MTK06 Tranking Sub

8/18/2019 MTK06 Tranking Sub

1/83

РАДИО СИСТЕМИ САТРАНКИНГОМ


2/83

31. октобар 2005. 2

Аналогни системи са транкингом

LMR -PMR -конвенционалан

-приватни транкинг

-PAMR -отворени транкинг-пренос података


3/83

31. октобар 2005. 3

Приватни транкинг систем

Оптимално покривање жељене триторије

Имплементација само потребних сервисаКонфигурација нивоа приоритета учесника

Генерисање више нивоа заштите

Оптимизација трошкова


4/83

31. октобар 2005. 4

Подела по величини

МАЛЕ стотинак корисника, мала територија

СРЕДЊЕ неколико хиљада корисникаВЕЛИКЕ преко 100000 корисника за регију или

целу државу


5/83

31. октобар 2005. 5

Ко их користи

Услужне делатности и комуналне службе

Јавна сигурност и безбедност и ургентне службеЛокална и регионална управа

Сервисне службе

Транспорт и услуге превоза

Индустрија


6/83

31. октобар 2005. 6

PAMR

Претплатници исте мреже могу бити истовремено

велике и захтевне фирме и мале фирме (разлика је

закупу величине пакета сервиса)

Не обезбеђује се потпуна сигурност комуникације ни

максимална поузданост (као код приватног)

Предности

нема трошкова изградње, одржавања, проширења, иновирања

нема трошкова за дозволе за коришћење радио канала

могу се мењати оператери (ако постоје)

изнајмљује се или набвља само потребна опрема

претплатом се купују и проширују пакети сервиса


7/83

31. октобар 2005. 7

Разлози за примену

Принцип транкинга (ефикасност употребе канала)

Модуларна архитектура мрежеОтворен пакет стандарда

Режим рада базних станица и централа (унапређен)

Могућност постепеног прелаза на дигиталну техникурада


8/83

31. октобар 2005. 8

Принцип транкинга

Полази се од претпоставке да је

мали проценат заузеће времена од стране једног корисникамала вероватноћа истовременог заузећа од више корисника

Техника аутоматског додељивања радио канала

(trunking technology)

Из скупа додељених канала бар један је контролни

канал, а сви преостали су радни канали

CC – Control ChannelTC – Traffic Channel


9/83

31. октобар 2005. 9


10/83

31. октобар 2005. 10


11/83

31. октобар 2005. 11

Архитектура

BS – Base Station ( једна или више)

Један или више TSC – Trunking System Controller са MX – Mobile

eXchange

OMC – Operation and Maintenance Computer са опционо укљученим

DT – Dispatching Terminal

Периферни кориснички терминали фиксне, мобилне, преносне иручне радио станице (Mobile Radio MR, Portable Radio PR,

Handportable Radio HR)

PABX – Private Automatic Branch eXchange)

Пакет додељених радио-канала


12/83

31. октобар 2005. 12


13/83

31. октобар 2005. 13


14/83

31. октобар 2005. 14

Организација мреже

Ћелијска организација, ћелија је локална мрежа (LN)

LN се састоји од једне MX која обавља функције TSC и једне или

више BS.LN10-25km већи пречник са малом густином саобраћаја

do 5km мањи пречник са великом густином саобраћаја

Локална мрежа је основна мрежа и са OMC представљасамостални транкинг систем.

OMC чува податке о корисницима, генерише извештаје о

саобраћају, врши даљинску дијагностику и надзор и евентуално

тарифира услуге (PAMR)


15/83

31. октобар 2005. 15


16/83

31. октобар 2005. 16


17/83

31. октобар 2005. 17


• Локална мрежа (LN Local Network)

• Системска мрежа (SN System Network)Повезивање више LN, има главни конролер MSC (Master SC)

MSC може имати своју LN, или функционисати самостално.

