Podsetnik-Decimalni Zapis Razlomka 4

download Podsetnik-Decimalni Zapis Razlomka 4

of 2

Transcript of Podsetnik-Decimalni Zapis Razlomka 4

  • 8/16/2019 Podsetnik-Decimalni Zapis Razlomka 4

    1/2

    Познато нам је да се бројеви 10, 100, 1000, 10000,...., 100000.....00 називајудекадне јединице.

     

    Упознали смо се са многим разломцима, а међу њима и неке којима су

    имениоци декадне јединице ( , , , , .  Такви разломци,

    разломци чији су имениоци декадне јединице зову се

    децимални разломци

     

    Сваки децимални разломак може се записати и другачије, у такозваномдецималном запису

    тј.: 

    0,1  ( Читамо: нула целих и једна десетина 

    0,0  ( Читамо: нула целих и три стотине  

    0,001  ( Читамо: нула целих један хиљадити 

    0,00  ( Читамо: нула целих и деведесет три десетохиљадитих  

    Децимални разломци писани у децималном запису зову седецимални бројеви

    и децимални број се састоји из два дела одвојена децималним зарезом.Први део је

    цео део

    а други део једецимални део. 

    Број цифара децималног дела представља број децимала ( децималних местаи обратите пажњу да је у претходним примерима

    број децимала једнак броју

    нула

     

    декадне јединице у имениоцу разломка.

    Дакле, лако је децималан разломак превести у децималан број.  

    Вежбај: 

       

     

     

     

    ЦЕО ДЕО

     

    ДЕЦИМАЛНИ ДЕО

     

    ДЕЦИМАЛНИ БРОЈ

     

    СТОТИНЕ 

    ДЕСЕТИЦЕ

     

    ЈЕДИНИЦЕ 

    ДЕСЕТХИЉАДИТИ

     

    ХИЉАДИТИ

     

    СТОТИ 

    ДЕСЕТИ 

    ЕЦИМАЛНИ ЗАРЕЗ

     

  • 8/16/2019 Podsetnik-Decimalni Zapis Razlomka 4

    2/2

    А шта ако у имениоцу није декадна јединица? 

    Тада имамо две могућности:

    1.  Разломак проширимо тако да у имениоцу добијемо декадну јединицу  

    0, 

    , наравно то је и

      или 

    2. 

    Једноставно поделимо бројилац имениоцем ( разломачка црта значи : )при том треба знати да је , , , ,  (децимални зарез код природног броја сматрамо да је на крају броја.   1 :  , 1.(Делимо као и до сада природне бројеве: у 1 садржи се пута 

    Приликом дељења могући су следећи случајеви: 

    1.  Као у претходном случају дељење се завршава у коначном бројукорака, дакле добили смо коначан децималан број , ) 

    2.  Дељење се не може завршити јер се цифра, или група цифара,неограничен број пута понавља.Тада смо добили бесконачан децималан периодичан број 

    , или , ) и ове резултате краћезаписујемо ,̅   и , 

    Треба знати и дасваки децимални број се може превести у разломак облика

     

    тако што за  бројилац пишемо  децимални број без  децималног  зареза а за

    именилац  декадну јединицу која има онолико нула колико дати децимални

    број има децимала . 

    Пример:

     

    , ::

      (Разломак

      смо кратили до несводљивог разломка са , затим

    ,

      али и ,

     

    Вежбајте: Одабери децималне разломке, па их запиши као децималне бројеве  

    1

    10

    10

    100

    01000

    100 

    Децималне бројеве запиши у облику разломака а затим као мешовите бројеве  

    1, 1,0 1,0 1,00 0, 0, 0,0 0,0 

    10 2.(Множимо 10  и потписујемо испод 1 3.(Подвучемо и одузмемо, остатак је )24.(Како је 11,0 значи дошли смо до зареза, пишемо га у резултат)5.(Поред у остатку пишемо ту „невидљиву нулу“, и настављамо дељење)

    0

    6.(Сада је 0: и пишемо у резултат иза децималног зареза)

    4

    7.(Опет множимо 0  и то потпишемо испод 0 

    20

    8.

    (Подвучемо и одузмемо, остатак је 0 и тада је дељење завршено)

    =

    превели у мешовит број !