Ashton,Frederick - 37-Lun i Asmodej

8/10/2019 Ashton,Frederick - 37-Lun i Asmodej

1/94


2/94

uumi na vrhu Sent Filipa odjek-

nuo je iznenada, pola sata pre po-noi, dug, samrtniki vrisak, koji seodmah zatim pretvorio u zadnji je-

caj. Opet je potplinula tiina medudrvee i nekoliko dugih trenutakanita se nije ulo, pa je odjeknuo tih,ali otar poziv:

Hajde, moe!Skini mu tu prokletu koulju i

daj vreicu! odgovorio je jedandrugi glas.

Donald Sikert bese poao iz Nieu nonu etnju, koja je trebalo da gaosvei posle duge dnevne vruine,pa se tako naao na pedesetak ko-raka od mesta zloina. Nekoliko tre-nutaka bio je sleden stravinim ibolnim vriskom, a onda se okrenuo

i ustao s kamena na kom je sedeouz jedno drvo. Bio je spreman dajurne u pomo napadnutom, a tadaje uo uzvik:

Hej, ovde su jedna prazna kola!Neko je u blizini!

Valjda zna ta treba, budalo!Pazi i trai! Nas dvojica treba daobavimo posao! odvrati neko smesta zloina.

Tek u tom trenutku Sikert posta-de svestan da su sve reci od poetkaizgovorene na italijanskom. Nije bi-lo udo to on, ovek koji je govoriomnoge jezike, u trenucima iznena-

enja nije obratio panju na to danapadai ne govore francuski. Ponavici on poe rukom u dep letnjihpantalona, jedino mesto gde bi mo-gao da dri oruje da ga je imao.Meutim, napipa samo vlanu ma-ramicu, a u zadnjem depu tanaknovanik. Ipak, on poe napred pa-zei da ostane skriven drveem, alise saplete o jednu isturenu ilu veli-kog drveta i doeka se na ruke.Moda mu je to spasio ivot, jer sastrane se ue itei zvui nekolikozrna ispaljenih iz pitolja s prigui-vaem. Sikert se baci iza drveta, ot-kotrlja se ka padini i nae se dese-tak koraka nie.

Ovde je neko... Valjda sam gapogodio sa pet koraka ree napa-da.

Doi ovamo. To je neki nonieta. Gotovi smo i kreemo

odazva se drugi s mesta zloina.Donald Sikert je brzo puzao, iakonenaoruan. On stie da vidi dvaoveka nad treim, koji je nepomi-no leao. Ocenjujui da se radi oobinom napadu razbojnika nausamljenog oveka, Sikert uzdrhtavidei neto mnogo strasnije. Jedannapada je u desnoj ruci drao pi-tolj s produenim priguivaem, a ulevoj snanu baterijsku lampu, ko-jom je svetleo onom drugom. Taj jekleao pored ubijenog starijeg ove-ka i iz noem raseenih grudi rtve

I


3/94

vadio neto i stavljao u plastinu u-tu vreicu.

Gotovo! odseno ree plavo-kosi napada, koji obrisa krv s ruku0 iscepanu koulju rtve.

Lino; kreimo! pozva onajto je drao svetiljku.

Lino nije odgovarao, pa se Sikertosvrnu da vidi-zato se ne javlja iugleda ga uz veliko drvo s leve stra-ne od sebe. Nije video ta on to radi,ali je pogodio da ga uzima na nian1zato odskoi ba u trenutku kad Li-no opali uzastopce pet puta. Sikertoseti da mu kurumi zateu kou naleima i zakloni se u nameri da obi-e zloinca i nekako napadne, aliovaj se povue unazad ka ostalima.Sva trojica potrae proplankom iuoe u jedna kola. Tek tada Sikertshvati da su oni doli onim strmimputem kroz umu, koji se ovamo pe-nje estim zavojima kakve nalazmo

uz strmine ugaenih vulkana dok jeon vozio od obale sa Engleskog e-talita i pored Fakulteta pravnih iekonomskih nauka, Ubice krenueda bee ne palei farove, a ori nijemogao da ih prati. Ipak, pouri dosvojih malih, iznajmljenih kola i po-kua da pomou plana grada proce-ni moe li im presei. put. Odmahzakljui da je to uzalud i da mu os-taje jedino da uzbuni policiju. Ipakuze lampicu iz kola i otra do mestazloina. Sliku koju zatee bila je je-ziva. Covek stariji od ezdeset godi-na leao je mrtav, golih i raseenihgrudi s ogromnom ranom u prede-lu srca. Sikert uperi svetio tamo iprstom razmae ranu, a onda se za-panjeno uspravi. Ubijenom ovekubilo je iupano srce.

Zgroen nerazumljivim i neljud-skim zloinom Sikert otra do kolai, kao da bei to dalje, sjuri se pus-tim ulicama do grada i nade jednujavnu govornicu, iz koje obavestipoliciju o zloinu. Naravno, kazalano ime i obea da e doi da daizjavu.

Zato odmah niste doli ova-mo? pitao je deurni policajac. Jeste li vi metanin?

urio sam da vam javim radigonjenja, a i ne znam gde da do-em. Nisam metanin... Doao samiz Aspremona odgovori Sikert ispusti slualicu, a onda se odvezedo malog, ugodnog pansiona u komje stanovao ve devet dana.

Uao je s kratkom vetrovkom pre-ko lea, koju je sreom imao u koli-ma jer je eleo da prikrije krv kojase na leima obilato probijala krozkoulju, iako je bio zalepio flaster izprirune apoteke u kolima. Deur-na vratarka bila je mlada ki vlasni-ka pansiona, koja je uvek rado raz-govarala s gostom iz Londona.

Niste ba mnogo solidni, gos-podine Frondel alila se devojka.Davno je prola pono... E, ima-te i jedno pismo ovde.

A ta da radi usamljen ovek?upita Sikert uzimajui pismo.

Da se osvrne malo oko sebe, pada ne bude usamljen odgovoridrsko devojka.

Bolje vi uite fonetiku da nad-oknadite proputeni ispit i ne delitesaveta starim, usamljenim mangu-pima ree Sikert i htede da ustriuz zastrte stepenice.

O vaem savetu bih raspravlja-la, .. ree devojka i pogled joj ot-kri da rasprava ne bi bila suvie du-ga.

On joj mahnu i pope se u svoju so-bu. Odjednom oseti da ga je taj po-vrni, ali vedri razgovor oslobodio

napregnutosti izazvane groznimzloinom. U svojoj sobi on uz pomodva ogledala oisti i pokri flasteromplitku ranu na koi lea, koja munee smetati da se ve drugog danakupa u moru. Tada uze prispelo pis-mo i otvori ga vrlo briljivo. Prvoproita nevanu poruku:

Dragi Dik,ienje stana i bojenje vrata je

prolo u redu. Nadam se da u dotvog povratka moi da sredim sveostalo. Bilo bi lepo da mi ee pi-e, ali da time ne skrauje svoj od-mor. Mnogo pozdrava od Beti!


4/94

Donald Sikert se osmehnu, ostavipismo na sto i lee. Natera sebe damisli samo na lepe stvari i draga bi-a, a najdrae bie bila mu je DejnVitington. Tako utonu u sanjarenje,koje se brzo pretvori u vrst san.

Jo pre doruka on u malo obi-nog alkohola za dezinfekciju ras-tvori neto naroite paste za brija-nje i tim rastvorom nakvasi drugustranu pisma dobij enog s potpisomizmiljene Beti. U stvari, DonalduSikertu, odnosno Lunu, kralju pono-i pisao je njegov mnogo puta isku-ani prijatelj i drug Artur Markin,odnedavno samostalni novinar, kojije radio za mnoge listove i novinskeagencije, ali uvek po pogodbi. Slovase pojavie i Lun poe da ita:

Dragom Diku Frondelu pozdrav!Bez tebe je u Londonu dosadno.Prosto nema nade da se dogodi ne-to zaista zanimljivo. Predoseamda bi trebalo da se i ja naem naAurnoj obali. Ne verujem da si tiotiao tamo jedino da se odmori.Nekud je otplovio i Sam. Jedinoznam da je Dejn ovde i da putuje uOslo na kongres biologa Evrope.Sreo sam je pred bibliotekom i pri-metio tugu u njenom glasu kad smopomenuli nudu da ceo mesec budeodvojena od tebe.

A sada da piem o najvanijem:video sam onog divnog starca. Zbu-

nio me priom o podmlaivanju ko-je po njegovom uverenju s ogrom-nim uspehom obavlja neki lekar uItaliji. Ti zna da on ponekad ode naizlet u visoko drutvo Londona,gde ga primaju kao ekstravagan-tnog, ali veoma obrazovanog i ugla-enog oveka, koji je i najvei ivipesnik Londona. Sreo je neku lediMargaretu, koju on zna jo iz svoje injene mladosti i viao ju je kao ez-desetogodinju damu, kojoj vie nijepomagalo ni minka ni boja. Ontvrdi da ona sada izgleda kao enaod najvie etrdeset godina. Meu-

tim, ona ne samo to tako izgleda,nego se tako i ponaa i osea. Sadaje zaljubljena i ima ljubavnika komeje trideset godina i koji je u nju za-ljubljen istim arom. Starac ima po-znanika iz detinjstva, izvesnog fab-rikanta alata tiva Venija. I taj jebio u Italiji i u toku tri meseca u ne-kom tajnom sanatorijumu njegovostanje je sasvim izmenjeno. Iaosam da ga vidim pod sasvim dru-gim izgovorom. Zaista, sada Stiv Ve-ni izgleda i ponaa se kao da mu jetano upola manje godina nego toih stvarno ima, a ima ih ezdeset iosam.

Dakle, neto postoji, jer na stariprijatelj me je u to sasvim uverio.On kae da zna i nain kako da stu-pi u vezu sa tajnim sanatorijumom ida e i sam pokuati da se podmla-di. Hou jo jednom da budemmlad, kae s ubeenjem. Otputova-

e u Denovu i uz obalu do Kapala.Sumnjajui da se ipak radi o preva-ri, pitao sam ga ta zna o cenamapodmlaivanja. One su astronom-ske, ali ipak eka se ak i mesecimapoto je veza uspostavljena. Starackae da to iznosi od jedne do pet mi-lijardi lira, ali u nekoj drugoj,vrstoj valuti. Ipak pacijenata imana pretek. Cena se utvruje premastanju zdravlja i godinama onog ko-ji eli da se podmladi.

Ti zna da ja nisam ostao samona tim informacijama, nego samnaao nain da ujem ta o tomeznaju specijalne slube za prikup-ljanje javnih i tajnih obavetenja ootkriima u medicini. Tamo samstekao uverenje da neto zaista po-stoji. Posetio sam i ledi Margaretu i bez ale naao sam se u opas-nosti da me osvoji. Da nisam takoveran svojoj Meri, ne znam ta bi bi-lo. Primila me je u svojoj bati po-red bazena... To je nemogue opi-sati, jer njeno telo pokreti i sve tootkriva godine svedoe suprotno odsvega to je do sada bilo mogue.Pronaao sam njene fotografije izdana pred drugi svetski rat. Ona iz-gleda sasvim kao tada, a i onda je

s


5/94

vaila za jednu od najlepih enaLondona. Jedino se ali to sadamora da ivi kao u zatoenitvu, jersvi koji su je poznavali ranije i koji

je vide sada zure u nju kao u avet.Eto, sad zna u emu je stvar, jed-

na novinska agencija mi je ponudi-

la basnoslovnu nagradu da za njunapiem i otkrijem sve tajne pod-mlaivanja u Italiji. I oni imaju ne-ke obavetenja. Zbog toga sam od-luio da pratim onog naeg starca,a poveu i naeg detektiva. Anga-ovao sam ga za vreme dok radimna toj stvari. Svi mi bismo te radosreli, pa te obavetavam da emo zadesetak dana stii u Kapalo. Ja samve rezervisao sobe u hotelu Eliza-

bet u Portof inu. Nikad te ne laem,to dobro zna, pa ni sada ne smemda sakrijem tajnu elju da se i tiumea u istraivanja. Veruje li usve te prie? Pii to pre, jer vrlo

sam nestrpljiv da ujem o tebi i dasaznam tvoje miljenje o svemu.Meri i deak su dobro, a ja kao

uvek. Tvoj iskreni prijatelj Artur.U svoju malu belenicu Lun zapi-

sa neto svojom, za sve druge ljudesem za Dejn Vitington, nerazumlji-vom stenografijom, a onda iskida

pismo Artura Markina, baci ga uodvod u kupatilu i ode da doruku-

je.Kad se vratio, soba je ve bila

spremljena, jer je sobarica znala daon ujutru neto pie ve od osam a-sova. Sada Lun uze list naroitog

papira iz svoje mape s priborom zapisma. Nekoliko minuta je razmi-ljao gledajui kroz visoki prozor, aonda poe da pie:

Dragi Arture,Tvoje pismo me obradovalo, iako

je ono jedna obina provokacija.Pre nego to odgovorim na tvoja pi-tanja, napominjem ti da tvoje pismonainjeno mojim postupkom nije ustanju da izazove nijedna laborato-rija na svetu, pa slobodno moe da

pominje imena i bilo koju tajnu odnajvee vanosti.

