Skripta puskica

8/7/2019 Skripta puskica

1/97

1. POJAM, NASTANAK I PREDMETANTROPOLOGIJEAnticka Grcka- rodno mesto svega najbitnijeg nacemu pociva filozofija, nauka, knjizevnostiumetnost. Kada je covek izdignut i smesten usrediste misli i obozavanja, dotadasnji celovitipogled na svet-KOSMICKI-je doveden u pitanje,izgubio je primat i znacaj.Novi period u razvoju misli i delanja antickih ljudije nazvan ANTROPOLOSKI.Primat dobijaju pitanja vezana za coveka(Sokrat-ne interesuje me drvece u sumi, vec ljudina gori).Od toga vremena datira predmet antopologije-napocetku kao problem, a potom u okviru posebne

filozofske disciplene (filozofska antropologija) dabi u 19. veku bio smesten u okviru posebnenauke-antropologije.ANTROPOLOGIJA- rec je grckog porekla,ANTROPOS-covek i LOGOS- ucenje, nauka.NAUKA O COVEKU-smatra se da je Aristotel prviupotrebio tu rec-oznacava proucavanje ljudskeduhovne prirode.Na pocetku 16. veka pojam antropologije supreuzeli naucnici iz prirodnih nauka-MAGNUSHUNT (autor se bavio obradom anatomskihosobina covekovog tela).Sledeci autor koji spominje ovaj termin jeGALEAC KAPELE.Pojam antropologija obuhvata izucavanje iistrazivenje coveka kao celog i jedinstvenog

bica-ukljucujuci i covekovo telo, ali i dusu i duh,odnosno obe covekove prirode- BIOLOSKU IKULTURNO-DUHOVNU.Dejvid Hjum je prvi upotrebio izraz NAUKA OCOVEKU (1739)- on smatra da je ona temelj svihnauka, ona se treba zasnivati na iskustvu iopazanju.Zan Zak Ruso i Volter su dali znacajan doprinosrazvoju antropologije. Ruso je opisivao coveka uprirodnom stanju kao srecno bice, dok je Voltersmatrao da coveka iz prirodnog stanja trebaprevesti u civilizaciju. Volter je osudjivaoprekomernu upotrebu pojma divljastvo, on jeprvi upotrebio izraz filozofija istorije (1765).Kant je antopologiju shvatao slicno kaoprosvetitelji. 1798. je objavio Antropologija s pragmaticnog stanovista. Prema njemu

antropologija obuhvata sva znanja o coveku, aliukljucuje i jedan broj preoblema iz psihologije.Vilhem fon Humbolt je istako znacaj upoznavanjacoveka ne samo u opstem filozofskom poimanjuvec i kao pokretno individualno bice koje sepojavljuje pred nasim ocima. Za to upoznavanjevazna je i uporedna antropologija kojaoslanjajuci se na opstu, pretpostavlja da je opstikarakter coveka poznat, trazi samo njegoveindividualne razlicitosti, odvaja samo slucajne iprolazne od sustinskih i trajnih.U 19. veku pocinju sistematska istrazivanjadrustvenih ustanova. Ovo je vek sistematskogstruktuiranja antropologije. U 20. veku velikeantropolske koncepcije dali su Franc Boas, RudBenedikt, Alfred Luis Kreber, Dzulijan Stjuart,

Lesli Vajt, Emil Dirkem, Marsel Mos, Levi-Bril,Malinovski... Njihove koncepcije i istrazivanjapripadaju trima pristupima u antropologiji:evolucionizmu, istorijskoj skoli i funkcionalizmu.Na osnovi njih se razvijaju jos 2 pristupa:strukturalisticki i istorijsko-humanisticki.Predmet antropologijeU pogledu odredjenja predmeta nemajedinstvenig stava:-jedni ga odredjuju kao najopstiju drustvenunauku-drugi smatraju da je njen predmet odredjenpredmetom sociologije-po trecima njen predmet je kultura-cetvrti odredjuju proucavanje odnosa kulture ilicnosti-peti uzimaju coveka, njegov rad, ideje i istorijuza predmet

Predstavnici prvog odrenjenja su: Dzilen,Hauels, Mos, Malinovski, Merdok i Kreber.Prema Dzilenu predmet antropologije je ceoljudski rod. Za Hauelsa je ona nauka o prirodnojistoriji ljudske vrste. U tu istoriju su ukljucena ibioloska i kulturna komponenta ljudske vrste.Mos smatra da je antropologija iznad sociologije,prema njemu ona je ukupnost nauka kojeposmatraju coveka kao zivo bice, svesno idrustveno. Malinovski smatra da ona magistravitae, upordno sa istorijom. Merdok smatra daona moze da posluzi kao osnova svih drugihdrustvenih nauka. Kreber smatra da ona trebada posluzi kao osnova za integraciju drustvenihnauka.

Drugo odredjenje zastupaju: Evans-Ricard iRedklif-Braun. Ricard prihvata nazivkomparativna sociologija za socijalnuantropologiju. Antrpologija predstavlja ogranaksociologije i tako proucava pre drustvo negokulturu. Redklif-Braun smatraju da socijalnaantropologija proucava forme asocijacije ilisocijalne integracije u primitivnim drustvima.Prema trecem odredjenu kultura je ono sto cinipredmet antropologije. Rodonacelnici suamericki antropolozi. Oni smatraju da treba daistrazuju kulturu u najsirem znacenju. Kultura seproucana kao impresonalna kategorija koja imasvoju strukturu i institucionalnu formu ili svojuistoriju, manje ili vise nezavisnu od istorijedrustava. Americki antropolozi su razvili kulturnu

antropologiju, a poreklo vode iz etnologije.Franc Boas definise kulturu kao manifestacijudrustvenih nauka zajednice. Forde antropologijudefinise kao nauku koja se bavi struktuomdrustvenih odnosa datog naroda i smislupostojecih kulturnih normi. Lesli Vajt predlaze dase osnuje nova naucna disciplina kulturologijakoja istice odnos izmedju ljudskih organizama.Cetvrto odredjenje nastaje kao reakcijasvodjenja antropologije na kulturologiju, ona je uznaku vracanja antropologije izvornom znacenju,ali i pomirenje na relaciji antropologija-kultura.Antropolozi Linton, Kardiner, Margaret Midsmatraju da je predmet antropologijeproucavanje odnosa kulture i licnosti, ali presvega sa ciljem da se ustanovi kako kulturadeluje na licnost.

Zastupnici petog odredjena su Herskovic,Benedikt, Redfild, Montagju.Herskovic za predmet antropologije odredjujeproucavanje coveka i njegove delatnosti.(Antropologija se bavi ljudskim svetom-ljudskimdelatnostima i iskustvima). Benedikt smatra daje za nju predmet covekov rad, njegove ideje injegova istorija. Redfild kaze da se antropologijaokrenula onome sto je ljudsko u coveku: 1.licnost , 2. kultura i 3. ljudska priroda. Montagjukaze da ona istrazuje nacin na koji je ljudski raddelovao na coveka da izmeni njega i njegovedelatnosti. Za njega je predmet ljudska priroda.Specificnos antropologije u odnosu na filozofiju idrustvene nauke istakli su antropolozi Karol iEmberg. Prema njima antropologija je holisticka-

proucava sve varijante ljudi i sve aspekte ljudskeegzistencije u svim istorijskim periodima.Antropologija traga tipicnim karakteristikamaneke populacije. Ona predstavlja most izmedjuprirodnih i drustvenih nauka buduci da proucavaprirodu coveka celovito obuhvatajuci BIOLOSKE iSOCIJALNE komponente. Njenim predmetom suobuhvacene obe ljudske prirode: BIOLOSKA iCOVECNA.


2/97

2. PREDMET POLITICKE ANTROPOLOGIJEKao naucna disciplina politicka antropologija seutemeljuje 60-tih godina 20. veka i u pogledunjenog nastanka postoje razlicita misljenja. Jednismatraju da je njen predmet vec omedjen iupotpunjen u radovima antropologa iz 20-tihgodina 20. veka koji su posredno ili neposrednoukljucivali politicka i antropoloska istrazivanja.Vecina drugih autora uzima kao presudnu 1940. iobjavu Africkih politickih sistema koga supriredili Evans-Ricard i Fortes. Istakli su daproucavanje politickih institucija treba da budekomparativno i induktivno, cilj je da se povesenjihova jednoobraznost, ali i medjuzavisnost oddrugih oblasti i karakteristika drustvenog zivota.

Prvi clanak pod nazivom polticka antropologijaobjavio je 1959. Dejvid Iston. On osporavapoliticku antropologiju, ali istovremeno odredjujepoliticko polje za koje su zainteresovaniantropolozi.Prva knjiga Politicka antropologija zbornik jeradova koji su priredili Svorc, Tarner i Tjuden1966. godine u Cikagu. Oni u centar istrazivanjastavljaju: drustvene i politicke koflikte, poltickuakciju, moc, vlast, kodove vlasti, politicke rituale,vodjstvo i procese donosenja odluka.Prvo autorsko delo Politicka antropologijaobjavio je Zorz Balandije 1967. On smatra danova disciplina politicke antropologije kao prvoobezbedjuje prevazilazenje posebnoh politickihznanja i doktrina. Posmatra coveka kao homo

politicus-a i nastoji da ustanovi koje su toosobine zajednice svim politickim uredjenjima. Utom znacenju nalazimo je vec kod Aristotela uPolitici gde se ljudsko bice odredjuje kaopoliticko, odnosno ono je po prirodi politickobice... Aristotel smatra da coveku kao politickombicu njabolje odgovara autoritet zakona. Baladijekonstatuje da i politikolozi pocinju da priznajupostojanje potrebe za politickom antropologijom.Prema njemu antropologija postaje i instrumentotkrivanja i proucavanja razlicitih institucija inacina ponasanja kojima se obezbedjujevladavina nad ljudima, kao i sistema misljenja isimbola na kojima se te institucije i ti naciniponasanja zasnivaju.Ciljevo politicke antropologije prema Baldijeu su:1. Odredjenja politickog

2. Objasnjenje politickog sistema3. Komparativno proucavanjeTed Luelen i knjizi Uvod u politickuantropologiju naglasava da se u drustvima ukojima su antropolozi tradicionalno radili, politikase ne moze izdvojiti od srodstva, vere,vrsnjackoh udruzenja, tajnih drustava i sl. jer suupravo to institucije koje ispoljavaju moc i vlast(autoritet). Politikoloski i socioloski uvid uantropologije daje sire odredjenje predmetapoliticke antropologije nego sto to antropolozi iantropoloska istrazivanja pruzaju i omogucavaju.Polticka antropologija se bavi odnosom ljudskeprirode ( bioloske i kulturne) i politickog kaoproizvoda te prirode. U sredistu istrazivanjapoliticke antropologije su: ljudska priroda,

ljudske zajednice, posebne politicke zajednice,politicki sistemi, politicke organizacije, odnosnodrzava, moc, vlast, autoritet, konflikti, posebnonejdrasticniji i najopasniji koji su oslonjeni naupotrebu sile i nasilja.Znacajno mesto zauzimju istrazivanja:-politickih struktura i proces-mita i mitologije u politici-religije u politici-obicaja i tradicije u politiciPosebno se izdvajaju problemi karaktera ipolitike, dominacija obrazaca losih stanja iosecanja u politici, jezickih obrazaca u politici.Politicko svedeno na tehniku i znanat, odvojenood antropologije, radja cudovista i proizvodiporazne posledice po ljude.Vrlina politicke antropologije je povezivanje ikoriscenje znanja i metoda iz drustveno naucnihdisciplina.