MSC функционише као чвориште (обезбеђује преносне путеве ипреусмеравање)

COMC (Central OMC) централно управљање, претраживање и

рутирање (RIH Roaming Information Handler)

• Интегрисана мрежа (IN Integrated Network)Повезивање више SN, подржава SRH (system Roaming Handler)


18/83

31. октобар 2005. 18

Пакети стандарда

MPT 1327, MPT 1343, MPT 1347, MPT 1352Дефинишу се глобалне димензије транкинг система (број адреса, број за

нумерацију радио канала, број кодови за системску идентификацију)

Врсте комуникације (one-to-one, one-to-many, many-to one)

Типови позива

Говорни позиви (индивидуални, групни (конверзациони и дифузни),приоритетни (индивидуални и групни), PSTN позив, PABX позив, ISDN

позив)Позиви за пренос података

Хитни ( ургентни ) позиви (говорни, са подацима, индивидуални, групни)

Укључени позиви

Статусне поруке (преносе се контролним каналом, 32 различите поруке)

Кратке поруке са подацима (преносе се контролним каналом)

Проширене поруке са подацима (преносе се контролним каналом)

Врста сигнала (сигнализација по CC каналу је дигитална FFSK)

Фреквенцијски опсези шеме нумерације


19/83

31. октобар 2005. 19

Организација рада у мрежи

Претплатник може да има јединствен идентификациони код

префикс од 3 цифре

идентификацију корисника 7 цифара (идентификациони бројгрупе 4 цифре, кориснички идентификациони број 2 до 3 цифре)

Уређај има индивидуалну или групну адресу од 20 бита

идентификација система 7 бита

идентификација корисника или групе 13 бита

Контролни канал обавља следеће функције

кад је слободан – синхронизација и регистрација

кад добије захтев за везу тражи позваног и ако је слободан

додељује први слободан TC канал


20/83

31. октобар 2005. 20

Дигитални систем са транкингом

Јединствен фреквенцијски план јавна безбедност 380-400MHz

за цивилне кориснике 410-430MHz, 450-470MHz, а према потребисе могу користити 870-876MHz uplink и 915-921MHz downlink

Спектрална ефикасностTDMA са 4 time slot-а за један носилац 25kHz

формирају се рамови (510 модулисаних бита је један TS, 4 TS је

један TDMA рам, 18 TDMA рамова (17+1) је један мултирам и 60

мултирамова је један хиперрам.


21/83

31. октобар 2005. 21


22/83

31. октобар 2005. 22


23/83

31. октобар 2005. 23

Принципи рада

Интерфејси (отворена концепција стандарда TETRA)

AIR IF радио интерфејс

TE IF терминални интерфејс

ISI међусистемски интерфејс

DMO IF интерфејс директног режима

LS интерфејс линијског терминала (начин прикључењадиспечера на мрежу)

Модулација DQPSK са максималних 9kb/s по каналу

Говор се кодује посебним кодеком (висок квалитет) ACELP

Подаци (комутација кола и пакета)

Сложени ниво заштите (криптовања) (у зависности од нивоа

заштите ефикасан пренос је са 2.4kb/s, 4.8kb/s или 7.2kb/s)


24/83

31. октобар 2005. 24


25/83

31. октобар 2005. 25

Основни модови рада система

V+D пренос података са различитим нивоима заштите

кратке слободно писане поруке

статусне поруке (цифарске)пренос података са комутацијом пакета (X.25, IP)

PDO за специјалне терминале искључиво за пренос података

DMO директни начин рада без базних станица и система

за посебне кориснике ван зоне покривања (тунели, рудници)

-директан начин рада између HR (мала зона домета, посебни симплекс

канали)-рипитерски директни начин рада (повећање зоне, рипитер прима иреемитује на истом носиоцу у другом слоту)

-са системом са најближом базном станицом преко гејтвеја


26/83

31. октобар 2005. 26

О ј


27/83

31. октобар 2005. 27


Организација путем виртуелних мрежаОсновна концепција система је да буде дигиталнатранкинг мрежа за више група независних илиделимично зависних корисника.

За сваку виртуелну мрежу постоји диспечерски центарса радном станицом, диспечерским контролером ипериферијама са великим овлаћењима.

