu ili u dodiru sa

reaktorskim jezgrom i primarnim krugom hladioca. U drugom delu izveštaja su, stoga. dati

elementarni podaci o ukupnim količinama sakupiljenog radioaktivnog otpadnog materijala, kao i

količini kontaminiramh 1 dekontaminiranih površina 1 broju kontaminiranih i dekontaminiranih

predmeta.

U završnom delu izveštaja konstatovano je cla u 1993 godini na postrojenju reaktora RA nije

bilo incidentnih i akcidentalnih situacija koje bi za posledicu mogle imati značajna ozračivanja ili

kontaminacije, te da nije ni bilo potrebe za organizovanjem i sprovođenjem interventnih mera

rijacionog monitoringa i nekih neuobičajenih tehničkih mera zaštite od zračenja.

Podaci navedeni u ovom izveštaju predstavljaju podlogu za sagledavanje aktuelne radijacione

situacije na reaktoru RA, što omogučuje optimalno planiranje poslova oko i na komponentama i

sistemima reaktorskog postrojenja za obezbedivanie najefikasnije zaštite osoblja i osiguranje

minimalnog mogućeg izlaganja zračenju.

Ovde je, opet, potrebno naglasiti da u uslovima ne puštanja u rad istraživačkog reaktora RA,

dok se na njemu rade samo poslovi održavanja, reinonta i revitalizaci|e, služba za kontrolu radne

sredine, odnosno za obavljanje poslova dozimetri|e i obezbeđivanje i sprovođenje tehničkih mera

zaštite od zračenja radi sa minimalnim brojem izvršilaca Bro) lzvrSilaca će, međutim, sasvim sigurno

biti nedovoljan za ohavljanje ovih poslova u uslovima puštanja reaktora u rad i za održavanje

kontinualnog režima rada. Za takav režim rada neophodno je zaposliti nove saradnike (bar jedan sa

visokom stručnom spremom i 3 do 5 saradnika sa srednjom stručnom spremom). Kako je za praktičnu

obuku novoprimljenih saradnika neophodna bar jednagodinadana, mora se voditi računada seprijem

ovih saradnika izvrši blagovremeno, u skladu sa planiranim početkom puštanja reaktora u rad.

1. KONTROLA POLJA GAMA I NEUTRONSKOG ZRAČENJA I STEPENA

KONTAMINACIJE RADNE SREDINE

1.1. Kontrolu polju j;ama i neulron.skoj; zračenju

Kontrola intenziteta gama zračenja u postrojenju istraživačkog nuklearnog reaktora RA vrši

se ugrađenim staeionarnim sistemima i prenosnim mernim uređajima. Ugrađeni stacionarni sistem za

monitoring vrSi kontinualno nadgledanje intenziteta polja, dok se merenja prenosnim monitorima i

drugim uređajima za merenja jačina doza zračenja, kontrulu prisutsva kontaminacije i sl. vrše prema

unapred definisanom programu, kao i prema ukazanoj potrebi, zavisno od specifičnosti intervencija

na reaktorskim sistemima i opremi, i specifičnusti zahteva za manipulaciju izvorima zračenja,

ozračenim i kontaminiranim komponentama i gorivom. Neki od karakterističnih rezultata ovakvih

merenja prikazani su u Tabeli 1. i na topogratijama jačina doza zračenja najznačajnijih reaktorskih

komponenti i sistema, kao i u tehnološkim i radnim prostorijama. Mada podaci prikazani u tabeli i

na topografijama predstavljaju vrednosti jačina ekvivalentnih doza zračenja samo u trnutku merenja,

oni vrlo dobro reprezentuju tipične intenzitete pol|a zračenja, te tako daju globalnu sliku distribucije

jačina doza zračenja u većini karakterističnih mernih tačakd.

Tabela I

JAČINE DOZA ZRAČENJA NA KARAKTERISTIČNIM TAČKAMA DoO SISTEMA

Broj prostotije

022

023

024

026(1)

026(11)

030

032

028 (jonoizmen)ivačka kolona)1

028 (jonoizmenjivačka kolona)"

029 (na vratima)

029 (na isparivaču)

Ekvivalentna dozu zračenja (mSv/h)

0.03

0.06

0.04

0.49

0.28

0.40

0.42

6.00

0.28

0.25

2.60

Bez olovne zaštite2 Sa olovnom zaštitom

Merenje je izvrSeno na dan 01.12.1993. godine mstrumentom TELETEKTOR 6112 B, koji

je prethodno proveren na kalibraroru.

Merenje radijacionih karakteristika polja neutronskog zračenja vrSena su sfernim neutronskim

dozimetrima i dineutronom. Merenja ovog tipa, tokom 1993 godine vršena su u reaktorskoj hali, gde

se praktično jadino i može konstatovati neutronsko zračenje, ako se izuzme tehnološki radni prostor

ispod i na gnrnjoj vodenoj zaštiti. Kalibracija neutronskih dozimetara vršena je u poljima zračenja

Am-a-Be, Ra-a-Be i -5~Cf kalibracionih i standardnih izvora zračenja.

IhlSTITUTZA NUKLEARNE MAUKE" VINČA'i_aooraranja za zasntu oa zracenia iživomesrBdine"2AŠTITA'

IIAPCNBJA izrrerena jačine CCZB zrsćenja caE *u a j S

irBimrnsnE

j 1/12^3 J3..<a!inic

1/1Z93 jMrPaviovic'•OL'I.UI

PrjtDIS

Tooogtafija oolia zračenia

KCD

INSTITUTZANUKLEARNE MAUKE" VINGA'LdDoraionja za zasnai oa zracenia i zsšutuživotnairEdine "IAŠ71TA"

1)1202)2203)12004)1 COG5)1400&)2E007)1000

1*31

(1 .11

1 fr;...MemetačkB

1) 3502)38C3)28G

'zrrorens i a c i ^ tfczs zrsčsnja dats^u J JSV.^

Irsmjment | TELETEKTOR I TcDogrsfija oolia zračenia

j 3. K.lm.cC.ar.c: j w»r PSVIOVIĆ 1 ^

2an:m j { Pcicis !

INSTITUT ZA NUKLEARNE fWLjdDOidianid 12 iasnaj uu

životrs s redi rce "Z4Š717A"

250

3S0

25

! 3

NAPGMEM.A 'zrnsrEns j5č;rs CSIE zrsčenia c r a s J u

l ismjmsnt j TELETE-G^R i Tooografija pcija zračema

MBP3 'S-^C.'P-C *(1/ <A '•""^ ?""^CRA ~\£

J

INSTrrUTZANUKLEARNE NAUKE" VINCA'Lzbcrrsnju n ssnru ud zroćsnia i zsštituživotnssredine "ZAŠTITA"

2--femBać!s

: Izmarene jačira dozs zracenja daiesu J jSv/

IIIOU UlllGllL ! Tri_C7C|CTQ

p.12,93 tS. ,<anrnc

1 ToDogrsfija poija zrscenia

f\

i '

JNSTITUTZA NUKLEARNE MAUKE" VINCA'Laborstonja zs zaštJtu cd zrazenia i zsštituživome sredine "Z4Š71TA*

OMENA'Izrrsrera jačins doss zrac

nstnimsnt IMeno: |22/11,«3 (S Kalimc

TcDcgrsfija pclja zrsčentaKCDREAK7CRA TW"

Csncvgcnaniijđ

INSTITUTIA NUKLEARNE NAUKE" VINĆA'

Laooraionja za zašnm oa zracenia i zaštiTu

životnesredin& "ZAŠTITA*

•102

147

146

0,36 :*:::»tjL3rt

*%*8&r.

0,1

DD

.i&.nJi:.::

0,15 0.12,

*0J1 0,12]

l

I *0,12

'G.12

* I0,11

1?

1 /0.11*

^ 0 , 1 0

NAPOMENA: izmerene jacire dcs zracenia OSIBSJ u uSvit)

ins^jmant

^feno.! RSS-112 | Tooografiia aoha zraćema

^w&nc: 22/11 y93 iMr Paviovic jgfi7"—

INSTITUTZANUKLEARNE MAUKE" V I N & 'L^Doraronia za zaštinj od zročenia i zss tituživotne sredine "ZAŠTITA"

0.18 0.C3

3)3 0,11 202 2 M 0 . 1 0 0,11

• ' zrrarsns j3či* zračsnja

0,11

0,11 0, 0, * nt u 0.1C

Insmimenn I AD-2Mena 22^1/9313 Kalirnč

22/11;33|Mr?awovic

| ToDografija cclia načenja.<CD SSAKTCSA ' ?A '

Pctpis

INSTITUTZA NUKLEARNE MflUKE" VINCi 1

Laoonsionia za zasntu oa zračenia i

NAPCMENA• izmarena \3im

InstnjmenE 1 TELETEKTOR

|22/11,93|s.,(aiinićC'^nc: J22/Vtf93jMrPaviovic

1 Tooografiia ociia zračema

' RA '

! Datum i4 jpn i/

IMSTITUTZANUKLEARNE NAUKE" VINČA'iurija La i&iiui uu ZTaušii]a i Z l

ine "ZAŠ71TA"

1)6CG2)3203)170

B)B)1C

1 i*

*

\

1

I

Insirjmenc

Meno- L^.2,'93^

TELETEKTOR

S. KalinicC,anc: h ,12/93 I '--r Psvicvtc

Đsrum i Pctnis

*

ToDogrsfija colja ^ačsnia |

!NSTITUTZANUKLEARNEMUKE1IV!NČrLaboratcnja m zašctu od zračenia i zaštituživotne sredine "ZAŠ717A"

.13

0.15

0,14•

•0,12

•0,09

*01O1 027 •

t ia nb i1 \a r

ut m.a

6

rv

0,19

* 0,13 ffi

•0,13

0,11 *

^44

*34

'121Q

,4

s

198

!

EiJA. izmerena jaćmeaozEiracenjd CHESU U ^S

Instmm&nc

Msno:

TELETEKTOR | ToDografiiaooliazračema

122/11/9313. taimć

|22ni/93 JMr Paviovic

I Datum

: ,1.

j PRG3TCRIJA -2

Pomis

ZA NUKIEARNE NAUKF " VINĆA

ZA ZZASrrru 2ivofNB SREDJNĆ "ZASTJTA"

3JT1<£9|O59 027 O5O

3

O.36

r^!

NcDomena : trmerene faćine doze zraćaria rfats ,;jSv/h

• lnsrrum«nT : !: .•v^erio . 122/1 ^/9£! Oveno : |22/1"»/yć! ! Datu:i!

TELETEKTOR5. ;<ounićMr PavJovfć

PcrntE J

TCPOCRAfliA POLJA j

Osnovo surerana A !

IMSTITUT 2A NUKLEARNE NAUKE" VINGA'Laboraronja za zšctu od zračenia i zsštituživama$redine"ZAŠT!TA"

v .—

H0nMi

K

141

•

r

*

50

*30

*23

*6

*5

*0.4

/ */ 0,22

1300

*18

*20

*10

*3

*

*1100

*20

*2S

*14

*12

*

*1

*650

*23

*16

*11

*13

*4

*800

*23

*12

*11

t

16

*5

*1,3

*...Meme tadce

NAPCMENA: izmerene jačine dozszračenia dafesu u ^ s

InstmmBnt I ,4D-2Meno: 122/11*9315. Kannic

j22/11j93|MrPawavic

(Datum I

a.u..- T

rsfija poijazračsnja

Koa reaxtora " RA"

3AZE-J! 1A C

INSTITUTZANUKLEARNE NAUKE" VINĆA'LaDonatonja za zašnoi oa zraćsnia i xsštituŽJVODIB sredine "ZAŠTITA'

5

10

168

111

156

1,6

0,4

Mernetaćke

021

24

3,1

1 2

{020 i

1 *

028

: izmerene jačine aozezračania cafesu u D?

! S

Insrrjrreni: ADZ

{22/11/93

DCMJfTl

MrPaviovic

zrscenja

u l

INSTITUTZA NUKLEARNE NAUKE" VINČ4'

živoms sredire "ZAŠTITA"

0,20

.0,22

\

0.20 0,20 0,11

.0,11

0,13

0,10

0,12 O

r Mern&taćte

EMA: izmerene jačir.3 iozazrcčsnia ia iesuu /JS

OAnc:

D 2 * -,„-«<0£] rša

ija pcija

"3 '

Mr P^viQWCDafum j

INSnTLTZANUKLEARNE NAUKE11 VINĆA"

uaCursiunid m za&om oo zračenja i zastitu

životns$rBdine"ZAŠ71TA"

\0,09

0,08 \

\0,06

0.08

0,14 \ 0,10

0,07 \ 0,09

0,09

0.08

/ 0.20

/ 0.07

/ 0,08

0,Q8

: izmerene jačin& dozezračaita dafesu u

AD-2

J22/11/98i Mr Paviovic ti',

Tocograiiia oaia zračema

" PA"

OSNCVA '

INSTITUTZA NUKLEARNE MAUKE" VINCA'Laboraronja za zašDtu od zrsčenia i zsštitu

"ZAŠTITA"

* * *

11OO-1SOO

H 6 *

_ * 8 Q 0 i

* 90

70 *

II

20 *JO

C v. -•

MAPCMBJA: IzTOrena jćčine dczE zračanjo daiesu u j

InstronnBnt

Meno: |1/12y937P_FTE:<TOR

S. Kanmc

(MrPavlovicI Damm )

Tooografija aolia zračsnia

Koa reaKrora' %A'SUVNI REZERVCAR

1.2. Kontaminaciju radne sredine

Kontrola stepena kontaminacije radnih površina, odeće. obuće i otkrivenih delova tela, kao

i atmosfere i vode vrSena je prema unapred detlnisanim programima, kao i prema potrebi.

Prisutsvo radioaktivnih aernsola u vazduhu kontrolisano je uzimanjem uzoraka na specijalnim

filtrima, papirnim i papirnim impregniranim aktivnim ugljem.

Kontrola ukupnog sadržaja radionuklida a i (5 emitera na ovim tlltnma vršena je merenjem

na prenosnom mernom kompletu tipa RV-4 Predviđena pmcedura |e da se, u slučaia kada izmerena

ukupna aktivnost pređe unapred definisane reterentne nivoe, merenie vrši posebnim postupcima, kako

u pogledu uzimanja. tako i u pogledu mernih metoda. Naime, godišnjegraniee unošenja (GGU, ALl)

i izvedene koncentracije (IK, DAC) detlnisane su za pojedinačne radionuklide, pa se

spektrometrijskim analizama mora odrediti količina aktivnosti svakog pojedinačnog radionuklida.

Pojava za takvim vrstama specifičnih merenja tokom 1993. godine nije bilo.

Dinamika sakupljanja uzoraka ustanovljena je za normalne uslove rada, dok je pri izvodenju

bilo koijh nestandardnih operacija, pri kojima |e postojala mogućnost kontaminacije, vršeno vanrolno

uzorkovanje vazduha, i to, po pravilu, pre početka, u toku i po završetku operacije. U Tabeli 2. dat

je pregled najkarakterističnijh radnih i tehnoloških prostorija reaktora u kojima je vršena kontrola

sadržaja radioaktivnih aerosola i gasova u 1993. godini

Tabela 2.

PREGLED NAJKARAKTERISTIČNIJIH RADNIH I TEHNOLOšKIH PROSTORIJA UPOSTROJENJU REAKTORA U KOJIMA JE VRŠENA KONTROLA SADRŽAJA

RADIOAKTIVNIH AEROSOLA I GASOVA U 1993 GODINI1

Broj ili nuziv prostorije

NC

027

VK

HALA

HODNIK

Opis posla

Remont V4-a

Kontrola radne ventilacije

Redovna kontrola

Priprema za proveru goriva

Redovna kontrola

1 Indikaciona provera prisutnosti radionuklida u atmosfen radnih i tehnoloSkih prostonja nijeukazivala na potrebu detaljnijih merenja koncentracije pojedinačnih radionuklida

Osnovni potenci|alni kontaminant atmosfere radne sredine na istraživačkom reaktorskom

postrojenju RA je tricijum, koji se može pojaviti hilo u tbrmi mnlekula tritirane vndene pare, bilo u

tbrmi molekula gasa Kontrola prisutstva 1 količine tnci|uma u atmosferi radne sredine vršena je

povremenim merenjima prenosmm mernim uređajem RGM-1, u okviru rutinskog i operacionog

radijacionog monituringa.

Kontrola kontaminacije Ijudstva. radne odeče, površina, alata i raznih drugih predmeta vršena

je direktnim merenjem ili uzimanjem briseva. Merenja su vrSena bilo prenosnim uređajima, bilo

stacionarnim brojačkim uređajima za radijacioni monitoring.

Tokom 1993. godine ozbiljnije kontaminacije osohlja, radne odeče i površina nisu

registrovane.