3/97

3. RAZVOJ I ZACETNICI POLITICKEANTROPOLOGIJEZainteresovanost za antropologiju doprinela jeda se stvori potreba za specijalistickimpotrebama i znanjima. Taj tok posebno jeispoljen 40-tih godina 20. veka. Preokupacijeantropologa nalazimo jos u antickom svetu.Platonova zastupljenost najboljim plitickimporetkom odnosno drzavnim uredjenjem dobilaje voljan odgovor kod Aristotela.Aristotel je smatrao da treba ispitati sta drzaveuopste i pojedine drzavne oblike odrzava, a staih rusi. On je pomirio normu sa stvarnoscu,odnosno sa njinim vidljivim delom-realnoscu.Aristotel je bitan iz jos jednog razloga za razvoj

pol. antropologije- zbog odnosa prvih politickihantropolga prema filozofiji. Oni prihvatajuAristotelovu empirijsku gradju, ali ne i filozofskipristup antropologije. Insistiraju na razdvajanju.Razdvajanje je lose po antropologiju. Sam pojamje nastao u filozofiji, a i filozofi su utemeljivaliantropologiju u svojim filozofskim koncepcijama.Posebno znacajano mesto kod pol. antropologaima Sarl Monteskje. Mnogi ga smatrajuzacetnikom antropoloskog naucnog postupka.Njegovo delo O duhu zakona uzima se kao prviozbiljni pokusaj da se stekne potpuniji uvid uraznolikost ljudskih drustava kako bi se onamogla razvrstati i uporedjivati. Ono sto politickiantropolozi posebno izdvajaju kod Monteskjeajeste njegovo proucavanje istocnajckog

despotizmai koriscenje gradje za proucavanjepojedinih vladavina van Evrope.Zan Zak Ruso kao i Monteskje smatra dakomparativni pristup u izucavanju drustavaomogucava njihovo bolje sagledavanje irazumevanje. Istovremeno priznaje specificnost ineuravnotezenost svakog drustvenog sistema,stalni spor izmedju sile prilika i sile zakona.Na ovom tragu su i istrazivanja azijatskognacina proizvodnje Marksa i Engelsa. Oni su daliskicu jedne ekonomske antropologije, ali ipoliticke antropologije. Interesovali su se zafunkcionisanje seoskih zajednica i drzave u19.veku u Indiji u cilju istrazivanja klasa i drzave.Mnogi smatraju da su zacetnici politickeantropologije Henri Dzejms Samner Mejn(Drevno pravo) i Luis Moragan ( Drevno

drustvo).Mejnovo delo objavljeno 1861.komparativna je studija o pravima, pravnimsistemima i shvatanjima prava o drevnimdrustvima. Vrlina te studije je sto se u njojporede drustva koja su prostorno i vremenskiudaljena. Ono sto je na osnovu uporednogistrazivanja prava i pravnih sistema drustavauocio Mejn jeste da su organizaciju ljudskihzajednica i drustava odredila 2 nacela politickeorganizacije:

1. SRODSTVO2. TERITORIJA

Srodstvo je prethodilo teritoriji.Osnovan Mejnova teza je: savremena drustvenaorganizovanost je nastala onog momenta kadasu krvno srodnicke veze bile zamenjene

teritorijalnom povezanoscu.Mejn je kritican prema koncepcijama tereticaraprirodnog prava. Prema njemu, prirodno stanjedrustva je neistorijski, neproverljivpojam.Jedna od metoda na koje se Mejn oslanja jestemetoda komparativne filologije. Analizirajuciknjigu Postojanje iz Biblije i HomerovuOdiseju izveo je zakljucak da se politickaorganizacija kod drevnih naroda temeljila napatrijarhalnoj vlasti, a to znaci da je vec tadamorala da postoji porodicna zajednica.Osnovna jedinica arhaicnog drustva jePORODICA, a savremenog INDIVIDUA.U primitivnom pravu porodica se smatrazajednicom koja pociva na postojanosti itrajnosti. Porodica se vezuje na najstarijegmuskog pretka.Luis Morgan smatra se drugim velikimzacetnikom politicke antropologije. Nkegovu

knjigu Drevno drustvo mnogi antropoloziuzimaju kao delo koje je najvise uticalo na razvojantropologije kao nauke. U knjizi su obradjeni:razvoj covekove inteligencije putem pronalazakai otkrica, razvoj ideje o vladavini, razvoj porodicei braka i razvoj ideje o svojini.Prema Morganu, pojam vladavina se zaceo jos urodovskoj organizaciji na stupnju divljastva, apotop se razvijap kroz savrsenije oblike oveinstitucije sve do uspostavljanja politickogdrustva. Svi oblici vladavine se mogu svesti na2 vladavine:

1. Drustvo (societas)- zasnovana nalicnostima i cisto livnim odnosima

2. Drzava (civitas)- zasnovana na teritioriji

i svojiniMorgan smatra da su glavne institucije i vestinezivljenja zacete jos u periodu dok je covek bio udivljastvu i donodi zakljucak ojedinstvenomporeklu covecanstva.


4/97

4. FAZE RAZVOJA POITICKEANTROPOLOGIJEVecina antropologa smatra da je razvijena kroz 3faze:

1. Formativna- od 1879. do 1939. u njojsu antropolozi uzgredno izucavalipoliticko

2. od 1940. do 1966. politickaantropologija se utemeljujesistematicno;

3. Od 1966. do danasnjih dana

a) Antropologija politike

Pocetak 1. faze povezuje se sa osnivanjem

Biroa americke etnologije Smitsonijaninstituta 1879. Njegova istrazivanja supovezala antropologiju i politiku prekointeresovanja za politicku organizacijuIndijanaca; Ovu fazu karakteriseinteresovanje antropologa za evolucijucivilizacije i drzave;1. Izvestaji u nekoliko idealizovane

rekonstrukcije prerezervatskogpolitickog drustva

2. Izvestaji posmatranja plemenskeorganizacije i pravne prakse

3. Dokumente o ugovornim odnosimavlade i Indijanaca

Antopoloska istrazivanja objavljena krajem 19veka na terenu u imperijalnim i

kvaziimperijalnim okolnostima sirom Afrike,Bliskog Istoka i Okeanije obuhvatala su iprobleme odnosa kolonijalnih drustava i politike.Dvadesetih godina 20 veka objavljena jemonografija Roja Frenklina Bartona o zakonu,ekonomiji, religiji i drustvu naroda Ifugao naFilipinima. On se upustio u istrazivanje prava idrustvene kontrole Ifugoa i kod njihovih suseda.Njegov doprinos je dragocen ne samo zafunkcionalisticku antropologiju vec i zaantropologiju prava i politicku antropologiju.Znacajna su istrazivanja Franca Boasa. On sezainteresovao za politicke procese izmedjudrustvenih grupa. Prema njemu, oni se odvijajune iz racionalno sracunatih prednosti vec izemocionalnih opiranja stranim misljenima,delovanjima i ponasanjima. Njegov stav je da je

sopstvena kultura nadmocnija od bilo koje druge.Po njemu svaki tudjinac je neprijatelj koga trebalikvidirati.U SAD-u dogodila se podela na one koji su sespecijalizovali za opisivanje posebnih plemenskihzajednica i na one koje su istrazivajuci domoroceAmerike kao osvojene i pokorene narode,domoroce smestali u istorijske tokove. U ovudrugu grupu spada rad Vilijama KristijaMeklauda.Prema Dzoani Vinsent kolonijalni ikvazikolonijalni period pokazao je da suprakticne razlike u nadgledanju, kontroli i upravidomorodackih naroda hrabrili antropologe nanjihovu regionalizaciju, ali i na usvajanjepartikularistickih pristupa u politickoj analizi. U

toj fazi razvoja antropologije politike izdvajaju sedela profesora Roberta Louija. On dovodi upitanje Morganove tvrdnje o drevnom drustvu isistemima srodstva. Opredeljuje se za stav pokome je drzava univerzalna organizacija i kaotakva postoji u svim ljudskim drustvima. Svimdrustvima su zajednicka neka izvorna, primarnapoliticka svojstva. Putevi izgradnje drzave nisupravolinijski kao sto isticu evolucinisti.Prva faza u razvoju politicke antropologijeprokrcila je put za njeno sistematskostrukturiranje.

b) Uspostavljanje politicke antropologijeDelo za koje se smatra da utemeljuje politickuantropologiju je africki politicki sisteminapravljene su razlike medju africkim politickimsistemima. Podelili su ih na:

1. Politicke sisteme kod kojih je u sredistusmestena vlast i pravosudne ustanove

2. Politicke sisteme kod kojih nema takvevlasti i ustanova

Takodje istrazivali su proces odlucivanja u obapoliticka sistema, sukobe, odrzavanje ravnotezemedju grupama, kao i moc religije, simbole iobrede u gradjenju i ucvrscivanju grupnihvrednosti. Istakli su vaznost komparacija. Evans-Ricard se posebno zalagao za poredjenjestrukturalnih obrazaca izmedju drustava.Evans-Ricard i Fortes smatraju da komparativnesituacije politickih sistema moraju biti izvedenena apstraktnom nivou, gde su drustveni procesiizolovani od kulturnog idioma.Prema njima naucno proucavanje politickihintitucija mora biti induktivno i komparativno.

Evans-Ricardovo istrazivanje sukoba usegmentiranim drustvima nastavio je daistrazuje Maks Glukman i uoblicio u teorijukonflikta.Strukturalno- funkcionalisticki pristup koji supraktikovali Evans-Ricard i Majer usresredio sekod kasnijih istrazivaca jos na istrazivanjeustanova, sluzbi, prava, duznosti i pravila.Zapostavljeno je proucavanje licnoh inicijativa,strategija, procesa, borbi za pomoc i politickihpromena.Edmund Lic uzima potragu za moci kaoiniverzalnu ljudsku osobinu. Politickaantropologija u ovom periodu prosiruje iupotpunjuje svoj predmet. Doprinos joj je dalateorija igara i procesa koja je iskazana u

terenskim istrazivanjima u periodu od 1954. do1966. Nastaje novi prostorni i procesualni recniksa kljucnim recima koje dominiraju: polje,kontekst, arena, trag, faza, pokret.c)Politicka antropologija- od krize dokonsolidacijeKrajem 60-tih i pocetkom 70-tih otpocinje trecafaza u razvoju politicke antropologije. Politickeborbe u trecam svetu dobile su na znacaju uistrazivanjima politickih antropologa.Dekolonijalizacija, priznavanje novih nacia iformiranje novih drzava bili su izazovni zaantopologe istrazivace. U toj borbi pojavili su senovi oblici imperijalizna odnosno neimperijalizmakoji se naziva i ekonomskim imperijalizmom.Vijetnamski problem i rat su izazvaliamtropologe na izucavanje imperijalizma,

revolucija i kontrarevolucija. U isto vremeradikalnija analiza i kritika dolazi odmarksistickim antropologa i vezana je zapoliticku ekonomiju. Strukturalni marksizam seusmerio na istrazivanje nejednake razmene,zavisnosti i nerazvijenosti. Problemi nejednakograzvoja i nacionalnih nejednakosti unutarkapitalistickog poretka u antropologiju politikeulaze sa objavljivanjem teksta Andre GunderFranka o sociologiji razvoja. Paralelno saistrazivanjem nejednakog razvoja pocelo jeinteresovanje politickih antropologa za seljackeotpore, radnicke pokrete i krize u razvojukapitalizma u Africi i Latinskoj Americi.Kliford Gerts zalozio se da amtropologija odbacizanr studia zajednice u korist regionalnog

istrazivanja u kojem ce biti ukljuceni i seoski igradski u jedan zajednicki okvir odnosno u jedanveci sistem.2 su se karakteristike osnazile kod politickihantropologa: prihvatanje i postovanje razlicitostii ohrabrivanje za uporedjivanje kaojedan odnajboljih nacina u antropoloskim istrazivanjima.Od polovine 70-tih do polovine 80-tih godina 20.veka dominiraju proucavanja: drzavotvorstva uAfrici, pravnih procesa, drustvenog raslojavanja,narodnosti, manipulativnih strategija, politickogsimbolizma, svetskog kapitalistickog sistema itd.Krajem 80-tih godina 20 veka prekoantropologije prava u politickoj antropologijipreovladava interesovanje za istrazivanjeodnosa podredjenih- nadredjenih. To se posebnoodnosilo na seljake i zene. Cine se napori kodistoricara i politickih antropologa da se na traguValerstajna proizvede totalna istorija. Upravo


5/97

takav napor cini Stjuart Hol praveci razlikuizmedju istorijske celine i istorije odozdo. PremaHolu ovakav pristup razotkriva neadekvatnostkonvecionalnih vidjenja istorijskog procesa. Tavidjenja izostavljaju istoriju odozdo i sistematskije potiskuje. Hol tvrdi da zanimanje za istorijuodozdo ima kljucne politicke posledice i moze daobnovi osecaj agensa, osecaj delatnosti i osecajsposobnosti radnicke klase i podcinjenih.Problem orijentalizma postavio je Edvard Sajd.Njegova knjiga je zov i poziv da se ne zaboravepodredjeni narodi. Novina u njegovom radu jestespoj politike i poetike.Istrazivanjem moci i znanja Misel Fuko je otvoriopojavu nove postfukoovske mikropoliticke

paradigme u politickoj antropologiji 90-tih godina20 veka. On je konstatovao da su moc i znanjerazliciti po prirodi. Prema Fukou moc je odnossila, moc nije forma, sila nikad nije u jednini njojje u biti da bude u odnosu sa drugim silama.