A sada o meni: ti zna da sam petmeseci vrlo naporno radio u labora-6

toriji i da sam doao ovamo da seodmorim. Da bih sebe naterao daostanem po strani od svih zagonet-ki, zloina, prevara i slinih pojavau ovom ipak lepom i sunanom de-lu sveta, nisam poneo nita od oru-

ja, niti kakvo drugo sredstvo. Resio

sam: nema istraga, prislukivanja,sukoba! Ne, jednom je Donald Si-kert na zasluenom odmoru. Tekkrajem leta, kad Makferson doplovi

po mene u jednu od mediteranskihluka, nastaviu da isprobavam ne-ka tehnika otkria stvorena u tokuzime.

I pored takve vrlo vrste odlukeprole noi sam doiveo neto vrloneprijatno. Pred pono sam etaoumom na jednom brdu iznad Niei bio svedok nerazumljivog zloi-na. ..

Piui dalje Lun ispria vrlo tanoi opirno sve to je video u umi na

Sent Filipu, a onda nastavi:Obavestio sam policiju i neu ni-ta vie da znam o tom zloinu. Pro-itau samo u veernjim izdanjimalistova ono to policija bude saopti-la.

Ovde sam bez svoje elje stekaomnoga poznanstva. Ponekad se pi-tam zato mi ljudi tako lako i brzo

priu. Ako se naem medu sto ljudi,a samo jedan je pijanac, eto ga pra-vo k meni, kao da imamo neku tele-

patsku vezu. Tuni dolazi s osea-njem da u ga ja razveseliti, a ugro-eni s nadom da u mu pomoi.

Najtee mi je sa enama. esto samprinuen da izbegavam neke zbogije lepote to nije lako. Sada samupoznao dva brana para, koji suesto za istim stolom sa mnom prili-kom ruka ili veere. Uzalud samdoao ovamo s namerom da nestvaram poznanstva, kako bih mo-gao da se preputam svojim mata-njima. Prvi poznanici su mladi bra-ni par iz Londona. Zovu se Ana iHenri Daksberi. On je vlasnik fabri-ke rashladnih ureaja, a ona jeFrancuskinja i poznata plivaica.Moda se i sam sea imena AneLegran, koja je osvojila prvo mesto


6/94

u Evropi. Ona je modna kreatorka iume da upakuje svoju lepotu. Ja,koji sam izgradio naj savreni je mik-ro ureaje za prislukivanje, ne e-lei da ovde ujem bilo ta to nijenamenjeno mom uhu, uo sam danjih dvoje pripremaju neku veliku

prevaru. Inae, Daksberi mora dabankrotira i osramoti porodicu kojaima stogodinji ugled.

Drugi par su Dora i Herbert Res-ler. On je ameriki milioner, vlasniklanca robnih kua irom istoneobale Sjedinjenih Drava Amerike.Star je pedeset i osam godina, a nje-gova Dora, verovatno ovog leta naj-lepa ena na Aurnoj obali, imasvega dvadeset i sedam. I eto, on ho-e da pokua da se podmladi. Pro-le godine bio je u Italiji na bra-nom putovanju s mladom, drugompo redu enom Dorom, koja je roe-na kao Makmaster u takoe bogatoj

amerikoj porodici. Zavrila je stu-dije grkog i italijanskog jezika, agovori jo i nekoliko savremenih je-zika, a najbolje italijanski i panski(naravno pored grkog i maternjegengleskog), To je ena koja bi moglazaas da osvoii bilo kojeg mukar-ca. I ona, ta boginja lepote i uenos-ti, nala je koga da osvaja. Zbog to-ga sam odluio da odem nekuda. Akud da beim od tih enskih izazovaba kad mi ti pie da e Alan Kel-sej, na stari boem Londivel, stii uDenovu ili Kapalo? Naravno da bi-ram susret sa Londivelom. Poredtoga, dolazite ti i Pipin... Do avo-la! Pa ti si pokvareni reporter! Obi-an provokator! Kako da ne doemda se naem s vama? A ti e danjuka oko tih opasnih stvari... Se-ti se ta sam sve doiveo u aferi sbankama krvi. Leevi koji diu da-nas su stvarnost ovog sveta. Pripre-mi se malo, ako hoe da istraujekako se ljudi podmladuju i ko to os-tvaruje. Epohalni izum dr o HoaLija o korienju hormona hipofi-ze. .. Neurohirurg Robert Vajt os-tvario je presaivanje glave s jed-nog tela na drugo... Milanska afe-ra u kojoj su optueni najvei hirur-

zi Italije. F. Postoje fantastina otkri-a u Rusiji. Proui samo ono to sezna o radu profesora Valentina Po-ljakova i Borisa Lapina... Videeda se rak lako leci, a svet to ne zna.Obavesti se o uasnoj istini sigur-nog leenja raka, pa e znati i za-

to je cena podrnladivanja tako vi-soka. Metod moe da bude slian, aput je isti; nema arobnih formula.Postoji samo ivot.

Dragi Arture, hajde da se naemoi proveselimo, ali ostavi to uasnopolje krvavih ruku. Kad Londivelsazna kako stvari teku, siguran samda nee hteti jo jednom da budemlad. Dakle, jo ovih deset danaostau ovde, a onda emo se nai uPortofinu. Raskini ugovor sa tomagencijom i doi da se odmori.Makferson e te s uivanjem poves-ti na krstarenje po morima. Naaminijaturna podmornica, koju on

nosi na svom brodu, dvostruko jebolja od podmornice Dipstar 2000koja je zavrena u Merilendu. Dip-star se sputa do est stotina jardidubine, a nae malo udovite,koje smo mi skoro sami izgradili,bez opasnosti silai u dvostruko ve-e dubine. Nakupite zlata sa pan-skih galija i ostavi opasni pokuajda otkrije tajnu ljudskih udovita.

I, na kraju, imaj u vidu da iz Lon-dona nisam doneo nita sem golihruku. Ovoga leta ne elim da doi-vim ak ni najmanju avanturu, ukojoj bi pretila opasnost vea od par

lakih udaraca pesnicom ili ogrebo-tine od enskih noktiju. Ne, dragiArture! Ne pokuavaj da me izazo-ve. Ve mi je teko to sam videojedno ubistvo, a moda nikada neuznati ko su zveri koje upaju ljud-sko srce. I nemoj da se smeka ve-rujui da u ve za koji sat traitiubice. Neu!... ili moda hou?

No, sada znamo jedan o drugom ido skorog vienja ostaj mi zdravo.Tvoj D. Sikert.

P. S. Nisam siguran da imampravo to ti savetujem da raskineugovor. Ti si reporter i tvoja je du-nost da otkriva istinu... Lun.


7/94

Poto zavri pismo, Lun uze drugi-list na izgled obinog papira za pis-ma, pa ga stavi preko napisanogteksta, prvo jednu stranu na prvunapisanu, pa drugu stranu istogpapira na drugu stranu sitno i es-tim redovima napisanog pisma. Pa-pir ostade ist, ali Lun napisano pis-mo mirno iscepa na sitne komadie,pa to opet baci u odvod u kupatilu.Na ist papir krupnim slovima sve-ga u nekoliko redaka napisa jednokonvencionalno pismo s pozdra-vom i potpisa ga kao Dik Frondel.Zatim spakova pismo u koverat i izi-e da ga poalje avionskom potompreporueno.

Posle kratke etnje, Lun side naplau. Briljivo osmotri nisu li u bli-zini poznanici iz pansiona. Ugledaoba poznata para, a onda, verujuida je neprimeen, odeta na sam is-toni kraj plae i smesti se pod ste-nje. Iznajmi lealjku i namesti seprema suncu.

Od svih delova plaa ispred Nieto je bio jedini na kome su se izdiza-le stene RobKopoa. Lun je mataozatvorenih oiju, ali nakon pola sa-ta osetio je da ga je udario neki si-tan predmet, koji odskoi i izgubise. Lun pomisli da je neki kupa po-kretom odbacio kameni i ostadenepomian. Ali opet ga neto jakokvrcu i on proceni da to dolazi sa

stene iznad njega. Okrenu se tamo iugleda kako na tri koraka iznadnjega stoji Ana Daksberi u belojkratkoj suknjici. Iz Lunovog uglanjena snana bedra su se videla uizazovnom poloaju. Ona je bilasvesna da on tako vidi i njen kupaikostim obuen ispod bele suknjice,koja je bila zakopana samo sa tridugmeta i mogla je za trenutak dase ukloni.

Halo! mahnu mu ona smee-ci mu se tako da bi svako zakljuiokako je to najsreniji trenutak u nje-nom ivotu.

Lun joj odgovori i tada primeti daiza nje, malo vie, stoje Dora i Her-bert Resler. Bili su u kupaim kosti-mima i sada sioe na mali platokod Luna. Spusti se i Ana Daksberi.Ona hoe da skae sa stene, pa

smo je dopratili. Njen Henri je da-

nas bolestan i ostao je u sobi reeDora Resler.Ba je lepo to smo nali i gos-

podina Frondela! oduevljeno re-e Ana. Ne moram sama u vodu,gde mi mladii esto dosauju.

teta , al i ja danas ne idem uvodu, jer imam ogrebotinu na lei-ma odgovori Lun i pokaza flas-ter.

Onda ete gledati kako plivam,pa u ipak imati svog zatitnika ublizini smejui se dodade Ana i iztorbice izvadi kapu za kupanje nai-njenu kao buket cvea.

Odmah otkopa ona tri dugmeta

na suknjici, svue mrezastu majicu inade se spremna da zapliva. Njenosnano, lepo oblikovano telo izazi-valo je zaista prijatan utisak. Odisa-la je zdravljem, snagom i mladou.Ona pokupi dugu kosu boje mladogmeda, skide naoari za sunce i staviih u torbicu, osvrnu se ka Don iHerbertu, osinehnu im se i proepored Luna. Pri tome mu dodirnurame i on oseti intiman stisak, kojije mogao da znai samo poziv.

Kad se bacila u vodu skladnim,uvebanim skokom i nestala u mod-roj dubini, Lun oseti da je uzbuen.

Ustade i prie obali da vidi kad onaizroni. Pojavila se nasmejana i okre-nula se na lea. Snanim i sitnimpokretanjem nogu odlazila je daljekao da umesto nogu ima skrivenimotor s elisom. Nasmejana, s ko-som skrivenom ispod kape za kupa-nje izgledala je kao morska sirena.

Dora i Herbert su joj mahali, pajoj mahnu i Lun, a onda se vrati usvoju lealjku, pored koje su se vebili smestili ono dvoje.Divno pliva!ree Dora stoje-

i uz Luna, koji je leao u malo pod-ignutoj lealjci za plau.

8


8/94

Svojim toplim bedrom dodirivalaje njegovu miicu, kao da ne oseanita svojom lepo potamnelom ko-om. Lun je znao da bi je uvredioako se povue, pa je utei pogle-dom pratio Anu Daksberi, koja sesve vie udaljavala.

Odjednom do njih stie Anin vri-sak,Upomo!... Upomo!... vris-

nula je na francuskom, a onda jojglava nestade sa povrine mora.

Jedan trenutak njena ruka izbi napovrinu, pa i ona nestade. Lun seodmah baci u vodu. Video je da jonekoliko plivaa ure tamo, a krenubrzo i amac sa spasiocima. Meu-tim, zbog kretanja niko nije mogaoda ustanovi tano mesto na kom jepotonula. Stotine kupaa na obali iu vodi blizu obale stajali su i na-pregnuto pratili trku spasilaca. Prvise tamo naoe dva snana mladi-

a, a zatim stie Lun.Gde je potonula? pitao je je-dan mladi na francuskom.

Tu negde odgovori Lun i od-inah zaroni.

Dugo je ostao pod vodom i naobali su se ve uli uzvici da moreuzima jo jednu rtvu. Zarpnie imladii, ali tada Lun izroni i otplivadalje. Stie i amac i poe da krui sureajem za gledanje u dubinu vo-de. Stie amac luke policije s jed-nim roniocem, koji je imao opremus bocama kiseonika. On odmah sko-i u more i poe da trai.

Ali sve je bilo uzalud. Utopljenicinije bilo traga. Poee da krue pri-e o tome da se pojavila ajkula. Ne-ko je to izrekao kao pretpostavku, aneko prepravio u tvrdnju, Uskoro jebilo i onih koji su tvrdili da su videlineto kao peraje ajkule.

Krug spasilaca se irio, a broj imse uzalud brzo poveavao. Desetineamaca plovilo je okolo, a mnogibolji plivai su traili gnjurajui.Konano policija zakljui da o spa-avanju ivota nestale plivaice vienema govora, a traenje lesa trebada nastave gnjurci sa opremom. Za-

traie da se svi kupai povuku naobalu.

Kad Lun stie na stenu, nae ipreneraenog Henrija Daksberija.On je davao izjavu dvojici policaja-ca, a Dora i Herbert Resler javie sekao svedoci, koji znaju svaki trenu-

tak kretanja nesrene utopljeniceod dorua pa do nesree. Evo, i gospodin Frondel ju je

poznavao. I on je sedeo ovde kad jeona vrisnula i pozvala u pomo zakljui Dora Resler i opet stade uzLuna tako da ga dodiruje golom itoplom rukom.

Policajac zabelei podatke i za-moli svedoke da do veeri posetepolicijsku stanicu i daju potrebne iz-jave.

