God

in

a X

Br

oj

21

41

5.

avg

ust

20

14

.c

ena

10

0 d

in

ar

a1

,20

evr

aww

w.od

bran

a.m

od.g

ov.r

s

Ге не рал ма јор Го ран Зе ко вић Ге не рал ма јор Го ран Зе ко вић на чел ник Упра ве за обу ку и док три ну (Ј-7) на чел ник Упра ве за обу ку и док три ну (Ј-7)

Зна њe за сва ку прет њуИнтервју

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

God

in

a X

Br

oj

21

41

5.

avg

ust

20

14

.c

ena

10

0 d

in

ar

a1

,20

evr

aww

w.od

bran

a.m

od.g

ov.r

s

Ге не рал ма јор Го ран Зе ко вић Ге не рал ма јор Го ран Зе ко вић на чел ник Упра ве за обу ку и док три ну (Ј-7) на чел ник Упра ве за обу ку и док три ну (Ј-7)

Зна њe за сва ку прет њуИнт

ервј

у

„Одбрана” је чланЕвропског удружења војних новинара

4

Магазин Министарства одбране Србије

„Одбрана” наставља традиције „Ратника”,првог војног листа у Србији, који је изашао 24. јануара 1879.

ИздавачМедија центар „ОДБРАНА”Београд, Браће Југовића 19medijacentar@mod.gov.rsДиректорСлавољуб М. Марковић, потпуковникГлавни и одговорни уредникмр Раденко МутавџићЗаменик главног уредникаВладимир Почуч, потпуковникУреднициМира Шведић, Душан ГлишићНовинариСања Анђелковић Владимир Вјештић Мирјана Крстовић, потпоручницаБиљана МиљићАлександар Петровић, капетанСтални сараднициСтанислав Арсић, др Себастиан Балош,др Славиша Влачић, Милосав Ц. Ђорђевић,др Милан Мијалковски, др Зоран Миладиновић,др Миљан Милкић, Будимир М. ПопадићНикола Остојић, Александар Радић, Влада Ристић Дизајн и преломЕнес Међедовић (ликовни уредник),Станислава Струњаш, Марија Марић, Слободан Михаиловић(технички уредници)ФотографијаСтефана Савић (уредница),Горан Станковић, Душка Стефановић,Јово Мамула, Даримир Банда (фоторепортери)Језички редактормр Наташа Николић, Слађана МирчевскиКоректорСлађана ГрбаСекретар редакцијеВера БјеловукДокументацијаРадован Поповић (фото-центар)

ТЕЛЕФОНИДиректор 3241-258; 23-809Главни и одговорни уредник 3241-257; 23-808Секретар редакције 3201-809; 23-079Прелом 3240-019; 23-583Маркетинг 3241-026; 3201-765; 23-765Претплата 3241-009; 3201-995; 23-995ТЕЛЕФАКС 3241-363АДРЕСА11000 Београд, Браће Југовића 19odbrana@mod.gov.rsredakcija@odbrana.mod.gov.rswww.odbrana.mod.gov.rsЖиро-рачун840-312849-56 МЦ „Одбрана”ПретплатаЗа припаднике МО и Војске Србије преко РЦмесечно 160 динара. За претплатнике прекоПоштанске штедионице месечно 180 динара.

Штампа „ПОЛИТИКА” АД, Београд,ISSN 1452-2160

Магазин излази сваког 1. и 15. у месецу

БРОЈ 214

Бродови Речне флотиле на вежби

„Плави одговор 2014“

Д О Г А Ђ А Ј И

6 М И Н И С Т А Р Г А Ш И Ћ У П О С � Т И А З � Р Б � Ј Џ А Н УПАРТ НЕР СТВО И ПРИЈАТЕЉСТВО

� � M �

16 ШТА ДО НО С� ИЗ М� Н� И ДО ПУ Н� ЗА КО НА О Р А Д У И З А К О Н А О П � Н З И Ј С К О М И И Н В А Л И Д С К О М О С И Г У Р А Њ УТЕ ЖЕ ДО ПЕН ЗИ ЈЕ

О Д Б Р А Н А

2 0 С В � Ч А Н О С Т У Р � Ч Н О Ј Ф Л О Т И Л ИНА ГРА ДЕ ЗА НАЈ БО ЉЕ

2 2 1 2 6 . Б Р И Г А Д А В О Ј И ННЕ ВИ ДЉИ ВО СВЕ ВИ ДЕ ЋЕ ОКО

Ју на сле де ће го ди не Вој -ска Ср би је обе ле жа ва 100го ди на Слу жбе осма тра -ња, ја вља ња и на во ђе ња,чи ји су при пад ни ци ме ђурет ким вој ним де лат ни ци -ма ко ји у ми ру и ра ту оба -вља ју исти по сао

Снимио Будимир М. ПОПАДИЋ

Специјални прилогброј 108

ИИЗЗААББ��РРИИЖЖИИВВООТТ

ЗА ОН� КО ЈИ СУ РАЗ МИ ШЉА ЛИ О СА МО У БИ СТВУ И ЗА ОН�

КО ЈИ ИХ ВО Л�

Специјални прилог

2 8 В О Д Н И К С У З А Н А К О Ц И ЋПР ВА ПОД О ФИ ЦИР КА У ТРЕ ЋОЈ БРИ ГА ДИ Пут до чи на вод ни ка ни јебио лак и кре тао се одраз вла че ња ка бло ва само та ли це у во ду ве зе испе ци фич не обу ке у из -ви ђач кој че ти, пре ко ли -дер ских, се лек тив них иоснов них кур се ва за под -о фи ци ре, па до ко ман дибес пи лот не ле те ли це

К У Л Т У Р А

3 2 С Т А Р И Ј И В О Д Н И К П Р В � К Л А С � Х А Џ И Н И К О Л А М И Ј О В И Ћ – И З М � Ђ У В О Ј С К � , Ц Р К В � И М У З И К �СА БОР НОСТ У ЉУ БА ВИ

С П О Р Т

3 6 У С П � Х П О Т П О Р У Ч Н И К А А Л � К С А Н Д Р А Ј О В А Н О В И Ћ А Н А Т А К М И Ч � Њ У У Н � М А Ч К О ЈВИ ЦЕ ШАМ ПИ ОН СВЕ ТА У ЈЕ ДРЕ ЊУ

3 7 Р � Г И О Н А Л Н О В О Ј Н О П Р В � Н С Т В О У П Л А Н И Н С К О М Т Р Ч А Њ У ПО ТВР ДА ДО БРЕ СА РАД ЊЕ

Припадници Војске Србије освојили су више запа-жених награда на разноврсним такмичењима.Најтежу такмичарску битку воде наши тенкисти на

међународном биатлону у Русији, где се на полигону„Алабино“ код Москве надмећу у вештинама вожње тен-ка, оспособљености и издржљивости са екипама Русије,Јерменије, Казахстана, Белорусије, Киргизије, Индије,Монголије, Кине, Анголе, Кувајта и Венецуеле, Пратилисмо припреме наших тенкиста и почетак такмичења, акада овај број буде у штампи такмичење улази у завр-шницу, тако да ћемо опширну репортажу имати у следе-ћем издању.

На управо завршеном 60. државном првенству Ср-бије у падобранству, на аеродрому „Давидовац“

код Параћина, падобранска екипа Војске Србије „Не-беске видре“ освојила је прво место у генералном пла-сману, а најбољи падобранац је заставник Мирољуб Ја-нићијевић, који је освојио прва места у дисциплинамаскок на циљ и фигуративни скокови.

Потпоручник Александар Јовановић постао је вице-шампион света у једрењу у класи Микро. Командир

бродског одреда навигације и везе на броду ,,Козара“ уРечној флотили, са екипом PSTech Racing учествовао јена 38. светском првенству у једрењу, које је ове годинеодржано у Берлину. Нашу једриличарску екипу чинилису још и Горан Стевановић (скипер) и Никола Марјано-вић, а предводио их је тренер Дејaн Антић.

Копаоник је био домаћин CISM Регионалног војногпрвенства у планинском трчању, на коме су уче-

ствовале репрезентације оружаних снага Бугарске, Ру-муније, Македоније, Словеније, Црне Горе и Србије.Одржане су две трке, за мушкарце на 8,8 километараи за жене на шест километара. Победници су капетанМихаела Прундуш и заставник Марчел Лаза, члановирумунске војне репрезентације, која је најуспешнија иу екипном пласману.

Од припадника Војске Србије професионални вој-ник Наташа Ћулафић прошла је кроз циљ четврта, аодмах иза ње стигла је потпоручник Невена Јовановић,док је најуспешнији у конкуренцији мушкараца био ка-петан Дејан Поповић који је заузео шесто место.

Награду стручног жирија за најбољи оркестар на 54.Драгачевском сабору у Гучи понео је ансамбл Де-

јана Јевђића из Пожеге. Дејан је професионални војнику Војсци Србије још од 2002. године. Његови највећиуспеси су три „Златне трубе“ у Гучи, после којих је овегодине добио највеће трубачко признање „Мајсторскописмо“, а запажен успех оркестар је постигао у пољ-ском граду Лобезу, где је освојио прво место на Међу-народном такмичењу дувачких оркестара. ƒ

Раденко МУТАВЏИЋ

ИЗАБЕРИ ЖИВОТ

Р$ч ур$дник-

6

Mинистар одбране Братислав Гашић, током дво-дневне посете Азербејџану, састао се 12. августаса министром одбране генерал-пуковником Заки-ром Хасановим. Уз очекивање да ће посета уна-

предити сарадњу две земље у области одбране, министарГашић је захвалио домаћинима за 400.000 евра помоћи, којује Азербејџан међу првимаупутио Србији током попла-ва.

Двојица министара кон-статовала су да постоји реал-на основа за побољшање би-латералне војне сарадње, зашта је формално-правниоквир створен у фебруару,потписивањем Споразума осарадњи у области одбране.Тежишне области су војное-кономска сарадња и учешћена мултинационалним ве-

Председник Азербејџана Илхам Алијев и министар одбране Братислав Гашић

М И Н И С Т А Р Г А Ш И Ћ У П О С Е Т И А З Е Р Б Е Ј Џ А Н У

Партнерство и прижбама, као и развој војно-образовне и војномедицинске са-радње.

С обзиром на развијен капацитет наменске индустријеСрбије, Гашић и Хасанов оценили су да је могуће унапређе-ње и проширење трансфера технологија и средстава наору-жања и војне опреме.

7

Посета министраРатне морнарице САД

Усусрету министра одбране Братислава Гашића са мини-стром Ратне морнарице и руководиоцем Маринских сна-

га САД, Рејом Мејбусом, 1. августа, коме је присуствовао иамбасадор САД у Београду Мајкл Кирби, наглашено је давојну сарадњу треба јачати пре свега заједничким вежбамаи обуком припадника оружаних снага, којима се директноунапређују функционалне и оперативне способности војске.

Министар Гашић захвалио је за донације у оквиру про-грама FMF (Foreign Military Financing) и GPOI (Global Peace-keeping Operations Initiative), које помажу у опремању и мо-дернизацији Војске Србије.

Наглашено је да је недавна вежба „Платинасти вук2014“, током које су се припадници оружаних снага седамземаља обучавали за учешће у мултинационалним операци-јама, показала да база „Југ“ има капацитете да следеће годи-не прерасте у Регионални центар за обуку јединица за мул-тинационалне операције.

Као веома важан сегмент сарадње издвојено је и војнообразовање. У оквиру Програма IMET (International MilitaryEducation Program) тренутно се припадници Министарстваодбране и Војске Србије школују на свим нивоима у САД. ƒ

Министар Мејбус указао је и на значај опредељења Ср-бије да одржава висок ниво војних односа са САД. ƒ

Завршница Тенковскогбиатлона у Русији

Једно од највећих војних такмичења у свету, Тенковскибиатлон у Русији, улази у завршницу. Међу дванаест еки-

па наступају и тенкисти Војске Србије. На полигону „Алаби-но“ код Москве, у вештинама вожње тенка, оспособљено-сти и издржљивости, надмећу се екипе Србије, Русије, Јер-меније, Казахстана, Белорусије, Киргизије, Индије, Монго-лије, Кине, Анголе, Кувајта и Венецуеле.

Такмичење се одржава у четири етапе. Прва подразу-мева индивидуалну трку по тактичкој стази укупне дужинеод 21 километар. Друга етапа обухвата две трке – „спринт“и „гоњење“. Трећа етапа је једна од најтежих и представљатакмичење у физичкој припремљености, док у четвртој ета-пи, такозваној „трци штафета“ учествују само четири прво-пласиране екипе и ту се одлучује о победнику биатлона.

Током досадашњег надметања екипа Србије је у гор-њој половини табеле, али је најважније да су наши тенкистипоказали одличну оспособљеност, срчаност и жељу даостваре што бољи резултат.

У следећем броју објављујемо опширну репортажу оовом великом такмичењу, које из одлично опремљеног прес-центра и са стазе прати више стотина новинара, фоторе-портера и сниматеља из бројних земаља, међу којима су инаш новинар капетан Александар Петровић и сниматељ „За-става филма“ заставник прве класе Срђан Грчић. ƒ

јатељство

Гашић је нагласио да је задовољан учешћем припадни-ка Оружаних снага Азербејџана на мултинационалној так-тичкој вежби ”Platinum Wolf 14“, и учешћем пет припадникана Командно-штабној вежби путем рачунарских симулација„Викинг 14“.

– Надам се да ћемо у наредном периоду обезбедити кон-тинуитет учешћа на мултинационалним вежбама. Посебнозбог тога што би база „Југ“ од 2015. године требало да почнеда ради као регионални, међународни центар за обуку једини-ца за мултинационалне операције. Школовање азербејџан-ских официра у српским војно-образовним институцијама, каошто су Војна академија и Војномедицински факултет, довелоби до бољег упознавања и развоја пријатељских односа – ис-такао је министар Гашић.