Сви диспечери у мрежи могу међусобно да

комуницирају и у случају посебних, инцидентнихситуација формирају привремене групе, састављенеод чланова различитих група корисника, већ премадатој инцидентној ситуацији.

Сами корисници могу да мењају групе којима припадајуако им диспечер нове групе то дозволи.

Мрежа за неке групе корисника може да ради и бездиспечера.


28/83

31. октобар 2005. 28


29/83

31. октобар 2005. 29

Архитектура мреже-Базна станица (модуларна, има фреквенцијски пар)

-Дигитална мобилна централа (на коју је повезановише базних станица)

-Диспечерске радне станице-Мрежни управљачки систем, командно контролнисистем и систем тарифирања и наплате

Један радио носилац по ћелији је главни носилац покоме се преноси главни контролни канал (MCCH).

Више централа могу бити повезане на централнуцентралу.

Систем подржава повезивање са свим приватним и јавним телефонским мрежама, мрежама за преносподатака...


30/83

31. октобар 2005. 30


31/83

31. октобар 2005. 31


32/83

31. октобар 2005. 32

Arhitektur а sistema TETRA

• bazne stanice - TBS ("TETRA Base Station" ),

• komutacione jedinice - DXT ("Digital Exchange for

TETRA" ),

• dispečerske stanice - DST ("Dispatching System for

TETRA" ),

• centar upravljanja mrežom - NMC ("Network

Menagement Centre" ),

• TETRA radio-terminali - TRT ("TETRA Radio

Terminal" ).


33/83

31. октобар 2005. 33

Bazne stanice (TBS). Svakoj baznoj stanici, u radio delu,

odgovara po jedan kontrolni kanal preko koga seostvaruju faze uspostavljanja, nadzora i raskida veze.Fizičke karakteristike kontrolnog kanala u potpunosti suidentične "govornom" kanalu. Zbog postojanja

kontrolnog kanala raspoloživi broj "govornih" kanala na jednoj baznoj stanici je manji za jedan od ukupnog brojakanala. Sistem je koncipiran tako da bazne stanice moguda budu opremljene za rad na najmanje jednom radio-

nosiocu, čemu odgovara minimalni korisnički kapacitetod tri govorna kanala , pa do najviše četiri nosioca,odnosno petnaest govornih kanala. Na istoj lokaciji mogu

da rade dve ili više baznih stanica. Bazne stanice sepriključuju na komutacione jedinice DXT.


34/83

31. октобар 2005. 34

Komutacione jedinice (DXT) obično imaju kapacitet do 64radio-nosilaca, što odgovara maksimalnom kapacitetu od240 korisničkih kanala (16 baznih stanica x 4 radio-

nosioca x 4 korisnička kanala - 16 kontrolnih kanala).Nije sasvim jasno da li je time broj baznih stanica, kojese mogu priključiti na jedan DXT, ograničen na 16 ili ihmože biti i više, ako sve ne koriste maksimalno mogućibroj kanala. Takođe, jedna DXT jedinica može dakomunicira sa najviše 64 dispečerske stanice DST.Komutacione jedinice se mogu povezivati u hijerarhijskestrukture, što pruža značajne pogodnosti u smisluformiranja tokova saobraćaja.


35/83

31. октобар 2005. 35

Dispečerske stanice (DST) obavljaju funkciju upravljanjasaobraćajem u mreži. Imaju široku skalu mogućnostikomuniciranja unutar mreže i upravljanja posebnimtokovima telekomunikacionog saobraćaja. DST možefleksibilno i jednostavno da bude povezana na bilo kojukomutacionu jedinicu, pri čemu korisnički interfejs i

funkcije mogu biti konfigurisani ili menjani u skladu sakonkretnim potrebama proizvoljne grupe korisnika.

Centar upravljanja mrežom (NMC) obavlja posloveupravljanja na najvišem hijerarhijskom nivou, sa dvakarakteristična usmerenja:

(a) upravljanje funkcionisanjem saobraćaja u mreži

(b) upravljanje tehničkim parametrima mreže.

