ISSN 1451- 673 X Часопис за језик, књижевност, уметност и ......

1

Часопис за језик, књижевност, уметност и педагошке наукеНОВА СЕРИЈА, пролеће 2007, год IV, бр. 1

ISSN 1451- 673 X

Часопис за језик, књижевност, уметност и педагошке наукеНОВА СЕРИЈА, пролеће 2007, год IV, бр. 1

ИздавачПедагошки факултет у ЈагодиниМилана Мијалковића 14, Јагодина

За издавачаПроф. мр Сретко Дивљан

Главни и одговорни уредникДоц. др Тиодор Росић

РедакцијаПроф. др Милош Ковачевић, проф. др Петар Милосављевић, проф. др Вук Милатовић, проф. мр Сретко Дивљан, проф. др Бранко Јовановић, доц. др Ружица Петровић, доц. др Виолета Јовановић, мр Михаило Шћепановић, мр Илијана Чутура − оперативни уредник, Вера Савић, Бранко Илић

РецензентиПроф. др Милош Ковачевић, проф. др Петар Милосављевић, проф. др Вук Милатовић, доц. др Радмила Поповић, доц. др Тиодор Росић

Технички уредникПера Стaнисављев Бура

Лектура и коректураБранко Илић, Илијана Чутура, Маја Димитријевић

Превод резимеаВера Савић

ШтампаМио књига, Београд

Тираж500

2

Ликовни прилозиМилорад Бата Михаиловић: Цртежи

САДРЖАЈ

РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Радоје Симић: Структура и акценат префиксалних твореница са општим глаголским делом / 7

Тиодор Росић: Фонолошки ниво напоредног текстуалног представљања / 38

Јелена Јовановић: Пословичке конструкције са прилогом ’колико’ изаменицом ’колик(и)’ / 52

Илијана Чутура: Синтаксичко-семантичке релације временских прилога са неприлошким адвербативом / 60

Оливера Радуловић: Чежња за рајским перивојима / 70Виолета Јовановић: Полифонијски тип уметничког мишљења у делу Велика деца Антонија Исаковића / 80Маја Димитријевић: Елементи фантастике у епском портрету

Марка Краљевића / 88Auli Toom (Аули Тум): Tacit pedagogical knowing:

At the core of teacher’s professionality / 99Весна Трифуновић: Школа и промене у култури села / 116Ivana Ćirković Miladinović: What are the benefits

of learner strategy research for the practising teacher in Serbia? / 126

ПРИЛОЗИ

Петар Пајић: Свети Кнеже и Црни Вожде наш / 133Радмила Лазић: Судбина песниковања / 135Драган Лакићевић: Уредник Топчидера / 137Сретко Дивљан: Лице фреске (1) / 141

ПРИКАЗИ И КРИТИКЕ

Бранко Илић: Мајсторски вез; Драгослав Михаиловић, Мајсторско писмо,издање Аутора, Београд, 2007. / 155

Илијана Чутура: О деиктичкој концептуализацији; Deictic conceptualizationof Space, Time and Person, Ed. by Friedrich Lenz Pragmatics & Beyond

3

New Series, Vol.112, Ed. By Andreas H. Jucker John Benjamin PublishingCompany, Amsterdam / Philadelphia, 2003. / 158

Марина Јањић: Свеобухватни истраживачки приступ; МиомирМилинковић, Страни писци за децу и младе, Легенда, Чачак, 2006. / 162

Ружица Петровић: Природа вечне филозофије; Олдус Хаксли: Вечнафилозофија – Philosophia perennis, Metaphysica, Београд, 2006. / 165

4

РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

5

Радоје СимићФилолошки факултет Београд

СТРУКТУРА И АКЦЕНАТ ПРЕФИКСАЛНИХТВОРЕНИЦА СА ОПШТИМ ГЛАГОЛСКИМ ДЕЛОМ

Апстракт: Аутор у предложеном раду анализира творенице са општим глагол-ским делом и префиксом у свом саставу. Утврђује да је известан број таквих форми на-стао у споју два поменута морфолкошка елемента, а да су друге резултат антиципа-ције општег дела у префиксираних глагола. Акцентом се поменуте творенице разли-кују, али немају неуређену прозодијску структуру, него се групишу око три модела:са кратким узлазним, са дугим узлазним и са кратким силазним и дужином на улти-ми. Први је најчешће заступљен у грађи, а трећи најређе. На основу извесних факатаможе се утврдити да је кратки силазни најстаријег постања, и да се у наше време по-влачи из употребе; дуги узлазни је најмлађи и показује знаке напредовања на рачундруга два.

Кључне речи: твореница, префикс, сложена реч, глаголски општи део, акценат,прозодијски модел, језички развој, дистрибуција, репартиција акцената.

1. УВОД

1. Формације о којима говоримо већ су биле предмет научне анализе.Нпр. Т. Маретић у поглављу о ‘сложеним именицама и придјевима’ своје Гра-матике1 дели ове у четири ‘врсте’, одн. четири структурна типа. У четвртусвоју врсту убраја „сложенице, којима је први дио ријечца не или какав при-једлог, на пр. нечовјек, немио, приморац, уздарје, безбрижан, подобар“. Ка-ко видимо, форме састављене од основе и префикса код Маретића се сматра-ју сложеницама2. Да бисмо избегли сувишну дискусију о томе питању, префик-салне форме у овом раду ћемо једноставно назвати ‘твореницама’.

а) У основном фонду примера за сложенице своје четврте врсте Маре-тић не наводи префиксалне форме са општим глаголским делом. Но када об-рађује примере3, међу њима се налазе и: небојша, незнајша, незнан, те објед,обред, дочек, пророк, узраст, дохват, издаја, мимоходац, налог, одломак, по

7

УДК: 811.163.41’367.335811.163.41’3421’26

1 Т. Маре т ић, Гра ма ти ка и сти ли сти ка хр ват ско га или срп ско га књи жев ног је зи ка, 2.изд., Об но ва, За греб 1931., 328. и д.

2 И уоп ште, не ми сли мо да су са вре ме ни ис тра жи ва чи са свим у пра ву кад их свр ста ва -ју ме ђу из ве де ни це, али је то пи та ње за дру гу при ли ку.

3 Т. Ма ре тић, Гра ма ти ка, 337–338.

мор, поткова, пријелаз, припека, продаја, расплет, сабор, ускок, зарез итд. Завећину тврди да „им се само чини, да им је именица иза приједлога посталанепосредно од коријена, а управо је читава сложеница начињена према гла-голу с приједлогом сложену; тако је на пр. дочек према дочекати, пророк пре-ма прорећи, узраст према узрасти“ итд.

б) Акценат префиксалних твореница „нема сталног правила“4. „Испор:народ : изрод, одрод, пород; - пријелаз, разлаз, залаз : долаз, излаз; - нанос,принос, пријенос, занос : донос, износ, понос, поднос, пронос; - сугреб, Загреб : огреб, погреб; пријепис, распис, запис : натпис, потпис; - налог, прилог,пријелог, разлог, улози, залог, налога, залога : облог, полог, подлога; - упор(некакав вјетар) : отпор, успор, потпора и т. д.“

в) Помена је вредна и његова тврдња да „ни силазни ни узлазни акцент нестоји никада на приједлозима: без, до, из, над, об, од, под, уз, а може се рећи, дато правило вриједи и за приједлоге: о, по, про, јер су им изузеци веома ријетки“.

2. Пажњу заслужују и кратке Стевановићеве5 напомене о ‘сложеница-ма с префиксима’6. Тичу се управо префиксираних именица. „једне од њих,као што су...: надлактица, напрстак, нарамак, подлистак и сл. постале су одпредлошко-падежних веза додавањем одговарајућих наставака. А друге, каошто су: застор, застој, нанос, подвоз, препис, распис, расход, састав, умор,упис итд. представљају опште делове глагола сложених с префиксима, а уствари се не разликују много од оних претходних јер су и оне такође, али насвој начин, уобличене“.

2. ГРАЂА7

2.1. Уопште о лексичкој и творбеној функцији ‘глаголског општег дела’

1. Према неким цитираним објашњењима, глаголски општи део, илипо Маретићу ‘глаголски корен’, као да бива директно преузиман од глагола иуклапан у сложеницу која настаје. Маретић међутим, како је напоменуто, твр-ди да префиксалне форме могу настати и од ‘корена’ префиксалних глагола,дакле представљати осамостаљени општи глаголски део. О томе се он изја-шњава и подробније8.

1.1. „Коријени – утврђује он на једној страни – нијесу ништа реално, т. ј.не смијемо мислити, да је икад било вријеме, кад су се они говорили и били

8

4 Исто, 340. 5 М. Сте ва но вић, Са вре ме ни срп ско хр ват ски је зик I, 5. изд., Бе о град 1991., 408–412. 6 М. Сте ва но вић, Са вре ме ни срп ско хр ват ски је зик I, 425. 7 Гра ђа је са ку пље на из реч ни ка М. Ни ко ли ћа, Обрат ни реч ник срп ско га је зи ка, Бе о град

2000. – При ме ри су срав ње ни са гра ђом у Реч ни ку срп ско хр ват ско га књи жев ног је зи ка I–VI,Но ви Сад 1967–1976. Ода тле је пре у зет и кон трол ни ма те ри јал: мо тив не ре чи у за гра да ма пре -ма ко ји ма од ме ра ва мо од нос ак цен та тво ре ни це пре ма ак цен ту осно ве. Гра ђа ни је до кра ја са -ку пље на јер ни смо ишли за то тал ном ис црп но шћу ана ли зе – то би и ова ко гло ма зан рад јошви ше оп те ре ти ло и учи ни ло га (још) ма ње пре глед ним не го што је сте.

8 Т. Ма ре тић, Гра ма ти ка, 253–254.

самосталне ријечи; коријени су исто онако, као што су и наставци, наше ап-стракције, згодне за то, да можемо рашчинити ријечи у њихове елементе, даим можемо, колико је могуће, одредити темељно значење и да можемо ви-дјети, које су ријечи међу собом етимологички или по етимологији сродне“.

1.2. На другој је страни Маретићева тврдња да има „доста примјера,гдје који коријен сам собом, т. ј. без икаквог наставка, служи као готова ри-јеч. Овамо иде особито номинатив синг. неких именица и придјева мушкогрода, на пр. гроб, мраз, род, вид, дуг, млад, тих и т. д. “Све те и сличне им ри-јечи имале су некад на крају вокал ъ, који им је био падежни наставак, гла-силе су дакле гробъ, тихъ и т. д. Овамо иде и 2. и 3. лице синг. аориста некихглагола, на пр. да ста, пи (од дати, стати, пити). Ти су облици у прастаро добаимали своје особите наставке, који су послије отпали“. Ово би значило да се‘чист корен’ може јавити искључиво у резултату историјских промена у ко-јима облици бивају поништени путем фонолошких неутрализација. Без обзи-ра на Маретићев став који би имао према глаголском ‘корену’ осамостаљеномиз функционалних потреба данашњег језика, неоспорна је чињеница да по-стоје редуктивни творбени процеси, у којима је могуће осамостаљење корен-ске морфеме или сл.

а) У нашем су се материјалу нашли управо такви случајеви, као нпр.: бег (према бежати)9, бит (према бити, биће)10, бод, вез, вид, вод и вод, воз11,вред12, газ, гиб (према гибати), глед, гор, дрп, зиб (зибати, зипка), злед, зор13,клоп14, коп и коп15, крет, куп16, лаз и лаз17, лед, леп (према лепити), лет, маз18,мет (у риболову)19, мет (уп. метати), миг, мор20, плет, рез, род, скрб21, след,стриг22, струг, тег, топ, ход, цеп, чуп23, шет, шиб. Именице струг и шиб сва-како су полазиште за творбу глагола типа стругати, шибати и сл. Можда би

9

9 РМС: „бе жа ње, бек ство“ спорт. из не нанд но и на гло из ми ца ње про тив ни ку (про тив -ни ци ма) у не ком так ми че њу“.

10 РМС: „1. су шти на, глав на од ли ка не че га, при ро да, би ће...2. в. би так“. 11 РМС: 1. = влак... 2. те рет на ко ла... 3. то вар на ко ли ма... 4. пре во зно сред ство уоп ште...

6. во жња (по во ди или коп ну)“. 12 РМС: „те ле сна по вре да, ра на; увре да“. 13 РМС: зор (2) „оно што се ви ди, изглкед; опа жај; очи глед ност“. 14 РМС: „узв. оном. глас ко јим се опо на ша кад што пад не, уда ри ко га или шта“. 15 М. Ни ко лић, Обрат ни реч ник: „уп. ко па ти“. 16 РМС: „куп ња, ку по ви на“. 17 РМС: „2. узак пут, про лаз, отвор у огра ди“. В. ла зи ти = ла за ти: „гми за ти, пу зи ти,

пла зи ти“. 18 РМС: „1.а. мал тер, жбу ка, леп од зе мље или од пе ска и кре ча, вап на... б. јед но пре -

ма зи ва ње не ке по вр ши не, слој, пре маз... 2. сред ство за ма за ње (у ле ко ви те или ко зме тич ке свр -хе)... 3. ма зи во, ко ло маз“.

19 РМС: „по кр. ме сто где се ста вља ју мре же за ло вље ње ри бе“. 20 РМС: „в. мо ри ја“ (мо ри ја – „ку га, по мор; епи де ми ја“). 21 РМС: „ста ра ње, па жња, бри га“. 22 РМС: „стри же ње сто ке (ова ца, ко за), стриж(б)а“. 23 РМС: чуп и чу па „1. в. чу пе рак (1)... 2. бу сен чић тра ве и сл., оно што се од јед ном иш -

чу па; ко ли чи на че га ко ја се од јед ном пр сти ма за хва ти... 3. а. дла ка ва стра на ко же... б. дла ке укр зну“.

се исто могло устврдити за вид, воз, лаз и лаз и још коју према видети, вози-ти24, лазити/лазати или сл., али за гиб према гибати, те глед, гор, мет, цеппрема гледати, горети, метати, цепати, или чуп према чупати (исп. узв.чуп), шет према шетати – јасно показују да је глаголска реч ‘старија’ одименичке или сл., тј. да се ту ради о редуктивној творби (чини се добрим де-лом у новије време).

б) Именица је увек са силазним акцентом, што је и разумљиво јер јеједносложна. Али би се очекивало да је очувала бар квантитет, те да премакратком силазном и узлазном глагола, стоји кратки, а према дугом узлазноми силазном – дуги. Међутим, већ и на први поглед постаје јасно да да ту имаизвесног несклада, тј. да акценат именице није свуда, боље рећи претежноније настао према акценту глагола, него другим путем.

ба) Само у три случаја коренска реч носи кратки силазни акценат: дрп(дрпити, дрпати), клоп (клопити), топ (топити). У два прва примера радисе заправо о ономатопеји, па они и не спадају у нашу тему. Трећи је нејасан,али се чини да ће и ‘топ’ пре бити ономатопеја него глаголски општи део25.

бб) Код неких примера акценат је двојак, дуги и кратки силазни: вод и вод (водити), коп и коп (копати), лаз и лаз (лазити/лазати), мет и мет(метати).

(1) Само у последњем случају могло би се рећи да је глаголски акценатделом пренесен и на именицу, онда када су и један и други кратки силазни.Али дуги силазни према кратком – не може се сматрати директним прено-сом, већ ако не што друго, онда резултатом дуљења. Дуљење је, како је позна-то, каткада последица губљења полугласа, али у старо време, кад се тај про-цес дешавао, и углавном испред сонанта на крају речи (и каткада испред кон-сонаната). Овде је тешко претпоставити тако што, пре свега зато што није из-весно да су ове речи старога постања, или заправо што је извесно да су но-вијега. Вероватније се ради о аналошком дуљењу? Видећемо касније где јеистина.

(2) Претпоследња наведена форма такође у неким варијацијама подсећана пренос акцента, али у другима не: дуги силазни не одговара ни кратком си-лазном, а поготову не узлазном. Аналогија је и овде највероватнија солуција.

(3) Остала два случаја мало су необична: дуги и кратки силазни у име-нице стоје према глаголском кратком узлазном. Ваља напоменути да је пре-зентски акценат код оба кратки силазни (водим, копам). Аналошки карактердугог силазног код именице – ван сваке је сумње.

бв) У светлу интерпретација из претходних тачака, остала грађа јаснаје по себи. Остаје нам да је прикажемо, без посебних коментара. Први нам пореду долазе примери са дугим силазним код именице и кратким код глагола: бит (бити, биће), вид (видети), газ (газити), глед (гледати), зор (зрети), маз(мазати), миг (мигати, мигнути), рез (резати), стриг (стрићи), шиб (шибати).

10

24 Али в. по след њу од ред бу у фу сно ти уз ‘воз’: „во жња“. 25 У РМС ове од ред ни це не ма, тј. ‘топ’ је на ве ден са зна че њем ар ти ље риј ског ору ђа.

Само би се код зрети-зрим могла постављати – неуспешно – теза о пре-носу презентског акцента на именицу. Али при оваквом односу основа – свеби стајало на стакленим ногама. Аналогија је све извеснији факат.

бг) У примерима следеће групе именички дуги силазни стоји премаглаголском дугом узлазном акценту: вез (вести), вред (вређати, увредити), гиб (гибати), зиб (зибати, зипка), злед(позледити), куп (купити, куповати), скрб (скрбити), след (следити), струг(стругати), тег (тежити, тежак), крет (кретати), леп (лепити), цеп (цепати), шет (шетати),

Као што је речено, тонска мутација објашњива је свођењем слоговнеструктуре на моносилабичку. Друго би решење код највећег броја речи било– преношење презентског акцента (исп. гибам, зибам, зледим, купим, лепим,следим, цепам, шетам). Мислимо да је и једна и друга теза прихватљива, уизвесној мери. Но ако је реч о престилизацији тона, чини се да је она мождаи повукла даље ширење престилизацијског манира, и стварање по свему су-дећи посебног акц. модела: моносилабик са дугим силазним постаје калуппо којем се издваја општи глаголски део ради обављања номиналне функције.

бд) Преостала је грађа са именичким дугим силазним према глаголскомкратком узлазном: бег (бежати), бод (бости, бодовати), воз (возити,), гор (горети), коп (копа-ти), лед (ледити), лет (летети), мор (морити), плет (плести), род (родити),твор и твор (творити), ход (ходити, ходати), чуп (чупати).

Посебну напомену заслужује форма бод, јер је постављена према двеглаголске речи, од којих бости припада овде, а бодовати међу основе са крат-ким силазним. Исто би се и за ход рекло да је постављено према ходити и ходати. Ко би приметио да је ходати секундарног постања, одговор би му био:али врло старог.

О осталоме се само може рећи да је кратки узлазни врло удаљен од ду-гог силазног, те је свака сумња у аналогију излишна. То ће рећи да је овај типтвореница уређен прозодијским моделирањем, а не тек тако, као што се Сте-вановић домишља. Исто тако, за данашњег говорника нема значаја да ли јеимао или не и падежни наставак, о чему говори Маретић. Прозодијска типи-зација сасвим је довољан услов вањског твореничког уобличења26.

11

26 Ово на су прот Ма ре ти ћу, ко ји се пре ми шља око тво ре ни ца сво је пр ве вр сте, па твр -ди: „Раз ли ка у ак цен ту на пр. из ме ђу до ма зет и до ма зет ни је до во љан раз лог, да до ма зет др -жи мо за пот пу ну пра ву сло же ни цу, јер го во ри мо са јед ним ак цен том и до бро ју тро (мје сто до бро ју тро...), гдје ни ко не ће ре ћи, да је сло же ни ца, не го сра сли ца“. – Т. Ма ре тић, Гра ма ти ка,329. – Ви ди мо у ства ри да ак це нат је сте до во љан услов да сло же ни цу сма тра мо по себ ном лек -сич ком тво ре ви ном у од но су на мо тив не ре чи пре ма ко ји ма је на ста ла, тј. од чи јих се еле ме -на та са то ји.

3. ПРЕФИКСАЛНЕ ТВОРЕНИЦЕ СА ОПШТИМ ГЛАГОЛСКИМ ДЕЛОМ

3.1. Асилабички префикс с-

1. Прилазимо обради префиксалних формација. Видели смо да их имадве врсте по постању: оне које настају антиципацијом општег дела префик-сиранога глагола, заједно са префиксом; и оне које настају сусретом општегдела кад је већ антиципован, и префикса. Ми ћемо их анализирати не водећирачуна о тој разлици. Подсећамо се и на Маретићеву опаску да су акценатскиуглавном неуређене. Овде ћемо разгледати грађу по реду, па онда на основутога донети коначне закључке.

2. Али како је материјал обиман, ваља нам поћи управо по неком реду. Нај-пре ћемо у анализу узети оне код који префикс нема силабичку форму:збег (збећи се, збежати се), згиб (згибати се – згибам се), здиг, свод (сводити-сводим)27, склоп (склопити-склопим), скрет (скретати-скрећем), скуп (скупити-скупим), слет (слетети-слетим), смет (смести-сметем)28, сплет(сплести-сплетем), спор (спорити се – спорим се), спрег (спрегнути, спрећи,спрећи - спрегнем), стег29 (стегнути-стегнем), створ и створ (створити-створим), шкрип (шкрипати).

1) Очекивали бисмо безизузетачно слагање са претходно анализира-ним речима, тј. да и овде потпуно влада дуги силазни акценат. Али стање јесупротно.

а) Код именица слет, скрет и шкрип једнозначно се да утврдити не-слагање са глаголом, и развој дугог силазног по другој линији.

б) Лексеме згиб и стег вероватно се такође могу придружити претходни-ма, ма да је и директни пренос дугог акцента сасвим прихватљива солуција.

в) Твореница спрег има неочекиван кратки силазни (у мом личном го-вору спрег, али његова подлога је дубоко дијалекатска).

г) Код осталих се акценат именице слаже са глаголским, уз ограду даје код монислабика он нужно силазне природе, према кратком узлазном гла-гола.

2) Закључак је да код ових речи – ако постоји правило, оно би гласилода је именица настала антиципацијом општега глаголског дела понела извор-ни акценат.

3.2. Силабички префикси

1. Да бисмо стекли почетни увид у прозодијску структуру ових творе-ница, навешћемо све забележене примере са основама бег, гиб и тег:

12

27 РМС: „пра ви ти свод“. 28 РМС: „ме ту ћи, чи сте ћи укло ни ти што с по вр ши не не че га“29 РМС: стег (2) „1. сте га (1)... 2. спој ни ца ко јом се учвр шћу ју ши не на же ле знич ким

ко ло се ци ма“.

одбег, пребег, избег, прибег, побег заглед, надглед и надглед, неглед, преглед, непреглед, изглед, виглед, приглед и приглед, оглед, доглед, поглед, проглед, углед загиб, нагиб, прегиб, пригиб, огиб и огиб, сагиб, угиб затег и затег, натег, противтег, претег, потег и потег, протег, растег и растег, утег

1) Код прве основе уопштен је крактки узлазни на првом слогу. 2) Други низ примера прозодијски је уравнат са кратким силазним ак-

центом на прими и дужином на последњем слогу. Изузеци су надглед, уз над-глед, преглед и приглед, поред приглед.

3) И код треће основе, као код прве, акценат је готово сасвим уједињен– дуги узлазни на префиксу. Изузетак чини огиб и огиб са алтеренативнимкратким узлазним или силазним на истом првом слогу, и дужином уз потоњина крајњем.

4) Код последње преовлађује кратки силазни на првом слогу, комбино-ван са дужином на ултими. Изузеци су варијанте са кратким силазним и бездужине потег, те у два случаја дуги узлазни на прими затег, растег а једномкратки узлазни растег, и једна комбинација дугог силазног и дужине натег30.

2. Да ли се на основу овога може закључити да је акценат неуређен, ка-ко мисли Маретић? Изгледа да неће бити баш сасвим тако, мада је јасно да јеу великој мери ипак тако.

1) Коинциденција кратког силазног на прими и дужине на ултими не за-виси потпуно од прозодијског лика основе.

а) Основа гиб је дуга (в. гибати), па је појава дужине у огиб објашњиватиме. Тако је и са основом тег (исп. затегнути-затезати и сл.), дакле затег,натег, противтег, претег, потег, протег, утег може се рећи да преносе кван-титет глаголске основе.

б) Основа глед, међутим, која је изворно кратка (гледати), добила је уосновном прозодијском моделу наших твореница дужину: заглед, надглед, неглед итд. Тај се факат не може тумачити учешћем антиципиранога глаголскогопштег дела на изглед творенице.

2) Слично је и са другим моделима. а) Са супротног гледишта посматрана, истој линији, сада без изузетка,

са гиб и тег налази се и основа бег – и она по квантитету копира глаголскуоснову (исп. бежати).

б) Али је модел са кратким узлазним познат и дугим основама, доду-ше у овде наведеној грађи ретко (в. даља поглавља овог рада): огиб, растег.

3) (а) Дуги узлазни на првом слогу и кратак потоњи слог творенице по-знат је краткој основи глед: надглед, надглед, приглед. (б) Али је заступљен, ито изненађујуће често, и код дугих основа: гиб (загиб, нагиб, прегиб, пригиб, сагиб, угиб), и тег (затег, растег).

3. Нема сумње, акценат префиксалних твореница овога реда кренуо јетакође ка уједначавању, али је тај процес изгледа разносмеран. На њега је без

13

30 М. Ни ко лић, Обрат ни реч ник: „те гље ње“. – РМС: „...у из ра зу ву ћи на на тег – по кр. при -вла чи ти ла ђу, ча мац ко ноп цем при чвр шће ним за да ље ба че но си дро или др во на оба ли Вук Рј.“

нарочитог утицаја прозодијски лик глаголске основе. Али шта је полазиштеза прозодијску типизацију, који су узроци и какве су тенденције даљег разво-ја – то су за сада питања на која треба тражити одговор. Покушаћемо са Ма-ретићевим напоменама о префиксима и њиховом учешћу у акценатској струк-тури ових формација.

а) Да се подсетимо: он тврди да има две врсте префикса. Једни не при-мају на се дуги акценат: без, до, из, над, об, од, под, уз, а с малим изузецимаи о, по, про. Други пак – свакако сви остали – способни су да носе и тај акце-нат. Може се према томе поставити питање: имају ли префикси посебан афи-нитет према овом или оном акценту – или је свеједно који ће акценат на ко-јем стајати.

б) Још је један проблем у вези с префиксима потребно поменути: да лије акценат који они носе само резултат уобличавања твореница, или је мождау вези са преношењем акцената на проклитику. С тим у вези унапред се мо-же рећи једино да проклитика прихвата акценат по правилу у облику краткогсилазног и кратког узлазног. Изузетак чине комбинације проклитика са енкли-тикама, при чему се акценат јавља обавезно на проклитици, и обавезно дугисилазни или дуги узлазни: „узлазни и силазни (дуги – Р. С.) акцент на прије-длогу – утврђује Маретић31 – може да буде само пред енклитикама: на ме, зате, у се, на њ, по њ“.

3.2.1. Творенице са негацијом не- у улози префикса

1. Сразмерно је мало забележених примера са овим елементом и оп-штим глаголским делом: невид (: вид), недождер (-), недосег (: досег и досег), недоход и недоход (: доход), некрет (: крет), неотпор (: отпор), непокрет (: покрет), непролаз ):пролаз и пролаз), непроход (: проход), нерод и нерод (: род), неумор (: умор).

а) Форме невид : вид, некрет : крет, непокрет : покрет, нерод и нерод: род и евентуалне друге сличне, у којих основа носи силазни акценат, као дапотврђују тезу о проклитичком преношењу као полазишту за настанак ак-цента творенице. И стварно, ништа једноставније него објаснити их спаја-њем проклитике и основе речи – при чему акценатски модел копира онај сапренесеним акцентом на проклитику. Али ту има једна невоља: ако упореди-мо акценатску структуру других комбинација наведених речи са проклитика-ма, испада да ту немамо преношење са силазним, него са узлазним акцентому резултату: на вид, у род и сл. Одговор на ово гласио би да се негација мо-же понашати друкчије од осталих проклитика и сл.

б) Сасвим је друкчија ситуација, и сасвим дрго казује, код већине дру-гих форми. Ту силазни акценат на негацији у твореници стоји према узлазномоснове недосег : досег и досег, недоход : доход, неотпор : отпор, непролаз :пролаз и пролаз, непроход : проход, неумор : умор. И друго, са тим акцентом

14

31 Т. Ма ре тић, Гра ма ти ка, 111.

коинцидира код неких примера и дужина на потоњем слогу, док је код основ-не речи он кратак: недоход (: доход), непролаз (: пролаз и пролаз). То је упра-во модел о којем је већ било речи, а који делимично познају творенице са оп-штим глаголским делом као средство прозодијског уобличења независно одакцента мотивних речи.

в) Погледаћемо још форме и варијанте са кратким узлазним: недождер,недоход, нерод. (ва) Форма недождер, заједно са недоход – имала би акценатмотивне именице (в. доход). И по томе ни једна ни друга не би биле посебноинтересантне, сем као сведоци неизвршеног акценатског померања. Али несмемо заборавити да прва од њих према себи нема основне именице, нити јеобична лексема *дождер. О чему је реч? О томе да је за потребе пејорациј-ског бојења назива за прождрљивца или сл. саграђена лексема директно одглаголскога општег дела (ждерати : ждер), префикса који би обележио заси-ћење бар целином неке претпостављене количине хране, и негације – успо-стављена гротескна слика незаситника. (вб) Форма нерод такође садржи но-ту пејоративности: може обележити туђина, према коме се нема никакав об-зир, и који је према нама хладан и безобзиран; или бештију коју мајка не ра-ђа. У сваком случају она стоји према антиципаваној лексеми из глаголскогопштег дела род, али не копира њен прозодијски лик, јер у друштву са нега-цијом губи дужину. Свакако се овде ради о творбеном прозодијском моделунасталом у процесу нивелације акцента и ретипизације форми.

2. Закључићемо двоје. Прво, да творенице са негацијом и глаголскимопштим делом заиста немају јединственога акцента. Али друго, процес ујед-начавања акцента јесте реалност. Тај процес иде у различитим правцима јерсе укрштају тенденције ка уопштавању различитих модела, а пре свега моде-ла са кратким силазним на првом и дужином на потоњем слогу, а у некимслучајевима и онога са кратким узлазним на првом слогу и кратком ултимом.Видећемо да постоји и још један модел који конкурише са поменута два: ду-ги узлазни акценат на прими (в. даљи преглед грађе).

3.2.2. Вокалски префикси

1. Остале префиксе разделићемо по фонолошком саставу, и прво у ана-лизу узимамо оне који се састоје из једнога гласа – једног вокала. То су пре-фикси о- и у-.

2. Са префиксом о- забележили смо следеће примере: одер и одер (одерати-одерем), озиб и озиб32 (зиб)33, ојед34 (оједати се – оједам се), оклоп (оклопити-оклопим),

15

32 РМС: „1. по лу га или гре да ко јом се по ди же те рет, ћу ски ја... 2. је зи чац на кан та ру, те -ра зи ја ма“.

33 РМС: „спорт. са ви ја ње, пре гиб“. 34 РМС: „озле да од оје да ња“.

окоп (окопати-окопам), окрет (окретати/окретати-окрећем), окрп (окрпити/окрпати-окрпим),окуп (окупити-окупим), омет35 (в. ометац/одметац)36, опаз (опазити-опазим), осип (осипати се – осипам се), освит и освит (освитати-освићем), оток (отицати-отичем), отоп (отопити-отопим).

1) Од два основна прозодијска модела чешћи је онај са кратким узла-зним на првом слогу. Овај би се последњи могао објашњавати преносом ак-цента мотивне речи на антициповану основу.

а) У мањег броја примера акценат наше творенице, једнак је инфини-тивном и презентском: окуп : окупим (исто и окупити), осип : осипам се (иосипати се), освит : освићем (освитати).

б) Но углавном се акцентом слажу са презентском основом, а инфини-тивна има исти кратки узлазни на другом слогу: одер : одерем (а одерати),оклоп : оклопим (али оклопити), окоп : окопам (друкчије окопати), отоп :отопим (а отопити), или дуги узлазни на истом другом: ојед (оједати се),

2) Други поменути модел јесте онај са кратким силазним на првом и ду-жином на потоњем слогу. Он се не може тумачити преносом акцента мотив-не речи, него је једнозначно објашњив утицајем типизираног прозодијскогмодела: окрет (окретати/окретати-окрећем), окрп (окрпити/окрпати-окрпим)опаз (опазити-опазим), освит (освитати-освићем), оток (отицати-отичем).

3) Редак је модел са дугим узлазним на првом слогу: одер (одерати-одерем), озиб37 (зиб). У последњем случају видна је чињеница да префиксал-на форма по свој прилици није настала према глаголу са префиксом, јер овајније забележен.

4) Исто је и у форми омет38 (в. ометац/одметац), али је ту нејасна ре-лација коју смо постављањем лексема са делимичним фонолошким покла-пањем једних поред других сугерирали као творбену.

3. Префикс у садржан је код следећих форми: убод (убости/убости-убодем), увид и увид (увидети-увидим), увод и увод (уводити-уводим),

16

35 РМС: „на чин на мо та ва ња уже та или лан ца при ве зи ва њу плов ног објек та за сту бићна при ста ни шту, ко ји спре ча ва на гло од мо та ва ње при по ла ску“.

36 РМС: „по кр. ри бар ски при бор ко ји се са сто ји од тан ке ду гач ке узи це (обич но од нај -ло на) с при у ве за ном уди цом на кра ју, по враз (3), ту ња“.

37 РМС: „1. по лу га или гре да ко јом се по ди же те рет, ћу ски ја... 2. је зи чац на кан та ру, те -ра зи ја ма“.

38 РМС: „на чин на мо та ва ња уже та или лан ца при ве зи ва њу плов ног објек та за сту бићна при ста ни шту, ко ји спре ча ва на гло од мо та ва ње при по ла ску“.

увоз и увоз (увозити-увозим), увор и увор (увирати-увирем), узор39 (узорати-узорем), указ и указ40 (указати-укажем), улаз (улазити-улазим), умуз41 (умусти-умузем), укоп и укоп (укопати-укопам), укор и укор (укорити-укорим), улет и улет (улетети-улетим), умор (уморити-уморим), упад и упад (упасти-упаднем), уплет (уплести-уплетем), упис и упис (уписати-упишем), упор (упирати-упирем), уред и уред (уредити-уредим) урез (урезати-урежем), урод (уродити-уродим), услед и услед (уследити-уследим), услов и услов (условити-условим), успор и успор (успорити-успорим), уход (уходити-уходим),

1) Глаголске речи према којима су обликоване префиксалне твореницеуглавном носе кратки узлазни акценат, већином на првом слогу.

а) Када је кратки узлазни на глаголској речи, не би било сумње да јепрема њему уређен и акценатски лик творенице: увид (увидети-увидим), увор(увирати-увирем), упад и упад (упасти-упаднем), урез (урезати-урежем.

б) Где се инфинитив и презент не слажу у акценту, а твореница, као иједан од њих, имају кратки узлазни на првом слогу, такође је замисливо да јеједан од акцената победио и позајмио акценат новоствореној речи: убод (убости/убости-убодем), убод (убости/убости-убодем), увоз и увоз (увозити-уво-зим), указ и указ42 (указати-укажем), умуз43 (умусти-умузем), умор (умори-ти-уморим), упис и упис (уписати-упишем), уред и уред (уредити-уредим),урод (уродити-уродим), услед и услед (уследити-уследим), услов и услов (условити-условим), успор и успор (успорити-успорим), уход (уходити-уходим).

в) Али у случајевима када акценат творенице не одговара ни презентскомни инфинитивном акценту, нема другог објашњења до да је кратки узлазни на

17

39 РМС: „уз о ра но зе мљи ште“. 40 РМС: „рус. заст. од лу ка, ре ше ње, акт вр хов не из вр шне вла сти у др жа ви, ко је пот пи -

су је шеф др жа ве одн. но си лац нај ви ше вла сти“. Иако по зајм ље ни ца из ру ског, ми сли мо да јеупо ре ди ва са срп ским гла го лом, и из гле да да је упра во укло пље на у тај про зо диј ски кон текст.

41 РМС: „ко ли чи на мле ка уму зе на у јед ној му жи“. 42 РМС: „рус. заст. од лу ка, ре ше ње, акт вр хов не из вр шне вла сти у др жа ви, ко је пот пи -

су је шеф др жа ве одн. но си лац нај ви ше вла сти“. Иако по зајм ље ни ца из ру ског, ми сли мо да јеупо ре ди ва са срп ским гла го лом, и из гле да да је упра ву укло пље на у тај про зо диј ски кон текст.

43 РМС: „ко ли чи на мле ка уму зе на у јед ној му жи“.

првом слогу резултат уједначавања и типизације, одн. моделовања акцента:укоп (укопати-укопам), укор и укор (укорити-укорим), улет и улет (улете-ти-улетим).

2) Није редак ни дуги узлазни на првом слогу; пошто нема према себиисти такав мотивне речи – и овде је несумњиво реч о резултату уједначава-ња акцента: увид (увидети-увидим), увод (уводити-уводим), увоз (увозити-увозим), узор44 (узорати-узорем), укоп и укоп (укопати-укопам), укор и укор(укорити-укорим), улет и улет (улетети-улетим), упор (упирати-упирем),услов и услов (условити-условим), успор и успор (успорити-успорим). Намер-но смо задржали и другу акценатску варијанту да би се видело да је дуги уз-лазни само једна од могућности код речи које га носе.

3) Кратки силазни на првом слогу и дужина на последњем може се сма-трати ретком појавом код ове групе примера: увор и увор (увирати-увирем),упад и упад (упасти-упаднем). Примери показују да је и то само једна од мо-гућности код речи код којих се јавља, једна од варијаната.

3. Закључак би био да су творенице са општим глаголским делом и во-калским префиксом у најпретежнијем броју прозодијски уобличене по мо-делу кратког узлазног акцента на првом слогу, да се у неким случајевима ја-вља и дуги узлазни акценат на првом слогу, а да познају и примере са крат-ким силазним на првом и дужином на потоњем слогу. Сви ови модели наста-ли су пре свега нивелацијом и типизацијом акцента, али у већем броју слу-чајева одабрани акценат (кратки узлазни) одговара акценту мотивне речи.

3.2.3. Моносилабички консонантско-вокалски префикси (1): бифонематски са отвореним слогом

1. Мисли се на префиксе типа до-, за-, на-, по-, са- и сл. 2. Префикс до- заступљен је у следећим забележеним примерима:

добит (добити-добијем), довод (доводити-доводим), довоз (довозити-довозим), доказ (доказати-докажем), докуп и докуп (докупити-докупим), долаз и долаз (долазити-долазим), долет (долетети-долетим), домет и домет (дометати-домећем), досег и досег (досегнути-досегнем; досећи/досећи-досегнем), дотур (дотурати-дотурам; дотурити-дотурим), доход (доходити-доходим).

1) Претежно је и овде заступљен кратки узлазни акценат на првом слогу. а) Само ретко он одговара истом том акценту на мотивној речи, тј. и у

инфинитиву и у ппрезенту глагола према којем је сачињена твореница: долаз

18

44 РМС: „уз о ра но зе мљи ште“.

(долазити-долазим), досег (досећи-досегнем), дотур (дотурити-дотурим).Свуда је приказани однос варијативан, и овде изабраним варијантама конку-ришу и друге.

б) Чешће је акценат творенице у складу са презентским, док се инфи-нитивни разликује. Некада је то неслагање само у месту акцента: довоз (до-возити-довозим), домет (дометати-домећем), доход (доходити-доходим).Некада пак према кратком узлазном творенице стоји дуги узлазни инфинити-ва: докуп (докупити-докупим), досег (досегнути-досегнем; досећи-досегнем),дотур (дотурати-дотурам).

2) Модел са дугим узлазним у овој скупини примера није реткост: доказ (доказати-докажем), докуп (докупити-докупим), долаз (долазити-дола-зим), долет (долетети-долетим), домет (дометати-домећем), досег (досег-нути-досегнем; досећи/досећи-досегнем). Свуда постоји дуги узлазни и у ин-финитиву, али то није доказ да се акценти слажу, већ је случајна коинциден-ција. Дуги узлазни је недвосмислено резултат моделативних процеса.

3) Само у једном случају заступљен је кратки силазни на првом слогуса дужином на ултими: добит (добити-добијем). Није доказива ни теза о пре-носу презентског акцента у твореницу, ни о моделативном процесу. Примерје неутралан као доказни факат.

3. Префикс за- забележен је у примерима: забит и забит45 (забити-забијем)46, забод47 (забости/забости-забодем), завез (завезати-завежем), завод48 (заводити-заводим)49, завоз50 (завозити-завозим)51, зазор52 (зазирати-зазирем), заклоп (заклопити-заклопим), закоп (закопати-закопам), закуп (закупити-закупим), закрет (закретати-закрећем), залаз53 (залазити-залазим), залеп (залепити-залепим), зализ (зализати-залижем),

19

45 РМС: „уса мље но, за ба че но ме сто, уда љен крај“. 46 РМС: „2.а. ста ви ти, за ву ћи, уви ћи, за гњу ри ти... б. скло ни ти, са кри ти“. “. 47 РМС: „убод“. 48 РМС: „1.а. шко ла или ду га ко ја вас пит на, од гој на уста но ва... б. на зив или део на зи ва

ра зних дру гих уста но ва... 2. за во ђе ње или уно ше ње у ре ги стар, де ло вод ни про то кол“. 49 РМС: „не свр. и уч. пре ма за ве сти“; – за ве сти „4. уве сти, за сно ва ти, уста но ви ти (ка -

кво ста ње, по ре дак и сл.)... 5. уне ти, упи са ти у књи ге“. 50 РМС: не ма. 51 РМС: „не свр. и уч. пре ма за ве сти“; – за ве сти „1. по че ти ве сла ти; за пло ви ти, по кре -

ну ти брод“. 52 РМС: „оно одс че га љу ди за зи ру, срам, стид, сра мо та“. 53 РМС: „за ла зак“.

залог (заложити-заложим), замаз (замазати-замажем), замах (замахнути-замахнем, замахати-замашем), замет54 (заметати-замећем), замор (заморити-заморим), заплет (заплетати-заплећем), запор (запирати-запирем), зарез (зарезати-зарежем), засип (засипати-засипам), застриг (застрићи-засатрижем), заструг (застругати-застружем), затвор (затворити-затворим), затоп (затопити-затопим), зацеп (зацепити-зацепим), зачеп (зачепити-зачепим).

1) Једино лексема замах (замахнути-замахнем, замахати-замашем)има кратки узлазни на првом слогу, који одговара презентском акценту мотив-нога глагола, али не и инфинитивном.

2) Једном је забележена варијанта са кратким силазним на првом и ду-жином на последњем слогу. Она одговара презентском акценту: забит (заби-ти-забијем).

3) Код свих осталих налази се дуги узлазни на првом слогу. Тај акценатни у једном случају не одговара у потпуности глаголском.

а) По месту тај акценат се слаже често са глаголским, као и по тонали-тету, али не и по квантитету – дуги узлазни стоји према кратком: зазор (зази-рати-зазирем), закрет (закретати-закрећем), залаз (залазити-залазим), замаз (замазати-замажем), заплет (заплетати-заплећем), запор (запирати-запирем), зарез (зарезати-зарежем), засип (засипати-засипам), застриг (застрићи-засатрижем), заструг (застругати-застружем). У претпоследњемслучају презентски, а у последњем, и у закуп (закупити-закупим), инфини-тивни акценат, једнак је оном у префиксалне творенице, али се налази на дру-гом слогу.

б) У примерима који следе, акценат творенице по месту одговара пре-зентском, али не и инфинитивном, јер је овај на другом слогу: забод (забости/забости-забодем), завод (заводити-заводим), завоз (завозити-завозим),залог (заложити-заложим), замет (заметати-замећем), замор (заморити-заморим), затвор (затворити-затворим), затоп (затопити-затопим), зачеп (зачепити-зачепим).

в) У формама овеће групе акценат творенице одговара инфинитивномпо квалитету и квантитету, али не и по месту, јер је глаголски дуги узлазни надругом слогу: завез (завезати-завежем), закуп (закупити-закупим), залеп (за-лепити-залепим), зализ (зализати-залижем), замах (замахнути-замахнем,замахати-замашем), зацеп (зацепити-зацепим).

20

54 РМС: (2) „на ве јан, на не сен снег на јед ном ме сту“; (3) „за ме так“.

г) Варијанта забит са својим дугим узлазним акцентом на првом сло-гу стоји према инфинитивном кратком узлазном и презентском кратком сила-зном на истом месту (забити-забијем).

4. Слично као код за- ствар стоји и код на-: навез55 (навести/навести-навезем), навод56 (наводити-наводим), навоз (навозити-навозим), нагаз (нагазити-нагазим), назеб (назепсти-назебем), назор (назирати-назирем), накуп (накупити-накупим), налаз (налазити-налазим), намаз (намазати-намажем), налеп (налепити-налепим), налет (налетети-налетим), намет (наметати/наметати-намећем, наметнути/наметнути-наметнем), намиг (намигнути-намигнем), наплет (наплести-наплетем), напој (напојити-напојим), напор (напирати-напирем), нарез (нарезати-нарежем), народ (народити-народим), насип (насипати-насипам), наступ (наступити-наступим), наход (находити-находим).

Без изузетка овде је заступљен дуги узлазни на првом слогу. а) Већином он одговара кратком узлазном на истом слогу код глагола:

нагаз (нагазити-нагазим), назор (назирати-назирем), накуп (накупити-наку-пим), налаз (налазити-налазим), намаз (намазати-намажем) итд.

б) Мањином не одговара ни по месту, јер акценат инфинитива стоји надругом слогу: навод (наводити-наводим), навоз (навозити-навозим), наплет(наплести-наплетем), напој (напојити-напојим), народ (народити-народим), наход (находити-находим).

в) У навез (навести/навести-навезем), назеб (назепсти-назебем), налеп (налепити-налепим), наступ (наступити-наступим) према дугом узла-зном на првом слогу код творенице стоји исти такав на другом у једној илиобе основе глагола.

5. Префикс по- заступљен је код следећих забележених форми: повез и повез (повезати-повежем), повик (повикати-повичем), повод и повод (поводити-поводим),

21

55 РМС: на вез – „1. вез, из ве зе но плат но... 2. спорт. ску пи на пла ни на ра по ве за на истимуже том“.

56 РМС: „оно што се на во ди, ци тат“.

повоз (повозити-повозим)57, погреб (погребати-погребем), поклоп (поклопити-поклопим), покоп (покопати-покопам), покрет (покретати/покретати-покрећем), полаз и полаз (полазити-полазим), полеп (полепити-полепим), полет и полет (полетети-полетим), помаз (помазати-помажем), помен (поменути-поменем), помет58 (помести/помести-пометем)59, помор (поморити-поморим), помоћ (помоћи/помоћи-поменем), понор (понирати-понирем), понос (поносити се – поносим се), поплет (поплетати-поплећем, поплести/поплести-поплетем), попрд (попрдивати/попрдавати-попрдујем/попрдавам), порез (порезати-порежем), пород (породити-породим), посед и посед60 (посести-поседнем/поседем), посед и посед (поседети-поседим), посип и посип (посипати-посипам), постриг (пострићи-пострижем), потез и потез (потезати-потежем), потоп (потопити-потопим), поход (походити-походим).

1) Претежита већина наших твореница у овој групи форми носи крат-ки узлазни акценат на првом слогу.

а) Код неких се акценат префиксалне творенице слаже са мотивном ре-чи по месту и тоналитету, а по квантитету се разилази с њим: полаз (полази-ти-полазим), понор (понирати-понирем), поплет (поплетати-поплећем, по-плести/поплести-поплетем), порез (порезати-порежем), посед и посед (посести-поседнем/поседем), посип (посипати-посипам).

б) Код других је слагање по месту делимично, јер инфинитив носиакценат на другом слогу, а не на првом: повод (поводити-поводим), повоз

22

57 У овом и у прет ход ном слу ча ју, као и у не ким дру ги ма, про сто је ви дљи во да пре фик -сал на тво ре ни ца ни је на ста ла пре ма пре фик сал ном гла го лу, и да смо их упа ри ли ма ње-ви шена сил но. Али про зо диј ска струк ту ра не ка ко је упо ре ди ва, па из раз ло га ва жних за об ја шње њеоста вља мо ка ко је.

58 РМС: по мет (1) „сне жна ве ја ви ца, ме ћа ва“ по мет (2) „1. оно што се по мет не или из -ба ци као рђа во, ло ше, от па дак... 2. по ба чај... 3. по мет ња, збр ка“.

59 РМС: „1.а. ме ту ћи очи сти ти... б. за ма хом по ку пи ти... 2.а. уби ти, по ко си ти... б. безл.Уби ти хлад но ћом“.

60 РМС: „оно што се по се ду је, што се има, имо ви на“.

(повозити-повозим), поклоп (поклопити-поклопим), покоп (покопати-поко-пам), помет (помести/помести-пометем), помор (поморити-поморим), понос (поносити се – поносим се), пород (породити-породим), потоп (потопи-ти-потопим), поход (походити-походим).

в) Код трећих је неслагање по месту потпуно, јер и инфинитив и пре-зент глагола имају акценат на другом слогу: погреб (погребати-погребем), полет (полетети-полетим), посед (поседети-поседим).

г) Има и таквих где глагол делимично носи дуги узлазни акценат надругом слогу: повез (повезати-повежем), постриг (пострићи-пострижем),полеп (полепити-полепим).

2) Скромнији је репертоар форми са кратким силазним акцентом на пр-вом слогу. Код њих једна нема дужине на ултими, а остале се уклапају у већпознати модел са обележеним квентитетом ултиме: повик (повикати-повичем), покрет (покретати/покретати-покрећем), помаз (помазати-пома-жем), помен (поменути-поменем), помоћ (помоћи/помоћи-помогнем), попрд(попрдивати/попрдавати-попрдујем/попрдавам), посед и посед (поседети-поседим), посип и посип (посипати-посипам). Неслагање творенице и мотив-не речи врло је значајно: свуда у квалитету, често и у месту.

3) Дуги узлазни акценат познат је само као варијанта кратког: повез иповез (повезати-повежем), повод и повод (поводити-поводим), полаз и полаз(полазити-полазим), полет и полет (полетети-полетим), посед и посед (посести-поседнем/поседем). Неслагање са акцентом мотивне речи и овде језнатно: по месту и квантитету.

6. Остали су префикси овога реда заступљени у грађи само спорадично: савез (савезати-савежем), сагор (сагорети-сагорим), силаз и силаз (силазити-силазим), сувез61.

1) Сем једна што варира, све су форме обележене дугим узлазним напрвом слогу. Он се не слаже са акцентом мотивне речи.

Та једна варијанта силаз слаже се са акцентом мотивне речи.

7. Сабирајући анализу у овом одељку, можемо констатовати следеће. Прво, бифонематски моносилабички префикси са отвореним слогом

немају јединствену прозодијску структуру. Али нису ни сасвим неуређени. Друго, та њихова структура заправо не копира акценат мотивских ре-

чи, него је резултат нивелације и типизације акцента. Треће, нивелација и типизација иде тројаким смером: (а) најчешће сме-

ром уопштавања кратког узлазног акцента на првом слогу творенице; нештоређе путем уопштавња дугог узлазног на истом слогу, а најређе усвајањемкратког силазног на првом и дужине на потоњем слогу.

23

61 РМС: „а. до го вор или спо ра зум из ме ђу дво ји це или ви ше њих да за јед но са ста веспре гу (во ло ве или ко ње) за ора ње или не што дру го... б. заст. са вез, до го вор уоп ште“.

Четврто, три прозодијска типа нису строго разграничена, него се до-ста често јављају у односу варијаната, нарочито оба узлазна акцента.

Пето, префикси нису подједнако склони свим акценатским моделима,већ су неки склонији једном, а други другом решењу: они са крајњим о (до-и по-) кратком узлазном, а они са а (за-, на-, са-), дугом узлазном. Кратки си-лазни, у целини грађе, слабо је заступљен, али код неких префикса је ипаксразмерно чест (код других готово искључен).