Другог дана посете, министра одбране Братислава Гаши-ћа и чланове делегације примио је председник АзербејџанаИлхам Алијев. Гашић је захвалио председнику Алијеву за по-моћ коју је Азербејџан упутио Србији током поплава и нагла-сио да везе две земље никада нису биле на вишем нивоу.

Министар Гашић је истакао да Србија принципијелноподржава територијални интегритет и суверенитет Азербеј-џана као и свих земаља чланица УН и да би све сукобе тре-бало решавати искључиво дијалогом. Истовремено, Гашићје захвалио и за подршку територијалном интегритету и су-веренитету Србије.

Председник Алијев нагласио је да је важно страте-шко партнерство две земље и оценио да је посета мини-стра Гашића додатни подстицај успешним односима, пресвега у области одбране. Алијев је захвалио на поздрави-ма које су му упутили председник Томислав Николић и пре-мијер Александар Вучић.

Министар Братислав Гашић састао се и са премије-ром Артуром Расијем-Задеом. На састанку је оцењено дапостоји одлична основа за унапређење економске сарад-ње, посебно у области енергетике, одбране и војне инду-стрије. Азербејџанска страна упозната је са сетом ре-формских закона који ће омогућити већи број страних ин-вестиција у Србији.

У разговору са министром за одбрамбену индустријуЈавером Џамаловим, главна тема била је јачање одбрамбенесарадње, где је уз постојећи, договорен и нови облик сарад-ње две индустрије.

Делегација Србије посетила је Центар за образовање иобуку Оружаних снага Азербејџана и Војну академију, као иЦентар „Хејдар Алијев“. Посета Азербејџану изазвала је ве-лико интересовање јавности и медијску пажњу.

Током посете Гашић је положио венац на споменик на-ционалног лидера Хејдара Алијева, обишао Алеју мученика иуписао се у Књигу части. ƒ

8

д о г - ђ - ј и

Обе ле жен Дан Са ни тет ске слу жбе

На све ча но сти по во дом 30. ју ла – Да на Са ни тет -ске слу жбе, у ам фи те а тру Вој но ме ди цин ске

ака де ми је, ми ни стар од бра не Бра ти слав Га шић ис -та као је да тра ди ци ја ду га 175 го ди на им по ну је иоба ве зу је, а про фе си ја вој ног ле ка ра под ра зу ме ване са мо зна ње из обла сти ме ди ци не, већ и про фе -си о нал ност, по жр тво ва ност и по све ће ност по слу.

– То зна ју сви гра ђа ни Ср би је, и они ко ји се ле -че у не ком од вој но здрав стве них цен та ра, као иони ко ји ма је вој ни ле кар до шао у ку ћу у кра је ви мадо ко јих се те шко до ла зи. То зна ју и љу ди у све тугде на ши ме ди ци на ри уче ству ју у мул ти на ци о нал -ним опе ра ци ја ма. Га рант да ће та тра ди ци ја би тина ста вље на су на ши ка де ти и ка дет ки ње Вој но ме -ди цин ске ака де ми је, а пр ва кла са бу ду ћих вој нихле ка ра би ће про мо ви са на 2015. го ди не – ре као јеми ни стар Га шић.

На чел ник Упра ве за вој но здрав ство бри гад ниге не рал про фе сор др Зо ран По по вић ис та као је даје вој ни са ни тет био и остао је дан од нај бо љих де -ло ва на ше вој ске.

На све ча но сти је др Вељ ко То до ро вић пред -ста вио књи гу, чи ји је је дан од ау то ра, уз др Алек -сан дра Не до ка и др Бра ни сла ва По по ви ћа, „Срп -ски вој ни са ни тет у Пр вом свет ском ра ту“, ко ја јеиз да та у го ди ни у ко јој се обе ле жа ва 100 го ди на одпо чет ка Пр вог свет ског ра та.

Упра ва за вој но здрав ство до де ли ла је при зна -ње за ау тор ски по ду хват го ди не у обла сти ме ди -цин ских на у ка пу ков ни ку др Не бој ши Јо ви ћу и дрЗвон ку Ма ги ћу за де ло „Кли нич ки зна чај ге нет скихи епи ге нет ских про ме на у орал ним пла но це лу лар -ним кар ци но ми ма“.

По во дом 30. ју ла – Да на са ни тет ске слу жбе,на чел ник Ге не рал шта ба ге не рал Љу би ша Ди ко вићпри мио је де ле га ци ју те слу жбе ко ју је пред во диона чел ник бри гад ни ге не рал др Зо ран По по вић.

За Дан Са ни тет ске слу жбе од ре ђен је 30. јул,јер је на тај дан 1839. го ди не Ука зом На ме сни штва,др Еме рих Лин ден ма јер по стао пр ви за кон ски иука зно по ста вље ни На чел ник срп ског вој ног са ни -те та. ƒ

Б. МИ ЉИЋ

На локацији бивше касарне „Војвода Степа Степановић“ уБеограду, министар одбране Братислав Гашић уручио је

активним и пензионисаним припадницима Министарства од-бране и Војске Србије кључеве 24 новоизграђена стана и томприликом истакао да се, корак по корак, после 101 дана Вла-де, приближавамо цифри од око 1000 станова који су поде-љени припадницима Војске Србије.

– Одвојили смо значајна средства и за кредитирање на-ших припадника који желе да преко кредитног задужења до-ђу до новог стана – рекао је министар Гашић и указао на про-блем са добијањем употребних дозвола, због чега се чека саусељењем неких станова, посебно у Пироту и Врању.

Министар Гашић најавио је и промене у Војнограђевин-ском центру и Војнограђевинској установи јер „процес морада се убрза и не може више да се чека“.

Додели кључева присуствовали су начелник Генерал-штаба генерал Љубиша Диковић и директор Грађевинске ди-рекције Србије Небојша Шурлан.

До сада су се припадници министарства и војске усели-ли у 678 станова у стамбено-пословном комплексу „СтепаСтепановић“, а резервисана су још 102 стана. ƒ

М. КРСТОВИЋСнимио Г. СТАНКОВИЋ

Уручени кључеви новихстанова

Ин жи њер ци Дру ге бри га де по ма жу Ко сје ри ћу

При пад ни ци 210. ин жи ње риј ског ба та љо наДру ге бри га де Коп не не вој ске, на по зив

ло кал них вла сти Ко сје ри ћа, пру жи ли су по моћу са ни ра њу по сле ди ца нај но ви јих по пла ва утом кра ју.

Ин жи ње риј ска рад на гру па са две ин жи -ње риј ске ма ши не и два са мо и сто ва ри ва ча ан -га жо ва на је на уре ђе њу реч них ко ри та и вра -ћа њу ре ка у сво је то ко ве, као и на по прав ципу те ва ка ко би се по но во ус по ста ви ле пре ки -ну те ко му ни ка ци је.

Ко ман дир рад не гру пе ка пе тан Да ли борЂо шић ре као је да ме шта ни мо гу да ра чу на јуна по моћ вој ске све док се не про би ју до сва кеку ће.

При пад ни ци 210. ин жи ње риј ског ба та љо -на и до са да су уче ство ва ли у са ни ра њу по сле -ди ца по пла ва у Ср би ји. Они су би ли ан га жо ва -ни на ева ку а ци ји, спа са ва њу и збри ња ва њуугро же ног ста нов ни штва у на се љи ма Гр ди ца иАдра ни код Кра ље ва у ма ју, по ста вља њу те -шких ме ха ни зо ва них мо сто ва у се ли ма кодКра ље ва, у Ма лом Звор ни ку, Ба ји ној Ба шти иКруп њу, као и на са на ци ји не ко ли ко ло кал нихпу те ва, а ан га жо ва ње на из град њи ал тер на -тив ног пу та на де о ни ци Ло зни ца – Ма ли Звор -ни к – Љу бо ви ја, у ду жи ни од 9 ки ло ме та ра, ида ље тра је. ƒ

Вер ска слу жба у Вој сци Ср би је

На са стан ку ми ни стра од бра не Бра ти сла ваГа ши ћа са бе о град ским над би ску пом Ста -

ни сла вом Хо че ва ром и муф ти јом ср би јан скими вој ним Му ха ме дом Ју суф спа хи ћем раз го ва ра -но је о ак ту ел ним пи та њи ма вер ске слу жбе уВој сци Ср би је.

Ми ни стар Га шић ре као је да је за до во љанфунк ци о ни са њем вер ске слу жбе и на гла сио по -зи тив не ефек те при су ства вој них све ште ни ка,од но сно вер ских слу жбе ни ка у је ди ни ца ма Вој -ске Ср би је.

Раз го во ри ма су при су ство ва ли и на чел никГе не рал шта ба ге не рал Љу би ша Ди ко вић и на -чел ник Упра ве за људ ске ре сур се ге не рал-ма -јор Сла ђан Ђор ђе вић. ƒ

9

Об но ва ку ћа у Круп њу

Ми ни стар од бра не Бра ти слав Га шић и на чел ник Ге не рал шта ба Вој -ске Ср би је генерал Љубиша Диковић са ста ли су се 7. ав гу ста са

пред став ни ци ма ло кал не са мо у пра ве оп шти не Кру пањ и раз го ва ра ли она прет ку са на ци је те ре на и из град ње ку ћа за угро же но ста нов ни штво.

У на став ку по се те Круп њу, ми ни стар Га шић и ге не рал Ди ко вићоб и шли су и ло ка ци ју на ко јој ће би ти из гра ђе не но ве ку ће у окви рупро јек та са на ци је по сле ди ца од по пла ва и ак ти ви ра них кли зи шта утом гра ду.

– У ло кал ним са мо у пра ва ма је за стој у из да ва њу ре ше ња и ако ова -квим тем пом на ста ви мо, за ка сни ће мо да гра ђа не вра ти мо у об но вље неку ће – на гла сио је ми ни стар Га шић и на вео да је до го во ре но да се штопре кре не у из град њу 40 обје ка та за ко ја су до не та ре ше ња.

Ре че но је да ће Вој ска Ср би је оста ти на те ре ну ко ли ко је по треб -но, док не за вр ши за дат ке са на ци је на ко ји ма је ан га жо ва на. ƒ

Б. МИ ЉИЋ

По ста вљен мост преко Кржаве

Укру пањ ском се лу Кр жа ва, пре ко исто и ме не ре ке, при пад ни ци 210.ин жи ње риј ског ба та љо на из са ста ва Дру ге бри га де Коп не не вој ске,

по ста ви ли су те шки ме ха ни зо ва ни мост.По ста вља њем мо ста, ду жи не 10 ме та ра и ши ри не 3,80 ме та ра, ме -

шта ни ма је омо гу ће на ко му ни ка ци ја са Круп њем, ко ја је би ла у пре ки дуна кон по пла ва у ма ју.

– Чи ни мо све ка ко би се ста ње у Круп њу нор ма ли зо ва ло оно ли коко ли ко је то у овом тре нут ку мо гу ће – ре као је ста ри ји вод ник пр ве кла -се Са ша Ри стић, ко ман дир оде ље ња те шког ме ха ни зо ва ног мо ста, изса ста ва 210. ин жи ње риј ског ба та љо на. ƒ

10

Де ле га ци ја Вој ске Ср би је у по се ти Ру си ји

Де ле га ци ја Вој ске Ср би је пред во ђе на ко ман дан том Коп не невој ске ге не рал-пот пу ков ни ком Алек сан дром Жив ко ви ћем

бо ра ви ла је у ви ше днев ној по се ти Ру ској Фе де ра ци ји, где је 4.ав гу ста при су ство ва ла отва ра њу тен ков ског би а тло на.

На кон по чет ка так ми че ња, ге не рал Жив ко вић по се тио јеко ман ду Ва зду шно-де сант них сна га Ру ске Фе де ра ци је, где сеса стао с ко ман дан том ге не рал-пу ков ни ком Вла ди ми ром Ана то -ље ви чем Ша ма но вим.

Ге не ра ли Жив ко вић и Ша ма нов раз го ва ра ли су о мо гућ но -сти ма за уна пре ђе ње са рад ње Коп не не вој ске и Ва зду шно-де -сант них сна га, као и о пред сто је ћој за јед нич кој ве жби у ок то -бру у Ср би ји.

У на став ку по се те ге не рал Жив ко вић са стао се са на чел ни -ком ин жи ње риј ских је ди ни ца Коп не не вој ске Ру ске Фе де ра ци јеге не рал-пот пу ков ни ком Ју ри јем Ста виц ким. Раз го во ра но је о мо -гућ но сти ма за обу ку ин жи ње риј ских је ди ни ца, а ге не рал Ста -виц ки упу тио је по зив за уче шће срп ских вој ни ка на так ми че њупон то нир ских је ди ни ца „Отво ре не во де“, ко је ће би ти одр жа носле де ће го ди не у Ру си ји.

Ге не рал Жив ко вић по се тио је и Дру гу гар диј ску мо то стре -љач ку „Та ман ску“ ди ви зи ју, ко ја је до ма ћин „Тен ков ског би а тло -на 2014“, где је раз го ва рао с ко ман дан том ге не рал-ма јо ром Ан -дре јем Си ће во јим.

На кра ју по се те ге не рал Жив ко вић са стао се у Мо скви с ко -ман дан том Коп не не вој ске Ру ске Фе де ра ци је ге не рал-пу ков ни -ком Оле гом Са љу ко вим. На са стан ку је би ло ре чи о ор га ни за ци -ји ру ске коп не не вој ске, из во ђе њу за јед нич ких ве жби и о мо гућ -но сти ма за уса вр ша ва ње при пад ни ка Вој ске Ср би је у школ скимцен три ма ру ске коп не не вој ске. Дво ји ца ге не ра ла по ло жи ли сувен це крај веч не ва тре у ме мо ри јал ном пар ку По кло на ја го ра,на кон че га је ге не рал Жив ко вић по се тио Оп шту вој ну ака де ми -ју, где је ин фор ми сан о ни во и ма шко ло ва ња у тој уста но ви и мо -гућ но сти ма за са рад њу. ƒ

Начелник Генералштаба Војске Србије генералЉубиша Диковић и командант КФОР-а генерал-

мајор Салваторе Фарина, који у септембру предаједужност команданта КФОР-а, састали су се 1. авгу-ста у бази „Филмски град“ у Приштини.