6/97

5. VRSTE PREDINDUSTRIJSKIH POLITICKIHSISTEMAEdmund Lic uporedjuje pokusaje antropoloskihrazvrstavanja sa sakupljanjem leptira,zasnivajuci to na misljenju da postojecetipologije nisu imale vise smisla nego sabiranjesvih plavih leptira na jednom mestu. O opstemsistemu razvrstavanja vise manje nemaneslaganja. Sinteticko razvrstavanje se zasnivana sredstvima:

1. Politicke integracije2. Pristupu politicke moci3. Nacini grupnog odlucivanja

Poredjenje drustva sa kucom: kucu odredjujeorganizacija a ne gradivni delovi a ta je

organizacija pod uticajem svog fizickogokruzenja i tehnoloskog nivoa ljudi koji su jenapravili. Odnos izmedju drustva i okruzenja jeneprestano povratan. Ne samo sto se ljudiprilagodjavaju okruzenju nego i menjaju svojefizicke i drustvene svetove prema svojimpotrebama. Kada se drustveni sistemirazvrstavaju cesto je produktivnije misliti ustrukturalnim odnosima u smislu da jedan deologicno uslovljava drugi. Suprotno strogomaterijalistickim teorijama kulture ne cini se daokruzenje i tehnologija toliko odredjujudrustvenu strukturu koliko ogranicavaju rasponmogucnosti. Svakoj tabeli treba postupiti saoprezom. Ni od jednog drustva se ne mozeocekivati da se poklopi sa svim osobinama svoje

vrste. Ona prikazuje kulturnu slozenost prematome ne treba predpostaviti da je politikaprvenstveno odredjujuca zbog toga sto na vrhukolona stoji skupina, pleme i dr. Treba imati naumu da se nekim osobinama bolje predvidjaneko nekim drugim. Ovakva tabela po samojsvojoj prirodi podrazumeva da je svaka od ovihvrsta prilicno razlicita od ostalih dok su ustvarnosti one tacke po kontinuumu. Ne trebapretpostaviti da visi nivo kulturne slozenostiostavlja za sobom osobine nizih nivoa. Posebnose pominje religija tamo gde nalazimo snaznuvezu izmedju kulturne slozenosti i verskeorganizacije.Necentralizovani sistemi:U vecini tradicionalnih sistema moc je delimicnai privremena, rasuta kroz porodice, skupine, i

razna udruzenja. Sire politicke grupe se moguprivremeno stvarati radi suprodstavljanja nekojpretnji. Nema politicke elite, moc je delimicna iprivremena. Ovi sistemi su egalitarni u bilo komstvarnom smislu samo na najnizem nivou- nivoulovaca sakupljaca.


7/97

6. SKUPINESkupina je mogla biti normalan nacin drustveneorganizacije paleolitskih vremena. Skupine suobicno male po obimu sa mozda 25 do 150pojedinaca sabranih u porodicama. Iako postojipodela rada po dobu i polu nema ni kakvespecijalizacije vestina. Jedinstvo sire grupe je poDirkemu je mehanicko tj. Zasnovano na obicaju,bastini i zajednickim vrednostima i simbolimapre nego na medjuzavisnosti specijalizovanihuloga. Strogo pravilo skupinske egzogamije terana stvaranje bracnih saveza sa drugimskupinama, a ova sira grupa je takodje najcescesjedinjena bilateralnim srodstvom. Loze ne bibile dovoljno fleksibilne za neprestani protok

lovacko- sakupljackih drustava. Morton Fridkategorise takve grupe egalitarnim u prirodi,drustvenoj organizaciji i politickoj strukturi.Vodstvo koje se vremenom menja prema situacijizasnovano je na licnim osobinama pojedinca inedostatku ikakve moci prirode. Poglavar ilivodja ne moze nikome naredjivati u lovu alimora delovati kao arbitar grupe i mozda kaostrucni savetnik u odredjenim situacijama.Najmanje slozena od svih politickih struktura semoze deliti na: patrilokalne, kompozitne ianomalne skupine. Patrilokalna vrsta jezasnovana na skupinskoj egzogamiji i bracnompravu po kome zena zivi sa muzevljevomgrupom. Kompozitnu skupinu Servis je video kaoposledicu raspada izvorno partilokalnih struktura

koje su u kratkom roku gubile clanove. Ta grupanema ni skupinsku egzogamiju ni pravilo bracogstanovanja. Ovde imamo Sosone i Eskime. Iako uGunga nema izdvojene politicke sfere oni semoraju baviti brojnim politickim pitanjima poputodbrane teritorija, zastite i premestanja vode idr. Staresinstvo sa oca prelazi na sina.Postojanje naslednih politickih mesta naizgledpobija nacelo da svi odrasli muskarci imajujednak pristup vodstvu. Autoritet staresine jeogranicen na nadzor hrane i spolja i vode. Dovaznih pitanja se steize grupnim konsensusom,pa je tako pozicija staresine donekle simbolicna.Ni jedan pojedinac ne stoji nad drugim.Osnovna jedinica kod Eskima je prosirenaporodica koja moze koristiti obostrane srodnickeveze rasdi udruzivanja sa drugim porodicama u

privremene skupine ili cak sela obzirom danabavka hrane jednjava i slabi tokom godine.Jedinstvo grupe ne odrzava vladavina negokonvencionalne uzajamne obaveze medjusrodnicima. Odrzavanje reda se izvodi iz mociobicaja i javnog mnenja. Postoje varijacije kojesu ne dvosmisleno sekundarne i ishod su dugihkontakata sa predstavnicima zapadnecivilizacije.


8/97

7. PLEMENAKoncept plemena je koriscen u odnosu naogroman opseg entiteta koji gotovo nista jedansa drugim nemaju.Tri osnovne zamerke konceptu plemena su:1. Ne obuhvata izdvojenu grupu drustva kojadele zajednicke odlike2. Nije dovoljno razlicit od drugih vrsta poputskupina i poglavistava3. Navodi na pomisao o postojanju izvesnogstepena drustvene integracije koja cesto nepostoji.Plemena su necentralizovani sistemi u kojima jeautoritete rasporedjen izmedju izvesnog brojamalih grupa. Jedinstvo vecih grupa se

uspostavlja iz mreze pojedinacnih i grupnihodnosa. One su obicno sedelackije nego lovacko-sakupljacke skupine. Malo je politicke i privrednespecijalizacije, izuzev kod podele rada po dobu ipolu. Prema Servisu odredjujuca odlika premenau odnosu na skupinu je postojanje bratstava kojaujedinjuju samo dovoljne zajednice u siredrustvene grupe.U plemenskim drustvima postoje 2 vrstebratstava:1. ona izvedena iz srodstva2. ona koja to nisuSrodnicka bratstva ukljucuju LOZE- grupepotomaka po muskoj i zenskoj liniji, KLANOVE-grupe loza zajednickog porekla koje cesto idu domitskog porekla. Ne srodnicka bratstva ukljucuju

mnostvo dobrovoljnih i nedobrovoljnihudruzenja. Srodstvo je gotovo bez izuzetkavazan cinilac drustvene organizacije.Dok plemenska drustva nemaju hijerarhije nitiprofesionalni klir, religija moze biti izuzetno bitnoposebno ako je vezana za neku vrstu postovanjapredaka. U ovim drustvima obredno raslojavanjemoze biti kljucno za integraciju, obzirom da oniodgovorni za glavne obrede preuzimajuodlucivacko vodstvo cak i u sekularnim stvarima.Za razliku od skupine, poglavistva i drzave,koncept plemena se zaista ne odnosi na posebnuvrstu politicke organizacije jer se cini da imamalo strukturalnih ili sistematskih ogranicenjaraznolikosti oblika.Kpele, zapadna AfrikaOva sira kulturna grupa je podeljena na izvestan

broj samodovoljnih zajednica, od kojih svaka imanaslednog zemljoposednika, ali takodje i vecestaraca koje odlucuje konsenzusom. Politickumoc ovih grupa dopunjuje musko tajno drustvo-PORO koje drzi nadprirodnu politicku moc kojaprelazi granice loze i malog poglavistva, pa takomoze ujediniti Kpele u vece grupe. Tako u Kpelenalazimo centralizaciju i hijerarhiju kojeocekujemo od poglavistva, segmentarnuorganizaciju i sveplemenska bratstva kojuodlikuju plemena, kao i najmanje tri nasepodvrste... asociacionu, seosko- vecnicku iobredno raslojenu.JanomamoJanomamo su hortikulturna grupa koja zivi urasutim selima Venecuele i severnog Brazila.

Unutar sela, muskarci se sistemomkonvencionalizovanog nasilja cuvaju da ne ubijujedan drugog. Uloga politickpog vodje u ovimsukobina je odrzavanje nivoa nasilja unutarpravila tj. Do same pogibije. Medju seoskapolitika je stvar prezivljavanja. Da bi se odrzalaravnoteza moci, selo cesto mora sklapati savezesa bivsim neprijateljima. To se desava u 3 etape:

1. obredna razmena dobara2. zajednicko slavlje3. razmena zena kao nevestiIpak, ti savezi su slabi. Cini se daJanomamama nedostaju sveplemenskabratstva. Iako loze prevazilaze seoskegranice, one ne ujedinjuju sela. Bracne vezesu cesto jace od patrilinearnih.Nuer

Nueri su iz juznog Sudana. Njih je 1940.opisao Evans-Ricerd. Daju klasican primersegmentarne loze kao resanja problemajedinstva plemena. Drustveni poredak im jeekstremno fuidan, a bije ih glas da supojedinacno ekstremno nezavisni. Iako imnedostaje sredisnja vlast bili su u stanju dase radi suprodstavljanja spoljim pretnjamaujedinjuju u velike grupe. Najmnjakorporativna privredna jedinica jedomacinstvo, sastavljeno od nekolikomuskaraca u patrilinearnom odnosu injihovih porodica. Nekoliko domacinstavamoze biti grupisano u zaselak unutar sela.Ovi zaseoci cine manju lozu, a nekoliko njih

cini sve vece jedinice: vecu lozu, najveculozu i na kraju klan. Klan se moze sastojatiod hiljada ljudi i biti rasut sirom zemljeNuera.Paralelno sistemu segmentarnih loza postojiteritorijalni sistem. Svaki klan poseduje nekuteritoriju koja je otvorena clanovima drugihklanova. U stvari vlasnicki klan ne stvaraaristokratiju i moze naseljavati samo malideo zemljista.

Centralizovani sistemiCentalizovani politicki poredak obuhvatadrustva u kojima su moc i autoritet sadrzaniu jednoj osobi ili grupi. Moze se reci da suova drustva gusce naseljena nego skupine i

plemena, raslojena su polozajem i klasom,imaju specijalizovane drustvene i strukovneuloge, koriste produktivniju tehnologiju,privreda im je zasnovana na centralizovanojprerapodeli i stabilnija su u tekucimdrustveno politickim grupisanjima. Pojavljujese politicka specijalizacija sa profesionalnimpoliticarima i pratecom birokratijom.


9/97

8. POGLAVISTVANivo poglavistva dvostruko nadilaziplemenski nivo. On ima vecu gustinustanovnistva omogucenu efikasnijomproizvodnoscu. Slozenije s nekim oblicimacentralizovane vlasti.Imaju relativno stalna sredisnja tela vlasti,obicno zasnovana na sakupljanju ipreraspodeli privrednog viska. Polozajpoglavice je polozaj makar minimalne mocitj. On raspolaze izvesnom prinudom.Poglavica moze biti najvisi autoritet uraspodeli zemljista i moze mu biti u vlasti dasakuplja vojsku. Cak i kada pozicijapoglavice nije direktno nasledna pripada

samo nekim porodicama i lozama. Iakonema prave klasne raslojenosti, svaki jepojedinac rangiran prema poreklu.Poglavica ne poseduje apsolutnu vlast.Poslusnost kojom poglavica moze upravljativise ishodi iz njegove neposredne kontrolesistema privredne preraspodele, nego izstraha od telesnih kazni. Iako moze postojatiprivid birokratije, sluzbe ispod poglavicinenisu jasno diferencirane, a kada pritiscinarastu ovi nisi birokrati se mogu otrgnutiod maticnog tela i uspostaviti opozicijuvlasti.Prekolonijani HavajiOsam ostrva urodjenickih Havajaca su bilapod dominacijom brojnih poglavistava.

Verovalo se da su vrhovne poglavicepotomci bozanstava, toliko naoruzanimanom- natprirodnom moci- da cak ni tlokojim su krocili nije smelo biti taknuto odstrane nizih smrtnika. Poglavice su bilevrhovne privredne, vojne i obredne vodje.Ispod njih su postojala jos 2 nivoa: nizeplemstvo i obican svet. Da bi se lozapoglavice cuvala cistom naslednik je moraobiti prvo rodjeni sin poglavice i njegoveprvorodjene sestre. Nize poglavice sukontrolisale raspodelu zemlje i vode. Oni sukontrolisali zajednicki rad obicnog sveta.Ono sto je sprecilo ove politicke zajedniceda dostignu status drzava delimicno jemanjak razlikovanja u politickoj sferi. To subile nasledne teokratije u kojima autoritet

jos nije razdvojen od vere i srodstva.KuakiutlIndijska drustva severo-zapadne obaleSeverne Amerike. Franc Boas je prvizapoceo svoj terenski rad medju njima. Bilisu podeljeni na oko 25 sela, od kojih jesvako bilo sastavljeno od 2 do 7 numajami,unutar sebe cvrsto povezanih jedinicasastavljenihod jedne ili vise ekstazivnih porodica. Svakipojedinac je imao polozaj unutar svojenumajame. Povlascen polozaj je zadrzavanposredstvom potlaca- slozene svetkovine ukojoj se ogromna koicina dobararasporedjivala svima prisutnima.