3.2.4. Моносилабички консонантско-вокалски префикси (2): трофонематски са отвореним слогом

1. У овој су групи забележене форме са префиксима пре-, при- и про-. 2. Са првим од наведених префикса имамо следеће примере:

пребој (пребијати-пребијам), превез (превезати-превежем), превид и превид (превидети-превидим), превод (преводити-преводим), превоз (превозити-превозим), прегаз (прегазити-прегазим), прегиб и прегиб (прегибати-прегибам), преглед и преглед (прегледати-прегледам, прегледати-прегледам), прегор (прегорети-прегорим), прекип (прекипети-прекипим), преклоп и преклоп (преклопити-преклопим), прекоп (прекопати-прекопам), прекор (прекорити-прекорим), прекрет (прекретати/прекретати-прекрећем/прекрећем), прекуп (прекупити-прекупим), прелаз (прелазити-прелазим), прелет и прелет (прелетети-прелетим, прелетати-прелећем), прелог (преложити-преложим), прељуб и прељуб (прељубити-прељубим), премаз и премаз (премазати-премажем), премет и премет62 (преметати/преметати-премећем), премор (преморити-преморим), премоћ (премоћи/премоћи-премогнем), препад63 (препадати-препадам, препасти-препаднем), препек (препећи/препећи-препечем), преплет (преплетати-преплећем, преплести/преплести-преплетем), пререз64 (пререзати-прережем),

24

62 РМС: пре мет „пре ме та ње, пре вр та ње пре ко гла ве“. 63 РМС: и пре пад. 64 РМС: и пре рез.

пресип65 (пресипати-пресипам), преступ (преступити-преступим), претвор66 (претварати-претварам), претоп (претопити-претопим), преход (преходити-преходим).

1) Највише је форми усвојило дуги узлазни акценат. а) Дуги узлазни стоји углавном према кратком узлазном на истом сло-

гу: превид (превидети-превидим), прелаз (прелазити-прелазим) итд. б) Глаголски кратки узлазни понекад није у оба облика на првом сло-

гу, него је нпр. у инфинитиву на другом: превод (преводити-преводим), превоз (превозити-превозим), преклоп и преклоп (преклопити-преклопим) и др.

в) У више случајева према дугом узлазном творенице стоји исти такавглаголски, али на другом слогу: превез (превезати-превежем), прекрет (прекретати/прекретати-прекрећем/прекрећем), прекуп (прекупити-прекупим),прељуб и прељуб (прељубити-прељубим) и сл.

г) Дешава са да и један и други глаголски облик имају кратки или ду-ги узлазни на другом слогу: прегор (прегорети-прегорим), прекип (прекипети-прекипим), прекоп (прекопати-прекопам), прекор (прекорити-прекорим), прелет и прелет (прелетети-прелетим, прелетати-прелећем),

2) Не нарочито ретко је у твореници заступљењен кратки силазни напрвом слогу са дужином на потоњем: превид (превидети-превидим), прегаз(прегазити-прегазим), прегиб и прегиб (прегибати-прегибам), преглед и преглед (прегледати-прегледам, прегледати-прегледам), прекрет (прекрета-ти/прекретати-прекрећем/прекрећем), прелет (прелетети-прелетим, пре-летати-прелећем), прељуб (прељубити-прељубим). Приказани модел у овојгрупи примера углавном има статус варијанте.

3) Кратки узлазни само је два пута забалежен, оба пута у виду вари-јантне форме уз ону са дугим узлазним: премаз и премаз (премазати-према-жем), премет и премет67 (преметати/преметати-премећем).

3. Са префиксом при- забележили смо следеће форме: прибој (прибијати-прибијам), привид и привид (привидети-привидим), привоз (привозити-привозим), придев (придевати-придевам), придиг (придићи-придигнем, придизати-придижем), приказ (приказати-прикажаем), приклон и приклон (приклонити-приклоним), приклоп и приклоп (приклопити-приклопим), прикрп (прикрпити-прикрпим), прилеп (прилепити-прилепим),

25

65 РМС: и пре сип. 66 РМС и Обратни речник српскога језика М. Николића немају дати податак.67 РМС: пре мет „пре ме та ње, пре вр та ње пре ко гла ве“.

прилаз (прилазити-прилазим), прилог (приложити-приложим), пример (примерити-примерим), прирез (прирезати-прирежем), природ (природити-природим), приступ (приступити-приступим), притвор (притворити-притворим), приход (приходити-приходим),

1) У свим забележеним примерима модел са дугоузлазним акцентомна првом слогу или је једини или један од два могућа у датој прилици.

а) Тај модел стоји према краткокм узлазном глаголске речи у овећемброју случајева: привид и привид (привидети-привидим), прилаз (прилазити-прилазим), пример (примерити-примерим), прирез (прирезати-прирежем).

б) Најчешће је међутим поклапање у месту акцента само делимично,јер код већине глагола према презентском кратком узлазном на првом слогустоји инфинитивни на другом: привоз (привозити-привозим), придиг (приди-ћи-придигнем, придизати-придижем), приклон и приклон (приклонити-приклоним), приклоп и приклоп (приклопити-приклопим), прилог (приложити-приложим), природ (природити-природим), притвор (притворити-притво-рим), приход (приходити-приходим).

в) У извесног броја мотивних глаголских речи инфинитив носи дугиузлазни акценат: прибој (прибијати-прибијам), придев (придевати-придевам),приказ (приказати-прикажаем), прилеп (прилепити-прилепим), приступ(приступити-приступим).

2) Према већ реченом и виђеном јасно је да су кратки узлазни и крат-ки силазни слабо заступљени.

(а) Први није статистички занемарљив: приклон и приклон (приклонити-приклоним), прикрп (прикрпити-прикрпим), прилеп (прилепити-прилепим).

(б) Други је међутим заступљен само у једној варијанти: привид и привид (привидети-привидим),

4. Префикс про- нађен је у следећим формама: пробад68 (пробадати-пробадам), пробод и пробод (пробости/пробости-прободем)пробир и пробир (пробирати-пробирам), пробој (пробијати-пробијам), провод и провод (проводити-проводим), провоз и провоз (провозити-провозим), прогаз (прогазити-прогазим), продор и продор (продирати-продирем), прозеб (прозепсти-прозебем), пројед (пројести-проједем, проједати-проједам), прокоп (прокопати-прокопам),

26

68 РМС и Обратни речник немају дати податак.

пролаз и пролаз (пролазити-пролазим), пролет и пролет (пролетети-пролетим), промет69 (прометати-промећем), пропаст (пропасти-пропаднем), проплет (проплести/проплести-проплетем, проплетати-проплећем), пророк (прорицати-проричем), просвит и просвит (просвитати-просвићем), простриг (прострићи-прострижем), проход (проходити-проходим), процеп (процепити-процепим).

1) Високо претежу и овде примери са дугим узлазним акцентом. а) Мотивни глагол такође врло често има акценат на истоме месту, али

како је већ утврђено – кратки узлазни: продор и продор (продирати-проди-рем), пролаз и пролаз (пролазити-пролазим).

б) Али слагање са речју којом је твореница мотивисана може бити иовде по месту и природи само делимично, јер инфинитив глагола носи честоакценат на другом слогу, кратки или дуги узлазни: пробир и пробир (пробирати-пробирам), пробод и пробод (пробости/пробости-прободем), пробој(пробијати-пробијам), провод и провод (проводити-проводим), провоз и провоз (провозити-провозим), прозеб (прозепсти-прозебем), пролет и пролет(пролетети-пролетим), промет (прометати-промећем), пророк (прорица-ти-проричем).

2) Префиксалне творенице са кратким услазним ређе су од претход-них, али немају подређени положај као у претходној тачки: пролет и пролет(пролетети-пролетим), пробод и пробод (пробости/пробости-прободем),провод и провод (проводити-проводим), прогаз (прогазити-прогазим), продори продор (продирати-продирем), прокоп (прокопати-прокопам), пролаз и пролаз (пролазити-пролазим), проплет (проплести/проплести-проплетем, проплетати-проплећем), просвит и просвит (просвитати-просвићем).

3) Форме са кратким силазним и овде су ретке, али не задржавају се нанивоу варијаната, већ се јављају и као једина могућност: пробад70 (пробада-ти-пробадам), пробир и пробир (пробирати-пробирам), пројед (пројести-проједем, проједати-проједам), пропаст (пропасти-пропаднем), просвит и просвит (просвитати-просвићем), простриг (прострићи-прострижем), процеп(процепити-процепим).

Интересантан је факат да и међу овим примерима налазимо форму сакратком ултимом: пројед.

5. Ако у свођењу анализе у овом одељку пођемо од последњег анали-зираног префикса, и сетимо се шта смо рекли о вокалу о у оном које му прет-ходи, изгледа да смо затечени у нетачним проценама, јер префикс про- показујевисоку заступљеност дугог узлазног акцента, слично као код од-, и за разлику

27

69 РМС: и про мет. 70 РМС и Обратни речник српскога језика М. Николића немају дати податак.

код по-. Ипак, у односима које овде затичемо није све противно нашим гор-њим налазима. Наиме, сразмерно гледано, у поређењу са префиксима пре- ипри-, фреквенција кратких акцената је сразмерно висока. Зато би се могло за-кључити следеће.

Прво, да је код трофонемских префикса удео дугог узлазног, у целинигледано, далеко убедљивији него код бифонемских.

И друго, да је у тој сразмери ипак јасно разазнатљив отпор префикаса про-према доминацији дугог узлазног, и тежња његова да очува кратке акценте.

Пошто смо директно суочени са једном споредном чињеницом, фор-мулисаћемо и трећи закључак који се ње тиче. Наиме, кратки силазни акце-нат праћен је додуше дужином на ултими, али не искључиво – јер у томе имаизузетака, иако врло ретких.

3.2.5. Моносилабички префикси (3): бифонематски вокалско-консонантски са затвореним слогом

1. У грађи су заступљени префикси из-, об-, од- и уз-. 2. Префикс из-:

избод (избости/избости-избодем), извид и извид (извидети-извидим), извод (изводити-изводим), извоз (извозити-извозим), изгред (исп. грести-гредем и грести-гредем)71, издер (издерати-издерем), издиг (издићи-издигнем, издизати-издижем), излаз (излазити-излазим), излог (изложити-изложим, излагати-излажем), излет и излет (излетети-излетим, излетати-излећем), измет (изметати-измећем/изметам), изор (изорати-изорем), изрез и изрез (изрезати-изрежем), изрод (изродити-изродим), исказ и исказ72 (исказати-искажем), ископ (ископати-ископам), испит (испитати-испитам), исплет (исплести/исплести-исплетем), исход (исходити-исходим),

1) Листа модела у овој скупини форми ограничена је на кратки узлазнии кратки силазни акценат. Као и иначе у многим групама примера, и овде јејасна предоминација кратког узлазног.

а) Он стоји према кратком узлазном на првом слогу основе, али не нај-чешће: извид и извид (извидети-извидим), издиг (издићи-издигнем, издизати-издижем), излаз (излазити-излазим), изрез и изрез (изрезати-изрежем).

28

71 РМС: „заст. песн. ићи“. 72 РМС: са мо ис каз.

б) Чешће у инфинитиву (и/или презенту) имамо кратки узлазни на ду-гом слогу основе: избод (избости/избости-избодем), извоз (извозити-изво-зим), издер (издерати-издерем), излет и излет (излетети-излетим, излета-ти-излећем), изор (изорати-изорем), изрод (изродити-изродим), ископ (ископа-ти-ископам), исплет (исплести/исплести-исплетем), исход (исходити-исходим).

в) А није реткост ни дуги узлазни: излет и излет (излетети-излетим,излетати-излећем), измет (изметати-измећем/изметам), исказ и исказ (ис-казати-искажем), испит (испитати-испитам).

2) Кратки силазни забележен је само у три случаја, два пута са стату-сом варијанте, а једном као једина могућност: извид и извид (извидети-изви-дим), изгред (исп. грести-гредем и грести-гредем), исказ и исказ (исказати-ис-кажем).

3. Префикс об-: обамет73 (обаметати-обамећем), обзир74 и обзор75 (обзирати се – обзирем се), облет (облетети-облетим, облетати-облећем), обрез (обрезати-обрежем), опкоп (опкопати-опкопам), опсег (опсегнути-опсегнем, опсезати-опсежем и опсезати-опсежем), опсек76 (опсећи-опсечем), опток77 (опточити-опточим), опход (опходити-опходим).

1) Исти сужени репертоар модела као горе – са кратким узлазним икратким силазним – обухватају и примери са префиксом об-, али са нештодрукчијом репартицијом на основе.

а) Према кратком узлазном на твореници само ретко стоји исти такав ина истом месту код мотивне речи: обзор (обзирати се – обзирем се), обрез(обрезати-обрежем).

б) Није велики број примера ни са делимичним или поптуним неслага-њем места акцента: опкоп (опкопати-опкопам), опток (опточити-опточим),опход (опходити-опходим).

2) Али зато је модел са кратким силазним и дужином на ултими сра-змерно добро заступљен: обамет (обаметати-обамећем), обзир и обзор (об-зирати се – обзирем се), облет (облетети-облетим, облетати-облећем), оп-сег (опсегнути-опсегнем, опсезати-опсежем и опсезати-опсежем).

29

73 РМС: „по кр. вр ста бо да при руч ном ши ве њу; оп шав“. 74 РМС: „1.а. па жња, по што ва ње; раз у ме ва ње; уви ђав ност...б. по што ва ње мо рал них

нор ми; схва та ње ре да ко је оба ве зу је на уз др жљи вост... 2. по вод за не ко др жа ње, раз лог, мо тив...3. по глед, ста но ви ште, гле ди ште, ме ри ло“.

75 РМС: „а. про стор об у хва ћен по гле дом, ви дик, ви до круг; не бо, не бе ски свод... б. при -вид на гра ни ца из ме ђу не ба и Зе мљи не по вр ши не, хо ри зонт“.

76 РМС: „а. по кр. огра да око бу на ра... б. руб, иви ца... в. оквир од да са ка на гро бу, ко јисе ис пу ни зе мљом“.

77 РМС: „1.а. оно чи ме је ха љи на оп то че на, оп ши ве на, об руб, пер ваз... б. по кр. тра ка,пан тљи ка... 2. оп ти ца ње, цир ку ла ци ја... 3. део зе мљи шта ко је ре ка оби ђе сво јим то ком“.

4. Следе форме са префиксом од-: одвод (одводити-одводим), одвоз (одвозити-одвозим), одгој и одгој (одгојити-одгојим), одлет (одлетети-одлетим), одмет78 (одметати/одметати-одмећем), одмор (одморити се – одморим се), одрод (одродити се – одродим се), одступ (одступити-одступим), отвор (отворити-отворим),отказ и отказ79 (отказати-откажем), откуп (откупити-откупим), откоп (откопати-откопам),отпор (отпирати-отпирем).

1) И даље имамо смањен број модела – са кратким узлазним, у апсолут-ној предоминацији, и кратким силазним и дужином на потоњем слогу.

а) Само у једном случају слаже се акценат творенице са глаголским ипо месту: откоп (откопати-откопам).

б) Најчешће се инфинитив разликује по месту акцента: одвод (одводи-ти-одводим), одвоз (одвозити-одвозим), одгој и одгој (одгојити-одгојим), од-мет (одметати/одметати-одмећем), одмор (одморити се – одморим се),одрод (одродити се – одродим се), отвор (отворити-отворим), откоп (от-копати-откопам).

в) У једном случају са инфинитивом иде и презент: одлет (одлетети-одлетим).

г) Потврђен је и дуги узлазни на другом слогу инфинитива: одступ (од-ступити-одступим), отказ и отказ (отказати-откажем), откуп (откупи-ти-откупим).

2) Кратки силазни забележен је само у једној варијанти: отказ и отказ(отказати-откажем).

5. Префикс уз: узвик (извикнути-узвикнем), узвод80 (узводити-узводим), узвој81 (узвијати-узвијам), узгој (узгојити-узгојим), узгон (узгонити-узгоним),

30

78 РМС: од мет, од ме так „1. оно што се од мет не, од ба ци; от па дак... 2. по кр. мла ди клипку ку ру за“.

79 РМС: са мо от каз. 80 РМС: „1. плат но прот ка но уз ду жним (обич но сви ле ним) пру га ма... 2. (обич но у мно -

жи ни) ре до ви ло за ко је се пе њу уз на ро чи то по ре ђа но и уса ђе но ко ље, у ви ду те ра са, дуж стр -ме мор ске оба ле“.

81 РМС: „оно што је јед ном на ви је но, на мо та но око че га (ка ле ма, осви не, шип ке и сл.),круг, спи ра ла на мо та ног ма те ри ја ла (обич но жи це), на мо тај, на вој“.

узгред (в. изгред), уздах (уздахнути-уздахнем), узлаз (узлазити-узлазим), узлет и узлет (узлетети-узлетим), успон и успон (успињати се – успињем се), успор и успор (успорити-успорим), узрод (узродити-узродим), нузгред (в. узгред).

Прозодијски модели су поново на броју, јер сем оба кратка појављујесе и дуги узлазни.

1) Кратки узлазни и овде доминира бројем примера. а) Само у два случаја слаже се акценат творенице са мотивном речи: уз-

лаз (узлазити-узлазим), успон и успон (успињати се – успињем се). б) Чешће се ови акценти разилазе по месту, делимично или целином, а

каткада и квантитетом, као и обично: узвод (узводити-узводим), узвој (узвија-ти-узвијам), узгој (узгојити-узгојим), узгон (узгонити-узгоним), узлет и узлет(узлетети-узлетим), успор и успор (успорити-успорим).

2) По броју примера кратки силазни акценат није тако безначајан: уз-вик (извикнути-узвикнем), узгред (в. изгред), уздах (уздахнути-уздахнем), уз-род (узродити-узродим), нузгред (в. узгред).

3) Дуги узлазни потврђен је само двема варијантским формама: успони успон (успињати се – успињем се), успор и успор (успорити-успорим).

6. На путу наших анализа наишли смо на још једну споредну чињени-цу коју нам ваља у закључним напоменама утврдити. То је модел акценатскиса кратким узлазним на првом слогу и дужином на потоњем.

7. Иначе, што се тиче уобичајена три наша прозодијска модела, приме-тили смо следеће.

Прво, префикси са затвореним слогом видно су несклони прихватањудугог узлазног акцента: јавља се само спорадично, и само са статусом вари-јанти.

Друго, кратки силазни акценат није свуда једнако бројчано безначајан:код префикса об- и уз- нешто је сигурније потврђен него код друга два.

Треће: све у свему, префикси које овде обрађујемо ипак су најсклони-ји кратком узлазном акценту.

8. На овом малом узорку можда је лакше пратити односе и формулиса-ти претпоставке, нпр. о развоју прозодијских модела о којима говоримо.

а) Прво што нам ваља с тим у вези приметити, јесте да кратки силазнизапоседа нешто старију лексичку грађу од остала два модела: извид и извид(извидети-извидим), изрез и изрез (изрезати-изрежем), обамет (обамета-ти-обамећем), пробад (пробадати-пробадам), пробир и пробир (пробирати-пробирам), пројед (пројести-проједем, проједати-проједам), пропаст (пропасти-пропаднем), просвит и просвит (просвитати-просвићем), простриг(прострићи-прострижем), процеп (процепити-процепим), узрод (узродити-узродим) итд.

б) Друго је већ поменуто: да је доста случајева са варијантским одно-сом – а у томе врло често учествује управо кратки силазни.

31

в) Чини се да на основу тога није тешко закључити да три модела о ко-јима говоримо нису исте старине, те да је онај са кратким силазним на првомслогу и дужином на крањем по свој прилици старији од остала два. Он бивапотискиван у позадину, док друга два напредују, борећи се и сами о превласт.

9. Ако претпоставимо да је кратки силазни у старије доба био доми-нантан код свих префикса, онда се може помислити да је са временом усту-пао мнесто другим двама акцентима, али не свуда без отпора. Већи отпор но-вом развоју пружају префикси са затвореним него са отвореним слогом, иони са вокалом о у свом сатаву од осталих.

10. На крају ћемо се поново вратити двама поменутим типовима изу-зетака: силазном акценту без дужине на ултими, и краткоме узлазном са томдужином. Сва је прилика да су они само сведочанство о преплитању модела,и процесима који иза тога стоје, и о којима смо говорили. Модел са краткимузлазнмим и дужином свакако је настао изменом акцента, а задржавањем ду-жине. Модел са кратким силазним без дужине може сведочити о делимичноми повременом напредовању форма са краткосилазним на рачун оне са крат-коузлазним или сл. У сваком случају, борба прозодијских модела, њиховаконкуренција у виду варијантских ситуација, потискивање једног од странедругог – стална су појава. И напредовање узлазних акцената на штету крат-ког силазног – такође је факат који се не може порећи.

3.2.6. Моносилабички префикси (4): трофонематски са затвореним слогом

1. Такве формације забележене су са префиксима без-, над- и низ-, под-и раз-. Прва три су спорадична појава у нашој грађи, а друга два су мање–ви-ше убедљиво потврђена.

2. Прво спорадично засведочене форме: безрод (род, родити-родим), надзор (надзирати-надзирем), нископ82 (копати-копам).

1) Почетна и потоња по свему судећи нису у директној вези са основ-ним глаголом, већ су настале накнадним сусретом антиципованог општег де-ла и префикса. Акценат се према томе може тумачити преносом на прокли-тику.

2) Средња је форма очити антиципат префиксиранога глагола надзира-ти-надзирем. Акценат је свакако дошао у резултату моделативног процеса,јер се дуги узлазни место кратког узлазног не може друкчије протумачити.

3. Са префиксом под- сакупљени су следећи примери: подвез (подвезати-подвежем), подвод83 (подводити-подводим),

32

82 РМС: „ру дар ски ход ник ко ји се спу шта на ни же“. 83 РМС: „под ва ла, об ма на, пре ва ра“.

подвоз (подвозити-подвозим), подговор (подговорити-подговорим) подлет (подлетети-подлетим), подлив84 (подлити-подлијем), подлог85 (подложити-подложим), подмет и подмет (подметнути-подметнем, подметати/подметати-подмећем), подмлад (подмладити-подмладим), подруб (подрубити-подрубим), подсад (подсадити-подсадим), подскок (подскочити-подскочим), подскуп (исп. скупити-скупим), подстриг (подстрићи-подстрижем), потпор (потпрећи/потпрећи и потпрегнути-потпрегнем), потпрд (потпрдивати-потпрдујем).

1) Као и код префикса од-, тако и код под- преовлађује модел са крат-ким узлазним акцентом на првом слогу.

а) Само се у једном случају акценат творенице слаже са акцентом гла-гола, а други пут претпостављамо да би се слагао да постоји одговарајућаглаголска лексема са префиксом: подлив (подлити-подлијем), подскуп (скупи-ти-скупим).

б) Чешће је слагање само делимично, јер кратки узлазни у инфинити-ву глагола стоји на другом слогу: подвод (подводити-подводим), подвоз (под-возити-подвозим), подговор (подговорити-подговорим), подлет (подлетети-подлетим), подлог (подложити-подложим), подмет и подмет (подметну-ти-подметнем, подметати/подметати-подмећем), подскок (подскочити-подскочим),

в) Има и примера са дугим узлазним код инфинитива или презента; иту је неслагање јасан факат: подвез (подвезати-подвежем), подруб (подруби-ти-подрубим), подсад (подсадити-подсадим), подстриг (подстрићи-подстрижем),

г) У једном случају неслагање постоји код једне од више глаголских ва-ријаната: подмет и подмет (подметнути-подметнем, подметати/подмета-ти-подмећем).

2) Није реткост код ове групе примера ни модел са кратким силазнимакцентом: подговор (подговорити-подговорим), подлет (подлетети-подлетим), подмлад (подмладити-подмладим), потпор (потпрећи/потпрећи ипотпрегнути-потпрегнем), потпрд (потпрдивати-потпрдујем). Два послед-ња случаја немају дужине на потоњем слогу, што се и овде може тумачити ва-ријацијом модела у процесу мешања и укрштања.

3) Кратки узлазни забележен је само једном, у улози варијанте: подмети подмет (подметнути-подметнем, подметати/подметати-подмећем).

33

84 РМС: „ме сто на те лу где се што под ли ло“. 85 РМС: „1. в. под ло га... 2. по кр. др во ко је се под ло жи под ве ли ки ка мен да се лак ше ва ља“.

4. Богато је засведочен префикс раз-: развод (разводити-разводим), развоз (развозити-развозим),разговор (разговорити-разговорим), разгон (разгонити-разгоним),разгор (разгорети-разгорим), раздвој (раздвојити-раздвојим),раздео (разделити-разделим), раздер (раздерати-раздерем),разлаз (разлазити се – разлазим се), разлог (разложити-разложим),размаз (размазати-размажем), размак и размак (размаћи/размаћи и размакнути-размакнем), размет и размет (разметнути/разметнути-разметнем), разнос (разносити-разносим), разор (разорити-разорим), разрез (разрезати-разрежем), расвит и расвит (расвитати-расвиће), рaсед (раседати се – раседа се, раседати се – раседа се, расести се – раседне се), расип (расипати-расипам), расклоп (расклопити-расклопим), расплет (расплести-расплетем), распор (распорити-распорим), раствор (растворити-растворим), растоп (растопити-растопим), растриг и растриг (растрићи-растрижем), растур (растурити-растурим), расцеп (расцепити-расцепим), расход (расходити се – расходим се).

1) Изузимајући пар форми, све имају кратки узлазни на првом слогу:развод (разводити-разводим), развоз (развозити-развозим) итд. Слагање инеслагање са акцентом глаголске основе слично је као код осталих таквихслучајева, па нема потребе за даљим описом.

2) Пар изузетака односи се најпре на два случаја са кратким силазнимакцентром: разговор (разговорити-разговорим), растриг и растриг (растри-ћи-растрижем). Чини се да и овде на површину избија факат да је краткисилазни везан за старију лексику него друга два модела.

3) Изузетак су и два примера са кратким узлазним акцентом: раздер(раздерати-раздерем), размак и размак (размаћи/размаћи и размакнути-раз-макнем).

4. Сва је прилика да и фонолошка структура префикса утиче на изборпрозодијског модела: префикси о-, об-, од- и под- слажу се у преферирањукратког узлазног, донекле и силазног, док за-, на- и раз- показују јасну скло-ност према дугом узлазном. Дуги узлазни је најчешћи и код префикса пре-,при- и про-:

34

3.3. Остали префикси: полифонематски

1. Са више од три гласа имамо у грађи моносилабички префикс пред-и бисилабички мимо-.

2. Први од њих забележен је у примерима: предвид86 (предвидети-предвидим), предлог (предложити-предложим), предмер87, предмет, претпев и претпев88, претпис и претпис89 (претписати-претпишем), предсказ (предсказати-предскажам).

1) Доминантан је дуги узлазни акценат, док је кратки узлазни потчињеновоме, јер се јавља или у варијантним формама, или сасвим ретко као само-стално уобличење творенице.

2) По начелу лексичке дистрибуције, рекло би се да овде можемо по-казати да је дуги узлазни акценат најмлађи од три заступљена модела. Наи-ме, једини самостални пример са кратким акцентом предсказ припада нештостаријој лексици.

3. Префикс мимо- и по себи је нешто старији, и изгледа да се повлачииз употребе и као предлог и као префикс. Зато је интересантно какаво је ста-ње у прозодијској структури његових твореница: мимогред, мимоилаз (мимоилазити-мимоилазим), мимолет, мимоход.

Прво, као да није заступљен речима најтипичнијим за српски језик(‘мимоход’ је пре русизам него реч домаћег порекла и сл.).

Друго, као да творенице и не стоје према глаголским основама, него сунастале на друге начине.

И треће, само се мимоилаз(ак) може сматрати новијом речи, све оста-ло припада мање–више неактуелном слоју српскога речничког фонда.

Све што смо рекли говори о старини и акценатског модела који је овдепримењен – а то је кратки сиалзни са дужином на потоњем слогу. И све штосмо рекли слаже се са већ утврђеним чињеницама о релативној старини ово-га прозодијског модела у односу на друга два овде активна.

3.4. Остале префиксалне творенице: са више од једног префикса

1. Грађа није доследно и систематски сабирана, али је карактеристич-но да твореница са два префикса има сразмерно врло мало. То је знак да јесрпски језик несклон гомилању префиксалних морфема у једној речи овога

35

86 РМС и Обратни речник српскога језика М. Николића немају дати податак.87 РМС и Обратни речник српскога језика М. Николића немају дати податак.88 РМС: „по че так хор ске пе сме ко ји из во ди пе вач, со ли ста“. 89 РМС: „заст. прет ход на на ред ба вла сти, про пис, од ред ба“.

типа. У односу на глаголе – с којима стоје у сродству, ове су речи дакле неу-поредиве са њима, и примичу се врстама речи којима по функционалним играматичким особинама припадају: овде прилозима и именицама. Забележе-ни су следећи примери: заузгред међупотез и међупотез надоглед и надоглед90, наодмет напоглед и напоглед91, недоглед, недодер и недодер неотпор нуспроизводпазакуп подзакуп поздер прапроизвод и прапроизводпредупис производ противпотез и противпотез сапосед и сапосед сузакуп умимогред унедоглед.

Ако би се Маретићу могло дати за право да у деривацијском системусрпског језика има речи са неуређеним акцентом, онд су то ове творенице.

а) Само се за неке од њих може устврдити да су измениле акценат по-лазне форме повинујући се моделативном начелу. То су нпр. међупотез ипротивпотез - где се показују особине модела са кртким силазним и дужи-ном на ултими. И то је евентуално недодер са карактеристикама негацијскепрозодијске моделативности. А то је на крају и умимогред, са симптомимапреношења акцента на проклитику.

б) Свуда се иначе показује акценат творенице са једним префиксом:међупотез (потез), наодмет (одмет), неотпор (отпор), пазакуп, подзакуп(закуп), предупис (упис) итд.

2. Закључујемо да су секундарне префиксалне творенице, одн. оне ко-је су добивене префиксацијом већ префиксираних речи, у овој сфери творбеи ретке, и слабо подложне акценатској нивелацији и типизацији.

4. ЗАКЉУЧАК

1. Прво што нам ваља утврдити, јесте да су глаголски антиципати саформом општег дела глагола – доста склони порефиксалној творби.

36

90 РМС: са мо на до глед. У Обратном речнику српскога језика М. Николића забележенаје и и ва ри јан та без акцента.

91 РМС не ма.

2. Друго, и та је творба праћена уређењу акцента и стварању прозодиј-ских модела.

3. Треће, противно очекивању, префиксалне творенице овога реда нисусклоне прозодијској конвергенцији, тј. одбиру једнога акценатског модела и ње-говом уопштавању. Напротив, ту је настало више типизацијских форми са те-жњом сваке од њих да оствари предност у односу на друге, са јаком конкуренци-јом, стварањем варијаната и настајањем међуформи и компромисних решења.

4. Три су базична модела које смо утврдили: картки силазни на првомслогу са дужином на ултими, кратки узлазни и дуги узлазни на првом слогу.

5. Најзаступљенији је кратки узлазни акценат, за њим по учесталостидолази дуги узлазни, а кратки силазни заостаје за осталим двама.

6. По неким симптомима може се судити да статистички односи имајусмисао развојне сучељености трију моделативних форми. Наиме, то што јекратки силазни редак у употреби – по свој прилици значи да се повлачи из упо-требе, а то што је дуги узлазни нешто ређи од кратког – да је млад и да је у на-ступу ширења своје употребе на поље кратког узлазног и кратког силазног.

7. Када промотримо лексику на коју је дистрибуиран један, други и трећимодел, долазимо на помисао да је кратки силазни заправо најстарији, да је постаомање продуктиван и да бива потискиван од друга два. Дуги узлазни је, напротив,најмлађи, и налази се управо у замаху агресивног ширења на рачун друга два.

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

Маре т ић, Тома Гра ма ти ка и сти ли сти ка хр ват ско га или срп ско га књи -жев ног је зи ка, 2. изд., Об но ва, За греб 1931.

Ни ко ли ћа, Мирослав Обрат ни реч ник срп ско га је зи ка, Бе о град 2000.Реч ни к срп ско хр ват ско га књи жев ног је зи ка I–VI, Но ви Сад 1967–1976.

Сте ва но вић, Михајло Са вре ме ни срп ско хр ват ски је зик I, 5. изд., Бе о град1991.

Radoje Simic

STRUKTUR UND AKZENT DER PRAEFIXALBILDUNGENMIT DER VERBALEN WURZEL ALS BESTANDTEIL

ZUSAMMENFASSUNG

In der Arbeit werden Woerter bеschrieben, diе aus Werbalwurzel und praefixbestehen. Ihre prosodische Struktur ist uneinheitlich, aber zeigt klare Tendenz zurAkzent-nivelierung und typisierung. Drei Haupttypen – die Form mit demkurzsteigenden, die Form mit dem langsteigenden un die Form mit demkurzfallenden Akzent und langer Endsilbe – bestehen nebeneinander, konkurierenin der Distribution und kaempfen gegeneinander um die Uebernahme der Funktiondes einzigen Modells. Anscheinend sind sie verschieden dem Alter und Entstehungnach: der aeltetste ist der kurzsteigende, und am juengsten – der langsteigendeAkzent.

37

Тиодор РосићПедагошки факултет Јагодина

ФОНОЛОШКИ НИВО НАПОРЕДНОГ ТЕКСТУАЛНОГПРЕДСТАВЉАЊА

Апстракт: У раду се разматра вокалски и консонатски ниво српских народ-них бајки. Анализирају се фонолошки нестандардни облици и њихова дијалекатскаподлога, стандарднојезички супституишу и напоредно представљају. Истраживањеима за циљ да подстакне увођење и примену метода напоредног текстуалог предста-вљања у издаваштво и у васпитно-образовни процес.

Кључне речи: фонолошки ниво, вокалски ниво, консонантски ниво, метод тек-стуалног напоредног представљања, језичка култура, језичка уједначеност, заједнич-ке језичке особине, идиолект, језичка унификација, језичка стандардизација.

УВОД

На фонолошком нивоу, метод напоредног текстуалног представљањаукључује супституцију фонетски нестандардих гласова и давање изворнихфонемских облика неких лексичких типова на текстовним маргинама срп-ских народних бајки. То, дакако, подразумева и разматрање њихове дијалекат-ске подлоге, дакле историју питања, односно анализу супституисаног фонем-ског и морфолошког материјала. Примена метода текстуалног напоредногпредстављања на фонолошком нивоу захтева претходну анализу историјскогразвитка појединих гласова и гласовних група али и њихове стандардизова-не употребе. Истраживање, дакле, укључује историју разматраних питања аусмерено је на вокалски и консонантски ниво.

ОДАКЛЕ ЈЕ ШТА

Говор као динамички процес доводи до трансформације свих па и фо-нолошких одлика неких лексичких типова у језику, што укључује и одступа-ња од забележених верзија појединих бајковних записа. Теоријској артику-лацији претходила је емпиријска потврда примене метода напоредног тек-стуалног представљања, како је већ раније истакнуто,1 тј. објављивањем ан-

38

1 Ро сић, Ти о дор (2006), „О ме то ду на по ред ног тек сту ал ног пред ста вља ња“, Узда ни ца,Ја го ди на, про ле ће−је сен, 2006, год. III, бр. 1−2, стр. 41−51.

УДК: 811.163.41’347.00335821.163.41.09-34:398

тологија Најлепше српске народне бајке2 и Српске нароне бајке3. Бајковнитекстови у тим антологијама узети су од различитих казивача и приређивачаи из различитих српских говорних подручја, па се намеће потреба њиховефонолошке дијалектолошке обраде. Не може се то, дакако, учинити сасвимисцрпно, са свим појединостима и онако како се то ради у дијалектолошкимрасправама. Будући да је предмет истраживања разматрање супституенатафонолошког нивоа метода напоредног текстуалног предсављања, нужна суобјашњења појединих гласовних појава да би се у предстојећим радовимапрешло на објашњавања облика променљивих и непоменљиих речи а премајезичком стандарду и овај метод објаснио на лексичком и синтагматско-син-таксичком плану. Изостала је, нужно, акценатска анализа бајковне грађе изпростог разлога што записивачи нису бележили акцентуацију.

Изузев бајки „Мала вила“, „Чудотворни прстен“ и „Дијете са девет чи-рака“ све друге бајке узете су из Српских народних приповијетки из 18534 иистоимене књиге из 18705 Вука Стеф. Караџића. „Мала вила“6 првобитно јебила објављена у часопису Босанска вила, „Чудотворни прстен“, запис ЛукеГрђића-Бјелокосића у Српским народним приповеткама I Веселина Чајкано-вића7 а „Дијете са девет чирака“ преузето је из збирке Николе Тординца Хр-ватске народне пјесме и приповијетке из Босне8.

Мимо језичког критеријума, пренебрегавајући чињеницу да је „Малавила“ објављена у стандарду најбољег штокавског ијекавског језика, мимочињенице да је ту бајку Тихомир Остојић објавио у Матици српској за Ду-бровник, хрватски издавачи својатају ову заносну бајковну творевину, као например загребачка Школска књига у књизи Хрватске усмене приче9. У истојкњизи, мимо научне истине о српском штокавском ијекавском књижевноје-зичком стандарду, с промењеним насловом10 објављена је и бајка „Дијете садевет чирака“. Та бајка знатно одудара од Тординчевог изворника.

У изворнику се приређивач држао Вукове поделе приповедака на му-шке и женске, поделивши мушке на дуге и кратке шаљиве. Неке је, вели у

39

2 Ро сић, Ти о дор (2002), Нај леп ше срп ске на род не бај ке, Бе о град, Срп ска књи жев наздру га.

3 Ро сић, Ти о дор (2007), Срп ске на род не бај ке, Бе о град, Срп ска шко ла.4 Срп ске на род не при по ви јет ке ску пио их и на сви јет из дао Вук Стеф. Ка ра џић, Беч,

Штам па ри ја јер мен ско га ма на сти ра; у: Де ла Ву ка Ка ра џи ћа (1969), Срп ске на род не при по ви -јет ке, „Пред го вор“, при ре дио др Ми ро слав Пан тић, Бе о град, Про све та

5 Срп ске на род не при по ви јет ке (1870), ску пио их и на сви јет из дао Вук Стеф. Ка ра -џић, дру го умно же но из да ње, Беч, у на кла ди Ане, удо ви це В. С. Ка ра џи ћа; у: Са бра на де лаВу ка Ка ра џи ћа (1985), при ре дио др Ми ро слав Пан тић, Бе о град, Про све та.

6 Осто јић, Ти хо мир (1911), Срп ске на род не при по ви јет ке (гат ке), Ду бров ник, Ма ти цасрп ска у Ду бров ни ку, књ. 2.

7 Чај ка но вић, Ве се лин (1927), Срп ске на род не при по вет ке I, Бе о град, Зе мун, Срп ски ет -но граф ски збор ник, књ. XLI, Срп ска кра љев ска ака де ми ја.

8 Тор ди нац, Ни ко ла (1883), Хр ват ске на род не пје сме и при по ви јет ке из Бо сне, Ву ко вар,на кла да и ти сак Енр. Јан чи ка.

9 Хр ват ске усме не при че (2004), стр. 11−15. За греб, Школ ска књи га10 „Ди је те с де вет сви јећ ња ка“, у: Хр ват ске усме не при че (2004), стр. 16−20, За греб,

Школ ска књи га.

предговору, „сâм сакупио а неке, и то понајљепше, поузимао... из нетисканезбирке приповиедака босанске духовне младежи“.11 Тординцу је бајку „Дије-те са девет чирака“ у Жепчу казивао терзија Јозо Мандић, који је био „на за-нату у неког жепачког мухамеданца“ и од кога је ту бајку и научио. Жепче сеналази на граници до које допиру остатаци источнобосанског говора. Тим го-вором је бајка и приповедана, а то је дијалекат српског штокавског језика, пабајка, природно припада том језичком корпусу, без обзира на конфесионалнуприпадност приређивачеву. Томе, дакако, у прилог иде и Вуково гледиште„да су Срби само они који говоре српскијем језиком без разлике вјерозакона имјеста становања а за Чакавце и Кекаквце“, вели Вук, „нијесам казао да суСрби.“12 Ти његови ставови изнети су у кратком тексту „Очитовање“, у видуписма упућеног уреднику загребачког часописа „Позор“ а као реакција на не-разумевање текста „Срби сви и свуда“, објављеног у „Ковчежићу“. У тексту„Срби и Хрвати“, који се надовезује на текст „Срби сви и свуда“ Вук, изме-ђу осталог, вели:

„Хрвати по правди могу се звати: 1) Сви Чакавци; 2) Кекавци у краље-вини Хрватској који су се на то име већ обвикли.

Срби по правди могу се звати сви Штокацви макар које вјере били и ма-кар гдје становали; и они се, осим мањијех разлика, од Хрвата разликују ти-јем: 1) што не говоре ни ча ни кај него што или шта, а 2) што на крају сло-гова л претварају у о...„13

Као све приповетке, тако се и бајке, тј. гатке, односно женске приповет-ке, у народу нашем, тврдио је Вук, различито приповедају14. Осврнућемо сена то одакле и од којих је записивача Вук преузео бајке у којима је примењенметод напоредног текстуалног представљања.

Бајку „Чардак ни на небу ни на земљи“ за Вука је у Берлину 1844. го-дине написао кнез Михаило М. Обреновић, онако како је „он слушао у дје-тињству од својијех дадиља“15. Грујо Механџић, трговац или „трговчић“ изСентомаша у Бачкој, данас Србобран, боравио је с Вуком у земунском каран-тину, ујесен 1829. године. Казивао је и за Вука записивао приповетке „Злат-на јабука и девет пауница“, „Аждаја и царев син“, „Немушти језик“, „Ђаво ињегов шегрт“ и „Усуд“. Механџић је значајни казивач и записивач народних

40

11 У пред го во ру сво јој збир ци Тор ди нац ис ти че да ове при по вет ке ни су „ис ки ће не ре -че ни цам“ као Ву ко ве. „Да тко уз пи ше она ко,“ ве ли, „ко што је Вук пи сао, ва ља да је ни ко у на -ро ду, ва ља да је жи вио у на ро ду, ва ља да се ба вио на род ним...“ Ву ко вом срп ском је зи ку, не сви -кли кај ка вац, не кри је при ре ђи вак чу му ку : „Тко је на род не при по ви ед ке са би ро, тај ће зна тика ква је то му ка. Ко ли ко сам мо гао, то ли ко сам ра дио да што вјер ни је пре пи шем на род ну при -по ви ед ку“. (Тор ди нац, 1883, стр. 3.)

12 Ка ра џић, Вук Стеф. „Очи то ва ње“; ци ти ра но пре ма: Ми ло са вље вић, Пе тар (1997),Ср би и њи хов је зик, хре сто ма ти ја, При шти на, На род на и уни вер зи тет ска би бли о те ка, стр. 150.

13 Ка ра џић, Вук Стеф.: „Ср би и Хр ва ти“, ци ти ра но пре ма: Ми ло са вље вић, Пе тар(1997), Ср би и њи хов је зик, хре сто ма ти ја, При шти на, На род на и уни вер зи тет ска би бли о те ка,стр. 149.

14 Исто као под 4, стр. 60.15 Исто, стр. 59.

приповедака, али и епских песама „Женидба Ђурђа Чарнојевића“ и „МаркоКраљевић и Бег Костадин“. Не имајући у карантину шта да раде, сведочиВук, обдан су спавали а ноћу приповедали. Девет приповедака преузео је Вукод Механџића и објавио за живота а још две уврстили су у његова дела пото-њи приређивачи. Преименовавао је само бајку „Царев син и аждаја“ у „Ажда-ја и царев син“.

Од земунског учитеља, писца и преводиоца Димитрија Чобића, Вук језа Српске народне приповијетке добио бајке „Змија младожења“ и „Опет зми-ја младожења“. Сличну бајку послала му је и песникиња Милица Стојадино-вић Српкиња. Њу Вук није уврстио у „Српске народне приповијетке“, а Чо-бићева „Опет змија младожења“, у Српским народним бајкама преименова-на је у „Змија младожења“.

Лазар Марјановић, грчки учитељ у Земуну, послао је Вуку пет записасрпских народних приповедака. Вук је у Српским народним проповјеткамаобјавио четири, од којих је за разматрање фонолошког метода напоредногтекстуалног представљања узета бајка „Златоруни ован“.

Максим Шкрлић, цариник у Радујевцу, селу у Србији на Дунаву, као ипо разним другим пограничним местима, веома је значајан сакупљач народ-них песама, али и записивач „Баш-Челика“, једне од најлепших српских на-родних бајки.

ЈЕЗИЧКА УЈЕДНАЧЕНОСТ

Вук је преузете записе, уз стилизацију преузете грађе, ортографскипримеравао властитим погледима на развитак и природу српског језика. По-штовао је фонолошки развој српског језика, али тај развој није сводио на„процес репродукције гласовног субсистема, већ језика као цјелине“16. Раз-вој вокалских и консонантских јединица не значи и њихово укључење у ор-тографски стандард. Јекавско јотовање и упрошћавања сугласничких група сујезички економичнији, модернији, ритмичкомелодијски артикулисанији одстаријих фоничких облика. Па, ипак, у примени метода напоредног тексту-алног представљања на фонолошком нивоу, полази се од начела да језик каоцелина, зарад језичког јединства,17 може да наметне несавршеније стандар-дизване облике и несамосталном фонолошком систему у репродукцији.

Испољавање заједничких језичких особина кроз појединачно идиоле-катско повезивање води ка језичкој уједначености. Заједничке језичке особи-не испољавају се у одговарајућем фонолошком стандарду, преко морфолошкеподударности и у лексичкој сличности. Вук је народно језичко стваралаштво,

41

16 Си мић, др Ра до је − Осто јић, др Бра ни слав (1996), Осно ви фо но ло ги је срп ског књи -жев ног је зи ка, Бе о град, Уни вер зи тет у Бо гра ду, стр. 171.

17 Об ли ци ме ђед и ти ца сва ка ко су са вр ше ни ји, без об зи ра што их да нас чи та о ци осе -ћа ју као ар ха и зме, а за ме ње ни су у скла ду са Ву ко вом је зич ком и па во пи сном ре фор мом.

упркос идиолекатској језичкој особености појединих казивача, језички ујед-начио, чиме је пресудно утицао на комуникацијску функционалност језика усрпској друштвеној заједници.

Језичка се култура, као што је познато, остварује кроз усвајање грама-тичких правила стандардног језика, тј. преко усаглашавања говорног и писа-ног језика са фонолошком, ортоепским, морфолошким и синтаксичким нор-мативним језичким захтевима. Ти захтеви могу, међутим, да буду у несагла-сју са језичким иновацијама на свим језичким нивоима, па и на фонолошком.Као динамичка категорија, језик није збир дијахроно изолованих појава, већје стална системска променљивост. Вук је идиолекатске језичке црте поједи-них записа језички уједначио, али су иновације на дијахроном плану утица-ле да његов језик, упркос ондашњем синхроном осавремењавању, временомпоприми архаичне црте које су у неподударности са нормираним фоноло-шким, морфолошким, лексичким па и синтаксичким језичким нивоом. Једно-ставно: језик народних приповедака које је он или записивао, по сећању, илису их за њега сакупљачи записивали, на дијахроном плану у појединим сег-ментима прати вечиту језичку променљивост, али је она, упркос језичкој еко-номији и звуковној функционалности, ретроградно неподударна са његовомфонолошком стандардизацијом облика насталих, на пример, најмлађим јо-товањем.

Вук је, реформишући језик и правопис, у Рјечнику18 из 1818. године,избацио графеме неподударне фонолошком нивоу јекавских народних гово-ра и увео шест нових слова, да би 1836. године у своју азбуку унео и фоне-му х, коју је, истине ради, и одраније али недоследно користио. Све до 1839.године, све док се није упознао са фонолошком природом ијекавских гово-ра у западним српским крајевима, Вук је, полазећи од фонетике народнихговора јекавског изговора, користио јотоване сугласнике ђ и ћ (ђевојка, ме-ђед, ћерати итд.). Крајем четрдесетих он напушта најмлађе јотовање а глав-нина његових бајковних записа чува фонолошку јекавску дијалектолошкуструктуру. У светлу те чињенице, потпуно је непримерено да се у предста-вљању бајковне грађе користе фонемски нестандардни облици па је сасвимоправдано увођење метода текстуалног напоредног представљања. То, украјњем случају, води бољој разумљивости и фонолошкој стандардизацијибајковне грађе.

ВОКАЛСКИ НИВО

Фонетски ситем19 Вукових српских народних бајки, као и бајковни тек-стови других записивача, разматран на нивоу антологија: Најлепше српске на-

42

18 Ка ра џић, Вук Сте фа но вић (1818), Срп ски рјеч ник ис тол ко ван ње мач ким и ла тин -ским ри је чи ма, Беч; у: Де ла Ву ка Ка ра џи ћа, Срп ски рјеч ник (1969), фо то тип ско из да ње, при -ре дио Па вле Ивић; Про све та, Бе о град

19 Под тер ми ном фо нет ски си стем под ра зу ме ва мо све у куп ност гла со ва јед ног је зи ка.

родне бајке20 и Српске народне бајке21, и на вокалском и на консонантском ни-воу, захтева супституцију појединих нестандардних фонема и фонемских ску-пина. Супституција фонеме јат (y) његовим стандардним рефлексом заузимавеома важно место у примени метода напоредног текстуалног представљањана фонолошком нивоу.

Гласови, као најмање говорне јединице од којих су састављене речи,фукционално су усмерени на семантичкодиференцијалну функцију у језику.Било би немогуће истражити све аспекте одступања од књижевног језика засваки вокал посебно. Пажња ће бити усмерена на вокал јат и рефлекс тог во-кала који се на старословенском обележавао y а у латиници чешким ĕ. Дија-хроно, јат је имао отворенију, затворенију или мешовиту артикулацију, па јеу српским штокавским говорима имао тројаки рефлекс: е, и, ије (је). У ју-жним говорима, како Вук назива ијекавске говоре, одакле је, иначе, главни-на бајковне грађе, јат у дугим слоговима даје ије (дијете), у кратким је а изат, д, л и н долази до стапања (ћерати, ђевојка, љето, њежност). Вук за осно-вицу књижевног језика узима јекавско наречје. Његов речник из 1818. годи-не је у том погледу незамењиво парадигматичан. То наречје, не само што јепо Вуковој тврдњи међу Србима било најраспрострањеније већ су њиме ис-певане говтово све наше народне песме. Јекавско наречје је, што подвлачи иПавле Ивић,22 дијалекат дубровачке књижевности. Оно уједињује православ-не Србе, како Вук истиче, „с нашом браћом римског закона“. Вуков књижев-ни језик његовог Рјечника одговарао је говору његовог тршћанског завичаја,али не и говору постојбине његових предака који су они донели сеобом издробњачког краја у Тршић23. Сматрајући да су неприкладне за књижевни је-зик, Вук се ослобађао неких типично херцеговачких језичких особина, а не-ке су се изгубиле током боравка у новој средини.24

На фонолошком плану, и у Вуковим народним приповеткама доследноје елиминисана фонема х, а од посебног је значаја примена најновијег јекав-ског јотовања (дјед > ђед, дјевојка > ђевојка, медвјед > међед, тјерати > ћера-ти), као и претварање мн у мл и вн (многи > млоги, тамница > тавница), а мњу мљ (сумња > сумља). Не само ове, већ и друге гласовне црте, које је Вук ка-сније напустио, супситуисане су методом фонолошког текстуалног напоред-ног представљања. Примери у којима су стваране сугласничке алтерације, гдетј прелази у ћ (летјети > лећети), дј у ђ (дјевојка > ђевојка), мн у мл (најам-ник > најамлик), мн у вн (тама > тавна), замењени су старијим, у Вуковом пи-сању касније кодификованим облицима.

43

20 Исто као под 221 Исто као под 322 Ивић, Па вле (1990), О је зи ку не ка да шњем и са да шњем, стр. 241, Бе о град − При шти -

на, БИГЗ − Је дин ство23 Ви де ти: Ву ко вић, Јо ван Л. (1938−1939), Го вор Пи ве и Дроб ња ка, Бе о град, Ју жно сло -

вен ски фи ло лог, XVII, стр. 110−113.24 Ро сић, Ти о дор (2006), „О ме то ду на по ред ног тек сту ал ног пред ста вља ња“, Узда ни ца,

Ја го ди на, про ле ће− је сен, 2006, год. III, бр. 1−2, стр. 42.

Позабавићемо се, дакле, рефлексом вокала јат и најмлађим јекавскимјотовањем, односно доследном заменом тих гласовних промена у бајковномтексту и њиховим изворним облицима на маргинама. Нећемо, међутим, по-чети од Вукових бајки већ од Тординчеве бајке „Дијете са девет чирака“. Онасведочи о постојању старијих облика са х, са мн и мњ, без најновијег јотова-ња које и Вук, а након упознавања југозападних српских дијалеката, 1839.године, напустио. Уз ово, вредна је пажње и једна друга супституисана осо-бина. У говорима источне Херцеговине и западног дела Босне фонетска за-мена јата у дугим слоговима, истицао је Јован Вуковић а на темељу истражи-вања Шурмана, Решетара и Миласа, није само двосложно ије25. Слабија ар-тикулација фонема ј доводи до тога да се оно, напросто, не чује, па код Тор-динца имамо: диете, приећи, свиећа26, али и: дјевојке, вјера итд. Било да је јатпод узлазним, било под силазним акцентима, у Тординчевој бајци је прибег-нуто његовој замени у двосложно ије: диете > дијете, приећи > пријећи, сви-ећа > свијећа27 а задржани су његови стандардни једносложни рефлекси је:дјевојке, вјера.

