600 - zuov.gov.rs

32

се додири са грађанском и народном поезијом (bdquoПрстенldquo) Грујић пун умјетнички резултат има у мисаоно-алегоричним пјесмама у пројекцијама романтичног (bdquoИдеалуldquo) или душевног немира (bdquoСива маглоldquo) и клонућа (bdquoОчајањеldquo) Исказ о сопственој лирици уоквирује класицистичким сликама (муза кимвал Олимп) кроз које се пробија проторомантичарски став о усуду пјевања и биједи (за пјесника) као рају (bdquoУсамљени пјевацldquo) упоредо с класичним уздизањем недосегнутог идеалачије су сјенке тек у поезији

Од свих њих је романтичарском току најближи Јован Суботић књижевник и политичар доктор филозофије и правних наука уредник Летописа Матице српске Како констатује Марија Слобода пјесме су му под великим утицајем народне поезије По њој bdquoуправо аутопоетичка свест у његовим песмама најрадикалније га одваја од вуковске оријентације О томе сведоче већ и наслови појединих песама ʼКако песна постајеʼ ʼСуд песнамаʼ ʼСрећан пут музамаʼ ʼХексаметерʼ и други Испољава свест о жанровским и метричким појединостима музе проналази на националном поднебљу а у појединим песмама препознају се ставови ентузијастичке поетике (ʼКако песна постајеʼ) ldquo

Аутопоетичка тежишта Суботићевих пјесама су уочљиво промјенљива Ослобађајући се класицистичког метра он се приближава народном стиху (осмерац седмерац) али још чува извјесне лексичке и поетске елементе класицизма (Муза=Богиња Аурора Флора Еол и сл) везујући међутим пјесничко надахнуће за природу и за ритам дана и ноћи (bdquoПретпевldquo) или пак за анакреонтске оквире с елементима одбацивања старе поетике (bdquoПесмаrdquo bdquoСрећан пут музамаrdquo) до визије пјесника ослобођеног земаљских страсти преданог идеалу пјесме (bdquoПотокrdquo) У неколико пјесама Суботић казује о пјесничком надахнућу и настанку пјесме претходећи у том Јакшићу Змају и Костићу Рашчлањује процес настанка пјесме у поређењу чувства bdquoу њедримаrdquo са сјеменом које клија и развија се у цвијет (bdquoЦел песанаldquo) Друга страна Суботићеве аутопоетике тиче се књижевне традиције подсјећање на Петраркине сонете Лаури у пјесми bdquoСила сонетаrdquo ствара сонет посвећен супрузи Савки Уз циклус bdquoБечких елегијаrdquo испјеваће апологију хексаметру кајући се што га је био презрео

Колико је дух предбранковске (класицистичке и сентиме-нталистичке) традиције био снажан потврђује још неколико пјесничких имена Васа Живковић пјесник свештеник као и Василије Суботић културни и политички радник bdquoПесничке мисли о поезији и песницима налазимо пре свега у раним пригодним песмама посвећеним знаменитим савременицима С М Сарајлији и Ј Хаџићу али и необјављеним касним ndash Ј Суботићу Следећи

33

Мушицког песника види као љубимца муза (bdquoГорских вила дивотничеrdquo) bdquoспроводника Парнасаrdquo (bdquoТи си сунце које сипа на све стране зракеrdquo) али и као националног делатника који ствара на корист рода (класична метафора обрађивања земље и плодоносја) и тако стиче и сопствену славу и бесмртност (bdquoС наградама дружећ се вечности венчава се са потомства славомrdquo) (Жарко Војновић)

У поезији Огњеслава Утјешеновића Острожинског из исте пјесничке генерације чести су мотиви пјесме пјесника и виле као пјесничке инспирације Извјестан објективно-дидактичан став естетичко-филозофска тематика (bdquoПутовање богиње умјетностиrdquo) поучност и сатиричност те повремена класицистичка орнаментика преплићу се с романтичарском имагинацијом и романтичарским фантазмама лексиком и фразеологијом народне поезије гдје се издвајају пјеснички циклуси посвећени пастирима и варијације на мотиве поскочица искоришћених за шаљиво-сатиричне слике нарави и карактера али и поезије и пјесника У алегоријској епопеји Недељко (18601888) Вила Равијојла је bdquoпокретно начелоldquo оличење српског духа и српске народности синтеза српских народних пјесама и борбе Српства са исламом и западњачким сплеткама како је напоменуо сам Утјешеновић Пјесничка идеја и пјесничка слика још су неразлучиве и говоре више о општем него о личном али у широком распону обухватајући естетичке категорије и категорије различитих умјетности фолклорне елементе (гусле вила јавор) формалну страну поезије (срок тј рима) и њене различите врсте све до шаљивих коментара на природу пјесничког дара и пјесничке фантазије