Реч је о састанку на високом нивоу Заједничкекомисије за спровођење Војнотехничког споразума.Ову комисију чине комисија команде КФОР-а и ко-мисија представника снага безбедности РепубликеСрбије, а састанци Заједничке комисије одржавају середовно на различитим нивоима од 1999. године.

Главне теме разговора биле су управљање адми-нистративном линијом, могућност релаксације вазду-шне зоне безбедности и будући правци сарадње из-међу Војске Србије и КФОР-а.

Генерали Диковић и Фарина, разменили су и ми-шљења о општој ситуацији на Косову и Метохији ибезбедносној ситуацији дуж административне лини-је. Било је речи и о регионалној сарадњи као оквируза унапређење безбедности на националном, регио-налном и глобалном нивоу. Оцењено је да сарадњаима тенденцију напретка, а достигнути ниво одликујесе високим степеном поверења и међусобног разу-мевања.

Припадници Војске Србије и КФОР-а одигралису пријатељску фудбалску утакмицу на спортскомтерену базе „Бондстил“. Ова утакмица, која је за-вршена резултатом 4:1 за Војску Србије, предста-вља још једну потврду добре сарадње Војске Срби-је и КФОР-а. ƒ

Састанак начелника Генералштаба Војске Србије и командантаКФОР-а

Про сла ва Да на ави ја ци је

Све ча но сти ма на ае ро дро му Ба тај ни ца и у Ко ман ди Ва зду хо плов -ства и про тив ва зду хо плов не од бра не у Зе му ну обе ле жен је 2. ав -

густ – Дан ро да ави ја ци је. Че сти та ју ћи пра зник ко ман дант Ва зду хо -плов ства и ПВО ге не рал-ма јор Ран ко Жи вак под се тио је на бо га тутра ди ци ју ва зду хо плов ства, по себ но се освр ћу ћи, у го ди ни обе ле жа -ва ња сто го ди шњи це од по чет ка Ве ли ког ра та, на зна ча јан до при носко ји је ави ја ци ја има ла у про бо ју Со лун ског фрон та и ко нач ном осло -бо ђе њу Ср би је.

– Мно го ен ту зи ја зма, зна ња, мла до сти и, на жа лост, не ма ло жи -во та угра ђе но је у од бра ну сло бо де и раз вој ро да ави ја ци је. Број неге не ра ци је пи ло та, тех ни ча ра и оста лих спе ци јал но сти пру жа ле су ипру жа ју свој мак си мум ка ко би у свим при ли ка ма би ли на ви си ни за -дат ка – ис та као је ге не рал Жи вак. Он је под се тио да је 17. ма ја, у је -ку по пла ва ко је су за де си ле на шу зе мљу, уз ан га жо ва ње свих рас по -ло жи вих хе ли коп те ра, ева ку и са но 2.454 љу ди, од но во ро ђен ча ди доста рих ли ца.

Дан ро да ави ја ци је, ка ко је ис та као ге не рал Жи вак, до че ку је сеса све шћу о сво јим мо гућ но сти ма, огра ни че њи ма и са мно штвом не -ре ше них про бле ма, али од луч ни и спо соб ни да се из по сто је ћих ва -зду хо пло ва и тех ни ке из ву че мак си мум, као и да се сва ки за да так угра ни ца ма мо гу ћег из вр ши без бед но и ква ли тет но.

На све ча но сти ма су за слу жним при пад ни ци ма Ва зду хо плов стваи ПВО до де ље не Злат не ле тач ке знач ке, нај ви ше при зна ње ва зду хо -пло ва ца, као и зва ња ин струк то ра ле те ња.

По во дом Да на ави ја ци је, на чел ник Ге не рал шта ба ге не рал Љу би -ша Ди ко вић при мио је де ле га ци ју тог ро да, ко ју је пред во дио на чел -ник шта ба Ко ман де Ва зду хо плов ства и ПВО бри гад ни ге не рал Де јанЈок си мо вић.

Дан ави ја ци је пр о сла вља се 2. ав гу ста, у спо мен на дан ка да је,1893. го ди не, на ре ђе њем кра ља Алек сан дра Обре но ви ћа пред ви ђе -но да се у сва кој ди ви зи ји обра зу ју ва зду хо плов на оде ље ња. ƒ

Б. МИ ЉИЋСни мио Г. СТАН КО ВИЋ

11

Но во ру хо топ чи дер ске ка сар не

На чел ник Ге не рал шта ба ге не рал Љу би ша Ди ко -вић са чла но ви ма Ко ле ги ју ма, при су ство вао је

све ча ном за вр шет ку ра до ва на уре ђе њу кру га у бе -о град ској ка сар ни Топ чи дер, чи ји је ма њи део биоуни штен у НА ТО агре си ји.

– Ода јем при зна ње сви ма ко ји су од мар та да -но ноћ но ра ди ли ов де – ре као је ге не рал Ди ко вић,че сти та ју ћи при пад ни ци ма Ко ман де за обу ку наоба вље ном по слу.

За ме ник ко ман дан та Ко ман де за обу ку ге не -рал-ма јор Мла ђен Ни ше вић је са са рад ни ци мапред ста вио оно што је ура ђе но. За три ме се ца, ко -ли ко су ра до ви тра ја ли, укло ње ни су оста ци обје ка -та у ко ји ма су 30. мар та 1999. на стра да ла че тво ри -ца офи ци ра. Тај про стор је по рав нат и де ли мич нопре у ре ђен у пар кинг на ме њен за во зи ла за по сле -них у ка сар ни.

Нај ве ћи део вре ме на про ве ден је на укла ња -њу два иден тич на објек та ко ја су за вре ме бом бар -до ва ња пре тр пе ла ве ли ка оште ће ња. Од но ше њемшу та и от па да и кр че њем ве ге та ци је око њих ство -ре ни су усло ви да се про стор пре тво ри у трав њак.

За 19 не де ља, ко ли ко су да но ноћ но ра ди лееки пе из Ко ман де за обу ку и је ди ни ца раз ме ште -них у ка сар ни Топ чи дер, уре ђе ни су и спорт ски те -рен и по ли гон за пе ша диј ске пре пре ке. Ко шар ка -шки те ре ни су очи шће ни од ко ро ва и мон ти ра ни суко ше ви, а ре но ви ра но је и за ле ти ште за скок у даљ.Пе ша диј ске пре пре ке, зар ђа ле и об ра сле у ко ров,пре фар ба не су, док су сви др ве ни и гу ме ни де ло виза ме ње ни но вим, та ко да су са да без бед не за ко ри -шће ње.

По сто ја ла је сум ња да се на по ме ну те че ти рило ка ци је, ко је су по го ђе не у бом бар до ва њу, на ла зене ек спло ди ра на убој на сред ства. За то се 15 го ди науна зад ни је ни шта пред у зи ма ло ка да је реч о уре -ђе њу тих про сто ра. Ан га жо ва њем пи ро тех нич кихеки па и стал ним над зо ром са ни тет ске слу жбе за -по сле ни су на без бе дан на чин от по че ли уре ђе њекру га. Уз ми ни мал на фи нан сиј ска ула га ња, упо тре -бу ин жи ње риј ских ма ши на и не се бич но ан га жо ва -ње људ ства, топ чи дер ска ка сар на има но во ру хо.

Ко ман дант Ко ман де за обу ку ге не рал-ма јорЂо ки ца Пе тро вић на гра дио је офи ци ре, под о фи ци -ре и вој ни ке ко ји су се нај ви ше ис та кли то ком ра -до ва.

Ко лек тив Ко ман де за обу ку као сле де ћи за да -так по ста вио је ре но ви ра ње фи скул тур не са ле, ко јаје у пот пу но сти ван функ ци је. Но ви про зо ри, пар -кет и фар ба ње пр ви су ко ра ци да се са ли, ко ја је испо ме ник кул ту ре, вра ти ста ри сјај. ƒ

М. КР СТО ВИЋ

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

и н т $ р в ј у

12

и н т $ р в ј у

12

Ге не рал-ма јор Го ран Зе ко вић, на чел ник Упра ве за обу ку и док три ну (Ј-7)

Зна њe за сва ку прет њу

Успе шном ра ци о на ли за ци јом и об је ди ња ва њемса др жа ја обу ке, при ме ном са вре ме них ин фор ма ци о них тех но ло ги ја и ис ку ста ва сте че них уче шћем уми ров ним ми си ја маУје ди ње них на ци ја иЕвроп ске уни је, каои на ме ђу на род нимве жба ма, обу ка уВој сци Ср би је се не пре кид но оса вре ме њу је у ци љу из град њеопе ра тив них и функ ци о нал нихспо соб но сти за из вр ша ва ње ње нихми си ја и за да та ка Сн

имио

Дар

имир

БАН

ДА

13

Као по ла зи ште за ре фор муси сте ма од бра не, узе та јеиз град ња број ча но ма ње,про фе си о нал не, са вре ме -но опре мље не и ефек тив -

не ору жа не си ле ко ја би од го во ри лапо сто је ћим и но вим иза зо ви ма, ри -зи ци ма и прет ња ма. У том сми слу јераз ви јен и им пле мен ти ран но ви кон -цепт обу ке, ко ји про ис ти че из де фи -ни са них стра те гиј ских до ку ме на та.Ње го вом им пле мен та ци јом обез бе -ђен је ви ши ни во об у че но сти је ди ни -ца Вој ске Ср би је, ко ји ујед но од го -ва ра и но вим зах те ви ма ме ђу на род -них ин те гра ци ја, као што је уче шћена ме ђу на род ним ве жба ма и ан га жо -ва ње у мул ти на ци о нал ним опе ра ци -ја ма, ис ти че на по чет ку раз го во раге не рал-ма јор Го ран Зе ко вић, на чел -ник Упра ве за обу ку и док три ну (Ј-7).

Ко ји су при о ри те ти ко лек -тив не обу ке у но вом кон цеп -ту?

– У обла сти ко лек тив не обу кете жи ште је на обу ци ко ман ди и је ди -ни ца за успе шно из вр ша ва ње за да -та ка из пр ве и дру ге ми си је Вој ске, ане дав ни до га ђа ји ве за ни за по пла вепо ка за ли су и ви сок ни во об у че но стије ди ни ца за из вр ша ва ње за да та ка изтре ће ми си је. При о ри тет ко лек тив -не обу ке у овој го ди ни је из во ђе њеве жби као нај ви шег и нај сло же ни јегор га ни за ци о ног об ли ка прак тич необу ке. Пе ри од ин тен зив не обу ке је -ди ни ца за вр ша ва се из во ђе њем так -тич ких ве жби и так тич ких ве жби сабој ним га ђа њем.

С тим у ве зи, ре а ли зо ва но је не -ко ли ко зна чај них ве жби на на ци о -нал ном ни воу, при че му тре ба по себ -но ис та ћи здру же ну так тич ку ве жбуса бој ним га ђа њем сна га за хит норе а го ва ње „Гром 2014“ и по ка знујед но стра ну так тич ку ве жбу са бој -ним га ђа њем „Ра ва ни ца 2014“.

На ко јим мул ти на ци о нал нимве жба ма ове го ди не уче ству јена ша вој ска?

– Вој ска Ср би је је у пр вој по ло -ви ни го ди не уче ство ва ла на не ко ли -ко ве о ма зна чај них мул ти на ци о нал -них ве жби. То су „Викинг 14”, на ко -јој смо пр ви пут има ли из дво је но ме -сто из во ђе ња у на шој зе мљи, за тим“Platinum Wolf 14” на ба зи „Југ“ и“ERF 14-04B Combined Resolve” у Не -мач кој.

У на ред ном пе ри о ду при пад ни -ци Вој ске Ср би је уче ство ва ће на не -ко ли ко мул ти на ци о нал них ве жби, одко јих су нај зна чај ни је “ERF 14-08Saber Junction”, “ERF 15-01 CombinedResolve III”, “Combined Endeavor 14”,“Platinum Wolf 15”, као и на за јед -нич кој ве жби са при пад ни ци ма ва -зду шно-де сант них је ди ни ца Ру скеФе де ра ци је.

У обу ци је по себ но зна ча јан по -че так при ме не Пре гле да за да -та ка обу ке ко ман ди и је ди ни -ца у „пу ном про фи лу“. Штато зна чи?

– Да нас ко ман ди ри и ко ман дан тиима ју ефи ка сан алат ко ји, за пра вопред ста вља „ка ри ку ко ја је не до ста ја -ла“. То је коп ча из ме ђу Ли сте уни вер -зал них за да та ка Вој ске Ср би је (у да -љем тек сту: ЛУЗ) и пла но ва и про гра маобу ке. Пре глед за да та ка обу ке ко ман -ди и је ди ни ца (у да љем тек сту: ПЗО)има тро стру ку на ме ну. Нај пре слу жиза из ра ду Ли сте те жи шних за да та ками си је (у да љем тек сту: ЛТЗМ), за тимза пла ни ра ње и из во ђе ње ко лек тив необу ке, као и за ева лу а ци ју ко лек тив необ у че но сти.

Ка ко се при ме њу ју Пре глед за -да та ка обу ке ко ман ди и је ди -ни ца?

– Прет по ста вље ни ко ман дан тииз да ју за дат ке сво јим пот чи ње ни ма.

Ре а ли зо ва но је не ко ли козна чај них ве жби на на ци о нал -ном ни воу, при че му тре бапо себ но ис та ћи здру же нутак тич ку ве жбу са бој ним га -ђа њем сна га за хит но ре а го -ва ње „Гром 2014“ и по ка знујед но стра ну так тич ку ве -жбу са бој ним га ђа њем „Ра ва -ни ца 2014“.

Нај ве ћа но ви на из Упра веза обу ку и док три ну би ћеуво ђе ње у упо тре бу софт -ве ра под рад ним на зи вом„Обу ка“.