Двосложној замени јата у дугим и једносложној у кратким слоговимаприбегава и Лука Грђић-Бјелокосић у „Чудотворном прстену“ и ТихомирОстојић у „Малој вили“. Записивач приповетке „Баш-Челик“ Максим Шкр-лић недоследан је у његовој замени. Шкрлић пише вриеме, време, свиету,28

виђети, овђе.29 Приступајући стилизацији Шкрлићевог записа, Вук на фо-немском нивоу прибегава двосложној и једносложној замени јата па уместо:вриеме, време и свиету пише: вријеме и свијету30, али је недоследан у писа-њу јата у најмлађем јотовању. Уместо Шкрлићевог „овђе има чоечја кост“31

пише „овдје чоечја кост мирише“32, дакле одступа од најмлађег јотовања. Утоме је, међутим, недоследан јер уместо видјети задржава виђети33. То је,наравно, методом напоредног текстуалног представљања уједначено34.

Метод напоредног текстуалног представљања на фонолошком нивоудолази, међутим, до пуног изражаја у корекцији јекавског јотовања и стандар-дизацији језичких облика произашлих из тог јотовања. Извршена је заменаоблика у којима је слабљење претходног вокала проузроковало губљење дру-гог. Уместо чоек, чоека, чоечја, чоеку35, где је сасвим осетна разлика у кван-

44

25 Исто као под 21, стр. 12.26 Исто као под 8, стр. 48−4927 Исто као под 2, стр. 115 − 116.28 Са бра на де ла Ву ка Ка ра џи ћа (1985) књи га тре ћа: Срп ске на род не при по ви јет ке, ску пио

их и на сви јет из дао Вук Стеф. Ка ра џић, дру го умно же но из да ње, Беч, у на кла ди Ане, удо ви -це В. С. Ка ра џи ћа; при ре дио др Ми ро слав Пан тић, Бе о град, Про све та, стр. 578.

29 Исто, стр. 579, 583.30 Исто, стр. 195, 196. 31 Исто, стр. 583.32 Исто, стр. 202.33 Исто, стр. 197. и да ље.34 Исто као под 2, стр. 24. и да ље.35 Исто, стр. 199. и да ље.

титету акцента, како је, иначе и у Шкрлићевом запису и код Вука, извршенаје замена једносложним рефлексом јата у: човјек, човјека, човјечја, човјеку.36

Уз дати рефлекс јата, у овим примерима дошло је и до губљења сугласника в,баш као и у лексемама медвјед > међед. Реч је, наравно, о јекавском јотовању.

Познато је да осим прасловенског постоји и јекавско јотовање краткогјата. После 1839. године Вук је стандардизовао само јотовање југласника л ин. Оно настаје кад се сонант ј нађе у непосредној вези са овим гласовима (ље-то, њедра). Након 1839. године, реформатор српског књижевног језика и пра-вописа „укида књижевни статус јотовањима група дј и тј„37, са образложе-њем да тог јотовања нема у Дубровнику. Остали сугласници уз кратки ре-флекс јата остају непромењени. Нема, зато, шта да се мења у основном бај-ковном текст у којем је присутно јотовање ових гласова.

Изворни бајковни текст садржи, међутим, примере јотованих оклузи-ва д и т: тјерати > ћерати38, дјевојка > ђевојка39, а сасвим су ретки примеријотовања струјних сугласника с и з, као и африкате ц (шекира, женица, ћепа-ница), што је наведено из других извора а не из антологија бајки у којима седо метода напоредног текстуалног представљања дошло емпиријски. У бај-ци „Баш-Челик“ замењени су тако некњижевни јекавски именички облициђевојка ђевојку, чоек у: дјевојка, дјевојку, човјек, доследно, као и свуда где сеу антологији појављују. Уместо глагола виђети и оћерати, употребљено је ви-дјети40 и отјерати41 а њихови изворни облици дати на маргини. Прилозионђе, нигђе, ђегод, ђе фонемски су супстиуисани у ондје42, нигдје43, гдјегод44

гдје45. Вреди, такође, напоменути да се код Вука правилно јавља и уместо ја-та испред о: видио46, а кад будемо разматрали морфолошки ниво српских на-родних бајки посебно ћемо се позабавити чињеницом да у заменицама и при-девима готово увек имамо дуже облике: њиховијем47, нашијем, онијем48, а не:њиховим, нашим, добрим. У „Баш-Челику“ је, рецимо, замењен и датив лич-не заменице за треће лице женског рода њојзи. Уместо тог заменичког обликакоји је добијен постпозицијом партикуле зи, у тексту је дат књижевни обликњој. Нећемо се бавити ни спорадичим некњижевним примерима асимилицајевокала, што је у антологијама преузето а код Вука већ кориговано, нити сажи-

45

36 Исто као под 2, стр. 33. и да ље.37 Ко ва че вић, Ми лош (2006), Спи си о сти лу и је зи ку, Ба ња Лу ка, Књи жев на за дру га,

281−282.38 Исто као под 3; „Чар дак ни на не бу ни на зе мљи“, стр. 48; „Чу до твор ни пр стен“, стр. 62;39 Исто, „Баш-Че лик“ стр. 26. и да ље. 40 Исто као под 2, стр. 24. и да ље.41 Исто, стр. 60.42 Исто, стр. 55.43 Исто, стр. 29. и да ље.44 Исто, стр. 27. и да ље.45 Исто, стр. 25. и да ље.56 Исто, стр. 86. и да ље.47 Исто, стр. 26.48 Исто, стр. 31. и да ље.

мањем вокала а + o > a, односно чувањем замене а + o > о (дошао > дошо49),што је, рецимо присутно у Шкрлићевом запису а код Вука одстрањено. Јед-ноставно: у оваквом једном раду немоћује је бавити се свим вокалским поје-диностима, па је истраживање и било усмерено на магистралне једносложнеи двосложне рефлексе јата.

КОНСОНАНТСКИ НИВО

У српским народним бајкама, како код Вука и његових казивача тако икод осталих записивача бајковног блага, на консонантском нивоу, прибегну-то је замени свих њихових књижевнонестандардних спрегова.

Поћи ћемо од уснених и уснено-зубних сугласника. Приповетку „Усуд“Вуку је приповедао и за њега у земунском лазарету записао Грујо Механџић.У том запису се, између осталог приповеда, како је јунак приче тражећи Усу-да дошао у његове дворе. Радио је све што и овај − ћутао и гледао, па „кадъбUде рUчакъ готовъ седне суUдiя рUчати и онъ седне кодъ нyга па рUча...“50.Код Вука се, пак, та ситуација описује овако: „Усуд седи сам за готовом со-фром па вечера. Кад човек то види, седне и он за софру па стане вечерати“.51

Код Механџића нема, дакле, ни стола, ни совре, ни софре већ само лексемеручак, а код Вука Усуд седи за „готовом софром“. У Вуковом јужном нареч-ју, као и у говору Пиве и Дробњака, глас ф се не изговара већ се уместо његаупотребљава, како наводи Јован Вуковић52, в, па имамо: вењер, вуруна, вес,вино (фино), совра (софра). Уместо Вуковог седи „за готовом софром“,у Нај-лепшим српским народним бајкама и Српским народним бајкама употребље-но је: „Усуд седи сам за постављеним столом (курзив Т.Р.) па вечера Кад чо-век то види, седне и он за сто па стане вечерати.“53, а уместо седне и он за со-фру: „седне и он за сто“. Учињено је то због комуникативности и из истихразлога није употребљено совра уместо софра, како се иначе говорило у Ву-ково време и у његовом тршћанском завичају и у дробњачкој постојбини ње-гових предака.54

Упрошћавањем иницијалних сугласничких скупина пч, пт, пс добије-но је ч, т, с: пчела > чела,55 птица > тица,56 псовати > совати. Дакле, испредзубног експлозивног гласа т и зубних фрикативних с и ш испада билабијал-но експлозивно п. У Најлепшим српским народним бајкама и Српским на-родним бајкама сви такви примери, методом напоредог текстуалног пред-стављања, фонолошки су супституисани њиховим стандардизованим изго-вором.

46

49 Исто као под 28. 578.50 Исто као под 5, стр. 539.51 Исто, стр. 94.52 Исто као под 23, стр. 27.53 Исто као под 2, стр. 142.54 И у за пи су бај ке Ми ха и ла М. Обре но ви ћа „Чар дак ни на не бу ни на зе мљи“ упо тре -

бље но је ф уме сто в, тј. ка фе зу уме сто ка ве зу. Исто као под 5, стр. 509.55 Исто као под 2, стр. 135.56 Исто, стр. 20, 54, 64, 107.

Већина наших дијалеката, па и говор Пиве и Дробњака, не познаје упо-требу сугласника х. Употреба овога гласа је, дакле, наддијалекатска. У Шкр-лићевом запису бајке „Баш-Челик“ каже се како и друге ноћи око царскогадвора настане „сила ука, и писка“,57 а не „хука и писка“, као код Вука.58. У на-родним говорима, најчешће се уместо х користи ј или к снаја (снаха), врк(врх), дрктати (дрхтати). Записивач је у тој истој бајци употребио аждая,аждаю59, али су уместо облика са ј употребљени Вукови облици са х: аждаја,аждају.60

Губљење гласа х на почетку речи или његовим променама у к и б, на-води Јован Вуковић, има изузетак у облицима од глагола хтети (шћети) „гдесе х не губи него прелази у с, а испред јотованог туш: Стио, (хтео), шћела,шћак, шћасмо.“61

Уместо изгубљеног х испред јотованог т у речима типа шћела, шћед-не („шћела змија да његову ћерку уједе“62, „најстарији и средњи не шћедну сепети“63) извршена је замена нејотованим облицима тих речи, па је уместошћела, шћедне употребљено хтјела, хтједне64.

Промена сугасничких група хт у кт присутна је и код Вука и у запи-сима бајковног стваралаштва. Уместо инфинитива дрхтати Вук, трагом сво-јих записивача, пише дрктати65. Прасловенској основи те речи дргx- додатје суфикс –xт66, да би се преко старословенског дxшти дошло до дрктати,а што је у Најлепшим српским народним бајкама и Српским народним бајка-ма метдом напоредног текстуалног представљања замењено са дрхтати.67

На крају речи х се у јужном наречју није губило већ претварало у г или к: они-јег, родик. Сâм, пак, глас к губио се у примерима типа кћер и прелазио у шћер(кћер > шћер), где је овај задњонепчани сугласник изгубио на експлозивно-сти и добио фрикативну компоненту („На смрти дозове синове и шћери сво-је...“68 курзив Т. Р.). Методом напоредног текстуалног представљања тај гласје супституисан стандардним к, баш као што је супституисана и заменица

штогођ69 < што (+ гођ < год + ј¹).70

47

57 Исто као под 5, стр. 578. 58 Исто, стр. 196.59 Исто као под 5, „Баш-Че лик“, 197.60 Исто, стр. 197.61 Исто као под 23, стр. 34.62 Исто као под 5, стр. 199.63 Исто, „Чар дак ни на не бу ни на зе мљи“, стр. 55.64 Исто као под 2, стр. 33. и да ље.65 Исто као под 5, „Баш-Че лик“, стр. 195.66 Скок, Пе тар (1971), Ети мо ло гиј ски рјеч ник хр ват ско га или срп ско га је зи ка, књи га пр ва,

За греб, Ју го сла вен ска ака де ми ја зна но сти и умјет но сти, стр. 435.67 Исто као под 2, „Баш-Че лик“, стр. 23.68 Исто као под 5, „Баш-Че лик“, стр. 195 и да ље.69 Исто, „Баш-Че лик“, стр. 25. и да ље.70 О ово ме ће би ти ре чи у на шем тек сту „Мор фо ло шки ни во на по ред ног тек сту ал ног

пред ста вља ња“.

Немогуће је, наиме, у оваквом једном раду истражити целокупан ин-вентар фонолошких чињеница, па ни све оне примере најновијег јотовањакоје је обухватало и уснене сугласнике п, б, в и м, а и, иначе, врло је „тешкосистематисати примере јотовања и нејотовања ових гласова.“71 , као и претва-рање мн у мл, чеме јеВук одступио од изворног записа.72 Извршена су и по-јединачна супстутисања а да то није представљено на маргинама. Тако, реци-мо, у бајци „Девет пауница и златна јабука“ уместо што употребљавано јешта а да се увек то и не представи методом напоредног текстуалног предста-вљања.73 Стога је било нужно прибећи опробаном механизму парадигматич-ког представљања грађе.

ЗАКЉУЧАК

Вук је у Српским народним приповијеткама на фонемском нивоу од-ступао од неких типично херцеговачких језичких особина везаних како за во-кале тако и за консонанте. Учинио је то, рецимо, са фонемама х и ф, њиховимукључивањем, иако су нетипичне за говоре источне Хецеговине. Одступиоје тако након 1839. и од најмлађег (јекавског) јотовања свуда осим у јотова-њу сонаната л и н, у којима сугласник ј из кратког рефлекса јата изазива њи-хово јотовање па имамо: љепота, сњежан. Јотоване сугласничке групе (тј,дј, сј, зј, цј) нису књижевнојезички стандардне.

Методом фонолошког напоредног текстуалног предсављања замење-ни су сви ти некњижевни облици, све фонолошки нестандардне језичке осо-бине и извршена њихова унутартекстуална стандардизација. У главном бај-ковном тексту, тако, имамо уместо ђед, ђевојка, ђе, чоек, онђе, долећети стан-дардни рефлекс јата: дјед, дјевојка, гдје, човјек, ондје, долетјети. Размотренесу, дакле, фонолошки нестандардне језичке промене везане за вокалски ни-во текстуалне бајковне грађе. Доминантно, то се односи на најмлађе јотова-ње и рефлекс гласа јат. Приступљено је замени уочених појава стандардимоблицима а на маргинама су дати њихови изворни аспекти. Исти поступакспроведен је и на консонантском нивоу.

Свуда где упрошћавање сугласничких секвенци (пч, пт) одступа одкњижевног стандарда, а што Вук у издању Српских народних приповиједаканије кориговао, прибегнуто је њиховом пуном текстовном представљању ана маргинама су давани њихови изворни облици. Стандарду је примеренаупотреба гласова х, ј, ф уз њихово изворно представљање.

Природа разматраних фонемских супституената оправдава такав по-ступак. Супституисане дијалекатске фонолошке црте, ма колико у фоничком

48

71 Исто као под 23, стр. 47.72 Исто као под 5, „Баш-Че лик“, стр. 203. и у из вор ни ку, стр. 583. и да ље.73 Исто као под 2: „ни је хтео ни слу ша ти шта ба ба го во ри за сво ју кћер“ (кур зив Т.Р.),

стр. 8 и да ље.

развоју биле савременије, модерније, језички економичније, зарад језичкогјединства читавог српског књижевнојезичког простора, нису могле да будукодификоване. Вук их је у својим књижевно-критичким , научним и књижев-ним радовима након 1839. године напустио. Изоставио је неке типично источ-нохерцеговачке црте везане за гласове х и ф (ука < хука, совра < софра). Учи-нио је то и у оба издања Српских народних приповијетки, али је, уз стандар-дизовану јотовану варијанту гласова н и л, задржао јотоване оклузиве т и д(ћерати, ђевојка, долеће). Оправданија је, тиме, њихова замена стандардизо-ваним фонемским суппституентима, уз истицање њихових изворних обликана маргини.

Примена метода фонолошког текстуалног представљања не води ка од-ступању од Вукових изворних бајковних списа, јер је и он сâм у својим ори-гиналним књижевнонаучним творевинама одступио од свих оних језичкинормираних примера, везаних за јотовање сугласника д, т, с а које је унео уРјечник из 1818. године. То је, наравно, у складу и са његовим начелом „оп-ћене правилности“, заснованом на гледишту да писци треба да распознају„чисти народни језик од онога, што се говори покварено“74. Вук је пошао од„надређености књижевног језика дијалекту као органском идиому“.75 Тај је-зик се већ у Вуково време није на свим нивоима у народу говорио исто, а по-готову се не говори данас. Унификација архаичних некњижевних фоноло-шких супституената у бајковним текстовима насушна је издавачка, језичкок-њижевна, комуникацијска и васпитно-образовна потреба.

а. ИЗВОРИ

Остојић, Тихомир (1911), Српске народне приповијетке (гатке), Ду-бровник, Матица српска у Дубровнику, књ. 2.

Росић, Тиодор (2002), Најлепше српске народне бајке, Београд, Српскакњижевна здруга.

Росић, Тиодор (2007), Српске народне бајке, Београд, Српска школа.Сабрана дела Вука Караџића (1985)књига трећа: Српске народне при-

повијетке, скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, друго умноженоиздање, Беч, у наклади Ане, удовице В. С. Караџића; приредио др МирославПантић, Београд, Просвета.

Српске народне приповијетке (1870), скупио их и на свијет издао ВукСтеф. Караџић, друго умножено издање, Беч, у наклади Ане, удовице В. С.Караџића; у: Сабрана дела Вука Караџића (1985), приредио др Мирослав Пан-тић, Београд, Просвета.

Српске народне приповијетке скупио их и на свијет издао Вук Стеф.Караџић, Беч, Штампарија јерменскога манастира; у: Дела Вука Караџића

49

74 Ка ра џић, Вук Стеф. (2001), О је зи ку и књи жев но сти III, Са бра на де ла Ву ка Ка ра џи -ћа, књ. 14, Про све та, Бе о град, стр. 196.

75 Исто као под 37, str. 284.

(1969), Српске народне приповијетке, „Предговор“, приредио др МирославПантић, Београд, Просвета.

Тординац, Никола (1883), Хрватске народне пјесме и приповијетке изБосне, Вуковар, наклада и тисак Енр. Јанчика.

Хрватске усмене приче (2004), стр. 11−15. Загреб, Школска књига.Чајкановић, Веселин (1927), Српске народне приповетке I, Београд, Зе-

мун, Српски етнографски зборник, књ. XLI, Српска краљевска академија.

б. ЛИТЕРАТУРА

Вуковић, Јован Л. (1938−1939), Говор Пиве и Дробњака, Београд, Ју-жнословенски филолог, XVII.

Ивић, Павле (1990), О језику некадашњем и садашњем, стр. 241, Бео-град − Приштина, БИГЗ − Јединство.

Караџић, Вук Стеф. (2001), О језику и књижевности III, Сабрана делаВука Караџића, књ. 14.

Караџић, Вук Стеф.: „Срби и Хрвати“, цитирано према : Милосавље-вић, Петар (1997), Срби и њихов језик, хрестоматија, Приштина, Народна иуниверзитетска библиотека.

Караџић, Вук Стефановић (1818), Српски рјечник истолкован њемач-ким и латинским ријечима, Беч; у: Дела Вука Караџића, Српски рјечник(1969), фототипско издање, приредио Павле Ивић; Просвета, Београд.

Ковачевић, Милош (2006), Списи о стилу и језику, Бања Лука, Књи-жевна задруга, 281−282.

Росић, Тиодор (2006), „О методу напоредног текстуалног представља-ња“, Узданица, Јагодина, пролеће− јесен.

Симић, др Радоје − Остојић, др Бранислав (1996), Основи фонологијесрпског књижевног језика, Београд, Универзитет у Бограду.

Скок, Петар (1971), Етимологијски рјечник хрватскога или српскога јези-ка, књига прва, Загреб, Југославенска академија знаности и умјетности, стр. 435.

Tiodor Rosic

PHONETIC LEVEL OF PARALLEL TEXT PRESENTATION

SUMMARY

The paper studies the phonetic level of parallel text presentation. We haveresearched the vowel and consonant levels of fairytale structure. The tales havebeen taken from Vuk’s Serbian Folk Tales, and from Ostojic’s, Cajkanovic’s andTordincev’s collection. Phonetic nonstandard forms and their dialect basis arestudied in order to illustrate all advantages of applying this method at phoneticlevel, namely at substituting sound materials in fairytale texts, stressing the needfor unifying archaic non-literary phonetic substitutes.

50

Јелена Јовановић,Филолошки факултет Београд

ПОСЛОВИЧКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ СА ПРИЛОГОМ ’КОЛИКО’ И ЗАМЕНИЦОМ ’КОЛИК(И)’

Апстракт: У раду се разматрају поредбене пословичке форме са прилогом’колико‘ и заменицом ’колик(и)‘, и утврђује се да, својом једноставном конструктив-ном схемом и типизираним начинима попуне те схеме разноврсним лексичким ма-теријалом, врло лако испуњавају импровизацијске захтеве.

Кључне речи: заменица колик(и), једноставне форме, конструктивне схеме, по-словица, прилог колико.

1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

1. Народна пословица долази у категорију ’једноставних’ (РКТ 1985)или ’малих фолклорних форми’ (Сикимић 1996). Пословице теоретичари де-финицијом постављају на два пола људске духовне активности. Ако се радиједноставности приказа држимо онога што је записано у терминолошком лек-сикону песничке уметности (РКТ 1985), ту на једној страни стоји тврдња Зд.Шкреба (у чланку о ’једноставним формама‘ у: РКТ 1985), инспирисана ста-вом проучаваоца народног блага који је први изнео тезу о специфичности’једноставних форми’ А. Јолеса (1978: 37) „да су то језичне творевине које ненастају из индивидуалних побуда, него су израз колективне друштвене духов-не дјелатности“. На другој пак страни проф. Нада Милошевић-Ђорђевић (у:РКТ 1985: s.v. ’пословица‘) дефинише пословице као „индивидуално ствара-лаштво, инвентивно формулисан закључак из животног искуства, прихваћену традицији“.

2. Да овде није реч о неспоразуму већ о двема значајним особинама на-слеђа, пре свега вербалног, наталоженог у народном стваралаштву, сведочеуправо размишљања Вука Ст. Караџића, најбољег познаваоца овог вида кул-турних вредности. Он је био мишљења да су пословице већином настале однародних приповедака, и да се најлакше разумеју у ослонцу на њих. „Код ђе-којих пословица – пише он о томе (1965: 18-19) – „(ђе сам знао) додао самприповијетке од којих су пословице постале, а по којима ће читатељ ласно мо-ћи дознати у којим се догађајима оне пословице сад говоре (понајвише јеобичај да се уз сваку овакову пословицу цијела њена приповијетка најпријеприповиједа)“.

2.1. По овоме би Вуковом мишљењу пословица била прелазни стади-јум између развијеног уметничког текста и појединачне речи у коју се ово у

52

УДК: 811.163.41’367.626’367.633821.163.41-84:3981’000026

крајњој линији улива по мишљењу славнога руског проучаваоца језика и је-зичке уметности А. А. Потебње. „Велики део речи које несвесно употребља-вамо“ – тврди он (Потебня 1894: у: Виноградов 1971: 258) – „за нас су поет-ска дела и по својим суштинским елементима нимало се не разликују од дру-гих великих дела: пословица, басни, драма, епопеја, романа. Разлика ће зави-сити само од сложености и од свега онога што зависи од сложености“.

2.2. Ми смо претпоставили да је изнесено мишљење о настанку делапословичке грађе из ширих текстовних облика редукцијом сувишног матери-јала и свођењем на лапидарну форму високог стилског квалитета. Али другидео те грађе чини нам се да је настао директним путем, у непосредном ства-ралачком процесу, те сем што се употребљава у функцији мудрих изрека,представља основу за настанак ширих текстовних форми. Хоћемо нпр. рећида, као што је могуће сажимање приповедачког текста у пословичку форму,исто је тако могућ развој пословице у приповедни текст.

3. Пословице су на овај начин, заједно са осталим ’малим фолклорнимформама‘, укључене у два значајна слоја људске духовне и практичне делат-ности, и два процеса симболизације искуства – лингвистички и стилистички.У тим процесима обликује се језички амбијент комуникације, али како види-мо – и знатан део његова песничког стваралаштва.

4. Сажетост, тј. лапидарност израза, очито је најважнија особеност, иона је стварно у вези са функцијом пословица као мудрословне појаве чији јеосновни смисао пре дидактички него уметнички. У едукативној функцијионе служе преношењу животног искуства с генерације на генерацију, а каоуметничке творевине имају задатак да то искуство снабдеју таквом опремомкоја ће им обезбедити ефицијентност, тј. упечатљивост и убедљивост.

5. У раду пред читаоцем анализиран је један конструктивни тип посло-вица: поредбене конструкције са прилогом ’колико‘ и заменицом ’колик(и)‘.Циљ нам је да утврдимо најпре паремиолошку, тј. општу стилску вредносттих пословица, али и начине на које се покушава остварити та вредност. Оче-кивали бисмо да се вредносни моменти очитују у две области: прво, што сетиче конструкције, поређење допушта развој и примену симетризацијскогпоступка као естетске категорије; друго, поређење као поетска фигура омо-гућује изградњу сликовите представе о ономе на шта се пословицом упућује.Видећемо шта у овом правцу дају наши примери.

2. СИНТАКСИЧКА И СТИЛИСТИЧКА АНАЛИЗА ПОСЛОВИЧКИХ КОНСТРУКЦИЈА СА ПРИЛОГОМ ’КОЛИКО‘ И ЗАМЕНИЦОМ ’КОЛИК(И)‘

1. У српском пословичком фонду слабо су заступљене конструкције сазаменичким везником ’колик(и)’, па их нећемо издвајати у посебну групу.

2. Врло су ретки и примери непредикативних конструкција:

2221. Књига колико струка;2416. Колико црно иза ноката; 3742. Ни колико црно иза нокта.

53

(а) У првом се осећа да је конструкција редукована (’Књига вреди ко-лико струка’). Претпостављамо да је изрека настала у интелектуалним кру-говима, јер са прецизним увидом слика однос цене књиге и актуелности ње-ног садржаја. Предмет поређења је, како видимо, количина, а не квалитет чи-њеница. То је сугерирано поредбеном речју ’колико’.

(б) Друга два су експлантати из ширег контекста, и имају познат, данастакође актуелан садржај.

3. Монопредикативне форме такође су најчешће настале редукцијомконструкција са зависном реченицом:

3329. Не ваљаш колико ђевојчина; 3339. Не вјеруј сну, колико ни псу;3379. Не зна ништа колико магарац; 3433. Нема вјетра колико (ни) у тикви;3467. Нема памети ни колико паче; 3468. Нема памети ни колико ћурка; 3495.Не може се никад исплатити колико Циганска крв; 3496. Не може се плати-ти колико (ни) Јеђупачка крв; 4139. Отиснуо га од себе колико низ воду; 5489.Та се не броји колико ни лањски снијег.

1) Редослед сегмената је природан, а не обрнут као на пример код кон-струкција са ’како’. Интересантно је да није у свим овдашњим конструкци-јама реч о квантитету као што би се очекивало, већ и о неким другим семан-тичким аспектима поређења.

(а) У формацијама: ’Не ваљаш колико ђевојчина’, ’Не вјеруј сну, коли-ко ни псу’, ’Не зна ништа колико магарац’, ’Нема вјетра колико (ни) у тикви’,’Нема памети ни колико паче’, ’Нема памети ни колико ћурка’ – квантитет-ска нијанса је у предњем плану, иако није сама предмет поређења, већ у не-ку руку и квалитет.

(аа) ’Ваљати колико девојка’ може се схватити у смислу квантитета,али и интензитета особине. Што се тиче структурне стране, конструкцију чи-ни предикат ’не ваљаш’ у поређеном делу, а у поредбеном сем везника стојисамо субјекат у номинативу. Најбоље би стога било субјекат прогласити де-лом опште конструкције, и према томе управним њеним чланом. Али глагол-ско лице предиката противи се таквом решењу. Јасно је дакле да субјекат упу-ћује на редуковани предикат у свом сегменту, и на аутономну позицију у гло-балној структури, тј. на њен бицентризам.

(аб) У другом примеру управни део састављен је од предиката и њего-ве негације ’не вјеруј’, као и дативске допуне у функцији даљег објекта ’сну’.Поредбени сегмент обухвата везничку реч и дативску допуну ’псу’. Другадопуна не припада заправо истој реченичној структури са првом, већ упућу-је на редуковани предикат, и опет на аутономни статус у забележеној (бицен-тричној) конструкцији. Две дативске допуне доприносе симетризацији фор-ме. Предмет поређења и овде је количински аспект садржаја, али не сам.

(ав) У трећем је на први поглед поређење такође усмерено на кванти-тет: ’не знати ни толико колико магарац’. Али одрична заменица ’ништа‘ чи-ни квантификацију неприкладном, па је поређење схватљиво и као општи од-нос који није упућен на било који посебан аспект (’Не зна ништа као магарац’).’Магарац’ је у номинативу, па упућује на субјекатску позицију у редукованој

54

реченици, као и на посебан положај у забележеној конструкцији. Нема симп-тома симетризације.

(аг) У следећа три примера квантитетски аспект је у првом плану. Не-ма трагова симетризацијских настојања.

(б) У конструкцијама: ’Не може се никад исплатити колико Циганскакрв’, ’Не може се платити колико (ни) Јеђупачка крв’, ’Отиснуо га од себеколико низ воду’, ’Та се не броји колико ни лањски снијег’ – квантитетскиаспект је у позадини, а везник ’колико’ има заправо вредност речце ’као’.

2) О бицентричном саставу конструкција сведочи интонацијска слика:’Не ваљаш колико ђевојчина’, ’Не вјеруј сну, колико ни псу’, ’Не зна ништаколико магарац’, ’Нема вјетра колико (ни) у тикви’, ’Нема памети ни ко-лико паче’, ’Нема памети ни колико ћурка’, ’Не може се никад исплатитиколико Циганска крв’, ’Не може се платити колико (ни) Јеђупачка крв’,’Отиснуо га од себе колико низ воду’, ’Та се не броји колико ни лањски сни-јег’. Биполарност је јасно истакнута, али позиција главних акцената није за-снована на поларитетском начелу, већ на линеарном начелу финалне акцен-товане речи у сваком сегменту.

3) Паремиолошком вредношћу овдашње формације подсећају на оп-шти просек ове категорије изрека. Наиме, скоро свуда је видна веза са кон-кретним чињеницама, дакле са непосредним искуством, којем ове форме ислуже, не прелазећи праг повода који је узроковао њихов настанак.

4) У једном случају забележена је успела рима: ’Не вјеруј сну, коликони псу’.

4. Прилазимо конструкцијама са зависном реченицом:

773. Гуска колико реди може прождријети онолико ће и одбити; 1279.Жена мужа коротује толико колико ври земљана пињата кад се с огња диг-не; 1345. За колико сам купио (лаж) за толико и продајем; 2400. Колико зна-ла толико грешна била! 2401. Колико знао толико грија имао! 2403. Коликоје бијелијех врана / Толико је добријех маћеха; 2405. Колико је од моје куће дотвоје толико је и од твоје до моје; 2406. Колико је села толико је и навија-ча; 2407. Колико је низбрдице, толико је и узбрдице; 2408. Колико је узгорицатолико је и низгорица; 2409. Колико људи толико ћуди; 2410. Колико ме ро-дио толико ме уклео! 2412. Колико му одовуд стопа толико одонуд година!2414. Колико сам те приђе видио толико ти икакво зло наудило; 2415. Коли-ко теби до Божића толико и мени; 4090. Онолико знамо колико у паметиимамо; 4594. Пушци је онолико година колико се пута запне;

3362. Не дао ми Бог колико свога меса (јести); 2396. Колики су му нок-ти, могао би орати (њима); 2399. Колико више клечи, свој реп мечи; 2411.Колико му је чело, могао би несквернаја на њему написати; 4551. Пружи но-ге колико је бијеља; Т. 104. Не пада ми на ум, колико стару маску на матер;Дод. 67. За колико ме ко купио, нека ме прода.

1) (а) У прву групу сврстали смо конструкције у којима према везнич-кој речи ’колико’ у зависној клаузи стоји корелатив ’онолико/толико’ у управ-ној. Овај факат говори о симетризацијским настојањима творца изреке.

55

(аа) Почетни пример: ’Гуска колико реди може прождријети онолико ћеи одбити’ – има обрнути ред реченица. Поредбена је дакле испред управне, ана њеном почетку је субјекат ’гуска’, па тек за њим прилошки везник ’коли-ко’, за овим његова допуна у облику генитива ’реди’, па предикат са инфини-тивном допуном ’може прождријети’. У управној је садржан корелатив ’оно-лико’ и предикат ’ће одбити’. Субјекат није изјашњен, а заједнички је са за-висном клаузом. Заправо се може устврдити да субјекат припада управнојреченици, а да је зависна уметнута између субјекта и предиката. Сем спрегерелатива и корелатива, о симетризацији говори и еквиваленција међу инфи-нитивима ’прождријети – одбити’. Десиметризацијски учинак има одсуствосубјекта у другој клаузи, који је изостављен да се не би понављала иста речна блиском одстојању.

(аб) Други: ’Жена мужа коротује1 толико колико ври земљана пињата2

кад се с огња дигне’ – има природни ред сегмената. У управној реченици за-ступљени су субјекат ’жена’, предикат са ближим објектом ’мужа коротује’(= жали), и корелтивна реч ’толико’. Зависна обухвата, сем везничке речи,предикат ’ври’, и субјекат са атрибутом ’земљана пињата’, а затим долазиструктурна протеза у облику временске реченице ’кад се...’. Слаби су симп-томи симетризације.

(ав) Трећи: ’За колико сам купио (лаж) за толико и продајем’ – такођеима обрнут распоред сегмената. На почетку поредбене клаузе стоји везнич-ка реч у акузативу с предлогом ’за колико’ у функцији неправог објекта узпредикат ’сам купио’; за овим долази ближи објекат у акузативу ’лаж’. Управ-на је састављена од корелативне речи такође у акузативу с предлогом, и та-кође у функцији неправог објекта свог предиката ’продајем’. Јака је основасиметризације коју овде чине релатив и корелатив, па је њен учинак видан ибез помоћи других чланова.

(аг) И формације: ’Колико знала толико грешна била!’, ’Колико знаотолико грија имао!’ – располажу обрнутим редоследом сегмената. Први, по-редбени, састоји се од везничке речи и предиката ’колико знала/знао’. Ууправном делу је корелатив ’толико’, па предикатив ’грешна’, у првом, одн.генитивска допуна (корелатива или предиката, не може се знати) ’грија’, и накрају предикат ’била’, одн. ’имао’. У оба случаја осећају се симптоми симе-тризације: сем везника и корелатива, у томе учествују предикати ’знала – би-ла’, одн. ’знао – имао’.

(б) У примерима друге групе није заступљен корелатив. (ба) Први од њих: ’Не дао ми Бог колико свога меса (јести)’ – подсећа

нас на проблем семантичких аспеката поређења. Овде није реч о квантитету,већ о еквиваленцији двају чињеничних комплекса у општем смислу: ’Не дао

56

1 РМС s.v. ’ко ро то ва ти‘: „би ти у ко ро ти, но си ти ко ро ту, би ти у жа ло сти, жа ли ти“. –Исп. и ’ко ро та’: „тал. жа лост за мр твим, оп шта жа лост због ка кве ве ли ке не сре ће, ка та стро фе(ко ја се очи ту је, по ка зу је обич но у но ше њу цр но га оде ла, уки да њу за ба ва и сл.)“; „цр но илитам но оде ло, цр на тра ка, цр ни вео као знак жа ло сти за не ким“.

2 РМС s.v.: „тал. по кр. ло нац, ко тлић“.

ми Бог као свога меса (јести)’. Нејасни су односи међу сегмeнтима и иначе.Да ли је нпр. ’јести’ сводљиво на допуну изостављеном предикату лексичкиједнаком са изјашњеним: ’Не дао ми Бог колико ми не би дао ни свога меса(јести)’– не зна се.

(бб) У два примера: ’Колики су му нокти, могао би орати (њима)’, ’Ко-лико му је чело, могао би несквернаја3 на њему написати’ – везничка реч јепридевска заменица. Оба пута је у функцији појачивача, па се реченица гра-ничи са последичном, али у обрнутом смислу ове речи. Наиме, поредбенаклауза одговара управној, и према томе има својеврсно узрочно значење, а ов-дашња управна зависној последичној: ’Колики су му нокти, могао би орати(њима)’ // ’Нокти су му толики да би могао орати’; ’Колико му је чело, могаоби несквернаја на њему написати’// Чело му је толико да би могао...’.

2) Размотрићемо сада паремиолошка својства наших конструкција, аона нису изнад општег просека.

(а) Прва се група опет може разврстати у две скупине, па прву чине: ’Заколико сам купио (лаж) за толико и продајем’, ’Колико знала толико грешнабила!’, ’Колико знао толико грија имао!’, ’Колико је од моје куће до твоје то-лико је и од твоје до моје’, ’Колико ме родио толико ме уклео!’, ’Колико муодовуд стопа толико одонуд година!’, ’Колико сам те приђе видио толико тиикакво зло наудило’, ’Колико теби до Божића толико и мени’. Односе се увекна појединачни случај или конкретну ситуацију у којој су настали. Не прела-зе дакле праг свакодневног искуства. Ово утврђујемо упркос јасног симпто-ма накнадне обраде код првог овдашњег примера (купио, -ла) од стране ску-пљача, који показује да забележена форма каткада обједињује сноп конкрет-них изрека.

(б) Форме: ’Гуска колико реди може прождријети онолико ће и одбити’,’Жена мужа коротује толико колико ври земљана пињата кад се с огња диг-не’, ’Колико је бијелијех врана / Толико је добријех маћеха’, ’Колико је селатолико је и навичаја’, ’Колико је низбрдице, толико је и узбрдице’, ’Коликоје узгорица толико је и низгорица’, ’Колико људи толико ћуди’, ’Онолико зна-мо колико у памети имамо’, ’Пушци је онолико година колико се пута запне’– имају општи смисао и упућују на тип ситуације, сажимајући и уопштава-јући искуство у мудре напомене са едукативном вредношћу.

(в) Примери друге групе: ’Не дао ми Бог колико свога меса (јести)’,’Колики су му нокти, могао би орати (њима)’, ’Колико више клечи, свој репмечи’, ’Колико му је чело, могао би несквернаја на њему написати’, ’Пружиноге колико је бијеља’, ’Не пада ми на ум, колико стару маску на матер’, ’Заколико ме ко купио, нека ме прода’ – сви су мотивисани појединачним слу-чајем, и не прелазе границе конкретног искуства.

3) Знакови еуфонизацијских процеса запажају се у више случајева, алисе увек ограничавају на риму: ’Колико знала толико грешна била!’, ’Коликознао толико грија имао!’, ’Колико је од моје куће до твоје толико је и од твоје

57

3 По чет на реч од го ва ра ју ће мо ли тве у част Бо го ро ди це.

до моје’, ’Колико је низбрдице, толико је и узбрдице’, ’Колико је узгорица

толико је и низгорица’, ’Колико људи толико ћуди’, ’Колико ме родио толи-ко ме уклео!’, ’Колико му одовуд стопа толико одонуд година!’, ’Оноликознамо колико у памети имамо’. (1) Крећу се од овлашних паронимских ве-за, по свој прилици принудно насталих по диктату лексичког састава и облич-ке организације форми, преко сразмерно успелих интенционалних рима, доукрштених понављања која увек остављају врло повољан утисак. (2) Рела-тив и корелатив, који у нашим разматрањима нису истакнути, такође се скла-пају у паронимске парове, али учинак ових склопова је ништаван јер је реч опринудној еуфонији (’колико – толико’).

3. ЗАКЉУЧАК

1. Поредбене пословичке форме, својом једноставном конструктивномсхемом и типизираним начинима попуне те схеме разноврсним лексичкимматеријалом, врло лако испуњавају импровизацијске захтеве. Њима се нај-лакше достиже симетрична описна конструкција, и у њима је комбинованаснажна семантичка узајамност делова. У томе је и разлог зашто се послович-ке форме јављају тако често и тако истрајно управо у облику поредбених кон-струкција.

2. Но грађа пословичких конструкција са прилогом ’колико‘ и замени-цом ’колик(и)‘ не даје повода да говоримо о успелој паремизацијској и сти-лизацијској структури у народном стваралаштву које се тиче пословица. Вр-ло су скромни стилски и песнички квалитети примера из Вукове збирке којесмо у раду навели.

ИЗВОРИ

Вук 1965: Вук Ст. Караџић, Српске народне пословице, Сабрана делаIX, Београд: Просвета.

ЛИТЕРАТУРА

Виноградов 1971: В. В. Виноградов, Стилистика, теорија поетске ре-чи, поетика, Сарајево: Свјетлост.

Вук 1965: Вук Ст. Караџић, Српске народне пословице, Сабрана делаIX, Београд: Просвета.

Јолес 1978: А. Јолес, Једноставни облици, Загреб: Глобус.Потебња 1894: А. А. Потебня, Из лекций по теории литературы. Ба-

сня, пословица, поговорка, Хар6ковъ 1894. – Цит. по: Виноградов 1971.РКТ 1985: Речник књижевних термина, Институт за теорију књижев-

ности, Београд: Нолит.

58

РМС 1967-1976: Речник српскохрватскога књижевног језика, I-VI, Но-ви Сад: Матица српска (– Матица хрватска: Загреб).

Сикимић 1996: Б. Сикимић, Етимологија и мале фолклорне форме, Бе-оград: САНУ.

Jelena Jovanovic

PROVERBIAL STRUCTURES WITH THE ADVERB ’HOWMUCH/HOW MANY‘ AND THE PRONOUN ’WHAT‘

SUMMARY

The paper studies comparative proverbial forms with the adverb ‘how much’and the pronoun ‘what’ and it is determined that they easily meet all improvisionalrequirements because of their simple structure models and typical ways of usingvarious lexical material.

59

Илијана ЧутураПедагошки факултетЈагодина

СИНТАКСИЧКО-СЕМАНТИЧКЕ РЕЛАЦИЈЕВРЕМЕНСКИХ ПРИЛОГА СА НЕПРИЛОШКИМАДВЕРБАТИВОМ

Апстракт: У раду се однос временског прилога са падежним адвербативимаи глаголским прилозима испитује са становишта синтаксичких и лексичко-семан-тичких релација. Издвајају се типични спојеви уз анализу функционалног обима вре-менског прилога на једној страни, и импликација на значење исказа у целини, на дру-гој страни.

Кључне речи: прилози, временски прилози, падежни адвербатив, глагол, функ-ционалне карактеристике

1. УВОД

1.1. Предмет наше анализе у овом раду јесу релације прилога са непри-лошким адвербативима. Оне укључују односе на синтаксичком плану који сене могу посматрати одвојено од семантичких односа јединица у функцио-налној вези. Дакле, полазна претпоставка јесте неодвојивост функционалног,лексичко-семантичког и морфолошког апсекта у опису језичких јединица,што резултира интегралном анализом. Тако се у Српској синтакси (Симић −Јовановић 2002 I-II: 55) полази од „дистинкција између два реда функција је-зичког знака“, „за синтаксу од највећег значаја“: сигнификативног, који је „уобласти прагматике“, и синтагматског, који спада „у област синтактике илисинтаксе. Приметити нам ипак ваља“, кажу аутори Српске синтаксе, „да судва типа функција лексички у начелу нерастављива“.

1.2. Прилози су у нашим граматикама одређивани са аспекта функци-је, тј. као одредбе глагола, придева или другог прилога.1 У савременој лите-

60

1 У Срп ској гра ма ти ци С. Но ва ко вић ка же да при ло зи у ова квој функ ци о нал ној спре -зи „ка зу ју у ко ли кој је мје ри оно што се ка зу је при дје вом и при ло гом“, те да је основ на функ -ци ја при ло га ис ка зи ва ње ме сних, вре мен ских, на чин ских и ко ли чин ских мо ме на та кад при лог„сто ји уз“ дру гу реч (гла гол, при дев, при лог). (Но ва ко вић 1902: 21). Слич но Но ва ко ви ћу, А. Бе -лић при ме ћу је да при ло зи, осим што „од ре ђу ју бли же гла го ле, при де ве и при ло ге; у из у зет нимслу ча је ви ма мо гу од ре ђи ва ти бли же и име ни це“, али и на гла ша ва да су „слу ча је ви од ре ђи ва њаиме ни ца са свим за себ не при ро де, јер та да при лог пре ла зи обич но у при дев“. Та ко Бе лић, ипак,узи ма у раз ма тра ње са мо слу ча је ве „ка да при лог оста је увек при ло гом: при лог и гла гол, при -лог и при дев, при лог и при лог“. (О зна ча ју при ло га(адве ра ба) за је зич ку си сте му ин до е вроп -ских је зи ка, у: Бе лић 2000: 473) И М. Сте ва но вићго во ри о при ло зи ма као ре чи ма ко је има ју пр -

УДК: 811.163.41’367.625’367.626

ратури уочено је, међутим, да ова врста речи делује много разнородније нафункционалном плану (Ристић 1990: 41). Савремени радови у области функ-ционалних особина и семантике прилога2 одликују се интегративним мор-фолошким, лексичко-семантичким и функционалним и прагматским присту-пом, што је последица „разумљиве потребе да се обједине различити језич-ки нивои у којима се реч јавља као јединица“ (Ристић 1990: 7).

1.3. Осим тога што у нашој стручној литератури досад нису системат-ски описане семантичке и функционалне (ко)релације прилога (изузимајућиконструкције са количинским прилозима типа веома лепо (пева)), мешовитинизови (лексички адвербатив + адвербатив другог типа) остали су потпуно напериферији истраживачке пажње. Само се у Српској синтакси Р. Симића и Ј.Јовановић, у оквиру поглавља о кондензованим фразним структурама, детаљ-није описују мешовити приглаголски низови где су лексички адвербативикомбиновани са падежним (Симић − Јовановић 2002 I-II: 362-374). Ова је гру-па мешовитих низова, како су аутори утврдили, и најбројнија. У овом радуанализираћемо, осим оваквих адвербативних низова, и случајеве у којима јевременски прилог одредба глаголског прилога, полазећи од претпоставке дасу конструкције ‘прилог + глаголски прилог’ специфичне због природе са-мих глаголских прилога.

2. ВРЕМЕНСКИ ПРИЛОГ КАО ОДРЕДБА ГЛАГОЛСКИХ ПРИЛОГА

Већ при самом прегледу, из грађе издвојени примери са временскимприлогом уз глаголски прилог указују на два основна функционална смеравременских прилога у овој позицији. Прво, ту се прилози семантички пона-шају као према глаголу, идентификујући временску компоненту глаголскерадње (што је очекивана последица семантичког садржаја самих глаголскихприлога), а друго, функционишу и као у односу према лексичким и падежнимадвербативима. А. Белић, анализирајући герундијуме са становишта историј-ског развоја њихових функција, каже: „Како глаг. прилог значи модификаци-ју гл. значења, он је почео добијати сва прилошка значења, која се одређују

61

вен стве но од ред бе ну функ ци ју управ них ре чи, нај че шће гла го ла: „При ло зи се та ко ђе упо тре -бља ва ју и уз при де ве и дру ге при ло ге, па и уз име ни це“ (Сте ва но вић 1991 I: 377). С дру ге стра не,кад го во ри о при ло шким ком по нен та ма зна че ња са др жа ним у гла го лу (ме сто, вре ме, на чин), Сте -ва но вић ис ти че и мо гућ ност да се ови мо мен ти ис ка жу и дру гим сред стви ма: „И кад се у је зи куја ви по тре ба да се би ло ко ји од ових мо ме на та, што пра те сва ку рад њу, озна чи, − он да се за тоупо тре бља ва ју гру пе по зна че њу ве за них ре чи (син таг ме) или и са мо по је ди не ре чи“. (Сте ва -но вић 1991 I: 377)

2 И. Гриц кат: При ло зи и њи хов од нос пре ма при де ви ма и при дев ским зна че њи ма (Гриц -кат 1961), О јед ној осо бе но сти при ло га и при ло шких син таг ми у срп ско хр ват ском је зи ку (Гриц -кат 1962), О при ло зи ма у срп ско хр ват ској лин гви стич кој на у ци, (Гриц кат 1983); М. Ивић: О срп -ско хр ват ским при ло зи ма ’за начин’ (Ивић 1995); О при ло шкој де тер ми на ци ји гла гол ског пре ди -ка та (Ивић 1998); С.Ри стић: На чин ски при ло зи у са вре ме ном срп ско хр ват ском књи жев ном је -зи ку (Бе о град 1990); Р. Си мић: Уз те о ри ју о вр ста ма ре чи (Си мић 1987); П. Пи пер: Је зик и про -стор (Пи пер 1997), За ме нич ки при ло зи (гра ма тич ки ста тус и се ман тич ки ти по ви) (Пи пер 1983)

самим значењем глагола од којега је начињен гл. прилог и односа тога значе-ња према значењу глагола чије значење он модифицира“ (Белић 2000а: 259).

Конструкција временски прилог + глаголски прилог може се наћи како упретпољу тако и у постпољу предиката, као и у иницијалној и финалној по-зицији у реченици. Међутим, иако је позиција целокупне конструкције при-лично слободна, сама конструкција је веома компактна, тј. тешко се може ра-ставити. Контакт између временског и глаголског прилога је чврст, што сепоказује начелним потврђивањем зависности „нерастављивошћу, недискон-тинуативношћу и непермутабилношћу конструкције“ (Симић − Јовановић2002 I-II: 146), односно синтагматском имобилношћу. Осим тога, импости-рањем предиката међу чланове конструкције сваки би се адвербатив (и лек-сички и глаголски) усмерио ка предикату, дајући, уколико семантички усло-ви постоје, два одвојена адвербатива уместо (глаголске) синтагме. Потврди-ћемо овакву могућност анализом реченице Седео је често се осврћући: Се-део је ← (осврћући се ← (често)). Варијанта са растављеним низом јесте:(Често) → је седео ← (осврћући се). У конструкцијама са временским при-логом са значењем квантификације, често специфична семантика прилога до-звољава да се оквирна ситуација/радња, означена предикатом, квантификујеистим прилогом, као истовремена са радњом означеном глаголским прило-гом. Значење исказа у целини се поступком импостације предиката измеђудва адвербатива не мења: Седели су на кревету једно поред другог дуго ћуте-ћи // Седели су дуго на кревету једно поред другог ћутећи // Дуго су седели накревету једно поред другог ћутећи.

Навешћемо потврде за конструкције састављене од временског и гла-голског прилога. Ради прегледности, одвојено су груписани примери са при-логом испред, односно иза глаголског прилога.

а) иза глаголског прилогаБио је незајажљив у плотској љубави, не заустављајући се никад нигде

и волећи увек и свуда, само једно једино безимено женско тело. (КО,18); Ка-да пролази као везир и моћник, он се само овлаш јави, не заустављајући сеникад, а а кад јаше као роб и осуђеник, застане мало под мојим прозором и из-мења са мном тихо неколико обичних речи. (КО, 20); Он ради и гунђа, казују-ћи увек шта не треба урадити, и при томе прелази преко оних који су поседа-ли око ватре као преко ваздушних бића. (ТХ, 499); Био је тежи и мрачнији не-го икад, говорио је дубоким, муклим гласом и ваљао споре речи, мичући дугодоњом вилицом, као да их меље. (ТХ, 372); Одлазећи засвагда с овога света,породичан човек оставља тугу, имање и име. (ВВ, 229)

б) испред глаголског прилогаУистину, тиштао ме тај први сусрет са Богданом све док нисам упознао

Петра Бајевића, и сам га заволео, врло брзо подлегавши заводљивој снази ње-гове романтичарско-бунтовничке природе. (Греш, 123); Седели су на креветуједно поред другог дуго ћутећи, у прозору је горео и брујао Париз: ... (Греш,209).

62

У оваквим случајевим уочава се и једна правилност која се тиче посто-јања још једног синтагматског конституента. Наиме, ако се глаголски прило-зи посматрају као конституенти реченице који имају адвербативну функци-ју, лако се уочава један елемент „погодности“ квалификовања глаголске рад-ње: глаголски прилози допуштају шири опсег додатних одредаба односно до-пуна, или, другачије речено, глаголским својством (поли)валентности омо-гућују њихово везивање у сопствену синтагму: „Он ради и гунђа, казујућиувек шта не треба урадити“, „мичући дуго доњом вилицом“.

Ови случајеви могу се, дакле, посматрати аналогно депредикатизова-ним зависним реченицама оног значењског типа каквог су и адвербативи –синтагме са глаголским прилогом. Према А. Белићу, „пошто је сваки глагол-ски прилог једна врста другог предиката, само скраћеног у прилог, то се тајдруги предикат мора и може развити у зависну реченицу, релативну или слич-ну, за време, узрок, итд. Кад су се једном глаголски прилози могли тако раз-умети, било је сасвим природно и обрнуто: да се дотичне врсте зависних ре-ченица скраћују глаголским прилогом“ (Белић 2000: 472).