2. KONTAMINACIJA, DEKONTAMINACIJA I RADIOAKTIVNI OTPADNI

MATERIJALI

Kontaminacija radnih povrSina, opreme, alata, odeće, otkrivenih delova tela i sl. smatra se

praktično neizbežnom pojavom rada na reaktorskom postrojeniu. Tokom 1993 godine, međutim,

sluČajeva ozbiljnije kontaminacije otkrivenih delova tela i odeće nije bilo.

U toku 1993. godine ekipa za dekontaminaciju je dekontaminirala oko 50 m2 površine i oko

20 predmeta. u ovom periodu sakupljeno je 2,2 m3 čvrstih i oko 60 1 tečnih radioaktivnih otpadnih

materijala. LJ Tabeli 3. dat je uporedni pregled obima i količina dekontaminiranih površina i predmeta

i količine sakupljenog čvrstog radioaktivnog otpadnog materijala, za period 1988 - 1993. godina.

Tabela 3.

PREGLED DEKONTAMINIRANIH POVRŠINA I PREDMETA I KOLIČINASAKUPLJENOG ČVRSTOG RADIOAKTIVNOG OTPADNOG MATERIJALA ZA PERIOD

1988 - 1993. GODINA

Godina

1988

1989

1990

1991

1992

1993

dekontaminirano

Površina (m-)

119

140

851

220

250

50

predmeta

85

50

120

12

19

20

Sakupljeno čvrstogRAO (m3)

14.2

1.4

6

3

3.5

2.2

Tečni radioaktivni etluenti sistemom specijalne kanalizacije prebacivani su direktno u bazene

za privremenu odležavanje (VR bazene) Deo tečnih raclioaktivnih efluenata, nastalih uglavnog van

reaktorskih sistema, kao i ilo sada preuziman je u prenosnim plastičnim kontejnerima. Detaljniji

podaci o vrstama i ki)ličinama sakupljenih radioaktivnih otpadnih materijala dat je u posebnom

prilogu.

3. AKCIDENTI

U 1993 godini na reaktoru RA nije bilo incidentnih i akcidentalnih situacija koje bi za

posledicu im)gle imati Dzbiljniju kontaminaeiju radnih povr.^ina, opreme, alata. atmost'ere. kao ni

kontaminaciju ni ozračivanje osoblja. Tme |e. svakako, pored statusa u kojem se reaktor nalazi,

doprinela 1 dobra organizaci|a poslova i posebno dobri) organizovano sprovođenje mera zaStite od

zračenja, mada su izvodene operacije ko|e su nosile potenci|alni riziko, kako za ozračivanje, tako 1

za kontaminaciju

P R I L 0 G II

(RAO, DEKONTAMINACIJA I INTERVENCIJE)

LABORATORIJA ZA ZAŠTITU OD ZRAČENJA I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE"Z A Š T I T A"

Grupa za dekontaminaciju i intervencije i sakupljanje RAO

CS06RA284

M.Mandić, Ž.Vuković, S.Lazić, I.Plećaš, A.Voko

ZAŠTITA OD ZRAČENJA KOD REAKTORA RA U 1993.6ODINI

Deo II: DEKONTAMINACIJA I INTERVENCIJE,SAKUPLJANJE TEČNIHEFLUENATA I ČVRSTIH RADIOAKTIVNIH OTPADNIH MATERIJALA

V i n č a

decembar 1993.god.

DEKONTAMINACIJA,INTERVENCIJA,SAKUPLJANJE I OBRADARADIOAKTIVNIH OTPADNIH MATERIJALA

U toku eksploatacije reaktora "FVV' nastaju radioaktivne otpadnematerije, čija količina zavisi od režima rada reaktora, rerrontnih poslova iaktivnosti koje se obavl jaju. Tokon re-ronta kao i pri akcident ima nastaju većekoličine otpadnih materija neuobičajeno vehkih gabanta nego pri redovncmradu, a nj ihova kol ičina zavisi di rektno od obima i vrst i rerrontnih operaci jai obima dekontaminaci je kontanini ranih prechneta, alata, oprere, radnihmestai sl. Prema najnovijoj klasifikaciji IAEA svrstavaju se u grupu specijalnihotpadnih materija, a za njihovo rukovanje i preuzimanje potrebna je posebnastručna priprema i planiranje.

Čvrsti radioaktivni otpadni materijali u zavisnosti od porekla posastavu nnogu biti kontaminirane rukavice, vata, filter, hartija, F\Cfolije,neoprenska gLma, drvo, (sagorivi čvrsti otpadni materijali), alat, deloviopreme, metalne cevi (nepresibi lan, nesagorivi PfiO) i sl.

Tečni otpadni mater i jal i nastajupri dekontaminacionim radovinna, raznimoperaci jannB u bazeninna za odležavanje i sečenje gor ivnih elemenata, ispi ranjukontamini ranih sudova i sl. Nastali otpadni materijah se razvrstavaju ipakuju na mestu nastanka prenra odgovarajićim propisima u skladu sa principinnazaštite od zračenja i aspekta bezbednosti u ciIju minimizacije nepotrebnogozračivanja I judstva za preuzinnanje, kontrolu, transport, naknadnu obradu fVOi dekontaninaciju.

Pr i svim operaci jarna, (dekontaninaci ja, remDnt, kontamini rani otpadninrater i jal i vel ike zapranine i sl.), stručna služba Laborator i je za zašt i tu odzračenja i zaštitu životne sredine "Zaštita" pruža strične konsultacije ipcmBžepri plani ranju operaci ja vezanih za rerrDnt, razvrstavanje i pakovanjeotpadaka u odgovarajuće kontejnere, preuzimanju specijalnih vrsta otpadnihmaterija, ident i f ikaci j i kontaninanata, vezane i prenosne kontaninaci je i sl.

- 2 -

Rad ekipe za dekontaninaci ju i intervencijuna reaktoru " F W u 1993.aodini

Ekipa za dekontaninaciju, intervenciju i sakupljanje čvrstihradioaktivnih otpadnih materija fonmi rana je 1959.godine za potrebeintervenci ja, dekontaminaci ja i sakupljanja radioakt ivnih otpadnihrmater i jalana reaktoru RA, reaktoru RB i drugim ist raživačkim laborator i janna kojeproizvode (KJT laborator i ja) ili rade sa radioakt ivnim izotopinra. Q/a ekipaod osnivanja do danas nalazi se u sklopu Laboratorije za zaštitu od zračenjai zaštitu životne sredine "Zaštita". S obzircmna v e h k o strično iskustvo,bogatu praksu i vrhunsku rrernu instrimentaciju i zaštitnu opraru, ova ekipaobavlja poslove po pozivu i u drugim institutima i inst i tuci jara u celojzeml j i . U toku redovnog radnog vremena Instituta, ekipa inna stalno dežurstvoza slučaj akcidenta i potrebe intervencije, a van redovnog radnog vremenarazradjen je sistemobaveštavanja saradnika koj i suobavezni da dodju na mestointervencije u što je moguće kraćem roku.

Zbog posebnih uslova rada, nabavljena je specijalna zaštitna oprema zaIjude koj i vrše dekontanmaci ju. Obezbedjeni su skafanderi, gas maske savisokoef ikasnimf i I tr IITB za uklanjanje radioakt ivne prašine kao toksčnih paraorganskih rastvarača.

Zavisno od prirode akcidenta i materijala izrade kontaniniranihpovršina, odabi ra se sredstvo za dekontaninaci ju kojemora da zadovol j i usloveštomanjeg oštećenja kontaniniranih površina, što efikasniju dekontaminacijui naj jednostavni j i postupak dalje obrade radioakt ivnih otpadnih m a t e n j anastahh u procesu dekontaninaci je.

Površine, predreti i oprema koj i se koriste na reaktoru "RA" izradjenisu od mater i jala sa def inisanim kval i tetcm i to najčešće: nerdjajući čel ik,beton, keranika, polivinil, staklo, gurB, epoksi smole i sl. O/ako strukturnoi hanijski različiti materijah izloženi dejstvu kontanmanata u procesukontaninaci je pod dejstvom razhčitih f iziko-hemi jskih procesakarakterističnim za datu površinu zahtevaju da se u praksi razvijaju ipr imenjuju razl IČI te metode za dekontaminaci ju. Najčešće se kor iste heni jskemetode upotreban rastvora koj i u svoju forrrulaciju uključuju: a) neorganskekiseline sa oks i dac i on im agensima u razhčitim koncent raci jama, b)korpleksirajući agensi, c) površinski aktivne mBterije (specijalne ideterdženti), d) organski rastvarači.

- 3 -

U tabeli 1. dat je pregled dekontamibi Inosti pojedinih materijala ufunkciji forrrulacije (a,b,c,d) dekontaminacionog sredstva.

TabeIa 1.

M a t e r i j a 1

Nerdjajući čelik

Beton

Keranika

Staklo

Po1ov i n i1

Epoks i srro 1 e

GUTB

Dekontaninaca b

4+ +

- -

0

44 +

+ 0

+

+ +

iona sredstvac d

+

-

0

+ 4+

0

0

+ +

Sirrbol i : •++ jako dobro+ dobro0 srednje- slabo- - zanera rIj ivo

Ubutstva za način dekontaninacije, izbor sredstava za dekontaninacijuvrši jedan od stručnjaka sa visokom stručnom spremm iz grupe za obraduradioaktivnih otpadnih materija i zaštitu voda, a koji su autori ovogizveštaja.

U toku 1993.godine na reaktoru FW je u sklopu remDntnih aktivnostisakupljeno 2,2 rr3 čvrstog R°O i 0,6 m 3 tečnog FVO. Radiohemi jskcm anal izam

briseva utvrdjena je prenosna kontaminaci ja koja pot iče od 6 OCo, 1 3 7 C s , 3H,1 5 2Eu, 1 5 4Eu, prcmenljive aktivnosti koja je zavisila od kvahteta i stanja

površine korišćenog materijala, gecmetrije i mesta u reaktorskom sisterru.Pojedini delovi irrali su prenosnu kontaninaci ju preko 100.000 Bq po 100 crfi

površine.

Radiaretrijski sastav tečnih efluenata koji je prikupljen tokom

rerrontnih operacija i dekontaminacije predreta i radnih površina, čine

uglavnan izotopi 6 OCo, 1 5 2Eu i 1 5 4Eu i u nnanjoj nneri izotopi 1 3 7 C s i 3H.

- 4 -

U proteklcm perlodu izvršeno je više intervencija po pozivu. Obavljene

su dekontaninaci je alata i delova iz rerronta vriće kcrrore, a zat im radnih

površ ina prostor i ja koje su se kor ist i le za radiohemi jske operaci je i arcštaj

kontamini ranih predmeta, reaktorskog alata i prostorije i sistema uparivača

teške vode i akcidentalno kontamini rane prostor i je. Delovi manjeg gabar i ta su

dekontanmi rani u prostor i janra za dekontaminaci ju laborator i je za zašt i tu od

zračenja od strane stručne službe za dekontaninaciju i intervencije. Ukupno

je dekontamini rano 50 nr? radne površine i 20 kcnrada alata i delova sistema.

Poslednja nnerenja nivoa tečnih PfiO rastvora u \M bazenima pokazala su

da se u VR : bazenu nalazi oko 266 nri3 tečnog FVO specif ične aktivnosti 3,0x104

Bq/ml a u VR^ bazenu oko 32 nrt3 efluenata specifične aktivnosti 4x10^ Bq/ml .

Topografija zračenja skladišta čvrstih FVO mater i ja data je u prilogu.

Transport FflO

Za transport uobičajenih otpadnih materijala, koriste se električno

transportno voz i lo t ipa "Kareta". Otpadni mater i jal i vel ikog gabar i ta, prenose

se speci jalnimvi I juškarcmkoj i se kor ist i dal je u novoizgradjenompr ivra"nencm

skladištu čvrstog FVO.

Obrada RQQ i razvoj novih metoda

Sakupljeni otpadni mater i jal i nisu u formi pogodnoj za konačan sreštaj,već se naknadno obradjuju. Završni radovi na opremanju postrojenja za tretrrančvrstih radioaktivnih otpadnih nnaterijala, još traju zbog otežanihfinansijskih uslova i nerDgućnosti nabavke iz inostranstva.

Poseban deo u sklopu postrojenja za preradu tečnog R^O, radiohani jskalaboratorija i rrerna soba aktivno su korišćeni u toku 1993.godine za razvojnoistraživačke aktivnosti u oblasti obrade PflO

Od rmerne instrimentaci je koriste se sledeći instrimenti za mBrenje iident i f i kacij u akt i vnih karponenti :

- 5 -

Spisak opmne za radiohemi jska merenja1. Višekanalni analizator, Ctf-EEFFA Ser ies 90;

2. Prenosni višekanalni anahzator, GONBERFVV Ser ies 10;

3. Detektori za višekanalne analizatore: prenosni koaksijalni čisti Gedetektor, NaJ detektor i vakuun alfa kamDronn sa SSB detektorcm;

4. Alpha/Beta System, CASBEFFtt MxJe I 2400;5. Tečni scint i lacioni brojač, LKBrrodel Rackbeta Spectral 1219;

6. Više digestora i boksova sa vent i laci jcm;7. Laboratorijske potpuno opremljene prostorije;8. Karpjuteri IBVl PC AT.

Spisak opreme za f izičko-hemi jsku anahzu1. Atcmski apsorpcioni spekt rofotcmBtar, PEFKIN-EUVER, IVbdel AAS 703;2. Liminescentni spekt rofotcmetar, PEFKIN-EUVER IVbdel LS5;

3. Diferenci jalni temnalni anal izator, PEFKIN-EUVER, IVbdel OTA 1700 sa Systen774 Themnal Analysis Control ler;

4. Kontrolna korpjuterska jedinica, PEFKIN-EUVER CATA STATICN 3600 saprintercm i plotercm;

5. Gasni hrcmatograf, PEPKIN-EUVER GC 8310 B;6. Mikro vaga, PEPKIN-EUVER AD 2B Autobalans;

7. Anal itička vaga, IVETTLER;

8. Tehnička vaga, IVETTLER;

9. S i t a za granulometr i jsku anal izu z e m l j i š t a ;

1O.pHnnetar, BECNVPN IVbdeI 3550;

H . p H m e t a r , BECNVPIM IVbde I Zercmat ic SS-3;

12.pHmetar, BECN\^N, prenosni, IVbdel Chem-fVbte;

13.Konduktannetar, IBV L jubl jana, IVbdel IV?\ 5960;

U . U h i v e r z a l n i RLCnmst, ISKRA Kranj , IVbdel M\ 4302;

15.Terrperaturski instrurBnt, ISKR^ Kranj , IVbdel BLD 30;

16.IVbgnetne rrEŠal ice sa tarperaturnom regulaci jcm (3 kcm.), TEHTNICA NtdelMM-510;

17.Sušnice (2 kcm.);

18.Centr i fuga, J/*ETZK\ IVbdel K 23;

19.Centr i fuga, BRBVBEfVbdel T 52;

2 0 . T i t r a t o r , RADIO^ETAR;

21.Peć za žarenje, I-B^NEUB od 1200°C.

- 6 -

U Laboratoriji za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine

"Zaštita" su razvijeni fundarentalni postupci za ispitivanje mehančkih i

fizičko-hemi jskih karakter ist ika sol idifikovanih rredi ja koje propisuje IAEA

i to:

- otpornost na lcmljenje,

- otpornost na pritisak,

- odredj ivanje koeficijenta permeabi Inosti,- HESPE-ov postupak za odredjivanje brzine izluživanja radionuklida(LFAHIN3 faktor),

- LEAKA3E faktor (ispitivanje brzine procurivanja) i niz drugihpostupaka,

koje je propisala IAEA a koj i su u cel ini dat i na sledećoj tabel i, podel jeni

u četir i grupe:

FIZIČKO-HBVIIJSKILEADHIN3 testKorozija kontejneraZadržavanje gasovaTermička izdržljivost

II FIZIČKIGust inaHciTDgenostPoroznostTačka cmekšavanjaSakupljanje/širenje

III IVB-PNIČKIOtpornost na pritisakOtpornost na udarOtpornost na mrvljenje

IV EFEKTI ZRAČBvUAGeneralni efekatGasna radioliza

- 7 -

Tečan R O

Kontaminirane vode nastaju u:

1. vrućim ćel i jama (sl.1., označene sa 1.);

2. aparatu za dest i laciju teške vode pr i I ikcm ispiranja (sl.1., označen sa29);

3. bazeninra za odležavanje i sečenje gorivnih elemenata (sl.1., označeni sa2 ) ;

4. bočna vodena zaštita reaktora (sl.1., odvod u specijalnu kanahzacijuoznačen sa 3 i 5. voda od peščanog zasipa reaktora).

Znača j nij i izvor i usIovno čistih voda su sIedeći:

1. purpa za dozirretr i jsku kontrolu vazduha (sl.1., označeno sa 46 i 47);

2. purpa \z kola hladjenja grafita;

3. drenaža iz uredjaja za kontrolu sistema sa teškcm vodom (sl.1., označenosa 2 i 3.);

4. lavaboi i slivnici u podovima prostorija u koj ima je mogića pojavakontaninacije;

5. rezervoar iz sanitarnog propusnika (sl.1 i 2, označen sa 1).