10/97

9. DRZAVAZa Servisa ono sto razlikuje drzavu odpoglavistva je prisustvoonog posebnogoblika kontrole, stalnog pritiska sile odstrane tela ili osoba legitimno ustanovljenihda je koriste. Morton Frid istice drustvenoraslojavanje. Za Ronalda Kojena kljucnadijagnosticka osobina drzave je stalnost.Drzave su u nacelu velika, slozena drustva,koja sadrze veliki broj klasa, udruzenja iprofesionalnih grupa. Specijalizacijazanimanja sjedinjuje citavu grupu u mrezumedjuzavisnost. Pritisci i sukobi vode nekojvrsti vladavine bezlicnih zakona.Prekolonijani Zuli

Osnovna jedinica stanovanja je bilapatrilinearna prosirena porodica. Najvecastalna politicka jedinica je bila klan, iako jenekoliko klanova moglo privremeno cinitipleme- klasnicna poglavistva. Tokom ranog19 veka vecina ovih nezavisnih poglavistavaje osvajanjem ujedinjena u mocnu Zuludrzavu. U velikoj meri ova relativnonerazvijena drzava je svoje kontinuiranozajednistvo dugovala pretnji Bura iBritanaca koji su pritiskali njene teritorije.Ona je sadrzavala mnoge osobinepoglavistava na kojima je bila zasnovana.InkePocetkom 15 veka mocno poglavistvo uperuanskoj dolini Kusko je otpocelo sirenje

vojnim putem sto je stvorilo najvecu drzavuprekokolumbovskog sveta. Savremenoopisivanje drzave Inka kao komunisticke,socijalisticke ili drzave blagostanja maloznaci za ovo jedinstveno prilagodjavanjeuslovima Anda. Carstvo Inka je bilointegrisano kako putem sistema ekonomskeraspodele tako i putem vojne sile ili politickecentralizacije. Proizvodnja hrane je znatnopovecana pravljenjem velikih sistema zanavodnjavanje. Ova privreda je izdrzavla 3vrste birokratije:

1. Sredisnja birokratija sastavljena odplemstva Inka i drugih koji sudoprinosom drzavi stekli statusInka

2. Paralelna birokratija koja se starala

o drzavnoj religiji koja je bila ustanju da iu sebe ukljuci bozanstva,idole i obrede osvojenih plemena

3. Provincijska birokratijaOsnovna jedinica drustvene strukture Anda jeostala ajju, na lozi zasnovana zajednica u kojoj jezemlja drzana zajednicki i rasporedjivana premapotrebi. Svaka ajju je imala vodju koji nije imaovlast prinude. Ajju je za 4 veka nadzivela drzavuInka, prezivela spanski kolonijalizam,republikanizam, mnostvo diktatura i nastavlja dazivi u mnogim oblastima Perua i Bolivije.


11/97

10. TEORIJE UNUTRASNJIH SUKOBAUcenje da se drzava razvila kroz klasnu borbu jeprisutno u mnogim spisima Karla Marksa. Oveideje medjutim nisu razradjene sve do glavnograda Fridriha Engelsa Poreklo porodice, privatnesvojine i drzave. Prema Engelsu najraniji iblikdrustvene organizacije je bio komunisticki:resurse su podjednako delili svi. Tehnoloskeinovacije vode porastu viskova sto dozvoljavaklasi neproizvodjaca da se razvije. Privatnasvojina je prosto prateca okolnost robneproizvodnje. Jednom uspostavljena ona vodistvaranju preduzetnickog sloja. Osnovnimuzrocima promene se smatraju tehnoloski iprivredni, e ne idejni cinioci. Drustveno

raslojavanje je jedno od osnovnih svojstavadrzave. Medjutim, sami koncepti komunizma ikapitalizma izgledaju apsurdni kada seprojektuju na drustva skupina i poglavistava.Frid nudi varijaciju modela klasnog sukoba.Koncentracija moci u rukama elite samo po sebistvara sukob unutar drzave. Razlicit pristupresursima i iskoriscavanje ljudskog rada stvarajupritiske nepoznate u prostijim drustvima. Sukobnije uzrok stvaranja drzave vec prvobitni uslov.Jednom kada klase pocinju izdvajanje izhijerarhija zasnovanih na licnom ili srodnickompolozaju, privilegovana elita mora prilicno brzopreuzeti vlast da bi prava drzava nastala.


12/97

11. TEORIJE SPOLJASNJEG SUKOBAIdeji da se drzave radjaju u ratu i krvi dato jenaucno postovanje s pojavom socijaldarvinizma.Herbert Spenser, glavni glasnogovornik nasilnijihtumacenja evolutivne teorije primenio jeprezivljavanja najspremnijih u glavnom napojedince, ali i na drustva. Jedino postojanjespoljne pretnje koja zahteva snaznu stajacuvojsku moglo bi pogurati labavo drustvo kasnaznom centralizovanom vodstvu. Prisutna jeideja da je drzavna vlast u svojoj hijerarhijskojstrukturi i centralizovanoj kontroli fizicke silenapravljeno po uzoru na vojnu organizaciju.Karakteristicna za 19 vek tendencija kapreteranom uopstavanju ocigledna je u svim

teorijama zasnovanim na grubomnerazumevanju fizicke evolucije. Darvinovateorija bi tako mogla dati objasnjenje tj.Opravdanje kolonijalizma, imperijalizma i svakogdrugog oblika izrabljivanja.Postoje 2 vazne primedbe teoriji da je ratprvenstveni uzrok: prvo, drustvo moze prikupitivojsku samo u skladu sa raspolozivim nivoimastanovnistva i organizovanosti. Drugo, ratovanjebi pre sprecilo stvaranje drzava nego izazvalo.Ova poslednja tacka se istice u teorijiogranicenja sredinom Roberta Karnijera.Ratovanje obicno ima za posledicu rasturanjeljudi pre nego ujedinjavanje. Sukobi bi samo uposebnim okolnostima mogli voditi centralizaciji.Karnijero primecuje da je zajednicki imenilac to

da su sve to oblasti ogranicenogpoljoprivrednog zemljista. Tamo gde nematakvih ogranicenja, pritisci se mogu prosiriti naokolinu, a porazeni u ratu se mogu preseliti uneku novu oblast. U koliko je obradivo zemljistebilo ograniceno neplodnim za slabije u sukobimane bi bilo mesta za beg koji bi im obezbediominimalno prezivljavanje. Ogranicenje ne morabiti fizicko nego moze biti i drustveno. Nacelokonkurencnog iskljucivanja kaze da jedna vrstaeliminise drugu. Karnijero primecuje da su sekroz povest poglavistva sjedinjavala u drzave ada su drzave ratovale da bi stvorile sve vecedrzave. On predvidja ujedinjenje citave planetedo 2300. godine.Hidraulicna civilizacijaVaznost navodnjavanja priznata je jos u spisima

Maksa i Engelsa.Dzujilan Stjuart je naglasio navodnjavanje kaotemljni mehanizam razvoja drzave.Karl Vitfogel je detaljno razvio hidraulicnuteoriju. Neolitski seljaci su zavisili odnavodnjavanja plavljenjem, ali je ono bilo prilicnonestabilno. Seljaci su polako poceli da kontrolisupoplave nasipima i rezorvoarima. Porastomvelicine sistema za navodnjavanje pojavljuje se igrupa specijalista koji su planirali i kontrolisaliizgradnju ovih sistema. Ova grupa se razvila uupravljacku elitu koja je vladala despotskim,centralizovanim drzavama. Ovu teoriju ne trebatumaciti na krutim uzrocno-posledicni nacin. Unekim oblastima slozeni sistemi zanavodnjavanje predhodili su razvoju drzave.

Pritisak stanovnistvaOdnosi izmedju porasta stanovnista i rastadrzave su primetili gotovo svi evolucioni kulturniantropolozi. Robert Karnijero je belezio odnosizmedju gustine stanovnistva i drustveneslozenosti u 46 drustava. Privredna gustina jeodnos izmedju stanovnistva i proizvodnih izvora.Prema Tomasu Maltosu stanovnistvo senegativno ogranicava bolescu, gladju i ratomkad zapreti da preraste zalihe hrane. Ako bi ovobio jedini pristup rast stanvnistva bi sestabilizovao na nivou mnogo nizem oddanasnjeg. Sigurno je da je jedan od mogucihodgovora na pritisak stanovnistva na zalihehrane upravo suprotan maltusijanskimogranicavanjima.Marvin Heris je u ljudozderima i kraljevimavideo drustvenu organizaciju i ideologiju kaoposledicu tehnoloskog prilagodjavanja drustva

fizickoj okolini. Heris pocinje iznoseci glavnuprimedbu teorijama pritiska stanovnistva- dastanovnistvo obicno tezi konfornoj stabilizacijiispod maksimalnih mogucnosti zemlje. U svimpredindustrijskim drustvima odredjene praksepoput cedomorstva kceri sluze odrzanjustanovnistva u ravnotezi u odnosu naproizvodnju hrane. Tek je u modernimvremenima dozvoljen ne ogranicen raststanovnistva. Po Herisu je pocetni cinilac citavogprocesa je stanovnistvo. Nasuprot teoriji EsterBozerap, on vidi relativno stabilnoprilagodjavanje stanovnistva smanjenju zalihahrane. Glavne cinilac teorije je da bilo koji oblikproizvodnje postepeno vodi iscrpljivanju

primarnih resursa sa ishodom da se sva drustvapre ili kasnije moraju suociti sa alternativom-propasti ili preci na novi nivo intenziviranja.Institucionalizacija vodstvaElman Servis predlaze jednu integrativnu teoriju.Odbacuje sve teorije sukoba. Ideja da pritisakstanovnistva stvara sukob koju jedinocentralizovana moze resiti je odbijena delimicnona osnovu toga da takav pritisak moze isto takovoditi povecanoj raspodeli. Servis je pratiologican razvoj od osnovnih nejednakostiurodjenih ljudskom drustvu do formalizovane icentralizovane nejednakosti. U svim drustvimase neki pojedinci isticu izuzetnim darom,inteligencijom, snagom ili lepotom. Povecanjevodstva, iako privredno, ne temelji se na

vlsnistvu kao kod Engelsa. Ono je pre ishodoblika zavisnosti koji u primitivnom drustvuproizilazi iz velikodusnosti, iz pruzenih usluga.Takvo vodstvo je nestabilno jer zavisi odpojedinca. Da bi se u drustvu ocuvala korist odcentralizacije harizmatsko vodstvo seprivremeno mora preobraziti u stalnu hijerarhiju.Kada je ovaj nivo dostignut imamo poglavnistvo,prvu pravu institucionalizaciju vlasti koja jetakodje institucionalizacija nejednakosti. Rastomcentra vlasti raste i potreba nerazvijenogvladajuceg staleza da zastiti povlascenosti.Nacin da se to ucini je legitimisanje elite vlastipovezivanjem sa nadprirodnim. Servisova teorijapomera teziste argumenata sa sredine naspoznaju tj. Na covecije poimanje nagomilavanjakoristi. Servis takodje koristi modele zasnovane

na saradnji i integraciji dok je vecina drugihteorija drzala sukob i nestabilnost temelnjimuslovima iz kojih se razvija drzava.