Међутим, овде је важан, осим јединственог а ипак двофункционалногделовања временских прилога на глаголски прилог, још један детаљ: уколи-ко је глаголска синтагма таквог типа да поред лексичког (временског) адвер-батива садржи још један члан, она је растављива само у смислу пермутабил-ности, а не и премештања одредбених елемената глаголског прилога ван (ли-неарног) опсега синтагме.

У том погледу, овакве синтагме показују херметичност у односу на ис-каз, управо онакву какву показује и зависна реченица према управној. Додат-но, као што је већ наглашено, свако измештање (временског) лексичког адвер-батива чини да се он везује за глагол у предикату. Штавише, једина интервен-ција са исходом који не мења функционални обим прилога (уколико постојијош један (зависни) елемент у синтагми) јесте пермутација глаголског и вре-менског прилога:дуго мичући доњом вилицом // мичући дуго доњом вилицом//доњом вилицом дуго мичући // доњом вилицом мичући дуго. Што је рекцијскадопуна у разгранатијем облику, мања је ова могућност: Он ради и гунђа, ка-зујући увек шта не треба урадити...// Он ради и гунђа, увек казујући шта нетреба урадити // *Он ради и гунђа, шта не треба урадити увек казујући.

Исто важи и када је глагол у предикату одређен још једним адвербати-вом − они могу заменити места, при чему низ, нпр. још увек стојећи, остајенепрекинут:

Рече ми Груја да одавно није имао тако дрског типа као тог младог Дра-говића − каже Пајић тихо и још увек стојећи. (Греш,38); Кад год бисмо ујутру,идући у школу, пролазили испод једног љескара на падини брда, одозго нас јенеко гађао бусењем. (ГКНВ, 239); Прислони се на зид гледајући за њом дуго,надајући се да ће се вратити. (Д. Ћосић, Греш, 445).

63

3.ПРИЛОГ УЗ ПАДЕЖНИ АДВЕРБАТИВ

3.1. Прва група примера обухвата један временски лексички адверба-тив који означава шири временски период, а који је у функционалном одно-су према адвербативу прецизнијег значења:

Ујутру сам тачно у девет под твојим прозором. (Греш, 104); Ја ћу засваки случај проћи тамо сутра у девет. (Греш, 165) ; Добро, зваћу те сутра ушест. (Верн,141); Данас у пет даћу ти конкретне инструкције. (Верн, 28); По-сле дугог чекања рекли су им да дођу сутра у рано јутро, па ће у току тога да-на вероватно изићи пред сераскера. (КО, 24); Она се данас после подне, нео-чекивано и без одређеног повода, појавила у мом дворишту, жива и неизмење-на, онаква каква је била у мом детињству. (КО, 113); Тежак сам од своје два-десет и четири пусте године, сив сам, прашан, као у љето поподне, кад падаумор и прашина на обућу и ићи се не мили, да би се најрађе изуло и легло од-мах крај друма...(КО, 127); Са истим оваквим лицем он му је лане у ово добагодине љубазно и двосмислено говорио... (ТХ, 409); Све је почињало опет из-нова, као преклане у ово доба године... (ТХ, 409).

Јасно је да „хомофункционални координирани елементи укључују се-мантички суоднос цјелине и дијела... Цјелина [је] (...) обиљежена аутосеман-тичком, пунозначном лексемом, која долази прва у низу, док сви остали еле-менти низа означавајудијелове те цјелине, ситуационо је актуализирају, јерона као цјелина и није толико битна у датој ситуацији колико један њен има-нентни дио“ (Ковачевић 2000: 149).3

У свим овим конструкцијама редослед ширег и ужег временског квали-фикатора остаје непромењен. Преко ове једноставне чињенице могло би се исасвим лако прећи, али би одговор на питање њеног узрока могао бити зани-мљив. Ако однос ширине појма прихватимо као једино и искључиво обја-шњење, остаје занемарено питање могућности пермутације − Добро, зваћуте у шест сутра; Тачно у девет ујутру под твојим прозором4; ...сив сам,прашан, као поподне у лето, кад пада умор и прашина на обућу... Немаркира-ни ред био би управо онај са којим се сви наши примери у грађи јављају, алипроблем је следећи: је ли тај ред проистекао и из когнитивног и перцептуал-ног редоследа уобличавања исказа? Колико и на који начин је однос ширег иужег појма у узајамној условљености са њим (што без сваке сумње јесте)?Испитујући значај „менталних догађања“ за семантичко и граматичко уоб-личавање исказа, посебно ред речи, савремена лингвистика се концентрише

64

3 О кон струк ци ја ма ово га ти па да ље се ка же: „Та ко се из ме ђу ко ор ди ни ра них хо мо -функ ци о нал них је ди ни ца овог ти па нај че шће пре по зна је по се сив ни од нос: сва ки на ред ни еле ментозна ча ва дио прет ход ног као оп штег или ши рег ди је ла. Сва ки на ред ни да кле пре ци зи ра цје ли -ну та ко што по ка зу је да се она у да тој си ту а ци ји оства ру је кроз свој дио. По што на ве де ни ди -је ло ви мо гу би ти ди је ло ви раз ли чи тих цје ли на, на во ђе ње је зич ке је ди ни це по ста је ко му ни ка тив -но ну жно, па сва ки од функ ци о нал них еле ме на та би ва нео п хо дан за пре но ше ње пот пу не, пре ци -зне ин фор ма ци је. Без би ло ког еле мен та ни за оба ви јест не би би ла иста.“ (Ко ва че вић 2000: 149)

4 Ов де ипак пре су ђу је ди стинк ци ја де вет ују тро / де вет уве че ко ја чи ни ова кву кон -струк ци ју са свим уоби ча је ном.

првенствено на атрибутске (придевске) низове, констатујући да „неидентич-ност управљања `менталних очију` на једну исту појаву повлачи са собом не-идентично семантичко устројавање језичких датости коришћених за то да отој појави информишу, што бива на одговарајући начин сигнализовано сит-ним, али релевантним, варијацијама у њиховим формалним ознакама“ (Ивић2002: 10). Изгледа да би испитивање „граматичких структура као својеврсниходраза концептуалних структура“ (Ивић 2002: 28) могло добити занимљиверезултате и у вези са лексичким и падежним адвербативима.

3.2. Следе примери са различитим односом лексичког и падежног адве-батива, при чему цела конструкција остаје у сфери блиској временском зна-чењу:

Тог лета свакодневно су стизале вести да нам је ухапшен друг, прија-тељ, комшија, рођак... (ВВ,49); Ја сам неки дан, увече, видио нешто големо ка-ко се завукло овамо иза појате. (ГКНВ, 208); Вечерас први пут му годи. (Ве-рн, 103)

Први је са лексичким, превасходно начинским адвербативом свакоднев-но, док падежни адвербатив одређује временски оквир у ком се радња име-нована предикатом одвијала на дати начин, одн. са датом учесталошћу. Дру-ги пример има издвојен лексички адвербатив (увече), док синтагма неки данима значење временске дистанце (пре неки дан). Трећи је са лексичким адвер-бативом временског значења који, опет, одређује временски оквир садржајаисказаног предикатом, док му се падежни адвербатив придружује функцио-нишући пре свега као елемент који периоду означеном лексичким адвербати-вом даје значење ексклузивности у односу на претходни период.

3.3. У трећој групи, примери као први адвербатив имају онај који озна-чава временску дистанцу, док други идентификује тачку времена од које седистанца мери:

Убрзо по свом повратку, отпочео је дугу и немилосрдну борбу са својомбраћом и другим оџаковићима свога краја за положај првог човека у Херцего-вини. (КО, 20); Одмах после доручка изишао сам и испео се степеницама ко-је воде у стрму башту изнад куће, да удахнем ваздуха. (КО, 55); А ја о Срби-ма мислим сада много горе, но што сам одмах после рата мислио. (Греш, 239);Од твог одласка никад се није јавила. (Верн, 112)

Уочава се специфичност последњег примера, који има различиту струк-туру од претходних − падежни адвербатив управо интегративно означава идистанцу и догађај у односу на који се дистанца мери, док прилог никад не-гацију чини појачаном, апсолутном.

3.4. Наредна група примера има два адвербатива − један лексички, вре-менски и други падежни, значења несродног временском. Примери су поде-љени тако да се у првом делу налазе они код којих су два адвербатива раздво-јена предикатом, а у другом примери са нераздвојеним адвербативима. У тре-ћем делу примера је однос два адвербатива већ на први поглед напоредан,што је сигнализирано или везником или зарезом међу њима.

65

Одлучи да је увече чека у њеној улици, надајући се да ће је срести са не-ког повратка из вароши. (Верн, 141); Ви вечерас не долазите у двор, ја вас зо-вем у кућу југословенске судбине. (Верн, 242); Вукашин Катић ноћу одлази уБели двор на саветовање с кнезом Павлом! (Верн, 242);

Ако га ту сутра избегне, неће га избећи у Москви. (Греш, 160); Ја самвам, драга моја, као захвалност што ћу сутра на тркама и увече на банкету,дакле читав дан бити са вама двема ... ево, донео два скромна поклона. (Греш,71); Али шта ће он ако Нађа не пристане на бојкот Бањца, ако сутра на изле-ту на Космај одбије да пева без његове гитаре? (Греш, 105); И често сам ше-тао око Опсерваторије, јер сам чуо да ти увече туда шеташ, и томе слично.(ВВ, 255); Петар му исприча како су га ноћас у близини хотела где је одсео пре-срела тројица, претукли га и опљачкали све што су нашли у џеповима. (Верн,101); Од живих бића најприсније су му сестрине кокошке што му нежњикавоквркоре ноћу са дуда, одмах уз прозор „радње“, под којим је његов лежај. (Ве-рн, 125); Атмосфера те простране собе мењала се често из основа, а понекадми се чинило да се и обим и уређај њен мењају, већ према карактеру, изгледуи понашању госта. (КО, 61); Речи сажаљења и утехе она одувек са стидом из-говара (језик би себи одгризла а не би, на пример, могла да изговори: „Прими-те моје саучешће“). (Верн, 56); Да би се колико-толико одморио, смирио и уте-шио, говорио је тада сам себи, ноћу у постељи:... (ТХ, 494);

Тако − дању и увече телефоном, а ноћу - у заседи око њене куће; тражиоје и није је налазио. (Верн, 143); Дражеслав је тако видео једног дана и кћер-ку Марина Лукаревића, само у пролазу и кратко видео, а боље би било да ни-је ни то... (КО, 192); ...али су те две крупне и важне речи Турци изговаралиретко и са мрштењем, а хришћани често, злурадо и шапатом. (ТХ, 22); Су-традан је Вилхелм Грос нешто раније и између два пара младенаца изашао изхотела на обалу Лимата. (Греш, 172); Онда су се, као уплашени што им је про-шао и претпоследњи дан одједном зажелели, па су се истовремено и без речисвукли... (Верн, 87); Сутрадан, истим гласом, рекла би му да је болесна, а онби забринуто казао... (Верн, 141)

Неки од ових примера имају адвербативе мање а неки више повезане ујединствену конструкцију. Опет је близина у линеарној структури битна застепен семантичке интеракције адвербатива. У примерима ...ти увече тудашеташ, ...што му нежњикаво квркоре ноћу са дуда, одувек са стидом изго-вара, мењала се често из основа, веза двају адвербатива несумњиво је јача не-го у примерима из првог дела, нпр. Одлучи да је увече чека у њеној улици. Упоследњој реченици адвербативи, временски и месни, раздвојени су преди-катом, те се, сваки понаособ, сасвим природно могу сматрати одредбом пре-диката. Функционална напоредност чини могућим и импостирање предика-та између два адвербатива у неким другим случајевима: ти увече туда ше-таш, што му нежњикаво ноћу квркоре са дуда, одувек изговара са стидом.Модификација Атмосфера те простране собе често се мењала из основадаће исказу нешто друкчију значењску нијансу, док је незграпно изменитипозиције адвербатива (осим пермутације) у примеру Петар му исприча какосу га ноћас у близини хотела где је одсео пресрела тројица, претукли га иопљачкали све што су нашли у џеповима , првенствено због разгранатостиодредбе места, која садржи и релативну зависну реченицу. Ипак, уз удаљавање

66

субјекта од низа независних реченица које следе, могуће је и овако трансфор-мисати исказ: Петар му исприча како су га ноћас пресрела тројица у близи-ни хотела где је одсео, претукли га и опљачкали све што су нашли у џеповима..

Међутим, конструкције сутра на тркама и увече на банкету функци-онално су у таквој вези да се не могу раставити, захваљујући и својој напо-редности и семантичкој „екслузивности“ коју прилози сутра и увече оства-рују у односу на падежне адвербативе уз које стоје. Веома је сличан модел да-њу и увече телефоном, а ноћу - у заседи око њене куће, додуше са друкчијимвезником као експонентом напоредног односа двеју конструкција, али и садвочланом напоредном синтагмом састављеном од временских прилога (да-њу и увече) као одредбом начинског падежног адвербатива. Затим, пример јетешко било како трансформисати – прво из истог разлога као и претходни, адруго јер је синтаксички специфичан, тиме стилски маркиран, те би га свакипокушај трансформисања учинио стилски неодговарајућим. И пример гово-рио је тада сам себи, ноћу у постељи неће допустити раздвајање лексичкоги падежног адвербатива због конструкционе особености одредбе − то је, уцелости, издвојена, додата одредба, која је везана за прилог тада. Незгодноју је премештати на било који начин (осим евентуално говорио је тада, ноћуу постељи, сам себи).

Напоредни адвербативи (изговарали) ретко и са мрштењем растављи-ви су уз жртвовање природности израза: ретко изговарали и са мрштењем //са мрштењем изговарали, и ретко. Тако је и са примером па су се истовре-мено и без речи свукли: па су се истовремено свукли и без речи. Већ неколи-ко наведених примера показује да је овакве синтагме могуће преместити упретопоље одн. постпоље глагола − дакле, оне дозвољавају измештање каоцелина али теже и растављање.

3.5. Да закључимо: у оваквим конструкцијама, чији су елементи једанлексички и један падежни адвербатив несродног значења, кохезија елемена-та није изражена. Немогућност „разбијања“ конструкције пре зависи од кон-структивних одлика исказа у целини (најпре и највише разгранатости) негоод њихове међусобне функционалне везе.

Друга запрека растављању конструкције је њена организација у низ,асиндетски (зарезом) или везником.

Трећи моменат који повезује адвербативе у низ јесте присуство додат-ног кондензатора, као у примеру Сутрадан је Вилхелм Грос нешто раније иизмеђу два пара младенаца изашао.

5. ЗАКЉУЧАК

Преглед и анализа функционисања временских прилога у релацији саглаголским прилогом и падежним адвербативом показује да је број прило-шких функција и њихових подтипова већи но што се то обично наводи. Уфункционалној спрези са глаголским прилогом, временски прилог показујечврсту везу с њим, што се на плану линеарне организације исказа показује као

67

немогућност измештања временског прилога. Уколико временски прилог из-губи непосредан контакт са глаголским прилогом, биће функционално усме-рен на глагол у предикату.

Међу синтагмама типа `временски прилог + падежни адвербатив` из-двојили смо неколико типова. Први је веза временског прилога и падежногадвербатива у којој један од њих обележава известан временски период, адруги прецизира временско одређење у оквиру датог периода. Остали типо-ви обухватају однос једног елемента са фреквентативним значењем и једногса значењем временске локализације, и однос адвербатива који означава вре-менску дистанцу према адвербативу који идентификује тачку од које се вре-менска дистанца мери. У случајевима где су два адвербатива несродног (раз-личитог категоријалног) значења, њихова повезаност има пре конструктивненего семантичке узроке.

Разматрања функционалних карактеристика прилога заснована су, из-међу осталог, и на претпоставци да се синтакса не може базирати само наформалним односима јединица и типовима тих односа, и да се искључивањесемантичке (лексичке) базе не може прихватити као принцип. На основу ова-квих анализа закључује се да су различитости у функционалном обиму дело-вања прилога, тамо где их има, често узроковане управо разликом у њиховомзначењу.

ИЗВОРИ

ТХ – Андрић Иво, Травничка хроника, Сабрана дјела Иве Андрића,Свјетлост, Сарајево, 1976.

Госп. – Андрић Иво, Госпођица, Сабрана дјела Иве Андрића, Свјетлост,Сарајево, 1976.

КО – Андрић Иво, Кућа на осами, Сабрана дјела Иве Андрића, Свје-тлост, Сарајево, 1976.

ГКНВ – Ћопић Бранко, Глава у кланцу ноге на вранцу, Сабрана дјелаБранка Ћопића, Свјетлост / Веселин Маслеша, Сарајево 1985.

Греш – Ћосић Добрица, Грешник, БИГЗ, Београд 1985.ВВ – Ћосић Добрица, Време власти, Зограф, Ниш 2001.Верн – Ћосић Добрица, Верник, Свјетлост, Сарајево 1991.


Белић 2000: Александар Белић, Историја српског језика, Изабрана де-ла Александра Белића, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

Белић 2000а: Александар Белић, Универзитетска предавања из савре-меног српскохрватског језика, Изабрана дела Александра Белића, Завод зауџбенике и наставна средства, Београд

Грицкат 1961: Ирена Грицкат: Прилози и њихов однос према придеви-ма и придевским значењима, Наш језик XI, св.3-4, Београд, 69-80

68

Грицкат 1962: Ирена Грицкат: О једној особености прилога и прилошкихсинтагми у српскохрватском језику, Наш језик XII, св. 3-6, Београд, 79-89

Грицкат 1983: Ирена Грицкат, О прилозима у српскохрватској лингви-стичкој науци, Јужнословенски филолог XXXIX, Београд, 1-41.

Ивић 1995: Милка Ивић, О српскохрватским прилозима `за начин`, у:О зеленом коњу, Библиотека XX век, Словограф, Београд, 254-283

Ивић 1998: Милка Ивић, О прилошкој детерминацији глаголског преди-ката, Јужнословенски филолог LIV, Београд, 1-6

Ивић 2002: Милка Ивић, Ред речи, Библиотека XX век, Чигоја, Београд Ковачевић 2000: Милош Ковачевић, Стилистика и граматика стил-

ских фигура, Кантакузин, КрагујевацНоваковић 1902: Стојан Новаковић, Српска граматика, БеоградПоповић 1007: Љубомир Поповић, Ред речи у реченици, Друштво за

српски језик и књижевност Србије, БеоградПипер 1983: Предраг Пипер, Заменички прилози (граматички статус

и семантички типови), Нови СадПипер 1997: Предраг Пипер, Језик и простор, Библиотека XX век, Бе-

оградРистић 1990: Стана Ристић, Начински прилози у савременом српскохр-

ватском књижевном језику, Институт за српскохрватски језик, Београд Симић 1987: Радоје Симић, Уз теорију о врстама речи, Наш језик

XXVII / 3-4, Београд, 224-241 Симић − Јовановић 2002: Радоје Симић, Јелена Јовановић: Српска син-

такса I-IV, Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Бео-град, Јасен, Никшић

Стевановић 1991: Михаило Стевановић, Савремени српскохрватски је-зик I, II, Научна књига, Београд

Ilijana Cutura

SINTACTIC AND SEMANTIC RELATIONS OF TIME ADVERBIALSTO NON-LEXICAL ADVERBIALS

SUMMARY

The paper studies the relation of time adverbials to two types non-lexicaladverbials – participles and adverbial phrases. Related to participles, timeadverbials function as if related to a verb, identifying the time component of theaction expressed by the verb (resulting from the nature of participles). Accordingly,in such relations adverbs function as if related to adverbial phrases, modifying theirmeaning. Cooccurring with adverbial constructions, time adverbials show tightfunctional and semantic relation to them if they belong to the same semantic field.The other reasons of homogenization of their relation are structural.

69

Oливера РадуловићФилозофски факултетНови Сад

ЧЕЖЊА ЗА РАЈСКИМ ПЕРИВОЈИМА

Апстракт: Рад се бави интертекстуалном реконструкцијом „Енциклопедијемртвих“, насловне новеле у збирци Данила Киша. Подтекст је откривење Јованово,у којем се помиње Књига живота. Киш свој текст конципира као контракњигу би-блијској, која је у полемичком односу са идејама Васкрсења.

Кључне речи: интертекстуална реконструкција, подтекст, архетекст, дијалог,полемика.

I

И видјех велики бијел пријестол, и онога што сјеђаше на њему, одчијега лица бјежаше небо и земља, и мјеста им се не нађе.

И видјех мртваце мале и велике гдје стоје пред Богом и књиге сеотворише; и друга се књига отвори, која је књига живота, и суд при-мише мртваци као што је написано у књигама, по дјелима својима.

И ко се не нађе написан у књизи живота бачен би у језеро огњено(Откривење Јованово, 20,11-12,15).

„Енциклопедија мртвих“, новела по којој је именована новелистичказбирка Данила Киша, место је зрачења дела јер најсугестивније предочавабитна начела ауторове поетике. Створити дело које ће бити контракњига,противтежа постојећим традиционалним формама и ауторитарним књигаманеприкосновених уметничких вредности јесте поетички став који заговараписац, а открива га читаоцу у „Пост скриптуму“, својеврсном коментару ана-лизиране новелистичке збирке, истичући да идеја о енциклопедији мртвихпостоји у тежњи мормонских архивара, припадника једне хришћанске сек-те, да региструју животе свих људи који су постојали и постоје и данас. Замормоне генеалогија представља суштински елемент религије. Сваки мор-мон може захваљујући овој фантастичној архиви да се врати у прошлостспуштајући се низ своје генеалошко стабло, и да тако обави ретроактивноцрквено крштење својих предака који нису имали ту срећу да се сретну самормонским откривењем (Киш 1990:232-233). Цитирани коментар наводина закључак да новела која је инспирисана мормонском архивом мора битиконтракњига Библији, односно Откривењу Јовановом, својеврсном каталогубиблијских слика, за коју нас лексиком асоцијативно везује аутор помињућифеномен мормонско откривење. Надаље, основна поставка „Енциклопедије

70

УДК: 821.163.41.09-32 Киш Д. 82.093.41111001’3421’26

мртвих“ јесте да је историја човечанства сума свих људских судбина, да непостоје неважни људи и безначајни тренуци у њиховим животима, јер свакоје људско створење светиња.

Библија је књига посвећена изабранима: праоцима, царевима, судија-ма, пророцима и апостолима, књига је која изражава савршену пyноћу ства-рања, иза које стоји Божији ауторитет. Изабрани народ и изузетне судбине, да-кле, чине имена у Књизи живих, који су великим делима и подвизима заслу-жили рајске перивоје, на симболичан начин је представљена у Откривењу Јо-вановом као књига написана изнутра и споља и запечаћења са седам печата.Библија, књига над књигама, имала је енциклопедијске тенденције, тежила јеи да прикаже историју човечанства обједињујући прошлост, садашњост и бу-дућност у енциклопедијским одредницама посвећеним животима јеврејскихвеликана. Библија је библиотека, о чему нам сведочи само значење изворнегрчке .речи укорењене у појам (књиге) – недвосмислено нас упућује у тенден-ције надахнутих састављача да сачине не само антологију књижевности Бли-ског истока већ и својеврсну строго организовану библиотеку у којој немаслучајности. Свет постоји ради књиге, а људи су слова у једном бескрајномтексту – млада је мисао коју налазимо и у Библији. Велики код(екс) је и књи-жевност и више од књижевности, како вели Нортроп Фрај, јер измиче књи-жевним мерилима, те је, стога, назван књигом над књигама. У контексту на-ведених ставова може се разумети представа о Енциклопедији мртвих каобиблиотеци у којој једно слово, једна одредница, заузима пространство јед-не одаје, што симболично казује о пуноћи значења књиге која треба да пари-ра Библији. Краљевска библиотека је место где се чува „Енциклопедија мр-твих“, писац нас алузијама упућује на старозаветне Књиге о царевима. Можесе размишљати у контексту наведене везе о достојанству књиге, односно, асо-цијације иду у правцу поимања сваког живота као звезде чија је зрачење однепоновљивог значаја за Енциклопедију. Сама просторна одредница библио-теке као у каквом подруму, те поредбена веза са затвором: као у казаматy,довођење у релацију чувара библиотеке са чуварем затвора, његов надимакгосподин Кербер, не само да одражава мистичну атмосферу, чији је претекстпозоришна представа Соната духова, него читаоца доводи до самих вратаподземног света проговарајући о људској судбини гледајући је кроз прозорсмрти. Јасно је да је у питању опозиција подземље – небо када се у контек-стуализује Откривење Јованово засновано на представи о два света: видљи-вом и невидљивом и о две силе које организују космос: Бог и Сотона. Истотако, није случајно што је на самом почетку новеле два пута уведена у кон-текст значења Бекетова драма Чекајући Годоа, те готово узгред, примећено даје доживела успех приказујући се затвореницима, односно, чувар библиоте-ке повезан је са затворским чуваром, који је владар демонског, огреховљеногсвета, чиме је нужно успостављена релација између проблематике апсурд-ног театра са догађајима у делу. Такође, библијска повест из Јеванђеља поЛуки о разбојницима разапетим са Христом, прозирљива као подтекст Беке-товог Годоа, послужила је Данилу Кишу да посредним успостављањем ин-тертекстуалних веза проблематизује идеју спасења гледајући на њу очима

71

затвореника, преступника којем Спаситељ опрашта обећавши му место у не-беском царству, а оснажује је концепцијом „Енциклопедија мртвих“. Кон-кретније – отворено је питање људске слободе, смисла живљења, те понуђенбег од бесмисла у стварање, које је истина, израз болести, рођене у тренуткуумирања илузија о некој бољој будућности, утопије о царству Божјем на зе-мљи, а пред извесношћу скончања, чиме се смрт у далекој перспективи по-беђује. Болест се доводи у везу с Божјом казном јер је права јерес тражити ме-сто у вечности за обичне људе чије име се не налази у библијској Књизи жи-вих. Занимљиво је да је нараторка „Енциклопедија мртвих“ доживела откри-вење очеве судбине у необичној књизи, као затвореници у Бекетовом Годоу,као верници у Откривењу Јовановом, свесна да ишчекивано спасење не до-лази, па ипак, надајући се, силази у библиотеку, као у подземни свет (препо-знатљив је архетипски мотив) и, попут Гилгамеша, открива вечност у књи-зи, која је само део сна о бесмртности, проналази умрлог оца међу енцикло-педијским именима и потом га губи, у тренутку буђења, губећи илузију каотравку бесмртности!

Занимљиво је запазити да се у подтексту новеле јавља Кишу близакмотив потопа, асоцијативно везан за архетип силаска у подземни свет, на-слућен при нараторкином обиласку једрењака Васа, извађеног из муља посленеколико векова. Поновљен је пред саму смрт јунака новеле наговештавају-ћи је, када је при излету у Трст, пред хотелом Адриатико док је стајао подстрехом, без кишобрана, изгубљен као какав стари покисли пас (Киш190:78) доживео апокалиптичну кишу. Главни јунак Ђ. М. наслутио је својусмрт куповином цветног семена, сцена је у функцији наговештавања епило-га, тако да гајење цвећа, потом и његово сликање, постаје јунакова Нојевабарка, покушај да спасе свој свет од потопа. Запажамо и поступак ремитиза-ције стварности који у цитираној реченици добија пародијски призвук. Самона примеру једног библијског, архетипског мотива, можемо запазити како Да-нило Киш допуњује и дограђује праслику, која му служи за успостављањеинтертекстуалних веза међу делима, чиме згушњава свој стил, кондензује из-раз, постиже борхеовску пуноћу и поенту у тексту. Ваља запазити да идеја оЕнциклопедији посвећеној људима чије име никада неће ући ни у једну ен-циклопедију директно опонира неким поставкама из Библије, књиге вечноживих, јер тајна откривења јесте вечност, обнова Божијег краљевства у ко-јем има места само за верујуће, чија су имена исписана у Књизи живота, аоне који нису спознали тајну откровења у књизи, чека Бездан, са вечним му-кама – фигуративно Књига мртвих. Кључеве од пакла носи нечастиви, којиодговара чувару библиотеке у новели Данила Киша, ноћу у атмосфери пре-мреженој пласама паучине љуљане злокобном промајом, у подземљу, обављасавесно своју мрачну мисију као прави кључар подземног света. Јасно је дабиблиотекар Енциклопедије мртвих, коју творе људи без илузија и вере, мо-ра бити неко ко има везе са светом мртвих; о томе нам говори чињеница даје библиотека смештена у подрум, за разлику од Књиге живих, из ОткривењаЈовановог, коју чува јагње Божије на небесима и само оно има моћ да отпе-чати књигу. Мотив затворене књиге јавља се поновљен и преображен у „Ен-

72

циклопедија мртвих“: Књиге су биле оковане у негве, као робијаши на гали-

јама, а на ланцима није било локота (Киш 1990:52). Запажамо алузију наслободу уметничког стварања и мишљења што је полемички дијалог с целимНовим заветом. Наведени мотив у новели проговара о строгим начелима ор-ганизације текста у Енциклопедији, о његовој херметичности, о нераскиди-вој вези међу томовима књига и просторијама у којима се налазе, подсећа насфигуративним језиком на обједињујући начин људског стварања, везу са тра-дицијом, али проговара и о потреби стварања таквог дела, организованог по-пут библијских књига, где се поштује начело повезивања свега са свим, гдеје извршено обједињавање прошлости и будућности у садашњост коју дожи-вљавамо као митску вечност, у књизи где се неупућени могу изгубити као улавиринту ако не овладају слободом имагинирања (отуда књиге на ланциманемају локота што је контраслика библијској запечаћеној књизи). „Енцикло-педија мртвих“ је била истовремено и књига староставна и енциклопедијакоја је располагала обиљем детаља о тек угаслом животу и именик и регистарпојмова и одредница у књизи вечности.

Занимљиво је да је само једна ставка (фрагмент) Енциклопедије затва-ра и обухвата живот као на длану, казује догађаје максимално кондезовано,првенствено захваљујући метафоричном говору, сликама које сведоче о ин-тертекстуалним везама с Библијом, подсећа на тежњу библијских писаца дапризову живот карактеристичним детаљима, покушај је сачинитеља да по-штује хронолошки редослед, али и да примењује технику наговештавања,набрајања, а од биографије чини грађу за новелу, вођену тежњом, сродномнастојању библијских писаца, да говорећи истину оверену божијим аутори-тетом докаже ускрснуће у књизи. Нараторка „Енциклопедија мртвих“ називаголеми свезак – упућујући на књигу која није штампана, на њено рукописноумножавање, одређује је као свезнадар – користи стару реч да би одредилањену целовитост и целомудрост, књига староставна да би јој унапред оси-гурала ауторитативну позицију. Бележити објективно и непристрасно јестепрви задатак сачинитеља ове необичне Енциклопедије која је истовремено ибиографија, породични роман, и ризница сећања која води у вечност. „Енци-клопедија мртвих“ дело је неке секте или верске организације која је у свомдемократском програму истакла егалитаристичку визију света мртвих –без сумње инспирисану неком од библијских поставки – а са намером да сеисправи људска нправда и да се свим Божијим створењима да једнако

место у вечности (Киш 1990:56). Запажамо да аутор, користећи антитетичко повезивање, „Енциклопе-

дија мртвих“ стално супротставља Библији, води са њом полемичку диску-сију, али јој се приклања – посебно када разматра питање стила Енциклопе-дије тај невероватни амалгам енциклопедијске лапидарности и библијске

речитости. Организација текста у параграфе алузија је на поглавља у Библи-ји, а сви битни догађаји наглашени су и песнички акцентовани полисемичнимметафорама, на згуснутом простору до те мере да се у духу оног који читапојављује зачас као мађијом, сунцем озарен предео, брзо прелетање слика(Киш 1990:57). Енциклопедија је давала обиље података, имена, места и

73

датума, који су, попут свих чињеница забележених у енциклопедијама мора-ли бити истинити. Али оно што чини ту енциклопедију јединственом на све-ту – не само зато што је уникатна – то је начин на који су описани људскиодноси, сусрети, пејзажи, оно обиље детаља од којих је састављен људ-

ски живот (Киш 1990:57). Идеја аутора Енциклопедије јесте да обичан, маличовек, чији је живот обележен сумњом, а не вером, треба да доживи чудо ус-крснућа – у књизи која чува успомене, захваљујући љубави ближњих, нара-торке која у наручју држи свезак, том енциклопедије, забележену биографи-ју њенога оца, драгоцену само за њу и грејући је својом љубављу оживљавапотопљен свет који у сећању израста до мита који не зна за пролазност.

„Енциклопедија мртвих“, насупрот Библији, Енциклопедији живих, ко-ја приповеда о великим делима и важним догађајима, говори и о безначајнимситницама, јер оне чине живот човека па је, стога, сваки његов тренутак дра-гоцен за ближње који живе од сећања: Свако раздобље живота, сваки дожи-вљај је забележен, свака риба ухваћена на удицу, свака прочитана страни-ца, име сваке биљке коју је дечак узбрао (Киш 1990:59). Књига мртвих гледа-на је прозирљивим погледом скривеног посматрача и ожалошћене наратор-ке, нуди две перспецтиве: објективну и субјективну, два угла посматрања про-блема. „Енциклопедија мртвих“ не брине, међутим, само о материјалним до-брима, то није књига инвентара, нити именик, као Књига краљева или Књи-га Постања, мада јесте и то, у њој се говори и о душевним стањима чове-

ка, о његовом погледу на свет, на Бога, о његовим сумњама у постојање

другог света, о његовим моралним нормама (Киш 1990:75). Ваља запазити данараторка користи Библију као парадигму параболичне форме истовременозахтевајући од савршене књиге и егзотичне боје, утискује јој лични печат,даје свој поглед на свет, настоји да све фрагменте из живота јунака прожмефиним преплитањем материјалног и духовног, попут старих хебрејских пи-саца, који су појавни свет поимали као слику духовних стања.

Феномен средњовековне књиге поменут је у новели „Енциклопедија мр-твих“ при опису краљевске библиотеке: Књиге су биле, као у средњовеков-

ним библиотекама, везане дебелим ланцима за гвоздене карике на полицама( Киш 1990:52) и веома је значајан јер додирује дубинску структуру текстапроговарајући о начелима ауторове поетике, која је, несумњиво, везана за не-ке принципе стварања у средњем веку.

Примарно поетичко начело средњовековне књижевности јесте да ко-ристи као архитекст библијске књиге које су почетак интертекстуалног надо-везивања и преплитања. Аутор, довођењем у везу своје новеле са средњеве-ковном књигом, исказује блиску мисао да свет треба гледати као тајновиту,симболичку слику, као Божије дело чија је стваралачка поука скривена. Сто-га мотив књиге на ланцу без локота проговара и о томе да читаоцу не тре-ба дати све кључеве у руке, већ оставити поуку неисказану, закључану. Нада-ље, средњовековна књижевност поседује смисао за новину, али је крије подплаштом понављања, што је блиско Кишовом поимању литературе, као исредњовековно поимање форме која означава не само све што је површин-ски видљивонего и скривену суштину јер је форма израз суштине. Стога је

74

за нашег аутора најјачи изазов форме. Лепота постојања, која је у човечјемживоту тек наслућена, јер стално измиче, прослављена је у Енциклопедијиидејом да не постоје неважни тренуци у животу човека. У средњем веку вла-да полифонија мишљења, као у калеидоскопу сваки чин мишљења чини да сенеуређена честица маса сједињује у лепу и симетричну фигуру ( Хојзинга1991: 287) - вели Хојзинга бавећи се естетиком средњега века у уверењу даалегоријско изражавање не само што претвара појам у слику, већ и на правиначин исказује суштину библијског текста који је и лавиринт, и тајанстве-ни божански океан. Мотив средњовековне књиге служи аутору и да се од ње-не поетике дистанцира уважавајући само нека њена начела, као на пример,брижљиву и строгу организацију текста, који је као ланцима везан за подло-гу, односно библијски текст, и не допушта имагинацији да се разигра забо-рављајући на строга начела конструкције. То је дакле, мислила сам у себи, тачувена „Енциклопедија мртвих“! Замишљала сам да је то нека древна књи-га књига староставна, нешто попут Тибетанске Књиге мртвих или Каба-ле или Житија светаца, дакле нека од оних езотеричних творевина људскогдуха у којима могу да уживају само пустињаци рабини и монаси (Киш1990:52-53). Нараторка се служи средњовековном књигом да би описала су-протну концепцију „Енциклопедија мртвих“залажући се за јединствену књи-гу на свету – у којој постоји обиље детаља и где је записано све што можеда оживи сећања човека, за књигу у којој сваки човек проналази своје име, ко-ја подразумева стваралачку слободу. Архетипска слика – сусрет на студен-цу, присутна у „Енциклопедија мртвих“, добар је начин да илуструјемо сна-гу детаља, фрагменталност, али и чврсту организованост текста као целине,нарочито сликовитост Кишове поетике. Аутор је свестан недостатности пу-ке документарности, именика или ивентара, истиче потребно животно на-дахнуће које даје митску снагу фрагменту, од биографије јунака гради нове-лу која пружа живот као на длану. Данило Киш помоћу метафоре која при-зива препознатљиву праслику, три пута поновљену у Библији на различитеначине, проговара о значајним сусретима, али и о љубави као напајању жи-вом водом, користећи поступак ремитизације ставља на њу поетски акценат.Летње је време, сунце упекло, а наши геометри (сада је са њим неки Драго-вић) свраћају, у подне, у једну кућу (улица и број), куцају на врата, траже во-де. Из куће излази нека девојка, додаје им врч ледене воде као у каквој народ-

ној песми. То ће бити та девојка – мислим да слутите – она која ће поста-ти моја мајка (Киш 1990: 64). Знаковито место у цитираном тексту „трпи“двоструки стваралачки поступак, мотив напајања водом подређењем се ве-зује како за народну песму тако и за поетичну митску слику из Библије. На-даље, брижљиви аналитичари ће запазити да се метафоричка, архетипска сли-ка – сусрет на студенцу јавља у Првој Мојсијевој књизи, одељку посвећеномИсаку и његовој женидби, која се догодила вољом провиђења, захваљујуђинеочекиваним путевима које је отворила судбина, а чији извшитељ беше вер-ни слуга Аврамов који је својом молитвом призивао срећу младом господа-ру: И кад дођох данас на студенац, рекох: Господине Боже господари мојегаАврама, ако си дао срећу путу мојему, којим идем, ево, ја ћу стајати код

75

студенца: Која девојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: дај ми да се на-пијем мало воде из крчага својега, а она ми одговори: и ти пиј и камилама ћутвојим налити; то нека буде жена коју је намијенио Господ сину господарамојега (Прва књига Мојсијева, 24, 42).

Запажамо да Данило Киш заговарајући концепцију контракњиге у од-носу на Библију има основни приговор на концепцију старохебрејских тек-стова због одсуства особених детаља, те истиче потребу да књига буде вели-чанствени споменик различитости, носи лични печат и особен тон, па ипак,снагу фрагмента гради на библијској вишезначној метафори, која има моћинтеграције, надомешта све оно што финеса и детаљ не могу у густом ткањутекста, даје му снагу изворне поезије. Друга Мојсијева књига говори о женид-би Мојсијевој: А свештеник Мадијамски имаше седам кћери, и оне дођоше истадоше захватити воду и наљевати у појила да напоје стадо оца својега.А дођоше пастири, и отјераше их; а Мојсије уста и одбрани их, и напојиим стадо (Друга књига Мојсијева, 2, 16-17). Мојсије је, исто тако, на студен-цу сусрео своју жену Сефору, задобио поверење њенога оца јер је напојиоњегово стадо па добија руку свештеникове кћери. У Новоме завету – мотивсусрета на студенцу, опет мења валере значења, иако метафора остаје веза-на за сродну слику у време Исусовог доласка у Самарију: Тако дође у град са-маријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему.А ондје бијаше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сјеђаше на извору; абијаше око шестог сахата. Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јојИсус: дај ми да пијем. (Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе јела.)Рече му жена Самарјанка: како ти Јеврејин будући можеш искати од менежене Самарјанке да пијеш? Јер се Јевреји не мијешају са Самарјанима. Од-говори Исус и рече јој: да ти знаш дар Божији, и ко је тај који ти говори: дајми да пијем, ти биискала у њега и дао би ти воду живу. Да ли си ти већи однашега оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше, и сино-во његови и стока његова? Одговори Исус и рече јој: сваки који пије од овеводе опет ће ожедњети до вијека; него вода што ћу му ја дати биће у ње-му извор воде која тече у живот вјечни (Јован, 4,5-14).

Библијски фрагмент призван једном метафором „Енциклопедија мр-твих“ у контексту њеног значења проговара на библијски начин и у библиј-ском маниру, песнички занесено, али и строго функционално, акцентује свазрачења пратекста богатећи један исечак из живота Ђ.М. поетиком недоре-ченог, а дослућеног, у вазнесењу песника који долази до неизрецивог. Дани-ло Киш, везујући сусрет родитеља покојног јунака са сродним догађајима изживота праотаца и јеврејских вођа, истиче да се све понавља бескрајно и не-поновљиво.

ЗАКЉУЧАК

Мотиви у новели „Енциклопедија мртвих“ су песнички асоцијативноповезани; тако ће истом низу припадати фрагменти у којима доминирајуследећи мотиви: жеђи, чежње за морем, (односно небом), сликања (везан

76

за губитак илузија), те мотив смрти, односно вечности у „Енциклопедији мр-твих“. Ваља запазити да су наведени мотиви обједињени крунском метафо-ром море (небо), те да негују митску слику из Откривења која је у функцијидвоструке метафоре.

Истакнуто је да се новела може читати као парабола о уметничкомстварању, говорити о вези стварања и болести. Енциклопедија мртвих је за-гонетна парабола коју можемо насловити: Чежња за рајским перивојима, илисан о слободи! Ваља запазити да средишњи део текста у којем нараторка чи-та енциклопедијску одредницу чувајући читав живот умрлог оца од забора-ва, још једном истиче потцртан мотив откривања, а у вези са сликом мора –наглашен у „Пост скриптуму“. То море што га је угледао са падина Велеби-та, двадесет и осмога априла 1935, први пут у својој двадесет и петој годи-ни, остаће у њему као откровење, као сан који ће носити у себи неких четр-десет година са једнаким интензитетом, као у какву тајнy, као привиђењео којем се не говори. После толиких година, он више ни сам није био сигуранда ли је тада заиста видео морску пучину или је то био небески хори-

зонт...(Киш 1990:66-67). Нејасна тежња за слободом, односно сан о бескра-ју, који је као и свака људска илузија осуђен на смрт, нестаје када постаје у ја-ви као сањана „Енциклопедија мртвих“, која, иако део сна, ипак оставља трагна живот нараторке, доказујући реалност фантастике. Са умирањем илу-зија предаје се и јунак који, отрежњен, престаје да очекује тајанствено откро-вење на небеском хоризонту. Почиње да скупља биљке за хербаријум својекћери, потом, да гаји цвеће, и напокон оболева од неке врсте цветне заразе,спрема се за укоп чиме наговештава смрт за коју се припрема сликањем фло-ралних мотиве чезнући за рајем. Стваралачка страст је интезивнија како се ујунаку разбуктава болест, он тоне у мртво море. Сада знам и то да је тадаумро у њему, као какво све више драго биће, један далеки сан, једна далекаилузија (ако је то била илузија) коју је носио у себи неких четрдесет година(Киш 1990, 68-69) Мотив егзотичне биљке метафорично је представљао ма-теријализацију изгубљених човекових илузија, а потреба за стварањем на-стала је као чежња за рајским перивојима и била јача што је смрт бивала из-веснија, а апокалипса се све више приближавала (Киш 1990:83). Поморан-џин цвет, знак болести Ђ.М. највећма налик на неку голему ољуштену, рас-пуклу поморанџу, испресецану танким црвеним линијама капилара, цвеће је

зла које може да се гаји само у „Енциклопедија мртвих“. У контексту причео еденском постању човека – поморанџа је знак греха, пада, односно смрти.Стога ће новела-парабола о уметничком стварању, са могућим називом Че-жња за рајским перивојима, материјализована кроз уметничко стварање, ко-је постаје за уметника врста откривења, илузија вечности, бити логично за-вршена сценом сахране Ђ.М, али и чином буђења нараторке – којој сан изруку отима Енциклопедију, тај варљиви доказ васкрсења њенога оца.

Новела „Енциклопедија мртвих“ идеалан је пример односа Данила Ки-ша према Библији са којим води „Енциклопедија мртвих“ као блудни син ко-ји се враћа домаћем огњишту са намером да од њега опет оде – везујући сеза дело директним помињањем Књиге о царевима и Постања, којима замера

77

несавршену форму именика или инвентара, због објективности и хладноће,да би, истовремено, нагласио и приклањање архиварском маниру у прози ко-ји даје објективну слику света, што је покушај отклона од патетике. Аутор сеза библијске књиге везује директно, алузијама, реминисценцијама, поступ-цима ремитизације и стилизацијама, и индиректно, преко књижевних дела укојима се прозире као подтекст као што је Бекетова драма Чекајући Годоа, аслужи му да истакне значај проблематике којом се бави. Индиректну везу саБиблијом писац успоставља наглашавајући појам средњовековне књиге, име-нује посебно житија светаца – као дела у којима уживају само одабрани,захтева од прозе да буде споменик појединачном – са намером да исправиљудску неправду и да о свим Божијим створењима да једнако место у вечно-сти. Надаље, Киш води полемички дијалог са „Божијим архиварима“ у везиса неким идеолошким питањима, али и помиње, истина иронично, поучностбиблијских парабола које су чиниле лектиру Ђ.М, приклања се стилу у којемсе посебно запажа библијска речитост, поштује хронологију и истинитосткао енциклопедијски, односно библијски идеал, у текст уноси високостили-зоване поетично-патетичне реченице, које као да су васкрсле из порука би-блијских мудраца: јер дани теку као река времена, ка ушћу, ка смрти. Нада-ље аутор наглашава две слике из живота јунака, два поетична фрагмента би-блијским метафорама: испијање воде на студенцу која је у вези са архетип-ском, митском сликом, формом стваралчког мишљења – о бескрајном и непо-новљивом понављању које се доводи у асоцијативну везу са потопом, што јеи тајанствено откровење у „Енциклопедија мртвих“. Чежња за рајским пе-ривојима – исказана метафорично сликањем флоралних мотива покушај јебега од смрти, потопа и апокалипсе јунака Енциклопедије у којој мртви љу-ди, чеда сумње, васкрсавају.

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

Вилфрид Харингтон, Увод у Библију, Загреб, 1977.Данило Киш, Између Цетиња и панонског потопа (зборник радова са

научног скупа, Цетиње, 1993.)Данило Киш, Час анатомије, Београд, 1995.Дерек Киндер, Постанак, Нови Сад,1990.Јован Делић, Књижевни погледи Данила Киша: ка поетици Кишове про-

зе, Београд: Просвета, 1995. Јован Делић, Кроз прозу Данила Киша: ка поетици Кишове прозе 2, Бе-

оград: БИГЗ, 1997.Књижевно дјело Данила Киша (зборник радова 2), Међународни науч-

ни скуп, Подгорица, Будва, 1996. Нортроп Фрај, Велики код(екс). Београд, 1985.Округли сто о стваралаштву Данила Киша у: Књижевност, Београд,

1990, бр. 2-3.Петар Пијановић, Проза Данила Киша, Горњи Милановац, 1992.Тарановски Кирил, Књига о Мандељштаму, Београд, 1982.

78

Olivera Radulovic

LONGING FOR HEAVENLY GARDENS

SUMMARY

The paper engages in intertextual reconstruction of „Encyclopedia of theDead“, the main short story in the collected short stories by Danilo Kis. The subtextis The Book of Revelation of Saint John, in which The Book of Life is mentioned.Kis wrote his book as a counter book to the biblical one, which has a controversialattitude to the idea of Resurrection.

79

Ви о ле та Јо ва но вићПе да го шки фа кул тетЈа го ди на

ПО ЛИ ФО НИЈ СКИ ТИП УМЕТ НИЧ КОГ МИ ШЉЕ ЊА УДЕ ЛУ ВЕ ЛИ КА ДЕ ЦА АН ТО НИ ЈА ИСА КО ВИ ЋА

Апстракт: У ра ду се раз ма тра по ли фо ниј ска при ро да на ра ци је у збир ци при -по ве да ка Ве ли ка де ца Ан то ни ја Иса ко вић. Ана ли зом иде о ло шке и пси хо ло шке тач -ке гле ди шта у при по вет ка ма Кроз гра ње не бо и По вра так по ка зу је се да рат и ре во -лу ци ја у де лу овог при по ве да ча пред ста вља ју са мо те мат ске окви ре у ко ји ма он на -сто ји да оства ри јед но сло же но и ви ше сми сле но књи жев но ви ђе ње чо ве ка и жи во тауоп ште. Иде а ли стич ки, уто пиј ски као и су ро во ре а ли стич ки по глед на свет Иса ко ви -ће вих ју на ка по ве зу је је дин стве ни на пор у по тра зи за сми слом лич не жр тве и стра -да ња у ван ред ним вре ме ни ма и гра нич ним си ту а ци ја ма али и страх од бе сми сле непат ње, смр ти и за бо ра ва.

Кључ не ре чи: тач ка гле ди шта, по глед на свет, по ли фо ни ја, иде о ло ги ја, пси хо -ло ги ја, мо рал, смрт, сми сао

Смрт као те ма до ми ни ра збир ком при по ве да ка Ве ли ка де ца Ан то ни јаИса ко ви ћа. Он по ста вља чо ве ка у дра ма тич не окол но сти, нај че шће пред ал -тер на ти ву жи во та или смр ти, и у тим окви ри ма на сто ји да от кри је ње го ва„ду бин ска свој ства, на гон ско-би о ло шка и све сна, де струк тив на и ху ма на“1.Оту да су у Ве ли кој де ци рат и ре во лу ци ја као сво је вр сна „ин тен зи фи ка ци јажи во та, мо ме нат ка да жи вот отво ре ни је и ја сни је отва ра сво је гор ко, мрач но,пра во ли це“,2 са мо те мат ски окви ри у ко ји ма Иса ко вић на сто ји да оства ријед но сло же но и ви ше сми сле но књи жев но ви ђе ње чо ве ка и људ ског жи во тауоп ште.

Те же ћи да на са вре мен на чин про дре до исти не о чо ве ку, да чо ве ка,бор ца са гле да кроз ње го ва уну тра шња пре жи вља ва ња, Иса ко вић пре пу штају на ци ма да из ра жа ва ју се бе не по сред но, пу тем чул них опа жа ја нај че шћесим бо лич ног ка рак те ра, та ко да „по глед уну тра и из ну тра“ ве зан за свест ју -на ка, за ње гов основ ни до жи вљај, сме њу ју ћи се на из ме нич но и ди на мич но,чи ни сли ку све та Ве ли ке де це су бјек тив ном и по ли фо ном3. О „дру га чи јем

80

1 Пе тар Џа џић, Про за Ан то ни ја Иса ко ви ћа, Са вре ме на про за, Срп ска књи жев ност укњи жев ној кри ти ци, Но лит, Бе о град, стр. 390.

2 Љу би ша Је ре мић, исто, стр. 290 .3 Све при по вет ке Ве ли ке де це од ли ку је спој при по ве дач ке на ра ци је са лир ским и драм -

ским еле мен ти ма, при че му про ме на ста но ви шта има ве о ма зна чај ну уло гу, Јо ван Де лић, При -по вет ке Ан то ни ја Иса ко ви ћа, Лир ски и драм ски еле мен ти у Иса ко ви ће вој рат ној при по ви је ци,Књи жев ност, 1990, стр.1349

УДК: 821.163.41.09-32 Исаковић А.821.163.41’08000.4000000000

0001’3421’26

углу гле да ња“ за хва љу ју ћи ком је у сво јим при по вет ка ма „по чео да гра ди јед -ну но ву поeтику ра та“4, Ан то ни је Иса ко вић го во ри:

„При по вет ка Ка ши ка је пр ва при ча ко ју сам на пи сао. Већ ту, на је данна чин, кри је се основ но зр но не ке – ако мо гу та ко да ка жем – мо је по е ти ке.То га, ве ро ват но, ни сам био све стан ка да сам по чео да пи шем“.