Transport tečnih radioaktivnih otpadaka ide preko specijalnekanahzacije koja je izradjena od nerdjajućeg čelika.

1. Ćel i ja za obradu materijala visoke aktivnost i,2. Aparature za destilaciju teške vode,

3. Bočna vodena zaštita reaktora,

4. Drenaža peščanog zasipa reaktora,5. Bazena za odležavanje i sečenje gorivnih elemenata,6. Drenaže dirmjaka za vent i laci ju (sl.2., označen f\C),

7. Pr ihvatnog rezervoara u sani tarncmpropusniku, (sl .2., označen sa 1),

8. Prihvatnog rezervoara u prostorij i 49 FV\ (sl .1.).

Specijalna kanalizacija povezana je sa VR-bazenima preko kladenca K-1i K-ll ( 5 ) (sl.2) na taj način što kladenac K-1 prima kontanini rane vode,

- 8 -

odakle se upućuju do kladenca K-1 I, a odat le se posebnim sistartm vent i la nroguuputiti u bilo koj i VR-bazen.

Pored navedenih sistema za sakupljanje radioaktivnih tečnih otpadaka uRA nalazi se i sistan drenažne kanahzacije teške vode, koj i se sastoj i odcevovoda i specijalnog rezervoara koj i je obložen nerdjaJLĆim čelikcm,zapremine 7,5 m 3. O/aj rezervoar (na sl.1., označen sa 13), predvidjen je za

sakupljanje teške vode u slučaju procurivanja cevovoda iz prostonjaizmenjivača toplote, cirkulacionih purpi i kaminikacionog hodnika (sl.2.,označeni sa 22, 23 i 24). U prostorij i 32 RA ukol iko dodje do curenja teškevode nalazi se drenaža podova.

Za stokiranje i odležavanje radioaktivnih otpadnih voda iz Fftpredvidjena su tri VR-bazena i jedan VR-bazen za otpadne vode iz laboratorijeza proizvodnju radioizotopa(6) (sI.2.). VR-bazeni su od betona obloženi

nerdjajućim čel ikcm i osigurani od vlage i podzemih voda. Zapranina svakog

Vfl-bazena iznosi 300 m 3 (sl.3.). VR-bazeni nisu opremljeni nivonnetr inna i

uredjaj inna za kontrolu aktivnosti.

Prero projektu "R" 232a iz Fftočekivane su aktivnosti otpadnih voda reda

veličine 3,7x103 - 3,7x104 Bq/ml, a zapremine:

1. Iz bazena za odležavanje gorivnih elenrenata 170n^/god.

2. Otpadne vode od pranja aparata za destilacijuteške vode 20nrr/god.

3. Otpadne vode od pranja vrućih ćelija 60m 3/god.

4. Ispuštanje iz rezervoara uslovno čistekanal izacije,kao i eventualnih drenažapeščanog zasipa reaktora 10rrr/god.

Ukupno: 280 rrf/aod.

vf'

Č

:" i

r "

•-J

"T

čr~:r:.) c:"

n

"T l f 'O

L_

r

L..

: . • • " ; • . : : . . . !

D • i :

cno

a u u

oo

! f_ o

cr =no

-i i:

vno

i cno

_y

o i i r*>

i *: '..I! i f ••-.:-;

r J

11 iro r j

nrTT

o

ofNO

o

n'JC5

o

o

8

o

ono

V.i

Lo

cno

uo.. Jl.

eco

COo

1 o'J

II

055

1u>o

crzz:: T'

...J

1S

L

<t

i ^

! o

o

L

1 - J

o ] L'jnnni

r

\

\.\

\

]

!

. . .J >" i

V..^' '\

•'r"

I-,

!i I

i i.i'

' i l l 3 5

1 i

; X.

Po r t i V'CCA

SL. 5

PRILOG 3

KONTROLA RADIOAKTIVNOSTI OKOLINE

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINČA"

Laboratorija za zašt i tu od zračenja i zaštitu životne sredine "ZAŠTITA"Odelenje za istraživanje okoline

CS06RA285

V.Šipka, D.Todorović, M.Radenković, J.Arsić

ZAŠTITA OD ZRAČENJA KOD REAKTORA RA 1993.g.

Deo 3: Kontrola radioaktivnosti okoline

Beograd - Vinča

Novembar 1993.g.

Mr Vojislava Šipka,dipl.fiz.hem.

Todorović Dragana,dipl.fiz.

Mirjana Radenković,dipl.fiz.hem.

Jelena Arsić, hem.tehn.

KONTROLA RADIOAKTIVNOSTI OKOLINE

Kontrola okoline Instituta "Vinča" u Vinči sprovodi se po

osnovi Pravilnika o načinu, obimu i rokovima ispitivanja

kontaminacije radioaktivnim materijama u okolini nuklearnih

objekata ("Sl.list SFRJ",br.51/86) .

Operativni plan kontrole okoline za 1993.godinu prilagodjen

je zahtevima ovog Pravilnika u svim tačkama u kojima je to bilo

moguće obzirom na opremljenost Laboratorije "Zaštita", koja je

ovlašćena za izvodjenje kontrole.

Merenjima koja se vrše, omogućeno je blagovremeno

informisanje o eventualnim akcidentalnim dogadjajima, što je

osnovni zadatak kontrole okoline reaktora RA.

- 2 -

ORGANIZACIJA KONTROLE OKOLINE

Tokom 1993.godine kontrolom je obuhvaćeno merenje aktivnosti

vazduha, padavina (suvih i vlažnih) i vodotokova Dunava i potoka

Mlaka (Institut). Pored ovoga na jednom mernom mestu vršeno je

merenje jačine spoljašnje doze gama zrafienja, u jednom dnevnom

terminu.

Kontrola vazduha vršena je na 3 merna mesta, od kojih je

jedno u krugu Instituta (stanica "Baraka"), a dve se nalaze na

pravcu dominantnog (SE) vetra u odnosu na Beograd ("Usek" na

2 km i "Zeleno Brdo" na 7 km od Instituta). Četrvrta kontrolna

stanica, za koju je objekt izgradjen u selu Vinča, a koja se

nalazi na drugom po značaju pravcu dominantnog vetra (NW) od

Instituta, nije aktivirana, još uvek, zbog nedostatka potrebnih

sredstava za povezivanje sa električnom mrežom. Ovakva mreža

mernih stanica omogućava uvid u radijacionu bezbednost kako kruga

Instituta tako i šire okoline i Beograda, u odnosu na postojanje

nuklearnih objekata u Institutu.

Kontrola padavina i slobodno nataložene prašine vrši se u

krugu Instituta (stanica "Baraka") i na stanici "Usek". Ova

kontrola bi trebalo da pokrije i selo Vinča obzirom da nije

vezana za izvor napajanja električnom energijom. Medjutim u tome

nas onemogućava nedostatak potrebnog broja tehničkog osoblja.

Ovaj problem se uopšte uočava kod pokrivanja svih potrebnih mesta

kontrole predvidjenih Pravilnikom, a on je vezan za apsolutno

nedovoljna sredstva koja se izdvajaju za finansiranje ovakvog

obima kontrole.

Kontrola Dunava je iz istih razloga ograničena samo na

1145 km (1132 km nije još pokriven kontrolom), a umesto Bolečice

kontroliše se potok Mlaka (u krugu Instituta) koji se uliva u

Bolečicu.

- 3 -

METODOLOGIJA UZORKOVANJA I MERENJA

V a z d u h - ukupno beta

Sakupljanje uzorka:

Visina iznad tla:

Filtar papir:

Uzeta zapremina:

Učestalost sakupljanja:

Obrada uzorka:

Starost uzorka:

Detektor:

Kalibracija:

prosisavanje vazduha kroz filtarpapi r u toku 2 4 časa

1 in

celulozni,tip "crna traka",efikasnost na atmosfersku prašinu0,80

550 m3

24 časa

direktna merenja na filtru

5 časova (I nrerenje: alfa/beta);5 dana (II merenje: beta)

2/7 -proporcionalni protočni

standard: 90-Sr, U-prirodni

V a z d u h gamaspektrometriiska analiza

Sakupljanje uzorka:

Obrada uzorka:

Detektor:

Kalibracija:

Zbirni mesečni,formiran oddnevnih uzoraka filtarpapira

Spaljivanje zbirnog uzorkana t<400°C, kvantitativnoprenošenje u posudu zamerenje

HPGE, rel.efikasnost 20%

Aerosolni prah, poreklo ZND

P a d a v i n e - ukupno beta

Sakupljanje uzoraka: dnevno, sa površine od 0,25 rr?

Visina iznad tla: 1 m

Učestalost sakupljanja:

Obrada uzorka:

24 časa

uparavanje,mineral izaci jažarenjemna 450°C,kvantitativno prenošenjeu posudu za nnerenje

- 4 -

Starost uzorka: 5 dana

Detektor: 2n -proporcionalni

Kalibracija: standard: 40-K

3-H u v o d a m a - (padavine i rečna voda)

Sakupljanje uzorka: zbirni mesečni

Obrada uzorka: koncent r isanje elekt rol i zon

D e t e k t o r : tečni scint i lacioni ,ef. :0,16, fonodredjen nnBrenjem 'Vnrtve vocle":7 irrp/min.

- 5 -

PRIKAZ REZULTATA MERENJA RADIOAKTIVNOSTI U OKOLINI

U periodu novembar 1992. - oktobar 1993.godine uzeto je

ukupno 532 uzoraka vazduha, 497 uzoraka padavina i 24 zbirna

mesefina uzorka rečne vode, preko kojih se odredjuje nivo

kontaminacije radioaktivnim materijama ovih uzoraka.

Raspored kontrolnih stanica u Institutu i okolini prikazan

je na Sl.1.

Rezultati merenja ukupne beta aktivnosti vazduha prikazani

su u tabelama 1,2 i 3. Za uzorak sakupljan 24 časa granica

detekcije je 2,2-2,8 mBq/m3, za dvodnevni uzorak 1,0-1,2 mBq/m3

a za trodnevni 0,8 mBq/m3. Godišnji prosek aktivnosti vazduha u

izveštajnom periodu je na nivou iz prethodnog perioda, što

pokazuje da nije došlo do kontaminacije vazduha izazvane radom

Instituta ili nekim spoljašnjim faktorom.

Maksimalna dnevna beta aktivnost vazduha, u toku godine,

zabeležena je 10.03.1993., na mernoj stanici "Usek".

Gamaspektrometrijska analiza, ovog dnevnog uzorka, nije ukazala

na prisustvo radionuklida veštačkog porekla.

Prethodnog izveštajnog perioda (1992.g.) puštena su u rad

i propisno kalibrisana, za uzorke vazduha-aerosolnog praha, dva

gama spektrometra. U ovom izveštajnom periodu bilo je moguće

uraditi gama spektrometrijske analize kompozitnih mesečnih

uzoraka aerosola. Analizirani su uzorci sa merne stanice "Usek"

iz 1991 i 1993.godine. Rezultati su prikazani u tabeli 4.

Detektovani su prirodni radionuklid Pb-210, radionuklid

kosmogenog porekla Be-7 i veštački radionuklid Cs-137 i Cs-134

koj i je prisutan samo u tragovima i to u pojedinim uzorcima.

Poreklo ovih veštačkih radionuklida je posledica akcidenta u

Černobilju.

Rezultati merenja beta aktivnosti padavina prikazani su u

tabelama 5 i 6. U istim tabelama prikazane su i vrednosti visina

padavina za pripadajuće dane. Mesečni i godišnji prosek

aktivnosti padavina i slobodno natalozene prašine u izveštajnom

periodu je na nivou uobičajenom za teritoriju grada Beograda, što

- 6 -

potvrdjuje da ne dolazi do kontaminacije vazduha izazvane radom

Instituta.

Rezultati merenje tricijuma u padavinama prikazani su u

tabeli 7. Evidentiran je opadajući trend koncentracija u

padavinama od Instituta prema Beogradu. Nivo aktivnosti koja

potiče od H-3 u padavinama u krugu Instituta je 2-8 puta veći od

aktivnosti koja je registrovana na stanicama van Instituta. Ipak,

vrednosti su ispod MDK. Ovo je verovatno posledica nekih

"curenja" na sistemima reaktora RA. Metodologija merenja ne

omogućava prikaz rezultata do oktobra t.g., zbog toga će oni biti

prikazani za godišnji period koji je nešto pomeren u odnosu na

usvojeni.

Sadržaj tricijuma u vodotoku Dunava i potoka Mlaka prikazan

je u tabeli 8. Izveštajni period naznačen je u tabeli.

Koncentracije tricijuma u Dunavu su, gotovo uvek, za red veličine

niže od koncentracija u potoku Mlaka. Ovo ukazuje na neophodnost

redovne kontrole potoka Mlaka, kao i eventualno povećanje mernih

stanica u cilju utvrdjivanja razloga povećane koncentracije

tricijuma.

SREDNJE DNEVNE VREDNOSTI UKUPNE BETA AKTIVNOSTI VAZOUBA NA STANICI "BARAKA"novembar 1992. - oktobar 1993.g. (mBq/m3)

Tabela 1.

Datum

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

M e s e c

N

<0,8

M

1,3

»

<1,2

••

<0,8

»

<1,2

-

II

»

<0,8

»

M

<1,2

It

M

II

D

-

-

<2,4

»

-

-

_

-

_

-

_

<0,8

II

••

<1,2

»

-

-

J

-

-

-

-

-

-

_

-

_

-

_

_

-

<2,2

fi

_

-

-

<1,1

II

F

<0,7

<1,1

••

••

ti

<0,7

»

»

<1,1

••

»

ft

1,1

»

»

1,6

II

1,5

II

<0,7

M

<0,7

it

1,3

»

2,0

••

II

<1,1

II

»

1,2

tt

tt

<1,1

••

ft

tt

0,7

A

<1,1

••

<0,7

M

II

1,7

••

<1,1

II

<2,2

-

II

II

••

M

••

<0,7

••

II

••

M

-

-

-

-

-

-

_

-

_

-

_

_

-

-

-

_

-

-

-

-

J

-

-

-

-

_

-

-

-

-

-

-

_

-

-

-

_

-

-

_

-

J

-

-

_

-

_

-

_

_

-

-

_

_

-

-

_

_

-

-

-

-

A

-

-

<2,8

••

»

ti

<0,9

«

II

<2,8

-

»

tt

<0,9

It

11

<2,8

••

II

»

S

<2,8

tt

tt

<0,9

••

tt

<2,8

••

••

tl

<0,9

It

M

4,2

<2,8

••

••

<0,9

It

II

0

<2,8

<0,9

••

»

<2,8

it

••

-

<0,9

••

II

<2,8

••

••

tl

<0,9

it

••

<2,8

••

Datum

2 1 .

2 2 .

2 3 .

2 4 .

2 5 .

2 6 .

2 7 .

2 8 .

2 9 .

3 0 .

3 1 .

tnin.

maks.

M e s e c

N

<0,8

II

••

-

-

-

-

-

-

-

-

<0,8

<2,5

D

-

-

-

-

-

-

_

-

-

-

-

-

J

fl

••

<0,7

I t

«

<1 ,1II

M

II

<0,7

••

-

-

F

Tl

II

<1,1

II

11

t l

<0,7

It

<0,7

| 1,6

M

••

t l

2 , 0

••

2 , 4

<0,7

-.

••

••

<2,2

-

<0, 7

2 , 4

A

-

<2,2

H

-

-

-

_

_

-

-

<0,7

<2,2

M

-

-

-

-

-

-

_

_

-

-

-

-

-

J

-

-

-

-

-

-

_

-

-

-

-

-

J

-

-

_

<0,9

••

tt

<2,8

••

<1,4

II

-

-

-

A

<0,9

••

M

<2,8

M

<0,9

-

M

<2,8

<0,9

<2,8

S

<2,8

••

»

••

<0,9

••

II

<2,8

»

<0,9

4 , 2

O

t l

II

<0,9

11

It

<2,8

i t

If

M

<1,4

i t

<0,9

<2,8

SREDNJE DNEVNE VREDNOSTI UKUPNE BETA AKTIVNOSTI VAZDUHA NA STANICI "USEK"novembar 1992. - oktobar 1993.g. (mBq/m3)

Tabela 2.

Datum

1 .

2 .

3 .

4 .

5 .

6 .

7 .

8 .

9 .

1 0 .

1 1 .

1 2 .

1 3 .

1 4 .

1 5 .

1 6 .

1 7 .

1 8 .

1 9 .

2 0 .

N

<0,8

n

<2,4

2 , 5

<2,4

-•

<0,8

•-

••

<2,4

t i

••

. .