Пре ко ин тра нет стра -ни це, сви за ин те ре со ва нипри пад ни ци Вој ске могу да сеобра те Упра ви ра ди по ста -вља ња пи та ња или пред ло га.Про сеч на днев на по се ће ностсај та је не ко ли ко сто ти на.

До са да је ус по ста вље -на хи је рар хи ја док три нар нихдо ку ме на та у Вој сци Ср би јеу ко јој се на ла зи 59 до ку ме -на та.

Те жи ште ра да би ћеусме ре но на ре а ли за ци ју елек -трон ских кур се ва осве жа ва -ња зна ња, као и на мен скихкур се ва вој не, тех нич ке испе ци ја ли зо ва не тер ми но ло -ги је, а све ра ди уна пре ђе њаин тер о пе ра бил но сти, а са -мим тим и опе ра тив них ифунк ци о нал них спо соб но стиВој ске Ср би је.

Уво ђе њем ПЗО у упо тре бу наје дин ствен на чин су де фи ни са ни за -да ци обу ке за сва ки за да так из ЛУЗза ко ји је нео п ход но об у ча ва ти ко -ман ду или је ди ни цу. За да ци обу кераз вр ста ни су у гру пе – оп шти (то суза да ци обу ке за ко је је по треб но об -у ча ва ти све ко ман де, од но сно је ди -ни це у Вој сци Ср би је, без об зи ра нањи хов ни во), по себ ни (за да ци обу кеко ји се од но се на ко ман де и је ди ни -це ро до ва и слу жби) и по је ди нач ни(за да ци обу ке ко ји се од но се на кон -крет ну ко ман ду).

Пла ни ра ли сте и из ра ду по -себ ног софт ве ра за уна пре ђе -ње обу ке?

– Нај ве ћа но ви на из Упра ве заобу ку и док три ну би ће уво ђе ње уупо тре бу софт ве ра под рад ним на -зи вом „Обу ка“. От по че ли смо ње го -ву из ра ду и пла ни ра мо да „Обу ка“бу де део Ин те гра тив ног пор та ла Ин -те гри са ног ин фор ма ци о ног си сте маМи ни стар ства од бра не и Вој ске Ср -би је. У то ме ће нам од ве ли ке по мо -ћи би ти Упра ва за те ле ко му ни ка ци јеи ин фор ма ти ку, „Џе фер сон ин сти -тут“ и до на ци ја Ам ба са де Нор ве -шке.

Ка ко је за ми шљен тај ин фор -ма ци о ни си стем?

– У ре ал ном вре ме ну, на сва комме сту где по сто ји ин тра нет РАМ КОпри кљу чак, са де фи ни са ним до зво -ла ма за рад, ко ман дант и ко ман дирмо гу при сту пи ти „сво јој стра ни ци“са ко је мо гу ви де ти функ ци о ни са њеси сте ма обу ке у сво јој и пот чи ње -ним ко ман да ма и је ди ни ца ма и до би -ти тач ну ин фор ма ци ју о свим пла но -ви ма и пр о гра ми ма обу ке у ко ман дии је ди ни ци. То се од но си на све вр -сте обу ке и све са др жа је обу ке: штаје пла ни ра но, ка да и где се из во ди,ко је из во ђач, ко се об у ча ва и дру геин фор ма ци је, као и ин фор ма ци ју оре а ли зо ва ној обу ци (ана ли за ре а ли -зо ва ног са др жа ја обу ке, ре зул та тига ђа ња, ева лу а ци је, про ве ре фи зич -ких спо соб но сти итд).

На овај на чин до ку мен та обу кеза пла ни ра ње и еви ден ци ју, би ће унео п ход ној ме ри ди ги та ли зо ва ни.При ступ ре зул та ти ма обу ке и оце на -ма об у че но сти би ће у скла ду са де -фи ни са ним овла шће њи ма.

Ко је по год но сти ну ди вебсајт Упра ве за обу ку и док -три ну?

– Од не дав но функ ци о ни ше ин -тра нет стра ни ца Упра ве за обу ку идок три ну и сви ре ле вант ни по да ци ообу ци и док три ни мо гу се на ћи наовој стра ни ци. Ту су ва же ћа док три -нар на до ку мен та као и дру га до ку -мен та ко ја се ко ри сте у про це су обу -ке. По сто ји мо гућ ност да се, пре коин тра нет стра ни це, сви за ин те ре со -ва ни при пад ни ци Вој ске обра теУпра ви ра ди по ста вља ња пи та њаили пред ло га, ко ји су у ве зи са упра -вља њем си сте мом обу ке и док три -нар ним до ку мен ти ма. За ни мљив јепо да так о по се ће но сти стра ни це –про сеч на днев на по се ће ност сај та јене ко ли ко сто ти на.

На ста вља те и са ре а ли за ци -јом уче ње ен гле ског је зи ка?

За да ци ма се „ис по ста вља ју зах те ви“ко ји ма су да ти ро ко ви до ко јих бипот чи ње ни тре ба ло да бу де спре манза њи хо во из вр ше ње. За да ци битре ба ло да се фор му ли шу на на чинка ко су фор му ли са ни у ЛУЗ. Сва ки оддо би је них за да та ка, ана ли зи ра се сааспек та чи ни о ца раз во ја спо соб но -сти „обу ка“. За оне за дат ке за ко јеје обу ка нео п ход на вр ши се про це наоб у че но сти и, из „збир ке за да та каобу ке“ (ПЗО), се лек ту ју се за да циобу ке за на ред ни пе ри од. Фор ми расе ли ста за да та ка обу ке. Та ли стапред ста вља Ли сту те жи шних за да та -ка ми си је (у да љем тек сту: ЛТЗМ).

На кон фор ми ра ња ЛТЗМ, при -ме ном Си стем ског при сту па обу ци,пла ни ра се ко лек тив на обу ка. Не по -сред ни из во ђач обу ке за ње но из во -ђе ње ко ри сти раз ра ђен за да так обу -ке из ПЗО. Сва ки по је ди на чан за да -так обу ке струк ту ри ран је та ко дане по сред ни из во ђач обу ке мо же наје дин ствен на чин да ре а ли зу је сва куак тив ност, ко рак и ме ру из во ђе ња.

На исти на чин ПЗО се ко ри стии у ева лу а ци ји об у че но сти. За да такобу ке ко ри сти се као „чек ли ста“ ко -ја се по пу ња ва по ме ри из во ђе ња уто ку ве жбе и на кра ју, при ме номпро пи са ног „кљу ча за оце њи ва ње“за кљу чу је се оце на об у че но сти.

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

и н т $ р в ј у

14

СИ СТЕМ НА У ЧЕ НИХ ЛЕК ЦИ ЈА

Си стем на у че них лек ци ја је ин стру мент ко ман до ва ња чи ја је основ нана ме на ре ша ва ње иден ти фи ко ва них опе ра тив них про бле ма при ли ком из вр -ша ва ња за да та ка Вој ске у зе мљи и ино стран ству. Он тре ба да обез бе ди ре -ша ва ње иден ти фи ко ва них про бле ма кроз по зи тив не про ме не и до при не сеуна пре ђе њу опе ра тив них спо соб но сти из вр ша ва њем за да та ка на ефи ка сни -ји и еко но мич ни ји на чин.

Уво ђе њем си сте ма на у че них лек ци ја, Вој ска Ср би је на ви дљив и кон кре -тан на чин из ра жа ва спрем ност за усва ја ње и при ме ну но вих са зна ња, на ви каи ве шти на, по спе шу је тран сфор ма ци ју и ре ор га ни за ци ју и по ве ћа ва сте пенин тер о пе ра бил но сти са вој ска ма парт нер ских зе ма ља.

Раз ви јен је софт вер ин фор ма ци о ног си сте ма у окви ру ко га ће се на ла -зи ти ба за по да та ка. Из вр ше на је из ра да и те сти ра ње рад не вер зи је софт ве -ра и пред сто ји ње го во уво ђе ње у опе ра тив ну упо тре бу. За бо ље раз у ме ва њеовог си сте ма по себ но је зна чај но оспо со бља ва ње ка дра за при ме ну си сте мана у че них лек ци ја ко ји Упра ва ор га ни зу је и спро во ди већ дру гу го ди ну. До са -да је оспо со бље но 59 ли ца ко ја ће се на раз ли чи тим ни во и ма у сво јим са ста -ви ма ба ви ти си сте мом на у че них лек ци ја.

– Зах те ви за ак тив ним уче шћемВој ске Ср би је на ме ђу на род ним ве -жба ма, ан га жо ва ње у ми ров ним опе -ра ци ја ма и дру го, на мет ну ли сустал ну по тре бу за уче њем ен гле скогје зи ка. С тим у ве зи, на ста вље на јере а ли за ци ја гар ни зон ских кур се ва уор га ни за ци ји Упра ве за обу ку и док -три ну.

У овој го ди ни ре а ли зо ван је VIIци клус гар ни зон ских кур се ва ен гле -ског је зи ка у 11 гар ни зо на са 29 на -став них гру па и укуп но 351 при пад -ни ком Ми ни стар ства од бра не и Вој -ске Ср би је. Та ко ђе, Упра ва за обу куи док три ну ин тен зив но спро во ди ор -га ни за циј ске при пре ме за на ред ници клус гар ни зон ских кур се ва ен гле -ског је зи ка, чи ја ће ре а ли за ци ја от -по че ти у дру гој по ло ви ни ок то браове го ди не.

Раз ви ја те и про је кат уче њана да љи ну?

– Уз по др шку зе ма ља до на то раПро гра ма PELT (Programme forEnglish Language Training), Упра ва заобу ку и док три ну је 2013. го ди не, уса рад њи са Цен тром за си му ла ци јеи уче ње на да љи ну на Вој ној ака де -ми ји, из вр ши ла мо де ло ва ње елек тр -он ског кур са пи са ња елек тр он скихпо ру ка на ен гле ском је зи ку за уна -пре ђе ње ве шти не пи са ња и до сти за -ње ни воа 2 по стан дар ду STANAG

15

6001. До кра ја сеп тем бра 2014. го -ди не пла ни ра но је мо де ло ва њеелек трон ског кур са ен гле ског је зи -ка за уна пре ђе ње ве шти не чи та њаи до сти за ње ни воа 2 по стан дар дуSTANAG 6001. Та ко ђе, план је да седо кра ја 2015. го ди не из ра ди и елек -трон ски курс за уна пре ђе ње ве шти -не слу ша ња. Та ко ђе, ис ти че мо да јеус по ста вље на мре жа од 13 Цен та раза са мо стал но уче ње ен гле ског је зи -ка у 10 гар ни зо на, при че му ће сепру жи ти при ли ка да при пад ни циВој ске Ср би је ко ји ни су у мо гућ но -сти да по ха ђа ју ре дов не кур се ве ен -гле ског је зи ка сте че на зна ња уса вр -ша ва ју ин ди ви ду ал но.

Те жи ште ра да би ће усме ре нона ре а ли за ци ју елек трон ских кур се -ва осве жа ва ња зна ња, као и на мен -ских кур се ва вој не, тех нич ке и спе -ци ја ли зо ва не тер ми но ло ги је, а свера ди уна пре ђе ња ин тер о пе ра бил но -сти, а са мим тим и опе ра тив них ифунк ци о нал них спо соб но сти Вој скеСр би је.

Ко ли ко са да има ва же ћих док -три нар них до ку ме на та у Вој -сци Ср би је?

– Усва ја њем Док три не Вој скеСр би је (2010), функ ци о нал них док -три нар них до ку ме на та, глав них док -

три нар них до ку ме на та ви до ва Вој -ске Ср би је и Упут ства за из ра дудок три нар них до ку ме на та у Вој сциСр би је (2012) ство ре ни су усло ви заиз ме ну и до пу ну, ре ви зи ју по сто је -ћих и из ра ду но вих пра ви ла, упут -ста ва и так тич ких при руч ни ка, а ра -ди из град ње по треб них опе ра тив -них спо соб но сти Вој ске Ср би је.

До са да је ус по ста вље на хи је -рар хи ја док три нар них до ку ме на та уВој сци Ср би је у ко јој се на ла зи 59до ку ме на та.

На сај ту Упра ве за обу ку и док -три ну, на РАМ КО мре жи, по ста вље -ни су са др жа ји док три не у фор мина цр та до ку ме на та чи ја је из ра да уто ку, при вре ме них ма те ри ја ла ко јису у про це су вред но ва ња и одо бре -них док три нар них до ку ме на та. По -ста вља њем са др жа ја док три не насајт Упра ве, ство ре ни су усло ви заус по ста вља ње мо дер ног на чи на ко -му ни ка ци је са ши рим кру гом ко ри -сни ка ко ји мо гу лак ше и бр же дапри сту пе док три нар ним до ку мен ти -ма ра ди упо тре бе у сва ко днев номра ду.

Ко ри сти мо ли ис ку ства дру -гих у овој обла сти?

– Оства ри ли смо зна чај ну са -рад њу са стра ним ору жа ним сна га -ма у обла сти док три не. То ком ре а -ли за ци је се ми на ра, ра ди о ни ца, рад -них по се та и екс перт ских раз го во -ра, оства ре на је са рад ња са ин сти -ту ци ја ма за раз вој док три не из ору -жа них сна га Че шке, Грч ке, Нор ве -шке, Ка на де, Фран цу ске, Ве ли кеБри та ни је и САД и при ку пље на сувред на са зна ња у раз во ју са вре ме -не вој не док три не. ƒ

Ра ден ко МУ ТАВ ЏИЋ

РАЗ ВОЈ КОН ЦЕ ПА ТА

Је дан од ва жних чи ни ла ца у раз во ју док три не пред ста вља ју кон цеп тико ји ма се де фи ни ше ви зи ја из ме ђу про це ње них иза зо ва, ри зи ка и прет њи ина чи на на ко ји раз ли чи те сна ге од го ва ра ју на њих. За раз ли ку од док три нар -них до ку ме на та, чи ји се са др жај по свом ка рак те ру, на чи ну на стан ка и при -ме ни од но си на до ступ не опе ра тив не спо соб но сти вој них сна га, са др жа јикон це па та су мо гу ће и при хва тљи ве иде је и пред ло зи ре ше ња за упо тре бусна га про тив прет њи ко је мо гу на ста ти и на ко је ве ри фи ко ва ним са др жа ји мадок три не ни је де фи ни сан од го вор или је по треб но из ме ни ти по сто је ће раз -ви је не са др жа је док три не. У том сми слу, кон цеп ти су усме ра ва ју ћи за бу ду -ћи раз вој сна га и њи хо вих спо соб но сти и они пред ста вља ју ва жно ис хо ди -ште за раз вој док три не и из град њу оста лих чи ни ла ца спо соб но сти.