To je strano!... Zar je mogueda ona potone?... Ona, najbolja pli-vaica Evrope... Uasno mi je kadpomislim da je to mogla da skrivi

samo neka neman... jadikovao jeucveljeni Henri Daksberi.Lun ga je vodio pod ruku i njih

dvojica, u pratnji Dore i Herberta,pooe ka pansionu.

Te veeri Lun rano poe u krevet,reen da ve sutra otputuje u Italiju.Tek se bese vratio iz kupatila kadzau kucanje na vratima. On otvorii ugleda Doru Resler. Bila je upla-kana. Kosa joj je bila putena niz ra-mena i grudi, a na sebi je imala

kratke iskrzane pantalonice i tankucrvenu bluzu na gornjem delu tela.Noge su joj bile bose.

Pustite me unutra ree onapotresnim glasom.

Lun je propusti i otra da se obu-e, a ona zatvori vrata i okrenuklju. Dok je Lun stavljao nogu unogavice pantalona, ona mu prie iobuhati ga rukama.

Ne treba... Odelo nam ne tre-ba .. .

Pri tome je plakala. On joj podielice k sebi i pogleda je pravo u oi.

- ta se dogodilo? Zato plaete,

9


9/94

gospoo Resler? pitao je odbaciv-i pantalone.

Ubiu se, ako me otera dra-gi. .. Poludela sam zbog tebe,Diki... Ubiu se, ako me nee...

Donald Sikert bese doiveo sva-ta, ali nikada ovakav nastup ene,

za koju bi se svako ivi zakleo da jeneodoljiva.Budimo razumni, Dora... Haj-

de, sedi ovde i saekaj da naem pi-e i da se obuem. Ne mogu da osta-nem ovako u veu ree Lun.

Ne!... To nikako!... Ako me itrenutak ispusti iz zagrljaja, skoi-u kroz prozor, a ovo je trei sprat

odgovori ona i jo vre se pripiuz njega.

Njeno telo je izazivalo pokretima,a usne vapile za poljupcem.

Zato ba danas? ni sam neznajui zbog ega upita Lun.

Hou ba danas... Sut ra i jamogu biti mrtva kao Ana odgovo-ri Dona Resler i uspe se na prste bo-sih nogu.

Njene usne se naoe pred njego-vim i svaki otpor nestade. Omamlje-ni, posrtali su do leaja. Lun jo jed-nom pokua da joj da mogunost daodustane od neobinog postupka,ali utvrdi da za to nema snage. Leti,

bujanje ivota, snaga sunca i linausamljenost slabi su saveznici ver-nosti.

Sledeeg jutra Lun je jo pre do-ruka iziao da pokupi sva izdanjanovina. Odmah potrai vest o zloi-nu u umi na Sent Filipu. Naslov ni-

je obeavao mnogi, jer je glasio:Zagonetno ubistvo nemonog star-ca..

Nepoznato lice, koje se lanopredstavilo usred noi obavestilo jepoliciju da je izvren zloin u umina brdu Sent Filip. Policija je nalazverski iskasapljen les isluenog i

bolesnog mornara, kome je bila za-data ogromna rana na grudima i

10

kroz nju iupano srce. rtva ovoguasnog sadistikog zloina je ez-desetogodinji penzionisani mornariz Filfrana na moru, Pjer Brie.Pretpostavlja se da je razlog zloinaneka osveta, ili ak in rtvovanja

jedne zabranjene verske sekte. Is-

traga je u toku.Posle toga Lun na veoma upadlji-vom mestu nae vest i opis nestan-ka Ane Daksberi. Poto je o tomeznao sve to su mogli da znaju novi-nari, on htede da ostavi novine, ali

panju mu privue podnaslov jed-nog dela lanka, koji je glasio: Ne-uteni suprug Henri Daksberi pri-mie veliko osiguranje.

Dalje u lanku je pisalo da je zbogbavljenja plivanjem sjajna plivaicaAna Daksberi bila osigurana za slu-aj smrti u vodi na sto hiljada funtisterlinga. Novinar je bio izraunaoda to iznosi skoro milion novihfrancuskih franaka. Nagrada se is-plauje i u sluaju da telo ne bude

pronaeno, ako postoje sigurni sve-doci utapanja.

Svedoka alosne smrti nae zem-ljakinje udate za engleskog fabri-kanta ima i na pretke, a nema sum-nje u bilo iju krivicu, nastavljao jenovinar. Prema tome, osiguranjee biti isplaeno. To je potvrdio iagent osiguravajueg zavoda, koji

je doputovao na vest o smrti visokoosigurane gospoe Daksberi. Gos-

podin Daksberi je izjavio da osigu-ranja nisu nikakva uteha za njega,

to smo mogli da razumemo i takoda je bila osigurana i kod drugihdrutava. Gospodin Daksberi je od-govorio da je osiguranje ivota bilo

prosto opsesija njegove voljene e-ne, kao da je sebi proricala smrtdavljenjem.

Siguran sam da postoji jo ne-koliko osiguranja, ali to znaju samonai pravni zastupnici. Ja sam upu-en samo u ovo najvee osiguranje

izjavio je gospodin Daksberi.Ucveljeni suprug je mlad i lep

mukarac, a sa gomilom novaca bi-e mu lake da se utei...


10/94

Odvratno blebetanje! sam zasebe, ali glasno ree Lim i baci novi-ne.

urio je nazad ka pansionu da do-rukuje i da se spremi za putovanje,jer bese odluio da napusti Niu, tolepo kupalite u kome se vie nije

lepo oseao. Kao da ga trai, u sus-ret mu doe Dora Resler. Nasmeja-na, svee preplanule koe u svetlo-zelenoj haljinici s velikim izrezima,koja je vie otkrivala nego da je nijebilo, Dora mu pritra, uze ga podruku i pode s njim nazad.

Mislim da ne bismo usreilitvog mua da ga sretnemo ovakoruku o ruku ree Lun pokuava-jui da mu glas bude hladan, ali oisu otkrivale divljenje.

Neemo ga sresti. On je otputo-vao u Denovu, jer treba da ugovorineto oko podmlaivanja odgo-vori Dora.

ta! Govori li istinu? izne-nadi se LunZato bih izmiljala? odgo-

vori Dora pitanjem.Kgd je otputovao?

- Sino, pre nego to sam dola ktebi.

Zbog toga si bila uplakana?Bejahu stigli do Parka Alberta

Prvog i Dora ga povue da proupreko njega.

Nisi mi odgovorila nastaviLun.

Uplakana? Zar sam bila upla-kana? smejui se pitala je Dora

Resler.Bila si... Hajde objasni mi.Ja i ovog trenutka mogu da uk-

vasim lice suzama samo ako pomis-lim da je tuno to neu zauvek bititvoja. Evo ree ona i stade.

Gledala ga je u oi. Lice joj jedvaprimetno uzdrhta, a niz njega sebrzo skotrljae krupne suze, kojezasvetlee na jutarnjem suncu. Lunje povue ka jednoj klupi i svojommaramicom joj posui oi i lice.

- Dakle, sve je bilo samo uspeotrik? upita Lun s uzdahom.

eni je sve dozvoljeno kad voli

mukarca tako kako ja volim tebe odgovori ona.

Gledala ga je svojim krupnim, is-tim i zaljubljenim oima. Nabubrelei savreno izvajane usne joj se malopokrenue, a onda se prirtiakoenjegovom uhu.

Ostaviu ga odmah, samo ka-i... Kad bi mi rekao da me voli aputala je gurajui svoju aku podnjegov dlan.

Divna si , pr iznajem... I kla-njam se tvojoj lepoti. Nikad neu za-boraviti ni prolu no ni ovaj trenu-tak pozdrava pred rastanak tako-de apatom ree Lun. Siguransam da bih te voleo ljubavlju sna-nom kao svi orkani sveta, ali zakleosam se na vernost eni koja to za-sluuje. ..Pa to onda ja da ivim? emu

moja lepota?To je dar prirode i treba da bu-

de srena. Svi mladi ljudi ti se dive.Svaki e kleati pred tobom...Ali ti nee.Budi jaka i pametna. Hajdemo

na doruak, a onda e otii na oba-lu, kao da me tamo eka, ali eznati da se vie nikad neemo sres-ti.

Da li si siguran?Nadam se.A ako se sretnemo?ta hoe da ti kaem?Obeaj da me nee smatrati

suparnicom one divne ene, jer mo-ra biti divna kad si joj se t i zakleona vernost.

Ja nikada nisam bio rob samojformi... Trenutke ljubavi i ljudskepotrebe za nenou nikad nisamsmatrao pravim neverstvom. enakoju volim mnogo puta je rekla dabi joj bilo udno da me ene ne e -le... I mnogo puta je rekla da razu-me trenutke koji mogu da nastupe.eli samo da sam pre svega njen priao je Lun i sam nesiguran u toda li je izrazio ono to je bilo uvekizmeu njega i Dejn.

Vi nis te venani! uzviknuDora Resler.

Otkud ti taj zakljuak?

11


11/94

Ja to oseam... Vi niste vena-ni! Boriu se za tebe, jer oseam dasam prava ena samo s tobom odgovori ona.

Hajdemo pozva je Lun usta-jui.

Uze je pod ruku i oni nastavie da

idu prema pansionu. U hodu Lun juje ispitivao o putovanju njenog mu-a.

Sad u da te ucenjujem sme-jala se Dora. Ispriau ti ako mepozove k sebi i ako obea da eostati dok se Herbert vrati!

Lun je utao oseajui da njegovaelja da sazna istinu o putu Herber-ta Reslera u Denovu naglo raste.

II

JJora Resler je smatrala da nemarazloga da bilo ta taji tom divnomoveku. Od Dika Frondela jo prenekoliko dana bese saznala da je oninenjer mainstva i konstruktortraktora u jednoj engleskoj fabrici,a uz to prilino imuan. Dakle, o-vek kome se moe ukazati povere-nje. Kad se na to doda ljubav, ondanestaju sve prepreke. Ona je tobo-.njem Frondelu odmah poverila da

je njen brak sa Herbertom samoplatonska veza, jer, iako on ima sve-ga pedeset i osam godina, njegova

polna mo je davno ugaena. Otudai elja da se to izmeni, jer on je vo-leo Doru toliko da je bio spremanda rizikuje i vie od ivota.

Ona je Lunu ispriala da Herbertima prijatelja, koji je ve bio oronulii nemoni starac. Iz Detroita je do-ao u Italiju i leio se nekoliko me-seci. Vratio se toliko podmlaen da

je policija poela da istrauje nije lineki varalica zauzeo mesto bogata-a. Roaci tog oveka i danas poku-avaju da dokau da je njihov sta-rac nestao, a da je taj sredoveni ivitalni mukarac neka varalica.

Herbert je imao mogunost darazoblii tog oveka, da je bio vara-lica. Herbert i Nat... Nisam reklada se podmlaeni zove Nat Holding

12

priala je Dora. Herbert i Natsu imali zajednikih doivljaja o ko-

jima ne bi mogao da zna niko nasvetu. Imali su i svojih tajni. Herbertnije naivina i njega ne bi mogao ni-ko da prevari.

Kae da nije naivina? upi-

ta Lun. Da, sigurna sam u to. Onda ne bi trebalo da veruje

da on nije primetio neke tvoje po-stupke prema meni.

Ne samo da je primetio, negosmo o tome i razgovarali. On je po-hvalio moj ukus i nagovarao me daostanem nekoliko dana sa tobom.Siguran sam da je to ozbiljan, as-tan ovek, rekao je o tebi. On me jenauio kako da postupim.

Vratimo se razgovoru o pod-mlaivanju ree Lun trudei seda pokrije koliko mu je neprijatnoda opet govori o neemu to nije e-leo da se dogodi!Dora nastavi da pria o tome da

joj je i ranije predlagao da naemladog, pristalog prijatelja, ali ju jemolio da ga ne ostavi. Obeala mu

je to i kad je i sama poverovala da jepodmlaivanje mogue, sloila seda dou u Evropu.

ta, Herbert zna o tim ljudima?Kako e da ih nae? Zar se ne plaida e ga opljakati, ili oteti i uceni-ti? Ti zna da su otmice radi ueneu Italiji postale svakodnevna pojava

ree Lun. On poznaje dva Amerikanca,

koji organizuju zatitu za sve onekoji je zatrae u Italiji. Izgleda da suoni dravni agenti, Herbert mi nijegovorio o njima nita opirnije, nitimi je rekao njihova imena. I to je

jedna tajna. Dakle, on se obezbeu-je od otmice i uene. Tajni sanatori-jum prima novac kao nagradu, a ni-ko ne plaa dok se ne uveri u uspeh

podmlaivanja priala je daljeDora.

Lun je ve poinjao da shvata jed-nostavnost i efikasnost naina radagrupe koja se bogati podmaiva-njem. Onaj koji bi zatraio da bude


12/94

podmlaen, morao je da ima nova-ca. A postajao je zavisan od tih ljudi,jer ostajala je potreba da se naroi -tim hormonskim injekcijama svakihest meseci ponovo produi pod-mladenost organizma. Injekcije zadeset narednih godina dobijale su

se tek kad novac stigne u ruke tajnemedicinske slube. Ako se eli jodeset godina mladosti, pacijent mo-ra opet da doe. Ako oda bilo ta oonom to je doiveo u tajnom sana-torijumu, eka ga osveta, jer ljudi izItalije imaju svoje agente sposobneda nadu rtvu i na kraju sveta. Po-red toga, zauvek gubi nadu da opetdoivi mladost plaenu novcem.