На пи та ње но ви на ра че га ни је био све стан Иса ко вић од го ва ра:„Тог…дру га чи јег угла гле да ња… Ако бих по ку шао – на те ме љу на кнад -

не све сти – да на ђем то при по ве да че во око, не ку ње го ву тач ку ослон ца: он даје то око од о здо, око бор ца. Хтео сам књи жев но да оста нем та мо где самствар но био: у са мом ме су, у са мом тки ву ре во лу ци је… Ме не ни је за ни ма лана ша вој ска и не при ја тељ; ме не је за ни ма ла са ма ре во лу ци ја, су коб изу тра.Су коб у љу ди ма те ре во лу ци је. То је би ла мо ја основ на пре о ку па ци ја. Не ка -жем да се у мо јим про за ма не по ја вљу је Не мац, Ита ли јан итд. Али основ ноје тај по глед уну тра и из ну тра“5.

Тач ке гле ди шта ју на ка аутор при хва та на свим пла но ви ма: иде о ло шком,пси хо ло шком, про стор ном и фра зе о ло шком6 .Раз ме ште не дуж тек ста, оне тво -ре не ви дљи ву мре жу ко ју тре ба от кри ва ти као сво је вр сну ду бин ску умет нич -ку струк ту ру. За хва љу ју ћи про јек ци ји ствар но сти из пер спек ти ве по је ди нач -них ли ко ва мо же мо да за па зи мо да Ан то ни ју Иса ко ви ћу у Ве ли кој де ци ни јеби ло ва жно „шта ње гов ју нак пред ста вља у све ту, не го пре све га, шта за ју -на ка пред ста вља свет, и шта он сам за се бе пред ста вља“7.

Тач ке гле ди шта ра сло ја ва ју се нај че шће на оно ли ко оп ци ја ко ли ко је иак те ра при по вед них де ша ва ња Ка ши ка (Зо ћа - Стан ко), По вра так (Ко ста -Дам њан), Две но ћи у јед ном да ну (Ву ки ца-Па вле), у при по вет ка ма По тре ћипут и Три пла ва цве та при по вед ни свет је углав ном сли кан из све сти глав ногју на ка (Зе ка ви це, Дам ња на,), да би Кроз гра ње не бо и Цр ве ни шал по при ми -ле из ра зи то по ли фо ни ка рак тер (сва ки лик бра ни свој став и да је аргуменатeза сво је раз ло ге, по на ша ње и од лу ке).

81

У де лу По е ти ка ком по зи ци је, се ми о ти ка ико не Бо рис Ус пен ски сма тра да се струк ту -ра умет нич ко га тек ста мо же опи са ти ако се из у че ре зли чи те тач ке гле ди шта, то јест ауто ро вепо зи ци је са ко јих се при по ве да (опи су је) и ако се из у че од но си из ме ђу њих. Тач ка гле ди шта, посхва та њу Б. Ус пен ског је „сва ка по зи ци ја са ко је се у умет но сти да је не ки опис. „Аутор, на и ме,мо же не са мо до га ђа је не го и лич но сти да при ка же из ну тра: да при хвати њи хо ву тач ку гле ди -шта на ви ше пла но ва или чак на свим, што пред ста вља об лик пот пу ног са жи вља ва ња са ју на -ком, пре о бра жа ва ње у ју на ка са мог“, Н. Пет ко вић, По е ти ка ком по зи ци је, стр. XLVII . По Бо -ри су Ус пен ском тач ка гле ди шта се мо же раз ма тра ти на идеј но-вред но сном па ну, на пла ну про -стор но-вре мен ске по зи ци је и у чи сто лин гви стич ком сми слу, од но сно тач ка гле ди шта мо же би -ти про у ча ва на на иде о ло шком, фра зе о ло шком, про стор но-вре мен ском и пси хо ло шком пла ну,Бо рис Ус пен ски, По е ти ка ком по зици је, Но лит, Бе о град, 1979.

„Ако раз ли чи те тач ке гле ди шта ни су ме ђу соб но пот чи ње не, не го су да те као у на че лу рав -но прав не, он да је пред на ма по ли фо ниј ско де ло“, Б. Ус пен ски, исто, стр. 17.

4 Ан то ни је Иса ко вић, Го во ри и раз го во ри, Де чи је но ви не, Гор њи Ми ла но вац, Је дин -ство, При шти на,1990, стр. 315.

5 Исто, раз го вор во дио Бо ро Кри ви ка пић де цем бра 1981. год, стр. 92.6 Бо рис Ус пен ски, По е ти ка ком по зици је, Но лит, Бе о град, 1979. год, стр. 122.7 Ми ха ил Бах тин, Про бле ми по е ти ке До сто јев ског, Zep ter bo ok world, Бе о град 2000,

стр. 51

У при чи Кроз гра ње не бо увод на сли ка, као по е тич ка кон стан та, и са -ма је да та из дво стру ке пер спек ти ве: пер спек ти ве ра ње ни ка ко ји из сво јихно си ла по сма тра ју па зух та ме ко ји се це ди и гу би у ра пав олук це ро ве ко ре икроз гра ње из ло мље не про зо ре не ба, и пер спек ти ве ока из ван но си ла, ока ко -је са про стор не, али и емо тив не дис тан це по сма тра при зор:

Че тр де сет но си ла на зе мљи – па ле љу ља шке са ра ме на. Но си ла – пљо -сна те го ми ле, по кри ве не ша тор ским кри ли ма – пр ља ве ша ре не сен ке са пу -та ња ма ро се.

Уске се го ми ле по кре ну ше. (37)8

Чи та ва при по вет ка Кроз гра ње не бо оства ру је се на тач ки су че ља ва њаове две, на ре а ли стич ком пла ну про стор не9, а на сим бо лич ком иде о ло шкепер спек ти ве: по сто ји не што што је ва жни је од сва ког чо ве ка, бор ца по је ди -нач но и због че га су сви они и кре ну ли у рат, за гле да ни ви со ко у не ке не до -хва те, и оно дру го, у од но су на шта ни шта ни је то ли ко ва жно - кон кре тан чо -век, по је ди нац, чи тав је дан дра го це ни, не на док на ди ви свет. Гле да ни са стра -не, хлад ним оком ин те ре са исто риј ске епо хе, те шки ра ње ни ци, из ба че ни изстро ја, по ста ју пљо сна те го ми ле и пр ља ве ша ре не сен ке, ви ше ни ко ме по -треб не. Без вред ни – жи ви, а опет мр тви.

На овој тач ки су че ља ва ња две при по ве дач ке пер спек ти ве, оне упе ре неу ви си не и оне „у рав ни де ша ва ња“ укр шта ју се у су шти ни и два по гле да насвет -иде а ли за тор ски, за не се њач ки, окре нут не бу, ма ка ко оно би ло гу сто пре -мре же но, и тре зве ни, ово зе маљ ски, праг ма тич ни, ко ји на до га ђа је гле да у рав -ни њи хо вог де ша ва ња, ба ра та ју ћи чи ње ни ца ма ко је ну ди ствар ност.

Пр ву при по ве дач ку пер спек ти ву де ле и умно жа ва ју сви ра ње ни ци семмла ди ћа са сло мље ним ку ком, дру гу не пер со на ли зо ва ни при по ве дач ко га смона зва ли тре зним оком исто риј ске ствар но сти, али и бор ци, чу ва ри из ванно си ла.

При по ве дач ке по зи ци је у овој при чи ге не рал но се ра сло ја ва ју на ону изно си ла и ону из ван њих, уми ру ћих ра ње ни ка и оних ко ји су из ван тог кру га:

„Це ло пре под не че ти ри бор ца са хра њи ва ли су че ти ри ра ње ни ка“. Опо зи ци ја ра ње ник - бо рац, ко ри стан – бес ко ри стан, на гла ше на је и на

овај на чин. Бор ци о ра ње ни ци ма ко је са хра њу ју го во ре као о по слу ко ји тре -ба од ра ди ти:

– Два са та ра ди мо.– А да их се оте гло де сет, шта би он да.– Нај бо ље кре ма то ри јум. Уба циш га, упа лиш и го то во. (54)

И бол ни чар ка Бран ка у свој днев ник за пи су је: „Глад ни су. Глад на сам“. (45), чи ме ја сно на гла ша ва да они ни су исто.

82

8 Сви ци та ти из збир ке Ве ли ка де ца су у из да њу При по вет ке, СКЗ, Бе о град, 1964.9 Сам аутор скре ће па жњу на ва жност „основ не си ту а ци је ра ње ни ка“ из ко је је про јек то -

ван при по ве дач ки свет де ла: „Кроз гра ње не бо – до шло је из основ не си ту а ци је ра њени ка ко ји ле -же скри ве ни и не ви де ни шта сем, кроз зе ле ни ло, ис ки да не ко ма де пла вет ни ла. Они су од ла -зи ли са овог све та гле да ју ћи са мо кроз гра ње, ма ло не ба и ма ло бол ни чар ку Бран ку“, А. Иса -ко вић, Го во ри и раз го во ри, стр. 417.

Тра гич ни ап сурд при че Кроз гра ње не бо про ис хо ди из чи ње ни це да суна „раз ба ца ној го ми ли“, до ле на зе мљи – љу ди; они ко ји има ју сво ју про -шлост, сво је сно ве, пла но ве за бу дућ ност, сум њу, ту гу, страх и ко ма де мир но -доп ских жи во та у бла го ста њу и ле по ти.

На од ба че ној го ми ли у овој при чи су Ра дош, мла дић са сло мље ним ку -ком, Фа уст, Пссст, Чи ча, Стан ко… У па ра ле ли: не по треб ни, од ба че ни, љу ди- не по треб не, од ба че не ства ри, чи та ва при ча је на пра вље на у од бра ну чо ве -ка. Чо век ко ји је из вр шио сво ју исто риј ску ми си ју, ма ко ли ко не мо ћан, и да -ље оста је чо век у свим сво јим ди мен зи ја ма: во ли, на да се, ра ду је, са ња, љу -ти, па ти, зах те ва, од у ста је. Сва ки лик на свој на чин до по след њег да ха бра ничо ве ка у се би – од ри ца њем од по след њих гу тља ја во де, по ка ја њем, до сто јан -стве ним су о ча ва њем са смр ћу, по гле дом на Бран ку…

Оса ка ће ни, хен ди ке пи ра ни, и осу је ће ни за би ло ка кву ак ци ју, кон цен -три шу се на сво је ду хов не све то ве ко је аутен тич но из ра жа ва ју и бра не. Онини су обез ли че ни иако су нај че шће не и ме но ва ни10. Сва ко и у та квом ста њуза др жа ва и из ра жа ва сву сво ју раз ли чи тост у од но су на су се да ра ње ни ка. Паипак, на не ком уни вер зал ном пла ну, оном ко ји не пи та за лич на име на, го ди -не, људ ске суд би не, на пла ну уни вер зал них кре та ња - ови љу ди је су из вр ши -ли сво ју ми си ју. У ова квом ста њу они ви ше ни су ко ри сни, а ти ме ни по треб ни.

Свест о тој по зи ци ји нај бо ље из ра жа ва ра ње ник са сло мље ним ку ком.Он је је ди ни спре ман да пре у зме тач ку гле ди шта тог „објек тив ног, хлад ногока исто риј ске ствар но сти“ и да се су о чи са вла сти том си ту а ци јом из те пер -спек ти ве, тре зно, „са зе мље“. Он сам се бе и сво је дру го ве до жи вља ва као ис -ко ри шће на и од ба че на сред ства у ру ка ма не ке ви ше, не пра вед не си ле: они,као рат ни ци и хе ро ји, за слу жу ју три хи рур га, би ра ну хра ну, то пле и ме ке кре -ве те, не гу, бри гу, по што ва ње, ди вље ње, при зна ње; они се на хлад ним вла -жним но си ли ма рас па да ју од ган гре не, глад ни, жед ни, раз ба ца ни по пут од ба -че них ни ком по треб них ства ри.

Су ро во-праг ма тич но око уни вер зал них исто риј ских кре та ња, кроз ко -је на си ту а ци ју ра ње ни ка гле да мла дић са сло мље ним ку ком, за стра шу је ираз дра жу је. Мир је је ди но мо гу ће по тра жи ти у се би, у свом уну тра шњем све -ту, у све ту ко ји гра де и ко јим вла да ју са ми. Та кав од нос пре ма ствар но стиоли ча ва Ра дош:

Хај де на ђи ми сми сао за што ле жи мо ов де (мла дић са сло мље ним ку -ком) (47)

Мо жда бих и ја слич но го во рио да се ди ви зи ја ни је про би ла. Али она јемо гла да кре не са мо за то што смо ми ов де. Зна чи не уми ре мо глу по, од го -ва ра Ра дош (48)

Мо ја жр тва омо гу ћи ла је ди ви зи ји да се про би је, раз ми шља Ра дош,про би ја ју ћи се она хи та ка сну ко ји је и мој сан. По бе дом ко му ни зма по бе ди -ћу и ја ко ји да нас уми рем, јер је мо је ја део оног за јед нич ког ми ко је стре миистом ци љу.

83

10 „Из бе га ва ње лич ног име на је дан је од об ли ка обез ли ча ва ња“, Но ви ца Пет ко вић, Двасрп ска ро ма на, На род на књи га, Бе о град, 1988, стр. 135.

Та ко, јед ним сво јим то ком, при по вет ка Кроз гра ње не бо при ча при чу опо ку ша ју да се жи вот и лич на жр тва осми сле кроз иде ал за ко ји вре ди умре -ти. Ме ђу тим, Ра дош уми ре са мо при вид но уми рен, до по след њег тре нут кана сто је ћи да уве ри се бе да је ти ме што је ту, оста вљен и од ба чен, упра во омо -гу ћио ди ви зи ји да у ње го во име ис пу ни ње го ву же љу, на пу ту на ко ме је онза стао.

Мла дић са сло мље ним ку ком до кра ја при че оста је уве рен да ни штани је мо ра ло та ко да бу де, он не на ла зи ни ка кво оправ да ње за по ни же ња ко -ја до жи вља ва на овим но си ли ма:

А шта смо ми – жи во ти ње или ре во лу ци о на ри? Ни ко нас не ће, чак ниНем ци…

Ра до ше, све фор му ла ци је су бе сми сле не! Не ка да ми се чи ни да су их љу -ди из ми сли ли да би се би до ка зи ва ли да су па мет ни. Бо ље ћу ти Ра до ше. И тисе бе ла жеш… Не вре ђам те, Гри зао бих! Ови Нем ци од у зи ма ју ми би о гра фи -ју. А ви? Шта ће те ре ћи кад умрем? Но, шта? Фа у сте зви жди! (69)

Ра дош и ра ње ник са сло мље ним ку ком су два по ла је дин стве не људ скеси ту а ци је - тра жим по што ва ње јер сам га за слу жио, кли че мла дић са сло мље -ним ку ком, не ћу да одем без и мен и за бо ра вљен јер ми је то не ка сле па си лаиз ван ме не на ме сти ла (јао што не ка да жи вот глу по на ме шта, 47), хо ћу дабу дем го спо дар сво је суд би не, ова не моћ ме чи ни раз дра жљи вим. Ја имамсво ју би о гра фи ју, то је мо ја лич на исто ри ја, ја сам је дин ствен, не на док на диви дра го це ни свет ко ји за слу жу је бри гу и ува жа ва ње.

Ра дош, по гле да упе ре ног у не бо, на ла зи сво је мо ти ве у кон тек сту ви -ших ин те ре са. Они су по шли у овај рат до бро вољ но због не че га ва жни јег ито не што има шан се да се оства ри је ди но ако они бу ду жр тво ва ни:

Увек сам се пла шио да не ком гре шком не по ги нем. Мој ста ри, ми не уми -ре мо на пра зно. Иако ле жи мо на ма је омо гу ће но да се бо ри мо. Ка да не биима ло сми сла што смо ов де ја бих цр као од му ке11. (56, 57)

Сим бо лич но на кра ју при че за јед но са хра њу ју и јед ног и дру гог: Ра до -ша, и у са мрт ном ча су по гле да упе ре ног у не бо, и мла ди ћа са сло мље ним ку -ком ко ји уми ре за гле дан у бол ни чар ку Бран ку.

Ра дош и мла дић са сло мље ним ку ком као да су се су сте кли у ли ку Фа -у ста, ју на ка сло же не струк ту ре лич но сти, пе сни ка и бок се ра, ко ји, за раз ли -ку од њих, оста је жив12. И Фа уст по гле да упе ре ног у не бо оче ку је спас, алибу квал но, на да ју ћи се по ја ви ру ских па до бра на ца и отва ра њу још јед ногфрон та:

84

11 Под ву кла В.Ј.12 Мла дић са сло мље ним ку ком и Ра дош су две стра не је дин стве не људ ске лич но сти, као

што ће то знат но ка сни је би ти Ма јор и До си теј у Иса ко ви ће вом Тре ну 1 јер: „На че ло ра зу ма каои на че ло бо гат ства ира ци о нал ног жи во та, на сво је вр стан на чин чи не це ло ви тост људ ског по -сто ја ња. Жи вот да би од го во рио не кој сво јој на ме ни, свр си, мо ра би ти ми шљен, а за тим и би -ран ми шљу....До си теј и Ма јор се, оту да, ука зу ју као је дин ство су прот но сти – у – по кре ту ми -сли и емо ци је, ду ха и про це са, ло ги ке и ем пи риј ске не из ве сно сти жи во та“, Ми ро слав Еге рић,Ка рак тер и суд би на у Тре ну Ан то ни ја Иса ко ви ћа, Са вре ме на срп ска про за, Збор ник 2–3, 1989,Тр сте ник, стр. 30.

Фа уст је при чао о ру ским па до бран ци ма. Па жљи во су га слу ша ли. Мла -дић са сло мље ним ку ком исме јао је при чу. До шло ми је да га уда рим. На кра -ју, сви су за кљу чи ли: Нем ци ће бр зо оти ћи са пла ни не. Го во ре о ди ви зи ји.Срећ на сам. (46), за бе ле жи ла је бол ни чар ка Бран ка. По зи тив ну, па и уто пиј -ску ми сао она из јед на ча ва са жи во том, хра ном, са му дро шћу, са, у ова квимокол но сти ма, мо жда јед ним од пре суд них усло ва оп стан ка. Чи ње ни ца је даФа уст за и ста пре жи вља ва ову Гол го ту.

Вар љи ви жи вот, овај зе маљ ски са ста вљен од смрт ни ка и тре но ва, до би -ја свој сми сао са мо ако иза нас о на ма оста не ка кво све до чан сво. Днев никбол ни чар ке Бран ке дат је из пер спек ти ве још јед ног ока ко је по сма тра, про -су ђу је али и бе ле жи:

Мо жда ће са мо то да оста не, за бри ну то кон ста ту је Зе ка ви ца. И текса да ми је по ста ло ја сно за што ме је је дан ра ње ник да нас за у ста вио и ре -као: Зо вем се Ђо ре Ми тро вић (62)

Зна чај за пи са као до ку мен та ко ји осми шља ва и ове ко ве чу је по сред ноје на гла шен и од лу ком ауто ра да крај при че са зна мо упра во из днев ни ка бол -ни чар ке Бран ке. Три крат ка за пи са на зад њем окви ру при че те ле граф ски си -сте ма ти зу ју њен крај, али и као та кви ра све тља ва ју епи лог при че ко ју ни судо че ка ли ње ни глав ни ак те ри. Днев ник бол ни чар ке Бран ке по ста ће та ко је данод нај по у зда ни јих све до ка „он да ка да ви ше ни че га не бу де би ло“. Ју на ци Ан -то ни ја Иса ко ви ћа се не пла ше смр ти, већ за бо ра ва и жр тве без сми сла. Овајднев ник пру жа на ду да ће све би ти за пам ће но, пре не то и вред но ва но, штодо не кле уно си мир у по след ње тр за је уми ру ћих рат ни ка.

По след ња реч ни ца из днев ни ка бол ни чар ке Бран ке гла си: Од ла зи мо …Из ме ђу ових бу ка ва не што оста вља мо. Нео д ре ђе на име нич ка за ме ни ца не -ко – не што ов де ни је упо тре бље на у об ли ку при ме ре ном љу ди ма (не ко), већства ри ма (не што). Њих за пи су је же на, бол ни чар ка. Да ли су и за њу они са -мо не што, или иза нас, на кон нас, је ди но што пре ти че је ипак не што чи месмо опред ме ти ли на ша по сто ја ња, не што чи ме смо на шу људ ску про ла зностове ко ве чи ли.

Сво је људ ско по сто ја ње ови мла ди љу ди опред ме ти ли су сво јом жр -твом, уве ра ва ју ћи се бе да су ти ме при ма кли чо ве чан ство иде а лу жи во та до -стој ног чо ве ка, иде а лу прав де, сре ће и људ ског бла го ста ња.

Те же ћи да на са вре мен на чин про дре до исти не о чо ве ку, да чо ве ка,бор ца са гле да кроз ње го ва уну тра шња пре жи вља ва ња, Иса ко вић да је нео бич -ни свет са свим обич них љу ди вас по ста вља ју ћи ат мос фе ру при ча кре и ра њемли ко ва на пси хо ло шко – по ет ској рав ни13. Пре ло мље на кроз лич не суд би не,

85

13 У оним слу ча је ви ма у ко ји ма се ауто ро ва тач ка гле ди шта осла ња на не ку ин ди ви ду -ал ну свест (до жи вљај) – го во ри мо о пси хо ло шкој тач ки гле ди шта, Б. Ус пен ски, на ве де но де -ло, стр. 121.

„Тај се чо век или опи су је са ње го ве соп стве не тач ке гле ди шта, или са не ке спољ ње тач кегле ди шта, ка да пи сац за у зи ма по зи ци ју све ви де ћег и све о бу хват ног по сма тра ча. У опи су мо гуда се су срет ну спе ци јал ни из ра зи ко ји опи су ју уну тар ње ста ње: по ми слио је, осе тио је, учи -ни ло му се, знао је се тио се… Пре ма то ме, фор мал но обе леж је овог ти па опи си ва ња (упо тре бе„уну тар ње“ тач ке гле ди шта) је сте упо тре ба у тек сту по себ них гла го ла уну тар ње га ста ња, Б. Ус -пен ски, нав. де ло, стр. 122.

при ча о на пу ште ним ра ње ни ци ма та ко по ста је при ча о тра ге ди ји кон крет ногчо ве ка. Не спо соб ни за би ло ка кву ак ци ју, ју на ци у овој при по ве ци се бе из ра -жа ва ју го во ром, се ћа њи ма и сно ви ма све до че ћи да је сва ки вој ник, сва ки чо -век је дан пун, за о кру жен и не на док на див свет, дра го цен ко ли ко и сви ње го -ви иде а ли.

При ка зу ју ћи исте до га ђа је из све сти раз ли чи тих ју на ка, аутор из при -по вет ке у при по вет ку, на ове до га ђа је ба ца но во све тло, „а да при то ме раз -ли чи те тач ке гле ди шта ни су ме ђу соб но пот чи ње не, не го су да те као у на че -лу рав но прав не“,14 та ко да по ли фо ни ка рак тер има ју све по је ди нач не при по -вет ке Ве ли ке де це али и текст збир ке у це ли ни.

У при по ве ци По вра так пу шко ми тра ље зац Ко ста се вра ћа из бол ни цеу од ред, али и у жи вот, и на кон ис ку ства ла ког и бр зог за бо ра вља ња под ви гаи под ви жни ка, на кон рав но ду шно сти ко ја пра ти ње го во по нов но при су ство уод ре ду, по чи ње да се пла ши и сум ња: да ли је вре де ло. По став ши све стан даје ре а ли зо ва на ак ци ја (ру ше ње же ле знич ке ста ни це) би ла ва жни ја од ње га иње го вог жи во та и да је сла ва тра ја ла са мо оно ли ко ду го ко ли ко су би ли ак ту -ел ни ефек ти под ви га, Ко ста се, по пут мла ди ћа са сло мље ним ку ком, су о ча васа не пра вед ном и не ми ло срд ном ствар но шћу, и по чи ње да раз ми шља о жи -во ту – је да ном је ди ном, ма лом, са мо свом. Тек из угла ју на ка ко ји је ус пео дапре жи ви гол го ту уми ра ња и пре жи вља ва ња, тра гич ност зби ва ња из прет ход -не при че Кроз гра ње не бо до ла зи до пу ног из ра жа ја. Про на ла же ње сми славла сти те жр тве у ви шим ци ље ви ма и иде а ли ма, ус по ста вље но јед ним то компри че Кроз гра ње не бо, као да на ред ном по но во би ва про бле ма ти зо ва но. Имали сми сла за ла га ти се бе и по сто ји ли ишта вред ни је од чо ве ко вог жи во та?

При ну ђен на аго ни ју отре жње ња, на ње ном кра ју пу шко ми тра ље зацКо ста ипак при хва та чи ње ни цу да је, из гле да, све та ко мо ра ло да бу де. Под -виг је ипак ње гов лич ни пут. Уз то он је и члан. Спо ља шњи и уну тра шњи под -сти ца ји су о ча ва ју га са со бом и ствар но шћу и вра ћа ју на пут под ви га, али ижр тве. То је ње гов из бор, али и усуд. Из ван ње га за пу шко ми тра ље сца Ко стуне ма ми ра, из ван ње га вла да ис ку ше ње сла бо сти и раз о ча ре ња.

При по вет ке Ве ли ке де це по ве за не су чи та вим ни зом сиг на ла ко ји све -до че о то ме „да њи хов при по вед ни свет ни је но ви, пот пу но из дво јен свет, већсе на ни воу збир ке ра ди о истом ди је ге зи су“.15 Па ра лел ни фраг мен ти исто вет -ног све та Ве ли ке де це до пу ња ва ју се са раз ли чи тих аспе ка та та ко да при по -вет ке ни су по ве за не са мо истим до га ђа ји ма ко је сли ка ју из раз ли чи тих угло -ва, ју на ци ма ко ји на ста вља ју свој књи жев ни жи вот и из ван гра ни це при че уко јој су га за по че ле, ујед на че ним стил ским сред стви ма, већ по нај ви ше уну -тра шњим идеј ним ни ти ма ко је се про вла че, на до ве зу ју јед на на дру гу игра де ко хе рент ну сли ку јед не ми ну ле ре ал но сти, сли ку чи ја су сред ства об -ли ко ва ња адекватнa филм ској ко ли ко и књи жев ној умет но сти. Ка ме ра као дакли зи, фо ку си ра по је ди нач не при че и суд би не, пу шта ју на ке да от кри ва ју са -ми се бе, сво јим чул ним опа жа ји ма, по ступ ци ма и ре чи ма. Оно не из ре че но а

86

14 Исто, стр. 17.15 За ди је ге зис Ж. Же нет ка же да је то „про стор но-вре мен ски ун вер зум из гра ђен при -

по ви јед ним тек стом“, Ж. Же нет, Фи гу ре, Вук Ка ра џић, Бе о град, 1985, стр. 88–95

при сут но, на го ве ште но је де та љи ма сим бо лич ног зна че ња, а скла па ње мо за -и ка хра бро пре пу ште но чи та о цу и ње го вој ин вен тив но сти. У сва ком слу ча ју,ово је про за ко ја не ма го то вих ре ше ња. Жи вот је пре бо гат мо гућ но сти ма даби се сво дио на го то ве од го во ре. Иса ко ви ће ви ју на ци уми ру он да ка да по сег -ну за не ки ма од њих.

ИЗ ВО РИ И ЛИ ТЕ РА ТУ РА

Ан то ни је Иса ко вић, При по вет ке, СКЗ, Бе о град, 1964.Ан то ни је Иса ко вић, Го во ри и раз го во ри, Де чи је но ви не, Гор њи Ми ла -

но вац, Је дин ство, При шти на,1990.Бо рис Ус пен ски, По е ти ка ком по зи ци је, Но лит, Бе о град, 1979.Го ран Ра до њић, Ви је нац при по вје да ка, Про све та, Бе о град, 2003.Јо ван Де лић, При по вет ке Ан то ни ја Иса ко ви ћа, Лир ски и драм ски еле -

мен ти у Иса ко ви ће вој рат ној при по ви је ци, Књи жев ност, 1990.Љу би ша Је ре мић, Про за но вог сти ла, Про све та, Бе о град, 1978.Ми ро слав Еге рић, Ка рак тер и суд би на у Тре ну Ан то ни ја Иса ко ви ћа,

Са вре ме на срп ска про за, Збор ник 2-3, Тр сте ник,1989.Ми ха ил Бах тин, Про бле ми по е ти ке До сто јев ског, Zep ter bo ok world,

Бе о град 2000.Но ви ца Пет ко вић, Два срп ска ро ма на, На род на књи га, Бе о град, 1988.Пе тар Џа џић, Про за Ан то ни ја Иса ко ви ћа, Са вре ме на про за, Срп ска

књи жев ност у књи жев ној кри ти ци, Но лит, Бе о град

Vi o le ta Jo va no vic

POLYPHO NIC AR TI STIC VI EW EX PRES SED IN THE BO OK BIGCHIL DREN BY AN TO NI JE ISA KO VIC

SUMMARY

The paper studies the polyphonic narrative style of the book Big Children byAntonije Isakovic. Analysis of the author’s ideological and psychological points ofview shows that the themes of war and revolution represent only thematicframeworks for his complex and multidimensional literary views of man and hisexistence in general. Idealistic, utopian and brutal realistic views of the worldwhich Isakovic’s characters express in the book are interconnected by a uniqueeffort to give meaning to personal sacrifice and suffering in emergency periodsand uncommon situations, but also fear of absurd suffering, death and oblivion.

87

Маја ДимитријевићЈагодина

ЕЛЕМЕНТИ ФАНТАСТИКЕ У ЕПСКОМ ПОРТРЕТУМАРКА КРАЉЕВИЋА

Апстракт: Рад се бави препознавањем и издвајањем мотива фантастичног ка-рактера у кругу песама о Марку Краљевићу. Показује се да елементи фантастике уовим епским песмама прате поступак карактеризације јунака, чинећи његову епскубиографију слојевитом и комплексном, као и да се посредством механизама епскестилизације наглашава етичка димензија епског портрета Марка Краљевића.

Кључне речи: лик Марка Краљевића, карактеризација, епски портрет, хипер-бола, елементи фантастике, епска етика.

УВОД

Концепт фантастичног подразумева нарушавање могућег и тежи дапревазиђе рационално успостављен поредак ствари. Да би се произвео ути-сак фантастичности неопходно је постојање опозиције стварно/нестварно иприродно/неприродно.1 Некада је митска стварност била прихватана као је-дина реалност, без икакве недоумице и сумње у веродостојност иреалних ичудесних збивања. Наша народна епика потискује фантастику у други план.Елементи фантастике у епским песмама обично функционишу као декора-тивни оквир или као пратећи детаљи у поступку карактеризације јунака.

Поједине стилска средства и фигуре из општег фонда, као што је хипер-бола прожета епском фантастиком или стилизација хуморним ефектима укр-штеним са иронијом, активно и конструктивно делују у појединим сегменти-ма епске песме. Оспољавају душевно стање јунака, пројектују и потенцира-ју његова најважнија карактерна обележја, па их данашњи читалац селекту-је као кључна, памтљива места и тиме потврђује вештину и надареност на-родног певача да у својој усменој импровизацији изгради кохерентне и умет-нички веома успеле целине.

Марко Краљевић је феномен усмене народне културе и уједно „најза-гонетнији лик нашег народног епоса“.2 Историјска биографија младог кра-ља је углавном фрагментарна. Иронична игра судбине учинила је да послед-

88

1 Реч ник књи жев них тер ми на (1992), Ин сти тут за те о ри ју књи жев но сти, Бе о град, Но -лит, стр. 213–215.

2 Де ре тић, Јо ван (1996), За го нет ка Мар ка Кра ље ви ћа, Бе о град, стр. 124.

УДК: 821.163.41.09-13:398371.3:821.163.4100 0

њи званични, правоснажни наследник српске царске круне, приморан на ло-јалност и подложништво турском султану,3 погине у борби против влашкогвојводе Мирчета. Марко је тада, како бележи Константин Филозоф, пожелеода противници (хришћани) однесу победу по цену његове властите смрти.4Тако је, кроз чин крајњег самоодрицања, себе својевољно изопштио из исто-рије и живота. То је иницирало настајање епске легенде. Трагиком затамње-на, његова судбина прераста у симбол болног историјског националног иску-ства. Наспрам штуре и надасве хипотетичке политичке биографије, развија-ла се широка, слојевита и врло богата епска биографија. Цензура епске сре-дине елиминисала је релевантне историјске податке и на простору измеђуимагинације и стварности оваплотила лик заштитника и спаситеља који бра-ни слабе и нишче, велича човечност и милосрђе, поштује цркву и хришћан-ске законе, намеран да, попут свемоћних јунака бајке, поново успостави на-рушену равнотежу света. Све се то безмало граничи са невероватним и фан-тастичним, ако се узме у обзир његов инфериорни вазални положај.

Хиперболисана спољашњост Марка Краљевића, његово фантастичнопорекло, крајње необични, такође фантастични атрибути, повремено нагла-шене мане и луцидне, духовите, провокативне и ироничне пошалице упуће-не противнику треба ваљано протумачити. Повољном исходу тумачења мо-ра да претходи конституисање битних чинилаца епског света у машти и све-сти ученика- читаоца. Да би се његова фантазијска и мисаона делатност нео-метано одвијала, наставник мора поуздано да познаје поетичке одредниценародне књижевности, битне појединости из историјске биографије и епскогживотописа Марковог, и да их ненаметљиво, селективно и методички целис-ходно примењује током наставне интерпретације одабраних песама. Јединоће тако бити избегнут присенак гротеске и недоумице о врлинама и манамаепског Марка Краљевића, а његов лик остати упамћен као симбол оданог по-штоваоца традиције љубави, верности, хуманости, вечитог заштитника неја-ких, ненадмашног чувара националне етике и витешке части. Све контро-верзности које му је донео стицај несрећних историјских околности или при-писао народни певач добиће овим своје убедљиво образложење.

УВОЂЕЊЕ ЛИКА МАРКА КРАЉЕВИЋА У НАСТАВУ КЊИЖЕВНОСТИ

Вантекстовне околности, односно историјска подлога из које је песмаизникла, могу да послуже као почетни, припремни моменат у процесу ин-терпретације. Претпоставља се да познавање историјских чињеница о који-ма песма пева може да подстакне на потпунији и убедљивији уметнички

89

3 Исто, стр. 139.4 Фи ло зоф, Кон стан тин, Жи ти је де спо та Сте фа на Ла за ре ви ћа, у: Ста ре срп ске би о -

гра фи је XV и XVII ве ка (1936), Бе о град, стр. 67–68.

доживљај.5 Приликом обраде песама о Марку Краљевићу треба прихватитинеопходност вантекстовног објашњења, иако је превасходни захтев усмера-вање интерпретације на књижевноуметнички текст применом унутрашњихметодолошких поступака.

Трагање за могућим, и на том узрасту разумљивим узроцима упадљи-ве неуједначености између историјске позиције и епске славе и величинеМарка Краљевића, може да послужи као мотивациони импулс за читање иосталих песама овог циклуса. Уједно се добавља простор за перципирање ииздвајање елемената фантастике, а затим, затварањем аналитичко-синтетич-ког круга, њихово уливање у етичко језгро епског света – истинољубивост,племенитост, начело правде и исправног моралног поступања.

У наставу књижевности лик Марка Краљевића уводи се у нижим раз-редима основне школе обрадом песама „Марко Краљевић и бег Костадин“(Вук, II, 60) и „Марко Краљевић и соко“ (Вук, II, 54). На том узрасном нивоуанализа лика заснива се на комбиновању естетске, физичке и етичке каракте-ризације.6 То, најпре, подразумева доживљајну компоненту, изграђивање од-ређеног сензибилитета и литерарне пријемчивости за лик, затим диференци-рање ликова Марка Краљевића и бега Костадина, као и ученичко самостал-но промишљање и процењивање поступака ликова. Обе песме отварају мо-гућност позитивне идентификације са јунаком увек спремним на чињење до-бра, доследним у децидираном подржавању обичајних кодекса и тако упућу-ју на усвајање једног од универзалних моралних правила - заштитништва иблагонаклоности према сиромашнима.

Присенак фантастичног видљив је у песми „Марко Краљевић и соко“,где јунак, болан и усамљен, разговара са птицом. Овај елемент припада све-ту бајке, али је смештен у оквир ратовања с Турцима. Помагач, сиви соко(Вук, II, 54), узвраћа доброчинство, али се тежиште призора помера на пам-ћење страховитог страдања и тако се тренутно неутралише и потискује мо-менат фантастичне садржине.

Наставно изучавање циклуса песама о Марку Краљевићу, предвиђеноза 6. разред основне школе, подразумева најпре репрезентативни одабир не-колико песама које би, делујући свака понаособ својим вредносним чиниоци-ма, допринеле оживљавању епске биографије овог јунака по „мозаичкомпринципу“.7 Дакле, улогу „интеграционог чиниоца“ 8 добија књижевноумет-нички лик. То, наравно, не подразумева искључиву заснованост интерпрета-ције на овом обједињујућем фактору. Неопходно је успостављање саодноса

90

5 Ни ко лић, Ми ли ја (1999), Ме то ди ка на ста ве срп ског је зи ка и књи жев но сти, Бе оград,За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства, стр. 416.

6 Ми ла то вић, Вук, Ме то ди ка на ста ве срп ског је зи ка у: Ле кић, Ђор ђе (1997), Ме то ди -ка раз ред не на ста ве, Бе о град, Про свет ни пре глед, стр. 121–122.

7 Ан дрић, Мил ка (2004), Са вре ме на ме то ди ка и еп ска на род на пе сма, Збор ник ра до ва сасе ми на ра Ка са вре ме ној на ста ви срп ског је зи ка и књи жев но сти, Бе о град, Дру штво за срп ски је -зик и књи жев ност Ср би је, стр. 178–184.

8 Ни ко лић, Ми ли ја, Нав. де ло, стр. 140.

са „уметничким доживљајима, мотивима, осећањима, мислима, моралнимпроблемима, порукама, језичкостилским поступцима“.9 Све то утиче у лик,прелама се кроз фигуру јунака и доспева до читалачке свести и емоције.

ПОРЕКЛО И АТРИБУТИ

Портретисање јунака на основу одабраних песама треба да обухвати идетаље о Марковом пореклу. У његовом имену назначено је краљевско поре-кло, али је било неопходно удесити да и долазак на свет младог краља имамитски карактер. Марко се најпре појављује као син виле и краља Вукаши-на. Митско рођење подразумева задобијање натпросечних квалификатива инатприродне моћи. Марково чудесно рођење је гарант будуће изузетности ипривилегованости. Ученицима је већ познат епилог песме „Женидба краљаВукашина“ (Вук, II, 25) као десетерачке повести о недостојном оцу, племени-тој мајци и храбром, достојанственом ујаку:

„А Марко се тури на ујакана ујака војводу Момчила“

Они наслућују да је вилу заменила Јевросима, те да Марко по мајчинојлинији, од епског претка, ујака војводе Момчила, наслеђује моралне, вите-шке, епске па и митске атрибуте. Тиме је оправдана његова физичка снага, из-узетно оружје и коњ. Крвно сродство са Момчилом објашњава порекло Мар-ковог јунаштва и наговештава будућу славу младог краљевића. Старији, пре-хришћански мотиви добијају, дакле, хришћанску интерпретацију.

Вук говори о Марку Краљевићу као о Херкулу. То показује да су осо-бине и карактеристике које поседује један епски јунак код Марка изражене унајвећој мери. Уколико се у наставном изучавању циклуса песама о овом ју-наку избор сведе на песме „Марко Краљевић и соко“ (Вук, II, 54) „Марко Кра-љевић и Муса Кесеџија“(Вук, II, 67), Марко Краљевић укида свадбарину“(Вук, II, 69), Марко пије уз рамазан вино“ (Вук, II, 71) и „Смрт Марка Краље-вића“ (Вук, II, 74),10 могло би се, можда, у интерпретативно погодним мо-ментима, кратко осврнути на карактеристичне стихове из других песама, фан-тастиком осенчене или афористички интониране. Они и дан-данас живо тра-ју у свакодневној говорној комуникацији, па бисмо их тако вратили у прво-битни контекст и ваљано растумачили.

То би могло да се односи и на овај формулативно грађен опис МаркаКраљевића:

91

9 Ни ко лић, Ми ли ја, Нав. де ло, стр. 148.10 Ан дрић, Мил ка (2004), Са вре ме на ме то ди ка и еп ска на род на пе сма, Збор ник ра до ва

са се ми на ра Ка са вре ме ној на ста ви срп ског је зи ка и књи жев но сти, Бе о град, Дру штво за срп -ски је зик и књи жев ност Ср би је, стр. 178–184. Мил ка Ан дрић пред ла же да се на ве де не пе смеода бе ру за на став ну ин тер пре та ци ју.

„Коњ му није коњи каквино су,Веће шарен како и говече;Нит је јунак к’о што су јунаци:На њему је ћурак од курјака,На глави му капа од курјака,Нешто му се у зубима црниКао јагње од пола године;“

Марко Краљевић и Арапин (Вук, II, 66)

Сликовита поређења у функцији су повезивања са елементима из при-родног окружења. Тиме се онеобичава слика јунака, он поприма застрашују-ћи изглед.11 Као да се симболично преобразио у курјака који носи жртву учељустима, што по аналогији наговештава исход сукоба између Марка и Ара-пина предвиђајући злу срећу Марковом противнику. Преклапање застрашу-јућег и карикатуралног у лику епског јунака преноси се и на све предмете исредства који прaте његову појаву на епској позорници (необичан узглед ко-ња, топуз, тулумина...). Оваква визуелна карактеризација усмерена је наостваривање посебног психолошког ефекта. Неке телесне особености нагла-шене су до крајњих граница, па је корпулентна фигура Марка Краљевића,огрнутог ћурком од курјака, с капом од вучје коже на глави и огромним бр-цима, у ствари, вид „анималне хиперболизације мушкости и јунаштва“.12

Исидора Секулић се љутила на Немце који су сматрали да српски јуна-ци постају дивљи вукови кад окрену ћурак наопако. Она каже да окретањећурка наопако води хумору, а не застрашивању.13 Кад се слика допуни коњемшареним као говече и огромним буздованом, осети се дискретно ругање исенка гротеске, али одмах превагну осећања чистог страха и нелагоде кодМаркових противника.

Највеће поуздање Марко има у свој топуз и у свог видовитог Шарца,нераздвојног пратиоца до смрти. Предања објашњавају како је Марко до ње-га дошао после дужег тражења. Опробавао му је снагу покушавајући да гапомери с места. У томе није успео. Схватио је да ће му тврдоглава упорност„шареног говечета“ ипак бити од велике користи. Шарац је крилат, разумеговор људи. У песми „Марко Краљевић и вила“ (Вук, II, 37) М арко се обра-ћа Шарцу као разумном бићу и коњ натприродних својстава хитро стиже подоблаком вилу. Дијалог између господара и коња још једна је у низу фанта-стичних појединости..

Кад Маркова љутња кулминира и Шарац се нађе у истом стању: срдитје, гневан, горопадан, распомамљен, он прескаче коње и јунаке, из копита му

92

11 Пет ко вић, Но ви ца (1984), Те о риј ска на че ла ру ског фор ма ли зма, у књи зи Од фор ма -ли зма ка се ми о ти ци, Бе о град–При шти на

12 Лу кић, Ми лан и Злат ко вић, Иван (1996), Ан то ло ги ја на род них пе са ма о Мар ку Кра -ље ви ћу, Бе о град, стр. XVII

13 Се ку лић, Иси до ра (1977), Срп ски на род ни је зик, бо ље ре ћи го вор, из есе ја Го вор и је -зик-кул тур на смо тра на ро да, Бе о град, Са бра на де ла, књ. 10.

„жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже“ (Марко Краљевић укидасвадбарину, Вук, II, 69). Дословно схваћен, овај призор поприма димензијуневероватног и фантастичног. Ми се, наравно, опредељујемо за фигуративнозначење, затварамо очи пред одблесцима фантастике и разумевамо да коњсвојим стањем и понашањем пресликава бес и претећу срџбу свог господара.Марков коњ ради све што и други популарни коњи у еповима разних народа.Описан је у оквирима традиционалних канона – као митска животиња нат-природних својстава.

У тренуцима предаха и затишја пред нове обрачуне, Шарац пије винос господаром. Кад Марко пије црвенику вино:

„Не пије га чим се вино пије,Већ леђеном од дванаест ока,Пола пије, пола Шарцу даје“.

(„Марко Краљевић и Арапин“)

Јасно назначена хиперболизација је сигнал да се акценат за тренутакпомера на унутрашњи, психолошки план. Јунак и коњ се припремају за тежакмегдан са Арапином. У оваквим ситуацијама увек се истиче присност саШарцем, оданим помагачем и пријатељем, који у свему прати и опонаша своггосподара, па и у ритуалном испијању вина пред битку.

Није Марко ни пијаница ни прождрљив, како се Гетеу учинило. „Јелои пиће су извор његове огромне снаге“.14 Која ће од његових карактеристикадоћи до изражаја, зависи превасходно од епског амбијента у коме ће се наћи.Јер, он није оличење идеалног јунака. Зато га и не можемо доследно иденти-фиковати са Ахилом или Херкулом, што је Гетеу највише засметало. У ски-ци о „Српским народним песмама“ он свој став формулише на следећи начин:„Ми не можемо да му ускратимо (Марку Краљевићу) неку врсту поштовањакоје нам увек намеће неумитност самом својом појавом; али нам није прија-тан ни он ни његови другови“. Епски Марко је оправдано морао бити и преки плаховит, огорчен на живот и злу судбину коју дели са својим народом.„Његова патологија није случајне и личне, него историјске природе.“15

Не би смело да дође до запостављања ситуационе анализе поступакаМарка Краљевића управо тамо где он силази са трона неприкосновеног, не-победивог и најморалнијег од свих, показујући извесне слабости својственељудској природи. Ако млади читалац није вешто проведен кроз врата епскогсвета, он неће осетити дамар хиперболе и фантастике. Догодиће се да Мар-ко буде „етикетиран“ као алкохоличар, силеџија и грубијан, јер су осталенејасне и несхваћене типично епски хиперболисане слике и изосталo је њи-хово смисаоно, синтетичко уклапање у шири контекст. Ово су нуспојаве из

93

14 Ђу рић, Во ји слав (1969), Ан то ло ги ја на род них ју нач ких пе са ма, Бе о град, Срп ска књи -жев на за дру га, стр. 30.

15 Сли јеп че вић, Пе ро (1985), Ге те о Кра ље ви ћу Мар ку, у књи зи На род ни еп о Мар куКра ље ви ћу, прир. Љу бо мир Зу ко вић, Бе о град, За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства, стр. 102

непосредне наставне праксе. Зато је важно епску формулативност и фигура-тивност предочавати као један у низу поступака уобличавања епског портре-та, иако „наставна интерпретација епске народне песме само узгредно обухва-та устаљене стилске облике и општа места“.16

И Марково оружје је изузетно. Буздован је део неопходне јуначке опре-ме и један од витешких статусних симбола, поред уобичајеног бојног копљаи оштре сабље. Претеривање у тим описима најчешће је израз дирљиве па-жње и поштовања према оружју по коме се разликује од других, него што јесвесно и намерно преувеличавање. „Шестопер позлаћен“ и стрела Татаран-ка у Марковим рукама предзнак су сигурне смрти за све склоне неправди иподвали. Преувеличавање је очекивани стилско-семантички поступак, с об-зиром да је реч о атрибутима епског хероја. Свако оружје намењено употпу-њавању карактеризације јунака у епској песми, готово увек има фантастичнообележје. Такве су и Мусина и Маркова сабља које кује Новак ковач. Оне сусасвим по мери ових јунака, у складу са њиховим мегданџијским способно-стима. Иако признаје Новаку занатлијску вештину и умешност, Марко ипакне дозвољава да ковач, процењујући квалитет саковане сабље, суди о њего-вом јунаштву.

СНАГА И ЕТИКА

Физички лик Марка Краљевића изграђен је на поређењима којима је уоснови посебно истицање, издизање изнад општег и типског. Епско поређе-ње готово увек тежи хиперболизацији. У сажетом дескриптивном приказупојаве епског јунака, хипербола, на малом простору, истиче и интензивирасвојства јуначких атрибута. Хиперболи подлежу мегдани, тамновање, снагаи издржљивост јунака. Иако ова фигура има фантастику као супстрат, епскиподвиг филтрира примесе фантастичног. У контексту епских окршаја све пре-наглашено губи фантастична својства, јер епски израз не дозвољава дослов-но схватање фигуративног значења. Али, измештен из епског хронотопа, сва-ки хиперболичан опис постаје чудесан, страшан, карикатуралан, услед де-формације пропорција.17 Епска хипербола може да функционише једино уоквирима „епских механизама и значења“.18

У песмама о Марку Краљевићу на хиперболисање треба гледати каона облик ублажене фантастике, настао модификовањем фантастичних сегме-ната. Наилазићемо и на емотивна певачева претеривања у низу јуначких под-вига без напора. Призори кажњавања обликовани су једнопотезно. Извесна

94

16 Ан дрић, Мил ка (2004), Са вре ме на ме то ди ка и еп ска на род на пе сма, Збор ник ра до васа се ми на ра Ка са вре ме ној на ста ви срп ског је зи ка и књи жев но сти, Бе о град, Дру штво за срп -ски је зик и књи жев ност Ср би је, стр. 178–184.

17 Са мар џи ја, Сне жа на (2001), Ан то ло ги ја еп ских на род них пе са ма, Бе о град, На род на књи -га, стр. 122–123.

18 Исто, стр. 124.

лакоћа у овим Марковим потезима последица је епске формуле и у њој при-кривене хиперболе, али је узрокована и изузетном јунаковом снагом, вешти-ном и убеђењем у моралну исправност чина кажњавања. Зло и светогрђе мо-рају бити тренутно и потпуно уништени. Овако Марко дели мегдан са црнимАрапином:

„Како га је лако ударио,Искиде му из рамена главу“.

Марко Краљевић укида свадбарину (Вук, II, 69)

Уколико ове стихове тумачимо из перспективе реалног и могућег, свенам изгледа фантастично и невероватно. Не смемо, међутим, изгубити из ви-да елементе поетике народне књижевности, имплицитно укључене у нашеразумевање епског јуначког подвига. Објективно, хладно, аналитичко засеца-ње ткива епске песме, значило би да се одричемо сваког уживања у епскојфикцији или да не познајемо основне поетичке претпоставке усменог ствара-лаштва.

Песма „Марко Краљевић и Муса Кесеџија“(Вук, II, 67) је епска обрада„интернационалног мотива о заточенику и заборављеном јунаку“.19 Хипербо-ла се овде манифестује у величању снаге и јунаштва Мусе Кесеџије, чиме сепосредно уздижу Маркови ратнички квалитети. Неизвесност обрачуна с Му-сом прекида се увођењем фантастичног бића „виле из облака“. Нови чудеснимоменат је и митски мотив успаване змије на срцу овог хтоничног јунака ко-га је Марко на превару погубио. Добили смо накнадну експликацију Мусинеснаге. Једино је такав противник, са три срца и троструким ребрима (све са-ми елементи фантастичне структуре), могао бити озбиљнија претња МаркуКраљевићу. Сцена у којој „мртав Муса по ледини скаче“ и царев страх од мр-тве Мусине главе, упозоравају да опасност, ни после окончаног мегдана, ни-је почела да јењава. Као да остаје отворена могућност за појављивање јошнеког елемента фантастике � чини се да ће изненада побеђени јунак ипак не-како оживети.

Кад се Марко намери да укине свадбарину на пољу Косову, да младости слободну вољу спасе срамног и страшног намета, он ће, као од шале, сво-јом сабљом посећи четрдесет Арапових слугу. Овај поступак се може подве-сти под хиперболисање снаге и вештине. То је она врста снаге којом је Мар-ко надахнут кад год кажњава зло и неправду. Ма колико изгледао нереално,овај призор је део епског концепта правде и ту се све лоше и неморално од-мах и потпуно уништава.

Маркова хиперболисана снага је доминантна црта његовог епског пор-трета, а мотивисана је љубављу према човеку и презирањем нечовештва.

Марко је задојен „вилинским млеком“ па зато има специфичан односса митским бићима. Марко не би победио Мусу да му вила није притекла упомоћ, будно мотрећи на сваки његов покрет. Увођење ових елемената из

95

19 Пе шић, Рад ми ла и Ми ло ше вић-Ђор ђе вић, На да (1984), На род на књи жев ност, Бе о -град, Вук Ка ра џић, стр. 151.

сфере фантастике треба да мотивише знање јунака о догађајима ван његовогвидокруга. Вила, на крају, упозорава и самог Марка да мора умрети.