У то ку про те кле и ове го ди не, из ра ди ли смо два на цр та: Здру же ни опе -ра тив ни кон цеп тиа Вој ске Ср би је и Кон цеп та ко ман до ва ња и ру ко во ђе ња уВој сци Ср би је, а у то ку је из ра да још два до ку мен та ко ји ма тре ба да се де фи -ни шу иде је о упо тре би сна га Вој ске Ср би је у раз ли чи тим опе ра ци ја ма.

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

т $ м -

16

зију ако, до краја 2014. године, испуниједан од следећих услова: навршава 65(мушкарац), односно 60 година живота(жена) и најмање 15 година стажа оси-гурања, ако наврши 40 година стажа и54 године и 4 месеца живота (мушка-рац), односно 35 година и 8 месецистажа и 53 године и 8 месеци живота(жена), или ако наврши 45 година ста-жа осигурања, без обзира на годинеживота. Новим чланом 19а Закона оПИО прописано је постепено подиза-ње старосне границе за стицање пра-ва на старосну пензију за жену са 60 на65 година живота, за по шест месецина годишњем нивоу, почев од 2015. до2020. године и за по два месеца на го-дишњем нивоу почев од 2021. до 2032.године.

Новим изменама закона уведенаје и могућност превременог пензиони-сања. То право запослени стиче са нај-мање 60 година живота и најмање 40година стажа осигурања, с тим да је,новим чланом 19в утврђен прелазнипериод, током кога се постепено пове-ћавају услови у погледу година животаи година стажа осигурања на следећиначин.

Кад је реч о висини превременестаросне пензије, прописује се њенотрајно умањење за 0,34 одсто за сваки

опште старосне границе. Усвајање но-вих одредби понукало је многе старијезапослене да размисле о одласку у пен-зију већ ове године.

Изменама Закона о ПИО мењајусе одредбе члана 19, којима се пропи-сују услови за стицање права на старо-сну пензију, на начин да осигураникможе стећи право на старосну пензијукад наврши 65 година живота и најма-ње 15 година стажа осигурања, или каднаврши 45 година стажа осигурања.По досадашњем Закону, међутим, за-послени стиче право на старосну пен-

Закони о изменама и допунама За-кона о раду и Закона о пензиј-ском и инвалидском осигурању

усвојени су и крајем јула ступили суна снагу. С обзиром на то се њимауводи низ новина које утичу и на за-послене у систему одбране односнопрофесионалне припаднике ВојскеСрбије у Управи за кадрове Мини-старства одбране потражили смо од-говоре на нека од питања која овихдана муче све нас.

Закон о изменама и допунама За-кона о пензијском и инвалидском оси-гурању примењиваће се од 1. јануара2015. године, осим одредаба које сеодносе на посебан стаж за жене којесу родиле једно дете, односно двоједеце. Новине које утичу на цивилна ли-ца на служби у Војсци Србије, пре све-га, односе се на постепено изједнача-вање услова за стицање права на ста-росну пензију запослених мушкарацаи жена и на увођење института превре-мене старосне пензије и трајног ума-њења њеног износа за сваки месец ра-нијег одласка у пензију пре навршења

16

Ш т а д о н о с е и з м е н е и д о п у н е З а к о н а о р а д у и З а к о н а о

Теже до пензијеНедавно усвојени закони о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању и Закона о раду сведоче о незавидној економској ситуацији и нагомиланим фискалним проблемима који се, најзад, морају решавати

У прелазним и завршним одредбама закона прописано је укидање раднихкњижица са 1. јануаром 2016. године, с тим што податке који су се уносили урадну књижицу треба да обезбеде Централни регистар обавезног социјалногосигурања и фондови обавезног социјалног осигурања.

Радне књижице издате закључно са 31. децембром 2015. године наставља-ју да се користе као јавне исправе, а подаци уписани у те књижице могу да слу-же као доказ за остваривање права из радног односа и других права у складу сазаконом.

РАДНЕ КЊИЖИЦЕ

месец пре навршених 65 година живо-та. То значи да се износ превременестаросне пензије на годишњем нивоуумањује за 4,08% (0,34 х 12) а највишесе умањује до 20,4 одсто.

На тај начин се осигураницимаомогућава избор да раније оду у пензи-ју и тако дуже примају умањени износпензије или да остану дуже у осигура-њу и тако остваре виши износ пензије.Имајући у виду промену услова за сти-цање права на старосну пензију и уво-ђење права на превремену староснупензију, као и с тим у вези утврђенудинамику постепеног повећањауслова за стицање ових права, пре-стаје основ за примену прелазниходредаба члана 69. Закона о измена-ма и допунама Закона о ПИО („Слу-жбени гласник РС“, бр. 101/10).

За осигуранике запослене на рад-ним местима на којима се стаж осигу-рања рачуна са увећаним трајањем (бе-нефицирани радни стаж) изменамачлана 20. Закона о ПИО прописује седодатни услов за снижавање староснегранице за стицање права на староснупензију, јер се утврђује да је потребнона тим радним местима навршити нај-мање 2/3 укупног стажа осигураника.

Чланом 42. Закона о ПИО пропи-сано је да одређене категорије осигу-раника, међу којима су и професионал-на војна лица, који раде на пословимана којима се стаж осигурања рачуна саувећаним трајањем, могу под посеб-ним условима остварити право на ста-росну пензију. Изменама Закона оПИО предвиђено је укидање права набенефицирани стаж за одређене кате-горије осигураника који раде на адми-нистративно-техничким радним мести-ма односно пословима, из чега су изу-зета професионална војна лица.

Професионално војно лице, сход-но члану 43. став 1. Закона о ПИО, ко-ме престане запослење, с правом напензију, пре испуњења општих условаза старосну пензију, право на староснупензију може стећи ако је навршио нај-мање 55 година живота и 25 годинастажа осигурања, од чега најмање 15година ефективно проведених на рад-ним местима на којима се стаж осигу-рања рачуна са увећаним трајањем.Овај услов почиње да се примењује од2022. године, а до тада се, применом

17

п е н з и ј с к о м и и н в а л и д с к о м о с и г у р а њ у

одредаба новог члана 43а Закона оПИО постепено повећавају услови заза стицање права на старосну пензијуза два месеца на годишњем нивоу уодносу на важеће прелазне одредбечлана 73. Закона о изменама и допуна-ма Закона о ПИО које ће престати дасе примењују 1. јануара 2015. године.Према наведеном, професионално вој-но лице стиче право на старосну пен-зију према датој табели.

Tакође, важећим чланом 43. став4) прописано је да, изузетно, професи-онална војна лица могу стећи право настаросну пензију и то подофицир иофицир до чина пуковника – кад навр-ши 40 година пензијског стажа и нај-мање 53 године живота, односно офи-цир чина пуковника – кад наврши 40година пензијског стажа и најмање 54године живота. Такође изузетно, до

краја 2014. године примењује се од-редба члана 192. став 1. Закона о Вој-сци Србије, којом су прописани усло-ви за стицање права на старосну пен-зију уколико то захтевају потребе слу-жбе и пре испуњења општих услова,ако је официр односно подофицир на-вршио најмање 20 година пензијскогстажа, од чега најмање 10 година усвојству професионалног војног лица,.

У прелазним и завршним одред-бама прописан је рок од 90 дана заусаглашавање правилника о утврђива-њу радних места на којима се стажосигурања рачуна са увећаним траја-њем. С тим у вези, Управа за кадровеће покренути процедуру за израдуПравилника о радним местима одно-сно пословима на којима се професио-налним војним лицима, цивилним ли-цима на служби у ВС и припадницима

Препоручује се професионалним припадницима ВС да благовремено про-вере своје податке о стажу осигурања и заради који су регистровани у бази ма-тичне евиденције филијале Фонда ПИО, тако што ће доласком на шалтер фон-да (уз давање на увид личне карте) узети листинг или узети свој пин код (уз под-ношење захтева који се узима у филијали Фонда ПИО или са сајта Фонда ПИО)и тиме стећи могућност да неограничено електронски проверавају податке остажу и заради преко интернет портала Фонда ПИО (servisi.pio.rs/gradjani).

ПРОВЕРА ПОДАТАКА

ВОА и ВБА стаж осигурања рачуна саувећаним трајањем.

Изменама закона регулисано је ида се осигуранику жени урачунава у по-себан стаж време у трајању од шестмесеци, ако је родила једно, односногодину дана, ако је родила двоје деце,с тим што се ова одредба примењујетек од 1. јануара 2032. године (по из-једначавању старосне границе за одла-зак у пензију).

У Управи за кадрове указују на тода посебан стаж није стаж осигурањаи не утиче на испуњење услова заостваривање права на пензију, већ са-мо на висину пензије приликом њеногобрачуна (посебан стаж приписује сестажу осигурања тек пошто лицеоствари право на пензију).

Закон о изменама и допунама За-кона о раду почео је да се примењуједаном ступања на снагу, односно 29.јула 2014. године, осим одредаба којесе односе на достављање обрачуна за-раде и накнаде зараде запосленом уелектронској форми, затим одредбе покојој обрачун представља извршну ис-праву и одредбе која се односи на пра-во запосленог да пред надлежним су-дом оспорава законитост тог обрачуна,које се примењују по истеку 30 дана оддана ступања на снагу овог закона. Њи-ме су измењене и допуњене одредбедосадашњег Закона о раду.

С обзиром да се на професионал-не припаднике Војске Србије примењу-је Закон о ВС као lex specialis у односуна прописе о државним службеницимаи опште прописе о раду, многе изменеи допуне предметног закона се неће

односити на поменуту категорију лица,осим у случају ако буду унете у изменеи допуне Закона о државним службе-ницима и Закона о ВС, чије су проце-дуре доношења у току.

Зато се овде указује само на онеодредбе Закона о раду које су измење-не и допуњене, а које се сходно члану8. ст. 5. и 6. Закон о Војсци Србије при-мењују на професионалне припадникеВојске Србије, а посебно на цивилналица на служби у Војсци Србије.

Новим изменама Закона о радупрописано је да право на коришћењегодишњег одмора запослени стиче укалендарској години после месец дананепрекидног рада од дана заснивања

радног односа код послодавца, док је,према претходним материјалним ре-шењима било прописано да се то пра-во стиче после шест месеци.

Изменама закона које се односена правне последице незаконитог пре-станка радног односа задржана је пуназаштита запослених који су неоправда-но добили отказ, тако да и даље посто-ји обавеза послодавца да врати на радзапосленог, исплати накнаду штете иуплати припадајуће доприносе за оба-везно социјално осигурање за периоду коме запослени није радио. Међутим,ако запослени не захтева да се вратина рад, суд ће на захтев запосленогобавезати послодавца да му исплатинакнаду штете у износу од највише 18зарада запосленог, у зависности одвремена проведеног у радном односукод послодавца, година живота запо-сленог и броја издржаваних члановапородице. Посебно указујемо на нови-ну која се односи на запосленог комеје престао радни однос за који је по-стојао правни основ, али послодавацније испоштовао процедуру за преста-нак радног односа. У том случају запо-слени има право на накнаду штете дошест зарада запосленог, без прававраћања на рад запосленог. ƒ

Душан ГЛИШИЋ

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

т $ м -

18

Изменама и допунама Закона о раду прописана је обавеза послодавца дасиндикатима обезбеди техничко-просторне услове за рад, с тим што је та оба-веза ограничена просторним и финансијским могућностима послодавца.

Поред тога, колективним уговором или споразумом између послодавца исиндиката код послодавца може се утврдити право на плаћено одсуство пред-ставнику синдиката ради обављања синдикалне функције сразмерно броју чла-нова синдиката. Законско право на плаћено одсуство, ако колективни уговорили споразум није закључен са послодавцем, ограничава се на лице овлашћеноза заступање и представљање репрезентативног синдиката код послодавца,чиме се онемогућава злоупотреба права од стране ширег круга лица када по-стоји већи број синдикалних организација код истог послодавца.

Такође, синдикални представници и чланови синдиката уживају и посебнузаштиту од престанка радног односа, па је изменама и допунама Закона о радупрописано да послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други на-чин да стави у неповољан положај запосленог због његовог статуса или актив-ности у својству представника запослених, чланства у синдикату или учешћа усиндикалним активностима, при чему је на послодавцу терет доказивања да от-каз уговора о раду или стављање у неповољан положај запосленог није после-дица статуса или активности у синдикату.

ЗАШТИТА СИНДИКАЛАЦА

Вежба Виртуелни штит

УЦентру за обуку путем симулација одржана је вежба„Виртуелни штит 2014“, на којој су увежбаване команде

чета и водова јединица Војске Србије декларисаних за уче-шће у мултинационалним операцијама. Учеснике вежбе об-ишао је заменик начелника Генералштаба Војске Србије ге-нерал-потпуковник Јовица Драганић.

Према речима руководиоца вежбе, потпуковника Зол-тана Рајде, у вежби су учествовали припадници моторизо-

ване пешадијске чете, вода војне полиције и вода АБХО ко-је су декларисане за учешће у мултинационалним операци-јама и Центра за обуку путем симулација.