<0,8

»

••

<2,4

It

••

»

D

-

-

< 2 , 4

n

< 0 , 8

-

»

< 2 , 4

i i

»

••

< 0 , 8

»

-

< 2 , 4

M

••

i i

-

-

J

-

-

-

-

_

_

-

_

<o,-•

••

< 2 ,

••

-

II

<o,If

••

< 2 ,

»

7

2

7

2

F

<0,7

<2,2

••

2 , 5

<2,2

0 , 8

»

I t

<2,2

»

••

M

<0,7

M

11

<2,2

2 , 9

<2,2

M

<0,7

M

0 , 8

<2,2

••

-

II

1 ,9

-

<5,2

5 , 3

3 , 3

<2,2

<0,7

-

--

<2,2

t i

-

I I

0 , 9

M e s

A

<2,2

-

<0,7

t l

»

<2,2

••

••

••

<0,7

••

••

<2,2

-

»

<0,7

II

••

••

e

M

<o,II

••

••

< 2 ,

••

••

<o,••

< 2 ,

M

It

••

<o,

»

< 2 ,

-

II

c

9

8

9

8

9

8

J

< 2 ,

•t

••

••

<o,ft

t i

< 2 ,

»

-

t i

< 0 ,

II

ft

< 2 ,

( i

»

»

<o,n

8

9

8

9

8

9

J

<2,8

t l

<0,9

••

-

<2,8

<1,4

i l

<2,8

<0,9

••

••

<2,8

II

II

••

-

_

-

<2,8

A

< 0 , 9

••

3 , 1

< 2 , 8

-•

»

< 0 , 9

II

••

< 2 , 8

M

II

II

< 0 , 9

M

II

< 2 , 8

t t

II

M

S

< 3 ,

»

-

<1

»

••

<3

••

3 ,

<3

<1

••

••

<3

••

••

n

<1

•

T

0

o

0

8

0

0

0

, 0

o< 3 ,

< 1 ,

••

••

< 3 ,

••

••

II

< 1 ,

••

»

< 3 ,

i i

II

t t

< 1 ,

»

t i

< 3 ,

l i

0

0

0

o

0

0

0

Datum

2 1 .

2 2 .

2 3 .

2 4 .

2 5 .

2 6 .

2 7 .

2 8 .

2 9 .

3 0 .

3 1 .

min.

maks.

M e s e c

N

<0,8t t

t i

<2,4»

II

»

-

-

-

<0,8

2 , 5

D

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

<0,8

<2,4

J

••

H

<0,7

••

-

<2,2

••

••

••

<0,7

»

<0,7

<2,2

F

t l

II

2 , 4

<2,2i i

••

<0,8

<0,7

2 , 9

M

••

i t

4 , 5

3 , 4

2 , 0

<0,7M

••

»

<2,2

••

<0,7

5 , 3

A

<2,2

••

t t

<0,7n

t i

<2,2II

t l

-

<0,7

<2,2

M

H

<0,9

-•

-

<2,8i t

i t

I I

<0,9

M

<0,9

<2,8

J

i t

<2,8II

••

••

<0,9«

••

<2,8

»

<0,9

<2,8

J

t t

II

M

<0,9

•-

»

<1,4IT

<2,8

II

<0,9

<0,9

<2,8

A

1,2

fl

••

<2,8i i

t l

-

<0,9•t

••

<2,8

<0,9

3 , 1

S

<3,0

••

H

t l

< l , 0II

<3,0

»

< l , 0

3 , 8

O

II

••

<l ,0

It

<3,0»

••

••

<l ,0

SREDNJE DNEVNE VREDNOSTI UKUPNE BETA AKTIVNOSTI VAZDUHA NA STANICI "ZELENO BRDO'novembar 1992. - oktobar 1993.g. (mBq/m3)

Tabela 3.

Datum

1 .

2 .

3.

4 .

5.

6.

7 .

8 .

9 .

1 0 .

1 1 .

1 2 .

1 3 .

1 4 .

1 5 .

1 6 .

17.

18.

19.

20 .

M e s e c

N

0 , 9

I I

< 2 , 4

3 , 0

< 2 , 4

I I

<0,8

I I

••

<2,4»

I I

M

<0,8

••

I I

2 , 3

-

<2,4I I

D

<2,4

11

••

••

<0,8

t l

»

<2 ,4

M

t f

"

<0,8

••

I I

1,7

2 ,0

<2 ,4

I I

-

-

J

-

-

-

-

_

-

-

-

-

-

-

-

-

< 2 , 2

t i

<0,7

••

-

< 2 , 2

-

F

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

M

_

-

-

-

_

_

_

-

_

-

_

-

-

-

-

-

_

-

-

-

A

<2,2

I t

1 ,4

»

»

2 , 6

2 , 8

<2,2

••

<0,7

••

-

<2,2M

••

IT

"

t l

M

••

M

<0,9

t f

• •

<2,8

»

t l

I I

1 , 1

»

t i

<2,8

t t

I I

»

<0,9

11

• •

< 2 , 8

••

I I

J

<2 ,8

••

••

i i

<0,9

I I

••

<2,8

»

11

M

<0,9

••

••

<2 ,8

••

••

••

t i

<0,9

J

<2,8

-

<0,9

••

-

<2,8

<1,4

i t

<2,8

<0,9

»

»

<2,8

-

»

<0,9

»

t t

<2,8

A

1,4

<0,9t l

• •

<2,8

M

<0,9i t

»

<2,8

»

»

0 , 8

I I

••

t i

<2,8

IT

I I

s

<2,9

11

11

<l,0

M

11

<2,9

••

I I

I I

<l,0

••

••

<2,9

••

I I

I I

< l , 0

••

i i

o_

<2,9t t

-

-

I I

I I

<l,0

11

I I

<2,9

••

••

I I

1,3

t l

••

< 2 , 9

••

Datum

2 1 .

2 2 .

2 3 .

2 4 .

2 5 .

2 6 .

2 7 .

2 8 .

2 9 .

3 0 .

3 1 .

min .

maks.

M e s e c

N

<0,8

M

<2,4

t i

H

<0,8

t i

M

<0,8

i 3,0

D

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

<0,8

2 , 0

J

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

<0,7

<2,2

F

-

-

-

_

-

-

-

-

_

-

M

_

-

-

_

<2,2

»

<0,7

••

11

<2,2

»

<0,7

<2,2

A

i t

• •

-

<1,1

i t

<2,2

M

t l

M

1 t

<0,7

2 , 8

M

I I

<0,9

I t

••

<2,8

••

_

<2,8

0 , 9

-

••

<0,9

1 , 1

J

t l

I I

<2,8

t l

I f

M

<0,9

t f

11

<2,8

<0,9

<2,8

J

-

I I

t l

<0,9

••

M

<2,8

••

-.

•-

1 ,4

<0,9

1 ,4

A

<0,9

M

• •

<2,8

••

••

••

<0,9

»

t t

<2,8

<0,9

1 , 4

S

<2,9

••

M

1 ,8

»

»

<2,9

3 , 2

<2,9

<l,0

3 , 2

O

t f

••

<l,0

I I

I t

<2,9

<l ,0

<2,9

Tabela 4.

SREDNJE MESEČNE KONCENTRACUE RADIONUKLIDA U VAZDUHUNA MERNOJ STANICI "USEK"

Godina

Mesec

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

XI

XII

1991.137Cs-10-5Bq/m3

-

3,4

2,6

2,4

3,3

3,8

2,3

1,7

3,0

2,1

1,0

4,4

7Be • mBq/m3

-

4,0

3,4

4,6

4,4

5,2

4,7

4,6

5,3

3,6

2,7

2,3

1993.137Cs-10-5Bq/m3

1,7

8,7

7,1

2,7

3,9

5,5

3,3

1,9

2,2

2,4

-

-

7Be-mBq/m3

3,3

2,8

3,7

5,0

6,3

6,5

6,0

6,8

6,4

4,6

-

-

Tabeta 5.

SREDNJE DNEVHE VREDNOSTI KONCENTRACIJE UKUPNE BETA RADKMJCTIVNOSTI U PADAVIHAMA I NATALOŽEHOJ PRAŠIHI NA STAMICI "USEIC"Movertar 1992. - Oktobar 1993 .g .

Datum

1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.

a

0,70,70.21,60,20,20,10,10,10,10,41,21,30,60,60,60,20,5

-0,30,30,30,10,20,10,7---

Nb

6,7

5,21,3

13,5

13,6

4,6

Da

-0,10,10,30,30,30,10.71.60,50,40,40,40,2

0J0,10,10,10,10,80,30,20,10,10,10,10,10,10,1

004

1172

0

b

,2,1,1

,6,5,0

,0

Ja

0,40,40,40,40,10,20,20,20,10,10,10,3<0,10,20,10,10,10,10,10,20,10,1<0,1<0,1*0/11,9

<0,10,20,40,50,5

b

0,00,10,1

0,0

0,0

7,0

0,110,4

Fa

0,50,10,20,40,30,10,10,10,20,20,30,20,10,10,10,80,30,50,2---------

000

00165010

b

,1,1,7

,1,0,4,1,9,6,1

000000111100

Ma

------------------,1,1,1,1,3,8,1,1,1,1,2,3

b

-1,92,1

2 2

0,1

11,9

5,511,229,53,8

Aa

0,10,20,30,30,30,30,30,40,10,20,10,70,60,31,23,50,20,20,20,20,20,20,30,10,10,10,30,30,20,3

b

4,7

1,11,1

0,63,51,12,2

5,0

Ma

0,20,20,20,20,20,40,30,30,30,30,20,40.20,21.31,31,30,20,70,60,3

<0,1

<o[ i0 20,20,20,30,20,20,2

b

0,80,2

0,30,30,3

8,88,8

0,20,20,1

2,0

a

0,80,20,20,50,30,30,32,30,2

0 41,11,11,10,10,40,20,90,10,10,11,20,32,22,40,40,40,40,70,2

Jb

4,8

2,12,12,1

4,2

0,69,6

14,20,2

a

0,10,20,20,20,20,23,93,90,20,20,20,21,03,01,20,90,40,40,40,30,30,42,40,70,70,70,10,10,10,30,1

Jb

13,90,4

0,5

4,3

6,1

0,20,20,1

Aa

0,10,10,20,30,20,20,10,10,16,40,70,10,10,10,10,10,10,10,20,30,10,10,10,10,21,41,41,41,41,40,6

64

4

306

b

,5,0

,1

,2,4,9

Sa

0,60,50,60,50,50,50,10,10,10,31,21,21,20,2

o>0,20,40,40,40,20,60,1<0 1<0,1<0,1<0,10,211.26,0

b

5,0

7,01,0

0,00,12,319,4

8,4

0,30,30,3

1,00,20,8

1,70,2

a

1,10,40,40,4

0 30,60,10,20,20,2

OJ0,20,40,10,10,10,20,20,20,11,01.01.00,30,20,10,10,10,1

0

0

1,2,20,0,

50

0

b

,0

,7,0,1,0

,9,2

,4

min

max

Z

0

1

11

,1

,6

,7

1

13

44

,3

,6

,9

<o,

1,

8,

1

6

0

0,

17,

25,

0

5

5

<o,

1,

8,

1

9

0

0,

10,

17,

0

4

7

0,

0,

4,

1

8

8

0,

16,

25,

1

4

1

0,

1,

6,

1

1

4

0

29

72

,1

,5

,5

0,

3,

17,

1

5

2

0

5

19

,6

,0

,3

<0

1

11

,1

,3

,1

0,

8,

22,

1

8

0

<0

2

19

,1

,4

,3

0

14

39

,2

,2

,9

0

3

23

,1

,9

,2

0,

13,

25,

1

9

7

0,

6,

17,

1

4

9

0

6

25

,4

,5

,1

<0

11

28

,1

,2

,5

0,

19,

48,

0

4

0

<0

1

9

,1

,1

,7

0,

20,

30,

0

1

3

a-aktivnost (Bq/m ) b-visina atmosferskog taloga (mm)

Tabela 6.SREONJE DNEVNE VREDMOSTI KONCENTRACIJE UKUPNE BETA RADKMKTIVNOSTI U PADAVINMU I NATALOŽENOJ PRAŠINI MA STANICI "BARAKA"

Noveabar 1992. - Oktobar 1993 .g .

Datuni

1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.2526.27.28.29.30.31.

a

0,10,10,21,10,30.20,10,10,10,20,60.82,4

<0,1<0,1<0,1<0,1

0,20,80,20,20,20,20,1

<0,11,20,20,20,2

Nb

7,3

4,31,60,1

0,56,115,1

13,82,91,30,03,45,60,1

3,9

0,62,4

Da

0,20,20,2

0 20,20,20,20,41,10,40,30,30,30,2

<0 10,20,20,20,20,30,20,20,30,10,10,10,10,1

b

0,0

0,30,15,90,21,818,8

2,42,03,80,20,2

1,7

0,0

Ja

0,20,20,20,2<0,10 20,10,10,20,20,2

<0,1<0,1<0,1

0,10,10,1

0 4<0,1<0,1

0,10,10,11,00,3

0 40,40,4

b

0,02,82,50,1

0,60,00.1

4,9

0,00,110,7

Fa

0,4<0,1<0 1<0,1

<0,1

<0,1

0 20,20,20,30,10,10,1<0,10,30,20,10,50,50,50,4

----

b

0,5

0,00,00,4

0,30,20,10,010,56,52,00,90,1

<0<0<000<00000<00

Ma

------------------,1,1,1,2,3,1,8,8,8,8,1,2

b

1,71,92,73,51,7

0,70,0

4,30,00,0

0,05,55,710,424,10,80,2

M e

Aa

<0,1

<0 J0,20,20,20,30,10,40,1

0 20,31,5

<0,1

1,11,00,30,30,30,30,20,20,20,20,20,20,20,60,20,2

s e

b

5,6

0,91,10,90,1

1,22,910,10,53,73,60,2

1,1

c

Ha

0,10.10.10.10,30,50,40,40,40,40,30,20,60,20,70,70,70,30,2<0,10,60,40,40,40,21,90,20,20,20,20,2

b

0,80,40,10,10,4

1.2

6,15,1

0,8

2,2

a

1,00,20,20,40,30,30,31,50,20,20,31,51,51,50,2<0,1<0 10,80,10,10,10,4<0,13J2,40,20,20,22,40,2

Jb

0,7

3,91,00,7

3,10,1

7,97,2

0,5

3,9

0,710,4

1,5

12,2

a

0,10.30,10,10,10,32,82,8<0,10,20,20,20,50,60,30,70,40,40,40,30,50,31.30,20,20,20,80,80,2

Jb

13,92,6

0,52,00,13,9

3,80,0

11,30,3

Aa

<0,1<0,10,20,40,20,20,30,30,31.91,00,2<0,1

<0,1

<0,10,10,2<0,1

0,20,20,20,2<0,1

1,20,40,40,40,40,2

b

0,0

5,03,60,9

3,80,47,51,10,7

Sa

0,60,60,10,40,40,4<0,1<0,1

<0,1

0,11,31.31.3

0 20,60,10,30,30,3<0,10,70,20,20,10,10,10,31,82,2

b

0,07,3

8,91,2

0,02,2

20,3

1,9

0,07,9

1,1

1,63,4

1,90,6

a

4,70,40,40,41,0

1 70,10,20,20,20,20,10,20,50,30,30,30,20,20,30,10,80,80,80,20,10,1<0,1<0,1<0,1

0

0

22300

7

0

b

,1

0621

,3

,5

min

max

£

<0

2

10

,1

,4

,6

0,

15,

69,

1

1

0

<o,1,

7,

1

1

1

o,18,

37,

0

8

4

<0

0

6

,1

,4

,2

0,

10,

21,

0

7

8

<o,

0,

4,

1

5

9

0

10

21

,0

,5

,5

<0

0

4

,1

,8

,4

0

24

63

,0

,1

,2

<o,1,

9,

1

5

0

10

31

,1

,1

,9

<0

1

11

,1

.9

,7

0,

6,

17,

1

1

2

<o.3,

20,

1

1

1

0,

12,

53,

1

2

8

<0

2

15

,1

,8

,5

0,

13,

38,

0

9

8

<0

1

10

,1

,9

,0

0,

7,

23,

0

5

0

<0

1

14

,1

,8

,5

0

20

58

,0

,3

,3

<0

4

15

,1

,7

,2

0,

30,

42,

1

2

8

a-aktivnost (Bq/m ) b-visina atmosferskog taloga (mm)

Tabela 7.

SREDNJE MESEČNE VREDNOSTI KONCENTRACIJE TRICIJUMA U PADAVINAMAjuni 1992. - maj 1993.g.

Merna stanica

Mesec

J

J

A

S

0

N

D

J

F

M

A

M

Min.

Maks.

