H ym en æ u s B eta O G n ostiþk oj K atoliþk oj C rk vi Beta O... · 1982. 8. 2. · H. y. m....

HHyymmeennææuuss BBeettaa

OO GGnnoossttiiččkkoojj KKaattoolliiččkkoojj CCrrkkvvii

HHyymmeennææuuss BBeettaa

OO GGnnoossttiiččkkoojj KKaattoolliiččkkoojj CCrrkkvvii

Beleška izdavača: Ovo izdanje Veze je uglavnom posvećeno eseju o Ecclesia Gnostica Catholica. Vraćamo se svojem starom, visoko informativnom formatu za ovo izdanje usled njegove dužine. Svi regularni članci koji se ne pojave ovde, pojaviće se u sledećoj četvrti. - Izdavač.

Mi ne dajemo poverenja, devici ili golubu, naš je metod nauka, naš cilj religija.

Neki kažu da je naučni metod neprimenljiv na religiju, da su to dvoje nepomirljivi, jedno racionalno, drugo iracionalno. Ako čovek ograniči argumente na glavne struje naučnog i teološkog mišljenja ovog veka, ovo izgleda da zaista jeste slučaj. Napredujuća sekularizacija zapadnog društva je dovela do povlačenja religije u televizovanu iracionalnost, kultno ponašanje i nebitnost. U međuvremenu, nauka je uspostavila novu pravovernost sa zbunjujućim svešteničkim pozivom specijalizacije. Izuzeci od ovog trenda ostaju izvan glavnih struja, mada postoje znaci da se ovo menja. Filozofi od Vitgenštajna su dostigli prag razuma i prijavili nazad da je nešto više od čiste misli potrebno da bi se pojmilo razumevanje. Fizičari i kosmolozi počinju da zvuče kao teolozi, i obrnuto, u nečemu što ponekad zvuči kao povratak dobu pre Prosvetiteljstva kada je postojalo jedinstvo nauke i teologije, mada potpada kasnije od dana kada je teologija bila smatrana glavnom naukom.

Telemitska filozofija, kako je razvijena od Krolija, je predvidela mnogo od toga, a Krolijeve misli o predmetu su suštinske za razumevajuće ispitivanje religije i Teleme generalno, i osobito OTO i Gnostičke Katoličke Crkve. U toku ovog članka ja ću sistematski razmatrati većinu Krolijevih pisanih napomena o predmetu E.G.C.-a. Ji Đing savetuje da je „početak vreme od malo grešaka“, ali dok sa vremenom udaljavamo od naših porekla, dobra je ideja periodično se reorijentisati prema našim obeležjima.

NNaauukkaa,, RReelliiggiijjaa ii TTeelleemmaa

Moto Ekvinoksa je „Metod nauke - cilj religije.” Kroli pokazuje „Magika Bez Suza , gl. 31, „Da li je Telema ’Nova Religija’?“) u diskusiji ovog motoa da “ovde reč ’cilj’ i kontekst pomažu definiciji; to mora označavati dostignuće Znanja i Moći u duhovnim pitanjima.” Kroli čini ovo izričitijim u njegovoj obradi „plavog“ Ekvinoksa 1919 EV:

Svetu je potrebna religija. Religija mora predstavljati Istinu, i slaviti je. Ova istina je u dva reda: prvi, koji se tiče Prirode spoljašnje Čoveku; drugi, koji se tiče Prirode unutar Čoveka. Postojeće religije, naročito Hrišćanstvo, su zasnovane na primitivnom neznanju činjenica, naročito spoljne Prirode. Proslave moraju odgovarati običajima i prirodi ljudi. Hrišćanstvo je uništilo radosne proslave, koje karakterišu muzika, ples, gozbe, i vođenje ljubavi; i jedino je zadržalo melanholiju. Zakon Teleme nudi religiju koja ispunjava sve neophodne uslove. Filozofija i metafizika Teleme je čvrsta i nudi rešenje najdubljih problema čovečanstva. Nauka Teleme je uobičajena; nema pogrešne teorije o Prirodi, nema netačnih bajki o poreklu stvari.

Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis

2

Psihologija i etika Teleme su savršene. Ona je uništila prokletu zabludu o Izvornom Grehu, čineći svakog jedinstvenim, nezavisnim, uzvišenim i dovoljnim. Zakon Teleme je dat u Knjizi Zakona. OTO je prvo veliko religijsko Društvo koje je prihvatilo Zakon. On trenira grupe putem progresivne inicijacije.

Ovde Kroli čini jasnim podesnost Teleme da prevaziđe Hrišćanstvo (i druge religije koje negiraju prirodu i ljudsku prirodu), i u završetku karakteriše OTO kao „religijski.” Ali u kom smislu Kroli misli religiozan, kada raspravlja o Telemi uopšteno, a o OTO određenije? Da li je Telema „nova religija“? Ili da li izraz „religija“ zahteva redefiniciju u svetlu Teleme? U poglavlju iz Magike Bez Suza citiranom iznad, Kroli vraća reč svom izvornom značenju kroz njenu etimologiju:

Religija: Latinski: religio, pobožnost. Sabiranje ili obraćanje pažnje na: religens nasuprot negligens, nemarnost; stanovište Galioa. Ali to takođe nagoveštava spajanje zajedno, tj. ideja; zapravo, „telo doktrine.” Nije loše objašnjenje. Religija je, dakle, više ili manje dosledan ili saglasan skup verovanja sa pravilima i zabranama otuda izvedenim.

Kroli ide dalje definišući reč „religija“ u jednom drugom smislu: Smislu u kojem [Dž.Dž] Frejzer (i Ja) često koristimo reč: nasuprot ’nauci’ ili ’Magiji’. Ovde je poenta da religiozni ljudi pripisuju pojave volji nekog pretpostavljenog Bića ili više Bića, koji su popustljivi i mogu se pokrenuti vrlinom žrtve, predanosti, ili molbi. Nasuprot tome, naučni ili magični um veruje u Zakone prirode, tvrdeći ’Ako A, onda B’- ako uradiš tako i tako, rezultati će biti takvi i takvi, izdvojeno od samovoljnog mešanja. (Ibid.)