– До сада су ове три јединице провераване три пута,на националним евалуацијама нивоа 1 и 2 и евалуацији поНАТО стандардима нивоа 1, а од 1. од 13. септембра следивежба евалуације под називом „Штит 4“, као вежба евалу-ације завршног нивоа, чиме они треба да стекну сертифи-кат о борбеној спремности и обучености по НАТО стан-дарду – рекао је потпуковник Рајда. ƒ

Не бе ске ви дре пр ва ци Ср би је

На 60. др жав ном пр вен ству Ср би је у па до бран ству, ко јеје одр жа но од 7. до 10. ав гу ста на ае ро др о му „Да ви до -

вац“ код Па ра ћи на, па до бран ска еки па Вој ске Ср би је „Не бе -ске ви дре“ осво ји ла је пр во ме сто у ге не рал ном пла сма ну.

Две еки пе „Не бе ских ви дри“ ко је су уче ство ва ле на так -ми че њу осво ји ле су пр во и тре ће ме сто.

Нај бо љи па до бра нац у ге не рал ном пла сма ну је за став -ник Ми ро љуб Ја ни ћи је вић, ко ји је осво јио пр ва ме ста у ди -сци пли на ма скок на циљ и фи гу ра тив ни ско ко ви.

П а д о -бран ску еки -пу „Не бе скеви дре“ чи непри пад ни ци63. па до -б р а н с к о гб а т а љ о н аСпе ци јал небри га де иК о м а н д еК о п н е н евој ске. ƒ

Лекар на селуПрипадници 98. ваздухопловне бригаде, у оквиру акци-

је „Војни лекар на селу“, пружали су медицинску по-моћ мештанима Малог Зворника и околних села. ƒ

Тренинг инспектора OPCWУкасарни „Цар Лазар“ у Крушевцу одржан је састанак

представника Команде за обуку, Центра за усавршава-ње кадрова АБХО, 246. батаљона АБХО, Војнотехничкогинститута и Војномедицинске академије (Национални цен-тар за контролу тровања) са представником Организацијеза забрану хемијског оружја (OPCW), на коме су усаглаше-не појединости у вези реализације тренинга инспектораOPCW са реалним високотоксичним хемикалијама у сеп-тембру 2014. године. ƒ

Пре вен тив ни пре глед ко же на ВМАВој но ме ди цин ска ака де ми ја ор га ни зо ва ла је ак ци ју пре -

вен тив ног пре гле да ко же у ци љу ра ног от кри ва ња ме -ла но ма и дру гих од ли ка кан це ра ко же, у окви ру обе ле жа -ва ња 170 го ди на по сто ја ња те вој но здрав стве не уста но ве.

Реч је о ак ци ји у ко јој се про мо ви шу пре вен тив ни пре -гле ди јер се уче ста лост ме ла но ма по ве ћа ва из го ди не у го -ди ну и у Ср би ји и у све ту, де лом због ве ћег из ла га ња ста -нов ни штва сун цу и ул тра ви о лет ном зра че њу.

Ак ци ја, ор га ни зо ва на у са рад њи са днев ним ли стом„По ли ти ка“, на и шла је на из у зе тан од зив гра ђа на и свитер ми ни би ли су од са мог ју тра по пу ње ни, а пре ма ре чи мале ка ра са ВМА ко ји су пре гле да ли па ци јен те, углав ном сусе ја вља ли па ци јен ти са пр о ме на ма на ко жи ко је ни су зах -те ва ле да ље ин тер вен ци је. ƒ

На све ча но сти су про гла ше ни нај -бо љи ко лек ти ви и по је дин ци, ко ји су упро те клом јед но го ди шњем пе ри о дуоства ри ли нај за па же ни је ре зул та те.

Нај бо љи брод је реч на ста ни цаза раз маг не ти са ње бро до ва „Ша бац“,ујед но и ко ман ди брод из Гру пе ви ше -на мен ских бро до ва Пр вог реч ног од -ре да. На че лу пет на е сто чла не по са де

Обра ћа ју ћи се при сут ни ма, ко -ман дант Реч не фло ти ле пу -ков ник Ан дри ја Ан дрић ре као

је да Реч на фло ти ла на ста вља тра ди -ци ју успе шног ра да, ис ти чу ћи так тич -ку ве жбу „Пла ви од го вор“ и ан га жо -ва ње на за да ци ма за шти те и спа са ва -ња гра ђа на и от кла ња ња по сле ди цапо пла ва.

од 2009. го ди не на ла зи се ка пе тан Ср -ђан Стан ко вић, ко ман дант бро да.

За нај бо љу по са ду про гла ше на јече тво ро чла на по са да ам фи биј ског

Све ча ност у Реч ној фло ти ли

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

п о в о д и

20

На кон курс Реч не фло ти ле ко -ји је рас пи сан у ју ну ове го ди не најед но фор ма циј ско ме сто про фе си -о нал ног вој ни ка са ду жно сти ма набро до ви ма и у пон то нир ским је ди -ни ца ма при ја ви ло се пет кан ди да -та, од но сно за 31 сло бод но ме стокон ку ри са ло је 150 кан ди да та. Ме -ђу при ја вље ним кан ди да ти ма су и24 при пад ни це жен ског по ла.

ПО ПУ ЛАР НОСТ

Све ча ним по стро ја ва њем у но во сад ској ка сар ни „Алек сан дар Бе рић“, уру че њем на гра да и при зна ња нај за слу жни ји ма и де фи ле ом је ди ни ца, при пад ни ци Реч не фло ти ле обе ле жи ли су 6. ав густ – Дан реч них је ди ни ца и Дан Реч не фло ти ле

Нај бо љи брод Реч не фло ти ле

На гра де за нај бо ље

тран спор те ра из Пр вог пон то нир скогба та љо на из Шап ца, ко ју чи не де се -та ри Де јан Је кић, ко ман дир, Рај ко Вуј -ко вић, во зач и раз вод ни ци Бо јан Шу -јић и Зо ран Ко стић, пон то ни ри. Одпр вог да на на ле та во де не сти хи је ко јаје за хва ти ла обре но вач ки крај, чла но -ви по са де ам фи би је би ли су ан га жо -ва ни на спа са ва њу људ ских жи во та има те ри јал них до ба ра и ка сни је са ни -ра њу по сле ди ца по пла ве.

Пре сти жни епи тет при мер ногофи ци ра за слу же но је по нео пот по -руч ник Ср ђан Ми ло је вић, ко ман дир

во да у пон то нир ској че ти Дру гог пон -то нир ског ба та љо на.

При ме р ним под о фи ци ром Реч нефло ти ле про гла шен је ста ри ји вод никпр ве кла се Алек сан дар Ми тић, пр випод о фи цир у Гру пи ви ше на мен скихбро до ва Пр вог реч ног од ре да.

Поводом Дана речних јединица,заменик начелника Генералштаба ге -

21На све ча но сти ко јом је обе -

ле жен Дан Реч них је ди ни ца иРеч не фло ти ле, на сту пио је и хорДру гог реч ног од ре да Реч не фло -ти ле „Мор на ри са Ушћа”. Фор -ми ран је по во дом обе ле жа ва њасто те го ди шњи це Ве ли ког ра тана ини ци ја ти ву пот пу ков ни каСми ља на Ру жи ћа, ко ман дан таОд ре да. Хор, је дин ствен у Вој сциСр би је, чи ни 15 вој ни ка, под о фи -ци ра и офи ци ра, ко ман ди ра луч -ке ди за ли це, Гру пе па трол нихбро до ва, ве зи ста и сиг на ли ста,бро да ра ца и мо то ри ста, а ди ри -гент је про фе сор Ми лан Ми ли ја -но вић.

ЈЕ ДИН СТВЕ НИ У ВОЈ СЦИ

Ста ри ји вод ник пр ве кла се Алек сан дар Ми тић

Нај бо ља по са да у Реч ној фло ти ли

Пот по руч ник Ср ђан Ми ло је вић

нерал-потпуковник Јовица Дра га нићпримио је делегацију тог рода, коју јепредводио командант Речне флотилеи председник Савета рода речнихјединица пуковник Андрија Андрић.

Обе ле жа ва њу пра зни ка реч нихје ди ни ца и Реч не фло ти ле у ка сар ни„Алек сан дар Бе рић“ при су ство вао јена чел ник шта ба Ко ман де Коп не невој ске бри гад ни ге не рал Жар ко Ла за -ре вић и пред став ни ци ло кал не са мо -у пра ве, а све ча ност је за вр ше на де -фи ле ом је ди ни ца Реч не фло ти ле. ƒ

Будимир М. ПО ПА ДИЋ

Не пре кид но осма тра ју ћи ва -зду шни про стор над Ср би -јом, ни јед ног тре нут ка, за -пра во, не зна ју ка ко ће им

про ћи дан и да ли ће на ра дар скимекра ни ма ви де ти не при ја вље ну, не -по зна ту, мо жда и не при ја тељ ску ле -те ли цу.

О то ме шта ра де и ка кву од го вор -ност има ју при пад ни ци слу жбе ВОЈ,нај ви ше зна ју у 126. бри га ди ва зду -шног осма тра ња, ја вља ња и на во ђе ња.Са мо име је ди ни це ко јој при па да ју, от -кла ња не до у ми цу у то чи ме се ба ве иза шта од го ва ра ју офи ци ри, под о фи ци -ри и вој ни ци ко је, у жар го ну, на зи ва мо„во ји нов ци ма”. Под њи хо вим буд нимоком на ла зи се не бо над Ср би јом и сва -ка ле те ли ца у срп ском ва зду шном про -сто ру. Од го вор ност огром на, а зна чајза да та ка ко ји сва ко днев но оба вља јуда ле ко пре ма шу је уо би ча је не вој не ду -жно сти, по себ но ако има мо у ви ду даје 126. бри га да је ди на та кве вр сте уВој сци Ср би је.

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

о д б р - н -

22

126. бри га да ВО ЈИН

Осо бе ност њи хо вог по сла је стеда у сва ком тре нут ку мо ра ју да – ви де,а го то во ни кад да не бу ду ви ђе ни. Јерако их ви де, на ћи ће се на уда ру оних ко -ји би да не при ме ће ни уђу у ва зду шнипро стор над Ср би јом. Због ва жно сти изна ча ја за да та ка ко је из вр ша ва ју, ра -дар ски и осма трач ки цен три ВО ЈИНувек су пр ви на уда ру не при ја те ља. По -ка за ло се то и 1999. го ди не ка да је ави -ја ци ја НА ТО-а пр ви удар из вр ши лаупра во на је дан од опе ра тив них цен та -ра ВО ЈИН. То ком на ред них 78 да на при -пад ни ци слу жбе ВОЈ би ли су сва ко днев -но на уда ру не при ја тељ ских ва зду хо -плов них сна га.

Ко ман дант 126. бри га де ВО ЈИНпу ков ник Пре драг Ђор ђе вић ка же да сура дар ски и осма трач ки по ло жа ји је ди -ни ца Бри га де би ли „трн у оку” не при ја -те ља од пр вог да на агре си је.

За из у зе тан до при нос у од бра низе мље 126. бри га да ВО ЈИН од ли ко ва -на је Ор де ном на род ног хе ро ја – на во -ди пу ков ник Ђор ђе вић.

Злат не го ди не Би ле су то го ди не у ко ји ма је већ

бле ди ла сен ка нај у спе шни јег пе ри о дау раз во ју ва зду шног осма тра ња и ја -вља ња у нас, пе ри о да чи ји су ме ђа шиозна че ни 1970. и 1992. го ди ном, ка даје, из ме ђу оста лог, ре а ли зо ван увоз са -вре ме них осма трач ких и ви син ских ра -да ра из ра дар ског ком пле та S-600 ен -гле ске про из вод ње. У истом пе ри о дудео је ди ни ца ВО ЈИН опре ма се са вре -ме ним си сте мом ау то ма ти за ци је AS-70швед ске про из вод ње, чи ме је, у де луси сте ма ВО ЈИН, вре ме од мо мен та от -кри ва ња ци ља до мо мен та при ка зи ва -ња у опе ра тив ним цен три ма и пре но садо ко ри сни ка, прак тич но све де но наре ал но вре ме. По ве ћан су и ка па ци тетпри је ма и пре да је по да та ка осма тра ња,као и тач ност по зи ци је ци ља.

Још по чет ком тог раз до бља, ко јепред ста вља зе нит у раз во ју ВОЈ, усле -ди ла су и знат на по бољ ша ња на пла нутех нич ке мо дер ни за ци је укуп ног си -сте ма ПВО. Уво ђе њем у упо тре бу нај -са вре ме ни је опре ме ау то ма ти за ци је с

Не ви дљи во све ви де ћеоко Ју на сле де ће го ди не Вој ска Ср би је обе ле жа ва100 го ди на Слу жбе осма тра ња, ја вља ња и на во ђе ња,слу жбе чи ји су при пад ни ци ме ђу рет ким вој ним де лат ни ци ма ко ји у ми ру и ра ту оба вља ју исти по сао

ра чу на ри ма тре ће ге не ра ци је си сте маAS-74 у је ди ни ца ма ВО ЈИН и пот пу ноком па ти бил ног си сте ма AS-75 у ар ти -ље риј ско-ра кет не је ди ни це ПВО, омо -гу ћа ва се ди рект на раз ме на по да та ка,чи ме су ство ре ни усло ви за ква ли тет -ни је функ ци о ни са ње ком плет ног си -сте ма про тив ва зду хо плов не од бра не.У опре му је ди ни ца ВО ЈИН уво де сеосма трач ки ра да ри AN/TPS-63 и тро ди -мен зи о нал ни ра да ри AN/TPS-70. Кра -јем осам де се тих го ди на ау то ма ти за ци -ја об ра де и до ста вља ња по да та ка ра -дар ског осма тра ња уна пре ђу је се на -бав ком та да јед ног од нај са вре ме ни јихси сте ма ау то ма ти за ци је, ен гле ске пр о -из вод ње, AS-84, ком па ти бил ног с ра да -ри ма за пад ног по ре кла и исто род нимси сте ми ма AS-74 и AS-75.