Jo uvek ne razurnem kako eHerbert da nae te ljude reeLun.

I to je tajna smejui se reeDora. Ali Herbert mi je kazao ka-ko e doi gde treba. Postoji jednavrlo poznata slikarka koja ima kuuu brdima iznad primorskog gradiaReko. To je na putu ka Rapalu. Sli-karka se zove Naida Saki...

Znai ona je veza?Prvo treba stei njeno potpuno

poverenje, a to znai da od nje trebakupiti jednu sliku, ali po vrlo viso-koj ceni. Izgleda da ona trai i doka-ze o bogatstvu onog kome treba daukae poverenje, a nije joj dovoljnosamo da kupi sliku. To je sve toznam o njoj zakljui Dora Resler.

Razgovarali su jo dugo, ali Lunfiije saznao nita vano. Dok se Do-ra spremala za ruak, Lun izie daproeta. Meu etaima na ulici pri-meti oaloenog mua Ane Dak-sberi. Iao je sa nekim plavokosimmukarcem i Lun pouri da ih stig-ne. Kad se nae iza njih on pretrnu,}er je glas tog oveka ve bio uo.Govorio je engleski, ali Lun se nijevarao. uo ga je kad govori italijan-ski, a to je bilo u trenutku smrti sta-rog mornara u umi na brdu Sen Fi-lip. Lun prie to je blie mogao, ka-ko bi uo ta govore.

Sve je u redu. Lino je otplo-vio. .. Kad stignete u Nervi s nov-

cem. .. I budite oprezni govorio jeplavokosi.

Imao je plavu, srednje dugaku ibriljivo zaeljanu kosu. Bio bi lepovek da mu oi nisu bile suvieuvuene, a arkada isturena tako dase neodoljivo javljala asocijacija na

sumnjiavi izraz i izgled vaarskogmajmuna. On na uglu stade i mah-nu jednom taksisti, pa ode mahnuv-i Daksberiju.

Kao da ga je neko polio golog le-denom vodom, tako se Henri Dak-sberi tre kad je iza sebe uo pita-nje:

Ko je bio taj ovek?Nade se licem u lice sa tobonjim

Dikom FrondelomOvaj. .. Za to?... Ja ga ne po-

znajem. .. promuca Daksberi.Vi ste se neeg preplaili re-

e Lun. Kaite mi ko je taj ovek.Glas mu je bio sugestivan i skri-

vao je pretnju.Neki sluajni prolaznik... Nu-dio mi je jeftini zlatni nakit... Ali jane znam nita o njemu... A zatome ispitujete? jedva izgovoriDaksberi.

elim samo ime tog oveka ree Lun.

Ja ga ne znam. Kunem se dane znam!

Zato se kunete?Pa... Pitali ste tako... Kao poli-

cajac. .. Moji nervi su oslabljeni.Oprostite, ali ne mogu vie da raz-govaram zakljui Daksberi i ot-

ra ka pansionu.Tog trenutka Lun je alio to nijeponeo nekakav prisluni ureaj. Sa-da bi ovom momku prikaio steni-cu i na odelo i u sobi, pa bi brzosaznao neto vie.

On odluno proe ka poti i etvrtsata kasnije ve Je bio predao depe-u za Opte brodarsko upravljanje,koja je glasila.-

Molim vas uspostavite vezu sabrodom Najtingejl, koji treba dase nalazi oko Kanarskih ostrva, ilijunije ka Dakaru. Javite da zaploviprerna enovi. Oekujem da stigneza etiri dana. Dik Frondel.


13/94

Bio je platio i to da mu se odgovo-ri je li veza uspostavljena. Odmahzatim Lun zakaza dva telefonskarazgovora. Zvao je Artura Markinai detektiva Pipina. Sve to bila je po-tvrda njegove reenosti da opet po-ne jedan poduhvat pun neizves-

nosti i opasnosti, ali neizbean zaoveka kakav je bio Donald Sikert.Zar da on zna put do ubica starogmornara, a da ih ne preda pravdi?Zar da mu postane oita mogunostdopiranja do jedne uasne zloina-ke bande, a da nastavi da se sunana Aurnoj obali?

Dok su ruali, Dora primeti naLunu neku bitnu promenu. Nekoli-ko puta uhvatila ga je da je odsutanmislima.

Dik, da li se neto dogodilo doknismo bili zajedno? upita ona.

Neto jeste.. . Dora, mora sedrati dalje od mene. Ne mogu da tiobjasnim i dokaem sve razloge, aliveruj mi da ti u mojoj blizini pretismrtna opasnost. Zato... odgovo-ri Lun.

Ja se ne plaim! prekide gaona. Ali imam utisak da ti smetamoje prisustvo, a sigurna sam da tinisam mrska.

Naprotiv! Divna si i zahvalansam ti na svemu, ali dogaaju setakve stvari o kojima ne mogu sadada ti govorim, naiu te kad budegotovo... Pristaje li? ree Lun snaporom

U njenim oima se pojavie suze.

On joj ih brzim pokretom ubrisa.Sada su prave apnu ona. Kad odemo od ovog stola, neu ti vi-e zadavati brige.

Dok su opet uzimali kljueve svo-jih soba, Lun primeti da klju Dak-sberijeve sobe nije u pregratku, pazakljui da se ucveljeni mu skrivau sobi. Dora otra uz stepenite, aLun ue u lift i pope se do svoje so-be. Tamo je bio neko vreme da pro-meni odeu zbog poveane toplotepopodneva, a onda sie jedan sprati nae se pred vratima sobe HenrijaDaksberija. Neujno se sae i pogle-

da kroz kljuaonicu. Klju je bio ok-renut iznutra i Lun pokuca.

Daksberi se neko vreme nije oda-zivao, ali na energino lupanje, kojese ponovi nekoliko puta on prievratima i otvori ih. Tre se i nehoti-no napravi pokret kao da hoe da

zatvori vrata Lunu pred nosom. Si-kert odmah ue i saeka da Dak-sberi zatvori vrata. Ovaj se snebi-vao, pa ga Lun opomenu:

Zatvorite i zakljuajte, jer ima-emo ozbiljan razgovor!

Nenaviknut na to da mu se nare -uje, Daksberi brzo zatvori i zaklju-a, kao da se time spaava od nepri-lika.Lun prvi sede u jednu od dve na-slonjae smetene u uglu sobe okostaklenom ploom zatienog stoi-a. Henri sede malo kasnije kao daje oekivao dozvolu. Pri tome sesmestio neudobno i samo na polovi-ni stolice, tako da nije mogao da seosloni leima na naslon.- Dakle? upita Lun.

- Ja... mislio sam da ste mi pri-jatelj. .. Jadna moja Ana bila je odu-evljena vama odgovori zbunjeniDaksberi.

Pa ja to jesam, ovee! Da vamnisam prijatelj ne bih ni doao ovde.Ja sam doao u Francusku da se od-morim ovde na jugu i nemam potre-be da se rneam u zloinake poslo-ve. Meutim, mislim da ste vi rtvavelike podvale i hou da vam po-mognem smirivao ga je Lun.

Pa ta ja mogu?... Kako da ob-jasnim?. .. To je sve tako teko... Ko je ovek to podsea na

majmuna, a nije tako ruan? smejui se upita Lun pokuavajuida i na taj nain smiri Daksberija.

Nita ne znam.. . Ne mogu dagovorim uzbueno odgovoriHenri Daksberi.

Lun ga je gledao neko vreme, aonda s razumevanjem ree:

Ja vas shvatam, Henri. Posletragedije, koju ste doiveli, nije u-do to niste u stanju da razmiljatekako treba. Pokuajte da se opustite

14


14/94

i da mi verujete... Vi mi verujete,zar ne?.... Da, vi mi verujete i treba,jer ja sam va zatitnik i zemljak...Sve e biti u najveem redu... Vi miverujete i treba da mi kaete isti-nu. .. Samo potpunu istinu o sve-mu. ..

Dok je govorio, Lun je s lica svogmedija itao uspeh poetka hipno-ze. Bilo je udno kako to lice, lepo isasvim nalik na Alana Delona, upoetku izaziva neprijatan oseajodvratnosti, a to se vie smiruje po-staje sve lepe, svetlije i privlanije.

Govoriete mi samo istinu nastavljao je Lun svoju hipnotizer-sku seansu nad ovim ovekom, ijapovodljivost ga je inila izvrsnimmedijem. Ko je taj ovek s kojimsam te danas video?

Ne znam... Ime mu ne znam... tiho odgovori Daksberi.

Zna li da je on ubica? pitao

je dalje Lun.Ne znam... Ne znam da je ubi -ca. ..

Zato je doao?Da mi javi o Ani?O tvojoj eni Ani?Da, o mojoj eni Ani...ta ti je javio?Ona je stigla na brod i odvezli

su je dalje.Zar je iva?Jeste... Ana je iva.Kako je to mogue?Ona je ronila ka puini... Nje-

na kapa...

ta je s njenom kapom?Njena kapa za kupanje.ta je uinila? Je li Ana iva?iva je... Njena kapa je od ma-

terijala kroz koju moe da se udiekiseonik iz vode.

Kapa od tanke plastike sa sili -konima?

Da... Kapa od foli je beatile-na...

Lun zastade uzbuen, jer opet jejedno sredstvo, namenjeno ovei-jem uspehu, posluilo prevari.

U mnogim laboratorijama iromsveta daleko su odmakla istraiva-

nja plastinih materija koje imajuudno svojstvo da zadravaju vodu,a proputaju kiseonik iz nje. To jeosobina ribljih krga. Davni je sanljudi da stvore neto ime bi omogu-ili svoj trajni boravak u vodi. U jed-noj amerikoj laboratoriji prvo je je-

dan zamorac iveo nekoliko dana uprozirnoj, jedva vidljivoj kupoli nadnu vode. Kupola je bila nainjenaod plastine folije naroitih osobi-na, koja je izraena na bazi siliko-na, ija osobina da odbijaju vodu jeodavno poznata i koriena. Dolesu vesti da su slina ispitivanja s us-pehom preduzimana u Australiji,Rusiji, Francuskoj i jo nekim zem-ljama, ali otkria, ako su sasvim us-pena, ostala su tajna. Dobro oba-veten o tim istraivanjima, Lun je isam eksperimentisao i potpuno us-peo. Kad je isprobao svoj novi pro-nalazak, shvatio je zato ga drugitvorci skrivaju. S malo materijala,koji za jedne ljudske krge ne ko-ta ni pola funte, imamo podvodnogribolovca, ali i razbojnika. Imamoistraivaa koji bez smetnji ispitujemanje dubine mora, ali imamo ipodvodnog diverzanta, koji s lako-om dugo moe da se skriva kao ri-ba oko vanih pristanita i brodova,a kad zatreba da dejstvuje. Vojnikusa krgama nisu potrebni mosto-vi, amci i razni drugi plovni objek-ti, jer on moe mirno da doe do re-ke, da zaroni kao vodozemac i da ti-ho ispliva na drugu obalu. Ako to

postane opasno, on se krije u vodi,zaobilazi i opet izlazi.Kombinezoni izraeni od ovog

materijala tite telo od svih tenosti,ali mu omoguavaju da die. ovekvodozemac sasvi obuen u kombi-nezon i masku od beatilena, kakoga sada nazva Daksberi, moe dani-ma da ostane u vodi, a da se ne raz-boli. Lun je ovu materiju, iju proiz-vodnju je lako mogao da pone ivrlo oskudnim, pa i primitivnimsredstvima, samo ako ima sirovine,nazvao translisil. itavu hrpu opre-me od translisila Lun je imao u Lon-

15


15/94

donu, ali i na Makfersonovom bro-du. A, eto, sreo se sa ljudima koji toudno sredstvo ve imaju i zato Lunnastavi da pita-.

Otkuda Arii kapa od beatilena?Kupili smo je od krijumara.

Takve kape postoje i ja sam poku-

ao da kupim tajnu proizvodnje, jersa rashladnim ureajima sam predsteajem.

Zar ne znate kako se proizvo-di?

Ne znam.Otkud onda naziv beatilen?Tako ga nazivaju krijumari.Zato je Ana otplivala na pui-

nu?Da se misli da je potonula... da

se utopila...Zbog osiguranja?Lunu je bilo jasno da je stvoren

plan o tobonjoj smrti Ane Daksbe-ri, kako bi se naplatilo ogromno osi-guranje. Tog asa njen mu je po-menuo mogunost steaja svojefabrike rashladnih ureaja i timeotkrio motiv prevare.

Je li Ana rado prihvatila taj za-datak? pitao je Lun.

Ne... Nije rado... Tek kad samjoj rekao da sam pred propau isramotom. Ona me voli i pristala

je.. .Ko je smislio taj plan?Tako... U razgovoru s Ameri-

kancem. On je imao ideju, pa me jeupoznao s nekim momkom koji ima

brodi i kazao mi kako bi sve mog-lo da se ostvari.Onda ste platili osiguranje, ilivie osiguranja, zar ne?

Vie osiguranja... Tim novcemu se spasiti, ali sada shvatam zato

je trebalo da se Ana nade tamo...Ana je kod njih, da je skrivaju

dok naplatite novac od osiguranja,je li tako, Henri?