Pretpostavljam da je Kroli prihvatio prethodnu tezu, iako je jako često koristio ovu kasniju. Ovo se slaže sa naglaskom na religiju koja se slaže sa, umesto da je nasuprot, magici i eksperimentalnoj nauci. Kroli je takođe koristio reč „religija“ u njenom uobičajenom smislu, kao antiteza nauci i magici, što ne mora da zamuti temu ako čitalac izbliza ispita kontekst da bi odredio kako je reč iskorišćena. Međutim, kada se jedna pomeša sa drugom, ne postoji kraja nevolji, opasnost koju je Kroli prepoznao u svojim završnim napomenama:

Da sumiram, naš sistem je religija samo toliko koliko religija označava oduševljeno spajanje serije doktrina, od koje se nijedna ne sme ni na koji način sudarati sa Naukom ili Magikom. Zovi te je nova religija onda, ako će to zadovoljiti vaše Drago Visočanstvo; ali ja priznajem da ne vidim šta ćete dobiti ako tako činite, i osećam se svezanim da dodam kako biste mogli lako da načinite veliku količinu nerazumevanja i učiniti prilično glupu štetu. Reč se ne pojavljuje u Knjizi Zakona. (Ibid.)

Kasnije ću ispitati u prolazu nekoliko manifestacija „štete“, ali bi najpre bilo korisno da prikažem izvor i istoriju Gnostičke Mise.

GGnnoossttiiččkkaa MMiissaa

Kroli je napisao Gnostičku Misu u 1913. EV, ubrzo nakon što je postavljen na čelo Britanskog OTO. On piše u svojim Ispovestima (str. 714):

U toku ovog perioda puna interpretacija centralne misterije slobodnog zidarstva je postala jasna u svesti, i ja sam je izrazio u dramskoj formi u „Brodu”. Lirski vrhunac je unekoliko moje vrhunsko dostignuće u invokaciji; zapravo početak hora: „Ti koji si ja izvan svega sto ja jesam...“ mi se činio vrednim da ga unesem u himnu u Ritualu Gnostičke Katoličke Crkve koju sam, kasnije u toku godine, spremio za korišćenje od strane OTO, što je centralna ceremonija za njegove javne i lične proslave, koja odgovara Misi Rimokatoličke Crkve. Kad se već bavim ovom temom mogao bih i da dam pregled njene svrhe u potpunosti. Ljudska priroda zahteva (u slučaju većine ljudi) zadovoljenje religijskog instinkta, i, za veliku većinu, ovo se može najbolje uraditi pomoću ceremonijalnih sredstava. Želeo sam stoga da konstruišem ritual kroz koji će ljudi moći da uđu u ekstazu kao što su uvek radili pod uticajem pogodnog obreda. U skorijim godinama, postojala je rastuća neuspešnost da se dostigne ovaj cilj, zato što su ustanovljeni kultovi šokirali intelektualna ubeđenja i vređali zdrav razum. Stoga ljudski umovi kritikuju vernički


3

entuzijazam; oni nisu u mogućnosti da upotpune zajednicu njihove individualne duše sa univerzalnom dušom, kao kad bi mladoženja trebao da upotpuni svoj brak, a da ga njegova ljubav stalno podseća da su njene pretpostavke intelektualno apsurdne. Rešio sam da bi moj Ritual trebao da slavi uzvišenost operacije univerzalnih sila bez unošenja spornih metafizičkih teorija. Nisam napravio, niti nagovestio, bilo koju tvrdnju o prirodi, koju ne bi prihvatili i najmaterijalniji ljudi nauke. Površno ovo može zvučati teško; ali u praksi sam našao savršeno jednostavnim da kombinujem najstrože racionalne koncepte o pojavama sa najuzvišenijim i najentuzijastičnijim proslavama njihove uzvišenosti.

Kroli kasnije opisuje Gnostičku Misu u Ekvinoksu III(1) (str. 14) kao „Kanon Gnostičke Mise, prema Gnostičkoj Katoličkoj Crkvi, koji predstavlja izvorno i istinsko prehrišćansko Hrišćanstvo.“ Svako potpuno ispitivanje onoga što je Kroli mislio pod „istinsko prehrišćansko Hrišćanstvo“ zahteva više od ovog eseja. Poznato je da je O.H.O., Fra. Superior Teodor Rojs, zamislio nešto slično, čak nazivajući OTO kao „Gnostičko Neo-Hrišćanstvo“ i izdajući manifesto o ovoj temi oko 1920. EV. Neka ideja o čemu Kroli govori se može naći u Magika u Teoriji i Praksi (Gl. 20, „O Euharistiji“), gde beleži, u toku prikrivene rasprave o svetoj tajni, da „ je u pogledu pripremanja za takva Pričešća, Gnostička Crkva dovoljno zadržala tradicije istinske Gnostičke crkve u kojoj se čuvaju tajne’’. Nema sumnje da se „istinska Gnostička Crkva“ odnosi na OTO, čije Svetilište Gnoze čuva upravo ove tajne, i čiji Kanon Gnostičke Mise ih slavi u dramskoj formi. Krolijevi pogledi o Euharistiji Mise kao „jedne od najjednostavnijih i najpotpunijih Maigičkih ceremonija“ (ibid.) se ponavlja od mnogih ne-Katoličkih studenata mise, kao Karl Jung:

Postoji neiskvarljiva suština potencijalno prisutna u svakom ljudskom biću, božanska pneuma „koja je stacionirana iznad i ispod u struji vode.” Simon govori o ovoj pneumi: „Ja i ti, ti, ti, ispred mene, Ja koji sam posle tebe.“ To je sila koja „stvara sebe, koja čini sebe da raste; ona je svoja majka, sestra, nevesta, ćerka; njen sin, majka otac; jedinstvo, koren celovitosti.“ To je sam osnov postojanja, rađajući poriv, koji je vatrenog porekla. Vatra je povezana sa krvlju, koja „je uobličena topla i rumena kao vatra.“ Krv se pretvara u seme u muškarcima, a u ženama, u mleko. Ovo „pretvaranje“ se tumači kao „plamteći mač koji je uperen u svakom smeru, da bi očuvao načine drveta života.“ Delotvorni princip semena u mleku se pretvara u majku i oca. Drvo života čuva pretvarajući (tj. preobražavajući) mač, a ovo je „sedma moć“ koja začinje sebe. „Jer ako plamteći mač ne bi pretvarao, onda bi to lepo Drvo bilo uništeno, i nestalo u potpunosti; ali ako se pretvori u seme i mleko, a tu bude dodat Logos i mesto Gospoda gde je Logos začet, on koji potencijalno prebiva u semenu i mleku će rasti do punog stasa od najsitnije iskre, i povećaće se i postati moć bezgranična i neizmenljiva, nalik nepromenljivom Eonu, koji više ne pati do bezmerne večnosti.