„Смрт Марка Краљевића“(Вук, II, 74) песма је епилошког карактера,ретроспективно компонована, резимира догођено у прошлости, осврће се намитски дуг Марков живот, алудира на његов однос с Турцима, помиње њего-во јунаштво. Пењући се уз Урвину планину, Шарац почиње да посрће и да ро-ни сузе. Урвина је митски простор. По фонетском склопу то је алузија на Ро-вине, место где је погинуо историјски Марко Краљевић. Марко не може дастрада од другог јунака, до од Бога, „старога крвника“. Јунак-витез ће се по-виновати Божјој вољи. После вилиног упозорења на скори растанак са живо-том, Марко у гори, међу четинарима, огледа лице у бунарској води и спозна-је своју скору и неминовну смрт. Ово је детаљ митског карактера из доменахидромантије. На Урвини, крај бунара, Марко ће окончати свој живот од три-ста година. Елементи фантастике се овде сагледавају искључиво у епскимоквирима. Зато се фантастично преводи у хиперболично, пажљиво се умећеу епске садржаје и постаје подразумевани састојак епског света, уређеног посопственим законитостима и особеним хоризонтима очекивања. Зато се три-стагодишњи век епског јунака не доживљава као нешто изразито наднаравнои миракулозно, јер се не посматра из перспективе обичног, свакодневног, жи-вотног, него као саставни део једне грандиозне и компактне епске биографије.

ЗАКЉУЧАК

У кругу песама о Марку Краљевићу наилазимо на, условно речено, дво-слојну фантастику. Откривамо најпре слој дубље архаике са паганским еле-ментима као што су виле, хтонична божанства и друга митолошка бића. Хри-шћански слој је млађег порекла, испољава се у виду хагиографских чуда, каоделовање божанских моћи. Песме овог епског циклуса прожете су разноли-ким чудесним појединостима – од разговора јунака са птицама и коњима,преко сабље коју из корица може да извади једино прави наследник, до испу-њења пророчких снова и гротескних призора у којима говоре посечене главеодвојене од тела. Фигуративност епског израза често неутралише или сасвимпоништава фантастику. Уколико бисмо елиминисали осећање полисемично-сти и свест о фигуративном начину изражавања, дистанца према натприрод-ном, нестварном и немогућем била би потпуно укинута. У том случају бисваки такав израз „аутоматски склизнуо у сферу фантастике“.20

Сваки слој епске биографије Марка Краљевића превучен је танком по-корицом фантастике. Фантастични елементи су се инфилтрирали у сваки сег-мент Марковог поетског портрета и најчешће су у функцији успостављања инаглашавања норми епске етике. Иако сва преувеличавања у епском контек-сту израстају из фантастике,21 она је ипак сведена и пригушена, потиснута упозадину догађаја и описа, јер епски импулс дезинтегрише фантастичну сли-ку и тако је подређује структури и поетици епске песме.

96

20 Са мар џи ја, Сне жа на, Нав. де ло, стр. 117.21 Исто, стр. 119.

ИЗВОРИ, ЛИТЕРАТУРА

а. ИЗВОРИ

Караџић, Вук Стефановић (1958), Српске народне пјесме, књига друга,у којој су пјесме јуначке најстарије, Београд, Просвета.

б. ЛИТЕРАТУРА

Андрић, Милка (2004), Савремена методика и епска народна песма,Зборник радова са семинара Ка савременој настави српског језика и књижев-ности, Београд, Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Деретић, Јован (1996), Загонетка Марка Краљевића, Београд.Ђурић, Војислав (1969), Антологија народних јуначких песама, Бео-

град, Српска књижевна задруга.Лукић, Милан и Златковић, Иван (1996), Антологија народних песама

о Марку Краљевићу, Београд.Милатовић, Вук, Методика наставе српског језика у: Лекић, Ђорђе

(1997), Методика разредне наставе, Београд, Просветни преглед.Николић, Милија (1999), Методика наставе српског језика и књижев-

ности, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства.Петковић, Новица (1984), Од формализма ка семиотици, Београд-При-

штина.Пешић, Радмила и Милошевић-Ђорђевић, Нада (1984), Народна књи-

жевност, Београд, Вук Караџић.Речник књижевних термина (1992), Институт за теорију књижевности,

Београд, Нолит.Самарџија, Снежана (2001), Антологија епских народних песама, Бео-

град, Народна књига.Секулић, Исидора (1977), Сабрана дела, књ. 10, Београд.Слијепчевић, Перо (1985), Гете о Краљевићу Марку, у књизи Народни

еп о Марку Краљевићу, прир. Љубомир Зуковић, Београд, Завод за уџбеникеи наставна средства.

Филозоф, Константин, Житије деспота Стефана Лазаревића, у: Ста-ре српске биографије XV и XVII века, Београд, 1936.

97

Maja Dimitrijevic

FICTIONAL ELEMENTS IN THE EPIC PORTRAIT OF MARKO KRALJEVIC

SUMMARY

Each layer of Marko Kraljevic’s biography is sprinkled with a thin layer offiction. Elements of fiction create and emphasize the standards of epic ethics.Although all grotesqueness comes from fiction, it is still subdued, and the epicelement disintegrates fictional image and makes it serve the structure and epicalpoetics.

98

Auli ToomUniversity of Helsinki

TACIT PEDAGOGICAL KNOWING:AT THE CORE OF TEACHER’S PROFESSIONALITY

Abstract: The purpose of this article is to examine teachers’ interactive pedagogicalthinking and action, especially their tacit pedagogical knowing. Tacit pedagogical knowingis defined as a process in interactive teaching situation, through which a teacher findssolutions to surprising and challenging situations, pedagogical moments, so that the lessoncontinues. Teachers are able to describe their tacit pedagogical knowing afterwards andalso find some reasons for it as well. More specifically, the aim is to study the appearanceof teacher’s tacit pedagogical knowing and the contents including in teacher’s tacitpedagogical knowing. Based on the research results, a model of teacher’s tacit pedagogicalknowing is developed. Using the model, it is possible to illustrate the factors that are at thecore of teacher’s professionality. This model could be used in the context of teachereducation.

Key words: teacher’s practical

1. INTRODUCTION

The research presented in this paper (Toom, 2006) belongs to the paradigmof teacher thinking (cf. Clark & Peterson, 1986), and a lot of research has beendone about teacher’s interactive thoughts and actions. For example, Clark andPeterson (1986), Carter (1990), as well as Munby, Russell and Martin (2001)mention researches on the correspondence between teacher’s lesson plan and therealized lesson, on teacher’s interactive decisions concerning student learning andon teacher’s actions concerning student’s activation during instruction. All thesestudies focus mainly on the official actions in the classroom which are determinedby the curriculum.

With this research on teacher’s tacit pedagogical knowing it is possible tofocus on the unofficial issues in teaching and learning, as van Manen (1991b, p.187) calls them. These implicit issues are not usually addressed in researches,because they are neither immediately in teachers’ minds nor at the focus of theories(cf. Rodgers & Raider-Roth, 2006, p. 266). But still, teacher’s tacit knowledge ismentioned to be very important, although it is often researched as a part ofsomething else, for example explicit practical knowledge (cf. Husu, 2002),reflection on action (Loughran, 2006) or hidden curriculum (Jackson, 1968). Acentral character of this research is the presence of real practical teaching-studying-learning situation, in which most of the data has been collected. It is very valuable

99

УДК: 371.13/.1437.026026

to do the research in the immediacy of classroom reality, where the most importantphenomena actually appear (cf. Shulman, 1986; p. 23).

Thus, the focus of this research is on teacher’s interactive thinking andaction, and more specifically on teacher’s tacit pedagogical knowing. The specialinterest is on surprising and quick moments of interaction, the pedagogicalmoments as van Manen (1991b) calls them, where a teacher has to act immediatelyin order to make sure that a lesson continues. The moments “demand” teacher’simmediate pedagogical action – or non-action. The aim of the research is tounderstand the teacher’s tacit pedagogical knowing as a phenomenon and itscontents in interactive instructional situation.

Research task is structured into research questions as follows:1. How does a teacher’s tacit pedagogical knowing appear in teacher’s

actions?2. What kind of contents include in teacher’s tacit pedagogical knowing?

2. THEORETICAL FRAMEWORK

The theoretical part of this paper consists of three main themes. In Chapter2.1, characteristics of teacher’s practical knowledge (cf. Elbaz, 1981; 1983;Shulman, 1987; Fenstermacher, 1994) are clarified. Chapter 2.2 handles teacher’spedagogical thinking (Kansanen et al., 2000; p. 6) and reflection (cf. van Manen,1991a). In Chapter 2.3, the concepts of tacit knowledge and tacit knowing (cf.Polanyi, 1966; Rolf, 1995; Schön 1983) are considered. These three topics haveclose relationships with each other: teacher’s tacit pedagogical knowing appears ininteractive teaching-studying-learning situations in pedagogical moments, thesemoments and actions taken in them are reflected on afterwards, and so a teacher’spractical knowledge accumulates (cf. Hegarty, 2000, p.454).

2.1. Teacher’s Knowledge

Teacher’s practical knowledge has been studied in several researches fromdifferent viewpoints (Elbaz, 1981; 1983; Shulman, 1987). It is often understoodthat teachers do not have a coherent body of professional knowledge, but an entityencompassing beliefs, insights, and habits which are necessary in everydayteaching. Clandinin and Connelly (1987, pp. 487-488) mention that severaldifferent concepts of personal structures are used in researches, such as teachers’conceptions, perspectives, understandings, constructs, principles of practice, beliefsand principles, practical knowledge, thinking criteria, personal constructs, personalknowledge and personal practical knowledge. Despite this variation, the conceptsseem to mean quite the same things. Related to this issue, Fenstermacher (1994, p.30) points out that there appears to be a growing tendency in the educationalresearch literature to discuss knowledge and beliefs as if the terms weresynonymous. He says that researcher’s view towards teacher knowledge can beeither “the grouping sense of knowledge” which means for example that teachers

100

generate knowledge – ideas, conceptions, images, perspectives, etc. whenperforming as teachers – in action on their experience or “the epistemic statussense of knowledge” which means that teachers are justified in performing as theydo for reasons or evidence they are able to provide. (Fenstermacher, 1994, p. 31.)

In any case, the conception of teachers’ practical knowledge is broadencompassing both teacher’s knowledge of practice and knowledge which ismediated by practice (cf. Elbaz, 1981, 1983). Carter (1990, p. 299) mentions thatteacher’s practical knowledge is closely bound to a specific time, place or situationand it stems from its close connection to practical situations where it is shaped.Feiman-Nemser and Floden (1986, p. 512) state that when a teacher knowssomething practically, s/he knows something about the action and other elementsof the situation in a certain specific case. Buchmann (1987, p. 152) sees that thepurpose of practical knowledge is to inform wise action – not to advance generalunderstanding. Practical knowledge is shaped by a personal history and it includesintentions and purposes, and also the cumulative effects of life experience (Carter,1990, p. 300). This kind of personal and individual nature is largely stated as acharacteristic of a teacher’s practical knowledge, and that is why it is alsopersonally compelling. Thus, this kind of teacher’s knowledge is cognitive, but ithas also affective, social and moral dimensions, as for example Husu’s (2002)research shows.

In this research, the actual context of teacher’s practical knowledge isdescribed with the didactical triangle (Figure 1). The basic factors of teaching-studying-learning process and the relations between them illustrate the wholenessin which a teacher’s practical knowledge is developed and used. The original ideaof didactical triangle is Herbart’s (1802), but several researchers have developedit further (cf. Kansanen & Meri, 1999, pp. 107-116). A teacher has to have therelation to content so that s/he will be able to teach it for students. The pedagogicalrelation between teacher and student is also in a central position. Teacher’s task isto direct the didactical relation between teacher and student’s studying (Kansanen& Meri, 1999).

101

Figure 1. The didactical triangle as a framework of teacher’s practical knowledge (cf. Kansanen & Meri 1999, pp. 107-116).

2.2. Teacher’s Pedagogical Thinking

Teacher’s pedagogical thinking or reflection focuses on the themes ofteaching-studying-learning process (Kansanen, 1993a). Pedagogical thinking isdecision making, because a teacher has to make decisions continuously, when s/heis working. Teacher’s thinking towards her/his own action before or afterinteraction is reflective, because it is not necessary to act immediately. Teacher’sdecision making during interaction, which is the focus of this research, is different,because teacher is making quick and intuitive decisions, and their justificationscome later into her/his consciousness. (Kansanen 1993a; Kansanen et al., 2000.)

Van Manen (1991a, pp. 512-513) summarises the different modes ofreflection into four different types. All these types of reflection have their importantand independent roles before, during and after interactive teaching-studying-learning process. They are also in reciprocal relation and complete each other.

(i) ANTICIPATORY REFLECTION (before interaction)– enables to deliberate about possible alternatives– enables to decide on courses of action– enables to plan things– enables to anticipate the experiences which will be a result of planned

actions– helps to approach situations and other people in an organized, prepared

way(ii) ACTIVE OR INTERACTIVE REFLECTION (during interaction)– allows one to come to terms with the situation or immediate problem– permits to make decisions on the spur of the moment(iii) RECOLLECTIVE REFLECTION (after interaction)– helps to make sense of past experiences and gain deeper insights– enables to become more experienced practitioner as teacher(iv) DIFFERENT TYPE OF REFLECTION: MINDFULNESS (during

interaction)– is a common experience composed of the interactive pedagogical moment

itself– distinguishes the interaction of tactful pedagogues from the other forms of

acting– is not usually produced by reflection, but may be mindful(van Manen, 1991a, pp. 512-513; Italics added by the author)

The focus of this research is placed in the interactive phase of the teaching-studying-learning process. Its quality is not primarily similar to van Manen’s (iii)interactive reflection, but it comes closer to a different type of interactive reflection,(iv) mindfulness. There are rational and conscious, but also intuitive elements in thephenomenon of teacher’s pedagogical thinking and reflection and they have beenconsidered here from different viewpoints during the phases of the teaching-studying-learning process. The phenomenon of teacher’s tacit pedagogicalknowing has still its specific qualities that require more careful examination.

102

2.3. Teacher’s Tacit Pedagogical Knowing

The concepts of tacit knowledge and tacit knowing have raised a lot ofdiscussion among the philosophers and epistemologists (e.g. Polanyi, 1966;Wittgenstein, 1922; Rolf, 1995), theologians (e.g. Sanders, 1988), social scientists(Gourlay, 2002, 2004; Sveiby, 1994, 1997) and even the researchers of teacher’sknowledge and knowing (Fenstermacher, 1994; Hager, 2000; Orton, 1993). Withinthe research on the master-apprentice -relationship various definitions concerningthe concept have appeared (e.g. Jernström, 2000; Göranzon & Florin, 1992) aswell. Also Schön (1983) has described an expert’s knowing-in-action andreflection-in-action, which come close to the phenomena discussed here. Tacitknowledge appears also regularly in social discourse, where it seems to be a “buzz”word connected to professionals, but still without a clear definition.

In this research, the notions of teacher’s tacit knowledge and tacit knowingare viewed much in the same way as Fenstermacher (1994, p. 20) and Niiniluoto(1996, p. 51) define them. In this research the teacher’s tacit knowledge isunderstood as a teacher’s implicit knowledge, which covers their embedded,implicit beliefs, attitudes and values. In other words, tacit knowledge is defined asa person’s beliefs and attitudes, which are only partly, but not completely in theirconsciousness, and for this reason it cannot be directly articulated. Teacher’s tacitpedagogical knowing can be observed in teachers’ skillful actions and competencein the classroom, in their ways of handling uncertain and surprising moments, andin their ability to act in a way that the confusion of the pupil or the moment balancesin a sensible way and teaching, studying and learning go on again.

In this research, the focus is on tacit knowing, which is understood as aprocess and which in the light of Fenstermacher’s (1994, p. 44-45) as well asNiiniluoto’s (1996) theories can be put into words; otherwise it would be difficultto do research on it. When teacher’s tacit pedagogical knowing is seen as an activeprocess of the use of teacher’s practical knowledge, the structure of tacit knowingis defined in the same way as Polanyi (1966) and later Rolf (1995), van Manen(1991b, p. 146) and also Hansen (2001) do it. A teacher reacts in the pedagogicalmoment of the lesson by seeing its nature, understanding its meaning, sensing itssignificance, knowing immediately how and what to do, and doing something right,so that the lesson goes on.

3. METHODOLOGY

The qualitative data of this research is collected in authentic classroomsituations from four teachers by using video-observation and stimulated recallinterview (cf. Bloom, 1953; Patrikainen & Toom, 2005). Approximately eightlessons from each participant have been videotaped and the stimulated recall-interviews are conducted after the videotaping. The surprising moments, so called“pedagogical moments” (cf. van Manen, 1991b) during the lessons were the specialfocus in str-interviews. The participants were asked to describe and justify theirthinking and action during these moments.

103

The general overviews of all the videotaped lessons were made, and thepedagogical moments in the videotaped lessons were considered in a more detailedway (cf. Bottorff, 1994; Rosenstein, 2002). The different patternings in the episodesdescribe the different emphases of teacher’s actions during the episodes. Anexample of a lesson analysis is presented in Figure 2.

Str-interview data, which was connected to these surprising pedagogicalmoments, was analyzed by using qualitative content analysis and by followingabductive logic (cf. Peirce, 2001). The categories of the analysis were formed upinductively from the data, but a larger theoretical framework, the didactical triangle(Figure 1) structured the analysis. By these two analyses, the phenomenon of tacitpedagogical knowing is considered from two various viewpoints. The phenomenonis viewed from the outsider’s – or from the researcher’s perspective – with thevideo analyses, whereas the teacher’s own perspective of the phenomenon isrevealed with the analyses of STR-interviews.

4. RESEARCH RESULTS

The research results are presented in this chapter. The results to the firstresearch question are presented in chapter 4.1 and the results to the second questionare presented in chapter 4.2. Authentic data excerpts are added to the descriptionof the results. In chapter 4.3, the conclusion and comparison between theappearance and the contents of tacit pedagogical knowing are discussed.

4.1 The appearance of tacit pedagogical knowing

As it has been explained, eight lessons from all the participating teacherswere videotaped. Based on the video observations and the STR-interviews withthe participants, 285 pedagogical moment lesson episodes were chosen for furtherexamination. These episodes, in which participants’ tacit pedagogical knowingappeared, were analysed and placed into subcategories and upper categories andfinally to three main categories according to their primary main idea: themaintenance of pedagogical relation, the maintenance of relation to content, andthe maintenance of didactical relation.

104

Figure 2. An example of the illustration, in which the general overview of the lesson and the pedagogical moment episodes are marked.

4.1.1 The maintenance of pedagogical relationIn the participating teachers’ lesson profiles, the greatest part of analysed

pedagogical moment episodes (133 episodes) related to the maintenance ofpedagogical relation between the student and teacher. The teachers took care ofthe pedagogical relation with their manners and habits. They maintained goodclass discipline and made proper and clear interventions when they were necessary,but they also allowed humour in classroom. Their action was positive andsupportive, they noticed and allowed student’s opinions, and noticed their working.They encouraged students to discussions and guided them towards responsibility.They also strived to maintain the pedagogical relation with their tactfulness. Theyaimed to create a secure and positive atmosphere in the classroom and theymastered it with their gestures and expressions. They acted patiently when it wasnecessary.

The physics lesson is going on in the class. The students read aloud a piece of textfrom the textbook in turn. The students, sitting at the back part of the classroom, arediscussing while the others are reading. Teacher4 goes besides the group of studentsin the rear. Teacher4 looks at their work, he opens a textbook at the right place andstarts to follow the text that one of the students is just reading. The students stop theirdiscussion and calm down to follow the instruction.(T4L2Ph, 17:05-17:40)

4.1.2 The maintenance of relation to contentThere were only 18 pedagogical moment episodes which focused on the

maintenance of teacher’s relation to content. It was also interesting, that there wereno episodes in Teacher 1’s data that would have maintained the relation to content.The other three teachers proved that they are mastering the content of teaching.They concentrated on the content of teaching, specified the details of content ofteaching, and clarified it as accurately as it was necessary.

Teacher4 and the students stand around the table. Teacher4 illustrates a burningreaction for the students with a demonstration. Teacher4 explains the course of thedemonstration for the students and tells them thoroughly about the characteristicsof carbon dioxide, which is a result of the burning.Teacher4: Carbon dioxide is a colourless, odourless gas, and from a viewpoint ofhuman action it is quite neutral. But, but but… Now that carbon dioxide and steamthat come from there are both heavier than that oxygen. And now it is not possiblethat there could form more that carbon dioxide or that oxygen than there is thatoxygen. And now the next situation is, that I put this glass pot upside down on thatjar or on that candle in a way that it is there in the water bowl. After this it will bea closed system in a way, that no oxygen can enter there from outside. No gasescan come out from there; no gases can go in there. That reaction in there continues.So, that candle burns for a moment, until all the oxygen has burnt there, and formedto be water, steam, and carbon dioxide have formed. And as I said, both of thosegases that form there are heavier than that free oxygen, so their volume is smaller,and we should see, that the amount of the gas here diminishes. And let’s see, if weperceive this phenomenon.Student1: Look what happens.

105

Student7: It is dying down.Student3: It’s over.Student9: Nice smoke comes from there.Student11: That water raised.Teacher4 tells thoroughly the details for a while, but then starts quickly to reducethe information. Teacher4 ends his talk and focuses the students’ attention on thedemonstration that is going on.Teacher4: Yes, now that previously mentioned steam can be seen condensated hereon the surface. Well, now we perceived there, that the surface of the water rose inthe pot. In the beginning there was no water. And now when the candle died down,two phenomena happened there at the same time. One thing was that the oxygenthere had burnt away… and had changed to be carbon dioxide, and then the volumeof carbon dioxide is smaller than the volume of oxygen. The other thing thathappened was that the steam there condenses to water and disappears from this gasspace, and that’s why it seems that the surface of the water rises. Okay, this was nota strange thing here. This had to do with the theme that we had on our previouslesson. Okay… then, but then we continue to play with water.The students go to their seats. (T4L2Ph, 08:29–11:56)

4.1.3 The maintenance of didactical relationThe amount of the pedagogical moment episodes that focused on the

maintenance of didactical relation was quite high. Altogether 134 episodes aimedat the maintenance of didactical relation. The teachers tried to maintain thedidactical relation by organization of teaching. Their teaching was organized andstudent centered. They asked student’s individual interests and noticed theirexperiences whenever they were relevant in relation to the content being studied.They predicted student’s working and specified their instructions when it wasnecessary. They also strived to maintain this relation by promoting studying. Theyguided students’ studying thoroughly, offered their guidance by asking questions,maintained students’ working, illustrated the contents of teaching, and used suitableteaching material.

A Finnish lesson is going on in the class. The students are yawning and fidgetingaround in their desks. Teacher1 comments on the students’ tiredness.Teacher1: I clearly notice, that you are a little bit tired. Let’s sing a song from yourABC-book here. Take the song on view from your ABC-book.Student1: I heard that biscuits.Teacher1: Take the song you can see from your ABC-book.Student1: Teacher!Teacher1: Raise your hand up, if you have something to say. The song is on page53. Student1.Student1: I thought that we will eat some biscuits.Teacher1: No, you don’t get any biscuits at least yet! JStudents and Teacher1 sing the song together. After the song they go on with readingpractice. (T1L2Fi, 19:47–20:18)

106

4.2 The contents of tacit pedagogical knowing

In order to find out the contents of tacit pedagogical knowing, the STR-interview data of four participating teachers were analyzed. Especially, those partsof the STR-interviews (1362 thought units) which were connected to thepedagogical moment episodes were analyzed.

4.2.1 Teacher’s pedagogical authorityIt was possible to define teacher’s pedagogical authority as part of the

content of tacit knowing from every participant’s data. According to this research,the teacher’s pedagogical authority means their personal commitment to theteaching profession and a teacher’s responsibility for the wholeness of schoolwork.In spite of this, a teacher is not an authority in owning information or in knowingthings, and s/he may make mistakes in his work. Teachers should be able to justifytheir own action, and commit themselves morally or ethically to different mattersif it is necessary. The participants mentioned the differences between teacher’s andstudent’s roles, which do not mean that a teacher would be distant from students.Warmth and humanity were part of a teachers’ pedagogical authority, which meansthat they respect students and are equal human beings in relation to them. Whenthese results are compared with other researches, it is possible to perceive somesimilarities. Harjunen (2002, pp. 297-317; see also Meri, 1998, pp. 65-67;Buchmann, 1993, pp. 147-151; Floden & Buchmann, 1993, p. 215) in her researchon teacher’s pedagogical authority discusses very deeply and thoroughly the samekind of issues.

T2: Well, that [that I said funnily that I could be that granny in the picture on theblackboard] was quite funny somehow. Well, maybe such a small ironic remarkmakes the students laugh, that it is somehow a forbidden area that it’s not actuallyallowed to criticize a teacher in school. But now, when I make it by myself, it ispermitted. Something like this. (T2L1Fi, 14:46–15:28, 1str, 179)

4.2.2 Student’s pedagogical authorityThe elements concerning the student’s pedagogical authority included in

the content of tacit pedagogical knowing of all the participating teachers. Student’sactiveness, presence, enthusiasm towards studying, and watchfulness wereemphasised and seen rewarding for the teachers, whereas passive students wereseen as concerns and challenges. Students’ conscientiousness, skilfulness, kindness,and carefulness were seen to be important. The students’ self-directedness andresponsibility were also emphasised. It is essential that students plan, implementand evaluate their own studying and make decisions during their studying. It isclear that student’s self-directedness requires teacher’s trust in students, so that itcan be possible. Student’s responsibility goes hand in hand with self-directednessand a teacher has to give it gradually to students. For example Lattu (2003, pp.123-126) defined the same kind of characteristics of the pupil’s role from theteacher’s viewpoint.

107

T3: These are their own work [and I don’t go to dictate it]. They have… They dothe planning, working by themselves… I think that I don’t have any right to interferein the structure of their work. It would be unfair, that I would ask them to createsome game by themselves and invent a good idea, and then I would determine themto do something in it in some way. (T3L6ASc, 16:07–18:14, 6Astr, 373)

4.2.3 Awareness of the nature of contentAwareness of the nature of content of teaching was defined as an element of

the content of teacher’s tacit knowing. The nature of the content has to be clarifiedin one way or another for the students, and it is important to be aware of itsfamiliarity to them. Content has to be demanding enough and it is important totake current events and changes into account in the contents of teaching. Thecontent affects the teaching methods which are used during instruction. When theseresults are compared with some other current research results (cf. Rodgers &Raider-Roth, 2006; Wubbels et al., 2006) it is interesting to note that the contentof teaching as such is not very often considered, but it is often intertwined withsome pedagogical or didactical matters.

T3: And I just thought that a monsoon climate, for example, would be such, that itwould be important, that students would understand the interdependencies of thesekinds of large scientific phenomenon. So, maybe I wouldn’t offer them only a bookand say ”Look at monsoon there.” (T3L2Sc, 40:56–42-44, 2str, 120)

4.2.4 The maintenance of pedagogical relationMaintaining pedagogical relation between teacher and students was included

in the content of teacher’s tacit knowing. Teacher’s proper and clear intervention,which was immediate and repetitive and was focused on interrupting students’inappropriate actions and to maintaining good order in the classroom, included inteacher’s manners and habits. Teacher’s positive and supportive action from thedifferent viewpoints was also defined. Noticing students’ individuality, theiropinions, and working and abilities were also emphasised. Teacher’s tactfulnessalong with its occasional quality was diverse. Teacher’s discretion and patient, butstill spontaneous actions were parts of tactfulness. Mastering the class with gesturesand expressions belong to tactfulness. Maintenance of secure and positiveatmosphere, in which other persons are taken into consideration and expression offeelings is allowed, was emphasised. Richardson and Fenstermacher (2001) alsodiscuss theoretically these same issues, but they call them teacher’s manners.Sanger (2001, p. 688-695) as well as Richardson and Fallona (2001, pp. 712-713)and Fenstermacher (2001, pp. 642-648) report their empirical research results ofteacher’s manners and present various themes that are identical with the results ofthis research. Van Manen (1991b) mentions such elements of tactfulness, which aresimilar to the results of this research. Also, Wubbels, den Brok, Veldman and vanTartwijk (2006, pp. 417- 428) present the similar research results concerning themaintenance of pedagogical relation.

T1: Because he [Student3] has so much energy and power, so the only way to reachthe results faster, in my opinion, is to encourage him positively, to notice him when

108

he acts and behaves properly, to produce pleasure for it in him, because he still is aboy, who wants to do things right and then of course like most children, so he wantsto please. (T1L1Fi, 00:55–01:33, 1str, 312)

4.2.5 The maintenance of relation to contentThe maintenance of teacher’s relation to content was included in the content

of tacit pedagogical knowing. Mastering content of teaching is a more concreteway of maintaining this relation. A teacher is aware of the aims of teaching andstudying, handles the content of teaching systematically, and also most importantly,has thorough expertise of it. Teachers concentrate on the content of teaching, andspecify and clarify details and the central concepts of the content. For example,Lattu (2003, pp. 99-102) presents some similar research results that concernteacher’s relation to the content of teaching.

T4: Well, there is that then [when I defined that carbon dioxide]… I tried to sum upthe previous lesson for them, because this is it what we handled the previous time,that which were the terms. What is then… We discussed, that helium and hydrogenare thinner elements and so then… So, that it goes terminologically correct andsimilarly as during the previous lesson. Well then, I started to think about then, thatmaybe we didn’t have this concept of a dense gas during our previous lesson. Andthen I thought there, what is the way now, in which I quickly can say it... SuddenlyI noticed, that wait a moment, that this can lead to a too long monologue there thenagain, if I don’t formulate it a little bit there, that... (T4L2Ph, 08:29-11:56, 2str, 53)

4.2.6 The maintenance of didactical relationMaintaining the didactical relation between teacher and student’s studying

and learning was a manifold part of the content of tacit pedagogical knowing. Byorganization of teaching the teachers created the preconditions of studying andimplemented teaching and instruction. Teachers clarified student’s phase ofthinking and specified their instructions. Interactivity of teaching andimplementation of student centred teaching were emphasised. It was also essentialto notice student’s experiences and individual interests. Promoting studying meantdirecting the beginning of student’s studying and thorough guidance of student’sthinking. Illustrating contents of teaching and using literary teaching material werealso mentioned. Student’s working and studying was guided by asking questions,by ensuring student’s understanding and by emphasising students’ co-operation.For example, Rodgers and Raider-Roth (2006, pp. 279-282; cf. Fenstermacher,2001, p. 644) have obtained similar results in their research concerning teacher’srelation to students’ studying and learning.

T2: Well, it [that I present the thing in a way that Student7 has to think by himself]…Once again it is, that a child’s own thinking, that it’s a too easy solution, if it comesthere [from a teacher]. Maybe they get used to it in the wrong way, that they couldalways get the answer from teacher. It is like…, I’m maybe positive towards asking,but what is the answer then, so it is sometimes thought from this way. That I presentsome counterquestion, and then she herself or he himself will find it. I think that itsticks better in one’s mind and it is a more valuable answer than that, what couldcome from me. (T2L7Fig, 17:40–18:39, 7str, 89)

109

4.3 The Comparison between the appearance and the contents of tacitpedagogical knowing

There are differences but also several similarities in the appearance and inthe contents of teacher’s tacit pedagogical knowing. Tacit pedagogical knowingappears in the maintenance of the pedagogical relation with manners and habitsand tactfulness; the relation to content with handling of content of teaching, and thedidactical relation with organization of teaching and promoting studying. Teacher’spedagogical authority, student’s pedagogical authority and awareness of natureof content were contents of teacher’s tacit pedagogical knowing. In addition tothese, the maintenance of previously mentioned relations is included in it. In Figure3, these similarities and differences are illustrated.

110

Figure 3. The appearance and the contents of teacher’s tacit pedagogical knowing.

5. CONCLUSIONS

When the appearance and the contents of tacit pedagogical knowing areconsidered from the viewpoint of teacher her-/himself, it becomes clear that thephenomenon of teacher’s tacit pedagogical knowing is strongly related to the issuesof teacher’s complicated skills with instruction and classroom management, or inother words, to skilfulness and development from novice to expert (cf. Dreyfus &Dreyfus, 1986; Brookfield, 1990; Berliner, 1995). But, even more importantly, asvan Manen (1991b, p. 80) points out, the essence of a teacher or an educator doesnot lie in mere technical expertise, but also in a complex of pedagogical qualitiesand in a teacher’s personality. Also, Richardson and Fallona (2001, pp. 724-725)mention that paying attention to the moral aspects of teaching and the essence ofhuman being would be necessary as well, because there are connections betweenteachers’ personal qualities and their classroom management (cf. Noddings, 2001).It would be reasonable to say that this level of expertise would not develop withoutintentional reflection on one’s own practice. When teachers become moreconscious of their professional actions and self, it is possible to enhance one’s owntacit pedagogical knowing, develop professionally and succeed in teaching.

Tacit pedagogical knowing is an important part of teacher’s professionality,so it is also necessary to consider it from the viewpoint of teacher education. Tacitpedagogical knowing cannot be acquired only through theoretical studies or onlythrough teaching practice, but both of them are needed. Loughran (2006, pp. 45-60) emphasises that teacher educators should explicate their tacit understandingsof teaching for student teachers and he proposes several different ways to do this.Burbules and Bruce (2001, p. 1105) think that there are certain areas in teacher’stacit knowing, that novice teachers can learn only by observing or listening toexperts who are engaged in a complex practice and reflect openly their processesof thought and deliberation. So, the central questions are, what is the relationshipbetween educational theory and practice in teacher education, how they areorganised and what their quality is.

REFERENCES

Berliner, D. C. (1995). Teacher expertise. In L. W. Anderson (Ed.),International encyclopedia of teaching and teacher education (pp. 46-52). SecondEdition. Oxford: Pergamon Press.

Bloom, B. S. (1953). Thought-processes in lectures and discussions. Journalof General Education, 7, 160-169.

Bottorff, J. L. (1994). Using videotaped recordings in qualitative research.In J. M. Morse (Ed.), Critical issues in qualitative research methods (pp. 244-261).Thousand Oaks: Sage Publications.

Brookfield, S. D. (1990). The skillful teacher: On technique, trust, andresponsiveness in the classroom. San Francisco: Jossey-Bass.

111

Buchmann, M. (1993). Role over person: morality and authenticity inteaching. In R. E. Floden, & M. Buchmann (Eds.), Detachment and concern.Conversations in the philosophy of teaching and teacher education (pp. 145-157).New York: Cassell.

Burbules, N. C., & Bruce, B. C. (2001). Theory and research on teaching asdialogue. In V. Richardson (Ed.), Handbook of research on teaching (pp. 1102-1121). Fourth Edition. Washington, DC.: American Educational ResearchAssociation.

Carter, K. (1990). Teachers’ knowledge and learning to teach. In W. R.Houston (Ed.), Handbook of research on teacher education (pp. 291-310). NewYork: Macmillan.

Clandinin, D. J., & Connelly, F. M. (1987). Teachers’ personal knowledge:What counts as ’personal’ in studies of the personal. Journal of Curriculum Studies,19(6), 487-500.

Clark, C.M., & Peterson, P.L. (1986). Teachers’ Thought Processes. In M.C.Wittrock (Ed.) Handbook of research on teaching (pp. 255-296). Third edition.New York: Macmillan.

Dreyfus, H. L., & Dreyfus, S. E. (1986). Mind over machine: the power ofhuman intuition and expertise in the era of the computer. Oxford: Blackwell.

Elbaz, F. (1981). The teacher’s “practical knowledge”: report of a case study.Curriculum Inquiry, 11(1), 43-71.

Elbaz, F. (1983). Teacher thinking: A study of practical knowledge. London:Croom Helm.

Feiman-Nemser, S., & Floden, R. E. (1986). The cultures of teaching. In M.C. Wittrock (Ed.), Handbook of Research on Teaching (pp. 505-526). ThirdEdition. New York: Macmillan.

Fenstermacher, G. D. (1994). The knower and the known: The nature ofknowledge in research on teaching. In L. Darling-Hammond (Ed.), Review ofResearch in Education, 20 (pp. 3-56). Washington: American Educational ResearchAssociation.

Fenstermacher, G. D. (2001). On the concept of manner and its visibility inteaching practice. Journal of Curriculum Studies, 33(6), 639-653.

Floden, R. E., & Buchmann, M. (1993). Between routines and anarchy:preparing teachers for uncertainty. In R. E. Floden, & M. Buchmann (Eds.),Detachment and concern. Conversations in the philosophy of teaching and teachereducation (pp. 211-221). New York: Cassell.

Gourlay, S. N. (2002). Tacit knowledge, tacit knowing, or behaving? 3rdEuropean Organizational Knowledge, Learning, and Capabilities conference,Athens, Greece, 5-6 April.

<http://myweb.tiscali.co.uk/sngourlay/PDFs/Gourlay%202002%20tacit%20knowledge.pdf> (retrieved 16.12.2005)

Gourlay, S. N. (2004). ‘Tacit knowledge’: The variety of meanings inempirical research. 5th European Organizational Knowledge, Learning andCapabilities conference; Innsbruck, Austria, 2-3 April.

<http://myweb.tiscali.co.uk/sngourlay/PDFs/Gourlay%202004%20tacit%20knowledge.pdf> (retrieved 16.12.2005)

112

Göranzon, B., & Florin, M. (Eds.) (1992). Skill and education: Reflectionand experience. London: Springer-Verlag.

Hager, P. (2000). Know-how and workplace practical judgement. Journal ofPhilosophy of Education, 34(2), pp, 281-296.

Hansen, D. T. (2001). Teaching as a moral activity. In V. Richardson (Ed.),Handbook of research on teaching (pp. 826-857). Fourth Edition. Washington,DC.: American Educational Research Association.

Harjunen, E. (2002). Miten opettaja rakentaa pedagogisen auktoriteetin?Otteita opettajan arjesta. [How does a teacher construct pedagogical authority?Extracts from a teacher’s everyday life]. Research in Educational Sciences 12.Turku: Finnish Educational Research Association.

Hegarty, S. (2000). Teaching as a knowledge-based activity. Oxford Reviewof Education, 26(3/4), 451-465).

Herbart, J. F. (1802). Zwei Vorlesungen über Pädagogik. In K. Kehrbach(Ed.) (1887). Johann Friedrich Herbart’s sämtliche Werke. In chronologischerReihenfolge. Erster Band. Langensalza: Druck und Verlag von Hermann Beyer &Söhne.

Husu, J. (2002). Representing the practice of teachers’ pedagogical knowing.Research in Educational Sciences 9. Turku: Finnish Educational ResearchAssociation.

Jackson, P. W. (1968). Life in classrooms. New York: Holt, Rinehart andWinston.

Jernström, E. (2000). Lärande under samma hatt. En lärandeteori genereradur multimetodiska studier av mästare, gesäller och lärlingar. [Teaching-and-learning under the same hat. A theory of teaching-and-learning generated bymultimethodological investigations of masters, journeymen and apprentices.]Luleå: University of Technology.

Kansanen, P. (1993a). An Outline for a Model of Teachers’ PedagogicalThinking. In P. Kansanen (Ed.) Discussions on Some Educational Issues IV (pp. 51-65). Research Report 121. University of Helsinki. Department of TeacherEducation.

Kansanen, P. & Meri, M. (1999). Didactic relation in the teaching-studying-learning process. In B. Hudson et al. (Eds.) Didaktik / Fachdidaktik as Science(-s)of the Teaching Profession. TNTEE Publications, 2(1), 107-116.

Kansanen, P., Tirri, K., Meri, M., Krokfors, L., Husu, J. & Jyrhämä, R.(2000). Teachers’ pedagogical thinking. Theoretical landscapes, practicalchallenges. New York: Peter Lang.

Lattu, M. (2003). The school from the teacher’s perspective. The teachingspace of eleven change- oriented teachers. Research report 246. University ofHelsinki: Department of Teacher Education.

Loughran, J. (2006). Developing a pedagogy of teacher education:Understanding teaching and learning about teaching. New York: Routledge.

Meri, M. (1998). Ole oma itsesi. Reseptologinen näkökulma hyväänopetukseen. [Be yourself. The logic of pedagogical recipes as a basis for goodteaching.] Research Reports 194. Helsinki: University of Helsinki. Department ofTeacher Education.

113

Munby, H., Russell, T., & Martin, A. K. (2001). Teachers’ knowledge andhow it develops. In V. Richardson (Ed.), Handbook of research on teaching (pp.877-904). Fourth Edition. Washington, D.C.: American Educational ResearchAssociation.

Niiniluoto, I. (1996). Informaatio, tieto ja yhteiskunta. Filosofinenkäsiteanalyysi. [Information, knowledge and society. A philosophical conceptanalysis.] Fifth Revised Edition. Helsinki: Oy Edita Ab.

Noddings, N. (2001). The caring teacher. In V. Richardson (Ed.), Handbookof research on teaching (pp. 99-129). Fourth Edition. Washington, DC.: AmericanEducational Research Association.

Orton, R. E. (1993). Two problems with teacher knowledge. Philosophy ofEducation 1993. <http://www.ed.uiuc.edu/EPS/PES-Yearbook/93_docs/ORTON.HTM> (Retrieved 12.1.2006)

Patrikainen, S., & Toom, A. (2005). Studying teacher’s pedagogical thinking,knowing, and action by combining stimulated recall interview and videoobservation. Paper presented in International Study Association of Teachers andTeaching (ISATT) Conference in Sydney, July 2005.

Peirce, C. S. (2001). Johdatus tieteen logiikkaan ja muita kirjoituksia [Anintroduction to the locig of science and other writings]. Chosen and translated intoFinnish by M. Lång. Tampere: Vastapaino.

Polanyi, M. (1966). The tacit dimension. Gloucester, Mass: Peter Smith.Richardson, V., & Fallona, C. (2001). Classroom management as method

and manner. Journal of Curriculum Studies, 33(6), 705-728.Richardson, V., & Fenstermacher, G. D. (2001). Manner in teaching: the

study in four parts. Journal of Curriculum Studies, 33(6), 631-637.Rodgers, C. R., & Raider-Roth, M. (2006). Presence in teaching. Teachers

and Teaching: Theory and Practice, 12(3), 265-287.Rolf, B. (1995). Profession, tradition och tyst kunskap [Profession, tradition

and tacit knowledge]. Lund: Nya Doxa.Rosenstein, B. (2002). Video use in social science research and program

evaluation. International Journal of Qualitative methods, 1(3), Article 2, pp. 1-38.Sanger, M. (2001).

Schön, D.A. (1983). The reflective practitioner. How professionals think inaction. New York: Basic Books.

Shulman, L. S. (1986). Paradigms and research programs in the study ofteaching: A contemporary perspective. In M. Wittrock (Ed.), Handbook of researchon teaching (pp. 3-36). Third Edition. New York: Macmillan.

Shulman, L. S. (1987). Knowledge and teaching: Foundations of the newreform. Harvard Educational Review, 57(1), 1-22.

Sveiby, K. E. (1994). Towards a knowledge perspective on organisation.University of Stockholm: Department of Business Administration.

Sveiby, K.E. (1997). Tacit Knowledge.<http://www.sveiby.com/articles/Polanyi> (retrieved 5.1.2003)

Toom, A. (2006). Tacit pedagogical knowing: At the core of teacher’sprofessionality. Research Reports 276. University of Helsinki: Department ofApplied Sciences of Education.

114

van Manen, M. (1991a). Reflectivity and the pedagogical moment: thenormativity of pedagogical thinking and acting. Journal of Curriculum Studies,23(6), pp. 507-536.

van Manen, M. (1991b/2002). The tact of teaching. The meaning ofpedagogical thoughtfulness. Ontario: The Althouse Press.

Wubbels, T., den Brok, P., Veldman, I., & van Tartwijk, J. (2006). Teacherinterpersonal competence for Dutch secondary multicultural classrooms. Teachersand Teaching: Theory and Practice, 12(4), 407-433.

Аули Тум

СУШТИНСКО ПЕДАГОШКО ЗНАЊЕ:СРЖ ПРОФЕСИОНАЛОСТИ НАСТАВНИКА

РЕЗИМЕ

Рад имао за циљ да испита интерактивно размишљање и поступање на-ставника, првенствено њихово суштинско педагошко знање. Суштинско пе-дагошко знање се дефинише као процес у интерактивној наставној ситуаци-ји који наставницима помаже да нађу решења за неочекиване и изазовне си-туације, педагошке тренутке, тако да се час неометано настави. Наставницису у стању да касније објасне своје суштинско педагошко знање, а такође и дага образложе. Прецизније одређен, циљ рада је да проучи појаву суштинскогпедагошког знања наставника и објасни његову садржину. На основу истра-живања је установљен модел суштинског педагошког знања наставника. Узпомоћ тог модела могу се илустровати фактори који чине срж професионал-ности наставника. Овај се модел може користити и у контексту образовањаучитеља и наставника.

Кључне речи: знање наставника примењено у пракси, педагошко разми-шљање наставника, суштинско знање и професионалност наставника.

115

Весна ТрифуновићПедагошки факултет Јагодина

ШКОЛА И ПРОМЕНЕ У КУЛТУРИ СЕЛА

Апстракт: Култура сеоског друштва, која представља традицију у савреме-ном друштву, није аутономна, већ се обликује у додиру са великом традицијом – до-минантном културом. Начин додиривања и комуницирања те две културе одређујестепен промена у култури села, квантум промена који треба постићи начином живо-та обележеним нестајањем традиционалних вредности пред иновацијама репрезен-тативним за индустријско/урбано друштво.

Интеграција културних вредности глобалне и градске културе у постојећу кул-туру села обавља се путем ширења мреже друштвених и културних институција населу. У том процесу издваја се школа, као специјална мултифункционална институ-ција, која треба да постане носилац процеса прилагођавања села и сеоског становни-штва новим друштвеним захтевима и потребама.

Кључне речи: друштвене промене, вредности, култура села, школа

УВОД

Свакодневни живот од појединца захтева поседовање функционалногзнања израслог на тлу одређеног историјског облика културе (садржај, обими обавезност тог знања су релативни), које му омогућава да се потврђује уактуелним друштвеним условима. „Носиоци садржаја овог знања – које мо-же бити стварано различито, зависно од слојева и класа – јесу сами људи:‘одрасле генерације’… Мада је свако носилац и посредник свакодневног зна-ња, у сваком друштву могу се наћи особе чија је дужност у првом реду топреношење“.1 У савременом друштву, које административним путем жели данаметне своју организацију борбе за опстанак, један од институционализова-них посредника знања и културе као „свеукупности начина живота одређенељудске скупине помоћу којих се решава темељно питање – питање властитогопстанка“2, постаје школа. Ова институција „са стално растућим друштве-ним значајем,“ преноси одређену културу као могући одговор на питање оп-станка заједнице и њој припадајућих појединаца, остварујући повезаност по-јединца са конкретном друштвеном средином и везу између локалног дру-штвеног миљеа и хомогенизованог комплекса миљеа глобалног друштва.

116

1 A. Хе лер, Сва ко днев ни жи вот, НО ЛИТ, Бе о град, 1978, стр. 303.2 J. Oгбу, Пе да го шка ан тро по ло ги ја, Школ ске но ви не, За греб, 1989, стр. 5.

УДК: 316.334.5537.018.510

ШКОЛА КАО КУЛТУРНА ИНСТИТУЦИЈА

Школа се појављује као инструмент друштвене интеграције. Хетеро-гену масу појединаца, који трансцендирају своју непосредну средину и кул-туру, премешта у нову ширу средину и културу интернализовањем репрезен-тативних вредности и култивисањем одлика примерених захтевима глобалногдруштва. „Основношколско образовање постало је обавезно управо зато шторазвија оне способности и знања која су нужна за вођење свакодневног жи-вота, тј. минимум нужан за мишљење“3. Школа, путем релативно образова-ног слоја извођача наставе, преноси ученицима укупан фонд заједничког, пре-чишћеног знања, као и друштвено признати модел живота што је одређујекао посредника културе. Основни проблем који се јавља јесте: да ли школасвојом делатношћу доприноси, превасходно, диференцирању глобалне и ло-калне културе или омогућава да се миље локалне средине и културе одржи на-супрот другима и развија паралелно са њима? Коју културу школа преноси,на који начин и како решава проблеме међуодноса културе и васпитања4, пи-тања су која делимично откривају сложеност проблематике остваривањафункција културе. Њихова реализација и ревитализација модела основне шко-ле као средишта културе на селу, могу се остварити ако се спроведе процесструктуралне трансформације школе и започне радикална измена улоге учи-теља и наставника.

Школа је затворена институција чије је деловање одређено законскомрегулативом. Она преноси споља детерминисане образовне и културне садр-жаје не схватајући локалну заједницу као извор потреба. Преиспитивање ак-туелне образовне стратегије, међутим, показује да је неопходно започети про-цес отварања основне школе, то јест, структуралну трансформацију означе-ну као развијање међуутицаја школе и специфичних карактеристика културелокалне средине. „На школу би утицало шире окружење и особине и потре-бе локалне средине (и то не само уже образовне и производно-економске, већи здравствене, еколошке, социјалне, вредносне, обичајне и остале потребепојединаца који живе у тој средини), као и да школе делују на различите сфе-ре живота средине у којој се налазе“5. Изградња отвореног модела основнешколе захтева и измену улоге учитеља и наставника, замену њихове досада-шње улоге извођача наставе улогом анимирања школских и срединских вас-питно-образовних чинилаца значајних за васпитање ученика и културни развој

117

3 A. Хе лер, На ве де но де ло, стр. 102.4 М. Пе шић, из два ја сле де ће про бле ме ва жне за схва та ње од но са из ме ђу кул ту ре и вас -

пи та ња: (1) где је ме сто лич но сти (по је дин ца) у соп стве ној (услов но ре че но) кул тур ној сре ди ни;(2) да ли вас пи та ње има кон зер ви ра ју ћу или ди на мич ку функ ци ју; (3) ка ко се од ре ђу ју кул тур невред но сти ко је се вас пи та њем пре но се; (4) на ко ји на чин се пре но си кул ту ра; (5) ка кав је од нос из -ме ђу кул тур ног обра сца шко ле и „кул ту ра“ ко је се пре но се не фор мал ним пу те ви ма. На во ди пре -ма: М. Пе шић, Кул ту ра обра зо ва ња у: Шко ла – сре ди ште кул ту ре, Про све та – Ниш, За вод запро у ча ва ње кул тур ног раз вит ка – Бе о град, 1992, стр. 90.

5 М. Пе шић, На ве де но де ло, стр. 92.

средине. Нова стратегија друштвеног развоја (савремени услови развитка на-уке, технике, технологије, мас-медијских средстава и паралелно одвијањепроцеса појачане међузависности и глобализације) и изражена потреба под-стицања друштвене кохезије, извесно, истичу неопходност промена, прила-гођавања и осавремењивања професије наставника основних школа. Настав-ници, условно речено, могу да постану носиоци развоја културе остварујућиваспитно-педагошки и, шире, културни утицај на ученике, родитеље учени-ка и средину у којој школа ради, уважавајући локална културна достигнућа икултурне потребе. Трансформација улоге наставника отвара низ питања којасе односе на концепт образовања наставника у функцији ревитализације иразвоја друштвеног и културног живота локалне средине. Не може се очеки-вати да се ова врста припремљености наставника за рад у специфичним ло-калним срединама стиче само кроз наставу.Она подразумева преданију анга-жованост будућих наставника и постиже се разноврсним делатностима „крозцелокупан рад факултета, што подразумева оспособљавање наставника заједну или две активности у оквиру спорта, технике или културно-просветноги уметничког рада и стваралаштва. Ниједан наставник не би смео да завршифакултет, а да није оспособљен да ради и руководи једном секцијом“6. Поредадекватне оспособљености, остваривање ове групе задатака подразумева иодговарајућу друштвену подршку наставницима, другачији систем награђи-вања, побољшање услова рада и успостављање кооперативнијег односа саструктурама власти.

ШКОЛА И СОЦИЈАЛНА ЗАЈЕДНИЦА СЕЛА: ОДНОС ШКОЛЕ И СЕОСКИХ ДРУШТВЕНИХ И КУЛТУРНИХИНСТИТУЦИЈА И ОРГАНИЗАЦИЈА

Односе између глобалног и сеоског друштва обележавају два неком-плементарна процеса: прво, намера глобалног друштва да продре у сеоскодруштво, и, друго, настојање сеоског друштва да постане део глобалног а да,притом, осигура очување своје културне аутономије. Реч је, дакле, о сукобуизмеђу локалне културе и културе глобалног друштва, које има универзали-стичке амбиције. „Између силе пенетрације глобалног друштва и силе отпо-ра сељачког друштва успоставља се равнотежа која, према приликама, можебити статичка или динамичка, али је увек основни покретач функционирањаједног и другог“7. Успостављањем ове равнотеже стварају се повољни усло-ви за прихватање иновација и увођење промена у традиционалним друштви-ма, чиме се обезбеђује пресудан утицај глобалног друштва.