Матија Бан такође из ове генерације у јавност је као пјесник изишао пригодницама 1844 године послије преласка у Србију са Блиског истока (гдје је ступио у везу са пољском емиграцијом) Условно је аутопоетичка пјесма bdquoУзори мог животаldquo аутобиографска исповијест о животним циљевима (идеалима узори) који су остали неостварени посвећење Богу љубави Српству Словенству То су дијелом и Банове пјесничке теме утолико је ова пјесма аутопоетичка У другим пјесмама (bdquoИзвор мојих пјесамаldquo bdquoМоје гуслеldquo) поетичке мисли су одвећ јасне и тривијалне стварна љубав се претаче у пјесме љубави драга је и вила и гусле (bdquoТвој је поклон гусле ти си Моја вилаldquo) Занимљивија је пјесма bdquoПјесников дух у љубавиldquo утолико што садржи неку врсту жанровско-емотивне динамике расположење се мијења а тако се мијења и пјеснички глас Такође пјесма bdquoЗаносиldquo садржи развијен опис пјесничких стања и пјесничке судбине однос поезије (пјесничке ријечи) и живота Колико је изричита толико је разнолика и добро казана мисао

34

У српско-хрватским пјесничким приликама судбина и положај Петра Прерадовића унеколико су особени Потекао из српске граничарске официрске породице у војничким школама се отуђио од матерњег језика а ради официрске каријере прешао је у католичанство Под утицајем Вукових народних пјесама Коларових славенофилских идеја те илирског круга (Иван Кукуљевић) вратио се домаћој књижевности Почео је писати на матерњем језику буднице алегоријске слике свога животног пута (bdquoЗора пуца ndash биће данаldquo bdquoПутникldquo) и љубавне пјесме Дјеловао је претежно у хрватском књижевном кругу али је рачунао на књижевно језичко и национално јединство двају народа многим темама и мотивима потврдив везе са српском традицијом (bdquoБраћаldquo bdquoХрват или Србинldquo bdquoКосово пољеldquo bdquoЦар Душанldquo) Опсједнут идејама словенског месијанизма у великом Словенству је видио носиоца обнове клонуле културе Запада И по томе и по дидактизму (едукативности) и идеализму Прерадовић је близак посткласицистичкој школи тзв објективне лирике у српском пјесништву Циклусом сонета bdquoМилим покојникомldquo сјећао се и српских пјесника (Његоша Бранка) посредно исказујући и мисли о поезији У писму Вразу 1845 исповиједа се и жали bdquoСве што ја пишем то као да из сна вадим из сна првих љета мога живота гдје нијесам друге гласе него материне слушао Превећ су ме туђи обичаји туђа чувства туђе мишљење надрасли за да би ја могао изворни домородни списатељ постати ја ћу увијек у сумраку басати међ туђом ноћи и домородним даномldquo То басање као компромис захватило је и Прерадовићев језик дијелом књишког поријекла дијелом у тијесној вези с народним пјесмама Његов однос према језику је из политичког (јужнословенског) става прешао у лични аутопоетички став И његово осјећање националне историје је у духу романтичарског панпоетизма (bdquoСва је наша повјесница Велик само збор пјесама ldquo) као што је у тој оди језику рода све варијација опште идеје о језику као духовном завичају појединца и народа свијести о бићу услову опстанка и сталног подстицаја самосталности баштини посебности пјесничком искону у спрегу афористичког исказа и сликовитог коментара С Прерадовићем су ишли и романтичарски топоси о немоћи пјесника да се ослободи земних веза о усуду везаности за трновиту земаљску стазу с погледом на небо (bdquoПјесникldquo) такође о пјесми (поезији пјевању) као средству побједе земаљске коби и утјехе души (bdquoПјесникова кобldquo bdquoПјесмицаldquo) У пјесми bdquoРадост и мука пјесниковаldquo као нов мотив издваја се тешкоћа језичког уобличавања идејне представе (bdquoУзор стоји пред њим јасно Али тужан не достиже Да му рјечју облик схвати Крпеж мора у свјет слатиldquo)