TETRA radio-terminali (TRT) se mogu realizovati u više


36/83

31. октобар 2005. 36

TETRA radio terminali (TRT) se mogu realizovati u više

različitih formi, pre svega:

kao personalne mobilne jedinice (ručne, u formi kacige, itd)kao jedinice za montažu u vozilima ili na fiksnim lokacijama

Basestation

ring

Base station

star network

Al ternat ive

trunk route

Primary

trunk routes

Distributed

dispatching

Digital Exchange for Tetra - DXT Dispatcher Station for Tetra - DST

Tetra Base Stations - TBS

Network Management Centre - NMC

Elementi sistema TETRA mogu se povezivati na različite


37/83

31. октобар 2005. 37

Elementi sistema TETRA mogu se povezivati na različitenačine:

• Na nacionalnom planu povezivanje se može realizovatitako da postoji više alternativnih puteva kojima suregionalne mreže povezane sa centrom sistema.

• Regionalni centri se mogu povezivati po vertikali, sacentrom sistema, po horizontali međusobno, kao i sapripadajućim baznim stanicama.

• Toplogija povezivanja baznih stanica u odnosu naodgovarajući regionalni centar može biti u formi zvezde,prstena ili kombinovano.

Izbor odgovarajuće arhitekture je definisan softverski, štodozvoljava slobodne kombinacije i izmene, po potrebi.


38/83

31. октобар 2005. 38

Virtuelne mreže

Kao jedna od najvažnijih prednosti sistema TETRA možese navesti mogućnost formiranja virtuelnih mreža. Za

složeni (i prilično heterogeni ) sistem kao što je EPS, to je vrlo značajan kvalitet, jer dozvoljava simultanotransparentno korišćenje sistema TETRA od strane višerazličitih entiteta ili "ad-hoc " formiranih grupa korisnika usklopu EPS-a, pri čemu svaka takva formacija možekoristiti sistem bez interakcije sa ostalim sličnimformacijama. Naravno, pod određenim uslovima,moguće su i veze između pojedinih virtuelnih mreža.Implementacija mogućnosti formiranja pojedinihvirtuelnih mreža sadržana je u softveru sistema tako daformiranje virtuelnih mreža suštinski ne zavisi od stvarnetopologije fizičke mreže.


39/83

31. октобар 2005. 39


40/83

31. октобар 2005. 40


41/83

31. октобар 2005. 41


42/83

31. октобар 2005. 42


43/83

31. октобар 2005. 43


44/83

31. октобар 2005. 44


45/83

31. октобар 2005. 45


46/83

31. октобар 2005. 46


47/83

31. октобар 2005. 47


48/83

31. октобар 2005. 48


49/83

31. октобар 2005. 49


50/83

31. октобар 2005. 50


51/83

31. октобар 2005. 51


52/83

31. октобар 2005. 52


53/83

31. октобар 2005. 53


54/83

31. октобар 2005. 54


55/83

31. октобар 2005. 55


56/83

31. октобар 2005. 56


57/83

31. октобар 2005. 57


58/83

31. октобар 2005. 58


59/83


60/83

31. октобар 2005. 60


61/83

31. октобар 2005. 61


62/83

31. октобар 2005. 62


63/83

31. октобар 2005. 63


64/83

31. октобар 2005. 64


65/83

31. октобар 2005. 65


66/83

31. октобар 2005. 66


67/83

31. октобар 2005. 67


68/83

31. октобар 2005. 68


69/83

31. октобар 2005. 69


70/83

31. октобар 2005. 70


71/83

31. октобар 2005. 71


72/83

31. октобар 2005. 72


73/83

31. октобар 2005. 73


74/83

31. октобар 2005. 74


75/83

31. октобар 2005. 75


76/83

31. октобар 2005. 76


77/83

31. октобар 2005. 77


78/83

31. октобар 2005. 78


79/83

31. октобар 2005. 79


80/83

31. октобар 2005. 80


81/83

31. октобар 2005. 81


82/83

31. октобар 2005. 82


83/83

31. октобар 2005. 83

MTK06 Tranking Sub

Documents

Transcript of MTK06 Tranking Sub