- K.G. Jung, „Transformacioni Simbolizam u Misi“, Misterije.

RRooggoovvii DDiilleemmee

I verujem u jednu Gnostičku i Katoličku Crkvu Svetla, Života, Ljubavi i Slobode, Reči čiji ja Zakon TELEMA. - Bafomet, Ecclesiae Gnosticae Catholicae Canon Missae.

Ne dajem ni funtu mazgine sluzi za bilo kakav jebeni „Preobražavajući Simbolizam u Euharistiji“ ako ne možeš da plešeš uz to ili ako nije droga ili ne poseduje aparaturu veličine kite onda seri po tome - Ed Sanders, poznati autor Familije, iz Antologije Pisaca Nju Jorka.


4

Ovi citati lepo sumiraju dva suprotstavljena i najčešće sretana stava u vezi sa Gnostičkom Katoličkom Crkvom i šta ona znači. Kroli, u svojim završnim beleškama iz „Da li je Telema Religija?“ (vidi gore), predviđa močvaru koju diže religijski izraz Teleme. Problem koji smo postavili sebi je da propagiramo Gnostičku Katoličku Crkvu bez da postanemo plen očiglednim i suptilnijim klopkama koje prate takav rizik. Prvo u mom umu je loše vođen pokušaj da se Telema nakalemi na ostatke Hrišćanstva. EGC OTO-a nije rascep sekte hrišćanstva (za razliku od „Satanizma“, sa kojim se OTO često meša od strane neznalica). I pored toga, pojedinac povremeno primećuje nepotrebno usvajanje elemenata Katoličke vere u radu EGC-a. Smatram da kao Telemiti, sa svojim svetim knjigama, teogonijom, etikom i neo-gnostičkom obrednom tradicijom, ne moramo pozajmljivati izanđale običaje i formule. EGC nije isključivo oblast OTO-a. Ona takođe postoji nezavisno. Ona proističe iz jednog ili drugog šipražja episkopskog nasledništva, od kojih neka datiraju iz perioda „prvog Vatikanskog raskola“, rezultata protesta oko „papine nepogrešivosti“ u poznom 19. veku EV. To je slobodno organizovana raštrkanost biskupa koji se bave eksperimentalnom teologijom, bez jedinstveno priznatog centralnog autoriteta (iako neke grupe drže povremene sinode). Ove EGC grupe zaslužuju naše poštovanje i prijateljstvo, ali je vreme da prepoznamo da EGC počiva na dodatnim pretpostavkama koje ove crkve ne dele. Od ovih raznih crkvi, nekolicina deli naše ime Ecclesia Gnostica Catholica ili varijantu kao što je Ecclesia Gnostica Universalis ili Ecclesia Gnostica Spiritualis. Većina se razvila od istovetnih ili paralelnih „episkopskih nasledništva“ do savremenog OTO/EGC-a. Dok je mala manjina ovih crkvi naklonjena Telemi ili su otvoreno Telemitske, većina su Hrišćanske, izražavajući varijante Rimokatoličke i Pravoslavne vere. Liberalnije grupe Hrišćanskih EGC grupa objedinjuju rani gnosticizam, hermetički Platonizam i studiju prisca theologia uopšteno. One su proizvele ozbiljne proučavaoce i mnogo su doprinele skorijoj popularizaciji gnosticizma. U ovom smislu liberalne crkve imaju mnogo zajedničkog sa našom tradicijom, ali tu se sličnost završava. Njihova formula mise, iako bliska našoj u nekim tačkama, je ona starog eona „umirućeg boga“. Teoretski pisci među ovim Hrišćanskim crkvama (koji priznaju naše postojanje sa jedva prikrivenom sramotom) smatraju neophodnim da se odalje od Teleme pomoću kritikovanja našeg „legitimiteta“ u tačkama doktrine koje, iako nesumnjivo značajne Hrišćanskoj teologiji, nemaju nikakvu važnost za Telemitsku filozofiju. Na primer, oni kritikuju nedostatak „namere“, u tehničkom Katoličko-teološkom smislu, u našem episkopskom posvećenju, i (moje omiljeno) naše neznanje istinskog značaja Pričešća Euharistije. Takvo odaljavanje je prirodno i predvidljivo, ništa više ili manje od onoga što ja pokušavam ovde. S toga, neka bude rečeno da su se te dve EGC tradicije složile da se ne slažu.

AAppoossttoollsskkoo nnaasslleeđđiivvaannjjee

Per quamodo e quare quilibet asimus novit disputare. Sa „kako“ i „zašto“ svaki magarac može raspravljati. - Đordano Bruno, Jasenova Večera Sredom.

Ako „ne dajemo poverenje devicama ili golubovima“, šta je sa apostolskim nasledništvom biskupa? Nisam ekspert za device (mada kao Njujorčanin znam ponešto o golubovima) i mogu pouzdano upućivati samo na osnovu mojeg ličnog iskustva sa apostolskim nasledstvom. Od mojeg najranijeg magijskog treninga bio sam učen da je apostolsko nasleđe, kao i svi ostali stepeni i titule, na kraju krajeva prazno. Ono što je bilo važno je „inspiracija“, prisustvo Svetog Duha u pogodno pripremljenom gnostičkom posvećeniku. Dalje, rečeno mi je, kako