Institut

38,3

44,7

59,4

40,4

32,5

24,3

26,0

21,6

25,5

14,0

74,6

-

14,0

74,6

Usek

13,0

20,2

14,7

10,0

16,7

21,9

9,3

21,9

-

6,0

19,4

12,4

6,0

21,9

Zeleno brdo

8,4

7,4

4,5

2,8

4,0

6,2

5,6

4,3

5,3

-

4,4

-

2,8

8,4

Tabela 8.

SREDNJE MESEČNE VREDNOSTI KONCENTRACIJE TRICIJUMA U VODOTOKOVIMAmaj 1992. - maj 1993.g.

Merna stanica

Mesec

M

J

J

A

S

0

N

D

J

F

M

A

M

Min.

Maks.

Dunav (1145 km)

9,7

10,5

7,4

7,5

6,9

7,6

18,6

-

12,5

4,7

6,5

12,4

4,2

4,2

18,6

Potok Mlaka "Baraka"

81,6

72,2

75,1

93,5

129,7

109,3

129,2

131,6

133,8

109,4

82,8

77,5

65,7

65,7

133,8

PRILOG IV

C MeteoroloSka merenja}

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINCA"LABORATORIJA ZA ZASTITU OD ZRACENJA I ZASTITU ZlVOTNE SREDINE

"ZASTITA"

CS06RA286

Grmc 1. , Aclamovj t. M.

ZASTITA OD ZRACENJA KOD REAKTORA "RA" 1993.god.

Deo 4: Mt>teorolotl-a merenja

BEOGRAD - VINČA

novembar 1993.god.

'JVOD

Osnovru sadatak m*t«orolo£ke službe u Inctitutu "Vxr»ča" je

pnkupi i obracu. metaoroloSke podatke racu. prcgnose rasprostxranja

i prognoz* mvoa konc*ntracxj* radxonuklxda.ko.)i s« u atnosferu xz

bacuju rutinskl l i l usl*d n*kog &kcxd*nta.

M»teoroloSka slu2ba j« SAst«vni deo unutra2n,ecj roonitonng 3istema

Inst,itux.a 1 u nj«ga j * UKljuč^nA SA dv» .A*t*oroioSk« st&ruce i so-

ftv*rskim pajc*t.om s& num»ri£ko mod«lovanj«

U okviru monitoring sxst.«ma nj*n zadat&Jc j« da proračuna

r*x*v*AX,nw za 01 oj * r«spor«a ut*rru.»% t^adaka.aa raćun

r&dionuiiida u realnom */r«nwnu. sa t.«fcuću *nusivu tia

đomenu. znaCi i u tačkana koj* ru.su poKrxv*n«

V.ao 1 i i da prvu xnformacxju o zonx ugr^ienosti «*ađx pr«»-

u

^ podloc« ,«tet.*orcioSk.». .<»r*iija x ooraca poaa^a«.a «;.Jui su

u Pravxinxi>u o r»a£inu,ODxwu x rokovxma sxst,envatSKog xspxtivania

kont.ananacx i« r3idxoa>> uvn in mac«rx lauta u okoimi nuki<»arrali cb«»»

%ax.a S l . l x s t 3FPJ &r . 51-1086.

Ovij pravxlnx«: zanteva da s« met«oroloSka mervnia i obraoa pocta-

t,ak* obavxjaiu automatskom met,«oroloSkom stanicom.

M*t«oroloSkx bxlc«n Instituta* kojx s« radx za sva*x dar>. zavr-

Sava s« kompl«t,no na rafiunaru. m»dutxm prxkupljanj* x tjncs Dcaa-

u računar OOAVAJAJU S * manu«ino kao i i'ufu. xl*>

METEORCLOSKA MERENJA-l' OBRADA PODATAKA U I N S T I T J T U "VINČA"

U 1OO3. GODIMI

U izveštaju je ciat tabeiarni i grafički prikaz rezultata obrade

jeđnog dela m^teoroloških merenja i osmatranja na raeteoroložkcj

stariici koja 3« nalazl u krugu Instituta.

Ova stanica prema nameni spada u specijalne meteorološke stanice

za merenje i određivanje meteoroloških elemenata i parameUra gra

ničnog sloja koji ulaze u modele atmosfarslce dlf uzi je, raedutim po

tehniSkoj i kadrovskoj sit-uaci jiC jedan diplomiram meteorolog i

samo jedan meteoroloSki tehni£arO i po stanju tehmčke opremeCsto

posto otpisana oprema.u vrlo loSem tehnjLCkom s-tanjuD ona prerna

klasifikaciJi met-eoroloških stamca Saveznog hidrometeorološkog

zavoda spada u obiSne meteoroloSke stanice.

Merene su i određivane sledeće veliCine koje se direktno l l i indi

rektno kori<5te u kompjuterskim programima za difuziju koji su ra-

zvijeni u me-tdoroloSkoj sluzbi Instituta:

- brzina vetra na z = 10 m

- pravac veira na z = 40 m

- vidljivost

- kolifiina i t ip oblaka

- visina donje baze oblaka koji predominantno utiču na insolaciju

- meteorološke pojave

dnevna-^tarmtna,

unoso-u- mohanograf ske obrasc« i,-u računar . Na t„a,j način

meteoroloSki podaci su arhivlrani u obliku anaiognih zapisa na

tjakama- pisača 'i- tr numeriSlcom obliku- na raehanografskim obrascinu -

i ha *aisk^etama.

Zbog obimnosti materijala ovi podaci nisu prikazani u IzveStaju.

I— dcug^ -podaei . kao 5-t a- su_a.tmosferski -pr i t-i-sak- L anper

vna vlaž'nost itd. , msu s tat i s t ički obradem , ve«i su samo arhiviram

u obliku analognih zapisa na t^akama pisača i l i na posebnim obras-

cima.

U zakonskoj regulat-ivi o kojoj Je bilo reči u uvodu,st,oji da je

osnovni zadatak meteorološke službe pri nuklearnim objektima,me-

renje i modelovanje parametara graniinog sioja atmosfere l atmos-

ferske difuzije u cil ju dobijanja ulaznih podat.aka za "dozne" mo-

dele.

Jećna od osnovnih veliSma za ulaz u dozne modele je relativna ko-

ncentraciaja ^Q Cs m ~*2) . Prostorna raspodala njeno sr>jdnje godiš-

nje vrednosti prikazana je tabelarno i grafički CTabeia £. 3 1

Slika 1. 16. 13} . Prostorna raspodela srednjih mesečnih vrednos+.i ^'Q

uradena je na istj. način kao I godiSnja,medutim zboy obimnosti tna-

terijala u izvefitaju je dat samo grafički prikaz srednjih mesečmh

raspodela */Q CSl. i . 16. 1.-1. 16. 13. 3 .

Proračuni navedenih vrednosti £/Q dobijeni susaparametnma ven-

tilacionog ispusta reaktora RA i uz pretpostavku kontinualne je-

dimine emisije pasivne supstance:

- fizička visina ispust,a 40 m,

- dljametar ispusta 2 m,

- temperatura izbačene pasivne supstancs jednaka je temperatun

ambijenta,

- brzina emisije 3 m s

IRIKAZ REZULTATA METEOROLcSKIH MERENJA** OBRADE PODATAKA

I z v e š t a j lma dva dela. U prvcm delu d a t i su grafiSki p n k a z i ruza

vet ra na 10 1 40 m.nornuranih na pravac sa maksimalnoin učestanošću

pojavl j i van ja . Dat j e pr ikaz raesečmh ruža vetra i ru2e vetra za

č i t a v i zveSta jm period CSl. 1. 1. a .-Sl . 1.13. a. za vetar na v i s i n i

10 m l Sl. 1. 1. b. -Sl. 1. 13. b. za vetar na v i s i n i 40 rcO .

Učdstanosti pojavlJivanja kategor i ja s t a b i l n o s t i po mesecima i za

Citav period p n k a z a n e su na slikama 1. 14. a. , 1. 1 4. b. l 1.1S. ,a

raspored zona sa r a z l i d t i m nivoima srednj ih godiSnjih I srednj ih

mesečinih r e l a t i v n i h koncentraci ja x/Q. pr i t l u na slikama 1 . 1 6 . 1 . -

- 1 . 115. 13. 5

RU2E VETRA

Ruze v e t r a računate su za standardni nivo z =10m i za nivo emisi je

z = 40m na osnovu merenja brz ine i pravca vetra u 24 termlna mete-

oroloSkih merenja i osmatranja dnevno.

Ruža v e t r a na z = 4Om računata Je pomoću modela.stepenog zakona

vetra sa eksponentima uzsiuti iz l i terature.

PoSto lokacija Instituta ne zadovoljava uslove horizontalne homo-

genostri—t-1 a i - povrSinskog sloja, potrebni parametri -pol Ja vetra

morali_bi da.^e- dir*ktno mer«- r»a_ raeteorroloSkoni stubu^MeteoroloSki. -

.jstjub _bi morao_da bude znatno. jrLSl. .od. postojedeg_C40- nO a merenja ..

na njemu dopunjena merenjima pomodu savremenih uredaja za merenje

_na daljinu tipa sodara i.li. lidara i- pomodu balonsklh sondl.

Ruzu vetra iz ovog izveStajnog perioda ,vrlo je slična sa ružama

prthodne dve godinfe sa.c 5om_u pravcu. WNW-ESE-Učestanost pojave

bila Je veda u odnos.u na prethodnu godinu za 3. 9°i I iznosi-

la Je 34. <5«.

Najslabija provetrenostCnajviSe tiSinaD u ovom izveštajnom perio-

du bila Je u Januaru sa 43. 5X tiSina,a najbolJaCnajmanJe

u novembru sa 23>S -tifiina.

KATEGORIJE STABILNO^TI

Na s l ikamt 1 .14.-1 .15. j e dat graf ički prikaz učestanost i po j i-

vljivanja kategonja stabilnosti po mesecima 1 za čitav lzvežtajni

per i od.

Kategonje stabilnosti,koje su korišdene za proračune Čiji su re-

zultati prikazani u ovom izveštaju odredivane su po Turnerovoj 5e~

mi. Sema je prilagođena lokaciji Instituta na taj način 2t,o su ume-

sto D kategorije stabilnosti,na smeni dana i nodi.St-o preporučuj«

originalna šema.kategoriJe određivane kao u bilo kom drugom termi-

nu,uzimajudi u obzir astronomske i met.eorološke podatke.

UCestanost pojave kategorija s-tabilnosti u ovom izveStajnom peri-

odu.u odnosu na prethodm ima slične vrednosti za sve kategorije

stabilnosti.Neznatno povedanje imaju nestabilne kategorije A,B»C

neznatno smanjenje stabilne kategorije E i F,a neutralna katego-

rija stabilnost.1 ima istu vrednost kao prethodne godine 32. 9?i.

Analiza ruže vetra i učestanosti pojavljivanja kategorija sta-

bilnosti pruža. samo kvalitativne informacije o nivoima koncen-

tracije polut-anta izbaSenog u atmosferu. Prava.kvantitativna in-

formacija moze se dobit-i samo difuzionim modelom u kome su ulazni

podaci podaci o emisiji i časovne vrednost-i met-eoroloSkih podata-

taka.a izlaz su prostorno vremenske relativne koncentraciJe polu-m

tanta ^Q-

RELATTVh4E KONCENTRACIJE

Raspored zona srednjih mesečnih i srednjih godišnjih relativnih

koncentracija /Q prl tlu prikazan je na slikama- 1.16.-1.-1.15.-13-.

Polja rel-a-tivrtih-koneentracija dobijena- su taktr $tro Je rafiunat- -

doprinos nivou koncetit-racije u svim raCunskim tačkama.sa realnim

n»LeorOx škim i-astronomskim podacima i podacima—&-em±si Jt u-sva-

kom termiriu metaoroloSkih raerenja i osmatranja.

RaČunski domen je 20*20 km,a korak u prostoru 1000 m.

Na mapama srednjih mesečnih relativnih koncentracija ;/Q samo u—4 —3

decembru 92. g. nije zatvorena oblast sa vrednostima 10 s m ,

5to govori o loSijim uslovima za disperzlju polutanata kroz at-

mosferu u ovom periodu.

U svim drugim mesecima.kao i ranijih godina, oblast sa maksimal-—•4 3

nim relativnim koncentracijama 10 s m zatvara se u zoni seia

6

Vinča.Na ovo se rnora ponovo UKazati , pcs<jono zoog tcga žto se u

s « l u ,Vi.n<Jai i. d i l jo n«a uzimaju usorci r*<3i Vortt.rol •» »oncantrACl ] **

racionuklida u vazduhu. I na mapi sreanjin godičnjiLi vredncst-i

maksimum pada u zonu seia Vmća.a veći je u cdnccu na pretnccnu-3

godinu l lrnosi od 0.14 S-04 do 0.22 E-04 s m

U drugom delu lzveštaja dati su rezultat i u obliku tabeia.

Tabela 2.1. Ruia vetra i srednje brzir.e vetra na visini 10 i 40 m.

Tabela 2. 2. Pojava kategonja stabiincsti pc pravcima ruie vetra.

-ukupan broj termi^na sa, komple'tnim meteorološkim poda-

cinu

-broj termina bez kompletnih metsoroloSkih podataka

-ukupan broj obrađenih Urnuna

-učestanost pojavljivanja kategorija stabi lnosti

Cl=A,2=3, 3=C,4=D,5=E,6=F,7=G3

-relativna učestanost pojavl j i vanja katagonja stabi -

lnosti po pravcima ruže v<»tra

Tabela £>3^Srednje godržnje reLativne lconcentracLje ^/Q na lo-

kaci-ji -1nst^rt-u-ta, na domenu 2OȣO-kmCraiun-abo za jedi-

ničnu emisiju i za samo jedan izvor).

Pnoračurt je. raden. za svak: od šesnaest. pravaca-.r uie- -

. jvotr-a-;-sa- kopakonv u- prostoru Ax=100( riul'--'—*™-"^ — --'- -"-

"U~prvdj koloni nalazi se rezultat ^Sez^k'orekci je 'za

__sla.bl.jjenJA. pen jaru.ce pasjLvne.. supsT.,anct».a _u- drugoj k.a-

ioni su rezultat-i u koje je uključeno i slabljenje

p&r j a.ni ce.

Na kraju kcione za svaki pravac je maksirnalna '/redr.cst

za ,t/Q kao i rastojanje te maksimalne vrednosti od I Z -

vora.

Tabeia 2. 4. Kategcrije stabilnos^i atrocsfers u svakom tsrT.ir.u rr.s-

teoroloških merer.ja l osraatranja za pericd 1.11.92.-

3 1 . lO. O3.

IDEO

N

ddmax = 15.9«pravac 14tisine c - 28.0«

W

Sl 1.1.a Ruza vetra na 10m normirana na maksimalnuucestanost za novembar 1992.god.

N

W

ddmax = 18.7«pravac 14tisine c= 17.1*

Sl 1.1.b Ruza vetra na 40m normirana na maksimalnuucestanost za novembar 1992.god.

N

ddmax = 12.0«pravac 06tisine c= 36.7*

W

Sl 1.2.a Ruza vetra na 10m normirana na maksimalnuucestanost za decembar 1992.god.

N

ddmax = 22.3«pravac 06tisine c= 24.5«

W

Sl 1.2.b Ruza vetra na 40m normirana na maksimalnuucestanost za decembar 1992.god.

N

ddmax = 12.0»

(iravac 06isine c= 43.5«

W

Sl 1.3.a Ruza vetra na 10m normirana na maksimalnuucestanost za januar 1993.god.

N

W _

ddmax = 16.1«pravac 06tislne c=* 28.4«

Sl 1.3.b Ruza vetra na 40m normirana na maksimalnuucestanost za januar 199.'5.god.

N

W _

ddmax = 11.0«pravac 15tisine c» 39.9«

Sl 1.4.a Ruza vetra na 10m normirana na maksimalnuucestanost za februar 1993.god.

N

W

ddmax = 16.7*pravac 06tisine c= 29.3«

Sl 1.4.b Ruza vetra na 40m normirana na maksimalnuucestanost za februar 1993.god.

N

W

ddmax = 10.2*pravac 15lisine c— 33.8«

Sl 1.5.a Ruza vetra na 10m normirana na maksimalnuucestanost za mart 1993.god.

N

ddmax = 15.5xpravac 13tisine c= 26.1«

W

Sl 1.5.b Ruza vetra na 40m normirana no maksimalnuucestanost za mart 1993.god.

N

W

ddmax = 13.4«pravac 14tisine c— 31.8*

Sl 1.6.a Ruza vetra na 10m normirana na maksimalnuucestanost za april 1993.god.

N

W

ddmax = 15.3«pravac 06tisine c - 21.0«

Sl 1.6.b Ruza vetra no 40m normirana na maksimalnuucestanost za april 1993.god.

N

W

ddmax = 10.4«pravac 06tislne c= 31.6«

Sl 1.7.a Ku*a vetra na 10m normlrana na maksimalnuucestanost za maj 1993.god.

N

W

ddmax - 12.2«provac 06tisine c= 20.3a

Sl 1.7.b Ruza vetra na 40m normirana na maksimalnuuceatanost za maj 1993.god.