Tako je... Oni sada...Lunu je bilo dosta ovog razgovora

sa nesvesnim ovekom. Donald Si-kert je bio jedan od najveih hipno-tizera sveta i mnoge uspehe u bor-

bama sa zloincima ima da zahvali16

ba toj svojoj sposobnosti, ali nije jevoleo. Ne samo da je nerado koris-tio hipnozu, nego ju je mrzeo kaooruje, koje je ipak esto morao dakoristi, jer se sukobljavao i sa ljud-skim udovitima, i bili su to zloin-ci ije delo nije moglo da se shvati.

Iupati oveku srce!? Svako orujeprotivu ubica starog isluenog mor-nara bilo je asno. Zbog toga zloi-na Lun je poeo ispitivanje london-skog fabrikanta, a otkrio je prevarus osiguranjem. Zbog svega toga Lunoslobodi Daksberija hipnoze.

Oprostite gospodine Frondel,na trenutak sam se prosto zaneo,kao da sam izgubio svest ree

probueni Daksberi.Pitao sam vas neke stvari, ali

niste mi odgovorili, Henri reeLun strpljivo.

ta elite da znate? upitaDaksberi oito opet spreman da

skriva istinu.U stvari ja znam sve, ali elimda od vas ujem istinu, jer bih tektada imao razlog i da vam pratami da vam pomognem ree Lun.

Ipak, ja ne znam... Vi znate vrlo dobro, Henri.

Znate svoj plan o osiguranju. Znatekako je Ana nestala i da je iva.Znate i ko vam je predloio da unaj-mite talijanski brodi... Sve vi zna-te, ali ne znate da su vas prevarili otro ree Lun.

Daksberi se naglo oznoji i obrisalice. Lun je utao nekoliko trenuta-

ka, ali onda razgovetno, tonom stro-gosti i osude ree:Jadni nespretnjakoviu, dozvo-

lio si da se tvoja Ana nae u ruka-ma zloinaca. Ti isti ljudi ubili su is-luenog mornara Pjera Brisea u u-mi na brdu San Filip...

To nije mogue! kriknu Dak-sberi.

Jedan se zove Lino nastaviLun seajui se poziva u trenutkuzloina, koji se odnosio na oveka s

pitoljem, opremljenim priguiva-em.

Lino?!... Da, Lino je ovek koji


16/94

ima brodi... Znam mu samo imeree Daksberi i zaplaka, jer besenaslutio stranu opasnost u koju jegurnuo svoju voljenu enu.

Sluajte, Daksberi! ree Lunotro. Vi ste mukarac i moratese ponaati tako. Neu vas potedeti

istine, jer treba da znate da ste samigurnuli u ruke otmiarima svoju e-nu. Prevara sa osiguranjem otii enjima u ruke do poslednje funte.

Sad sam shvatio... Ve i razgo-vor s -tim plavokosim... U enovisam uo da ga zovu Tedesko.1 On jenaredio da sav novac od osiguranjadonesem u Nervi... Razumeo samda preti ivotom moje Ane. Oni jeimaju u rukama...

Budite hrabri, Henri. Ima nadeda se sve popravi.

Kakve nade?! Ne, njima se nemoe uiniti nita... To su zloincikukao je dalje Henri Daksberi.

Dosta, ovee! viknu Lun. Uloite malo snage i napora u to dauinimo neto za spas vae ene.

Evo... Ja bih... sve... ak i i-vot. Ipak, dajte mi koji trenutak dase stiam... Smem li da popijem a-icu. .. Da tu imam samo bocu ko-njaka. Inae ne pijem... ali sada...Neka me sam avo odnese! A vi!?Hoete li vi aicu konjaka? besese ueprtljio jadni Daksberi.

Lun se osmehnu i klimnu glavom,pa kad mu Daksberi prui praznuau i prinese bocu s konjakom dasipa, on ju je drao dok pie nijeprelo polovinu velike ae kakvomse obino slui ovo plemenito fran-cusko pie. Daksberi udno progutai zagrcnu se, a Lun malo pridra a-u medu dlanovima, pomirisa pie iotpi.

Kako ete se nai s tim ljidimakad budete imali novac? upitaLun zatim.

Tedesko... onaj plavokosi ne-andertalac je rekao da ja odsednemu pansionu Grondone, a on e meve nai Odgovori Henri.

I jo kakva je uputstva dao?

1. Tedesco (italijanski) Nemac.

Zapretao je da sve drim u naj-veoj tajnosti, ako elim da ikada vi-dim svoju Anu... Rekao je da nisam ne mogu izmai, jer on imasvoje ljude irom sveta, pa bi me na-li gde god bih pobegao, ako u ne-kom trenutku odluim da rtvujem

svoju enu...Setite se svake reci l svega tobi moglo da pomogne upozori gaLun.

Pitao sam gde e biti Ana svoto vreme. Kod nas u sanatoriju-mu, odgovorio je plavokosi, ali on-da se trgao i dodao. Valjda joj netreba sanatorijum. Smejao se i os-tavio me bez odgovora.

Kako je dolo do dogovora savlasnikom brodia, koji je rebalo dapr ihvati Anu na puini? upitaLun.

Da, moda je i to vano... OnajAmerikanac zove se Sloun Livli,

dao mi je adresu jednog restorana uenovi, na koju je trebalo da se ja-vim, s napomenom na koverti, da jepismo Za Enrika. Trebalo je samoda javim svoju adresu u Nici i ni revie. Oni su me nali ovde i sve smodogovorili...

A onda su uzgredno ub ili ionog starog mornara. Ali zato? Ne-ma objanjenja... Pogaate li zatosu ga ubili?

Kako bih mogao da znam? Ni-sam ni slutio da su oni ubice...

Zato kaete oni? Koliko ih jebilo?

Video sam trojicu, istina nouu parku kod zamka, onde gde poi-nje uspon na kulu Belanda, ali bilaje meseina i u blizini je svetlelo. Je-dan je tamnoput, proredene kose,jakih obrva, poduih zulufa i mes-natog, povelikog nosa...

Da li je rekao ime, ili je nekopomenuo ime tog, ili drugog zloin-ca?

Drugi je visok, lep, dugokos ibradat momak. To je Ono i vlasnikje bordia Soridore-, to treba daznai izvidnik...

Onda je skoridore ispravi gaLun.

17


17/94

Taj Lino se u jednom momentuobratio onom prvom i nazvao gaDani, Sanji, Ganji ili Cani... nisamsiguran...

Lun je beleio svojom tajnom ste-nografijom samo vane podatke, pazabeleio i ono to je uo o brodiu i

dvojici zloinaca, a zatim upita:Trei je bio plavokosi, zar ne?Jeste. Njega su pomenuli nad-

imkom, jer Tedesko je samo nadi-mak, bar tako verujem odgovorive pribranije Henri Daksberi.

Lun se trudio da uhvati jo kakavpodatak, ali dalji razgovor se poka-za kao nekoristan.

A ta sada da ja radim? upi-ta Daksberi.

Ponaajte se kako ste bili za-mislili sve dok ne dobijete novac odgovori Lun.

To znai da moram u London,a kasnije i u Pariz, jer Ana je plaa-la i neka francuska osiguranja. Osi-gurani smo i ovde od Kupalita. Onie ve za koji dan da plate reeDaksberi.

Uzmite taj novac, onaj u Parizui onaj u Londonu, a onda doite uNervi. Pre toga sklopite u Londonuugovor sa Detektivskom agencijomarli Pipina da vas zastupa. Njimakaite kad krenete iz Londona i gdeete odsesti u Nerviju objasni muLun.

Dogovorie se o jo nekim detalji-ma i na kraju Lun obea da e Anabiti osloboena i zatiena. Daksbe-

ri se zahvaljivao, iako se u njegovimrecima oseala neverica i strepnja.Odmah zatim Lun izie, pozva

nosaa da mu spusti kofere i smestise u iznajmljena kola. U preduzeuza iznajmljivanje kola primi mornkada ga prati do Denove, gde e kupitinova, ili saekati da Makf erson isto-vari s broda jedna brza i dobro op-remljena kola s londonskom regis-tracijom.

Bilo je vee kad se Lun nade nanovom, irokom putu. Tamo uprav-lja poveri pratiocu, a on se prepus-ti razmiljanju i sanjarenju.

18

III

Izronila je daleko na otvorenommoru, ali paljivo i samo toliko davidi povrinu vode. Sve je bilo pus-to, sem to je na pola milje od nje

bio neki brodi. Opet je zaronila upravcu brodia i kad se primaklapogledala je ime broda. Bio je toSkoridore i ona se odbaci nogama0 vodu tako da iskoi do pola telom,1 pri tome mahnu obema rukama.Odgovorie joj i ona snano zaplivak brodiu. Dva mukarca joj pruieruke da je izvuku na palubu, dok jetrei drao kormilo.

Voda je u dubini hladna po-ali se ona im se nade na palubi. Gde je kofer s mojom odeom?

Ne znamo o nekoj ode i smejui se odgovori bradati lepo-tan, koji je drao kormilo. Svucitese i leite tu na sunce.

Kojeta!... Morate mi nai ne-to da se obuem! viknu ona Ijuti-to francuskim naglaskom.

O, gospoa govori italijanski! radosno ree plavokosi i prie jojblie. Sluajte lepotice! Samo sevi skinite i ne ljutite nas. Leite ta-mo na ravno, a mi emo da uiva-mo u prizoru i na ovom toplom sun-cu.

Tog trenutka ona shvati da je pa-la u ruke beskrupuloznim ljudima ida svata moe da je snae. Zatobrzo odlui da opet skoi u more i

zaroni. Dva zloinca behu goli dopojasa i u kratkim pantalonama,koje su sada skidali, pa ostadoe ukupaoj opremi. Nekoliko trenuta-ka Ana Daksberi se kolebala.

Kakvi bokovi!.. Svucite se gos-poo! Bie vam divno sa tri pravamukarca dobaci bradati motreije na nain koji je otkrivao sprem-nost na silovanje

Nisam oekivala takav postu-pak ree ona i baci se u vodu na-vlaei na lice svoju prozirnu i kaobuket cvea izgraenu kapu, kojase pretvarala u ureaj za disanje

pod vodom.


18/94

Nije odmah zaronila jer po po-vrini je bre odmicala.

Za njom! Pobee! viknu bra-dati.

Ona dvojica poskakae u vodu izaplivae iz sve snage. Bili su odli-ni plivai, ali nisuogli da sustignu

slavnu plivaicu. U povrinskoj vodibilo joj je toplije, a zagrevao ju je na-por da umakne. Meutim, prinue-na da se osvre i gleda kako njenigonioci izostaju, ona u jednom tre-nutku zastade preneraena, jer vi-dela je kako bradati okree brodi,ubrzava plovidbu i pristie gonioce.Zatim je videla kako ih uze na palu-bu, pa opet krenu u poteru. Rastoja-nje se brzo smanjivalo i ona odluida zaroni.

Jo jednom osmotri brodi reenada ide to dublje moe, a dubokopod vodom odupree se ak i dvojicimukaraca, koji nemaju sredstava

za disanje pod vodom. Ali tadashvati da je sve uzalud. Oni su imalimaske za ronjenje, peraja za brzoplivanje i podvodne puke.

Hej, lepotice! Ne budi luda! doviknu bradati u megafon. Akote ne uhvatimo, moramo da te ubije-mo! Nije pretnja ni ala!

Ana Daksberi je znala dovoljno ovodi i plivanju da joj je odmah bilojasno koliko je besmileno i pokua-vati da umakne, jer telo ne bi iz-dralo velike dubine, a na manjimsu gonioci gospodari situacije. Zatoona saeka da brodi prie i da jeopet izvuku na palubu.

Ako mi se i jednog trenutkaukae prilika, zaklau bilo imonog koji mi se priblii! zapretiona grcajui u nemonom besu.

Idi do avola, divljakuo! Nikone eli na taj nain... Vuci se dole ukabinu! Tvoje stvari su u koferiupod leajem ree onaj s velikimmesnatim nosom i crnim gustim ob-rvama.

- teta... Kakvi bokovi!. .. a-lei proguna bradati.

Gospoa Daksberi sie osvruise da li ko dolazi za njom. Poto ihbese prola volja za silovanjem, dva

premorena plivaa skidoe opremui pruie se na deo palube na pram-cu. Ana Daksberi je bila ohrabrena,ali kad razmisli malo bolje, postadejoj jasno da e na nekom drugommestu i za nju nepovoljnijim prilika-ma morati opet da se brani od nji-

hovih nasrtaja. Ipak, ona je bila re-ena da se bori. Nae svoj koferi iobue se u jednu suvie kratku suk-,nju, jer neto prikladnije nije imala.Imala je makazice za nokte, pa ihsakri pod iroki pojas za suknju nataj nain to unutranju postavu po-jasa rasee. I male makazice bile suneko oruje. Meutim, kad je htelada izie na palubu, seti se da u or-manu koji se otvaranjem pretvara ukuhinjicu mora da ima noeva.Nae jedan za i enje ribe sdrkom obloenom plutom, ali vrsti vrlo otar. Nije imala gde da gasakrije i seti se da primeni trik. Ukoferiu je imala vate, a od veanaini zavoj, pa zavi levu nogu iz-nad kolena tako da sakrije tamosmeteni no. Da bi debljina drkebila manja, ona sasee plutu i ko-madie sakri.