5

verovanje da jesi nešto može postati surogat treningu i potrebnoj težnji da zaista postaneš nešto. Pored toga, posle nekoliko godina studija moj učitelj me je inicirao, bez upozorenja, koristeći podugački, improvizovan ritual - odista prekretnica u mom životu. Ovo iskustvo jedva da smo pominjali sledećih deset godina. Tek sam tada saznao da sam bio posvećen za biskupa u EGC, u vrsti Vilat/Metju nasleđa, prvi i poslednji kojeg će moj učitelj ikada posvetiti. Katoličkom teologu ovo posvećenje bi bilo nevažeće po mnogobrojnim tačkama. One uključuju nedostatak pripremljenosti (nisam bio zaređen u sveštenika); nedostatak „namere“ (nisam bio u to vreme svestan šta se događa); navodne „rupe“ u sledu prethodnih nasledja (jedan ili dvoje prethodnika mojeg posvećivača su očigledno bili posvećeni poštom, na astralu, ili oboje), itd. itd. Ja uglavnom ne marim, a i sa dobrim razlogom. Nije istorijsko „apostolsko nasleđe“ (kao što je definisano od strane Hrišćanskih teologa) ono na šta se ja oslanjam, nego na određenom znanju da je moj posvećivač posedovao „inspiraciju“, pneumu, „kosmičku svesnost“, pobuđeni entuzijazam, ili kako god želite da ga nazovete, što je potrebno za gnostičko posvećenje. Gnostička Misa je uređena da bi ovu osnovnu energiju prenela svojim oficirima. Njihov uspeh u ovome je ono što je ključ za uspeh Mise. Takođe sam posvećen za biskupa u 1983. EV od Grejdi MekMurtrija, koji je izvodio svoj autoritet da posvećuje biskupe od Alistera Krolija. Ali da li je Kroli bio biskup? Ako ne biskup, šta je bio? Poduža istorijska digresija je potrebna da bi se odgovorila ova pitanja. Ali prvo hajdmo ispitati dokaze za i protiv „apostolskog nasledništva“ u Krolijevim spisima. U novinskom članku iz 1930-ih Kroli poriče da bi mogao da izvede „crnu misu“ čak i kada bi hteo, pošto nije bio zaređeni sveštenik. Iz ovoga možemo zaključiti da Kroli nije smatrao da je u posedu apostolskog nasleđa koje vodi do Rima. Što je važnije, Kroli i sam izražava prezir za stanovište apostolskog nasledništva, smatrajući da se duhovne službe trebaju zaraditi kroz istinsku zaslugu. Dokaz o Krolijevim pogledima se može naći u Gl. 61 „Moć i Autoritet“, u Magici Bez Suza:

Postoje dve vrste stepena, u potpunosti različitih. Na primer, u teoriji Crkve Rima biskup je osoba na kojeg je darovana magična moć da zaređuje sveštenike. On može odabrati potpuno nezaslužnu osobu za takvo zaređenje, nema nikakve razlike; a sveštenik, ma kako god nezaslužna osoba za takvo zaređenje da bude, treba samo da prođe kroz tačne formule koje izvode čudo Mise, da bi se to čudo moglo izvesti. To je zato što se u Crkvi mi suočavamo sa religijskim kao suprotnost magičnim ili naučnim kvalifikacijama. Ako bi Kraljevsko Društvo odabralo obućara, kao što bi moglo, ono ne bi opunomoćilo Novog Kolegu da izvede određivanje tačke ključanja, ili da čita Verniera.

Primetite da Kroli ovde koristi reč „religijski“ u smislu antiteze nauci i magici. Njegove opaske o efikasnosti zaređenja u Rimokatoličkog sveštenika bi se mogle uporediti sa situacijom gnostičkog katoličkog sveštenika, što bi se moglo zaključiti iz onoga što sledi:

U našem slučaju, mada je Naš autoritet makar apsolutan kao Papin i Crkve Rima, to ne daruje na mene nikakvu moć koja je prenosna na druge bilo kojim činom Naše volje. [naglašavanje moje] Naš lični autoritet je došao Nama zato što je zarađen, i kada mi darujemo stepene na druge ljude Naš dar je u potpunosti jalov ukoliko primalac nije osvojio svoje darove. Da kažem to drugačijim rečima: Svaki dat stepen je, recimo, pečat na precizno dostignuće; i iako bi Nama moglo ugoditi da objasnimo tajnu ili tajne bilo kojeg datog stepena ili stepenova bilo kojoj određenoj osobi ili osobama, nema nimalo efekta ukoliko on ne dokaže lično sposobnost da izvede te funkcije, za koje smo mu Mi samo dali pravo da izvede i znanje kako da izvede.


6

Konačno, Kroli ističe da je najopasnija strana pitanja ona koju OTO mora po svaku cenu da izbegava:

Postoji još jedna strana ove stvari koja zapravo odgovara kriminalcu. Postoji određen broj učitelja i majstora i biskupa i ko će ga znati čega još, koji trče naokolo radeći ono što je malo bolje od torbarenja činova i stepenova i tajni. Takve prakse su naravno nimalo bolje od običnih prevaranata. Molim vas posadite čvrsto u vašu glavu da su sa Nama svi stepeni, svi položaji od autoriteta, bilo koja vrsta ranga, u potpunosti bezvredna sa izuzetkom kada su oni samo pečat na stvarno dostignuće ili postignuće.

MMnnooggoo bbuukkee ookkoo nniiččeeggaa

„Njegovu biskupiju neka drugi preuzme.“ - Kroli, Goecia.

(Čitaoci bez ukusa za ovu vrstu sitnica mogu korisno preskočiti na sledeću sekciju.) Pokušaji da se sastavi istorija EGC-a u OTO su se često oslanjali na nagađanja istoričara kao što su Frensis King, koji predlaže da je Kroli mogao postati biskup preko Teodora Rojsa, Papusa ili obojice. Ne postoje čvrsti dokazi za ovo, nadmoć je dokaza koji teže protiv toga, što ćemo prikazati ovde. Trenutno postoji aktivna mini industrija koja istražuje apostolsko nasledništvo, naročito švedski istraživač P.R. Konig. Istoričari kao Konig sa svojom sekirom za mrvljenje nikada nisu u potpunosti pouzdani (uključujući tu i mene), i Konig često izvlači zaključke nedosledne (ili čak suprotne) sa podlogom svojih istraživačkih podataka. On je međutim našao činjenice koji, ukoliko potvrđeni, mogu osvetliti evoluciju EGC u OTO tokom kritičnih perioda u svojoj istoriji (1912.-1920. EV). OTO i EGC su imali bliske veze koje su se povremeno otkrivale, naročito u Francuskoj. Posle smrti Džona Jarkera vođstvo važne komponente OTO, Memfis-Mizraim, je prenešeno na Žerarda Enkosa (Papus), vođe aktivnog EGC i ujedno Francuskog OTO Velikog Majstora. Posle Papusove smrti u 1916. Razne obale koje je držao Papus su se otkrile, efektno razvodeći OTO od EGC u Francuskoj, gde se EGC pomerio u kamp Martinista. Prema P.R. Konigu, Papusov naslednik Veliki Majstor Martinista Žan Brikod, „je isterao“ Teodora Rojsa iz njegove EGC zato što je odobravao Krolijevu Gnostičku Misu. Da je Brikod smatrao Krolija biskupom bez sumnje bi i njega „isterao“. Gnostička Misa se izričito odnosi na „Oca Crkve“, za kojeg je uzeto da je Frater Superior ili Spoljna Glava (OHO) OTO-a. Interpretiram da je Kroli mislio na položaj Frater Superiora kada je naveo da taj položaj ima autoritet „makar apsolutan kao Papin i Crkve Rima“, jak argument protiv izvođenja apostolskog nasleđa. Čak je predloženo da ako je već stari Francuski EGC pod Brikodom isterao Rojsa i rascepio se od OTO, onda je „Otac Crkve“ odista mogao da leži izvan OTO, ili u netelemitskom preživljavanju OTO-a. Ovo je glupost. Dok ostale EGC grupe bez sumnje imaju pravo na svoje „Očeve“ i verovatno mogu izbaciti koga žele, Otac Crkve na kojeg se odnosi Gnostička Misa ostaje Frater Superior OTO-a. Položaj Oca Crkve izlazi iz položaja OHO, i zbog tog je razloga potrebno da se ispita OHO nasledna linija. Podnošljivo čisto nasledstvo se može povući od Kelnera kroz Rojsa i Krolija do Germera, a posle Germerove smrti Hymenaeus Alpha i ja smo postali Delajuće Spoljne Glave Reda, i stoga Delajući Oci Crkve. Umesto da se oslanja na „apostolsko nasledništvo“,