13/97

12. Sistemske teorijeZa razliku od teorija koje odredjuju posebneuzroke, sistemski modeli su zasnovani naskupovima necela, ishodecih uglavnom iz fizike ibiologije. To ukljucuje negativnu i pozitivnupovratnu spregu, pocetni udarac, samoodrzanje isamorazvoj sistema.Negativna povratna sprega je proces kojimstabilni sistem smanjuje bilo koje odskakanje odravnoteze.Pozitivna povratna sprega je upravo suprotna:malo dostupanje moze pokrenuti proces rastucepromene.Ako je intenziviranje poljoprivrede odgovorporastu stanovnistva, ishod je dalji porast

stanovnistva koji onda generise sve veceintenziviranje i tako dok se ne dosegne nekagranica. Pocetni podsticaj koji stimulise prelazsistema negativne u sistem pozitivne povratnesprege moze biti veoma mali. Kada su procesipozitivne povratne sprege pokrenuti drustvopostaje samorazvijajuce, dok poraststanovnistva, intenziviranje poljoprivrede,urbanizacija i politicka centralizacija podupirujedno drugo u stalnoj kruznoj uzrocnosti. Spozitivnom povratnom spregom, najmanjipocetni udarac moze voditi ogromnoj promeni.Nije vise neophodno objasnjavati drzavu kaoposledicu nekog jednakog snaznog uzroka.Svim sistemskim torijama je zajednicka ideja dana mnoge uslove drustva reaguju

prilagodjavanjem. Cilj objasnjenja nije isticanjejednog ili dva cinioca koji izazivaju promene,nego izdvajanje procesa kojim drustveni sistemimenjaju svoja unutrasnja ustrojstva odgovarajucina selektivne pritiske.Kliford Dzoli i Fred Plog su na primeru Meksickedoline pokazali da je rast stanovnistva pocetniudarac, ali da bi bilo koji podstrek koji bi stresnodelovao bio dovoljan da izazove bitnu promenu.Nekoliko je mogucnosti bilo na raspolaganju:1. smanjiti stanovnistvo cedomorstvom2. rasprsiti veca naselja3. preseliti se u novi kraj4. intenzivirati poljoprivrednu proizvodnjuOs svih bi samo poslednja vodila stvaranjudrzave. Kada se izabere jedna odmogucnosti,ona nizom poljoprivrednih sprega

vodi nukleaciji (grupo sinonimna urbanizaciji),raslojavanju, jacanju razlika i centralizaciji.Visak hrane osigurava da neki uopste ne morajuda rade kao seljaci sto omogucava razvojzanatske specijalizacije.Drustvo se ne vidi kao red domina koje padajupo predvidivom obrascu, nego kao fleksibilan,adaptivan sistem koji se neprestano iznutraprilagodjava razlicitim stresovima.


14/97

13. RANA DRZAVA- UNAKRSNI KULTURNIDOKAZRana drzava (1978) koju su priredili Klasen iskelnik spaja podatke iz unakrsnih kulturoloskihistrazivenja stvaranja 19. veka, od Egipta 3000.pre Hrista do savremene Kacari u Indiji.Odredjenje rasne drzave kao:Centralizovane drustvenopoliticke organizacijeza regulaciju drustvenih odnosa u slozenom,raslojenom drustvu podeljenom makar na 2osnovna sloja: na vladare i podanike cije odnoseodlikuju politicka nadredjenost prvih i poreskeobaveze potonjih, akoje legitimizuje zajednickaideologija.Pisci su izdvojili cetiri neposredna uzrocna

cinioca:1. porast ili pritisak stanovnistva2. rat ili ratna pretnja3. osvajanje4. uticaj ranijih drzavaCini se da je vecina ranih drzava nastala iz ovihkombinacija.Vitfogelova hidraulicna teorija nije podrzana,medjutim i Kornijerov model okruzenja okolinomi Bozerapina teorija pritisaka stanovnistva bile supodrzane, alo samo ako bi bile ukljucene u nekuvrstu sistemskog modela.Ono sto su teoreticari sistema ucinili je uzdizanjemodela evolucije drzave do tako visokog nivoaapstrakcije da vise noje lako naci izuzetke odsvakog uopstavanja.

Oseca se potreba za pravnim uspostavljanjemosecaja da govorimo o pravim ljudskim bicima.Teorija mora drzati srednju poziciju uantrpologiji, jer sve pocinje i zavrsava senaterenu.


15/97

14. RATOVANJE I ELIMINISANJE PUTEMKONKURENCIJEOd vremena Neolita je opadao broj autonomnihpolitickih jedinica, a uvecavala se njihovavelicina.Roland Preset je procenio da izmedju 8000g.p.n.e do i 10000 p.n.e. stanovnistvo u svetubrojalo je izmedju 5 i 10 miliona ljudi.Neolitska revolucija u kojoj je doslo do prelaza saishrane na fazi divljaci na pouzdaniji oblikishrane na zamljoradnickoj osnovi, omogucila jestalne naseobine i sa njima naglo uvecavanjebroja ljudi. Saklupljanje sela u sve vece zajedniceje zapravo bio korak koji je vodio iz Neolita usledecu fazu organizacije-to je bila visa zajednica

na teritoriji pod vlascu poglavice.Ratovanje kao mehanizam politicke evolucijeKarnijero je izneo teoriju u kojoj kaze da kako segustina stanovnistva u lokalnim zajednicamauvecavala, a obradiva zemlja postajala sveoskudnija, doslo je do konkurentskognadmetanja oko zemlje. To stanje se pretvorilo urat, a oni koji su izgubili morali su da ostanu nasvojim mestima i da zavise od onih koji supobedili.Prvi korak u tom procesu gde su jaca selazauzimala slabija, vodio je da nastanka teritorijapod vlascu jednog poglavice. Ova teritorijalnauprava je bila ta koja je izmislila oporezivanje ina taj nacina naterala stanovnike sela koji suizgubili da stvaraju visak hrane. Obzirom na rast

stanovnistva potraznja za obradivom zemljomjedva da je ublazena povecanom proizvodnjom irat za zemlju se nastavio. Sada se jednaplemenska teritorija pod vlascu poglavice borilasa drugim takvim teritorijama. Ponovo jepreovladao onaj koji je bio jaci i tako su seoblikovale vece politicke jedinice. Iz svega togase kasnije stvara drzava koje se kasnije boremedju sobom.Princip eliminisanja putem konkurencijeProblem socijalnog ukrupnjavanja kroz uspesnukonkurenciju niti odstuoa od prirodnog oblika nitije jedinstven.Princip eliminacije kroz konkurenciju (poznat ikao Gausev princip) tvrdi da 2 vrste kojezauzimaju i koriste isti deo prebivalista ne moguzajedno beskonacno da koegzistiraju. Pre ili

kasnije jedna od njih ce odstraniti drugu. Biolozise slazu da se najcesce suparnistvo javlja kodjedinki ist vrste. Sto su po srodnosti blize 2individue ili populacije to ce njihovi prohtevi zahranom biti slicniji.Gared Hardin primecuje da vrste postajuizuzetno ispesne kad njihova borba za opstanakprestaje da bude borba sa fizickom okolinom ilisa drugim vrstama i postane iskljucivonadmetanje sa sopstvenom vrstom.Konkurencija je prosto ishod teznje dve ili visejedinki ili populacije iz susedstva koje teze daprezive u slicnim uslovima i sa ogranicenimresursima.Vajda predlaze model ravnoteze po kome sedrustvo bori bori da ponovo uspostavi ravnotezu.

Glavna promena u politickoj strukturi, promenaod sela do treitorije pod vlascu poglavice, drzavei imperije, jeste direktna konsekvencakonkurencije izmedju ljudskih zajednica.


16/97

15. EVOLUCIJA RATOVANJA I POL.EVOLUCIJASukob izmedju ljudskih zajednica je verovatnotoliko star koliko je stara i sama ljudska vrsta.Tokom Paleolita kad su ljudi ziveli u nomadskimgrupama, ratovanje oko resursa bilo je relativnoneuobicajeno.Pojava rata se odvija u kasnijim fazama Neolita.Rat se preusmerava na zauzimanje teritorija.Inicijalne faze ratovanja oko zemlje verovatno sudovodile do proterivanja neprijatelja i okupacijenjegove teritorije, bez pokusaja da se on podcini.Sto je obradiva zemlja postajala redja ratovanjeoko zemlje se jos vise intenziviralo. U pocetku jeto samo ukljucivalo nedmetanje olacanja danka

porazenih neprijatelja tako da su porazene grupegubile autonomiju samo delimicno.Intenziviranjem rata pobednici zele dainkorporiraju porazene u njihovu vlastitupoliticku jedinicu. Nastale su prve politickezajednice supra-zajednice. Ratovanje je biomehanizam pomocu koga je poceo da opada brojpolitickih jedinica u svetu.Proces politicke evolucijeRazdoblje u kome je po prvi put doslo dookupljanja u supra-zajednicu bilo je po svoj prilicikasni Neolit. Ali, vreme kada je to zapocelovariralo je od podrucja do podrucja u zavisnostiod stupnja neolitskog razvoja. U Egiptu iMesopotamiji je udruzivenje u supra-zajednicemoglo poceti 5000g p.n.e.

Kada je jednom krenuo proces politickogspajanja, on se brzo odvijao. U nekim predelimase prelaz odigrao za samo nekoliko milenijuma.U Egiptu, negde oko cetvtog milenijuma stareere stotine sela su se spojila u oko 42teritorijalne skupine koje su pocele da senazivaju nome. One su kasnije ponovo okupljeneu Kraljevstvo Donjeg i Gornjeg Egipta. Na kraju,oko 2900. g. p.n.e Menes je ujedinio taj ceoregion.Politicka ujedinjavanja su cesto bila krhka ikratkog zivota.


17/97

16.STOPA OPADANJA BROJA POLITICKIHJEDINICAS obzirom da je broj autonomih jedinica u svetuopao, moramo da saznamo nesto o stopi po kojojse to desilo. Ali, to nije lako odrediti. Postojeproblemi pri odredjenju. Prvi problem jedonosenje odluke o datumu u istoriji kada jeukupan broj autonomnih politickih jedinica bionajveci. To je bilo u vreme srednjeg Neolita.Medjutim, ono je dostignuto u razlicita vremenana razlicitim mestima. Pretpostavlja se da je tobilo nakon 3000.p.n.e buduci da najveci brojobradivih regiona i svetu nije dospeo u razdobljesrednjeg Neolita pre tog vremena. S drugestrane taj datum je bio pre 1000,g.n.e. buduci da

je od tog doba osvajacko ratovanje drasticnosmanjilo broj autonomnih sela u svetu.Oko 1000.g.p.n.e. ravnoteza je uspostavljenaizmedju umnozavanja i spajanja, ali od tog dobana ovamo, spajanje je pocelo da nadmasujeumnozavanje i stoga je ukupan broj nezavisnihpolitickih jedinica poceo da opada.Haksli tvrdi da je izmedju 1000.p.n.e i500.g.p.n.e stanovnistvo u svetu brojalo oko 80miliona. Ako pretpostavimo da su ziveli u sleimakoja su prosecno imala 100 jedinki, broj politickihjedinica je bio oko 800000.Cak i ako su nezavisna sela nastavila saumnozavanjem nakon 1000.g.p.n.e, stopa pokojoj su se ta sela ukljucivala u podrucje vlastipoglavice nesumnjivo je rasla jos brze. Neto

efekat je bio supstativno umanjivanje brojaautonomnih politickih jedinica izmedju1000.gp.n.e i 500.g.n.e. Tokom 1500 godinadoslo je do dvotrecinskog smanjivanja brojanezavisnih politickih jedinica u svetu, tako da se500.g.n.e broj smanjio na nekih 200000. Izmedju500.g.n.e i danasnih dana opadanje u brojnezavisnih politickih jedinica se nastavio ugotovo svakom regionu sveta.Sve dok su ratujuce jedinice u regionu bile male iotprilike iste velicine tesko je jedna osvajaladrugu. Ali, kada je osvajanje pocelo i kada sunastale disproporcije u velicini susednihpolitickih jedinica, vecim politickim jedinicama jepostalo lakse da pobede i apsorbuju manje.


18/97

17. UVECANJE PO VELICINI POLITICKEJEDINICE I POLITICKO UJEDINJENJE SVETAKako su se politicke jedinice smanjivale u broju,tako su se povecavale u velicini.Politicko ujedinjenje svetaIdeja o svetskoj drzavi je odavno integriralaljudsku vrstu.Pol Lafarag je predvideo dolazak politickogjedinstva ljudske vrste, jedinstva koje ce bitizasnovano na ostacima postojecih nacionalnihjedinica.Postoje 2 nacina svetske drzave:1. da ce do nje doci putem dobrovoljne predajepostojecih nacionalnih suvereniteta jednojsvetskoj vlasti

2. dolazak do nje ratomPrincipom eliminacije kroz konkurenciju mozemotvrditi da ce se ratovo ponovo dogadjati sve dokbudu postojale nezavisne nacije. Miroljubivakoegzistencija se tako cini kao privremen inesiguran uslov koji ce pre ili kasnije ustupitimesto oruzanom sukobu medju glavnim silama...