Pojavila se na vratima kabine ta-ko sa zavojem na nozi.

ta vam se dogodilo? upitaplavokosi.

Povreena sam pri izvlae-nju. .. Malo krvarenja, ali nije nitastrano odgovori ona.

Zatim se smesti uz katarku oeku-jui ta e da se dogodi. Njih trojicapoee nepristojan razgovor izme-u sebe, ali to je bilo namenjenonjoj. Koliko joj je sve to bilo odvrat-no, toliko je moglo i da joj koristi,jer oni su bili neoprezni. Pominjalisu imena jedan drugog. Na primer,bradati ree smejui se na sav glas:

Hajde, Enriko, priaj kako sidoiveo prvo uee u grupnomseksu!

Priajui jednu nepristojnu i od-vratnu priu Enriko je pomenuo daga je neka dama oslovila sa gospo-dine Gani. Sad je Ana Daksberiznala da se mesnati nos zove En-

19


19/94

riko Cani. Uskoro je ula i to da sebradati kapetan zove Lino Mala-testa, a plavokosi s nadimokom Te-desko zvao se Andelo Teljo. Ba onpokua da joj drugaije pristupi i se-de blizu nje.

Gospodo Daksberi, vi ste veo-

ma lepi i izazovni poe on zatim.Nije udo to smo bili nestrpljivi igrubi... To je muki nain kodnas... Mislim kod nas jakih ljudi.

Na silu se ne uiva u enskojlepoti odgovori Ana i Ijutitofrknu kao maka.

Svi se nasmejae. Ima naina da postanete tako

pitomi da vas niko ne bi prepoznaojo uvek se srnejui ree kape-tan*.

Plovili su dosta brzo, jer motorneuglednog brodia bio je vrlo jak,ugraen za potrebe krijumarenja.Ana Daksberi saznade da e plovitido noi, a onda oprezno ui u Sortili Nervi tako da svakako izbegnususret s obalskim finansima i po-morskom policijom. To je sada mo-rala da eli i Ana Daksberi. U sebi jeproklinjala as kad su ona i Henrisreli Amerikanca i kad su prihvatiliplan prevare osiguranjem i lanimutapanjem.

Dok je brodi po mraku prilazioobali, Enriko Cani, koji je po svemu

sudei bio neka vrsta vode male zlo-inake bande, prie Ani Daksberi iree-.

U sluaju da nas neki brod po-morske kontrole pozove da stane-mo, spustite se na suprotnu stranu izaronite. Ne srne se dogoditi davam trae dokumenta, koja nemate.Oni bi vas uhapsili i drali sve dokne utvrde ko ste i kuda putujete. Ta-ko bi se otkrilo sve to ste preduzelL

Shvatarn vas potpuno odgo-vori gospoda Daksberi. Ali kudonda da poem?

Doplivajte do obale i ekajte nastenju pod kulom na desnoj strani

ulaza u luku. To se zove PasedateAnita. etalite Anita na engles-kom. Ploviemo uz obalu i videe-mo vas objasni Cani. Plovili sudalje mirno i kontrola ih nigde nijezaustavila, pa se ispred dvadeset itri asa naoe u luci na uu poto-

ka Nervi. Malatesta skrenu brodiiza pomonog unutranjeg lukobra-na na desnoj strani luke, pi*emamestu Nervi. Kad pristadoe, Enri-ko Cani ree:

Saekajte me dok dovezem svo-ja kola. Ostala su kod Vile Gropalo.

On skoi na obalu, a njih troje suutali gledajui s brodia etae naobali i plovidbu po luci. Cani se du-go nije pojavljivao i kapitano jeve bio zabrinut, jer neista savestje uvek teret i za najbezobzirnije lju-de.

ta je moglo da mu se desi, po-rka Madona! ? psovao je on po-

luglasno.Ba tada jedna velika kola stado-e naspram brodia. Iz njih izievrlo ugojen ovek, ija teina nijemogla biti manja od dvesta pedesetfunti. Malatesta ga poznade i servil-no skoi do mostia da mu pomog-ne da ue na brod.

Neu k vama. Siite vi da vasodvezem, Doao sam umesto Canija ree gojaznL

A gde je Enriko? upita vlas-nik brodia.

Ne ispituj mnogo! Ijutito od-govori gojazni.

Tek tada Malatesta primeti da seiza velikih kola amerike proizvod-nje zaustavio i jedan fijat, iz kogaizioe tri momka i stadoe desetakkoraka dalje. Gojazni mahnu jed-nom od njih i on pritra.

- Izvolite, gospodine Rooli re-e kao vojnik pred generalom,

Popni se na brodi i ostani ta-mo dok ti ne javim, a momci koji sutamo i dama neka siu narediRooli.

Andelo Teljo je bio ve zabrinut,jer o putu i poslovima njih trojice uNici nije niko trebalo da zna. Oni su ]radili za gojaznog i smatrani su nje-


20/94

govim poslunim ljudima. Meu-tim, njegov dolazak u pratnji vozaai posebnih kola s revolveraima basada morao je da izazove sumnje.Tedesko prie Linu i apnu:

ta da uradimo? Pi tae gdesmo bili, a ne znamo ta je Enrikorekao.

Ne znam... Kako je udoviniDoro saznao? ta sad nameravataj Futo1? takoe apatom odvratiMalatesta.

Ana je stajala uz katarku i po-smatrala.

Silazite! naredi ovek koji sepope umesto Roolija.

Malatesta i Teljo posluae kaodeaci uhvaeni u krai kolaa. Te-ljo je nosio i jednu konu torbicu skaiem o ramenu. im se nae predRoolijem ovaj upita:

Tedesko, ta ima u torbici?Svoje stvari i tako... zbunje-

no odgovori plavokosi ubica.Ustreliu te odmah, ako lae iako ne kae ta nosi prokrkljagojazni Fusto.To je... jedan aparati. .. spra-

va.. .Daj to Aldu! Ijutito ree Ro-

oli. Gani mi je ve rekao, a ti bida lae. Priuvaj se, Anelo.

U tom trenutku sie i Ana, koja jeuplaeno, ali i radoznalo posmatra-la ta se dogaa.

Gospoa e u moja kola. Doi iti Aldo. Tedesko i Kapitano nekaidu u zadnja kola naredi gojazni i

poe ka svojim velikim kolima.Smesti se na zadnje sedite i sae-ka da ue gospoa Daksberi. Revol-vera Aldo sede do vozaa, pa kolakrenue. Ceo postupak podseao jena prinudu i bio je slian hapenju.Tedesko i Kapitano su utali veomazabrinuti. Obojica su znali da im jezabranjeno da preduzmu ita bezsaglasnosti svojih efova, a sada subili uhvaeni ba u tom prekraju.

Dvoja kola su se pela i brzo osta-vie gradi putem koji je nosio ime1. Fusto bure na italijanskom, ovdenadimak.

Via del Komercio. Tek na krajuskrenue na uski poljski put, koji ihdovede do velike, neosvetljene iusamljene kue. Pred kuom ih do-ekae dva oveka, s kratkim ma-inskim pukama zaklonjenim podcrne platnene vetrovke.

Prvi je iao Rooli i on uze pod ru-ku Anu Daksberi, pa se vie osla-njao na nju, nego to ju je kao damupridravao.

Lepi ste, neni... Ako mi se bu-dete udvarali, imate izglede na us-peh apnu joj u uho.

Ne govorim italijanski lagaAna na engleskom.

Zato ja znam engleski. Ponovi-u ree Rooli opet Ani u uho, alisada na engleskom i prevede onuprvu preporuku.

Neobian zahtev ree AnaDaksberi. Mislila sam da su Itali-jani dentlmeni.

Nigde na svetu vie nemadentlmena. Ima lazova smejaose Rooli. Smatrajte da ste navratima pakla i u vlasti samog As-modeja.

To ime nikad nisam ula. Zar je mogue! ? Stvarno, o Asmodeju nisam ni-

ta ula potvrdi ona ba kad uo-e u veliki hol, do koga je iz dubinestubita ka podrumu dopiralo malosvetla.

Za njom i Roolijem koraali suTeljo i Malatesta. Kad se vrata za-tvorie pratioci ih zaustavie i upali-

e svetio. Pretresoe ih i uzee impitolje i noeve, a onda ih pred ce-vima svojih pitolja otpratie u pod-rum.

Dolazim odmah! ree Roolii na desnoj strani hola otvori jednauska vrata, iza kojih je bio takoeuzan hodnik.

On povede Anu Daksberi do vra-ta, a onda joj ree da ide pred njim,jer ne mogu uporedo.

Kud me vodite? upita ona. Ve je vrlo kasno, pa hou da

vas smestim u privremeno skloni-te. Ne plaite se, jer ja sam najvei

21


21/94

dentlmen u ovoj kui krkljavo senasmeja Rooli.

Naoe se pred uskim stepeni-tem kojim je on jedva pratio enu,iako je stubite osvetljavala samomala sijalica on primeti zavoj nanjenoj nozi i ree:

Izgleda da ste povreeni. Trebali pomo?Ogrebotina. Sad je sve u redu,

ali zavoj u morati da nosim jo pardana odgovori Ana Daksberi.

Naoe se pred jednim metalnimvratima s crteom mrtvake glave ielektrine munje. Gojazni Rooli ihotvori i jedva ue u prostor malo ve-i od ormana i s tablama elektri-nih spojeva i osiguraa na zidovi-ma. On pomeri jednu ruicu, pa is-kljui struju iz delova koje bi moglida dodirnu. Otvori jednu metalnutablu debelu itav palac i ukaza seniski prolaz.

Tamo je soba s kupatilom. Ima-te hrane, pia i voa u hladnjaku.Spavajte mirno, gospoo zakljuiRooli.

Ona se malo snebivala, ali kad onokrenu jedan prekida i upali svetiou skrovitu, ona ue. Zaista, tamo je

bila ugodna soba, ali bez prozora.Za njom se zatvorie metalna vra-tanca.

Jo dugo ona je traila prozor, is-pitivala zidove i odmeravala mo-gunost izlaska iz ovog tajnog skro-vita. Zakljuila je da ni sa maljevi-ma i dletima ne bi uspela da probije

kao za tvravu debele zidove i me-talna vratanca. Vazduh je dolaziokroz cevi izvedene na neki udannain da su umele, ali nisu imaleelektrine ventilatore.

Tako usamljena, namuena onimto je doivela toga dana i preplae-na onim to je slutila da e doiveti,Ana Deksberi klonu na iroki i mekileaj, pa poe neuteno i glasno da

plae. Niko nije mogao da je uje.

*

Kad se naoe u podrumu Mala-testa i Teljo, skoro popadae od

straha, jer ih kolena izdadoe. Nji-hov ef Enriko Cani bio je vezan za

jednu metalnu preku i sasvim go.Lice i telo bili su mu krvavi i u rana-ma, a jedno oko mu je bilo iskoiloiz duplje pa je visilo nad donjim, ra-reenim kapkom. Uz jedan zid za-

strt crnim platnom iza stoia za-strtog belim stolnjakom sedeo je o-vek sa maskom na licu. Maska je

pokrivala elo lice i suenim vrhomse izdizala visoko na glavi.

Doveli smo ih, moni gospoda-ru Asmodeju! ree jedan od prati-laca.

Ba tada sie i Rooli, pa zauzemesto u stolici s leve strane maski-ranog i iza nezastrtog stoia.

Suenje! ree maskiram.Rooli proisti grlo, ali i dalje

krkljavo poe da govori ustajui.Oni su zgreili bile su prve

reci optube. Enriko Gani, imeno-

van voom grupe, prihvatio se po-sla koji je mogao da nanese veliketete naoj oragnizaciji. Njih trojicauinili su sledee: Ugovorili su beznaeg znanja sa Englezom Daksbe-rijem prevaru sa osiguranjem...

On ispria sve detalje i saopti daje Ana Daksberi na sigurnom mes-tu, a onda nastavi:

Mi emo je preuzeti, kao i re-zultate poduhvata.

Saglasan! uzviknu ovek smaskom.

Gospodaru gneva i srdbe, onisu uinili jo neto nastavi Roo-

li. U Nici su ubili starog mornarada bi mu iz grudi uzeli pre tri mese-ca ugraeni pejsmejker najnovije

proizvodnje, ija vrednost je tri putavea od obinog. O tome je pisalasva svetska tampa, pa bi otkrivanjenjih trojice bilo fatalno za nae po-slove.

Smrt za Canija! uzviknumaskirani. Ostalima sam izrecikazne.

Odmah zatim on ustade i nestadeu mraku jednog hodnika.

Ne!... Ne ubijajte me... Ja sam

22


22/94

bio balila... faist jo kao dete... jeei je molio Enriko Gani.

uti i ne kukaj!, viknu Rooli. Prekrio si pravila i samo smrumoe da plati. Streljajte ga vasdvojica.

Dva pratioca izvadie revolvere i

po itav arer ispalie u golog i ve-zanog Enrika Canija. On urliknu iopusti se, ali telo mu nije palo, jersu ruke bile vezane za metalnu pre-ku.

Vas dvojica idete na rad u je-dan sanatorijum. Brodi uzimamomi, a dokumenta emo srediti na-knadno prema imenu onog kogaodredimo zakljui Rooli i oistioznojeno lice velikom maramicom.