7

EGC u OTO se oslanja za svoju osnovu na nasleđivanje položaja Frater Superiora, što nije ista stvar u teoriji ili praksi. Postoji, kao što je Kroli pojasnio u svojim napomenama u našem poslednjem odeljku, osnovna razlika između apostolskog nasledništva i magijskog imenovanja kao što se praktikuje u OTO. Imenovanje nije jemstvo uspeha u zarađivanju dostojanstva - moguće je ne uspeti. Kroli je ovo znao vrlo dobro i, ja čvrsto verujem, namerno je napravio nasleđe sa ovim na umu. Imenovao je Germera za OHO, sa osiguranjem da imenuje dvojicu drugih visoko rangiranih oficira Suverenog Svetilišta Velike Lože, Grejdi MekMurtrija i Frederika Melingera, za članove vladajućih „trijumvirata“ i kandidata da naslede Germera. Ova trojica su bili rangirajući oficiri Velike Lože u svetu posle Krolijeve smrti. Krolijeva nada je bila da bi jedan od ovih mogao postići rad neophodan da zaradi ono što je on nazivao „pečatom na istinsko postignuće i dostignuće“ (uporediti pismo MekMurtriju gde mu Kroli piše „moj mač onom koga može prigrabiti!“). MekMurtri je eventualno uspeo u ovome, kao što se mišljenja velike većine informisanih, kao i nekoliko Federalnih sudija, slažu.

U bilo kakvoj diskusiji OHO nasledništva potrebno je da se oslobodi od tvrđenja takmaca. Marčelo Mota, kao što je dobro poznato, nije ni bio član OTO (mada je, pouzdano sam informisan, nameravao da uključi Dženis Džoplin kao Gnostičkog Sveca, i da imenuje svoj rođendan za „dan svetkovine Sv. Marčela“!) Uobičajena potvrda (napravljena u nekoliko navrata od Regardia, Kinga, Šustera, Koniga i drugih) jeste da je Herman Mecger (Frater Paragranus) iz Švedske došao do poglavarstva bilo OTO, EGC ili oboje. Ovo se može pokazati da nije slučaj. U budućem izdanju Veze ili Oriflamme izdaću značajna dokumenta, ali za sada je dovoljno reći da je Mecgerova grupa bila pokrajinska (Krolijev izraz, ne moj), slično kao Agape Loža u Kaliforniji. Nisam video ni dokaza da je Mecger bio Švedski Nacionalni Opšti Veliki Majstor ad vitam, a kamoli OHO. Da je bio, čovek bi pomislio da je neki nagoveštaj toga preživeo u Germerovoj prepisci sa Mecgerom, koja preživljava u našim arhivama. Mecger je radio pod direktnim nadzorom Melingera po nalozima Germera, što je paralelna situacija MekMurtijevog nadzora rane Kalifornijske Agape Lože po Krolijevim naređenjima. Kada je Mecger spekulisao posthumni coup d’etat da zauzme položaj OHO kratko posle Germerove smrti 1962. EV, Melinger ga je propisno odbio. (Kenet Grant je barem imao hrabrosti da izvede svoj dok je Germer bio živ, mada je bio izbačen zbog svojeg truda.) Pored toga što je bio Mecgerov učitelj i ispitivač, Melinger je takođe bio izvršilac Germerovog testamenta kada su predmeti OTO-a bili u pitanju, i tako je njegova odluka imala autoriteta i ostaje efektivna. Drugi izvršilac Germerovog testamenta, njegova udovica Saša, prihvatila je Melingerov pogled Mecgera, koji nije štedeo truda (što uključuje uzimanje u službu advokata u Kaliforniji) da ubedi Sašu Germer da ga prizna za novog OHO. Ovo poglavlje naše istorije je malo poznato i prilično patetično, ali zaslužuje da bude iznešeno. Ako ništa drugo, ono demonstrira mogućnost neuspeha. Ali vratimo se našoj temi. Ako Kroli nije bio biskup u uobičajenom smislu, da li je Hymenaeus Alpha opravdan u izvođenju episkopske sukcesije od Alistera Krolija direktno? Mislim da je tako, ali ne u očiglednom smislu. H.A. mi je jednom predočio da je njegovo uzdizanje do Suverenog Svetilišta OTO-a od strane Krolija uključivalo magijsku tehniku sličnu u dejstvu i svrsishodnu posvećenju, uključujući „rukopoloženje“. On je EGC smatrao izvodom iz OTO Suverenog Svetilišta, stav saglasan sa našim pregledom Krolijevih napomena koja se tiču Euharistije i Mise. H.A. se ushićeno potpisao na Krolijevu filozofiju koja se tiče razreda i stepenova, škola „nek se prže ako misle da to mogu podneti“, je tehnika koju je Kroli primenio na njega kroz papire Kalifata, kao što smo pokazali. MekMurtijeva glavna inovacija je bila posvećivanje članova koji nisu pripadali Suverenom Svetilištu za


8

biskupe, a u ovome se oslanjao na svoj autoritet kao Delajući Otac Crkve. Ja sam nastavio ovu praksu, i moja najozbiljnija greška je bila uvođenje mojeg ličnog „apostolskog nasleđa“ u loše navođenom i nepotrebnom pokušaju da učvrstim legitimitet OTO/EGC. Barem nikada nisam tvrdio da sam nepogrešiv.