N

W

ddmax = 15.1«pravac 14tisine c» 28.6«

Sl 1.8.a Ruza vetra na 10m norrriirana na makslmalnuucestanost za juni 1993.god.

N

W

ddmax = 18.7*pravac 14tislne c= 18.9«

Sl 1.8.b Ruza vetra nd 40m normirana na makslmalnuucestanost za juni 1993.god.

N

ddmax = 19.9«pravac 14tisine c= 31.2«

W

Sl 1.9.a Ruza vetra na 10m normirana na maksimalnuucestanost za juli 1993.god.

N

ddmax = 25.3«pravac 14tisine c= 23.4«

W

Sl 1.9.b Ruza vetra nd 40m normlrana na maksimalnui ^estanost za jull 1993.god.

N

W

ddmax = 13.2«pravac 06tisine c« 31.2«

Sl 1.10.a Ruza vetra na 10m normirana na maksimalnuucestanost za avgust 1993.god.

N

ddmax = 17.2«pravac 06ti&ine c= 20.6«

W

Sl 1.10.b Ruza vetra na 40m normirana na maksimalnuucestanost za avgust 1993.god.

N

ddmax = 11.2«pravac 14tisine c - 39.&c

W

Sl 1.11.a Ruza vetra na 10m normirana na maksimalnuucestanost za septembar 1993.god.

N

W

ddmax = 16.1«pravac 13tisine c= 24.0«

S! 1.11.b Ruza vetra na 40m normlrana na makaimalnuucestanost za septembar 1993.god.

N

W _

ddmax = 19.4«pravac 06lislne c= 38.9«

Sl 1.12.a Ruza vetra na 10m normirana na maksimalnuucestanost za oktobar 1993.god.

N

W

ddmax = 21.7«pravac 06tiuine c= 26.0«

Sl 1.12.b Ruza vetra na 40m normirana na maksimalnuucestanost za oktobar 1993.god.

N

ddmax = 10.8«pravac 14tiuine c- 34.6«

W

Sl 1.13.a Ruza vetra na 10m normlrana na maksimalnuucestanost za 01.11.1992.-31.10.1993.god.

N

W

ddmax = 14.2«pravac 06tislne c« 23.3«

Sl 1.13.b Ruza vetra na 40m normlrana na makslmalnuucestanost za 01.11.1992.-31.10.1993.god.

Novembar 1992.god. Decembar 1992.god. Januar 1993.god.

100-,

8 0 -

100-,

8 0 -

6 0 -

E F

100

8 0 -

6 0 -

40-

20

0

A B

Februar 1993.god.

100-.

8 0 -

6 0 -

4 0 -

2 0 -

Mart 1993.god.

100-I

8 0 -

6 0 -

4 0 -

2 0 -

April 1993.god.

100-i

A B C D E A B C D E A B C D E

Slika 1.14.a Kategorije stabilnosti atmosfere u %11.92.-04.93.god.

Maj 1993.god. Juni 1993.god. Juli 1993.god.

100 - i

8 0 -

A B C D E F

100-i

8 0 -

6 0 -

A B C D E

100 -i

8 0 -

6 0 -

4 0 -

A B

Avgust 1993.god. Septembar 1993.god. Oktobar 1993.god.100-i

8 0 -

6 0 -

4 0 -

2 0 -

0

100-i

8 0 -

6 0 -

4 0 -

2 0 -

A B C D ET T T 1 T I

A B C D E F

100-,

8 0 -

6 0 -

A B C D E

Slika 1.14.b Kategorije stabilnosti atmosfere u05.9J.-iO.93.god.

100-i

80 -

60-

40-

20-

TURNERKategorija AKategorjKategorf

a C -a E -

2.0« Kategoriia B - 17.0«15.7* Kategorija D - 32.9«1.6« Kategorija F - 30.9«

B D

Slika 1.15. Klase stabilnostl atmosfere po TURNER-uu « 01.11.1992.-31.10.1993.god.

SREDNJE RELA7TVNE KONCENTRACIJE PASIVNE SUPSTANCE s * m - 3-10 -5 0 8

-10

1.11.-30.11.1992. VINCA1 Mr - 2 + Hr

normtruna ruza vetra na 4Ommax uoistanoat 18.7«tUn« 17.1*

KATEGORUE

B«

D«E«

0.0 %5.6 *

16.9 S42.8 »2.2 *

32.6 ft

STAfllLNOSTl(Tumer)

10-10

Slika 1.16.1. Raspodela »rednjlh m«aecnthvrednoatl X/Q nov«rnbar 1992.god.

SREDNJE RELATIVNE KONCEMTRACIJE PASIVNE SUPSTANCE 3 * m - 3-10 -6 0 0

r10

1.12.-31.12.1992. VINCA1 Hr -24 Hr

normlrana ruza v«tra na 40mmax ucoiitonoat 22.3«ttbine 24.5«

KATEGORUE

Aa

B~C -D«E«

0.0 »4.0 ii9.0 ft

61.4 »2.0 »

2J.D »

STABILNOSTTl(Tumer)

Silka 1.16,2. Raapodela srednjlh mtaecnfhvrodnoatl X/Q decambpr 1992.god.

SREDNJE RELATIVNE KONCENTRACIJE PASIVNE SUPSTAMCE s * m - 3-10 -3 0 5

1. 1 . -31 . 1.1993. VINCA1 Hr - 2 4 Hr

normirona ruza vetra na 40mmax ucostonost 16.1«tWn« 28.4*

KATEGORUE STABILNOST!(Tumer)

A= 0.0 *B= 9.9 xC« 13.7 *D= 39.2 xE« 2.3 %F« 34.a *

to

Sllka 1.16.3. Raupodela srednjih mesecnlhvrodtioatl X/Q januar 1993.god.

SREDNJE REUTIVNE KONCENTRACUE PASIVNE SUPSTANCE s * m - 3-10 ~đ 0 3

to ) t r { 1—zr% -\ 1——i r

1. 2.-28. 2.1993. VINCA1 Hr -24 Hr

normtrano ruza vetra na 40mmax ucestanoat 16.7«

KATEGORUE STASILNOST!(Turner)

A«= 0.0 *B= 11.8 *C« 11.9 *

E« 1.6 *F^ 29.0 *

SUka 1.16.4. Raspod«la srednjlh mesecnlhvrednoutl X/Q februar 1993.god.

SREDNJE RELATIVNE KONCENTRACIJE PASIVNE SUPSTANCE s * m - 3

1. 3 . - 3 1 . 3.1993. VINCA1 Hr - 2 4 Hr

normirana niza vetra na +Ommax ucestanoat 15.5«tiaine 26.1«

KATEGORIJE STABILNOSTICTumer)

A= 0.0 XB= 14.9 XC=» 11.5 xD= 46.8 XE=» 1.1 xF= 25.6 x

10-10

Slika 1.16.5. Raspodela srednjlh tne&ecnihvrednoati X/Q mart 1993.god.

SREDNJE RELATIVNE KONCENTRACIJE PASIVNE SUPSTANCE s * m - 3

1. 4 . -30 . 4.1993. VINCA1 Hr - 2 4 Hr

normirana ruza vetra na 40mrnax nc«3tanost 15.3«tfelne 21.05«

KATEGORIJE STABILNOSTlCTumer)

A» 0.0 »B=» 17.1 %C - 16.7 %D« 56.0 «E- 2.4 *F= 25.8 %

10-10

Slika 1.16.6. Raapod«la srednjih m&aecnihvrednouU X/Q april 1993.god.

SREDNJE RELATIVNE KONCENTRACIJE PASIVNE SUPSTANCE s * m - 3-10 -fl 0 5

-10

1. 5 . - 3 1 . 5.1993. VINCA1 Hr - 2 4 Hr

normirana ruza vetra na 40mmax uce&tanost 12.2«tlbine 20.3«

KATEOORIJE STABILNOSTl(Tumer)

A= 6.4 *B=> 22.9 »C - 22.1 %D=» 17.8 *E» 1.6 %F=» 29.3 »

-10

Slika 1.16.7. Raspodela »rednjih mesecnlhvrednoati X/Q maj 1993.god.

SREDNJE RELATIVNE KONCENTRACIJE PASIVNE SUPSTANCE s * m - 3-10 -a o 5

I

-10-10

Slika 1.16.8. Raspodela srednjih mesecnihvrednosti X/Q juni 1993.god.

1010

1. 6. 30. 6.1993. VINCA1 Hr - 2 4 Hr

normfrana ruza vetra na 40mmax ucobtanoat 18.7«tlaine 18.9«

-10

KATEGORUE

B«C=»D=»E=»F=*

fifi C

O*O m27.0 %17.9 %17.7 X

1.0 x29.7 X

STABILNOSTl(Turner)

SREDNJE RELATIVNE KONCENTRACIJE PASIVNE SUPSTANCE s * m - 3

-10

Sllka 1.16. 9. Raspodela srednjlh mćsecnihd a l K/Q juli I993.gođ.

1. 7 . - 3 1 . 7.1993. VINCA1 Hr - 2 4 Hr

normlrana ruza vetra na 4Ommax ucojitunoat 25.3«

23.4«

KATEGORIJE STABILNOSH(Turner)

A« 9.1 %B« 24.7 %C» 18.3 *D« 16.1 %E« 1.6 xF« 30.1 x

10-10

SREDNJE RELATIVNE KONCENTRACIJE PASIVNE SUPSTANCE s * m - 3-10

-10

1. 8 . - 3 1 . 8.1993. VINCA1 Hr - 2 4 Hr

normlrana ruza vetra na 40mmux ucoutanost 17.2«

20.6»

KATEGORIJE

A-

STABILNOSn(Tumer)

29.915.118.70.5

34.4

.0-10

Sllka 1.16.10. Raspodela srednjlh mesecnthvrednobtl X/Q avguat 1993.god.

SREDNJE RELATIVNE KONCENTRACIJE PASIVNE SUPSTANCE s * m - 3

1. 9 . -30 . 9.1993. VINCA1 Hr - 2 4 Hr

normlrana ruza vetra na 40mmax uceatanoat 16.1*tlalr.e 24.0*

-10 10-10

Slika 1.16.11. Raspodela «redn]ih mesocnthvrednoatl X/Q septembar 1993.god.

KATEGORIJE STABILNOSTICTumer)

A= 0.0 *B= 20.3 xC« 18.2 »D» 23.0 %E« 0.4 %F= 38.1 %

SREDNJE RELATIVNE KONCENTRACIJE PASIVNE SUPSTANCE s * m - 3-10

•10

Slika 1.16.12. Raspodela srednjih mesecnlhvrednobtl X/Q oktobar 1d93.god.

1.10.-31.10.1993. VINCA1 Hr - 2 4 Hr

normirana ruza vetra na 40mrnox ucdstunost 21.7*tialne 26.0«

KATEGORIJE STABILNOSTl(Turner)

A» 0.0 *B» 15.4 %C« 17.0 %D= 28.4 %E» 1.8 *F« 37.4 *

10-10

SREDNJE RELATIVNE KONCENTRACIJE PASIVNE SUPSTANCE s * m - 3-10 - 5 . 0 5

O

• i i i i/

-10

1.11.1992.-31.10.1993. VINCA1 Hr - 2 4 Hr

nomnlrana ruza vetra na 40mmax ucestanost 14.2)1tlslne 23.3«

KATEGORUE STABILNOSTl(Turner)

A= 2.0 *B« 17.0 »C - 15.7 ftĐ« 32.9 xE« 1.6 *F=» 30.9 %

10-10

Slika 1.16.13. Raapodela »rednjih aodisnjthvr«dnos*tl X/Q 11.92.-10.93.god.

IIDEO

ZAŠ7ITA GD ZRAČENJA KOD REAKTORA "RA" I993.GOD.

STANICA INSTITUT " V I N C A "VISINA IZNAD TLA NA KOJCJ SE HAČUNA X/C 0 mVISINA DIMNJAKA 40 m

BRZINA IZBACIVANIA POLUTANTA 3.0 m s ' 1

PREČNK DIMNIAKA 2.0 m

TABELA 2. 1.

HU2A VETRA I SREDNJE BBZINE NA lOm I 4OmO1IU992. - 31IO.1993.god.

rusa vetra na 10m. ^ 1 - 1 J w _ _ i 1. £•£. w«_ O • «-> i. • <_ • < « '.'d l ( TV.

normirana ruza vetra0.3 0.1 0.1 0.2 0.S 1.0 0.5 0.1 &.1 0.1 0.1 0*2 0.7 l.»? 0.7 *.4arednj« brsine ukljucuju ^lasu tisina1.2 1.1 0.S 0.? 0.8 1.6 1.7 0.9 1.0 0.7 0.6 0.6 1.3 1.8 1.6 1.4ar^dri* brsin« n? ul Ijucujit M as< tisina

«? na J^m

ruza venra na ^0 .T.40 17 22 A2 108 142 70 19 24 f* ?: "* -2* J Afl« ©2 «7normirana ru:« /etra

0.3 0.1 0.2 0.? 0.8 1.0 0.S 0.1 0.2 0.1 0.2 0.5 ?-9 :.& 0.6 0.3

..«» 1.3 l.k« •».•» 1.0 2.0 2.2 1.1 1.2 *.«& 0.8 O.S i.7 3.3 2.^ 1.8

TABELA 2. 2.

POJAVE KLASA STABILNOSTI ATMCSFESE ?OMETODU TURNER-a I PRAVCIMA RU2E VETRA

MI upan bi- n j ternnr i f i :,r' [i ' i i lrihi o j •f-pi iianfi her' I ompi J > r i ' h

i \\ upi in l '• i

o_i pojc-va Vla<=;e stcibi 1 no-s1;' p

4 72 53 7

1

•j IJI

1 n5 1375 7

->

1

1

i" | |

35

r,

,'1

3 4

1

6 8940 6

l

1 11 23 ^

1

758

1

11

14_.CJ

T00 7'10

! 59<?

1 2 63 6 42 1

7 5 .? 20 2! ^l: 1!566 31 "-'9 72 236 2BP 1216J 36 '10 42 142 21-i 3J? 25 ^7 25 '50 94 12G 1 Ti'« 126 <b," 1365154 48 M 129 225 40!" JR3 37 52 1 r, -l 106 3^2 507 364 19p 2865

1 2 0 0 9 2(: M 1 2 2 ci l 11 '10 2 1 3 13558 23 *!5 98 303 282 154 51 59 fi* ! 3',5 341 478 35! 173 82

u I- 11 p n •

347 145 1H7 361 9361231 {,07 165 2 1.1 113 J.V 615 J 081 121 ? 798 /•K" 8696

pojava M asa =tabi 1 no-"t: po nra'.niM n %

'.0

->

1 9 .1 8 .4 4 .

0 .1 7 .

3 .2 1 .2 5 .3 3 .

1 .1 6 .

*~\ •—> i

3 S.0 .

2 1 .

6 .2 0 .1 2 .3 6 .

0 .2 7 .

-

2 51 „i

2 41

3 2

. 2 3

. 1 r. ~*."'

—7

, " 0 .

. ">0.

. 25.

-ira._ LJ n

1 5 .

1 .

1-.

1

9 .• • ;

1 .

-

1 ' , .

!1|

1 ,

0 ,o

,-,

I11

1 „

1 .

0..

1

i—f

1

1 .1 .

.4™ M

1 .

11<]

I .1 ,. 1 "*

A. f D

1 /'4/-.

r

11

/ I

4A

131. 73. 44. '!>/'. ~5. 44. 2' . 7,', "0

1 5 .3 1.

l .3 0 .

796D

TABELA 2. 3.

SREDNIE G0DI5NJE RELATIVNE KONCENTRACIJEPASIVNE SUFSTANCE <X/QJ

Cla2i992.-3J0;993.goa.

XC? i 7

X r • 3

!' ••', 2c-E-!7f7 ':'.. 29E-07-<i>"<- »žJ. ' E-t;'" 0 . 13E-S?7!?: = 0 . 3 7 E - 0 P 0.37E-,3S;; - = i?. '3 L E - J v 0 . 56E-!'SE:

' ! \_J ^ / > _ • • _ - •

0 .

f V

^ i ^ I T _,;.

•= .?.20.7-,c-- i?„r3E 0- ,?. 7 2 1 - ^ '

ZSE— (.?CJ

12E-076"E-0B

1 li'iiJii1 / ~ i1. i t)E- i ćii-i:"i

v 1 ? \

0.19E— (•" 19E-06

v n 7",;t,r.-" -

7 '?:•';•/"-=

' , '7 ina; )

:?

:"-.. 74T--

•?. :6~--!:f7

0.74E-i'>3

or JV-JC

L /'

xcXC iXQ(w r-\ */: •—r'

X0(KO '

XC(XQ(

~'S/A,''\" "

-'.000) •=400ii"; ~5000)-'•3000: -T000)-3000'-9000)-

10000)-

0. : 4E--050. oćE -,"•'0.25E-:. ...0.15E-0L0„99E-070-6J E-070.46E-070.32E-07

0 „yj .