Dva kanjena zloinca su se os-vrtala.Odvedite ih odmah i predajte

gde treba zakljui Rooli, a ondapoe putem kojim je otiao maski-rani.

IV

V e prvog dana u Denovi Lun ku-pi najvea Fijatova kola i postavimesne registarske tablice, jer takoje postajao manje upadljiv. Pomoualata, malo lima i boje on izradi jodva para lanih tablica, da ih menjau sluaju potrebe. Sledea dva da-na, ekajui da stigne Samjuel Mak-ferson svojom brzom jahtom Naj-tingejl, Lun je obilazio sve puteveoko enove i dalje do la Specije, pri-stupe kupalitima i gradiima naobali i Ligurske Apenine u strmomzaleu. Sve to radio je na studiozannain skupljajui karte, planovegradova i turistike vodie. Njegovokolosalno pamenje omoguilo muje da taj kraj ve krajem etvrtogdana poznaje bolje od najveeg bro-ja tu roenih Italijana.

U suton etvrtog dana Lun senae na keju Meunarodne izlobe,ispred koga su prolazili svi brodoviprema luci. Nakon nekoliko minutaon kod svetionika na molu Vojvodeod Galijera ugleda jahtu koju od-

mah poznade. Bio je iznajmio brzimotorni amac, koji ga je ekao uzobalu, pa sada otra i uskoi u nje-ga.

Presecite put onoj lepoj jahti, aonda je pratite do sidrita, jer neznam gde je kapetan dobio odobre-

nje da pristane ree Lun vlasnikuamca.Najtingejl brzo stie i proe, ali

malo dalje odmah skrenu desno ipristade uz Stari molo na Bokardu.Bilo je to najbolje mesto za brz ula-zak u grad. Tek kad sasvim zavriposlove oko sidrenja jahte, Makfer-son s kapetanskog mosta bolje os-motri obalu. Mornari su sputalimost, a carinici i policijska kontrolauskoie jo dok nije sasvim legaona ogromne kamene blokove. TadaMakferson ugleda Luna i razdraga-no mu mahnu. Dva verna druga jonisu mogli da se sastanu dok se ne

zavre formalnosti, a one potrajaeitav sat, jer Makferson, upisan kaovlasnik jahte po imenu Bazil Vitig,bese zatraio da mu se pregleda ideo opreme koju eli da iskrca. Bioje tu na izgled obian, ali u stvariskupoceni automobil panter satrista pet konjskih snaga i london-skom registracijom. Bila su to Luno-va kola ukrcana na brod za izuzet-ne prilike. Pored njega, zatraio jeod carinika i policije da za povre-meno iskrcavanje upiu i udni a-mac koji je stvarno bio mala pod-mornica, koja je mogla da roni do

preko hiljadu jardi dubine. Bilo je tujo opreme, jedan snaan terenskiautomobil, koferi vlasnika jahte iosmorice izabranih mornara i ko-jeta drugog.

Carinici i policija su se divili sku-pocenoj i luksuznoj opremi i pregle-dae je savesno, ali ne sumnjiavo.Obioe i jahtu, ali ne naslutie taj-na skrovita izgraena po Lunovimplanovima i tako savreno da ih jebilo nemogue nai bez rezanjabroda. Ulazi u skorivta, bili su pra-va remek dela. Tamo su bili sanducis orujem, eksplozivima i hemikali-

23


23/94

jama, ali sve neobino i tako prak-tino podeeno da je predstavljalo

jedinstvenu snagu jednog ovakvogbroda, moda veu od snage jednogvelikog ratnog broda. Makf erson se

ponosio ovim brodom, a Lun je ui-vao da ga usavrava, prilikom sva-

ke godinje opravke, ili promeneimena zbog sumnji, koje bi nastaleu toku neke od minulih avantura.

Kad carinici, finansi i policajci si-oe s jahte, Lun se pope i dva dru-ga se vrsto zagrlie.

Kao to vidi, tani smo po-hvali se Makf erson.

ao mi je to sam te uznemiriou toku istraivanja, ali naao sam seusred dogaaja, a bez ikakvog sred-stva ili oruja objasni mu Lunrazlog svog poziva da doplovi u De-novu.

Obradovao sam se kao nikad! uzviknu Makf erson. Ve mi je

dosadilo ekanje oko ostrva i hridi-na, da momci otkriju kakvu podrti-nu potopljene panske galije, ili ne-kog drugog broda. Istina, isplatilose estoko. Na malom brodu, kojimora da je potonuo pre vie od dvestotine godina, nali smo sandui sdijamantima vrednim vie od petmiliona funti priao je SamjuelMakf erson.

On odvede Luna u jedno usko taj-no skrovite na dnu broda i pokazamu bogatstvo izvaeno iz mora.Lun sve radoznalo osmotri, ali Mak-ferson sa aljenjem utvrdi da se

kralj ponoi mnogo ne oduevljava.Nikad nee uivati u zlatu ibogatstvu kao da se ljuti reeMakferson.

Sve to vredi ako ovek moekorisno da ga upotrebi ree Lunrazvlaei lice u irok osmeh.

Nas dvojica i Dejn neemo nikaduspeti da potroimo ni deo onog tosmo otkrili iz morskih dubina, gde

je stajalo vekovima izgubljeno.Koliko puta smo pomogli unes-

reenima od zemljotresa i poplava!Pa koliko siroadi smo smestili daodrastu bez oskudice i da postanu

pravi ljudi! Pa... opravdavao je

24

mornar vaenje zlata, kome semnogo puta mesecima posveivao.

Neemo sad da se hvalimo prekide ga Lun i izie.

Te noi njih dvojica su skoro dosvitanja sedeli u kapetanovoj kabinii priali jedan drugom o svemu to

se dogodilo za vreme dok su bilirazdvojeni.Ipak sam se odmorio i osunao

pohvali se Lun na kraju razgovo-ra.

Ne svia mi se samo to to seosea krivim pred Dejn reestari mornar. Pa vi se nikad nistevenali samo zato da ne postanetesmetnja jedno drugom. Ako si doi-veo lepe asove sa nekom drugomenom, Dejn nije povredena. Va-no je da je voli onom pravom, traj-nom ljubavlju. Ostale ene su...

Tvoj stav je suvie podeen smejui se ree Lun. Da bi me

uteio, ti umalo to ne tvrdi da sammorao ba zbog Dejn da popustimi pred ostalim lepoticama.

- Neke ene su zaista neodoljive s uzdahom zakljui SamjuelMakferson.

Lun se smejao mornarevoj jed-nostavnoj mudrosti da nita neshvata tragino i da uvek trai ved-riju stranu ivota.

Njih dvojica se jo dogovorie taod opreme da se iskrca i gde da seostave ona dva automobila, pa po-oe na poinak.

Jo pre dolaska Makfersona Lunje pokuao da pronae nekog od trizloinca s brodia Skoridore. SadMakfersonu poveri da prokrstariobalu i luke u blizini i nae brodi,a on ode sam da u Nerviu i okolo

potrai Telja, Canija i Malatestu. Utoku dana uzgred je posetio ateljeslikarke Naie Saki. Ona je u ma-lom paviljonu iza velike vile, ogra-ene zidom i visokom ogradom odmetalnih iljaka, imala neku vrstustalne izlobe, koju su mogli da po-sete turisti.


24/94

Lun odmah izabra najbolju sliku iuvaru ree da mu je zapakuje, jerodmah eli da je odnese,

Ali, gospodine... Pa vi niste nipitali za cenu uzbueno ree u-var izlobe.

Slika mi se veoma dopada.

Spakujte je ponovi Lun. Od-mah. .. Izvolite da se odmorite kodmene u birou ili ako elite u batigde su lealjke. Poslau nekog davas poslui piem brzo je govoriouvar krei ruke kao da se naao uneprilici.

Lun mu se osmehnu, intimno gadohvati za rever, pri emu vestogurnu siunu lepljivu stenicu ta-ko da se ona nae gde treba, a ondare:

Park oko dvorca je lep. Posede-u tamo dok ne uredite plaanje ipakovanje slike.

uvar ga odvede pod drvee i ot-ra. Lun odmah poe da neprimet-no slua pomou svog aci skrive-nog prijemnika. Mikrofon iza uva-revog revera otkri da on nekomenaredi da poslui pie elegantnomengleskom bogatau ispred pavi-ljona, a onda poe dalje. Zatim jeLun uo kako on telefonira. Uzbu-enim glasom uvar je nazvao gos-pou Saki. Mikrofon je manje jasno,ali uglavnom razumljivo prenosio injene odgovore koji su prodirali izslualice.

On nije ni pitao za cenu, ta dauinim? pitao je uvar.

- Pogosti ga, a ja u naii toboesluajno, pa u da razgovaram. Tise nai u blizini i kai mu da sam jaautorka slike, pa mi ga predstavi,ako zaeli objasni mu ona.

Sve je izgledalo smeno i naivnokad se zna svaka izgovorena re iz-meu aktera. uvar se malo zadragledajui kroz prozor kako sobarslikarke Naie Saki sipa blag kokteli dosta leda nepoznatom gostu, kojise udobno smestio u hladovini.

Lun primati da od vile dolazi enau gruboj haljini naodredene boje i snaoarima na nosu. U isto vreme iz

paviljona izie uvar slika i nae seuz Luna.To je gospoa Siki apnu on

Lunu. Moda bi uspelo da poku-am. .. Naravno ako elite da jeupoznate. Ona je slavna slikarka...

Recite joj da eri Dik Frondel iz

Londona kupuje njenu sliku, pa bivoleo da upozna i autora, ako je tomogue s visoka mu odgovoriLun.

ena proe brzim i lakim kora-kom i ne osvrnuvi se ka Lunu. Nanjoj je bila bojama umazana halji-na, koja je zbog toga liila na deomaskirane odee kakvog komando-sa. Meutim, bilo je oito da ta halji-na lei na sasvim golom, lepo obli-kovanom i mladom telu. Slikarkinakosa je bila neoeljana, ali gusta isjajna, to je takoe bio znak vital-nosti, ili mladosti. Zbog velikih naoara i pramena kose Lun nije ino-gao dobro da vidi lice te ene. Onanestade meu drveem, a uvar po-tra da je stigne. Lun je uo kakomu ona kae da se malo zadri, kaoda je morao da je ubeuje, a ondaneka dovede gosta u vilu.

Primiu ga u svom ateljeu zakljui ona.

A ta da kaem o ceni slike? upita uvar.

Taj mora da ima novaca, pa ka-i da nema pogaanja i da za slikutraim milion i pet stotina hiljada li-ra odgovori slikarka.

Kad uvar stie nazad, Lun bez

reci prihvati cenu i ispuni ek na Li-gursku banku u enovi, objasni gdesu mu kola i oveku dade klju odspremita da tamo ostavi sliku, kaoda je kupio kilo narandi. Nepresta-no se klanjajui, uvar ga odvededo vile. Tamo ga preuze sobar i od-vede ga do vrata modernog i pro-stranog slikarskog ateljea.

Gospodin eri Frondel! cere-monijalno najavi sobar.

Lun ue i zatee slikarku kakopovlai poslednje poteze na nekojslici koja je podseala na plamenejezike usred kamenja. Ona ostavi

25


25/94

etkicu, pogleda svoje ruke i malosmrknuto iznad naoara osmotriLuna.

Rekl i su mi o vama.. . Imatesree, jer i meni treba malo odmo-ra, pa emo da porazgovaramo ree ona prilino slabim i sporo iz-

govorenim reenicama na engles-kom.Ja govorim italijanski i dobi-

jam komplimente da ga govorimodlino ree Lun i oni preoe naitalijanski.

Ona mu pokaza jednu drvenu na-slonjau od masivnih, izrezbarenihdelova, na kojoj je bio grub zastiraod kozje dlake.

Sedite dok se presvuem re-e i zakloni se za jedan paravan.

Meutim, jedno ogledalo desnood Luna je privlailo panju, a unjemu se videla osoba koja bi se na-la iza paravana. Lun odmah shvati

da su ili ogledalo ili paravan takopostavljeni sasvim namerno, pa jeposmatrao odraz u ogledalu. Ve jebiouDenovi naao knjigu Ligurskosavremeno slikarstvo, gde su bilipodaci i o Naidi Saki. Sada je imalapedeset godina i zbog toga Lun jebio veoma iznenaen onim to je vi-deo.

Ona nije raskopala haljinu, kojaje imala dugmad, nego je poe svla-iti preko glave, pri emu joj se za-kaie naoari. Ali nije to iznenadi-lo Luna. Njeno telo je bilo ono to jebilo neshvatljivo. Nije bilo mlado,

jer to je slab izraz da se opie. Jomanje je bilo staro, jer koa i svakimii imali su savrene oblike. Totelo, na prvi pogled nimalo lepe e-ne, bilo je toliko erotski izazovno daLun nije nalazio naziv za tu pojavu.Bilo je neverovatno da ono pripadapedesetogodinjoj eni. Zrailo jeneim to bi moglo da se nazove lju-bavnim zovom, ali ne na engleskomjeziku, jer seksepil je suvie kori-en pojam. Zrailo je lepotom i sna-gom, ali ujedno je bilo eterino kaoda ga je neto iznutra osvetljavalo.