ZZaakklljjuuččaakk

Ako smo naučili bilo šta u OTO u proteklih nekoliko godina, to je da je „biskup“ naduvan izraz. Za razliku od ostalih potencijalno kontroverznih reči kao što su „sveštenik“ (ili „biznis“!), ona se ne pojavljuje u Liber Legis. Izraz biskup je namenjen da prenese odgovornost u Gnostičkoj Katoličkoj Crkvi radi osiguravanja da se „rituali dobro izvršavaju sa radošću i lepotom“, da bi se zaređivali sveštenici i sveštenice, i da bi se uopšte potpomagalo izvođenju Mise, u bliskoj saradnji sa regionalnim OTO grupama. Originalni oblik EGC u modernom OTO (posle 1977. EV) utvrđuje uslov da se Biskupi stvaraju direktno od Patriarha, ili „Svetog Oca“ Crkve. Počevši od 1986. EV ustanovili smo politiku prepoznavanja prava biskupa da posvećuju druge biskupe, međutim sa prepoznavanjem Oca Crkve. Ovo je delom u slaganju sa „tradicionalnom“ povlasticom biskupa, i delom zbog toga što je ova praksa podesna mojim ličnim idejama u vezi sa religijskom slobodom.

Izgubio sam strpljenje za nekoliko skorašnjih manifestacija EGC-a, za koje sam bez sumnje odgovoran. Neke su apsurdne i s toga lako prepoznatiljive, npr. egocentrični kultovi ličnosti koji beskrajno brbljaju o važnosti njihovog apostolskog nasleđa i oblače se kao Rimokatolički crkveni velikani. Druge imaju ozbiljne posledice za druge ljude, kao što su nepromišljeno posvećenje biskupa bez treninga ili pripremanja od bilo koje strane i bez znanja Frater Superiora. Ja ne mogu priznati takva posvećenja, pošto ona škode biskupima, kandidatu, i Redu uopšte ometajući organizacioni rad OTO-a. Ovaj pravac je potpomagan OTO-vim sponzorisanjem novina isključivo posvećenih studijama EGC-a, Gnostic Gnews, koje su uprkos sebi počele stvarati rastuću svesnost da je EGC nešto odvojeno od OTO, što je potpuna suprotnost od onoga što je nameravano.

Međutim u odnosu na stvarnost redovnih Gnostičkih Misa koje se redovno slave širom sveta, ovi problemi su manji, izdvojeni primeri i lako se mogu ispraviti. Velika većina OTO članova, posvećenih ili ne, zaređenih ili ne, aktivno slave Misu, sa dostojanstvom, radošću i zdravom dozom skepticizma. Većina biskupa prihvataju podrazumevanu dužnost da se detaljno obrazuju, i delaju sa umešnošću, vernošću i inteligencijom. OTO/EGC bi bio mnogo više u nevoljama da su OTO članovi poslušno jato oslepljenih verom u uobičajene slabosti „religijskog autoriteta“. Na sreću, uživamo atmosferu slobodnog istraživanja, bez nezgrapnih pravila i propisa koja ometaju EGC da postane čvrsto ukorenjena u naše živote i familije.

Međutim, da bismo osigurali skladnu klimu za sve, ja sam se potrudio da pojasnim žižu EGC-a u OTO. Mi završavamo izdavanje Gnostic Gnews (za zahvalnošću njegovim urednicima i osoblju za njihov odlični trud). Ubuduće, bilo koje bitne EGC vesti ili informacije će biti prenošene u Magical Link. Konačno, obustavljam posvećivanje biskupa dok OTO ne izuči problem u potpunosti.

U odgovoru na pitanje „Da li nam je potreban EGC?“, mogu najbolje odgovoriti naznačujući da kao što se trening OTO-a bavi načinom kako da živimo, postoji potreba da se brinemo i o životnim oznakama, kroz ritual i slavlje. Mi imamo naša simbolična i obredna rađanja i smrti u OTO. - i brakove takođe - ali ne smemo prevideti vršenje „stvarnih“. Slavljenje i prisustvovanje ovim životnim iskustvima je, više od bilo čega drugog, ono što najzad čini sveštenice i sveštenike od svih nas.


9

„Na svim mojim skupovima sa vama će sveštenica reći - a njene oči će goreti sa željom dok stoji gola i radujući se u mojem tajnom hramu - K meni! K meni! pozivajući napred plamen srca svih u svojem ljubavnom pevušenju.“ KOMENTAR: Očigledno je da Naša Dama, u svojoj Ličnosti, promatra neke više ili manje otvorene oblike obožavanja podesnog za laike. Sa ustanovljavanjem Zakona neka vrsta bi mogla postati moguća. Samo je neophodno ubiti osećaj „greha“, sa svojim lažnim sramom i svojim strahom od prirode. P.S. Gnostička Misa je namenjena da snabde ovu potrebu. Liber XV. Neprekidno se izvodi u Kaliforniji već nekoliko godina. - Kroli, Novi Komentar na Lber Legis I:62.

Evo Kalendara naše Crkve: „Ali vi, O moj narode, ustanite i probudite se! Neka se obredi dobro izvode sa radošću i lepotom!“ Zapamtite da su sva dela ljubavi i zadovoljstva obredi, moraju biti obredi. „Postoje obredi elemenata i svetkovine vremena. Svetkovina za prvu noć Proroka i njegove Neveste! Svetkovina za tri dana pisanja Knjige Zakona. Svetkovina za Tahutija i dete Proroka - tajna, O Proroče! Svetkovina za Vrhovni Obred i Svetkovina za Ravnodnevnicu Bogova.Svetkovina za vatru i Svetkovina za vodu; Svetkovina za život i Veća svetkovina za smrt! Svetkovina svaki dan u vašim srcima i veselje mojega zanosa. Svetkovina svake noći za Nu, i zadovoljstvo krajnjeg očaranja! Da! Svetkujte! Radujte se! Ne postoji strepnja od sada. Postoji razlaganje, i večno ushićenje u poljupcima Nu.“ - Kroli, Zakon Slobode.

Počujte svi vi, sveci istinske crkve starih vremena sada u biti prisutni, da od vas prisvajamo nasledstvo, sa vama prisvajamo opštenje, od vas prisvajamo blagoslov u ime IAO.

- Bafomet, Ecclesiae Gnosticae Catholicae Canon Missae.