0 .>~/<

0.& „

0 .I J S .

-J-rrrj _, LC:

L 4'r:-i:'3~iE-':' :2SE—13 -1 ^E— "ii;^^E-f:''7

61E-0746E-0732E-07

pravac_ 6XD- 1000)---XC( 2000)=XD' 300'Z«'^XLU 4000)=

0.14E-040.31E-030. 3 !E-£<3

0.12E-04

;?. UE-i'1;0. 'ii8E-W-

A'J' ' ^ — VJ . s-i-tZ. — VJG VJ m 4.J.IZ. — 'ii'CJ

XO(i{-;00r:= 0.4?E-07 0. a2E-'."'

( y --311 ,-t,

i r a . ac _•1 ~> '

t-»•-»•-* - # 1 i . ^ . - v - _ J i . —

X0( 3000; 0.79E-0G

XD( 6001-5'XD' 70;iO^

t?. 15E--06'Z'. 11E-0Ć

0.2EE-07

••0. 6 i i " i — , i '

0. HE-060.43E-07&.2SE-.I-7

< 7

yp (r~»

XC7 '

XC (

xc •

X2/,0

\C '

"i;;Wi"'.' -

"5000 . -"'000) ~5 0 0 0 • -'zM'iC': -

T!0 I'' -3000 • -- . (••.;-"-,•- -

3. 10E-03i'. 7 • E-wo3.39E-0&Z5.20E-06?. 12E-06;• 2-E--07?. 14E-C7?.87E-08;( 4.ar-i;,c

{?. 3 0E-05tE'. r LE—""'o;•>. ? 9 I - J60 . 1 6 E - 0 60 . «5E— ?7:' ;, 22~-v"V

-;Z'. 2 4E-O7-0..31E-08

v/r'- -* -I- ;f -V * 4 -/ •-

|Jf * v đ C _ 9

X " . 1 0 i , : ' ; - 0 . Zt.7- -i:':r. ' , Ti!". -i- v

)•"? ' 30i-0) r i'L^^E-Oi :i-. 2°Z-f f-,:<o( 4000* = : ' , i 4 E - i d 0. I^E-««^XD < 5000) = H. 76E-07 0. 7t>E-f:;~XD( 6000)= H'.. 17E-i?7 •?. 17E-07XO' 7000 5 = 0.39E-0G 0.G9E-?G

XD( 900?^-- 0.33E-0E 0. 73E-0SXG (10000; = 0.21E-0C 0. 21 E-c5Q

y/n< fna;: : 0. 26E-05iX/Q(ma:j) 1000

X0( 1000)= 0.13E-05 0.21E-05XC?< 2000 f= 0.12E-06 0.10E->--'6XD( 3000)-= 0.42E—i<7 n . 3"^-^""X0 C 4 0 0 0 > - 0 . 13E-(-'T '''. J 'F-f i ;7X 0 ( 5000 = 0.9^£-' ;'S 0. 3^-"- 'JFXOf 6000,-=- 0.39E-03 ",7^E-0G

XC!10000) •= 0. 45E-09 0 , '-3E-"^

v — -V • J. -v ^ --«••< ^1 - ; - * . !/„ . ^ .+ i, . I . J L , , ^ ^ . ^ .

YP ' 3001-;''" Ql.a-7-rž—0~~" !?. 377—''f~'XT 4 0 O : ' ' " /J. I A Z - I I T 0 , . 6 l - - ! -

.<•" • 31<:•:',:: o . o,3E - , : E 0 , -:-,"•?:- sX 5 1 6 6 0 i 1 -- 0. 31E - 0 3 ,?. 3: E - 0 f=XC • 7 0 0 0 ; - 0 .9SE-0C -: ' .95E-0°XC ' g^ f i r 1 ' - i'!. ^^E-!?*:1 0.7.'+E-09\ ,7 c ; • > • ' • , : • : . ;], p2F-;'r 0.I.7E-'1-1 ." ^ I'M'IJ 1 ' — •;), . i j 'E " ' ' 1 * " ' - . 1 "•E~1'1"

i/-w- - ' „ /-( —\ / C" t'A— t~' ^ ' _ _ — - ' 7 * * *

j'.'j'. L , - !_•. 4 4 \~o .• 'i , - 1 £ -,J2

'£ . ' ) . —

J-.4 f.'

pr IVM " . :

x c , LO!''•"'' - ! ' < . ' 6 r " - t " " r-,oF.-r-r-

XQ ' 3000' '" 0.I3E—'i'i •'• . 13E-;i^X0' 4000;= 0.33E-07 , ., 33E-? 'X0 ( 50!?L(1- 0 .23E-0 7 / „ 23E-!?7v p ; b;?'!'^" '• ~= 0« i 2 E - ' ; 7 ;:•. 12E—!?7

X0( 9000) =r 0.25E-08 0.25E-08XC <10000)= 0.20E-08 0.20E-08

X/r 'mr ,' . . "'-. 1 *bE—,?=l X / O l ( n a ; : ; _ 1 0 0 0

# - ^ • * ^ *•*-^-^*••*•*•+•*•****-V•*•:<•••*•-<..*--.ir•*• '«•* + •»•*#*•

pr avac_14XQ ' 1 !:'00 :• = 0 . 1 9 E - 0 5 '?. ] 9E-05XC ; ^f'i!?-!1 :• •= 0 .51 E-0fc i'i.. 51E-06XC< 30(?5i'?= 0. 19E-0t> vi. ^'E-0&Xn i ^ i ^ r : 0. 10E-O..', ;:. I0E-136XC • 3 0 0 0 > - ii'. &7E--)-•"<"" •. i 3 E - i - ' 7X0- 6 - i ' 0 ( ; ; ^ 0.43E-07 0.J7E-07XC 7000)-= 0.337-0- 0.33E-07

YtJ • wf?. ;i(_, . = 0 . 1 g-r-^r ,- ;;( , : g c - . T ^XC(10!

X / ! 7 '•. .TnT-i

V 2 ( ^rtjfii,?\ - (?. 43E-'?^- ;"\ 'iTiI-':'--

XG i 3 0 ; I ' ? ) "- 0 . 1 2 E — <i •-. •'>. F'rrE — ,:•""'>'C ' Afi,;;,";; -. ^.R^E-'.S"^1 0,6iE-07XV 7&W) -- 0.66E-07 0.45E-07

w . . i - ,

XC?

X0' ^r i"- ' ' •• 0 , 15E-07 / ' , '?IE-i?7

XG . ^Oiih1 - 0.42E-0C1 i i ' .17E-08v.- orif,,,, = 0„ ' n - E--'"5.- ("• " 'uE-P 1 !?

TABELA 2. 4.

KLASE STABILNCSTI ATMOSFEREPO METODU TURNER-a01ilJ992.-3Ii0a993.god.

hj' la^e s t A b i l n o t : 1 1 u i HMIIJ n i ?na m e r e n j a 3 o:.iii<nti a r n ai|)t?tod3 po TURNEH-u

dHn/r=>5 1 2 3 4 =. f- 7 0 9 1 (3 t J 1 ' 3 3 14 15 16, 17 1f) 19 20 21 22 23 24

1 , 11 . ° 2 4 4 4 4 *" -1 4 4 4 4 4 'i 3 3 3 < 6- 7 f- 6 62 1 1 , 92 1 4 4 4 •' 't ""' 3 4 3 3 1 3 3 4 1 0 fa 6 63 , 1 1 . 9 2 t» 6 6 6 t, L 3 3 3 3 3 - 1 2 2 3 3 7 7 7 64 „;

6 .

T'.

a.9 .

1 0 .1 1 .1 2 ,

14 ,i r>,ič-, „1 7 .i n1 9 ."li',21 ,2,..' * .,M ,

2/i.""V..'ti..29..

111

111111111111t11]

1iJ1111

1.921 . 921. 92

1 .921 . 921 V21 . 921 . 9 21 .921 . 9 21 ,921 .921 . l*21 . 921 . 9 21 . 921 . 921.921 .V?J , 921 , 921 . 92I .. 92i 7/J .. 721 92

444

7

r7744Y,47'i

'.

!

4

71i

i '

71i'

'i

4441

76744

4

r

'><i

7(i'iq71q7q

444i

'

7

44

47(f,

44t>

744444474

4441

i

i *

744rsi J

4—

M

44V1

4'[

44474

• • ' 1

4

1

ri

—

-'l

i'1

1

r

f

-',

' !

i

/.

i 1

<|

/|

4/•

i4

44

f

f

L

1

đ

1i.

47'-,1",

44'1i

1i

44'1

r4

443

3'

3344

3

3?

44r-

,">

c',

44441474

444

33334443334343

4'J4'14'1434

444

^222443323434444344•*.434

444

-3234433

-••

434"7

"3'134,"J44• " i

4

444

23234•!

31 •

^ '

3.'!

33•3

- 7

'1• ' .

~i

—4' 1

4

i

4•\

3

1$1

1',

L

11;

-1

•1

I

1•

444

333•5

41

"313•3

'14

• ^

4'l/

"3•1

434

5323

4434331•1,

41

2/3

344

44344443

334433344

334•3

4

344

343

34433i3•\

•}

3

331

43-\3434

<E1

r

1

1

4L\

i

1

f

'J

77

441

777

4

6777•*

'11

6(f>

444—77

4747(•

Ći

4

6ft

6

7

"•

61

isq.447

r

1

1

477- 1

4

666

751

76446646476644747744

45

i>7

1

7644&6h74T1

L44771

44

4

6r

5<6444t

6

—'

"•

4

441

7hL-'l4

46776<44467667475644776644

46776

t

4446

I

i,L74-p75447

T 1

Ti

74

. I I 77

frlciae š tab i l nos t i u i-erminiflia merenjd 1 o?,inatranjamel oria po TLJRNER-u

dan/c as 1 2 7 4 c:r, 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

1„17'. 92 72.1: .92 73.12.92 64.12.92 65.12.92 76.12.92 57.12.92 48.12.92 79.12.92 4

10.12.92 411.12.92 412.. 12. 92 413-12.92 514.12.92 515.12.92 416. i : .92 717.12.92 718.12.92 419.12.92 420-12.92 421-12.92 422.17.92 423.12.92 424.12.92 4

25. 12'. 92 726., 1 ?. 92 42.'. i : .,92 428. i:-. 92 4T>O « i D'7 7«_ f * X ^. m r .*»- I

30.12.92 731.17.92 7

774675474444554774444444i

4, 4

47I

77

774475464444554774444444

(4447t

74

774464464444664774444444

r444

f

74

r4444464444^,

4

- i

44444441

4'!

< ' l7•

4

7

r4444464444764

74444444

(444f

74

i'

6444q464

444664771

44-14444

(4

447•

f

4

334434434444443334444444

34„4

34

3

3443443444444333444

4444

3443•

34

33443

4434444444

24444

44

,_442

24

33

4/)

3

434/)

4344332•1444444

442

4

44q.

4/]

44a24443

1444444

...442

2

4

33

434444444344

324344444

442

2

4

333

444444443

44

2424444"7

44

2

4

44344444444344343

4344443

3443334

443344444444443334444443

3443"T

34

i '

7744444n4444

t ' -

(',

- • •

444444• • •

i '

/>

—?

7/i

6

r77544444444476744444477447

774

677754444444447674444447

7447774

677754644444447774444447744

—r

74

77675464444444 .77

744444477447~7(

74

7r675474444444fi'

74444447

r44T1

774

77676474 .44444477744444477447i

74

7767647444454477444444477447-?

774

stabilnosti u ierminiind merenja i o:»matranjainetada po TLIRNER-LI

dan/cas 1 2 3 4 l. 6 7 8 9 10 11 1? 13 14 15 lć> 17 18 19 20 21 22 23 24

1 . "2.,3. '4.CT IZi J6.,- . !•

( . •

8.'9 .

1 0 .II.1

1 2 .1 3 .1 4 .1 5 .16.'17.;1 8 .1 9 .2 0 .2 1 .

2 3 .2 4 ,2 5 .2 6 .2 7 .2 8 .2 9 .30.T ii i .

1.93 '1.931 .931 .93

1 . 931.931 .931.931.931.931.931.931.931.931.931.931.931.931 .931.931.931.931 .931 .931 .931 ,931 , 931 . 931.931 .931 .93

4i\4

7744477747577r74477

46- -i

f

-••t

i

4

<

444

774

4777476777744r7?666744

r

4445774447—i

r

7476777444777656r'

44

7

4445/"7444777577i

77444Ti"

76

6,744

7

A

cr

77A4

fc7i

6

('7774AAt

7ii

7r4A

7

44C~

7744467r'

67f1

7774

6

—i

i

7

7i

C4-1

7

A44

774h467

677*7i"

446

c(

7i,7/"6447'

444433

434333333333443333333343

3

444433

4343333333334433433431433

4443

*-*4343/ - l

-v

* - t

/ - l

*~*

444

4'•"t

3:<

••?

343

443j _

' - *

434*"\*-\'-V

*-*

-"\

444*-*

4

3._•

3~ i

-13

_

1

1j

._- i

434

*~*" i

/ - ,

J -

• ~

44

4

' ••

•q

443

*•*

444

~\

44

41-44

;44—I

4•143j ^ .

r>

444

r-i

t*-\

r~^

r\

J - 1

A—

J—\

44

4?•44

A4

444433

44333333433443

43444343

.,.;.

4444

33

44333333333443343444<

4

3

4

4

77

A4777767777447744444

43

3

444677

447777477774477444646477

444577

447777477774477444746477

444577

447—i

77477774477444746477

444577

4477774777744776

'44746477

44467

44477674777<44776447er

447

7

444

774467747477774477544764474

4447

74477747477774477644774474

K'lase <£<tabi 1 nost i u termininia merenja i nc-matrarijđmietoda pa f'JRNER u

dani/cas 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 1? 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

i.;,2.''

5.'6.

7.8.D 'v .

10.1 1 .1 2 .1 3 .1 4 .1 5 .1 6 .1 7 .L8.19.20.2 1 .22.'23.,24.25.'2 6 .2 7 .2 R .

2.932.93

2 , 932.932.932.932., 932,. 93"? 9 3

2.932.932.932,.932,.932., 932.932 932.932 932.. 932 , 932.932,932.932. 932 . 932 932.93

44

7774

7

774i'

t

4ć>

4

1

4

444

466

44f

77

77i

7747

46747

4444477

44—c74

77774774674

i

471444447

r

44

77

f

77

i

7746T

*

4

f

444447?'

44

774

77t777744&74

(

4

44

4

7T

44

774

T7i

i

7774467

64

4444i

T

44

774

47f

77774443

3

4T;

4443433

33

33"44433333344434343444343

• = *

33

3

4

4

232244324

4

4444T

42?

22

<-44442

2

42244324

434444422

2

4443

2

43244

3

4/]•T

4444A

22

2

>

A3

đ

r ,

/!

14

4

234 .

4

4

24

5. '443243

44'14t

422

23j . .

4

4

22324

4- r

4A*+4444

4

3

22

423

2

2324432

4

44444A.*T

423

33334333

3343t\

44334444444422

33

3343333343344433344444433

4

i

7774677f

i

4774464

4

44444666

77774677

774774464744

444466

67

77

6777747

" 744647

4

444

665

7

74

677

7747744b47

5

444

66cr

6774

477—?

r747744747

5

444

665

67

77

477—?f

747745747

444

665

477

477

7747745747

6

444

664

'V.l ise stabilnor>ti u terminima merenja i nr,m:ttranjainetoda po TURNFR-ul as 1 2 3 4 5 6 7 B 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

l ' .2 .3 .

5 .6 .

7 .8 .9 .

1 0 .1 1 .12.13.14.15.1 6 .1 7 .1 8 .1 9 .2 0 .

21 .2 2 .2 3 .2 4 .2 5 .2 6 .2 7 .28.29.3 0 .31 .

3.93'5. 933.933.933. 933.93

3. 933.933.93•3. *T3

3.933.933.933. 933.933.931.933.931.931.93

1 . 933.933.935.93

1.931.93'..93r..93

1.931.931.93

546444

444

77477

77476

76774444

76

545444

444•••7

77477

77466

77744444

76

r,44444/i

444

774

—3

1

- i

7446

77744444

7h

544

4

6

644

77

77

77446

7774444

*

76

h44447

744

77

77

r744*»

77744

44

7

544447—i

(

<\

4

77

77f

77466

73344444

33

404

4

4

333

3

33433

333444'14433

40444

344

^-232

'-*

43

3

*_

3444444

30444

44

2

44

3444444

34444

~-44

2>—\

44*->

J _

03>-\

444

4

* • »

3

4444

r

44

22

--

„;-

344

--'.._0-\

44

4

423

3

4444

r

J . -

44

- i

1/ i

4" i

2

4<1

4

3

4444

4

2

244

.0

•1—i\

44/|

4

34444

4

22

-

2444'-*

2>~*3

4

4

442-

4444/l

r

344"

32

3444

3

304

3444

424

4444n

344

3

2

34

34

3

3

3

34444424

4•\

, iT

444

33

333

31313

431

3144

*

3

4444AM"

7644

33333334333

33

3'l444443

4

4444A

—^

746

747f

44767

77744444r74

4444

7

646

747777I

44767

77744444774

4444

7

547

747777I

4476777744444774

4444

7

647

7477771

747677774444477

4544

7647

74777

74767

77744444777

4644

6

447

74

777(7466777744444777

h'la<>e s tabi lnost i u t^rminima merenja i osmatranjametiida po TURNER-u

Ccis 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 1E3 19 20 21 22 23 24

1 .