Који су инструменти културне пенетрације глобалног друштва у соци-јалну заједницу села? Озбиљном посматрачу намеће се закључак да између

118

6 В. Ра и че вић, Оспо со бља ва ње шко ле и на став ни ка за успе шно оба вља ње дру штве не икул тур не функ ци је, у: Дру штве на и кул тур на функ ци ја шко ле, у ча со пи су: Кул тур ни жи вот,Бе о град, 1979, бр. 5–6, стр. 331.

7 Х. Мен драс,Се љач ка дру штва, Гло бус, За греб, 1986, стр. 138.

глобалног и сеоског друштва постоје посредници8, који обезбеђују контакт ипосебан механизам комуникације и утицаја између њих. Најзначајнији ин-струменти (посредници) културног овладавања селом јесу друштвене и кул-турне институције, међу којима посебно место заузима школа.

Сеоска основна школа код нас, у циљу успостављања функционалнеравнотеже, делује: (1) као чинилац ширења глобалне културе, омогућујућисусрет села и сеоског становништва са новим системима вредности и под-стичући развој нових структура потреба; (2) као чинилац супротстављањасеоској културној аутономији и нарушавања њене равнотеже - обезбеђујебројне контакте са глобалним друштвом, успоставља мрежу утицаја и продо-ра глобалне културе; (3) као чинилац интеграције сеоских средина у глобал-но друштво - улогом специјализоване установе школа је на себе преузелафункцију социјализације појединца и укупне школске популације у складуса актуелним друштвеним захтевима; (4) као чинилац који, делимично, при-према рурални егзодус - показујући немогућност потпуног прилагођавањакултурне традиције села достигнућима глобалне културе подстиче једносмер-но миграционо кретање дела сеоског становништва, које тежи подржавањуглобалне културе, у правцу урбаних центара. Истакнуте улоге основне шко-ле представљају само део њеног мултифункционалног деловања у руралнојсредини, коју преображава сразмерно оствареном степену сарадње са посто-јећим друштвеним и културним институцијама.

Значајан показатељ опште културне трансформације данашњег селапредставља распрострањеност мреже друштвених и културних институцијачијим посредством могу бити задовољене нове друштвене и културне аспи-рације сеоског становништва. У овој мрежи по свом значају се посебно издва-јају институције које задовољавају потребе становника у свакодневном живо-ту - здравствене станице, вртићи, поште, затим културне институције у ужемсмислу – домови културе, библиотеке, читаонице, културно-уметничка дру-штва, затим спортска друштва, технички клубови, као и друштвене и поли-тичке организације. Подаци показују да су у селима ове институције присут-не али, још увек, их нема у оптималном броју тако да сеоско становништвомноге своје друштвене и културне потребе задовољава у развијеним град-ским институцијама. Оваква ситуација може се објашњавати терминима мар-гиналитета. Неповољан друштвени положај сеоске заједнице представљен јемаргиналном позицијом, на рубу глобалног друштва; припадници ове зајед-нице имају депривилеговане положаје (и улоге), и зато, најчешће, настоје дапостану део културно недепривиране средине, у којој ће покушати да испу-не сопствена очекивања.

Основна школа у сеоској средини улогу посредника настоји да оствари,како показује анализирање нормативног устројства њених унутрашњих и спо-љашњих функција културе, као затворена институција, без јасне стратеги-је кооперативног деловања са друштвеним и културним организацијама на

119

8 О ка те го ри ји по сред ни ка ви де ти ши ре у: Х. Мен драс, На ве де но де ло, стр. 143–149.

селу. Актуелна нормативна решења школу упућују на сарадњу са постојећимпредставницима мреже ових организација али, практично, она се тек дели-мично и спорадично остварује.

Повезивање школе са сеоском социјалном заједницом и допринос ње-ном друштвеном и културном развоју остаје трајан задатак, а могуће је оства-рити га путем разних канала сарадње школе са другим институцијама и ор-ганизацијама, чиниоцима развоја културе. Успешно међуинституционалноповезивање је, нарочито, важно зато што школа није једини и пресудан фак-тор развоја културе. Посебно је значајно омогућити преображај традицио-налне затворености васпитно-образовног процеса отварањем према чинио-цима локалне средине на начин: (1) повезивања и усклађивања рада школе сакултурним институцијама као што су библиотеке, читаонице, филмски и књи-жевни клубови, позоришне групе; (2) повезивања рада школе са институци-јама и организацијама које помажу и олакшавају остваривање њених функци-ја културе (здравственим станицама, организацијама за заштиту и очувањечовекове животне средине, асоцијацијама у области пољопривредне произ-водње, као и друштвеним и хуманитарним организацијама); (3) повезивањарада школе са васпитно-образовним и културним радом друштвених органи-зација за омладину и одрасле (Црвеним крстом, Покретом горана, Савезомизвиђача, културно-уметничким друштвима, спортским друштвима).

ОД ТРАДИЦИОНАЛНОГ ДО САВРЕМЕНОГ:РАЗВОЈ КУЛТУРЕ СЕЛА

Култура села је производ начина живота чије се карактеристике у мно-гоме разликују од урбаног, како по начину производње тако и по облицимадруштвене организације.

У српском друштву донедавно је постојао континуум у развоју сеоскекултуре, као антипод репрезентативној култури у градовима, који последњихнеколико деценија све више, економски и политички јачају. Данас, међутим,под утицајем социјалне и културне организације глобалног друштвеног си-стема, сеоска култура нема аутономан пут развоја. „Начин сеоског живота…све више је одређен културом која не настаје у селу и коју не стварају сеља-ци и то је једна од најизраженијих противречности тог начина живота“9. Оп-шти привредни и културни развој друштва, чије су основне одреднице убр-зана индустријализација и експанзија урбаних вредности, посебно преко ра-знородних облика масмедијалног културног стваралаштва, трансформишеелементе традиционалне сеоске културе и ствара подлогу за увођење новихвредности. Разлике између традиционалне културе села и данашње културесела могу се пратити у сфери њиховог самоодређења према новим вредности-

120

9 М. Ми тро вић, Па ра док си кул ту ре и кул ту ра се ла, у ча со пи су: Иде је, Бе о град, бр. 5–6,стр. 130.

ма: (а) традиционална култура села је производ традицијског начина живота;(б) актуелна култура села је производ сусрета традиције са новим урбаним на-чином живота, који доминира у развијеним сеоским срединама.

Доминација традиционалног сеоског начина живота (у Србији се тајоблик квалитативно мења почев од педесетих година прошлог века), у кул-турној димензији друштвеног живота је представљена вредносно-обичајнимкомплексом у коме се посебно истичу: (1) Култ земље – везаност за земљу сеизграђује као посебан емотивно-психолошки однос према том природномуслову егзистенције; поседовање земље је основна друштвена вредност иуслов социјалне сигурности. (2) Култ рада – додир с природом и друштвом јепосредован сложеним физичким радом који представља основни услов ре-продукције живота и један је од битних критеријума социјалне организаци-је. (3) Култ породице – средиште живота које је обезбеђивало све потребе уусловима непостојања поузданих и раширених облика друштвене солидарно-сти и социјалне сигурности. Културу савременог српског села, можемо, у из-весном смислу, представити као укупност културних приоритета које произ-води сеоско друштво. Али развојем индустријског друштва и ширењем град-ског начина живота ови културни приоритети (међу којима се, посебно, у си-стему вредности истичу култови земље, рада, породице) грубо су потиснути.Отворен је простор за развој неаутентичних облика културе, у којима неста-је традиционални однос према земљи, раду и породици. Српско село, које јенавикло да се у стварању културе новог покољења ослања искључиво на тра-дицију, сада је приморано да прихвати захтеве модерног друштва, да усвајакултуру несеоског порекла. Испоставило се да је заоштреност сукоба који сепојавио у додиру културне традиције и културне иновације тако велики даизазива читав комплекс проблема где се, посебно, издваја: разликовање про-гресивне културне иновације од регресивне културне иновације или, у ширемсмислу, разликовање културе од антикултуре. Читав проблем се, условно ре-чено, своди на то да је аутентичну културу села дезинтегрисала антикулту-ра која је стигла са облицима масовне културе. Извршен је прелаз из тради-ционалног квалитета у масовни квантитет, који отежава или, чак, онемогу-ћава човеково самоодређење.

Критички приступ култури села, која се обликује у измењеним дру-штвеним приликама прелазног периода, не може да порекне прогресиван ка-рактер продору савремених урбаних садржаја и промени традиционалног се-оског начина живота. Промене у областима материјалне културе, духовнекултуре и систему потреба културу села представљају као поткултуру спо-собну да се прилагоди савременим кретањима.

У посттрадиционалном селу многи аспекти практичног живота захва-ћени су одређеним променама и трансформацијама. Промене обухватају раз-личите аспекте друштвеног, економског, еколошког живота, па се могу, изве-сно, издвојити следеће димензије: (1) промене у производњи – повезивање саиндустријским глобалним друштвом довело је до развијања тржишне пољо-привреде, до одустајања од модела самодовољне, аутархичне и затворене по-љопривредне производње; одвија се процес ишчезавања групације сељака и

121

њихова трансформација у групацију пољопривредних произвођача; (2) про-мене у породици – многе традиционалне функције породице10 преузеле суна себе институције глобалног друштва; појединац је добио већи степен са-мосталности у оквиру породице а и сама породица има већи степен само-сталности и независности у оквиру сеоске заједнице као целине; (3) проме-не у сфери неговања традиције – митови, игре, обреди, обичаји, веровања,народна предања, језик, схватања, одевање, исхрана, потиснути су или сна-жно измењени под утицајем културних елемената глобалног урбаног дру-штва, који су се инфилтрирали у сеоску средину; овај процес је подстакнутширењем писане културе и утицајем средстава масовне комуникације; (4) населу се одигравају и промене у сфери социјалне покретљивости, слободногвремена, комуналног уређења. Све ове промене упућују на закључак да обра-сци градског начина живота на свом путу до сеоског друштва, као елементинесеоске културе, доживљавају модификације, прилагођавајући се неизвор-ној средини. Остаје, међутим, утисак да би се изменом глобалне стратегијеразвоја, која би у свој програм укључила и целовит развој села, становници-ма села омогућило досезање цивилизацијског квалитета живота типичног зањегов антипод – град, као и развијање аутентичне културе.

ШКОЛА КАО РЕПРЕЗЕНТ КУЛТУРЕ СЕЛА

У савременом српском друштву доминира нормативни концепт образо-вања чији је циљ припрема за живот стицањем одређеног фонда знања, ве-штина и навика, али постоји и покушај деловања школе као културне инсти-туције. У социокултурном смислу, наше време карактерише сукоб између тра-диционалног и модерног друштва, сукоб између културе сеоског друштва икултуре глобалног урбаног друштва. Ова дихотомија, школи и организацијињене праксе, намеће посебну улогу. Социолошки је значајно правити разли-ку између истинских универзалних културних вредности и регресивних кул-турних иновација које, у суштини, делују антикултурно. Ако школа истраја-ва само на улози посредника, институционализованог преносника садржаја ивредности глобалне урбане културе у сеоско друштво, неће допринети про-цесу културне ревитализације села. Супротно, ангажовање школе на оствари-вању функција културе, прилагођених захтевима локалне средине, омогући-ло би аутентичној сеоској култури да пронађе нове форме прилагођавања.Перспектива оваквог деловања школе открива њену двоструку условљеност.С једне стране, њен институционални развој условљен је друштвеним меха-низмима контроле и утицајем мегаструктура: школа је друштвена институци-ја која појединцу преноси глобалну културу спутавајући развијање културе из

122

10 По ро ди ца је пру жа ла сво јим чла но ви ма: „пре хра ну и ста но ва ње, оде ћу и за шти ту одбо ле сти, од гој и ми ро ви ну. Она га је бра ни ла и ка жња ва ла. Она је над њим вр ши ла го то во то -та ли тар ну со ци јал ну кон тро лу“ (С. Шу вар, Из ме ђу за се о ка и ме га ло по ли са, Школ ска књи га, За -греб, 1973, стр. 67).

које је дошао. С друге стране, појединац је током примарне социјализацијепостао део свог окружења: његово друштвено биће обликовано је и припре-мано да се, условно речено, успротиви прихватању погледа на свет кога фа-воризују други детерминистички системи – тако да школа, неминовно, дола-зи у сукоб са изворним, аутохтоним културама. Школа је увек и у локалномдруштву и изван њега, те мора пронаћи начин да успостави status quo изме-ђу различитих култура. Схватање И. В. Бестужев – Ладе помаже да се бољеразјасни културна улога школе. Он ову установу схвата као замену за „дома-ћу школу“ коју је „практично представљала свака сложена породица старогтипа, изузетно јаке традиције патријархалности“ и њену примену на модер-ну ситуацију. Школа делује као један од извора формирања културе: пружапоуздане програме које појединац може да следи без размишљања али и безмогућности уношења новина. Институционализација школе је другостепенипроцес који је пратио промене у првом плану: масовни прелазак са традици-оналног на савремени начин живота. У њему је скоро потпуно занемарен про-блем формирања аутохтоне културе новог покољења, није поклоњено довољ-но пажње комплексу потреба израслих из додира и прожимања културологи-је и педагогије.

Како културу преместити из позадине институционализованих школ-ских програма у њихово средиште? Рационално савремено друштво одреклосе традиције и традиционалних вредности, а у том свеобухватном негирањустарих одговора посебно се издвајају млади појединци. „Ту, међутим, долазидо тешкоћа… постоје питања о значењу човековог живота којима рационал-ност може да се бави само на начин који није одговарајући. Једноставно ре-чено, нова рационалност не може створити задовољавајуће вредности – изу-зев чисто инструменталних, као што су ефикасност, максимизација и дру-го“11. Ово би, другим речима, значило да нови рационални одговори на гра-ничном подручју педагогије и културологије немају снагу да коначно разре-ше својеврсну кризу образовања у савременом друштву.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Школски систем је структурна целина која може да понуди сврсисход-на решења, као одговоре на проблеме друштвеног и културног живота, у скла-ду са захтевима процеса иновације. Како школа квалитативно да угради до-стигнуте промене у сопствену праксу старих одговора, како да иновацијуоштро не супротстави вредностима традиције? Ово питање се може форму-лисати и на следећи начин: како ревитализовати функције културе сеоскеосновне школе, чије би деловање, у коначном исходу, значајно утицало на про-мену начина живота/културе села? Претходна разматрања упућују на мо-гућност преображаја односа образовање–култура, који ће омогућити да школа

123

11 Х. Бер гер, П. Кел нер, Со ци о ло ги ја у но вом кљу чу, Гра ди на, Ниш, 1991, стр. 163.

постане средиште културе, ако се: (1) спроведу иновације у области матерњегјезика и књижевности и радикална реформа наставе страних језика, што биученицима омогућило да овладају симболичким инструментаријем сазнава-ња света и постигну самоодређење у поликултурној стварности; (2) спрове-ду иновације у области уметничке културе (на подручју ликовне, музичке,позоришне, филмске културе), као и у области физичког васпитања, које бибиле у функцији хуманизације и хуманитаризације образовања; (3) спроведеодговарајућа стратегија деловања школе у локалном окружењу, чији су циље-ви очување традиционалних образаца културе, неговање културне аутономи-је сеоског друштва и значајније деловање у простору достизања цивилиза-цијског квалитета живота на селу.

Превладавањем односа супротстављености између иновације и тради-ције, сеоска основна школа постала би ефикасан подсистем на подручјуостваривања социообразовних и социокултурних програма, који се непосред-но односе на све димензије структуре културе села. Да би школа могла да ре-ализује функције културе, неопходно је да се оствари синхронизација одно-са образовање-култура у институционализованом образовању, као процеса снамером, чији је крајњи ефекат свесно одабирање и одмеравање могућностифункционалног деловања школе у преструктурирању културе свакодневногживота становника села.


Бергер Х. и Келнер П.(1991), Социологија у новом кључу, Градина, НишИлић В. и сарадници (1992), Школа – средиште културе, Просвета –

Ниш, Завод за проучавање културног развитка – БеоградМендрас Х. (1986), Сељачка друштва, Глобус, Загреб Митровић М., Парадокси културе и култура села,у часопису: Идеје,

Београд, бр.5-6.Oгбу Ј. (1989), Педагошка антропологија, Школске новине, ЗагребХелер А. (1978), Свакодневни живот, НОЛИТ, БеоградШувар С. (1973), Између засеока и мегалополиса, Школска књига,

Загреб

124

Vesna Trifunovic

SCHOOL AND VILLAGE CULTURAL CHANGES

SUMMARY

Village culture, which represents tradition in modern society, is notautonomous, but is shaped in conformity with great tradition – dominant culture.The form of interaction and communication between the two cultures determinesthe scope of village cultural changes, the quantum of changes that should be madein lifestyle marked with the disappearance of traditional values due to innovationstypical of industrial/urban society.

Integration of cultural values of global and urban culture into the existingvillage culture is performed by spreading the network of social and culturalinstitutions in the village. School has a special place in the process, being a distinctmultifunctional institution intended to become a milestone of the process ofadapting the village and its citizens to new social requirements and needs.

125

Ivana Ćirković MiladinovićFaculty of Education Jagodina

WHAT ARE THE BENEFITS OF LEARNER STRATEGYRESEARCH FOR THE PRACTISING TEACHERIN SERBIA?

Апстракт: Основни циљ ове студије1 је да се истраже стратегије учења у на-стави страног језика на једном од факултета у Србији, с тим да се у разматрање укљу-че и ставови студената о учесталости њихових коришћења.. Један од циљева је и дасе издвоје стратегије учења које студенти највише користе у настави страног језикана факултету (у овом случају на Педагошком факултету у Јагодини) и да се истражида ли наставници који изводе наставу имају користи од истраживања које се тичестратегија учења у настави страног језика.

Кључне речи: стратегије учења, настава страног језика, истраживање у наста-ви, диференцирана настава, индивидуализација

1. INTRODUCTION

I am hypothesizing that research in learner strategies would be helpful foruniversity teachers in order to find out which strategies are used by their learnersand to suggest alternative strategies for those learners who are less successful inlanguage learning. In this way it would be possible to suggest learning strategiesfor organizing and storing information and to encourage students to consider whichstrategies work best for them.

For my research, two questionnaires were used: SILL questionnaire takenfrom Oxford (1990) which was filled in both by students and by teachers and aquestionnaire for English language teachers adapted from Ellis and Sinclair (1989).Students were asked to indicate if they use a certain strategy and how often theyuse it while teachers were asked to indicate what strategies their students use andhow often. The results revealed that students and teachers perceptions of thefrequency of the strategy usage mismatch very much. However, although teachersstate that they do conduct strategy research, it is felt that an attempt to improvesuch research could possibly be carried out; despite the fact that it may requirehard effort.

126

1 На по ме на: текст ко ји је ов де дат пред ста вља део ма ги стар ког ра да од бра ње ног на Пе -да го шком фа кул те ту у Но тин ге му. Те ма ра да је „Ко је су пред но сти ис тра жи ва ња стра те ги јауче ња за на став ни ка ко ји из во ди на ста ву ен гле ског је зи ка у Ср би ји“. Ис тра жи ва ње је из вр ше нона Пе да го шком фа кул те ту у Ја го ди ни у ма ју и ју ну 2007. го ди не.

УДК: 378.147::811.111

2. RESEARCH QUESTIONS

Specifically, the research questions we are aiming to answer are: 1. Which groups of LLS are believed to be used most frequently by students

who are speakers of other languages?2. How do teachers’ beliefs concerning the LLS of their students correspond

with what students report?3. How often do university teachers give learning tips to their students? Are

they able to identify their students’ learning problems in order to give them usefuladvice?

4. Do university teachers encourage their students to take control of theirlearning?

5. Are teachers aware of the most used learning strategies in their languageclasses?

6. What is the frequency of learning strategies that students use in the class?7. What are the benefits/limits of learner training on language learning

achievement?8. Do university teachers conduct research in their classrooms, and if they

do, how often they do it? 9. What are the benefits of language learning strategy (LLS) research for

the practising teacher in Serbia?

3. RESEARCH HYPOTHESES

1. If we identify the range of possible learner strategies used by students inuniversity teaching context we would be able to identify the strategies of good,successful learners and made them available to less successful learners.

2. Provide an environment which facilitates the identification by studentsof those strategies that suit them best and work best for them.

3. Learner strategy research in the language classroom seems to be one ofthe important parts of the teacher’s role. Thereupon, if teachers are willing to beresearches in their own classroom then they will be in position to find out possiblelanguage learning problems of their students and solutions for them.

4. PEDAGOGICAL IMPLICATIONS

According to Westwood and Arnold (2004) it is highly desirable for teachersto recognize individual differences among learners and to use methods that allowthem to address these differences in positive ways. This is where strategy trainingand strategy research is taking place.

However, research on students’ individual needs, in several countries, hasindicated that teachers do not find differentiation easy to implement (e.g.Westwood, 2002). I believe that there is some scepticism in terms of differentiation

127

in university teaching context in Serbia. Namely, it seems that teachers’ practicalwork is mostly directed according to the curriculum which is believed to be wellorganised and structured. It is also believed that curriculum should be conductedas it is and that there is not much space for teacher’s creativity. As a matter of fact,some teachers seem to be confident that sufficient number of strategies isembedded into existing curriculum which can be taught to students with onlymodest extra effort, and that can improve the overall class performance. Scepticismis also well-placed when it comes to applying the strategy training in universityteaching context because it is widely believed that students are adult learners whoknow how to learn (this is to a certain extent students’ opinion and to some extentteachers’ opinion). Nevertheless, students’ achievements in exams show that theydo encounter learning problems and that they do need teacher’s professional help.Thus, teachers’ practices and perceptions are significant in terms of strategytraining since they have the potential to influence the effectiveness of their students’learning process.

Interestingly, it is not so much all the strategies that teachers could teachand their students to use; it is how they use them, when they use them, how theydecide what is working or not working for them at a particular situation, when theydecide to use something else, how they deal with the product of that strategy andhow it helps them to take over some of the decision making for their own languagelearning outcome. In other words, there are lots of questions that could be answeredby, for instance, conducting the strategy research. Strategy research seems to becrucial for the learner training in the university teaching context in Serbia becauseit would give teachers clear and practical notion of what learners actually do andwhat are the benefits, or even drawbacks, of this instruction (Archibald andMcDonough 2006).

For the purpose of further discussion I would like to refer back to researchquestion: What are the benefits of learner strategy research for the practisingteacher in Serbia? One of the benefits of the LLS research in this teaching contextmight be finding out whether somebody’s learning to be independent targetlanguage learner or not. This could be done not by asking students to practice allthe strategies teacher has taught them a few months earlier, but helping them todevelop their own strategies for the new learning situations they are in. Clearly,“strategy training aims at improving learning techniques and increasing themotivation to learn, its results are manifested in long-term changes in learners’behaviour and attitudes towards FL study, rather than in rapid improvements in FLproficiency” (ibid. p.68).

Another benefit from strategy research for the practising teacher in Serbiamight be helping a teacher to bring right decisions in accordance with the strategyresearch findings in the right moment. In a sense, teachers sometimes need to makedecisions in the classroom in haste which is very often not harmonized withstudents’ needs, perceptions and their feelings. In this area teachers need lots ofinformation such as: How to make right decision in terms of helping a particularstudent to be more successful language learner? How to help all students who needteachers’ help at the same time? How to provide different treatments for different

128

students? etc. All these questions might be answered by conducting the strategyresearch which would give clear picture of the students’ learning situation andteacher’s teaching situation. Strategy research would enlighten classroom situationfor a particular moment and it would give some notions how to act in the future interms of students’ language learning problems and teacher’s teaching problems.

The next benefit from strategy research might be to explore students’ feelingin terms of language learning and in that way help them to overcome fears in thisarea (such as fear of making a mistake which is very frequent according to mystudy). Then, advantage of strategy research for the practising teacher might bedetecting LLS that students use most frequently (metacognitive strategies in thiscase) and try to help them develop those that are least used (affective and memorystrategies). Also, teachers might find out which group of strategies suit theirstudents best and in what way students would like their teacher to present them acertain topic. Exploring strategies would help teachers realize that, for instance,more speaking does not necessarily mean better speaking or more reading doesnot automatically mean better reading (Field 1998). Still, practicing strategies inthe language classroom would result in using them with less effort and, at the sametime, more successful dealing with language tasks would become part of thelearning atmosphere (Ridgeway 2000). Hence, according to this, both strategytraining and strategy research seem very important for all language skills. Althoughstrategy research is very important in the language learning field, it is not practicedvery much in the Serbian classroom. For this reason, I would like to indicate thatit is important for the university teaching context and if teachers conduct itregularly they would have lots of benefits from it.

In conclusion, I would like to point out that my impression is that we needlots more of that kind of research and it could be incorporated into teacher trainingin very productive ways. It is being done, but it seems to me that it is an area thatcould be expanded quite a lot in Serbia.

5. SUMMARY OF THE MAJOR FINDINGS

The major findings of this study are:1) Language learning strategy usage is medium in frequency (overall

average of LLS usage is 3.16)2) Students most frequently use metacognitive strategies and social

strategies, followed by cognitive, compensation and memory strategies while theleast frequently used are affective strategies.

3) Students are mostly afraid of using English and making mistakes in class(37% of responses) and they rarely write down their feelings in language learningdiary (70.83% of responses)

4) Students are mostly trying to be better learners of English (33.33%) andthey think about their progress of learning English (20.83%).

5) Teachers (Teacher A and Teacher B) who participated in this survey seemto be familiar with the students LLS usage in L2 class only partially.

129

6) Teachers believe that their students most frequently use compensationand memory strategies but that was not the case, their students most frequently usemetacognitive strategies and social strategies.

7) In teachers’ view, their students least frequently use social andmetacognitive strategies but, on the contrary, those are the most frequently usedstrategies.

8) Students and teachers perceptions in terms of strategy usage concur onlyin terms of affective strategies.

9) Improved LLS research in the university teaching context in Serbia seemto be necessary for the improvement of English language teaching practice.

Ивана Ћирковић Миладиновић

КОЈЕ СУ ПРЕДНОСТИ ИСТРАЖИВАЊА СТРАТЕГИЈА УЧЕЊАЗА НАСТАВНИКА КОЈИ ИЗВОДИ НАСТАВУ EНГЛЕСКОГЈЕЗИКА У СРБИЈИ

РЕЗИМЕ

У студији се истражују стратегије учења у настави страног језика наједном од факултета у Србији, с тим да су у разматрање укључени и ставовистудената о учесталости њихових коришћења. Издвојене су и анализиранестратегије учења које су студенти највише користили у настави страног јези-ка на факултету (у овом случају на Педагошком факултету у Јагодини), као ито да ли су наставници који изводе наставу имали користи од истраживањакоје се тиче стратегија учења у настави страног језика.

130

131

ПРИЛОЗИ

Петар Пајић

СВЕТИ КНЕЖЕ И ЦРНИ ВОЖДЕ НАШ

ДУШО, ИМА ЛИ НАДЕ

Душо,Има ли још наде?

Звоне ли још телефониКоје нико није окренуо,Стижу ли и даље писмаКоја нико није послао,Читају ли се још песмеКоје нико није написао?

Душо,Има ли наде?

Пада ли у свету поново негде киша,Може ли се поново негде киснути?

Има ли наде за бесмислице,За бесциљна лутања,За безразложну тугу,За доколицу,За влажне сутоне ?

Има ли наде за сиромаштво ?

СВЕТИ КНЕЖЕ И ЦРНИ ВОЖДЕ НАШ

Свети Кнеже и Црни Вожде наш,Ваше главе коњаници однесоше у Стамбол,А нама рекошеДа не можемо имати своје хероје, То нам није дозвољено.

133

УДК: 821.163.41-1

Можемо имати само послушнике,Доушнике,Издајнике.

Не можемо славити своје победе,Могу се само држати опела.

Не питају колико смо сазидали,Колико памтимо,Колико смо записали,Колико верујемо,Ништа не питају.

Свети Кнеже и Црни Вожде наш Не виде да је ваших главаСве више на нашим раменима.

Све што су нам порушили на земљиСазидали смо на небу,Ни гроб свој не копамо у земљи,Копамо га у небу.

134

Радмила Лазић

СУДБИНА ПЕСНИКОВАЊА

Немам намеру да ламентирам над судбином поезије у овим одсудними оскудним временима, не зато што мислим да би то био глас вапијућег у пу-стињи, већ зато што је положај поезије у свим временима био мање-вишесличан. Песници и читаоци поезије никада нису били задовољни положајемкоји је поезија заузимала у световном животу, заборављајући да она мало штаима са световним. Поезија обитава у духовном и онда када се храни светов-ним и профаним, и зато је не треба сводити на овоземаљске мере. Овоземаљ-ске коначности њени су најчешћи мотиви и теме, али она сваку коначностпретвара у бесконачност. Зато се њен утицај не може мерити аршинима мар-кетиншких агенција којима се мери партијски и страначки скор на лестиви-цама. Нити се њена потрошња може мерити по узору на годишњу потрошњупасте за зубе по глави становника. И ако би то било могуће, у нашем случа-ју бар, тај однос би био на на наше запрепашћење готово подударан, што неговори у прилог овом другом узорку.

Иако јој проричу смрт од рођења, поезија је трајнија од многих држа-ва и цивилизација. Да би јој наводно продужили живот многи јој кроз цевчи-це убризгавају сопствена очекивања, које она треба тобоже да оваплоти и ти-ме докаже сврху свога постојања. А сврха њеног постојања је сведочење ољудском постојању. То сведочење није ограничено на пружање објективнеистине, оптимистичке или песимистичке перспективе. Нити је дужно да иза-ђе у сусрет „жељама слушалаца“ или пак задацима друштва и нације. Употре-ба поезије је увек злоупотреба − духовни инцест.

Нема народа без поезије, народи се памте по песницима више него повладарима. Ко се још сећа имена владара, председника држава или влада извремена када су живели и стварли Шекспир, Блејк, Бодлер, Силвија Плат,или Лаза Костић, Аница Савић Ребац... А опет многе цареве и краљеве, папеи надбискупе, моћне породице, Луја XIV или папу Бонифација XIII не бисмони упамтили да није било Молијера и Дантеа. За мало дарованог земаљскогдобра, добили су вечни живот. Али има их који су исписивали другу истори-ју − историју бешчашћа, оних који су кажњавли и протеривали песнике боје-ћи се више моћи њихових речи него других царева и владара. Сетимо се оногимператора који је протерао Овидија и оног тиранина који је протерао и убиоМандељштама, и многих других који су ућуткивали песнике суптилнијимсредствима. Било је и обрнутих случајева када су песници радо седели вла-дарима уз скут, али од таквих је мало остало за памћење. Истински песникувек је био унутрашњи емигрант.

135

УДК: 821.163.41.09-1

Песник треба да буде непокоран, јер су властодршци па и идеје прола-зни, једино пред чим песник треба да је покоран јесу Лепота и Истина. Пе-сник ка њима тежи и када описује ружно и када упире у зло. Истински песникникада не пледира над власништвом „целе истине“ и „све лепоте“. Поезија са-ма не трпи никакву власт , па чак ни власт свога творца − песника. Увек ће засебе обезбедити слободу и независност. Измаћи ће свакој контроли и рећишто је наумила. Треба ли у томе видети њену натприродну или божанскумоћ? Није нужно. Пре треба признати песникову ограничену моћ. Жрец, „не-суђени законодавац света“, „лучоноша у светској ноћи“, метафоре су људ-ских жеља за моћи, а не његових остварења. Моћ је у песми, у њеном ткиву.И у ткању. Само што нисмо сигурни да ли обе игле држи исти власник руку,те ту моћ не можемо признати само песнику.

Песнику треба признати могућност давања још једне наде људскомпостојању, јер само он на крхотинама света зида палате. Зида нов свет, трај-нији од света који видимо и којим ходимо. Али, да ли то може бити мотив по-јединачног, индивидуалног певања?

Васко Попа је овако рекао: „Питају те увек изнова зашто пишеш песме.Да би видео зашто живиш, управо зато пишеш песме“. У овом искреном инаоко једноставном исказу може се наслутити једини могући разлог свеко-ликог писања, сва његова метафизичност − пишемо да бисмо сазнали, раз-умели тајну живљења. Али и да заштимо себе од „ниских погибељи егзи-стенције“, како је сматрао Оскар Вајлд, да дамо смисао властитом постоја-њу, и да свет учинимо подношљивијим и много више могућим него што онто јесте.

Зато ме не брину приче о статусу поезије или третману песника, јер на-супрот друштву, како рече Јосиф Бродски, добар песник увек има будућност,и зато се он никада не може сматрати губитником, ма какву му егзистенцјуприредило исто то друштво, ма колико било глуво за његово сведочење и сле-по за његове визије. Песника одржава вера у чудесно и „љубав према немо-гућем“, ако је веровати Грцима.

136

Драган Лакићевић

УРЕДНИК ТОПЧИДЕРА

Тридесет година био сам уредник у познатом издавачом предузећу. Ка-жем познатом, јер је некад било познато. Кад неко престане да постоји, поста-не непознат. Кад умреш – нема те. Од тог трена, све мање људи зна за тебе.

То предузеће многи су ценили. Кад је почело да пропада, нико га нијежалио. И сад, као да нико не примећује име тог предузећа на многим старимкњигама. С мојим именом је слична ствар. Свако име једном ће бити бивше.

Уређивао сам енциклопедије, речнике, лексиконе: митове народа све-та, уметничке прегледе, књиге општих знања... Неке смо преводили с другихјезика, неке су писали наши стручњаци. Све јединице једнообразне, истогобима, дата методологија... Литература, индекси...

Моја издања – узорна, без грешке.Те књиге добро су се продавале. Лепо се живело, а онда је све пропало.Кад почне да пропада држава, и књиге престану да буду потребне, Ни-

шта не пропада, а да са собом, у пропаст, не повуче још нешто, што није за-служило пропаст.

У исто време поче да нестаје тоалет-папир и да опада продаја књига. Упредузећу свађе и криза... Мене су најпре сменили, па ме послали на болова-ње, онда отпустили. Хвала мени, хвала њима...

Они који су највише учинили за успон и успех, постану највећи крив-ци кад започне пропадање.

Остао сам без повластице за превоз. Уместо у центар града, где су ре-дакције, штампарије и кафане, упутих се у Топчидер, међу платане и храсто-ве лужњаке.

Сада је јесен, сада се саде ахилеја, красуљак, даниноћ, зевалица, кан-диљка, љубичица, напоменка...

Парк ме умирио и променио. Као да ме освежила и подмладила влагаиз лишћа и траве. Осетио сам се спокојним испод грана, док иза мене нечуј-но протиче вода у каналу којим се пуне мало и велико језеро с муљем и бар-ским биљкама.

Почех да изговарам нове речи: дивљи кестен, граб, багрем, јасмин. Сте-кох нова знања: боквица (Plantago lanceolata) – вишегодишња зељаста биљ-ка из фамилије Plantaginaceae; Маслачак (Taraxacum officinale) – вишегоди-шња зељаста биљка из фамилије Asteraceae…

Одабрао сам једну клупу у хладовини. Ту је тихо, диван поглед. Раднимданом, пре подне, не долази готово нико. Недељом, тек понеко, с децом или

137

УДК: 821.163.41-32

с кучетом – поиграју се, прошетају, оду. Оставе отпатке: кутије од цигарета,кесице од чипса и слаткиша.

Сутрадан, дођем рано, видим: сам сам. Покупим отпатке око моје клу-пе. Чак и лишће, и гранчице покупим. Онда лепо седнем на клупу. Новине,по навици, крај мене, али радије гледам у небо и у лишће. Као да у томе не-што важније пише. Читам шта ја хоћу, не шта ми неко сервира... Тако и за-спим, за трен, па се пробудим.

Прошетам. Око корпе за смеће – папирићи, пикавци, пластичне фла-ше. И то покупим, па у корпу. После, кад се туда вратим – уживам: све чистои уредно. Моје дело!

Парк би могао бити још лепши, такорећи савршен, кад би се уредио, та-ко, као књига. И у књизи има корова – сувишне интерпункције, граматичкихгрешака, неједнаких форшлага... Највише ме нервира копиле – онај један по-луред у врху нове странице... Треба уједначити размаке, висину наслова,шмустикле и непарне стране...

Купио сам на бувљаку једну мотичицу баштенску, почео да сређујемивичњак, бетонски руб који дели стазу од травњака. Почупам травке прони-кле уз бетон. Довде је стаза, одавде трава – да се зна.

Онамо, гомила шута, песка, стакла. Ругло!Пролазе људи: овај жури пословно, онај шетколи, прича сам са собом,

или с пријатељем. Мене нико не примећује – ни војници, ни љубавници, ни-ти старци. И то ми одговара. Учини ми се да ми се статуа богиње Церере сме-ши... (Лат. Ceres, римска богиња земљорадње, земаљских производа и плод-ности; код Грка: Деметра; зовем је Жетелица). Да сам мало млађи, још бих јојсе удварао...

По кораку човека, по махању руке, осетим да ли ће бацити отпадак:трамвајску карту, празно пакло од цигарета, папирну марамицу... Пратим га.Нисам погрешио...

Ипак, стрепим: може доћи неко из Градског зеленила, из Управе Града...Не знам ко је надлежан за Топчидер. Питаће, ко ми је дозволио да уређујемпарк. Знам, ако ме пита, не вреди што ја то чиним добровољно и бесплатно...Њихови закони и уредбе биће важнији од мог дела. Знам шта ће рећи: Какоби било кад би се неко самопрогласио за уредника Србије... Или, Земаљскекугле!

Да ли да одем тамо и затражим дозволу за рад? Мислили би да сам луд!Можда би ми дали неки алат, косачицу, тестеру... Рукавице, комбинезон,

чизме... С тим би се могло више урадити.Знамо ми такве – можда би ми рекли. – Имали смо искуства с једним

на Калемегдану, ха ха, тицо! Најпре, као, дођу, хоће да помогну, као, воле овајград, а онда испоставе рачун астрономски, траже исплату ретроактивно, при-знање стажа...

Пре би ми забранили да радим. Нико ме није примио да радим у пар-ку. Немам ни лекарско уверење. Потврду да нисам под истрагом... Тражи теХашки трибунал, а ти се кријеш ту, као дворски баштован, лијо лукава! Где

138

ти је држављанство, господине? Али ме, и без тога, могу отпустити. Ако овоизгубим, куда ћу?

Једног дана, покрај клупе, нађем сат. Сагнуо сам се да уклоним пре-зерватив, кад, у влажној трави – сат. Мушки, руски „кировскиј", не она јев-тиноћа на батерије. Сутрадан, напишем, штампаним словима, читко и круп-но: НАЂЕН МУШКИ САТ – власник се може јавити на телефон... Прикачимна дрво.

Другог дана, нож. Леп, „швајцарац“, с црвеном дршком и крстићем.Онда, прстен. Са жигом, злато.Имам, код куће, једну кутију од ципела и на њој сам написао НАЂЕНЕ

СТВАРИ. Ту сам их све ставио: с налепницама, датумима и бројевима – да ихвратим власницима, кад се појаве.

Неко изгуби бројаницу, неко марамицу. Оловку, кључ, шналу, играчку...Идем, тако, по Топчидеру. Гледам једног човека: патике, тренерка. И

дама, с њим, спортски обучена – наочари за сунце, капице... Баш би му одго-варао онај нож. Личи ми на оне што воле са усеку штап од јасминовог дрве-та, па да га, оштрим ножем, обраде и нашарају... Приђем...

−Добар дан, господине, опростите ако вас узнемиравам, да нисте, мо-жда, ви, пре недељу дана, изгубили нож?

Он ме прострели погледом и презиром.− Ко сте, бре, ви!− Опростите, опростите – клањам се и повлачим.Гледају за мном, а његова сапутница шапуће:− Манијак! Видиш да је манијак, регистровани!Лакше је с биљкама.Бележим имена растиња – трава, цветова, дрвећа. Код куће, тражим њи-

хова латинска имена, и особине. Хвала Богу, имам добрих књига: Ливадскебиљке, Цвеће из вашег врта, Лечење биљем, Флора Европе... Кад живим с тимдрвећем, морам знати како се зове, какви су им карактери. Немам бољих при-јатеља. Јасмин, хибискус, шимшир, бор бели, бор црни, јела, смрча, туја...

У богатом свету, на развијеном западу, једе се свака травка... Зачинисе, посоли, сервира као салата... Зато су тамо људи као говеда...

Прозивам, као у школи: Ацација, Бегонија, Бршљан, Винка, Бела Вин-ка, Црвена, Георгина, Зумбул, Камелија, Каранфил, Лала, Мандрагора, Нар-цис, Петунија, Рузмарин, Ружа, Фикус, Хортензија, Циклама, Шебој...

Почиње јесен. Пада лишће – све интензивније. Лишће с платана можепрекрити цео парк. Оно се ујесен укрути – крупно и златно... Бићу немоћан,али ја то волим – нек ме савлада природа, нек ме затрпа, као у гробу... А предпролеће, крећем у велики посао – сагласно с природом... Киша је на мојојстрани.

Багрен обичан и багрен округли калемљен, жалосна врба, јавор зеленодрво и јавор крупног листа, јасен обичан, липа обична и липа крупног листа,платан, бреза, оскоруша, мачја леска, дафина миришљава врба, зова, јоргован,тамариск африкана...

Онај јоргован, ја сам окопао. Одмах је живнуо.

139

Бројим лампе и стабла. Љуљашке и клацкалицу неко давно украо – но-ћу, натоварио на камион. И клупа има мање него раније... Да ли да и ноћустражарим у парку? Украшће неко и брезу, и липу – какво је лоповско добадошло.

Кад букне трава и крену топли дани, затворићу воду која пуни језерце...Скинем се у купаће гаће, уђем у базен, почнем чишћење. Најпре травуљинуи муљ. Штета што немам чизме. Има много блата између плоча на дну... Свето могу да средим за неколико дана, а нека буде и десет... А онда, пустим во-ду и бистро језерце бљесне насред Топчидера. Слећу фазани, долазе вевери-це – да пију чисте воде.

Топчидер је стари краљевски парк. Нису случајно баш њега гађали бом-бама.

Једино стрепим: ако ме неко пријави! Ја овај посао радим неовлашће-но. Немам квалификације, немам дозволу ни да мислим о овоме. Заузимамнечије радно место, а толика незапосленост оптерећује друштво!

Шта да радим, ако ме и одавде отерају?

140

Сретко ДивљанПедагошки факултет Јагодина

ЛИЦЕ ФРЕСКЕ (1)

Српско фреско-сликарство је капија европске цивилизације и почетаквизуелне уметности. Симболи су део сликарског казивања и ликовног саоп-штавања. Фреско-сликарство је слово, писмо, реч, мисао и начин креативневизуелне комуникације. Феномени напред-назад су део креативног мишље-ња и ликовна драма потенцираног плача. Српска уметност јесте ортодоксна,али није непроменљива и строго укочена. Палета ликовног исказивања је вр-ло богата и разликује се од манастира до манастира.

Српски сликар је добар приповедач и креативан визионар. Манастирису осликана књига која се чита са лица фреске. Фреске причају о нама и бо-гу од искона. Лице фреске и посматрач траже истину и бесконачност.

Византијско плава је љубав, космос и човек. Плава, црвена и жута гра-де на лицу фреске живот и божанско биће. За читање фреске потребно је дачовека едукујемо и научимо да чита ликовне поруке.

Са лица фреске читамо: живот фреске, причу, визуелни плач, визуелнупоруку, емоционални плач, снагу времена, сукоб интимности и видљивостии сукоб времена.

Фреске су знак покајања, емоционалне стрепње, туге и опомене.

ЖИВОТ ФРЕСКЕ

Живописац је створио фреску да верник зна да протумачи поруке сафреске. Књигу са зида манастира верник мора читати што чешће, и да му онапостане путоказ у животу, образу, поштењу и крсној слави. Фреска живи веч-но и тражи са посматрачем истину и живот насушни. Визуелни универзумствара разноврстан облик и тражи простор у времену и начину размишљања:куда иде човек, чему служе искушења, шта је то васкрсење и зашто је Божићкућна слава. Верник са фресака чита: ликовне поруке, духовне мисли, живот-не проблеме, филозофију живота, боје и цртеже, дарове божије и упутствошта радити ако залута. Фреске са зидова манастира саветују: „Човече, не ле-ти без велике потребе“. Фреска живи да би човек могао да утопи главу у ње-на недра.

141

УДК: 75.052.0467.01111111

ФРЕСКА ПРИЧА

Лицем у лице стоје човек и фреска. Ћути фреска а ћути и он ─ Човек.Чудни гласови чују се са зидина манастира : „Опрости им Боже, не знају штараде“.

ВИЗУЕЛНА ПРИЧА

За визуелну причу потребно је савладати растојање од тачке А до тач-ке Б, а кад савладате растојање, размишљате о пређеном путу и препрекама.Манастирске фреске нуде пут Богочовека, и то ортодоксни пут. Пут који сене мења и који је настао кад и човек. Приче теку: „Сликам оно што знам о те-ми и форми. Сликам како то посматрач види, тј. шта он то жели видети,знaчило би ─ ја видим оно што посматрач не види, посматрач жели да видионако како то он хоће. Он објективно зна и види како предмет изгледа и он ж-ели да види објективно сликарство, тј. интелектуално сликарство.“ Фреско-сликарство наших манастира је интелектуално и објективно.

Посматрача не интересује перспектива већ догађај, тј. радња или збивање.На фрескама је истакнута фацијална експресија и догађај унутар представе.

ЛИЦЕ БОГОРОДИЦЕ

Богородица у себи чува мир и благостање за нова поколења.Умрети ра-ди других- то је већ нешто. Умрети за једно сутра ─ то је човекова судбина имото живота. Умрети у име човечанства и васељене ─ то је радост рода ипорода. У манастиру Сопоћани, сликар је сачувао Бога у себи и на небу.Волети људе и љубити их то је православна васељена и правац човека. Гра-дити манастире може само човек.

У Италији, рођен је 1265. године Данте Алигијери, отац модерне књиж-евности. Рођен је Ђото Ди Бондоне, отац модерног сликарства. Граде се С-икстинска капела и Нотр-дам.

Двадесети век проналази Сопоћане, приче из Христовог живота, светератнике, апостоле...

Чимабуе, Ђото и Фра Анђелико стварају уметност ренесансe.Пре ренесансе рођено је српско сликарство. У српском сликарству

Нереза, Курбинова, Студенице, рађа се грандиозна уметност. Сопоћани, Сту-деница, Милешева, рађају уметност непоновљиве вредности. Разлике међуњима постају особине а и вредности које их спајају и стварају јединствену ст-илску породицу. У Нерезима, створено је импресионистичко и експресио-нистичко сликарство. У Нерезима, рођена је боја у пуном сјају своје свет-лости. Експресионисти Нереза и Курбинова су мирни и тихи бунтовници. Уњиховој експресији туга има свој узвишени бол и благe покрете.

142

EЛ ГРЕКО И КУРБИНОВО

У Ел Грековом Есполиу експресионизам је доживео врхунац драме упостављеним ликовима. Драма Ел Грековог Есполиа подсећа на ПикасовуГернику. Сликар Курбинова својом снагом експресије надмашио је Пикаса иЕл Грека. Курбиново има снажну ликовну драматизовану експресију и слобо-ду случајности у боји и цртежу. У Курбинову и Есполиу линије су чврсте и упуном сјају линеарног интензитета и експресионистичко космичког бола. Не-мир бичевања, као и зла жеља људи да некога казне, болно делује.

Из црне масе извире трачак наде. Укочени поглед масе спреман је, надат знак, да линчује. Масовна шизофренија најјаче је оружје смрти. Немир наовим експресионистичким сликама увукао се у човека. Христово мирно ли-це умирује несретне људе.

Експресионизам деветнаестог века има снажну и наглашену гестуали-зацију. Он користи симболичко-арабескну ликовну форму и на тај начин по-јачава видљивост експресије. У Пикасовој слици Жена која плаче створена јепричљива туга жене. Пикасо је желео да нас троне и стресно бомбардује по-дацима туге на женином лицу. Плакатна туга на Пикасовој слици говори очовеку који је изгубио осећај интимности. Рафинирану осећајност туге човекје већ одавно изгубио. Нерези плачу свој рафинирано интимни осећај туге.Троуглови у Оплакивању Христоса симболизују Бога у јединственој целини.

У Нерезима мирно и воштано лице Христоса појачава експресију лицаи снажан плач Богородице. Фреска плаче, плач се чује у нашим срцима. Тро-угао је симбол тројства и пирамидалне величине туге српског човека у сли-карству манастира.

У Нерезима, Ђурђевим ступовима и Курбинову, у XII веку, сликари сеиграју својим креативним визијама а њихове сликарске визије лете по зидо-вима стварајући генијалне импровизације.

Нерези су чувени по својим тананим импресионистичким визијама чи-ји су сликари поете и фантасте. Оплакивање Христоса у Нерезима у намаизазива физички плаче, плач се чује у нашим срцима. Из лица фреске избијанемерљива туга мајке. Плаче туга мајке за сином и велича материнство, тј.храброст једног бола који произилази из жеље да се роди поново човек, ство-ри човечанство. Мајка плаче са узвишеним болом и прашта се од сина. Мај-ка ствара човечанство и прашта се с тугом космичког оправдања. Христос јеовде представљен као спаситељ. На фресци се осећа спољашња и унутрашњатуга. На лицу фреске осећа се јасан израз светитеља. Графицизам на овој фре-сци је симболичког карактера.

На Оплакивању Христоса свођењем ликовних елемената створена јејединствена експресионистичка форма, тако да лице фреске ствара утисак цр-но-белих односа, тј. снагу једноставности.

У епохи Комнина, Нерези су дали сјајне ликове у фреско-сликарствууз велику помпу радости путем лепршавих и прозирних импресионистичкихдоживљаја као и кроз експресионистичку тугу.

Створени су нови прилази ликовима на фрескама. Они су представље-ни кроз хуманији однос и присније, путем графизма и лепршавих површина

143

импресионизма. Фреске су просветљење и уз сјајан колорит представљајуимпресију на достојанствен начин. Ликови поседују космичку лепоту и пле-менитост стаса. Драма доживљаја гради линеарне арабеске и геометријскеломове. Облици су ломљене и објективно виђене форме које стварају при-вид реалног и иреалног.

Упоредимо Нерезе, Пикаса, Гриневалдово Распеће и Мунхов Крик. Пикасо је Дори Мар рекао: „Срби су пре седам стотина година знали

шта је то кубизам.“ Сликарство Нереза је много богатије и култивисаније не-го Пикасово сликарство.

Пикасо је желео да буде брз као туга. Нерези су у тугу Богомајке уне-ли сва осећања овога света и осећања која непрекидно истим интензитетомделују на нас. Пикасов плач нас дрмне и нестане јер је изгубио аутентичностљудскости, тј. човек се унаказио од гримасе. Плач Нереза није уништило нивреме ни савременост.

Да ли губимо савременост жељом да будемо само гримаса или масабрбљивих прича, тј. индустријски отпад изгубљеног разумевања. Наравно,нико не жели да слика као сликар Нереза. Губити себе опасно је.

После толико векова Нерези и даље сијају пуним сјајем.Лепо је бити сликар Нереза. Лепо је бити Пикасо.Модна креативност српских мајстора фресака је изузетна. Многи мод-

ни креатори копирали су моделе хаљина са фресака и постигли светски углед.Најлепше обучени су српски ратници. Срби су у рат полазили млади, лепи ипрекрасно обучени. Најлепши српски ратници насликани су у манастиру Ре-сава, задужбини деспота Стефана Лазаревића. Прелепе женске хаљине на-сликане су у манастиру Милешева и Краљевој цркви у Студеници. Прва срп-ска дама позната по модерном облачењу била је Симонида, жена краља Ми-лутина. Симонида је била позната и по фризури „а ла Симонида“.

Фреско-сликарство било је занимљиво по насликаној архитектури, ко-ја је служила као украс у једној композицији. Архитектура је била осликанау кубистичком начину изражавања. Употребни предмети објективно су пред-стављани, сликар је видео отвор неке зделе и њено дно, баш као Пикасо усвојим кубистичким сликарским радовима. Боје су биле изузетно скупе. Закилограм плаве боје Срби су плаћали килограм злата. Креч је био везиво и бе-ла неутрална за фреско-сликање. Да би сликали фреску, креч је морао да од-лежи сто година. Српски сликар одлично је знао геометријску перспективу.Кажипрст Пантократоров, на фресци у куполи, дугачак је око педесет центи-метара. Кад гледате са земље прст Пантократоров, чини вам се да је насли-кан у природној величини.

Треба знати да су пре Пикаса постојали Нерези. Нерези су настали у XIIвеку, а Пикасо у XX веку.