19/97

18. KADA CE DOCI DO POLITICKOGUJEDINJENJA?Hart se nije bavio predvidjanjem kada ce sesvetska drzava pojaviti.Narolovo predvidjanje je da ce do 2500.g.n.e biti87 od 100 sansi da se pojavi svetska drzavaMorano koristi Norolove podatke o imperijama,ali je njegov pristup drugaciji. On postavljapitanje ako se trend ka vecim podrucijima nadkojima upravlja jedna vlada nastavlja. U kojojtacki u buducnosti se moze ocekivati da kolicinapovrsina najvece imperije biti jednaka...ukupnomnaseljenoj povrsini planete?. Predvidja oko3500. g.n.e. On procenjuje da je Norolovaprojekcija datuma preuranjena za citav

milenijum.Drugo predvidjanje je negde oko 2300.g.n.e


20/97

19. SVETA LEGITIMNOSTNema jasne linije izmedju teokratije i svetovnedrzave, jer skoro svaka preindustrijska drzava sepoziva na neku vrstu bozanske legitimnosti.Jacina verskog naglaska je stvar stepena, anevrste. Cak i u drzavama u kojima religija igraekstremno vaznu ulogu laicka i kritickabirokratija su prilicno razdvojene. I doksvestenici mogu imati ogromnu moc to nije onamoc koja bi obicno bila prosirivana na zemaljskofunkcionisanje vlasti.Jakobus Jansen zastupa stanoviste da je ovovazilo za egipatske faraone koji su jemcili iodrzavali kosmicki poredak dok su muistovremeno bili podredjeni.. njihove licnosti su

bile tabu, ali oni nisu bili sposobni da cine cuda,bili su svemocni, ali podredjeni bozanstvima iprisiljeni da vladaju cisto ovozemaljskimsredstvima.Luis Majr istice dve potrebe za srodstvom uAfrici: podrsku verskog sledbenistva i polaganjeprava na posebanprestalonaslednika na posebanodnos sa natprirodnim bicima. Kralj zahteva isvetovnu podrsku i svetu legitimnost. Prvo ishodiiz kraljeve licnosti i sposobnosti, ako i iznjegovog polaganja prava na presto unutartraddicionalnih pravila. On mora posticilegitimnost povezujuci se mitom s natprirodnimporetkom odgovornim za postanak grupe ili zaneke druge dogadjaje mitoloske istorije.Siluici iz Sudana veruju u Njikanga,

poluboznaskog kulturnoh heroja, po Frejzerukralj mora biti ubijen pre nego sto ostari.Verski obred ima vazne funkcije. Povremenoobnavljanje legitimizirajucih mitova sjedinjujecitavu zajednicuu svetu veza koja transcendiralicne interese i svakodnevne sukobe dok ponovonapaja drustvo tajanstvenom moci svetapostanka. Za mnoge ravnicarske Indijance tokomdve sedmice suncanog plesa citavo se plemeokupi kao jedna jedinica.Manipulacija verskim simbolimaKao primer uzimamo pleme Lugbara iz Ugandekoje ima klasicni segmentirani sistem rodova.Najmanja efektivna jedinica drustva bila jelokalna patrilinearna srodnicka skupinasastavljena od grozdova porodica gde je umestokraljevima i poglavicama autoritet bio dodeljen

sistemu zasnovanom na starosti. Sav politickiautoritet je prvenstveno natprirodan, jer jekontrolisan od strane mrtvih predaka i jer mocsankcije ishodi iz istog izvora.


21/97

20. SIMBOLIZAM I OBRED U SVETOVNIMDRUSTVIMACak je i sekularna politika u kojoj religija nijetrenutno ocigledna, napunjena emotivnomvrlinom koja obelezava domen svetog.Dejvid Kercer zakljucuje da simbolizam prozimaskoro svaki aspekt moderne politike. Kako jesimbolizam po svojoj prirodi nesvrstan i imajedan kvalitet postoji naginjanje ka tretiranjusimbola kao stvari.Vlada, stranka i drzava su simbolicke gradjevine.Ovakve organizacije imaju kontinuitet krozsimbole, jer su samo oni stalni, dok se ljudi kojiorganizaciju cine uvek menjaju.Po Kerceru 3 su svojsta istinskih simbola:

1. sazimanje znacenja2. simboli su viseglasni tj. Obuhvataju sirigopseg razlicitih znacenja3. istinski simboli su dvosmisleni tako da nikadne mogu biti potpuno i do kraja odredjeniObred je akcija upakovana u mrezu simbola,veoma je strikturisani cesto izvodjen u emotivnonabijenim vremenima i mestima. Simboliosvestavaju vlast. Obredi ne moraju biti nipozitivni ni rutinizovani. Zajednicka crta u prirodisimbola i obreda otezava razlikovanje svetovnogi svetog u politici.


22/97

21. POKRETI OZIVLJAVANJAReligija moze zameniti politicku delatnost uslucajevima kada je domace stanovnistvopoliticki oslabljeno stranom silom ili kada nerazume prirodu vlastite situacije. U takvimslucajevima pokreti ozivljavanja mogu narastikao svesni, namerni napor nakih clanovadrustva da stvore vise zadovoljavajucu kulturu.Rano hriscanstvo, sireci se u okvirima rimskihosvajanja, ima sve elemente pokretaozivljavanja. Ima mnogo vrsta ozivljavanja:Hilijasticki pokret se raduje apokaliptickompreobrazaju drustva natprirodnim sredstvima.Ples duhova zasnovan je na ucenju Uovoke, PiutoIndijanaca iz Nevade koji je prorokovao unistenje

i belaca i Indijanaca u holokaustu. Samo bo oniIndijanci koji izvode Ples duhova i zive cistimzivotom nasledili svet u kome bi se bizoni vratiliu ravnice i u kome bi ljudi ziveli u miru ibezbednosti. Ova religija je tragicno zavrsila.U mesijanskom pokretu mesija je taj koji donosiovaj preobrazaj. Sredinom 18. veka SenekaIndijanac po imenu Lepo Jezero imao je serijuotkivenja u kojima je predvideo novu veru kojakombinuje elemente tradicionalne religije ihriscanstva. Strogom zabranom alkohola inaglaskom na porodici nova vera je bila kadra daih povrati iz kulturnog kolapsa.U nativizmuje cilj ocistiti drustvo od nezeljenih ilistranih elemenata.U revivalizmu cilj je ponovo stvoriti nekadasnju

eru srece.Vailala ludilo je bilo kargo kult, vrsta pokretaozivljavanja koja tezi dobijanju zapadnjackihtrgovinskih dobara magijskim sredstvima. Kadakolonizacija ili invazija donese masovan uplivproizvedenih dobara domoroci uvek trazeobjasnjenja ovih cuda unutar svog kulturnograzumevanja. Prema Volosu pokreti prolaze krozizvestan broj etapa, iako svi oni ne predju citavciklus:Prva faza jepretpokreta u kojoj je drustvo ustabilnom stanju bez snaznih potresa.Postepeno, ako posledica stranog nadiranja,gladi, pojedinci dozivljavaju psiholoski stres dokkultura postaje sve poremecenija.Druga faza faza pokreta pocinje kada prorokformulise novi nacin zivota. Kada je znacajan

broj ljudi prihvatilo novu doktrinu dogadja sekulturni preobrazaj koji kulturu dovodi u skladnijiodnos sa uslovima koji su ubrzali stvaranjepokreta.Treca faza, je faza postpokreta. Pokret serutinizira kaoglavna religija ili politicka strankacime se postize novo stabilno stanje.Pokreti ozivljavanja su u osnovi pokusaji, cestoneuspesni, prilagodjavanja nekim uslovima iuprkos verskim zahtevima oni su u sustinipoliticki. Oni se ne pojavljuju samo medjuplemenskim narodima. Savremena industrijskadrustva su dovoljno stresna i haoticnapojedincima i grupama da bi oni mogli tezitiverskom preobrazaju.

Gus Emunin- ozivljavanje u savremenom IzraeluPreobrazaj od vatrene religije do rutiniziranestranke bio je moguc zato sto je Gus Emninartikulisao novi osecaj svrhe i znacenja u situacijirazdiranoj haosom i ocajem. Okvir potkulturw izkoje ce ponici Gus Emunin formiran je 1953.uspostavljanjem drzavnog sistema verskihskolapod kontrolon Nacionalne verske stranke.Iako nikada nije razvio jednu celovitu religiju,proglasen je nekom vrstom nacionizma.Dogadjaj koji je obezbedio politicko otvaranjeGus Emunina bio je rat oktobra 1973. GusEmunin je razvio citavu shemu protesta protivpovlacenja sa zauzatih teritorija ili dogovora saneprijateljima Izraela.

1977. laburiste je zamenila konzervativnastranka. Postavljena je scena za rutinizaciju kojaje nuzno odvela birokratizaciji.


23/97

22. (69-71) , 1) 1915. jeteratilikaka 7.

- ( o ) , , ajju ajju

50' 1955 ajju , ,

1)

2) ajja ,


24/97

23. -- ,

, ( , )

,,, 5:

1) 2) 3) 4)

5)

- - ; , '' : , , - , ,

,


25/97

24. NasledjivanjeSmena vlasti u poglavistvima I ranim drzavamaje skoro bez izuzetka nasledna, sto odrazavanaglasavanje srodstva, posebno pravolinijskogPravolinijsko srodstvo moze biti osnov na komesu centralizovana drustva prvobitno sazdanaKako se drzava usloznjava I trazi da njeniadministratori posediju specijalna znanja Ivestine, srodstvo se postepeno prevazilazi kaodominantna snaga u politici.Unutar sistema nasledjivanja se uglavnomizbegavaju dva ekstrema: ne odredjuje se jednaosoba, ali nisu ni svi muzkarci unutar rodakvalifikovani Analiza birokratije kod Bugandi uUgandi pre uspostavljanja britanskog

protektorata (Martin Sautvold)- Bugande cinemocan, ali ne I bozanski kralj, prvi minister kojinije plemic I kraljev pomocnik koji takodje nijeplemic, ali ima glavnu ulogu u odredjivanjukraljevih naslednikaBilo je 50-ak patrilinearnih klanova, ukljucujuci IkraljevPripadanje klanu, iako normalno, nijeautomatsko, nego kandidata mora prihvatitipoglavicaSautvold razlikuje 5 kategorija pravila, obicaja Inacela po kojima se birao kraljev naslednik:

1) preskriptivna pravila-onih kojih sesvesno drzi sav narod-samo princevi odbubnja dostojni trona

2) preferencijalna pravila

3) licni cinioci4) politicki cinioci5) izborne ustanove

neplemici imaju konacnu moc prilikom izborakralja I oni bi to cinili oprezno, plaseci se da mockralja ne bude previse centralizovanaosim preskriptivnih, postojao je I skuppreferencijalnih pravila, od kojih je jednougovaralo da u periodima kada su zrelost I snagabile vazne, braca budu preferirana nadneiskusnim sinovima


26/97

25. Latinoamericki modelNasilje je tokom vise od veka ipo nezavisnostibilo legitimno sredstvo prenosa vlasti u mnogimzemljama latinske amerikeIma mnogo razloga za ovu politicku nestabilnost:osvajanje severne amerike je bilo pracenonaseljavanjem velikog broja naseljenika koji suuzimali zemlju I sami je obradjivali; u latinskojamerici zemlja je smatrana snabdevacemspanije sirovinama, I time su indijanci ostavljenida rade na miru na velikim imanjima datimkonkvistadorima za sluzbu crkvi I kruniBogatstvo je bilo koncentrisano u rukama veomamalog broja porodicaVecina stanovnistva je ostala indijanska, ziveci u

zatvorenim seoskim zajednicama sa vlastitimjezicima I narodnim kulturamaVremenom su brakovi izmedju indijanaca Ispanskih naseljenika stvorili prelaznu klasumestizosaU kolonijalnim vremenima, sve vise sluzbe uvlasti su drzali spanski osvajaci, a kreoli(evropljani rodjeni u americi) su morali da sezadovolje lokalnim savetima izabranim izmedjubigatijih porodica. Po odlasku kolonista kaudiljisu dominirali altinoamerickom politikom.Nacionalne vodje kaudiljovske vrste, poputPerona u Argentini, u politici igraju snaznopersonalisticki, a moc crpe iz apela radnicimaDictator se vrlo malo razlikuje kao fenomen-Samosa, Batista-bili su vesti u manipulisanju

bogatijim ciniocima drustva, stvaranju licnihvojski I posebno koriscenju paranoje SAD odkomunizmaDve kljucne sile bile su : oligarhija I vojska, odkojih je svaka mogla preuzeti uzde vlastiOligarhije su izvorno cinile zamljoposednickeelite I veliki novac se prebacivao od zemlje kaindustriji ishodeci tome da vise nije bilo mogucegovoriti o nekoliko porodica koje nadziru vecideo obradivog zemljistaDanas elite nastaju iz agrarno-industrijskihkompleksa blisko povezanih sa multinacionalnimkompanijama ugl. iz SAD, EU I japanaU ovim zemljama cesto postoji simbiotickapovezanost vojske I elite-vojska uglavnom uzivavisok stepen samostalnostiOna je autonomna od svake vlasti koju sama ne

drziErik Volf I Edvard Hansen su razvili tipologijupodele vlasti

- macetizmo-se odnosi na process koji jedugo vremena bio norma na mesnomnivou, kojim je ejdan kaudiljo u stanjuda sakupi dovoljno gole sile da nametnesvoju apsolutnu volju preko oruznepratnje, svako tezi da postane hefemaksimo