. * •

4 .5 .6 .7 .8 .9.

1 #71

10-1 •(1 i •

12.1 3 .1 4 .1 5 .1 6 .17.18.1 9 .2 0 .2 1 .

- *- •23.'"* A- *t •

25.2 6 .

f *

?8 .2 9 .3 0 .

4. 93|4.93.4.93: 4„ 934.934.934.934.934.93VI O"74* 73/l Q~**T • 7 O

4. 934.934, 934.934.934.934. 934.934.934.93

4 . V 34.<?3A Q"T*T • 7 J

4.^3

n , i~y4 . v s4 . 934 . 934 ,93

77746r

455—j1

474444444i

('

4

7

7j

6r7

r774674

5

474444

447

74

7'76

6.7

777467455

7

474444444i

'

4

""71

67

777467465

7

4754444

447—>

4

77

6747

776467454

7

4774444T

447

74

33

333

3

333433334

3

433444

443-34

33

3"".3- i

333433344

••

4224444

442

—4

3

2

*-,_3

2 "

4422244

—

432444

442

4

33

~243

2•?

4422344

/\4

223444

442.•_

3

22j _

242

2

3432344

*'-

2_ ' - V

3444**>

442

—2

32

..-

4

2->4442244

A

4

23444

442

2

2

2j _

242

—

4433. '

44

• •

J22444

44

^ • '

2

32

22

3

43332

4

4—\

* • - ,

- 1

444

442

..-2

321'234

3<-»

4• 7

33' - 1

44

n

4

22444

442

3

32

23

4

334333444

m

4332443/l*T

442

3

30

234

334333444

3n4443443/lH

442

34

330

333

3

333333444

4432443

442

34

3333334

33

33

33

444

3

4

3

3443

443

34

4

4

4i\

44

774774666

74467444n

44764

654

3347

7^4774766

74666644

447

64

6657777

764674556

74766644

44764

6667777

744674557

74764444

46766

7667777

744674757

74764444

46767

7767

777

771

4674657

74764444

4- 71

747

7

6

7777

1-1,ise stabi 1 not>t i u ter mj.m ma merenja 1 O3m;dran jaijie'.ada pa TURNFR-u

daiiA.as 1 2* .3 4 5 6 7 B 9 10 11 12 13 14 15 16 17 1R 19 20 21 22 23 24

1 .

3 .4 .5 .6 .7 ,8 .9 .

1 0 .1 1 .1 2 .1 3 .1 4 .1 5 -1 6 .1 7 ,1 8 .1 9 .2 0 .2 1 .

2 3 .2 4 .2 5 .2 6 .2 7 .2 8 .2 9 .30.,3 1 .

5.935.935.935. 935.935.935.935.935.935.935.935.935.935.935.935.935.935.935-935. 935.935.935.935.935.935.935. 935.935.935.935.93

7767476464777774477776667764677

7747466464777774477774667764677

r7

744i,4647

776447777466776,46.

r('

774r4464647fi

•

646777('666

77646t '

7

3343

\343333333333333*,3\

"3

3*

33

3

33443434333

3333333

333

3•3

*-\

/ • \

3J _

*~\

4

41

433* - i

* ~ >

334— f—jJi

• c

^ .

-

444333332*-»*-»334321*->

*-»^ l

' " 1

>-\

*-»

3>n

*-*

43432433*-\JL.

* - *

*-\

3

4

122O

* ^

0

/-*-^

/-

->

33434444

4l_

~>

3

42!*~\

*\

'"•%

0

*->

344*:'43311*-*

< - •

3

31111111-\

11—\

1

111' " i

7>

/-,***\

3

1

—\1-\*\

1

11111

L1

1J

*-\

*~\*~\

3

24

1j

1133

1111111

1. L .

/ - ^

114

J _

*"iX-

*~\

3

4333

r>*~l

*™V

4

44~".- 1

<- |

^ • ,

3*n

' I

*-%

4

*-*

03244

322224244*~\J l .

33' - i

3

32» • »

4

043444332244334* - l

*->

3

33

3

2

4

">

f:i

43444

7,*~\' 1

44343' t

3

*"\

3

4

3

4

43044444443

34344333343333333333

3333434443334334333

333334333334

7674755447776634677776676746776

7574755547777774677T1

67™,

1

6746775

574756641

t

- •»

f

1

7l

47t

7f1

1

61

7*7"1

n6

<5

7674774647777776777776777746775

7674774647777766777776677746775

Hlđje s t a b i l n o s t i u terminuna msrenja i i )<--.rri*!-ran janiet Dda \pa TLIRMER 0

s 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

1 „•

jL. u

3.!,4 .5.6.7 .8 .9 .

1 0 .1 1 .1 2 .1 3 .1 4 .1 5 .1 6 .1 7 .1 8 .1 9 .2 0 .

Jl .* r n

2 3 .2 4 .2 5 .2 6 .2 7 .2 8 .2 9 .3 0 .

6.936.936.936.936.936.936.936 „ 936,93

6 . r^56.936.936.936.936.936.936,936.936.936.93/ n T

6. 936.936.936.936.936-936.936.936.936.93

L76647777i

76477,b7.477

6774476447

7674-?

rr?7

776077£>7477

7744766r r

7

676667777i

7607767477

7744i

6657

6r

647

7777

i

613

(,i

6

r47i '

764575i

57

7-'

—

33

- ?

-5

60

('3343

-

—

3

-r

4"7

3

r

3

J L

4--*

3603

3

4

—.

4 -

•n

- i

33

433

3

* - i

3*~i

4*-»

..3603

54

4

33433

31

24

34

412

1*-»

4

322

j - t

2*~>

3

r>

4334

4

•-?

j _

—t

- - *

3

~~34

J l .

^

- ^

* " t

*-%

3*-»

24

34

4

2

2

*~»3

44

11^31

11

1

114*">^—i

31311

11123

431

1i

33

t3

3

t

133

13

J

1I[

1J

113

'1"?

1

1

13

J

l331

13*->

3131311

111J

3

43

1

<->j

* ~ \

J—i

43

44

A

444

4J " i

' - *

<^i

*-^

4

4

44

2

42

24

2334

4

<~l

* " \

*~*

42

4*->

4

*»»

24

4

*"* _<-k

2*~*

3

34

44

' 1

" • \

*~k

(1

*"»

4

33443

_

3

"T

34

23343

3

21

30343

422

34

43

3

33432^ i

333*—i

2

4434

334

43

33

4333433343

333

3344343433

775w

46

7767

764777767777664747477

77447

777775477 .776776

7674747477

774

4—it

(

r

77

764777747767640747477

76£

47

777776477674776

7740747477

76

u

47

r777764774747767764767477

Klase s t a b i l n a s t i u terminuna merenja 1 ar^.ahran j?roetoda po TURNER-u

dan/cas 1 2 3 4 f 6 7 8 9 10 11 1? 13 14 15 lć> 17 18 19 20 21 22 23 24

1.2 .3 .4 .5 .6 .7«8 .9 .

1 0 .1 1 -12..1 3 .1 4 .1 5 .1 6 .1 7 .1 8 .1 9 „

*_fo.2 1 .2 2 -2 3 .24 ,2 5 -2 6 .27..2 8 .2 9 .

3 0 .3 1 .

! 7.937.937.93

, 7.931 7.93'7.93

7.937.937-937.937.937.937.937.937.937.937.937.937.93

7.937, 937.937.937.937.937. 937.937.93

7. 937.93

i

777774 x

7777655747

7

7744777S77t'

7

7777774777775i>

7

777

'74

777577

77

7

777774777764676777

7744677

77

77

r

i

77774-p7

r44ć>77r

7"

r

/]

46i

74

••

7

7C

7

33777

777ć

4

67?

7

r

r/ •

7;

/]

r

•?i

r

2233344

r3333433333

3334

333333

33

222334/|

33343/]

31333—7

\

4433433

33

2232243222443223224 _

3444_,__2422j _

2

22o

1242

2223323222

3244 -422422

_2

222222

422223422222

24432

3

2

2

212/

224222224.--

22222j .

" • >

34"T

2•i -

32*-;.

4 .

2

21

Iil

4

L

J— i

"l1

1L1t1i

1l

-

11

' <

Ji

...—\

211

114311

* - i

3331i111

11~i3211211

11

2

2131233J1232311i11

1l-\3211

< • >

1J — *

1i

2224233422222432r>

2

^.244322

323

2

222223342224243

2^ i

242222322

22

32222T

342

224

44

2-

c/->

^:

24

222

-

2?

32

3

244332

444443->

3j _

* - >

44

322

32

2

3333244222243343

3j _

34333T;

433

33

7744344333333333333

3443337433

33

777774&

777ib66747777

6446774

747

77

7777745777764747777

75477t"

4r67

77

7777745777754747777

7647774777

77

7777745777654&

47777

764—?1

77

777

77

J'la-se stabilnosi.L u terminima merenja i osmatranjametoda pe> TURNER-u

dani/cus 1 2 3 4 5 6 7 9 9 10 11 i? 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

•L m

*?

3 .4 .f=i.6 .7 .8 .9„

1 0 .1 1 .

1 -C-1 3 .14.15.16.1 ?

1 8 .1 9 .

cL 1 .

2 3 .2 4 .. L _ 5 .

2 6 .2 7 .2 8 .2 9 .M*.3 1

• 8.. 93, 8. 93

8.938.938.938.938. 938.,938. 938.938„938.. 93

8, 938.938.93B..938. 938.938,. 93

U, V 33, 7J8 938 938. 93

8. 938.938 938 930 938,93f> o--t

777

a7767

447

(777

?7

<t

i

77i

76444

77767767£)

44f

7

7

7

ci

'

4451

67767757744

r('777777

77777

66644

r

67767757744

rf'

7t

77

77

<<r77

6

6447

43333

3433

44

33377

77

<7777

746447

(

430333333

44

3333

53

43

i

~*

34

344343

3203

242

43

• • -

j .

2

3

33

'-.

2

4434

3* • »

03224—< • »

44

3.*_2

3

43

2

344343

»

2

203o

24

*?

44

*-j _

2

-

4»•»

* -

1

2

2

_44342j _

2222?2

42

4

*-»_2

4—>

••-

* -

2

2

4434

2222<->

24

43

• * -

2

42

• • -

j -

2

2

4344

1J

j

211121i

2

1

2

--

2

./|•'l/!/|2

31

2

22

-

2

-

2

2

2

-•-

22

,.42

34

4

4

2

r-\

"%

42

—

2

2

-•• * , -

22.

A2

4

4

4222•->

2

224.

42-

•Ć-

2.2

^.

2

2

• ^ -

22

14244

4

433

33

(/)

43

-

3

33

2

2

342

44

4

32r»

2

•->

22CA

43

-2o

03233

3

2

i43442

4

33343

333344

.13,"f3333

i

3

3

4q3/l

43

4

33333333334

^.-<303

33f

i

i

7

b46447

6

77777774

47f-1

f"

707i

77i'

«•"

r'77644447t

77677

674

47

<J

777

77

j '

i '

777r1

64447

77677674

47c

7

7

77f1

c1

777i

64

47

77677674

47i-

rJ

7

7

77

<•

777

('6444

?i

77677676

47

,••

i

7

7

67

,'('

*77

64447f

Klase stabi lno<5t i u terminuna merenja 1 osrnatranjainetoda pa TURNER-u

dari/cas

1 .

3.4.5.6.7 .8 .9.

10.1 1 .1 2 .1 3 .1 4 .15 .

1 6 .1 7 .1 8 .1 9 ,2 0 .

21 „

2 3 .2 4 .2 5 .2 6 .2 7 .

2 8 .2 9 .3 0 .

9.939.939.939.93

: 9.939.939.939.939.939. 939.939.939.939.939.93

9. 939.939.939.939.93

9. 939.939.939.939.939.939.93*•». 9 39,939.93

1

777645777&44777

77664

7•

7767

746

2

767644777

447r7

rrh64

777

76

rT44

3

777644777^44777

77664

777767—i

(

44

4

76

7644T77&447i

6

77664

7777767

744

5

7f76

777ACJ

4477'

77

777i

76

i '

44

6

3

533443333—•34333

33334

333

3343

344

3

•344*~\• * - .

33334333

33

334

4333333

344

8

42344<-k

J ~ l

' " 1

- ^_ /

42*-*3

3434

3p*-!*->f~\

23

._44

9

422442223J

24*-»2

" 3

2434

33

r>

'~\

23

,-44

10

42244222

24*-»*-»4

...2424

r>

3

._44

11

42304• ' I

*-k

*->

4_

4

4

4

*

3

44

12

43404

"**

q

4

._' • - •

3

~ 7

-._

- i

- \

j '

4• \

13

443404r>

—%

-- i

4- i

4

3*-*—t

j _

• ^

4

44

14

443404

4

4

4

o

4

44

15

4434

i 4223•J

343

3

3233*->

3333344-

1144

16

443444**23334

3

3

33

333'-\*-»/->v - i

2.33

17

433444-*

3

3

33

43

33

3

4

333

33

33

3

1 8

3434443

33343333

33333

4477f

77

76(

19

666

77*66

477677676- ?1

6^7?777

767

20

66

7764

47767

767676777667

667

2 1

666

7764

47777

767677777667467

22

776

7776

47777f

67677r

T7647467

23

766

?776

47777

76767

7777667

467

24

776457776

47777767677777667467

:,tdbilnos!:i r teir m. m ma int'rcnjj 1 ometoda po TURNER-u

dan/cas 1 2 3 4 5 6 7 S 9 1? 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

1.10.932.10.933.10.934.10.935.10.936.10.93

(.10.93R 10 939.10.93

10.10.9311.10.9312.10.93

13.lto.9314.10.9315.10.931A 10 O^X Q • ±. ¥LJ m t •—/

17.10.9318.10.93J9.10.9320.10.9321.10.93

23.10.9324.10.9325.10.9326. 10.9327.lč.9328.10.9329.10.9330.10.9331. L0.93

75444<r

1

6

7T1

7r6644-

41

b464-

0

'1

41

7544A

4

71

6f

1

7—1

i

1

7

(66444r

64640f

r41

T64444

Tf

6777

71

7•71

66444

<64640

'r47

754444

T

61

?—i1

7

71

664441

54640

'74

75444477f6

77

7

7•71

66444f

56640

•1

4—1

(

3

44/1

7f

61

/

r*-?

664

44

(

č6401

1

4,<.

64/\

4443•^

3

33

3

333

33344

333•7

403

_<44

344444

•r-l

*-

— 1

33

344

333340

344

344444

'-

3J_

*-

33

3334

4

3

43-7

40

'

m—1

4343

*-

3

— 1

33

43444

343

A

4

2 2 2 3 3 3 4 6 6 6 6 7 7 62 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 43 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 43 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 44 4 4 / j 3 2 "5 7 7 7 7 7 7 72 2 2 3 3 3 3 7 7 7 7 7 7 72 2 2 2 2 3 3 7 7 7 7 7 7 7

2 2 2 2 2 3 3 7 7 7 6 6 6 63 2 2 2 2 3 3 7 7 7 7 7 7 72 2 2 2 3 3 3 6 6 6 6 6 6 62 2 2 2 2 3 3 7 7 7 7 7 7 72 2 2 3 2 3 3 7 7 7 7 7 7 72 2 2 2 2 3 3 7 7 7 7 7 7 72 2 3 4 4 4 3 6 6 6 5 7 7 72 2 3 3 3 3 3 7 6 5 0 0 7 72 2 2 2 2 3 3 7 7 7 7 7 7 74 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 43 2 3 3 2 3 3 6 6 6 6 6 4 44 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 44 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 44 4 3 2 2 3 3 6 7 7 7 7 7 73 3 4 4 4 4 4 4 6 6 5 6 6 64 4 4 4 4 4 4 5 5 5 4 6 4 43 3 3 3 3 3 3 7 7 7 7 7 7 72 2 2 2 2 3 3 h 6 6 6 4 4 44 4 4 4 4 0 0 0 0 0 0 0 0 02 2 2 2 2 3 7 , " 7 7 7 7 7 7

3

;

777

76

771

77

77t

7 7 "

7