144

Упоредимо Оплакивање из Нереза, Пикасову Жену која плаче, Грине-валдово Распеће, детаљ слике Богородица која плаче и Мунхов Крик. Посма-трајмо снагу Оплакивања над снагом плакања Пикасове Жене. У Нерезима,спојили су се експресионизам, импресионизам и пречиста форма Богочове-ка и Богомајке који својим карнатом делују као имагинарна бића. Живот исмрт рађају нови живот а плач ствара тренутак. Матиас Гриневалд ствара ре-мек-дело сликарства ─ Христово распеће, једино које се може упоредити саСтуденичким Распећем. Богородица је на овом распећу као крин. Њена љу-дска невиност, у тамном вилајету, нежна је као окупана светлост. На Гринев-

145

Оплакивање, Нерези Жена која плаче, Пикасо

Распеће, детаљ, Матијас Гриневалд Крик, Едвард Мунх

лдовом Распећу Богородичин плач је извор светлости и чедног праштања.Она је радост туге и наговештај рађања нове светлости и светлосне мудр-ости. Фацијална експресија Богородичиног лика је је монументална лирскавизија наспрам Мунховог Крика који је експресионистичка неуроза и тескобастраха. Црвена крв се пролама небом. Човек у страху тражи себе, а мост је о-бмана између два зла и спас од краја или почетка смрти. На Оплакивању Хр-иста у Нерезима свети Јован љуби Христову руку а Јосиф и Никодим прид-ржавају му ноге. Богородичина и Христова глава су у светом троуглу суза иплача. Ако повучемо једну праву линију од Јосифове главе до Христове гл-аве а онда спојимо Христову и Јованову главу косом линијом, па Јовановуглаву са Јосифовом спојимо, добићемо пирамидални плач као Божије пост-оље. Посматрајмо Богородичине руке на Матиасевом Распећу, које траже п-омиловање за живот. Мунхов Крик проткан је грчем и болом који су довед-ени до високе драме. Драма на мосту и руке које штите главу од злураде м-асе крви су небеско зло. Оплакивање Христоса, Пикасова Жена која плаче иГриневалдово Оплакивање су знак смрти а Мунхова слика наговештава смрт.На овом свету мрети није ново. Плач и крик су рођени кад и човек.

Весели се, човече, плач и смех су део тебе.

БОГОРОДИЧИНА ЦРКВА У СТУДЕНИЦИ

Богородичина црква у Студеници припада Рашкој школи. Манастир,саграђен у стилу Рашке школе која је била под утицајем романичке уметно-сти и у себи носи снажан и монументалан изглед Богородичине цркве у Сту-деници, има сасвим другачији распоред фресака од других манастира. СветиСава I идејни је творац распореда фресака у Богородичиној цркви у Студени-ци.

Уместо Богородичиног Успења, насликано је Распеће Христово на за-падној страни манастира.

Ако упоредимо Распеће из Нереза и Богородичине цркве, приметиће-мо да је студеничко мисаоније, рафинираније и много суздржаније. С време-ном се изгубила експресија из Нереза, а као стил изражавања прихваћена јекреативна мисаоност са широким плохама где до изражаја долази сјајна ана-томија човека и зрео колорит. За Христа у Богородичној цркви, кажу да ник-да нико неће успети тако добро креативно и анатомски представити тело Хри-стово као и саму композицију у уметности уопште.

Богородица се благим гестом руке опрашта од сина. Мајка је у свом бо-лу и гесту најплеменитија личност и свесна је да је њен бол део великог чи-на за Христа и свет. Једино Богородица аскетски делује на овој фресци. Бо-городица је у пурпурном плашту, а хаљина коју носи је паришко модре боје.Женски ликови на фресци су витки и префињени. Простор између ликова јепластично поетски грађен. Космички међупростор је математичко-поетскавасељенска одлика рашког сликарства. Позадина фреске је свекосмос са осмо-краким звездама. Иза крста, у доњем делу, сликар је насликао нијансиране

146

квадрате који подсећају на уметност оп-арта. На Оплакивању Богородице ис-такнути су сликовити украси, јасан цртеж, преливи топлих боја, усклађенесу драперије јасним инкарнатом са транспарентним бојама и широким поте-зима. Ликови на фрескама су анатомска и ликовна генијално насликана делаи прекрасни људи узети из свакодневног живота. Христос је световни човек.Његова духовност је племенита стварност и врхунско остварење сликара. Нај-лепше насликан Христос налази се у лунети на улазу, на западном зиду.

Врхунски насликано остварење Исуса Христа налази се на Успењу Бо-городице. Благо нагнута Христова глава улево, како ми посматрамо, духовније узор како неко може узвишено да плаче. Благи плач Христоса је космичкиузвишен и проткан воздиханијем. Лице Христоса из Сопоћана, по лепотиуметничког израза, можемо упоредити са Мона Лизом или Белим анђелом изМилешеве.

Сва три ликовна дела су светска баштина универзалног у нама. Ништана овоме свету није толико достојанствено и свечано за око као ова три свет-ска ремек-дела.

МАНАСТИР СОПОЋАНИ

Поморци су по свој прилици градили Сопоћане из српског поморја. Ге-ометријски украси су једноставни на спољашњој фасади.

Сопоћански сликар ствара експресиван цртеж, компликоване компози-ције и драперије које истичу форму и наглашавају пластичност делова тела.Сопоћанско сликарство је мирније, свечаније, строже, префињеније у упо-треби боја. Не ствара аскете сопоћански сликар, ни испоснике, већ људе изнарода. Креативни сопоћански сликар је естета свога времена и представниксрпског двора.

Осим Алтамире, Сопоћани су прво светско сликарство. После Сопоћа-на је тек Сикстинска капела велико сликарство. На висинама, у врлетима ко-смоса српског, створен је манастир Сопоћани. Он прича о православљу и чо-веку. Ниједна уметност није толико велика и уметнички племенита као умет-ност Сопоћана. Ако сопот значи извор, онда је уметност Европе овде наста-ла, тј. она је овде, у Сопоћанима, почела да живи свој живот и да извире. Чи-тати поруку с лица деца умеју најбоље. Човек тог времена био је неписмен ичитати поруке једино је могао са лица фреске. Слике манастира су прво сло-во и прва српска писменост, тј. прва сликовна мисао и прво масовно образо-вање.

У Сопоћанима, на фрескама, настало је прво мозаичко сликарство, тј.имитација мозаика. Имитација мозаика у фреско-сликарству, ствара нову екс-пресију и утисак нове дубине, тј. перспективе. Уметност Сопоћана је мону-ментална по лепоти и снази уметничког израза.

Отиђи, Човече, у Сопоћане и доживи рај у уметности. Сликар Сопоћа-на слика достојанство човека и Бога. Фреска Успење Богородичино је ремек-дело светског сликарства. Све фигуре видимо као симболе и свеопшти људски

147

доживљај. На сваком гробу пише „Био сам што си и ти, бићеш оно што сами ја. У Успењу Богородичином наглашен је дух општељудског, универзалноги човекољубља.

Ако на фрескама Сопоћана изучавамо фацијалну експресију доћи ћемодо сазнања да жене тугују срцем, а мушкарци разумом. Деца тугују срцем. НаУспењу Богородице створено је визуелно мишљење и пластична тродимензи-оналност. Нимало није скромно рећи да је сопоћански сликар надмашио Ми-келанђела Буанаротија. Префињено насликане драперије на апостолима, улевом углу фреске, виртуозно су сликарско ремек-дело сликарства уопште.Посматрајмо ликове племенитих апостола горштака - ту можемо видети чи-таву лепезу фацијалне експресије. Племенити горштак пати на достојанственначин и изражава свеопшти бол човечанства. Из Оплакивања Богородице по-сматрач може осетити визуелни плач, емоционалну стрепњу, тугу, опомену иснагу времена. Свеопште мишљење и филозофија човека је општи знак фре-ско-сликарства у Сопоћанима и порука за све људе: „Љубите ближњег“. Ле-онардов сфумато можемо приметити у светлоокер плашту на Христосу. Ле-пеза транпарентности сликарских је истакнута кроз жуте нијансе плашта наХристосу. Волуминозност Христовог плашта и креативну представу сикстин-ских фресака надмашује Христос из Сопоћана. Најлепше изражену тугу мо-жемо пратити по гестовима руку апостола. Ако гестове руку преведемо у ли-нију, онда говоримо о психолошком дејству линије у простору. Линија је наовој фресци монументални израз генијалног ликовног језика. У ОплакивањуБогородице примећујемо централну перспективу и перспективне линије, каои тачку недогледа. Паралелне линије на овој фресци, знак су одмора и благо-стања, вертикалне линије носе космичку доминанту и знак су Васељене, тј.узвишеног.

АТМОСФЕРА ФРЕСКО-СЛИКЕ У СОПОЋАНИМА

Човек и БогКад уђете у Сопоћане, имате осећај да сте ушли у двор богова и с ра-

дошћу размишљате о великом српском сликарству. Зора фреске благо окупаи окити их нежно светлуцавим сјајем фреско-лица. Док гледате фреско-сце-не на зидовима манастира ви пред лицем фреске стварате филозофију живо-та и тражите савет Бога. Раскош боја повећава чаробност фреско-представе.Манастирска тишина појачава вашу стрепњу и питање куда ићи даље. У ма-настиру се чује Божја тишина где свеци граде и стварају живот наш. Шетатиу друштву с Богом и свецима привилегија је човека у манастиру. Илузијаосликаних боја и мисли у Сопоћанима јединствено је величанство.

148

На Успењу Богородичином туга је присутна на свим лицима. Са лицафреске туга и опомена иду ка нама.

Ако повучемо дијагоналу из левог и десног доњег угла, до врха Христо-ве главе, добићемо пирамидални врх догађаја и врхунску композицију.

Оплакивање Богородице је узвишена жалост. Богородица на онај светодлази као девојчица. Деца у православном фреско-сликарству означавају не-виност. Окерзеленкаста боја на фресци је хладна боја. Љубичаста боја косе јекомплементарна са жутим нијансама и знак је високе интелигенције и духов-ности. Љубичаста боја појачава отменост бола и знак је Божанске отмено-сти. Зелена појачава бол и означава радост и заштиту од ђавола ─ клин се кл-ином истерује.

Боје које оптички означавају покрет напред-назад могу код посматр-ача да изазову појачану динамику бола. За разлику од Богородичине цркве уСтуденици, Сопоћани су много прочишћеније сликарство. Сопоћани су пир-амида српског сликарства.

Нешто лошије сликарство налази се у припрати Сопоћана. Готово двавека Сопоћани су били откривени. Време и невреме учинили су своје.Ни вр-еме а ни невреме нису могли да у фрескама убију пирамиду светске лепотекао ни естетску вредност фресака.

Сопоћански сликар је знао за рефлекс боја као и утицај боје на човека.Ове феномене тек су почели да проучавају сликари високе ренесансе. Лазу-рно сликарство први су употребили студенички мајстори. Врхунац лазурногсликарства постигнут је у манастиру Каленић. Манастир Каленић саграђен јеу моравском стилу. Своју крунску лепоту лазурно сликарство достигло је уфресци Свадба у Кани.

149

Успење Богородице, манастир Сопоћани

Мимични гест као емоционална интелигенција, тј. порука у службисижеа слике

Детаљ из Нереза, детаљ са Гриневалдовог Распећа и МикеланђеловеПиете су гестуална експресија. Гестуална експресија је комуникација путемпокрета или геста. Експресионистички немир увукао се у даму која је осли-кала крчаг на фресци у Нерезима. Њено визуелно свесно ишчашено раме нео-дољиво подсећа на Пикасова кубистичка остварења.

Богородица на Микеланђеловој „Пиети“ благим гестом руке, исказујебол према умрлом сину. Занимљиво је посматрати Богородичино лице које јеостало мирно, без било каквог знака бола, зато што се Микеланђело угледаона хеленистичку уметност. Путем концентрације лице је остајало мирно, беззнака или мимике осећања на лицу.

150

Нерези, детаљ Распеће, детаљ, Матиас Гриневалд

Пиета, Микеланђело Буонароти Мона Лиза, Леонардо да Винчи

Христово умрло тело одаје последњу визију живота и човека који ћеваскрснути. Линија тела је мирна и опуштена.Она је благо таласаста и уводинас у царство подземног света.Тужан и величанствен је призор Богородице иумрлог тела Христоса.

Призор је тужан јер је умро Богочовек, а радостан јер се рађа хришћан-ство.

На Распећу Гриневалдовом, шака Христова, која је прикована за крст,исказује неописив бол, последњи грч и страшну патњу смрти над животом.Раширени прсти у грчу свом, путем последњег дамара, са опраштањем, саоп-штавају Богу свој последњи бол.

Фреска из Нереза је експресионистички кубизам и лирска неуроза. Ла-гана и лепршава сликарска визија улази у свет кубистичког надреализма.

Кубистички надреализам јс сликарство проткано одређеним геометриј-ским облицима купе, коцке, ваљка, тј. тела са сјајним минуциозним реали-змом. Неуротични лик даме из Нереза ствара импресионистички свет и лепо-ту насушне душе. Насупрот дами из Нереза, ремек-дело портрета, Мона Ли-за, свим својим бићем, на лицу и телу изражава благ и загонетан осмех. НаМона Лизином лицу благи и загонетни осмех видан је и у очима. Благи и за-гонетни осмех Мона Лизе уводи нас у један нови свет интимности. Свако однас интимно је разговарао са Мона Лизом. Да ли нам Мон Лиза саопштаваблагу вест да је трудна? Можда се радује што је слика Леонардо, можда...Слика је свечаност за око и човеков интимни разговор, тј. разговор у четири ока.

Христово лице на фресци Успење Богородице пластично је обликовано,глава је нагнута улево, како ми посматрамо и даје утисак дубоке туге за мај-ком. Лепота Белог анђела је у његовој прекрасној колористичкој симфонијии изузетно обликованој глави. Чедност и лепота главе Белог анђела је у ње-говој духовности и сликарској лазурности. Упоредимо Христову, Мона Лизину

151

Христос, детаљ са Успења Богородице, Сопоћани

Бели анђео, Милешева

и главу Белог анђела. Христова глава је лирска визија елегије и космичка ле-пота Богочовека и лик сопоћанских врлети, Мона Лиза је отмен лик италијан-ске ренесансе. Њен лик је много сиромашнији духовно и ликовно од сопо-ћанског Христоса. Бели анђео својом свелепотом и својом белином плени иуздиже човека у небеса. Српска уметност у себи носи снагу времена и пле-менитост горштака. Сликарство фресака је лице човека који је знао шта хо-ће и стално је истраживао нове комуникације и нове ликовне захвате. Лицефреске прошло је кроз све креативне агоније и стилска опредељења. Да ли јевреме да ћутимо и не истакнемо лепоту наше уметности?

Sretko Divljan

FACE OF A FRESCO

SUMMARY

Serbian fresco painting is the gate of European civilization and the beginningof visual arts. Symbols constitute painting stories and messages. Fresco paintingrepresents a letter, an alphabet, a word, a thought, and a type of creative visualcommunication. Phenomena of front and rear are elements of creative thinking andpainting drama of emphasized weeping. Serbian art is orthodox, but it is notunchangeable or stiff. The artistic palette of expression is very rich and differs fromone monastery to the other.

152

153

ПРИКАЗИ И КРИТИКЕ

МАЈ СТОР СКИ ВЕЗДра го слав Ми ха и ло вић, Мај стор ско пи смо, из да ње Ауто ра, Бе о град, 2007.

...све вре ме сам ужи вао и осе ћао пра ву ра дост од то га ка ко си та мораш чи ја вао и рас пли тао, уде вао, про ши вао и плео, зна ју ћи да не тре бани да стра ху јем да не ћеш та ко из др жа ти до кра ја и да мај сто ри ја, кадсе све до кра ји чи, не ће из гле да ти као да се мај сто ри са ла са ма од се бе.

(из „Мај стор ског пи сма“)

Ауто ри зо ва не бе се де, не ко ли ко пи са ма, ин тер вју, по здрав не ре чи и по -смрт ни го во ри, стра ни це днев ни ка, као и је дан пред го вор ра ни је об ја вље нојкњи зи, са мо су део жан ров ске и те мат ске ра су то сти Мај стор ског пи сма ко је,уз све то, укљу чу је и нај ма ње три „кла сич на“ при по вед на тек ста. По вр шноми не па жљи вом чи та о цу но ва књи га про зе Дра го сла ва Ми ха и ло ви ћа мо же из -гле да ти као на бр зи ну и од пре ви ше ра зно ли ког ма те ри ја ла са чи ње на зб(и)ркатек сто ва, са мо за ову при ли ку са бра них и уве за них у исте ко ри це, без не ке су -штин ске ме ђу соб не ве зе. Ства ра ње та квог ути ска ни је слу чај но и пред ста -вља ва жан део аутор ске стра те ги је ко ја, уоста лом, за овог пи сца и ни је нео -бич на. Сво јом но вом књи гом он за пра во на ста вља ра ни је за по че ти ком по зи -циј ски по сту пак хо ти мич ног спа ја ња тек сто ва ко ји при па да ју раз ли чи тим на -ра тив ним и жан ров ским ти по ви ма. Се ти мо се Чи зма ша (1983) и њи хо вог дво -стру ког дис кур са – сказ-при по ве да ња са јед не стра не и до ку мен тар не гра ђе(ар хив ске вр сте) са дру ге, ко ји на по ре до, без ди рект не ве зе, ег зи сти ра ју уистом тек сту; или пу бли ци стич ких, есе ји стич ких и до ку мен тар них сег ме на -та у тро том ном Го лом ото ку (1990-95) окру же них „кла сич ним“ на ра тив нимза пи си ма. И по след ња „пра ва“ збир ка при по ве да ка овог ауто ра, Ја ло ва је сен(2000), та ко ђе има не што од фор ме на из глед не мар но са ку пље них ра зно вр -сних и не са гла сних про зних об ли ка.

Сле де ћи овај ком по зи циј ски мо дел Ми ха и ло вић сво је Мај стор ско пи -смо ис пи су је тех ни ком укр шта ња раз ли чи тих тек сто ва, на ста лих у сва ко ја кимпри ли ка ма у јед ном ду жем вре мен ском пе ри о ду (од кра ја осам де се тих до на -ших да на), али их све сно гру пи ше у од ре ђе не те мат ске и жан ров ске кру го веко ји, ма ко ли ко ме ђу соб но би ли уда ље ни, по чи њу да ус по ста вља ју соп стве -не ин тер тек сту ал не ве зе и да, упра во сво јом це ли ном, фор ми ра ју зна чењ скиниз но ве вр сте.

Са дру ге стра не, оно што у на ра тив ном сми слу об је ди њу је све ове раз -ли чи те за пи се је сте исти аутор ски глас. Ма да се ра ди о за себ ним и стро го

155

УДК: 821.163.41.09-94 Михаиловић Д.821.163.41.09-5 Михаиловић Д.0

и1’3421’26

на мен ски пи са ним тек сто ви ма, из ра зи то не при по вед них вр ста, и до слов номо же мо ре ћи да је глав ни ју нак Мај стор ског пи сма сам ње гов аутор. За то јекњи га, по ма ло па ра док сал но, исто вре ме но и пу бли ци стич ког и фик ци о нал -ног ти па и у тој жан ров ској не сво ди во сти от кри ва мо ње ну зна чај ну пред ност.

У фор мал ном по гле ду це ли на је ја сно по де ље на на три одво је на сег -мен та. Пр ви део, окре нут пи та њи ма књи жев ног по ступ ка, пру жа ре ла тив норет ку при ли ку ка да овог ауто ра мо же мо чу ти да ис црп ни је про го ва ра о соп -стве ној ли те рар ној прак си. Сто га не из не на ђу је што че ти ри тек ста ко ја чи неовај сег мент ни су пи са на као сту ди о зна ауто ре флек си ја лич не по е ти ке, већпред ста вља ју, у пра вом сми слу ре чи – из ну ђе не од го во ре. У пар пи са ма, увекре пли ци ра ју ћи дру ги ма, аутор обра зла же соп стве не по гле де на ли те ра ту ру,при по ве дач ки по сту пак, пи та ње је зи ка у књи жев но сти. По след њи текст по -ме ну тог де ла књи ге за и ста је сте ин тер вју ко ји са Ми ха и ло ви ћем во ди др Ро -берт Хо дел, про фе сор сла ви сти ке на мин хен ском уни вер зи те ту. Аутор по себ -но, и не по пр ви пут, од ба цу је по сту пак „пре но ше ња“ ствар но сти у ли те рар -ни текст (При по вед на и жи вот на ствар ност ни је исто) и ука зу је на об ли ко -твор не мо ћи са мог је зи ка (по себ но ње го вих го вор них фор ми). Па жљи ви јечи та ње ука за ће и на то да се про ми шља ње соп стве ног при по ве да ња пре све -га од но си на пр ви део ства ра ла штва, да кле, на зо ви мо је та ко, на „пре го ло о -точ ку про зу“ и отуд пред ста вља, и у хро но ло шком сми слу, по чет ни ко рак овекњи ге.

У на став ку се Ми ха и ло вић вра ћа сво јој цен трал ној ли те рар ној и жи вот -ној те ми – Го лом ото ку. Не са мо те мат ски већ и је зи ком, сти лом, оства ре номат мос фе ром, овај сег мент Мај стор ског пи сма до слов но озна ча ва на ста вак по -след њег то ма исто и ме не књи ге. Кроз три обим на тек ста аутор пру жа но ва са -зна ња до ко јих је до шао то ком де ве де се тих. Ме ђу тим, по ме ну ти део скри ваи при по вед ну ра ван ко ју прет ход на про за не по се ду је – онај ду го оче ки ва нии кључ ни тре ну так спо зна је соп стве ног по ло жа ја у стра вич ном исто риј скомме те жу, омо гу ћен ауто ро вим уви дом у лич ни до си је ко ји је Слу жба др жав небез бед но сти во ди ла то ком че тр де сет го ди на (1949-1990). Ове стра ни це (ина -че нај о бим ни ји текст у књи зи), да те као си ро ви днев нич ки за пис ли шен до -дат ног књи жев ног уоб ли ча ва ња, ком по зи циј ски сме ште не у са мо сре ди штезбир ке, са др же ин тим ну ис по вест и бол но пре и спи ти ва ње не са мо лич ног по -сту па ња у зло вре ме већ и соп стве ног пи са ња о том вре ме ну. Ви ше од три де -сет го ди на Ми ха и ло ви ће вог тра га ња, пи са ња, и про ве ра ва ња чи ње ни ца, ра -да чи ји је пу бли ци стич ки вр ху нац Го ли оток, а ли те рар ни ро ман Зло тво ри,ко нач но се за вр ша ва на овим стра ни ца ма. Не ка ко и сим бо лич ки овај део књи -ге за тва ра пред го вор ру ском из да њу Го лог ото ка, об ја вље ном 2001. го ди не.

По след њи сег мент пред ста вља и у хро но ло шком сми слу за вр ше так це -ли не по што се од но си на ак ту ел но ан га жо ва ње на шег ауто ра. За ни мљи ва јеи чи ње ни ца да је ве ћи на ових тек сто ва већ об ја вље на у књи зи бе се да Вре меза по вра так (2006), што до дат но све до чи о све сном из бо ру де ло ва и кон цеп -ци ји Мај стор ског пи сма. Њи хов за јед нич ки име ни тељ је сте на гла шен по ле -мич ки тон и не пре ста но ауто ро во под се ћа ње на раз ме ре ка та стро фе ко ју јесрп ски на род до жи вео у два де се том ве ку, на ње не глав не узро ке, као и на по -

156

сле ди це упор ног ис тра ја ва ња на по гре шном пу ту. У кон тек сту чи та ве књи гепри ме ћу је мо да аутор ски глас, по шав ши од сми ре не по е тич ке ре флек си је напо чет ку и про шав ши кроз по кај нич ко са мо и спи ти ва ње у цен трал ном де лукњи ге, са да до би ја но ви ква ли тет и зву чи сна жно, оштро и опо ми њу ћи. За вр -ше так по след њег сег мен та пре тва ра тај глас у уса мље ни крик три бу на, гласва пи ју ћег у пу сти њи, очин ски и про роч ки ла мент над суд би ном јед ног на ро да.

Ре ла ци је из ме ђу раз ли чи тих тек сто ва, би ло да су да те као уз гред на ан -ти ци па ци ја или слу чај но под се ћа ње, би ло као ја сно упу ћи ва ње или ди рект -на ве за, по ја вљу ју се по свим прав ци ма ове збир ке. Пи та ње упо тре бе ди ја ле -кат ског је зич ког об ли ка у књи жев но сти, из раз го во ра о прин ци пи ма сказ-при -по ве да ња на по чет ку, ус по ста вља ве зу са пи та њи ма де пре са ци је ста ри јег но -во што кав ског го во ра из по ле мич ких тек сто ва са кра ја књи ге; очу ва ње срп -ско хр ват ског на зи ва за је зик пре по зна је се као ре ци див ти то и зма ко ји ну жноко му ни ци ра са го ло о точ ком те мом; мо тив не ста ја ња, уве ден лир ским про ло -гом Са њам да сам умро, ко ре ли ра са крат ким за пи си ма о смр ти (нај че шћеиз го во ре ним пред хум ка ма пре ми ну лих при ја те ља) ко ји по пут ре фре на раз -два ја ју по ме ну те глав не сег мен те књи ге, да би се ко нач но за тво рио тек стомЈа ук за при ја те љем.

О ја сној кон цеп ци ји, од но сно све сном ком по зи циј ском по ступ ку гра ђе -ња је дин стве не це ли не све до че и тек сто ви ко је аутор по ста вља на оквир збир -ке. Књи га по чи ње и за вр ша ва се фор мом ко ја је мно го бли жа кла сич ном при -по ве да њу, пот пу но раз ли чи том од оне у ње ном пре те жном де лу. Та ко при по -вет ка Умет ник и ко ба си ца, као и крат ки текст Чи та ње по е зи је из фо те ље,две за вр шне при че ове нео бич не про зне це ли не, за јед но са про ло гом на ње -ној пр вој стра ни ци, и фор мал но за тва ра ју ком по зи циј ски круг.

На чин на ко ји се уво де, сла жу и укр шта ју мо ти ви и зна че ња у жан ров -ски и стил ски не са гла сним за пи си ма ове књи ге, го во ри о из ван ред ном осе ћа -ју ауто ра да одр жи ко хе рент ност и фор му це ло ви то сти збир ке из ра зи то ра зно -вр сних тек сто ва. Пра ву вред ност Мај стор ског пи сма на ла зи мо у на ро чи томпре о бра жа ју чи та лач ке све сти ко ја од по чет ног за др жа ва ња на по је ди нач нимза пи си ма, од ути ска да сле ди не ка кав про из во љан и слу ча јан тек сту ал ни низ,да са гле да ва сво је вр сно „ни за ње без ве зе“, да љим, па жљи ви јим чи та њем,упра во вра ћа њем на но во чи та ње, ла га но от кри ва оне бит не и „пра ве ве зе“, аце ли на се ко нач но по ја вљу је као убе дљи ви мај стор ски вез из ве ден ис ку сномства ра лач ком ру ком.

Бранко Илић

157

О ДЕИКТИЧКОЈ КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈИDeictic conceptualization of Space, Time and Person, Ed. by Friedrich LenzPragmatics & Beyond New Series, Vol.112, Ed. By Andreas H. JuckerJohn Benjamin Publishing Company, Amsterdam/Philadelphia, 2003.

Књига Deictic conceptualization of Space, Time and Person, непреведенана српски језик, објављена је у серији Pragmatics & Beyond чији је уредникAndreas Jucker, професор Универзитета у Цириху. Рад на књизи инициран јена радионици о деиктичкој концептуализацији, одржаној у оквиру Годишњеконференције Удружења лингвиста Немачке (DgfS - Deutsche Geselschaft fürSprachwissenschaft). Конференција је одржана у Лајпцигу 2001. године.

Књига, која започиње уводним чланком уредника, садржи следећа по-главља: 1. Space (Простор), 2. Time (Време) и 3. Person and Text (особа итекст). Свако поглавље састоји се од три до четири дела који су, заправо, ра-дови различитих аутора. Повезаност у једну методолошку, теоријску, термино-лошку и проблемску целину чини да се радови читају као одељци монографије.

Аутори се не баве базичним теоријским основама деиктичке концепту-ализације датих категорија, већ проблемима који проистичу из особеностиразличитих језичких реализација. Аутори презентују резултате истраживања(теоријских и емпиријских) са аспеката прагматике, семантике и синтакседеиктичких израза у различитим језицима. Додатно, у обзир су узети и ког-нитивни и културолошки аспект, те су радови у том погледу разноврсни. Свисе, с друге стране, заснивају на Билеровој дистинкцији Deixis ad Oculos - De-ixis am Phantasma, на Лакофовој шеми кретања source-path-goal, те на концеп-ту појма origo (према Билеру: „das Koordinatensystem der subjektiven Orienti-erung“, односно нулта тачка пресека координатног система субјективне ори-јентације обележена ознакама ОВДЕ, САД и ЈА).

У сва три поглавља изнети су и резултати истраживања која обухвата-ју донекле маргинализоване граничне случајеве. Занимљивост књиге је, сто-га, у избору предмета анализе и ситуација у којима се различити типови де-иксе комбинују. Поглавље о деиктичкој концептуализацији времена суженоје на разматрање неиндикативних употреба појединих глагола, што чини датекстови само делимично одговарају наслову поглавља.

Поглавље о деиктичкој коцептуализацији простора чине следећи тек-стови: 'Addressee effects' in demonstrative systems: The cases od Tiriyo and Bra-silian Portugese (аутор Sergio Meira), Deictics in the conversational dyad: Fin-dings in Spanish and some cross-linguistic outlines (аутор Konstanze Jungbluth),Non-deictic uses of deictic motion verbs kommen and gehen in German (аутор

158

УДК: 811’367(049.32)

Claudio di Meola), Origo, pointing and Conceptualization – What gestures revealabout the nature of the origo in face-to face interaction (аутор Ellen Fricke). Упрвом од ових текстова анализира се семантика и функција демонстративнихзаменица у језику који се говори у регији Амазона и има две хиљаде говор-ника. Чињеница да су у раду презентовани резултати овог теренског истра-живања уноси у целу књигу дозу (лингвистичке) егзотике. Упоређујући де-иктичке изразе у овом језику са бразилским португалским, аутор показује даје у овом потоњем развој довео до двочланог деиктичког система (у разговор-ном језику), и да је за оба језика могуће успоставити поделу `менталногпростора` на област `говорник и саговорник` и област која не припада овој,односно удаљена је од ње. Ова дистинкција донекле се потврђује и у анали-зи деиктичке и недеиктичке употребе немачких глагола kommen и gehen. Ис-каз (ако се послужимо аналогним реченицама српског језика) Сутра нећу би-ти на послу, али ти слободно дођи у моју канцеларију да то одштампаш, каои низ сличних исказа који су анализирани, показује да поље приксималностиније означено само са ја већ као `ја и оно што се мене тиче, што мениприпада` и сл. У последњем одељку овог поглавља (Origo, pointing and Con-ceptualization) анализира се концепт нулте тачке у егоцентричном координат-ном систему (origo) и релације говорника, саговорника и објекта у оквиру де-иктичког поља (у Билеровој терминологији Zeigfeld). Ауторка испитује ко-муникацију `лицем у лице` и међуоднос вербалних и невербалних (гестов-них) средстава деиктичког упућивања у таквој комуникацији. На тај начин,рад даје допринос решавању неколико питања: да ли је origo конкретан илиапстрактан ентитет; је ли фиксиран у односу на говорника или се може поме-рати; да ли је у конкретној комуникацији задат само оквир једног origo илиима више њих; и, уколико их је више, јесу ли устројени на неки начин (реци-мо хијерархијски). Теоријски је посебно занимљив један од проблема који сеовде анализирају, а то је: шта када је објект, на који се (деиктичким вербал-ним средствима) упућује, у ̀ трећем простору` (невезаном ни за говорника низа саговорника)? Решење се види у Билеровом концепту − origo може битипремештен на друге особе, бића или предмете, без обзира на то да ли су овичулно доступни, недоступни или замишљени.1 У раду се и полази од овихоснова, и испитују се случајеви везе геста и вербалног исказа када објекатлокализације није у видном пољу, или кад се креће. (Пролазници су питанида објасне где се одређени објекат налази и снимани су видеокамером.) Ово

159

1 Једна од илустрација коју још Билер наводи за померање `нулте` тачке оријентације(origo) на друге особе, јесте час физичког − када професор ученицима у врсти каже „лево“, астоји наспрам њих, он уствари мисли на своју десну страну, али на њихову леву. С друге стра-не, за концепт Deixis am Phantasma он наводи и овакву илустрацију: када је студенте у Бечукојима је држао предавање питао где се налази катедрала св. Стефана, више од половине мује руком показало на „неки угао амфитеатра“. Разлика је, дакле, у томе што катедрала није мо-гла бити у видном пољу. (Оба примера су наведена према његовој књизи Sprachteorie, први путобјављеној 1934.)

истраживање не упућује на закључке који би се разликовали од Билеровихпостулата, али на основу типа несагласности између геста и вербалног обја-шњења,2 као и на основу реалног положаја објекта локализације, у раду се за-кључује да се могу издвојити primary origo, повезан са улогом говорног ли-ца, и secondary origos – пренети на друге објекте (без обзира на то да ли ихје могуће перципирати).

Поглавље о деиктичкој концептуализацији времена обухвата текстове:Two ways of construing complex temporal structures (аутори: Christiane von Stut-terheim, Mary Carroll, Wolfgang Klein), „Look here, what I am saying!“: Spea-ker deixis and implicature as the basis of modality and future tense (аутор ThomasFritz), The 'subjective' effects of negation and past subjunctive on deontic modals:The case of German dürfen and sollen (аутор Tanja Mortelmans).

Као што је у поглављу о простору разматран проблем позиције „нултетачке“ оријентације и дефинисања области проксималног, медијалног и дис-талног карактера, у поглављу о времену полази се од питања: где се налазитачка обележена са `сада`, постоји ли само једна таква тачка у конкретномкомуникацијском чину, може ли се она померати. Аутори углавном областових истраживања ограничавају на неиндикативне употребе глаголских об-лика (и на процесе `слагања времена`). У свим радовима издваја се проблем„времена говорења“: центар временске локализације може бити означен каовреме говорења, „време о којем се говори“ и „време теме“.

Трећи део, Person and Text, садржи одељке: Politeness distinctions in se-cond person pronouns (аутор Johannes Helmbrecht), Deictic use of demonstrati-ve pronouns in the Rigveda (аутор Katharina Kupfer), Towards a unified model ofdomain-bound reference (аутор Manfred Consten), Deixis and speech situationrevisited: The mechanism of perceived perception (аутор Heiko Hausendorf). Уовом поглављу аутори се не баве општим проблемом деиксе, већ се базирајууглавном на индиректној деикси, која се успоставља тамо где се деиктичкимизразом упућује на објекат који нигде није експлициран и који се може самоасоцијативно успоставити. У овим случајевима нема оштре границе између„индиректне деиксе“ и „индиректне анафоре“ (Ако опет паркирате овде, зва-ћу да га одшлепају). У случају деиксе, код директне референције, референт једео доступног ванлингвистичког окружења. Под индиректном деиксом ауторподразумева случајеве када референт не може бити директно виђен, али семоже „дозвати“ у оквир дискурса нечим другим, што се види. На пример, по-казивање празне канцеларије прати питање ОН није ту?, или, уз апстрактнуслику изговара се реченица: ЊЕГА познајем лично.

160

2 Према резултатима, на гестовном нивоу центар локализације одређен је према говор-нику, док је на вербалном нивоу као центар оријентације представљен саговорник, уз пројек-цију његовог будућег кретања, што одговара Билеровој представи `imaginary wanderer`. Такосе на вербалном нивоу упутства дају у односу на замишљену позицију саговорника у будућ-ности: Онда скрените лево, па продужите право...

Тако је, осим дискусије о базичним појмовима деиксе, књига пружила идодатни увид у односе deixis ad oculos / deixis am phantasma, сугеришући да оношто је пред очима може бити само асоцијативна веза са објектом који се појављу-је као замишљен и на који се деиктичким вербалним средствима упућује. У це-лој књизи поставља се скала на којој различити типови деиксе и различити ти-пови оријентације не представљају одвојене тачке, већ прелазне ступњеве.

Илијана Чутура

161

СВЕОБУХВАТНИ ИСТРАЖИВАЧКИ ПРИСТУПМиомир Милинковић: Страни писци за децу и младе, Легенда, Чачак, 2006.

Домаћој књижевној теорији одавно је недостајала исцрпна монографи-ја о књижевницима светске културне баштине, чији су лик и дело обележи-ли књижевно стваралаштво за децу на свим меридијанима света. Књижевнагалерија страних стваралаца деценијама уназад представљала је неповезаникалеидоскоп услед несистематског и неорганизованог приступа њиховим де-лима, условима у којима су живели и стварали, књижевним епохама и стило-вима којима су припадали, као и тематикама којима су се бавили пишући занајмлађе.

Књига Страни писци за децу и младе Миомира Милинковића предста-вља комплексан, свеобухватан, истраживачки приступ страницама најпозна-тијих светских аутора намењених млађој читалачкој популацији. Реч је о ре-троспективи књижевног пространства у коме обитава дух детињства и мла-дости, естетика маште, игре и стварања, те етика одрастања, сазнавања и по-имања света који нас окружује. Пратећи линију хронологије, систематизаци-је и географске повезаности, аутор је приредио богату, исцрпну и прегледнуисторију светске књижевности за децу.

У опширном и богатом предговору, писац нас упознаје са поетиком ли-тературе за децу и закључује: „књижевно дело се не сме свести на упрошће-не облике игре - ако преферира на епитет уметничког, оно у својој структуримора поседовати спољашњу и унутрашњу лепоту, а то значи - конкретан са-држај и феномен опште лепоте“.

Истичући да је књижевност за децу релативно млада уметност, ауторконстатује да су њени корени били присутни већ у првим фолклорним фор-мама, да би се снажније испољили тек у 18. веку, у епохи просветитељства,са друштвеним захтевима образовања и васпитања младих. Пратећи историј-ску развојну нит књижевности за децу у Европи, професор Милинковић насдетаљно упознаје са најважнијим писцима и њиховим делима намењеним де-ци и омладини. При том, вођени спретним и надахнутим ауторовим духом, са-знајемо не само важне књижевноисторијске појединости о овом жанру, већ ибројне информативне минијатуре којима се веродостојност података лишавасувопарности фактографије. Тако, сазнајемо за књижевни наградни конкурсу Милану 1785. године, затим за покретање Дечјег листа 1833. у Паризу, каои за поклон руској краљици Наталији (намењен њеном унуку) 1692. у видурукописа Буквара Кариона Истомина, који ће, пошто је одштампан, постатиспоменик руске културе крајем 17. века.

162

УДК: 821.09-93(049.32)

Иако је реч о светској литератури, писац није заобишао ни најранијесрпске ствараоце за децу (Венцловића, Орфелина, Мразовића, Обрадовића иЗмаја) и њихова дела. Он даље развија ову танану књижевноисторијску нитосврћући се на допринос бројних домаћих стваралаца,од Кузмана Јосића, Јо-вана Мушкатировића, Милована Видаковића, Танасија Илића, Ђорђа Натоше-вића, Јована Грчића Миленка ... све до Душана Радовића и Звонимира Балога.

Руководећи се начелом Виготског да је басна „зачетак лирике, епа идраме“, аутор следеће странице посвећује овом најстаријем књижевном жан-ру који је могао бити зачет у Индији или Медитерану. Елиптично-алегорич-на садржина басне са јасно наглашеном поуком на крају, била је интересан-та и деци и одраслима. То је био разлог ауторове пажљиве анализе ове зани-мљиве књижевне врсте, али и свих осталих које су послужиле као окриљемаште, игре, догодовштина и пустоловина (бајке, приповетке и реалистич-ких, детективских, авантуристичких или научнофантастичних романа).

Контемплација аутора једним својим делом односила се и на анимал-ни свет, као непресушни извор књижевности за децу.

На крају Предговора аутор закључује да је у књизи дат солидан реги-стар светских класика за младе читаоце са свих меридијана. Изучаваоцимадечје литературе понуђен је „на синхронијској и дијахронијској равни књи-жевноисторијског изучавања, асоцијативан и континуиран преглед најважни-јих представника великих књижевних покрета и школа“.

Истинска ризница ове својеврсне хрестоматије налази се у страницамакоје следе. Право је задовољство да уз њихове појединачне фотографије сазна-јемо најважније и најзанимљивије податке о лику и делу четрдесетак светскихкњижевних уметника за децу. Њихов распоред дат је у хронолошком низу.

Кренувши од најстарије запамћених имена, аутор нас на почетку књи-жевне галерије стваралаца упознаје са Езопом, најстаријим грчким и европ-ским баснописцем. Живо и занимљиво, проф. Милинковић спаја његове би-ографске и стваралачке карактеристике, коментаришући његове басне каоостварења дидактичке и моралне вредности у које је „уградио народну му-дрост и етику, лепоту и пороке живота, сву крхкост и истрајност малог чове-ка који опстаје борећи се против својих и туђих мана и слабости“.

Езоповски тип басне, како се наводи у књизи, наставља Федар који је„профилисао коначну форму Езопове басне и утемељио пут до будуће, сред-њовековне, новоевропске, просветитељске басне“. Он овај књижевни жанрпреноси из грчке у римску књижевност.

Жан Лафонтен, Шарл Перо, Данијел Дефо, Џонатан Свифт, Лесинг Гот-холд Ефраим, Иван Андрејевич Крилов, Браћа Грим, Џемс Фенимор Купер,Александар С. Пушкин, Ханс Кристијан Андерсен, Харијета Б. Стоу, ЧарлсДикенс, Карло Колоди, Јохана Шпири, Жил Верн, Луис Керол, Марк Твен ...имена су која обележавају књижевноуметничко стваралаштво до двадесетогвека. Са њиховим јунацима стасавале су и стасавају генерације младих, ма-штајући и доживљавајући њихове згоде и незгоде, уживљавајући се страсноу улоге протагониста романа, бајки и прича.

У континуитету, наставља се збирка стваралаца за децу и младе нови-јих времена. Међу њима су и Антон Павловић Чехов, Џемс М. Бари, Радјард

163

Киплинг, Херберт Џ. Велс, Џек Лондон, Александар Милн, Ерик Најт, РенеГијо, Астрид Линдгрен, Виљем Саројан и многи други. Аутор им прилазикритички, аналитички, историјски и са много искрених симпатија детета ко-је обитава у свакоме од нас. Ауторове опсервације, базиране на компаратив-ним и индуктивно-дедуктивним методама, представљају прави књижевнимозаик литерарних студија најпознатијих светских дечјих класика. Драгоце-ни бигорафски и библиографски подаци, брижљиво прикупљени о свакомаутору, представљају веродостојни друштвени и психолошки оквир њиховихдела. О самим делима пак аутор говори критички, коментарише њихове осо-бености, основне карактеристике и вредности.

Тако, говорећи о Андерсеновим делима, аутор закључује: „Структураи идејна вредност Андерсенових бајки блиска је концепту Аристотелове по-етике, па чак и ставовима доцнијих естетичара и теоретичара који на књи-жевност гледају превасходно као на један облик симболичке пројекције жи-вота или његове уметничке транспозиције.“ Дубинска анализа дела светскекњижевности за децу представља литерарне бравуре, научно и филозофскиутемељене. Сликом психолошких портрета књижевних ликова професор Ми-линковић разоткрива њихову семантичку и етичку позадину. Тумачење књи-жевних дела за најмлађе он организује не само кроз призму књижевног кри-тичара и теоретичара, већ и из угла познаваоца дечје психологије и педагоги-је, те љубитеља неискварене дечје душе. Ауторова прецизност и способностза уочавање књижевних детаља долази до изражаја и у језичко-стилској ана-лизи књижевноуметничких остварења: „Дикенс приповеда течно и занимљи-во, његова реченица је, додуше, каткад гломазна, заморна и изломљена, алиувек течна, добро осмишљена, са јасном информацијом и обиљем сликар-ских детаља. Таквом конструкцијом мисли и ставова, Дикенс гради свој умет-нички свет у коме се препознају обриси реалног живота.“

Захваљујући овој књизи, заједно са аутором задиремо у дубине хроно-са и разоткривамо универзалне, општељудске и непролазне вредности на ко-јима се током еона темељи цивилизација. Овај истраживачки пут не само да,вођен искусним и зналачким пером аутора, није напоран и досадан, већ на-против, мноштвом различитих информација, чини занимљивом уметничкуекспедицију у свет књижевне баштине млађих читалаца.

Морамо се препознати у овој својеврсној антологији књижевника занајмлађе − било са аспекта детињства, било са аспекта историје, било сааспекта сазнања и животне мудрости, али засигурно са аспекта естетике!Професор Милинковић нам је, говорећи о лепоти стваралаштва, врлина иистина, приредио изузетан естетски доживљај путовања кроз просторе и вре-мена у којима су се творила језикословља о деци и за децу.

Марина Јањић

164

ПРИРОДА ВЕЧНЕ ФИЛОЗОФИЈЕОлдус Хаксли: Вечна филозофија – Philosophia perennis, Metaphysica, Београд, 2006.

Дело Вечна филозофија – Philosophia perennis, енглеског филозофа Ол-дуса Хакслија1 први пут је објављено 1946. године. У преводу АлександраДрамићанина објављено је на српском језику у издању Metaphisice, Београд,2006. године. Књига има 326 страница и написана је у 27 поглавља.

Већ на самом почетку, аутор уводи у појам Вечна филозофија (Philosop-hia perennis) кроз њено разумевање као „древне и универзалне метафизикекоја препознаје Божанску Стварност суштинску за сав постојећи свет“. За-четке ове филозофије он налази у традиционалном знању посвећених, у њи-ховим мистичним доживљајима и непосредном интуитивном сагледавањунајвиших тајни. Ова књига представља својеврсни антологијски избор тек-стова светих списа и њиховог тумачења на трагу оних сазнања која су осве-дочена животним искуством.

Основни елементи „Стварносне суштине“ карактеристични за много-струки свет у обичним околностима чулног живота остају уму прикривени.За њихову спознају способни су само они који су „опремљени астролабомБожијих тајни“. Аутор сматра да са проучавањем Вечне филозофије можемокренути од праксе и моралности, како чине аскете и подвижници; од врха,спекулативним разматрањем метафизичких истина, као филозофи и теолозиили од средине, централне тачке јединства ума и чула, као код мистика, су-фиста, посвећеника.

У предметну материју ове књиге аутор улази кроз „Психологију Вечнефилозофије“ која извор има у духовној суштини ствари, тј. у метафизициљудске душе и света. Стога, тек у најдубљем делу душе може се искуситиСуштина као оно „чиме је цели свет прожет“ и као принцип на који се можесвести многострукост. Ту полазну тачку Вечне филозофије Хаксли је изра-

165

1 Ол дус Ле о нард Хак сли (Aldous Leonard Huxley) ро ђен је 1894. го ди не у гро фо ви ји Са -реј, у Ен гле ској у по ро ди ци чу ве ној по дру штве ном, кул тур ном и на уч ном ра ду. У ше сна е стојго ди ни обо лео је од keratitis punctata, због че га је осам на ест ме се ци био го то во слеп . У Аме -ри ци, где је про вео нај ве ћи део жи во та упо знао се са ме то дом ле че ња функ ци је ви да по мо ћуве жби др Беј тса (Bates) што му је по мо гло да оства ри та ко до бре ре зул та те да је мо гао да чи -та без на о ча ра. Ин те ре со вао се за фи ло зо фи ју и ми стич ну ре ли ги ју. На пи сао је есе је Двериопажања (Тhe Doors of Perception) и Рај и Пакао ( Heaven and Hell). Умро је 1963. го ди не уЛос Ан ђе ле су.

УДК: 141.33(091)(049.32)

зио кроз психолошку доктрину „То си ти“. У даљем трагању за Божанском су-штином аутор отвара метафизичко питање. Шта представља „То“ за које „ти“може открити да му је сродно. Одговор је: „духовни апсолут, неисказив у сми-слу дискурзивне мисли, али подложан томе да га људско биће директно до-живљава и схвата“. Дакле, према Вечној филозофији Апсолут је и трансцен-дентан и иманентан, надличан и личан. У том контексту, Хаксли одређује иоднос ума према телу, на које ум може утицати на четири начина: „несвесно,кроз невероватно суптилну физиолошку интелигенцију“; „свесно, намернимчиновима воље“; „реакцијом емоционалних стања на физички организам“ икроз „манифестације ванчулне перцепције“.

Полазећи од Екхарта, Плотина и Дионисија Ареопагита, Хаксли обја-шњава Апсолутно Једно следећим речима: „Свет какав изгледа здравом разу-му састоји се од бесконачног броја сукцесивних и узрочно повезаних догађа-ја укључујући и бесконачан број одвојених, појединачних бића, живота и ми-сли, и та целина сачињава један, по свој прилици, уређен космос. Људски је-зици су се развили да би се тај здраворазумски свет описао, расправио и, ко-начно, да би се њиме управљало“.

Значајно место у књизи заузима поглавље„Милосрђе“. У њему аутористиче да је у модерном енглеском језику реч charity (од латинске carus –драг), постала синоним за давање милостиње и да је изгубила свој првобит-ни смисао којим је означавала „највиши и најбожанственији облик љубави“.Милостиња почиње као чин воље, а завршава као чиста свест о суштини Ап-солута. Чулна љубав према највишем објекту може остварити јединство учину, али не у суштини, јер она као емоција појачава сопственост која је глав-на препрека ка јединству. Истинска љубав усељава у душу мир који долази одочишћења од страсти, које су основа свих жудњи. Са таквом љубављу бива-мо подесни да примимо мир који је плод Духа. Основна обележја милосрђасу „несебичност, умереност и смиреност“. Такво милосрђе је корен и суп-страт моралности.

О основном принципу Вечне филозофије Хаксли говори и у поглављу„Мортификација“. Под мортификацијом подразумева вољно ослобађање одпристрасности, личног интереса, егоцентричног размишљања и жеља. Само-одрицање само по себи не мора бити мортификација јер често иза привиднеумерености, добронамерности и смотрености, може стајати сујета, завист исуровост. О тој диферентности Хаксли каже:“ Разлика између мортификова-ног, али и даље поноситог и на себе усредсређеног стоика, и немортификова-ног хедонисте састоји се у следећем: овом другом, будући да је лењ и у срцуприлично постиђен собом, недостају енергија и мотив да чини велику штетуиком другом осим сопственом телу, уму и духу. Онај први, пошто има све се-кундарне врлине и с висине гледа на све који нису као он, морално је опре-мљен да жели и да може чинити штету у највећим размерама и са савршеномирном савешћу“.

У тежњи да сазна путеве ка заједници са Божанском суштином, Хаксликроз поглавље „Тишина“ уводи у духовну димензију ћутања. Речи које изго-варамо у току дана могу се поделити у три групе: „речи надахнуте злобом

166

према нашим ближњим; надахнуте похлепом, чулношћу и самољубљем; ре-чи изговорене без икаквог смисла само ради прављења буке која одвлачи па-жњу. То су залудне речи које теже да бројно надмаше речи које су управље-не разумом, милосрђем или неопходношћу“. За човеково духовно уздизањеважно је чување језика које је истовремено и чување ума. Оно се остварујекроз „ћутање уста, ћутање ума и ћутање воље“.

Пут ка Суштини може водити и кроз молитву. У истоименом поглављуаутор сматра да се она примењује кроз четири поступка. Кроз „молбу као тра-жење нечег за себе“. Кроз „посредовање као тражење нечег за друге људе“.На начин „обожавања Бога и његових дела снагом интелекта, осећања, вољеи имагинације“ и „контемплацијом, тј. стањем будне пасивности којом се ду-ша излаже Божанској Суштини“.

Кроз снагу интуитивне мудрости и непосредног мистичног искустваумних људи чије мисли и доживљаје презентује преко изабраних текстова,Хаксли необичном сугестивном моћи тумачења изазива код читаоца ове књи-ге упитаност и тежњу ка сазнању природе највише Стварности.

167

168

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

37+82

УЗДАНИЦА : часопис за језик,књижевност, уметност и педагошке науке /главни и одговорни уредник Тиодор Росић. -2003, [бр. 1] (октобар) - . - Јагодина(Милана Мијалковића 14) : Учитељскифакултет у Јагодини, 2003 - (Београд :Миа књига). - 24 cm

Часопис наставља традицију Учитељскеузданице (1939–1940) и Узданице (1960–1970)

ISSN 1451-673X = Узданица (Јагодина)COBISS. SR-ID 110595084

ISSN 1451- 673 X Часопис за језик, књижевност, уметност и ......

Documents

Transcript of ISSN 1451- 673 X Часопис за језик, књижевност, уметност и ......