PPoosstt--sskkrriippttuumm

Pisanje ovog članka je uključivalo veliku količinu pretraživanja duše, pošto je bilo potrebno mnogo riskantnih zaključaka iz razjarujuće malo indikacija koje je Kroli ostavio u svojim objavljenim radovima. Za mene, nije bilo ništa manje do duhovna kriza, s obzirom da sam potpuno posvećen pravljenju Gnostičke Katoličke Crkve shodnim vozilom za religijski izraz Teleme.

Nečija voljnost da prihvati „čuda“, „božanske intervencije“ ili „usmeravanja Tajnih Vođa“ moraju biti ublažena zdravim skepticizmom, ali povremeno se dogodi nešto što poremeti najupornije racionalizacije pojedinca. Upravo sam imao jedno takvo iskustvo.

Bio sam završio moju konačnu skicu prethodnog članka da bih je predao Vezi. Istog dana kada sam trebao da ga pošaljem na izdavanje proverio sam svoje poštansko sanduče i našao da sam dobio veliki paket, netražen i neočekivan, od prijatelja i proučavaoca iz Engleske. Otvorivši ga našao sam, na svoje iznenađenje, da je to kolekcija prepiski između Krolija i Prečasnog W.B. Kroua (biskupa u EGC tradiciji koja je paralelna našoj), kojeg je Kroli pokušao da uputi u pogodan metod da stvori Telemitski oblik Gnostičke Katoličke Crkve. U brojnim pismima, Kroli je učinio jasnijim svoje poglede na ove stvari nego što je to uradio u objavljenim člancima koje sam citirao, i on beleži svoje reakcije na fenomen „lutajućeg biskupa“. Ove prepiske su ništa manje nego hronika Krolijevih pokušaja da stvori Telemitski oblik Gnostičke Katoličke Crkve, dok je u isto vreme pomirivao postojeće tradicije EGC „lutajućih biskupa“ sa OTO i Telemom. Ukratko, Kroli se suočio sa istim problemima sa kojima se mi sada suočavamo. Neverovatno, ovi papiri uključuju jedine poznate kopije manifesta Gnostičke Katoličke Crkve, očigledno napisane od Kroua, ali odobrene od Krolija. Nisam imao pojma da takvi dokumenti postoje; ne postoje u katalozima uobičajenih spisa. I


10

iako nam nedostaju Krouova pisma Kroliju, nije teško zaključiti koji su subjekti u diskusiji. Nadam se da će Krouova strana prepiske isplivati. Posle bliskog čitanja materijala našao sam, na svoju veliku radost, da moja teza o EGC u OTO ne zahteva nikakve značajne revizije. Mada stavimo teoretska pitanja sa strane, sada imamo jasna uputstva koja su nam tako bolno trebala.

Sva pisma datiraju iz 1944. EV, počinjući ubrzo pošto je Krou poslao Kroliju nekoliko pamfleta koji opisuju njegovu crkvu, vrste apostolskog nasleđa koja je još aktivno u Engleskoj. Od 26. maja:

Oduševljen sam što sam dobio tvoje od 23. sa interesantnim pamfletima. Upravo je ovo vrsta pitanja koje sam bio nestrpljiv da raspravim sa tobom. Imao sam ja punu kapu prepirki sa masonskim nadležnostima; oni su sa svojom politikom „Nemoj ništa da kažeš ili uradiš što bi moglo da uznemiri ili uvredi ikoga“ upropastili celu stvar. Tako da su liturgijsko cepidlačenje, i dečija zagonetka: „Kada ikonostas nije ikonostas?“, učinili više da podjarme crkvu haosu nego svi združeni napadi „neverstva“. Lično, oduševljen sam onim što je Svadljivi Patriarh uručio Borbenom Biskupu 364. N.E. (ne 367. N.E., zakleta i prokleta da je tvoja duša večitom Paklu, ti bogohulni jeretiče - gde je moje Postolje i Čizma i Lešinarova Ćerka?), ali ja znam da je to sve besmislica i neću pomoći Bilu Smitu da plati svoju kiriju, ili da dobije pošteno pivo, ili ga osloboditi od birokratske tiranije. Ovo su očaravajuće razonode za duge zimske večeri pored kamina kada je dnevni rad završen; ali pomisliti da ih možeš vaskrsnuti u suštinska pitanja je kihotovska zabluda. Određena zapažanja u tvojem pismu podstiču me da pomislim da ti to vidiš jasno kao i ja; da li će to služiti kao izgovor za ono što bi ti mogao misliti da je nestašnost, podrugljivost čak, sa kojom sam dao sebi slobodu da pišem? Već mnogo godina sam polako „izbleđivao“ sve nadmene titule i rituale do blede kitnjaste istorijske pozadine, i sve sam se više približavao prostom korisnom napadu na Budućnost. (Nema ni reči na ovim pamfletima o tome šta sve te znatne organizacije nameravaju da urade sledeće godine, ili sledeće nedelje.)

U pismu datiranom na 21. Jun, Kroli piše u odgovoru na pitanje Kroua: Ne Hrišćanski nego Katolički: dobro. „Telemita“ je samo kratak korak. Devica - Bludnica: potpuno čvrsto. Jevanđelja. Nema mnogo Kabale u Novom Zavetu izuzev Apokalipse koja je naravno puna. Ali? Crno. Tibetanski Budizam. Znaš, pretpostavljam, da su dvojica sveštenika koji su prvi otišli do Lase raportirali u Rim da je Đavo osmislio njihove obrede itd. Jer oni su bili u biti istovetni sa Rimskom liturgijom, sa idejom koja je bila da uzmu vetar od Hrišćanskih brodova, mnogo pre Isusa Hrista. Tako a fortiori Gnostička Misa je u skladu. Sv. Jozefat: lako je prebaciti iz uzvišene do besmislene nulla vestigia retrorsum! Ovo je jedna tačka za koju osećam da si nepraktičan. Mislim da bi trebao da mimoiđeš sve te tananosti. Monofiziti et hoc genus omne. Moja poenta je da je Isus Hrist papazjanija različitih učitelja, a ne osoba uopšte. Ti i ja možemo da dokažemo da je Mesija (Mateja) Logos (Jovan), ali obični ljudi koji ne veruju ni u jedno neće to trpeti. Takva doktrina je za inicirane. Ona tera od sebe ostale. Obešeni Čovek nema ništa sa Zakonom Teleme. Daleko od toga! Spas? Ali - od čega? Svaki čovek i svaka žena su zvezda. I to je to. „Reč Greha je Ograničenje.“ AL I 41. „niti ja išta tražim za žrtvu“ AL I:58. Obožavanje Ra-Hoor-Khuita ima žrtve; ali to su čisto magijske operacije da bi se proizveli željeni rezultati. Ne postoji nesavršenost u „zvezdi“; ona postoji kao takva samo kada se ispituje njena faza iskustva u tom trenutku. Ne trebaju ti fondovi što se tiče prenosa moći. Ja sam pisar i prorok Knjige Zakona; jedini uslov potpune vernosti je samo prihvatanje Knjige.