- kvartelesko-pobuna kasarni, klasicanobrazac je da grupa vojnih staresinakoordinise istovremene napade nakomunikacione centre, snabdevanjevojski I sedista vlasti, sto je trenutnopraceno proglasavanjem nove hunte I

reformi- golpe de estado (drzavni udar)-moze

zaobici vojsku; udara se pravo nasediste vlasti bilo atentatom, bilohapsenjem predsednika

ocigledni problem sa tako nasilnim sredstvimasmene vlasti je da ta nova vlast ima slabulegitimnost u ocima naroda. Jedan nacin sticanjalegitimnosti je organizovanje izbora;tulegitimnost moze biti poljuljana krozimposicion,process kojim vladajuce elite odaberukandidata I laziraju izbore da bi bili sigurni unjegovu pobedu, ili kroz candidate unicio, gdevladar odrzava izbore sa sobom kao jedinimkandidatom. Prefinjeniji pristup je continuismo,kojim se predsednicki mandate manipulisanjem

psotojecim ustavom, pisanjem novog, novimzakonima ili sudskim odlukama. Sve promene u

latinskoj americi se mogu svrstati u pobune,revolucija (prava strukturalna promena) sedogodila jedino u Meksiku, Kubi I Nikaragvi


27/97

26. Strukturalni funkcionalizamsinhrono, teleolosko, afrika I zatvoreni systemSINHRONO- odredjeno kao ono sto se ticekompleksa dogadjaja u ogranicenomvremenskom periodu ignorisuci istorijskiprethodece Pokusaj da se drustvo gledaodozgo, kao Celina, da se napravi kartamedjusobnih veza izmedju razlicitih podsistemadrustva-srodstva, braka,religijeSamo se drustvo smatralo ne samoizvanvremenskim, nego takodje izolovanim uprostoruTako pleme ili poglavistvo moze postojati unutarnacionalne drzave, na njega se gleda kao nastvar po sebi, relativno nezavisno od sireg

drustvenog uredjenja, tj. kao na zaseban sistemsa vlastitom kulturom, vlastitim vrednostima,vlastitim mehanizmom prilagodjavanja Svakapojedinacna ustanova je analizirana u odnosu nanacin funkcionisanja u doprinosu opstanka siregsistemaUstanove I delovanja su analizirani teleoloski (uodnosu na cilj)Antropolog se mnogo vise zanimao latentnimfunkcijama, kojih pojedinci nisu bili svesni, a ovesum ogle biti odredjene samo posmatranjemsistema u celiniJedan razlog zbog koga je ova paradigma moglabiti tako dugo odrziva bio je da se gotovo savterenski rad obavljao u delu afrike podbritanskom kolonijalnom vlascu, gde su culture

ostale razdvojene jezickim preprekama Ipaternalistickim predrasudama vladajuce klasebritanskih upravljacaEvans Pricard-Nuer-osnovni cilj knjige je bio dapokaze kako je drustvo od 200 000 ljudi mogloodrzati ravnotezu uprkos gotovo neprestanimraspravama I nedostatku ikakve sredisnje vlastiSmrt strukturalnog funkcionalizma se skorotacno poklopila sa smrcu britanskogkolonijalizma nakon 2 svetskog rataSinhroni pristup je zahtevao prilicno jasnunepomicnu fotografiju, a slika se zamagljivalakada bi delanje postalo isuvise haoticnoVecina kritika sada izgleda prilicno ocigledno:drustva nisu u ravnotezi, teleoloski argumentinisu naucni, nijedno drustvo nije izolovano odokruzenja, drustva nisu homogena, kolonijalna

afrika nije svetOptuzen kao sluga kolonijalizmaIdealizovani portreti citavih drustava, kakve suslikali strukturalni funkcionalisti, veoma su bliskislikama onoga sto se danas naziva politickomkulturom- skupu vrednosti I medjudejstavauobicajenih I tradicionalnim drustvima.


28/97

27. Procesni pristupSamo stanje an terenu-bilo da je rec ojednostavnosti stanja ili o velikoj etnickojraznovrsnosti, bilo da je rec o sukobu ili miru-bilo je mnogo bitnije u odredjivanju pravcaanalize nego bilo koje zajednicko teorijskoglediste3 autora su bila u prvoj liniji fronta protivstrukturalnog funkcionalizma: Mark Suoro, ViktorTarner I Artur Tjuden modifikovali su 1966temeljne koncete za generacije procesnihteoreticara u svom uvodu Politickoj antropologijiZa ove autore, istrazivanje politike je istrazivanje procesa ukljucenih u odredjivanje Iprimenu javnih ciljeva I u razlikovanje dostignuca

I upotrebe moci od strane clanova grupe koje seovi ciljevi ticu.Politicke antropologije se ticu jedino javniprocesi-ovo obezbedjuje izlaz iz suvise uopstenihsagledavanja politicke moci za koju se cini daukljucuje skoro svaki odnos moci, cak I na nivouporodice, ali ipak ostavlja dovoljno fleksibilnostida se ukljuci susedstvo ili nacijaProcesni teoreticari su bili mnogo visezainteresovani za svesno odrzanje ciljeva grupe,bez obzira da li su to nizi porezi, koji putevi, ilizapovednistvo u ratuSposobnost donosenja I primenjivanja takvihodluka konstituise mocPoliticka antropologija se tako uglavnom sastojiod istrazivanja takmicenja za moc I nacina na

koji oni koji drze moc primenjuju grupne ciljevePojavila su se 3 siroka trenda:

1) process je postao kljucna rec politickeantropologije kako su drustvaistrazivana u njihovom istorijskom, ilimaker vremenskom kontekstu; time jenaglasak presao sa ravnoteze napromenu

2) znacajna grupa istrazivaca je suzilasvoje polje istrazivanja na ostrukoncentraciju aktivnosti pojedinaca kojise takmice za moc unutar veomaogranicenog politickog okruzenja

3) sledeca grupa istrazivaca je prosirilaperspektivu ukljucivsi nacionalni sistem,sa jakim naglaskom na promenama

koje tradicionalne kulture morajunaciniti u svrhu prilagodjavanja kakobivaju ukljucene u modernu industrijskudrzavu


29/97

28. Polje I arenaOtkrice da se politicke structure preklapaju, aline I podudaraju sa drugim drustvenimstrukturama vodilo je konceptu politickog poljaProcesni teoreticari su politiku sagledavali vise usmislu strasne drame, postoji tekucauskladjenost zapleta, isti cinioci I grupe moguneprestano ucestvovati, ali se delanje vermenompomera iz oblasti u oblast I u prvom planu nakraju ostaje samo mali broj aktera.Ovo bi bilo politicko polje, fluidna oblastdinamicnih napetosti u kojoj se dogadja politickoodlucivanje I takmicenjeKoncepti polja I arene ostaju slabo odredjeni:Bejli poljem smatra ono u kome rivalske grupe

ne dele dogovorena pravila za regulisanjesukoba

Arenu vidi kao oblast u kojoj su razlicititakmicari prihvatili ista pravilaPoliticko polje nije ni manje ni vise nego siraoblast politickog delanja koju neki istrazivacdefinise, dok je arena oblast unutar polja na kojuistrazivac zeli da se koncentrise u odredjenomtrenutku


30/97

29. MocMoc ne dolazi samo od fizicke sile. Tokomiranske revolucije, sah Muhamed Reza Pahlavi jeimao najbolje moderno naoruzanje koje jeogromno naftno bogatstvo ove zemlje moglopriustiti, a ipak je prava moc pripadala ajatolahuHomeiniju ,svetom coveku bez oruzja ili vojskeSAD I afera votergejt- dovedeno u pitanje pravopredsednika da vrsi sluzbuNe treba tvrditi kako moc moze postojatinezavisno od javne podrskePravo vladavine mnogih rezima je zasnovano nakontroli vojski, tajnih policija I odreda smrti.Bilo koje odredjenje moci mora ukljuciti I da toda se moc oslanja na silu, I da se ne oslanja, I da

ishodi iz licnosti, I da ishodi iz sistema. RpnaldKoen-odredjuje moc kao sposobnost uticanja naponasanje drugih i/ili sticanja uticaja na kontroluvrednovanih clanovaMoramo razlikovati licnu moc I javnu mocMoc moze takodje biti nezavisna ili zavisnaNezavisna moc je odnos nadredjenosti zasnovanna neposrednim sposobnostima pojedinca, kaosto su posebno znanje, vestine ili licna harizmaNa skupinskom I plemenskom nivou politickograzvoja, licna svojstva su, pe svega, sredstvakojima jedna licnost stice uticaj nad drugom,uticaj koji je uglavnom ogeranicen na sudjenje usporovima ili davanje primeraU centralizovanim drustvima nezavisna moc seopredmecuje I formalizuje, vezujuci se za

posebnu poziciju, bez obzira ko je drzi, ona mozevoditi I rastu ekstrema politicke dominacije.Zavisna moc nastaje kad pojedinac nezavisnemoci podari drugom pojedincu pravoodlucivanja. To moze biti ucinjeno na 3 nacina:

- pojedinac moze dodeliti mocodlucivanja drugome

- grupa koja poseduje moc moze jedodeliti pojedincu

- grupa ili pojedinac mogu delegirati mocnekom broju drugih ljudi

drugi nacin gledanja na concept moci jerazlikovanje one koja je potpuno ili u velikoj merizasnovana na sili I prinudi od one koja jezasnovana na grupnom konsenzusuTalkot Parsons je jednom uporedio silu upolitickom sistemu sa zlatom u monetarnom

Rezim se moze odrzavati pomocu sile: staljin,truhiljo, britanci u indiji I africiAko ovakav rezim ima fleksibilnosti da seprilagodi sasvim novim uslovima takodje moraimati konsenzualnu moc koja ishodi iz narodnogpristanka.Konsenzualna moc moze vise ishoditi iznevoljnog pomirenja sa tradicijom, nego izpsotovanjaU drzavama konsenzualna moc je po praviluzdruzena sa centralizovanom kontrolomupotrebe fizicke sile, tako da se tesko moze recida li se pojedinac saglasava iz postovanja premapolitickom sistemu ili straha od bacanja utamnicuKonsenzualna moc I moc sile su unutar drzava

toliko isprepletane da moze biti neceg vestackogu njihovom analitickom razdvajanjuObjektivno, rezim koji ima premalo konsenzualnemoci je isuvise krut da bi napravio neophodnaprilagodjavanja radi sluzenja citavom svomnaroduU necentralizovanim egalitarnim drustvima vodjeobicno potpuno zavise od konsenzualne mociU mnogim slucajevima vodja mora navesti ljudeda ucine nesto sto oni ne bi zeleli da ucine uodsustvu predvidljivih koristi


31/97

30. legitimnost I podrska- legitimnost

konsenzualna moc ima prednost slobode odposebnih sankcija I posebnih nagradaSAD- predsednikova legitimnost ne zavisi odstalne podrske naroda, nego od pravnog procesakojim ta osoba dolazi na sluzbuPredsednik crpi moc iz ustava, 200 godinaamericke istorije I verovanja americkog narodada je ovaj onlik vladavine bolji od alternativeLegitimnost moci ishodi iz politicke culture grupeI iz narodnog ocekivanja o prirodi I nacinusticanja vlastiLegitimnost moze imati vrlo malo veze sastvarnim nacinom upotrebe moci

Mase naroda se mogu stotinama godina drzati upodanistvu I siromastvu-kraljeva samovolja Inestrucnost ne moraju odvratiti prosvecenosledbenistvo ako je njegovo poalganje prava napresto legitimno.

- podrska legitimnost I prisila su suprotne vrste podrske.Podrska je bilo sta sto doprinosi formulisanji i/iliprimeni politickih ciljevapostoji continuum podrske koji se krece skalomod legitimnosti do prisilepodrska moze biti neposredna I posredna.


32/97


33/97

32 . Teorija igaraNju je razvio Bejli u delu: ratne igre I pljackeSvaka kultura razvija svoj skup pravila politickemanipulacije; zato je moguce posmatrati politikukao igru, nadmetanje sa prihvacenim pravilima Iprihvacenim ciljevima

Postoje dve vrste pravila igre: normativna- sejavno iskazuju, ona merila prema kojima se odelanjima moze suditi kao o moralno ispravnimili ne, I pragmaticna- ticu se stvarne pobede uigriBejli se usredsredjuje na ova poslednja, jerstvarno pitanje nije da li neko deluje javnoodobreno, nego da li je efikasno

Nadmetanje se odvija unutar politickog poljakoje moze biti odredjeno kao neko drustvo ili diodrustva u kome postoje 2 ili vise suparnickihstrukturaUnutar polja su arene u kojima timovi kojiprihvataju takva pravila pokusavaju da izgardesebi podrsku I da podriju svoje suparnikePostoji 5 glavnih elemenata politicke structurekada se ona posmatra kao igra:

1) nagrade ili ciljevi2) osoblje umesano u sukob3) vodjstvo (pojedinci koje podrzava

skupina sledbenika)4) nadmetanje (tj. njegove dve vrste:

suocenje I borba)5) sudija (koji odredjuje pravila)

mada Bejli naglasava pravila kao sustinska zapoliticku igru, on primecuje da su varanje iliigranje jednim skupom pravila nasuprot drugomtakodje deo igre.