Уво ђе њу са вре ме не опре ме прет -хо дио је до ка за но ква ли те тан си стемобу ке. Нај пре су ода бра ни знал ци упу -ћи ва ни на обу ку у ино стран ство, где супри хва та ли сред ства и си сте ме и укљу -чи ва ли их у опе ра тив ни рад да би, за -тим, или исто вре ме но об у ча ва ли сво је

23

на след ни ке. Та да је ре а ли зо ван и оп -се жни про грам ин те гра ци је слу жбеВО ЈИН и ци вил не кон тро ле ле те ња.Шко ло ва ње кон тро ло ра, на бав ка иодр жа ва ње уре ђа ја ре а ли зу ју се по је -дин стве ном пла ну, чи ме су знат но уна -пре ђе не ко ор ди на ци ја и раз ме на по -да та ка две слу жбе.

Кад је реч о ор га ни за ци о но-фор -ма циј ској струк ту ри, у Ге не рал шта бусе та да, као нај ви ши струч ни ор ган ро -да у са ста ву сек то ра РВ и ПВО, фор -

ми ра Упра ва ВОЈ. У фор ма ци ји Ко ман -де РВ и ПВО род та да има на чел ни ка иОде ље ње ВОЈ, а у Ко ман ди ПВО од секВОЈ, у са ста ву Оде ље ња ПВО. Био јето нај пер спек тив ни ји пе ри од у раз во јува зду хо плов ног осма тра ња и ја вља ња.

Опре ма ње омо гу ћа ва раз вој

Злат не го ди не се, на жа лост, за вр -ша ва ју по чет ком де ве де се тих. Рас пад

Пр ви по да ци о слу жби ва зду шног осма тра ња и ја вља ња (ВОЈ) да ти ра јујош из 1915. го ди не. Та да је Вр хов на ко ман да Срп ске вој ске на ре ди ла фор ми -ра ње 12 стал них сиг нал них ста ни ца у ре јо ни ма Дрин ске, Ти моч ке и Ком би но -ва не ди ви зи је. Њи хов за да так био је пра ће ње и обе ле жа ва ње пра ва ца на ле таау стриј ских ави о на ко ји су бом бар до ва ли срп ске по ло жа је и гра до ве. Тим обе -ле жа ва њем омо гу ће но је са ве знич ким ави о ни ма фран цу ске ае ро план ске еска -дри ле про на ла же ње и оба ра ње не при ја тељ ских ави о на над те ри то ри јом Кра -ље ви не Ср би је. У пе ри о ду из ме ђу два свет ска ра та тај за да так оба вља ла је„Слу жба опре за”, ко ја је би ла у над ле жно сти жан дар ме ри је. Ме ђу тим, ствар -ни раз вој слу жбе ВОЈ по чи ње тек по сле Дру гог свет ског ра та.

ПО ЧЕ ЦИ

Ју го сла ви је до вео је до ре ор га ни за -ци је вој ске и тран сфор ма ци је ору -жа них сна га. По след њи пе ри од ураз во ју слу жбе ВОЈ био је у сен цират них зби ва ња на те ри то ри ји бив -ше СФРЈ. Не ма но вих на бав ки изино стран ства, ак це нат је на мо дер -ни за ци ји пер спек тив не ра дар скетех ни ке и сред ста ва ау то ма ти за ци јеи про јек ти ма ко ји тре ба да ре ше,углав ном, про бле ме не ком па ти бил -но сти сред ста ва. Уки да се шко ло ва -ње под о фи цир ског ка дра, што не га -тив но ути че на ква ли тет по пу не, арод се по но во пре фор ми ра у слу -жбу.

У пе ри о ду по сле 1999. го ди нерод ВОЈ ула зи с ве ли ким бро јемоште ће не основ не тех ни ке и на ро -чи то ин фра струк тур но осла бљен.На пу ште ни су пот пу но уре ђе ни ра -дар ски по ло жа ји на Ко па о ни ку и Го -

ј $ д и н и ц $

Не по сред но по осло бо ђе њу зе мљеу Дру гом свет ском ра ту фор ми ра не суста ни це ви зу ел ног осма тра ња, оба ве -шта ва ња и ве зе (ВО ОВ) на нај ве ро ват -ни јим прав ци ма до ле та ле те ли ца пре маглав ним гра до ви ма и ва жни јим објек ти -ма. Ра дар ских сред ста ва ни је би ло, аоснов но сред ство за пре нос по да та ка оосмо тре ним ле те ли ца ма био је ин дук -тор ски те ле фон. По чи ње при ку пља њеза пле ње них не мач ких ра да ра и обу ка нањи ма, а пр ви но ви ра да ри на ба вље ни су1947. го ди не. Фор ми ра ју се је ди ни цеслу жбе, че те и ба та љо ни ВО ОВ. Све до1953. го ди не ВО ОВ се раз ви ја ла у окви -ру КоВ, а та да пре ла зи у са став РВ.

Да љи раз вој слу жбе ба зи ран је наса рад њи с ис точ ним зе мља ма. То ком1947. го ди не на ба вље но је де вет осма -трач ких ра да ра ти па П-2М (до ме та 150km) из СССР и је дан тро феј ни ра дар„Ман хајм” у Че ко сло вач кој. Мно го број -ни про бле ми уо че ни у раз во ју ВО ОВини ци ра ли су 1953. го ди не пр ву круп -ни ју ре ор га ни за ци ју и фор ми ра ње слу -жбе и је ди ни ца ВО ЈИН. До ла зи и допот пу ни је тех нич ке мо дер ни за ци је, на -ба вља ју се са вре ме ни ра да ри за осма -тра ње и ме ре ње ви си не из САД.

Це ло куп на ор га ни за ци ја слу жбеВО ОВ пре ла зи из над ле жно сти КоВ у

над ле жност РВ, с оба ве за ма и од го вор -но сти ма у осма тра њу и оба ве шта ва њуо си ту а ци ји у ва зду шном про сто ру. УКо ман ди ЈРВ фор ми ра се оде ље ње ВОЈ,а слу жба до би ја на зив Ва зду шно осма -тра ње, ја вља ње и на во ђе ње. Исто вре -ме но су де фи ни са ни основ ни за да циси сте ма и струк ту ра слу жбе ВО ЈИН.По ред осма трач ких ра да ра П-2М, 1954.го ди не у на о ру жа ње на ших је ди ни цаула зе осма трач ки ра да ри AN/TPS-1D иAN/FPS-8D по ре клом из САД.

За по чи ње на мен ско шко ло ва њека дра ВО ЈИН, раз ра ђу је се план раз во -ја и уса вр ша ва ор га ни за ци о на струк ту -ра слу жбе ВО ЈИН. Тех нич ки ка дар шко -лу је се уз по моћ струч ња ка из САД, узе мљи или у ва зду хо плов ним ба за маСАД у За пад ној Не мач кој. На бав ком но -вих ра дар ских сред ста ва и оспо со бља -ва њем ве ћег бро ја спе ци ја ли ста већ1955. го ди не ука за ла се по тре ба зафор ми ра њем ви ших так тич ких је ди ни -ца слу жбе, пу ко ва ВО ЈИН, ко ји фор ми -ра ју цен тре и по чи њу да еми ту ју пре чи -шће не по дат ке ва зду шног осма тра ња.Пу ко ви и ба та љо ни ВО ЈИН у свом са -ста ву има ју са мо стал не че те (ста ни цеВО ЈИН) и са мо стал не во до ве ВОЈ, у ко -ји ма се на ла зе, по ред осма трач ких ра -да ра и ра да ри за ме ре ње ви си не, док

во до ви ВОЈ по се ду ју са мо осма трач кера да ре.

Фор ми ра њем пу ко ва и раз во јемњи хо вих цен та ра за при ку пља ње, об ра -ду, при ка зи ва ње и пре да ју по да та ка,ство ре ни су осно ви ефи ка сног си сте маза оба ве шта ва ње на свим ни во и ма у РВи ПВО, па и ору жа ним сна га ма у це ли -ни. У го ди на ма ко је су усле ди ле слу жбаВО ЈИН се раз ви ја ла у скла ду с еко ном -

Пу ков ник Предраг Ђор ђе вић

ОД СЛУ ЖБЕ ДО РО ДА И НА ЗАД

25

ле шу, мно го је обје ка та раз ру ше но ине у по тре бљи во, а оште ће не згра депри пад ни ци Бри га де гра ђе вин ски са миоспо со бља ва ју за жи вот и рад. И по редброј них про бле ма, сва оште ће на ра -дар ска тех ни ка се по пра вља и уво ди уфунк ци ју у вр ло крат ком ро ку и с ми -ни мал ним тр о шко ви ма.

– Ка сни је круп не про ме не, на ро -чи то у по гле ду ор га ни за ци је Вој ске Ср -би је, не га тив но су се од ра зи ле на ВО -ЈИН – ка же пу ков ник Ђор ђе вић.

– То ком ор га ни за циј ских про ме нау 2006. го ди ни, ВОЈ уме сто ро да по ста -је слу жба и до ла зи до га ше ња Упра веВОЈ (за јед но с га ше њем Сек то ра РВ иПВО). Онда је 126. бри га да пре фор ми -ра у 126. цен тар ВО ЈИН, што, сре ћомне тра је ду го. Три го ди не ка сни је вра -ћа се фор ма ци ја бри га де, чи ји је раз -вој, баш као и раз вој слу жбе ВОЈ у

ВиПВО тре нут но у стаг на ци ји – об ја -шња ва пу ков ник Ђор ђе вић.

Исто ри јат слу жбе ВОЈ по де љен јена пе ри о де усло вље не опре ма њем иула га њем у њен раз вој. Нај ве ћа ула га -ња омо гу ћа ва ла су оства ри ва ње и нај -ам би ци о зни јих ор га ни за циј ско-фор ма -циј ских зах те ва, док су не до ста так фи -нан сиј ских сред ста ва за на бав ку но вихра дар ских и осма трач ких си сте ма иоте жа но ула га ње узро ко ва ли не до пу -стив за стој у раз во ју не сум њи во зна -чај не слу жбе. Та ко је и да нас. За на бав -ку но вих и са вре ме ни јих ра дар ских си -сте ма нов ца не ма већ пре ду го, што јенео прав да но усло ви ло и до не кле скрај -нут по ло жај слу жбе и Бри га де ВО ЈИНу Вој сци Ср би је. То по ка зу је и чи ње ни -ца да је на ме сту ко ман ди ра че те у 126.бри га ди ВО ЈИН офи цир с чи ном ка пе -та на, па и по руч ни ка, иа ко су за да ци на

ским мо гућ но сти ма зе мље и мо гућ но -сти ма шко ло ва ња људ ства. Упр коспо те шко ћа ма, на бав ком но вих и са -вре ме ни јих ра дар ских сред ста ва и за -деј ство ва њем но вих је ди ни ца опре -мље ним са вре ме ни јом опре мом, опе -ра тив ни рад си сте ма ВО ЈИН у том пе -ри о ду по ста је све пот пу ни ји, це ло ви -ти ји и ком плек сни ји, а ра дар ско по -

кри ва ње те ри то ри је све ком пакт ни јеи бо ље у це лом ди ја па зо ну ви си на.Мо гућ но сти си сте ма не пре ста но сепо ве ћа ва ју и у по гле ду кон тро ле ва -зду шног про сто ра и у по гле ду ка па -ци те та и ква ли те та на во ђе ња ло -вач ке ави ја ци је. Мре жа ра да ра ије ди ни ца ВО ЈИН све је раз ви је ни -ја, жи ла ви ја и от пор ни ја на елек -трон ска деј ства, а по ве ћа ва се иње на ма не вар ска спо соб ност.

У слу жби ВО ЈИН вре ме се огле -да бр зи ном при ку пља ња, об ра де,пре да је и при ка зи ва ња по да та ка о си -ту а ци ји у ва зду шном про сто ру. Скра -ће ње тог вре ме на и при ка зи ва ње по -да та ка у ре ал ном вре ме ну пред ста -вља им пе ра тив у раз во ју слу жбе. Зање го во успе шно за до во ље ње би ло јепо треб но ма сов ни је уво ђе ње ау то ма -ти за ци је и елек тр он ска об ра да свихпо сту па ка у ко ји ма тех ни ка мо же даза ме ни чо ве ка.

По чет ком ше зде се тих го ди напо чи ње на бав ка осма трач ких ра да раиз СССР. Ку пље но је осам из ра зи томо бил них тро ди мен зи о нал них ра да раП-30. По ред осма трач ког ра да ра ве -ли ког до ме та (600 km) П-14 и ви син -ског ра да ра ПРВ-11, опре ма мо се и

ра да ри ма П-12 и П-15 на ме ње ним заот кри ва ње ле те ли ца на ма лим ви си на -ма, а ра да ри П-30 су мо ди фи ко ва ни упо бољ ша не П-35. Сви ра да ри, сем ра -да ра П-14, би ли су на соп стве ним во зи -ли ма и обез бе ђи ва ли вр ло ви со ку мо -бил ност је ди ни ца ма слу жбе ВО ЈИН.

У то ку 1967. го ди не уве де на је уупо тре бу пр ва ге не ра ци ја ау то ма ти -зо ва них си сте ма за ин фор ма ци је ВО -ЈИН у РВ и ПВО. Био је то по лу а у то -мат ски си стем ВА ЗДУХ-1П, со вјет скепро из вод ње, ко ји је омо гу ћа вао по лу -а у то мат ско пра ће ње фор ма ци ја, при -мо пре да ју ин фор ма ци ја о ци ље ви ма ува зду шном про сто ру, на во ђе ње ави -ја ци је и ко ман до ва ње је ди ни ца. И по -ред ма сов ног уво ђе ња у на о ру жа њера да ра со вјет ске про из вод ње, убр зосу уо че ни но ви про бле ми. Њи хо воуспе шно и ефи ка сно ре ша ва ње об у -хва ти ло је нај у спе шни ји пе ри од раз -во ја је ди ни ца ВО ЈИН. Слу жба се та даопре ма са вре ме ним осма трач ким иви син ским ра да ри ма ен гле ске и аме -рич ке про из вод ње, а си сте ми ау то ма -ти за ци је, за сно ва ни на са вре ме нојтран зи стор ској тех но ло ги ји, пред ста -вља ју по след њу реч тех ни ке.