11

U pismu datiranom 16. Avgusta, verovatno ka odgovor na Krouovo otvaranje pitanja o episkopskim apostolskim nasledništvima, Kroli odgovara: „Prokleta nek su ti nasledništva! Zaista bih želeo da se vi ljudi prestanete ’igrati Crvenih Indijanaca’!“

U Pismu datiranom na 14. Sept., Kroli nudi savet Krou o tome kako da izgradi funkcionalnu organizaciju koja propagira Zakon, biskupe i sve.

Naravno, da bi se uradilo to što ti predlažeš, morao bi da imaš odgovarajući zasigurani prihod bez potrebe da radiš za njega. Njuman piše kao da ti imaš mnoštvo imućnih pristalica. Neko (ili nekoliko udruženih zajedno) bi ti trebali garantovati otprilike £50 mesečno da bi ti omogućio da posvetiš celokupno vreme radu. Mogao bi početi iznova; početi svežim propovedima Liber OZ; mogao bi naći pristalice u neočekivanima četvrtima, rad i mogućnosti bi rasli; u toku jedne godine mogao bi da imaš postolje u Parlamentu. Međutim nemoj biti biskup ukoliko ne možeš da izgledaš kao biskup; u suprotnom ljudi će ti se smejati, a tvoja prava vrednost će biti neshvatljiva. To je sve što mogu reći da bih pomogao.

O samoj Gnostičkoj Misi, Kroli je pisao okt. 11.: Misa mora biti rađena u podesnom Hramu. Negde imam fotografije Oltara sa sve sveštenicom [A.K. ovde spominje fotografiju Agape Lože objavljenu u Ekvinoksu III(10)] U svakom slučaju, moraš izgraditi Misu pravilno od početka. Ne smemo imati nikakve improvizacije, što je moguće u postavljanju Masonskih rituala.

Kasnije u istom pismu Kroli spominje „Kadinala“ Njumana, koji je izgleda držao, kao i Krou, „apostolsko nasledstvo Antioha“ (o kojem smo toliko slušali u skorašnje vreme pošto se donosi na Vilat/Metju „apostolsko nasledstvo“ u OTO). Kroli samo dodiruje taštinu beznačajnih titula, i crkvi bez članova:

Njegov položaj je tako uzvišen, a njegovo postignuće tako istaknuto, da nalazim pitanjem povelikog iznenađenja da nikad nisam čuo do sada za išta što je zapravo uradio. Ne pretvaram se da razumem Patriarhat Antioha; ali ne znam zapravo šta „Kardinal“ znači. Da li možeš imati Kardinala bez imanja Pape? Mrzim što moram da napišem pitanje ove vrste, ali sam ja više nego malo pometen u mojem umu. Svakako bi trebalo da postoji Vladajuće Telo sa lokalnim mestom stanovanja kao i imenom, a ako imaš Vladare trebalo bi da imaš i neke ljude kojima se vlada. Inače cela stvar izgleda potpuno fantastična.

Konačno, ovde sledi manifesto Gnostičke Katoličke Crkve, očito napisanog od Kroua i izdat po prvi put bez Krolijeve pribeležene korekture. Postoje dva primera ovog; jedina samostalna promena je sledeće. Jedna kopija je imala natpis „Samo za privatni opticaj“ - ovo je Kroli obrisao. Takođe, prva korektura je bila: „vreme je došlo da Visoki Posvećenici primene Sakramente.“ Kroli je ovo promenio u „vreme je došlo za primenu Sakramenta“, stavljajući primedbu „uvek sam mrzeo uvlačenje ovih tvrdnji. Pored toga, prilično Niski Posvećenici mogu raditi ovaj posao.“ Jedina druga Krolijeva primedba je bila „Bolje bi ti bilo da koristiš OTO pečat Utisnuta štampa je mnogo bolja; zaista moramo imati malo stila.!“ Jedna korektura je potpisana „Odobreno Bafomet X° 33° 90° 97°.“ Sa njegovim obavljivanjem ovde, možemo smatrati ovaj manifesto izdat po naređenju. Bafometovom naređenju, ne mom.


12

GGNNOOSSTTIIČČKKAA KKAATTOOLLIIČČKKAA CCRRKKVVAA

ČČiinnii ššttoo ttii jjee vvoolljjaa ii ttoo nneekkaa bbuuddee ssaavv ZZaakkoonn.. Svet je ušao (Marta, 1904.) u novi Eon, Doba Krunisanog i Osvajajućeg Deteta. Prevlast Majke (Eon Izide) i Oca (Eon Ozirisa) su prošlost. Mnogi ljudi nisu u potpunosti ispunili ove formule, i oni su još uvek punovažni u svojim ograničenim sferama; ali Majstori su odlučili da je vreme došlo za primenu Sakramenta Eona Horusa na one koji su sposobni za shvatanje. Polovi su jednaki i dopunjujući. „Svaki Čovek i svaka Žena je zvezda“ AL.I.3: Sveštenica mora sada da dela zajedno sa sveštenikom. Isticanje gornje teze u javnom obredu će početi ustanovljenjem Gnostičke Mise koja, iako ostaje dosledna suštinskim elementima najdrevnije istinske tradicije, učvršćuje svoju pažnju na, i svoje ciljeve najčvršće u, Budućnost.

LLjjuubbaavv jjee zzaakkoonn,, lljjuubbaavv ppoodd vvoolljjoomm.. Ako ste zainteresovani i voljni da pomognete na bilo koji način molimo vas komunicirajte sa dole-potpisanim od kojeg će se dobiti dalje pojedinosti:

OTO je u dugu novo oživljenom Madrake Press (Essex House, Thame, Oxfordshire, England OX93LS) na njihovom ljubaznom dopustu da citira iz njihove privatne kolekcije.


13

Translation: Frater T.C.V.

H ym en æ u s B eta O G n ostiþk oj K atoliþk oj C rk vi Beta O... · 1982. 8. 2. · H. y. m....

Documents

Transcript of H ym en æ u s B eta O G n ostiþk oj K atoliþk oj C rk vi Beta O... · 1982. 8. 2. · H. y. m....