- politicki timovi 2 vrste politickih timova su: ugovorni I moralni- ugovorni je onaj koji je ujedinjen, ne an osnovusavesti, vec koristi ili moguce koristi koja se imaizvesti iz sledjenja odredjenog vodjeSrazmerno labav oblik ugovornog tima jetransakcioni tim koji se uglavnom zasniva narazmeni materijalne prirode; veza izmedju vodjaI sledbenika je zasnovana na materijalnoj koristi

- kao suprotnost ovim timovima, moralnitim je ujedinjen zajednickom etikom-religioznim ujedinjenjem,

nacionalizmomkakva god da je vrsta tima, vodja mora da izpunineke zahteve: odlucivanje, pridobijanje canstva Iodrzavanje grupe, te medjudejstvo sa svetomizvan timavodja prilikom odlucivanja uvek moraproracunati politicki trosak. Najskuplji oblik jeprosta naredba, a najjeftiniji jednodusna odluka.Medjutim, nju je tesko psotici

- politicko obuhvatanje dugorocno, timovi koji se redovno takmice zavlast moraju biti, manje ili vise, jednaki u snazimedjutim, politika periodicno prelazi iz jednearene u drugu, vecu, u kojoj jedan tim postajeobuhvacen mnogo vecom politickom strukturommogu se javiti 3 vrste odnosa:

1) veca struktura moze da odrzava samo

najneznatnije odnose sa manjom,narocito ako su culture dve grupeizrazito razlicite

2) grabezljivo obuhvatatnje- dokle godslabija grupa placa danak ona seostavlja na miru

3) prefinjenija vrsta je posredno vladanjegde se na kraju manja grupa mozestopiti sa vecom

kakav god da je process obuhvatanja, posrednikce poprimiti znacajnu politicku ulogu u dodiruizmedju dve politicke structure. Njegov uspeh cezavisiti od sposobnosti da obmane jer jenagodba moguca samo ako se svaka stranalazno predstavi drugoj. (primer coloi u peruu)problem sa kojim se suocava svaka obuhvacena

politicka struktura jeste sam opstanak- kako

ostati veran sebi sa najmanjom promenomunutar izmenjenog okruzenjaBejli izdvaja 3 vrste politicke promene:

1) promena koja se ponavlja- ona jekorenita I moze se dogoditi unutar sireravnoteze

2) adaptivna promena- ne moze bitipovratka na izvornu ravnotezu- u ovomslucaju normativna pravila se moguzadrzati, ali pragmaticna pravila morajuda se primene da bi razjasnila noveuslove

3) korenita promena- I normativna Ipragmaticna pravila se nepovratnomenjaju ( npr. propast sovjetskog

carstva)


34/97


35/97

34. Politicki simbolizamZa Koena ljudi su temeljno dvodimenzionalno: Isimbolicka I politicka bica, I ove dve funkcije su ustalnom I nerazdvojnom medjudejstvu Savsimbolizam ima politicki sastojakPolitika se najmocnije izrazava u otvorenonepolitickim ustanovama, kroz obrede Ipostupke, kroz etnos, elitizam I razlicite grupnesvecanostiCitav simbolizam je bivokalan: on sluzi Iegzistencijalnim I politickim ciljevimaOn je egzistencijalan u smislu da upotpunjujepojedinacnu licnost dovodeci u odnos togpojedinca sa grupomMada je simbolizam uveliko nesvestan I zaista

predstavlja stalnost u zivotu svake osobe, njegovpoliticki sastojak se najjasnije izrazava uzbijenim dramama rituala I svecanostiIzucavanje ovih drama u posebnoj grupi otkrivapolozaj moci kao I kako se njome manipuliseU tom smislu Koen razradjuje ideje Glukmana ITarneraU politici elitne culture, Koen primenjuje oveopste pojmove na politiku u malom afruckomnarodu (istrazivalje Kreola u sijera leoneu Koenistrazuje nacin na koji se simbolizam koristi da bistvorio tajnovitost elitnosti I da bi legitimizovaotu tajnovitost izvan sopstvenog polozaja kako bidrugi prihvatili njihova prisvajanja mociElitizam- je nacin zivota, on ne potice izbogatstva ili narocitih drustvenih uloga, vec iz

sirokog I slozenog skupa simbola ukljucujuciponasanje, stil oblacenja, naglasak, rekreativnedelatnosti, obrede, svecanostiVestine I sposobnosti koje se mogu nauciti susvesne, dok je veliki skup simbola koji obrazujustvarni elitizam uveliko nesvestanTakvi simboli sluze dvostrukoj svrsi: oni morajuda budu istovremeno I partikularisticki, sluzecida ujedine grupu I zadrze njen jedinstveniidentitet, I univerzalisticki, legitimisuci je kaodelovanje moci prema velikoj vecini neclanovaStalno postojanje Kreola kao posebne grupe seneprekidno dovodi u pitanjeNekadasnja osnova moci u gradjanskimsluzbama je okrunjena, posto se obrazovaniprovincijalci nadmecu za ove polozajeZene su uvek igrale glavnu ulogu u odrzavanju

odvojenosti Kreola, uglavnom kroz socijaliazcijudece u grupnim simbolima I vrednostima.Zene su srediste I porodice I rodbinskih mrezaZa muskarce, slobodno zidarstvo obezbedjujeznacajno sredstvo odrzanja grupe I sistemamedjusobnog opstenjaCeste svecanosti, obicnpo skupe, ozvanicuju Iucvrscuju grupne odnose, dok nametnut sistembratstva ohrabruje prijateljska razresenjanerazumevanja medju pojedincimaSve ove ustanove sluze ne samo partikularnimciljevima odrzanja grupe, vec I univerzalnimciljevima usmerenim prema siroj javnostiIsti skupovi ustanova I simbola koji ih ujedinjujuu zatvorenu grupu legitimisu Kreole kaozagovornike javnog dobra

Ovo je tacno I za razlicite svecanosti I rituale kojiizviru iz 5 kultova Kreola:- kult mrtvih I crkve- slobodnog zidarstva- porodice I pristojnosti

mada je Koen bio najodgovorniji za uvodjenjeizraza teorije akcije u politicku antropologiju,sporno je da li bi ijedan simbolicki pristup trebaloda bude tako svrstanon je nedvosmislen u tvrdnji da odlucivanjepojedinca ne sme da bude nepravedno istrgnutoiz kulturnog konteksta da bi se dala iluzija veceslobode nego sto stvarno postojisa druge strane, Koen je mozda vise od bilo kogdrugog prosirio vidokrug teorije akcijepojasnjavajuci simbolicko polje unutar kogapojedinci deluju, a koje obezbedjuje I prisile Isirovine za one koji se bore za moc


36/97

35. Mit o matrijarhatuDo nedavno je sveopsta politicka podredjenostzena bila jedan od prihvacenih osnova kulturneantropologije. Evans-Pricard je primetio da su uskoro svakoj zamislivoj drustvenoj ustanovi, usvima njima, bez obzira na drustvenu strukturu,muskarci nadmocni.U javnosti, kao I u nekim humanistickim Idrustvenim naukama opstaje mit o matrijarhatuArtikulisao ga je Bahofen 1861 u Matrijarhatu,tvrdeci da je zenski izum poljoprivrede vodiorastu kulta boginje-majke I dugom perioduzenske nadmociBahofen je postavio matrijarhat za ugaoni kamencivilizacije

Medjutim, ni jedan dokaz perioda matrijarhatanije se pojavio u etnoloskim I antrololoskimistrazivanjimaMit o primitivnom matrijarhatu je cesto isao rukupod ruku sa doktrinom bioloskog osnova muskenadmociIz bioloske perspective, zenska podredjenost jeneizbezan ishod 2 miliona godina duge evolucijefokusirane na muskarca-lovca, a zene su bileprezauzete radjanjem I odrzavanjem ognjista dabi mogle imati bilo sta sa necim tako znacajnimkao sto je prezivljavanje najspremnijihUprkos nastojanjima da bude nezavisna odculture, antropologija je bila podredjenasveprozimajucem seksizmu zaoadne culture kaoI bilo koja druga akademska disciplina

Pojava feministicke nauke tokom poslednjihgodina je postavila izazove mnogim temeljnimpretpostavkama antropologije, dok ju jeistovremeno pomogla dajuci joj nove etnografskematerijalePreispitivanje antropoloskih pretpostavki o poluje pomesalo nauku I ideologijuPojavilo se nekoliko tema:

1) glediste koje muskarca-lovca smatrapokretacem evolucije je izazvano

2) bioloski podupirac nejednakosti polovadoveden je u pitanje

3) koncepti poput polozaja I muskenadmoci dovedeni su pod strog nadzor

4) uzroci polnih razlika su trazeni uunakrsnim kulturnim istrazivanjima

5) istorijski razvoj muske nadmoci je

intenzivno istrazivala grupamarksistickih antropologa


37/97


38/97

37. Bioloske ralike polovaPostoje dva osnovna pogleda:

1) kulturolska skola vidi citavo objasnjenjeu socijalizaciji dece u modele ponasanjakoji odgovaraju njihovim kulturama

2) skoa pripremljenog ucenja pretpostavljabioloski zasnovanu sklonost ka ucenju istalnim modelima ponasanja posebnimza svaku kulturu

psihobioloski dokaz dolazi iz 4 izvora:- istrazivanje svevazcih kulturnih

obrazaca- posmatranje ponasanja dec- pordejnje sa visim primatima- opstih fizioloskih odlika

svuda je dokazano da su decaci agresivniji oddevojcicasnaga misica zena je 55-65% muske snagecini se da muskarci imaju vece energetskepotencijale, a zene sporiji metabolizam, postojipovezanost testosterona sa agresivnoscusvaki od ovih puteva dokazivanja je diskutabilanpolna socijalizacija dece zaista pocinjerodjenjem, cesto na veoma suptine nacineostale postavke su takodje dovedene u pitanjesiroka raznolikost modela ponasanja zasnovanihna polu medju drustvima i unutar bio kojegposebnog drustva svedoci o rasponu ljudskesavitljivosti, bez obzira na urodjenepredispozicijenema nicega u pretpostavkama o urodjenoj

zavisnosti jednog pola od drugog, kao ni necegsto bi navelo na polno raslojavanjepretpostavka da sama telesna snaga ili visaktestosterona vode nadredjenosti je besmislena,skoro nigde snaga ili sirova agresija neimpliciraju vodjstvo


39/97

38. Unakrsni kulturni dokaz (Irokua,Cipeujan i Agta)Iako matrijarhati ne postoje, raspon polozajazene u predrzavnim ulturama je veliki

- Irokua Kod irokua, konfederacije 5 kultrno srodnihplemena na severoistoku SAD, zene su imalevisoki status i vise moci nego u bilo kojopoznatoj grupi. brojni su doprineli moci zenaIrokua indijanci su posmatrani uglavnom tokom18 i 19 veka, pa su njihov drustva vec proslakroz prilicne promene usled dodira saevropljanimaMuskarci su uglavnom dugo bili udajeni od kuceu lovu, trgovini ili ratu, pa su tako zene

odrzavale kontinuitet u selimaDrustvo je bilo matrlinearno i matrilokalno.Ugledne zene su ugovarale brakove. Muskarac binakon zenidbe prelazio u zeninu drugu kucu, svonasledjivanje titua, pravai imovine isloje pozenskoj liniji, zene su raspolagale zivotom ismrcu zarobljenika...Prema Dzudit Braun, zenama je moc davalonjihovo upravljanje privrednom organizacijomplemena, one su takodje upravljale raspodelomlovine muskaraca. Uprkos tome stonisu drzalezvanicne politicke duznosti (vece staraca), zenesu imale veliku nezvanicnu politicku moc.Ugledne zene su mogle uzdici ili svrgnutivladajuce starce, ogle su prisustvovati vecu iuticati na odluke, kada bi poglavica umro, zene

bi vecale da izaberu novog kandidata. Ipak, ovodrustv ne mozemo smatrati matrijarhatom, jersu muskarci drzali sve zvanicne sluzbe

- cipeujan skoro na suprotnom pol od irokua indjanaca,srednji sever kanadezene su potpuno obezvredjene u ovom drustvuizgleda da je los polozaj zena bio povezan sastrogom podelom rada i njihovim neznatnimdoprinosom u nabavljanju hrane. Bukvalno svuhranu su nabavlajli muskarci, dok su zeneobradjivale hranuiako su zene imale nizak polozaj, prema kome sutretirane, istovremeno su bile smatraneposednicima veike moci, ali u

Skripta puskica

Documents

Transcript of Skripta puskica