Kad slikarka konano raspetlja

26

naoari i skide haljinu, njen pogledse u ogledalu srete s Lunovim. Bilaje nepomina nekoliko trenutaka, aonda joj se u uglovima usta pojavineto kao zagonetan osmeh, pa sekonano ukloni tamo gde je ne hva-ta ogledalo. Iza paravana se ulo ot-varanje nekih vrata, utanje tua unekom kupatilu i tek posle etvrtsata ona se pojavi obuena u sas-vim belu, svilenu haljinu, ispod kojese nije mogao otkriti trag nekog de-la vea.

Prilazila je nasmejana i u hoduupita:

Jeste li itali Henri Milera?Jesam odgovori Lun.Seate l i se onog rukovanja u

slikarevom ateljeu? upita onaprilazei sve blie.

Lun je znao na ta ona misli, aliizlaza nije bilo, ako je hteo po vere-nje te ene. Ona se nade pred njim i

prui ruku. ekala je da i on nju do-dirne kao da proverava ta ima is-pod bele haljine.

Ovuda apnu ona i povedega ka jednim vratima.

Naoe se u neobinoj sobi s og-romnim okruglim leaj em, po komesu bili razmeteni jastuci, komadiskupog krzna i svileni aravi. Og-romni bar s hladnjakom njenom ru-kom islikanih vrata pruao je svapia koja bi neko mogao da poeli.

Dvoje se sretnu i osete da ih jeudario neki grom, od koga kao daslatko umiru ree ona.

: Dakle, takva je Naida Saki ree Lun s uzdahom i sede na ivicuogromnog kruga.

Ona donese dve velike ae prijat-nog osveavajueg pia i jednu pru-i Lunu. On otpi i proceni da imavrlo malo alkohola, ali ineki egzo-tini ukus. Bio je edan i ispi eluau. Isto uini i slikarka gledajuiga iskosa.

Ono to se dalje dogaalo Lun ni-kad nije mogao da objasni, pa je odtoga zauvek odustao.

ok je Lun razgledao neke slike uateljeu, slikarka ga upita:D


26/94

Znate li koliko mi je godina,gospodine Frondel?

Zbog toga to ste s vremena navreme suvie ozbiljni izgleda daimate vie od dvadeset i pet, a pone-kad mislim da nemate ni toliko odgovori Lun.

Laskavce!Pa ja ne laskam, jer i najkvali-fikovaniji iri bi to to kaem uvekpotvrdio.

Ja znam da tako izgledam, alisam pitala da li znate koliko mi jegodina.

Znam... itao sam Ligurskosavremeno slikarstvo, ali sada samzbunjen... Nije li to neka greka? upita Lun trudei se da stvarno iz-gleda zbunjen.

Nema greke smejui se re-e slikarka. Meutim, o svemuemo razgovarati drugom prilikom.elim da te viam to ee. Da li je-

dan eri Frondel voli moje drutvo?Rado u vas viati svakog da-na toboe oduevljeno odgovoriLun.

Ja sam se tebi obratila sa ti, paelim isto s tvoje strane.

Kad eli da te opet posetim?Bilo bi mi najmilije da stalno

bude ovde, ali bi to smetalo nekimmojim prijateljima. Zato u da pri-redim prijem, pa te pozivam za ne-delju vee.

Doi u.Ali ne tek tada. Doi i sut ra,

prekosutra .. . Doi kad hoe, al i

pre podne.im naem svog prijatelja injegovo drutvo.

Ko je to?E, to je zanimljiva linost! us-

kliknu Lun. Zove se Alan Kel-sej...

Pa to je poznati pesnik! pre-kide ga Naida Saki.

Zar ga zna?Ne... Nikad ga nisam videla,

ali njegove pesme su prevedene.Sem to po pesmama zakljuujemda je zanimljiv, o njemu malo znam.Kai mi neto vie ree slikarka

oito zainteresovana Lunovim pri-anjem.

Nadimak mu je Londivel nastavi Lun. Mislim daje to naj-vei ivi boem Engleske. Cesto idemesecima zaputen kao prosjak satapom. Poto je vrlo bogat ve i kao

uspeo pesnik, a ima i veliko nasled-stvo, Kelsej se ponekad pretvara uuglednog, elegantnog dentlmena.To me toliko zamori da nekolikodana samo spavam i probudim sekao stari, neobrijani Londivel, pri-a on posle.

Zato stari? Koliko mu je go-dina? upita slikarka.

Sad ima vie od sedamdeset.udo, on veruje u podmlaivanje iu Italiju dolazi da nae nekog svogprijatelja, koji moe da mu pomog-ne odgovori Lun.

Taj ova ima sree samim tim

to je tvoj prijatelj. Ja u mu pomoida ode u jedan tajni sanatorijum.Inae, skoro je nemogue doi nared od amerikih milionera, kojiimaju neku svoju vezu do Asmodeja dodade ona.

Asmodej?] Jesi li rekla do As-modeja?

Da, ba to sam rekla.Ali Asmodej je po Bibliji iz raja

u pakao oboreni aneo. Iranska mi-tologija ga zna kao Asma-daeva, bo-ga zla i srdbe. Neki ga nazivaju iAsmodi...

Sasvim je tako, ali ovo nije tajAsmodej. Neko je ime jednog od pet

glavnih avola uzeo kao nadimak.Zna li glavne avole? smejala semladolika slikarka.

avolski poglavica je Belze-bub, a glavni avoli su Behemot,Beal, Amduas, Belfegor i Asmodej odgovori Lun i sam se smejui.

Ti svata zna i s tobom se lakosporazumevam nastavi NaidaSaki. Podmlaivanje se uveksmatralo delom avola, prodajomdue, crnom magijom... Moda jeneko tako stvorio nadimak, ali gaje, izgleda, onaj koji sve to pripremausvojio kao koristan.

27


27/94

I meni je dosta godina, ali neverujem u podmlaivanje reeLun kao da eli da prekine taj raz-govor.

Nije smeo da dozvoli sumnje sli-karke, koja toliko zna o tajnama e-novskog podzemlja.

ini mi se da te mnogo ne za-bavlja ovaj razgovor ree NaidaSaki.

Ja sam ljubitelj nauke, ali mis-tika. .. To mi je tue odgovori on iprie jednom otkrivenom platnu.

Nisi mi rekao koliko ti je godi-na insistirala je ena.

Nakupilo ih se dosta i ne skri -vam ih smejui se ree Lun. Alisada ti pogaaj.

Ako nisi Asmodejev pacijent,nema vie od trideset i pet odgo-vori slikarka.

Punih deset vie. I nisam As-modejev poklonik. Sport, disciplina,puna aktivnost... To su arolije ko-jima odravam mladost. Inae samresio da ivim punih sto dvadesetgodina, a onda u da odluim tadalje alio se Lun.

Ali bez ale, morae da me po-slua oko jedne stvari... To je pro-sto neverovatno to se postie u As-modejevom sanatorijumu reeona.

Nikakav sanatorij um mi ne tre-ba, ali ti... Od tebe elim da nauimkako da uvek imam dvadeset i petgodina zakljui Lun i ustade.

Ona mu dade znak da malo sae-

ka i ree: Od jednog prijatelja sam dobi -la mali zlatni ukras, za koga ontvrdi da titi u svakoj sluajnoj ne-prilici.

Ona ode do jedne slike, provueprste pod njen ram i tamo je netookretala, pa se slika odvoji zajednos vratima malog sefa. Otuda onadonese zlatnu znaku i prui je Lu-nu. Bio je to odlino izraen lik u-dovita s etiri glave: oveijom sbradom od trnja, ovnujskom, volov-skom i tigrovom. Ova poslednja jebila na dugom, prugastom vratu,

28

dok su ostale tri bile kao srasle ujednu. Umesto nogu, udovite jeimalo krljutima obloene runekande.

-r To je Asmodej. Znak se nosi izarevera. Pokai ga ako se nae unudi i bie smatran Asmodejevim

tienikom. Izgleda da taj znak vepoznaju svi zloinci od Denove doMilana i Rima objasni slikarka.Ako ti eli, nosiu i znakove

ostalih avola smejui se reeLun i stavi zlatni znak ispod reveraletnjeg sakoa.

Imaj ga uvek kod sebe, pa i kadsi u koulji. Zakarga za kragnu ko-ulje ozbiljno ree Naida Saki.

Smatrau ga vanom amajli -jom sloi se Lun.

I koristi ga, ako sluajno budeu nekoj neprilici.

Pomae li i kod policije, ako meuhvate da brzo vozim, ili da samprekrio neko pravilo vonje?Kod policije ga ne pokazuj, aliinae... Jo emo o svemu razgova-rati zakljui slikarka videi daLun eli da ode.

Ona odmah podie telefonskuslualicu i pozva onog uvara slikau paviljonu. Naredi mu da doneseek kojim je Lun platio sliku.

Zato si mu to naredila? upi-ta Lun.

Hou da ti poklonim tu sliku. Tisi ovek kakav se susree samo jed-nom u ivotu. Ne znam zato je ta-ko, ali tako oseam odgovori ona.

Mui me, eno! Sad ja trebada smiljam kakav poklon ja tebi dadam ree Lun.

Ali bilo mu je uzalud, jer ona po-cepa ek im ga uvar slika donese.Zatim otprati Luna sve do kapije nazidu ograde. Otuda je gledala kakoon seda u svoja kola i odlazi strmimputem koji se sputa u Reko.

To popodne tri mladia su se ku-pala na jednoj od uskih, ograenihplaa Kvinta al mare. Dogovorie se


28/94

da popiju po au piva, jer jedan stood ona tri kod kupalinog bifea be-se prazan. Tek to sedoe, prie imsredovean ovek preplanulog imalo naboranog, ali prijatnog lica.Bio je kratko podian, to je po-tvrivalo da ima preko trideset go-

dina i da mu se u tamno-kestenjas-toj kosi nisu srebrile retke sede vla-si.

Mogu li k vama, veseli druga-ri? upita on mladie.. Drugari jesmo, ali ne ba veseli

odgovori najvii od njih.Izvolite, prijatelju ree drugi

mladi, koji je uz ivicu desnog okaimao krupan crni mlade.

Pridolica stade uz slobodnu sto-licu i, naviknut na brze kontakte,odmah se predstavi. Zvao se Mai-mo Petrui, novinar iz Rima, oe-njen.

Imam sina i ker, sedam i pet

godina zakljui on i sede.Mladii se zgledae, pa prvo onajvisoki prui ruku i imitirajui novi-nara izloi:

Ja sam Dani Salvatore, mornarsa tankera koji vie ne plovi od po-skupljenja nafte i otvaranja Suec-kog kanala. Nisam oenjen, a sadani zaposlen. Kradem bogu dane idevojkama poljupce.

Svi se nasmejae, a novinaru sa-da prui ruku onaj sa belegom pre-ko oka:

- A ja sam Kamilo Sajoni, mon-ter brodogradilita, takoe bez po-

sla. To nas je i sastavilo ovde uzobalu da dangubimo. Ni ja nisamoenjen, ali ne kradem devojkamapoljupce, same ih daju.

Verujem ree novinar, jerKamilo je bio zaista lep mladi, iz-vanredno izvajanih usana kao stvo-renih za ljubljenje.

Kosa mu je bila gusta i talasasta,a ui su mu samo malo virile ispodnje.

Ja sam Kazati kratko se pre-tstavi trei mladi upadljivo slianBotielijevim likovima.

Aurelio je graevinski stolar ,besposlen kao i nas dvojica nae

za potrebno da doda Dani Salvato-re.

Neko vreme vie nisu znali ta birekli jedan drugom i bili su zauzetinaruivanjem pia. Petrui je netorazmiljao, a onda predloi:

S obzirom na to da ste bez po-

sla, pomognite meni li mom poslu.Platiu svakom dnevno po dvestahiljada lira.

A kakva je to vrsta posla? upita Salvatore i pogleda ostala dvadruga, kao da kae ovo bi mogloda bude dobro.

elim da sakupim mnoge pod-atke. Vi ste iz ovog kraja i uli stemnogo toga. Sakupljaete mi onoto bi moglo da mi koristi odgo-vori Maimo Petrui.

Nismo mi za taj posao reeKazati.

Zato da niste? Obiite razgo-vorne metane u Kvintu, Nerviu i

ostalim mestima uz obalu do Rapa-la. Autobuske karte ja plaam,.. Imamo motocikle ree Sajoni.

Utoliko bolje nastavi novi-nar. Mene zanima sve to moeteda saznate o nekom tajnom sanato-rij umu za podmlaivanje. Predviase i ogromna nagrada od milion li-ra, ako otkrijete zaista sve to mezanima. Smatra se da postoji itavatajna organizacija. Nazivaju je ibanda Asmodeja...

Mladii se zagledae i kao po ko-mandi ustadoe.

Neemo da se mearno u to,, .Neki su platili glavom, a pria se dasu mnogi mladii i devpjke nestalizauvek ree Sajoni.

ao mi je to sam vas uznemi-rio. Ostanite kod svog stola, a ja uda odem ree novinar potiteno.

Mladii opet sedoe.Ostanite i vi, ali da ne priamo

0 onim poslovima ree visokimornar.

Petrui prihvati klimanjem glave1poe da pria o sportskim takmie-njima, lotou i turistkinjama. Mladi-ima se dopade kao novi poznanik ibrzo zaboravie opasni prediog.Pred vee su ve bili stari* pozna

29

Ashton,Frederick - 37-Lun i Asmodej

Documents

Transcript of Ashton,Frederick - 37-Lun i Asmodej