ра дар ском по ло жа ју у из дво је номобјек ту мно го број ни ји, сло же ни ји и од -го вор ни ји од оних ко је оба вља че та упе ша ди ји.

Од ко ман дан та 20. ба та љо на ВО -ЈИН ма јо ра Мом чи ла Мла де но ви ћа са -зна је мо да су ко ман ди ри че та ВО ЈИН,по пра ви лу, нај спо соб ни ји и из у зет нода ро ви ти мла ди љу ди, ко ји че сто и бездо вољ но про фе си о нал ног ис ку ства,имају по тре бан ау то ри тет и ве о ма ефи ка -сно из вр ша ва ју по ста вље не за дат ке.

– На из дво је ним ра дар ским по ло -жа ји ма ко ман ди ри че та оба вља ју и ло -ги стич ке и ор га ни за ци о не и опе ра тив -не по сло ве, ко ман ду ју је ди ни цом ко јабро ји и ви ше од 50 љу ди, го то во у пот -пу но сти во де ћи бри гу о њи хо вом жи -во ту и ра ду, о уса вр ша ва њу. Нај ва жни -је је, на рав но, да је ди ни ца оба вља сво -ју ми си ју, од но сно све на мен ске за дат -ке од го вор но, пра во вре ме но и ефи ка -сно. При то ме, ко ман ди ри че та су нај -за слу жни ји за то што љу ди ко ји ма ко -ман ду ју сво ју је ди ни цу ви де као дру гидом. Јер, оно то че сто и је сте, по себ нокад је реч о уда ље ним из дво је нимобјек ти ма. За то је по треб но да има ју

ве ће и бо га ти је ис ку ство од оног ко јемо же има ти ка пе тан – ка же ма јор Мла -де но вић.

Те шко до ре зер вних де ло ва

Ба та љон за тех нич ко одр жа ва њеодр жа ва све ра да ре ко ји су у упо тре биу си сте му ВОЈ. Упра во за хва љу ју ћи уме -шно сти ње го вих при пад ни ка ти ра да рису у не пре кид ној опе ра тив ној упо тре би– 24 са та днев но, свих 365 да на.

– За да ци ко је оба вља мо су вр лозах тев ни – ка же ко ман дант Ба та љо на затех нич ко одр жа ва ње пот пу ков ник Мла -ден Ђу кић.

– Ра да ри ко је ко ри сти мо у је ди ни -ца ма ВО ЈИН су ве о ма ста ри, одав но суим ис тро ше ни ре сур си, не ма ре зер внихде ло ва, оте жа на је чак и њи хо ва на бав -ка, па смо че сто при ну ђе ни на им про ви -за ци је у ра ду, али оне по зи тив не, дик -ти ра не ста ро шћу си сте ма. Због то га уна шој је ди ни ци ра де нај и ску сни ји, памо гу сло бод но ре ћи и нај та лен то ва ни јимај сто ри, ен ту зи ја сти ко ји не при зна јупо раз, не зна ју за не у спех. Мно ги од насдо ка за ли су се и то ком 1999. го ди не, ка -да су на ис пи ту би ли не са мо на ша

струч ност и оспо со бље ност, већ и та ле -нат за им про ви за ци ју.

Ста ри ји су об у ча ва ли мла де мај -сто ре, ста са ва ли смо јед ни уз дру ге, нара да ри ма и у ра ди о ни ца ма Ба та љо на.Ве ћи ном су то под о фи ци ри са сред њомструч ном спре мом елек тро тех нич когусме ре ња, с ве о ма спе ци фич ним зна -њи ма из обла сти елек тро ни ке и елек -тро тех ни ке, ве за ним за ра дар ске си сте -ме. По след њих го ди на до би ја мо и до -бро об у че не офи ци ре ра дар ског усме -ре ња с Вој не ака де ми је, што нам знат -но по бољ ша ва ка дров ску струк ту ру. Ипо ред то га нео п ход но нам је уса вр ша -ва ње, оно је го то во сва ко днев но, сва купри ли ку ко ри сти мо да на у чи мо не штоно во, да пред ло жи мо не ку мо дер ни за -ци ју или и са ми не што по бољ ша мо. Иа -ко ми на ра дар ским си сте ми ма не ра ди -мо у опе ра тив ном сми слу, не сум њи во једа има мо зна чај ног уде ла у бла го вре ме -ном и ефи ка сном из вр ша ва њу ве о маод го вор них за да та ка бри га де – за кљу -чу је пот пу ков ник Ђу кић. ƒ

Ду шан ГЛИ ШИЋ

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

26

ј $ д и н и ц $

27

Из ла га ње ма ке та на „Отво ре ном да ну” у Реч ној фло ти ли и Пр вој бри га ди, за јед нич ки на сту пи у „Но ћи му зе ја”, за ни ма ње за раз вој на о ру жа ња и опре ме, про мо ви са ње вој ног по зи ва, са мо су не ки од са др жа ја дво го ди шње са рад ње

Пре три го ди не но во сад ски за -љу бље ни ци у исто ри ју, на о ру -жа ње и ма ке тар ство, у же љи

да, по себ но ме ђу мла ди ма, про мо ви -шу ма ке тар ство, осно ва ли су „Ма ке -тар ски клуб Но ви Сад”.

– Љу бав пре ма ма ке тар ству но сеиз де тињ ства. Клуб бро ји 50 чла но ваиз зе мље и ино стран ства, а по ло ви нучи не мла ди од де вет до 17 го ди на. Из -ра ђу ју ис кљу чи во мо де ле од пла сти -ке, нај по зна ти јих свет ских про из во -ђа ча. Нај за сту пље ни је су ма ке те тен -ко ва, бро до ва и ави о на – ка же Пре -драг Ста мен ко вић, пред сед ник.

О сред ству се мо ра зна ти све,тек та да је за до вољ ство ко је пру жарад на из ра ди ма ке те пот пу но, при чаје да на е сто го ди шњи Лу ка Ву ја чић, за -љу бље ник у оклоп, и го то во екс пертза тен ко ве од Дру гог свет ског ра та дода нас.

– Мно го стр пље ња, мир на ру ка,пре да ност по слу и скло ност пре ма

По што ва ње вој не пр о фе си је

тех ни ци, од ли ке су ма ке та ра – твр дисе дам на е сто го ди шњи Ни ко ла Ра ђе -но вић. И нај мла ђа чла ни ца Клу ба де -ве то го ди шња Со фи ја Бе ле сли јинвред но учи. С по но сом ка же да је из -ра ди ла не ко ли ко ма ке та ави о на.

Дру же ња са вој ни ци ма упот пу -њу ју до жи вљај ра да на из ра ди ма ке -та, са гла сни су са го вор ни ци. Као је -дан од ре зул та та са рад ње у ви три на -ма спо мен-со ба Реч не фло ти ле и Пр -

ве бри га де на ла зи се не ко ли ко вред -них ма ке та.

У спо мен-со би Реч не фло ти ле по -себ но ме сто за у зи ма ма ке та про јек тају го сло вен ске кор ве те. На и ме, осам -де се тих го ди на про шлог ве ка, у та да -шњој Ју го сла ви ји, по кре нут је про је -кат из ра де па трол ног бро да ти па кор -ве те, ко ји би чи нио око сни цу ра кет -них бро до ва Ју го сло вен ске рат немор на ри це. До ње го ве ре а ли за ци јени је до шло. У окви ру са рад ње с Реч -ном фло ти лом, но во сад ски ма ке та -ри ан га жо ва ни су на ре ста у ра ци јима ке те бро да, ко ја ће, на обо стра ноза до вољ ство, за не ко ли ко ме се циза си ја ти у пу ном сја ју.

На ори ги на лан на чин оду жи ли сусе ма ке та ри и пу ков ни ку Зол та ну Да -ни ју и при пад ни ци ма 3. ди ви зи о на250. ра кет не бри га де ко ји ма је ко ман -до вао, и ко ји су 1999. го ди не над не -бом Бу ђа но ва ца обо ри ли „не ви дљи -ви”. На по став ци „Из ви ни те. Ни смозна ли да је не ви дљив”, ово го ди шње„Но ћи му зе ја” у Му зе ју Вој во ди не, из -ло жи ли су ма ке те и ау тен тич не де ло -ве тог ави о на, уни фор му пу ков ни каДа ни ја и ве ли ки по стер про сла вље нихра ке та ша.

Иа ко крат ко по сто ји, „Ма ке тар -ски клуб Но ви Сад” члан је ме ђу на род -ног удру же ња пла стич них ма ке та ра(IPMS), осно ва ног пре 50 го ди на с се -ди штем у Лон до ну. На так ми че њи мау Ср би ји, од ко јих је нај зна чај ни ји „Но -во го ди шњи куп” у Бе о гра ду, сва ке го -ди не из ла жу по не ко ли ко сло же ни јих,так ми чар ских, ма ке та. Зна чај не ре зул -та те по сти гли су у Ма ђар ској, Бел ги ји,Ау стри ји и Ве ли кој Бри та ни ји. ƒ

Б. М. ПО ПА ДИЋ

Са рад ња је ди ни ца но во сад ског гар ни зо на и ма ке та ра

Ма ке та ави о на F-117А

Вод ник Су за на Ко цић је пр ва же -на ко ја има чин под о фи ци ра уТре ћој бри га ди Коп не не вој ске

и ве ро ват но јед на од рет ких при пад -ни ца леп шег по ла у све ту ко ја оба вљаод го вор ну и сло же ну ду жност опе ра -тер ке у оде ље њу бес пи лот них ле те ли -ца „Ор би тер“.

– Да ми је не ко пре де сет го ди наре као да ћу би ти вод ник у вој сци, небих му по ве ро ва ла, ма да су ми и отаци су пруг вој на ли ца, па сам при род нои ја би ла за ин те ре со ва на за вој ни по -зив – ка же Су за на.

Пут до чи на вод ни ка ни је био лаки кре тао се од раз вла че ња ка бло ва само та ли це у во ду ве зе и спе ци фич необу ке у из ви ђач кој че ти, пре ко ли дер -ских, се лек тив них и основ них кур се ваза под о фи ци ре, па до ко ман ди бес пи -лот не ле те ли це.

– Би ла сам по но сна у тре нут купро мо ци је у чин вод ни ка, ок то брапро шле го ди не. Про шло ми је крозгла ву све што се до го ди ло, дан ка дасам до шла у Вој ску Ср би је, пре жи -вља ва ња у при ро ди и ски ја ња. Ва жно

је и да сам ре ши ла стал но за по сле ње– ис ти че вод ник Су за на Ко цић.

Се лек тив на обу ка Вој на ка ри је ра вод ни ка Су за не

Ко цић по че ла је 2010. го ди не, ка да јепри мље на у вод ве зе 30. ко манд ногба та љо на Тре ће бри га де, у свој ствупро фе си о нал ног вој ни ка. По сао те ле -фо ни сте ли ни ја ша ни је био лак и зах -те вао је ве ли ки труд и упор ност припу шта њу ли ни ја и кон тро ли са њу њи -хо ве ис прав но сти.

Убр зо је Су за на пре шла у оде ље -ње ве зе из ви ђач ке че те на ме сто ра -ди о те ле прин те ри сте, а на тај на чинис пу ни ла јој се же ља да по ста не при -пад ник из ви ђач ке је ди ни це и да ви шевре ме на про во ди у те рен ским усло ви -ма. Сва ке го ди не је ишла са сво јим ко -ле га ма на по себ не об ли ке обу ке, ски -ја ње, пре жи вља ва ње у при ро ди илиса вла ђи ва ња во де них пре пре ка.

– Пр ви пут у жи во ту сам ста ла наски је, хра ни ла се пло до ви ма шу ме и по -ста ла све сна сво јих спо соб но сти. Та дасам се осе ти ла као вој ник у пра вомсми слу те ре чи – на гла ша ва Су за на.

По зив за ли дер ски курс у Пан че -ву је за Су за ну био нео че ки ван, алида ла је све од се бе да оправ да по ве -ре ње ко је јој је ука за но. Че ти ри не де -ље у Пан че ву су про шле као трен, аона је ус пе ла да оства ри од ли чануспех на кур су. По себ но јој је дра гошто је курс по ха ђа ло два на ест при -пад ни ца жен ског по ла и што ни су по -сто ја ле раз ли ке ни у кри те ри ју ми ма,ни ти у би ло че му дру гом, за же не иму шкар це.

Успе шно за вр ше ни ли дер скикурс био је ула зни ца за по зив на се -лек тив ну обу ку у Пан че ву мар та 2013.го ди не, где се Су за на од лич ним ре -зул та ти ма у нор ми ра ним рад ња ма, нафи зич кој про ве ри и на те сту зна њаиз бо ри ла да бу де ме ђу 110 кан ди да -та, од по зва них 154, ко ји ће би ти упу -ће ни на Основ ни курс за под о фи ци -ре. По но во је у Пан че ву про ве ла је да -на ест не де ља на пе ша диј ској обу ци, апо том је у Гор њем Ми ла нов цу бо ра -ви ла 13 не де ља на струч но-спе ци ја ли -стич кој обу ци за род ве зе.

Вод ник Су за на Ко цић

Пут до чи на вод ни ка ни је био лак и кре тао се одраз вла че ња ка бло ва са мо та ли це у во ду ве зе и спе ци фич не обу ке у из ви ђач кој че ти, пре ко ли дер ских, се лек тив них и основ них кур се ва за под о фи ци ре, па до ко ман ди бес пи лот не ле те ли це

ПР ВА ПОД О ФИ ЦИР КА У ТРЕ ЋОЈ БРИ ГА ДИ

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

љ у д и и з с т р о ј -

28

По по врат ку у Тре ћу бри га дуКоп не не вој ске, вод ник Су за на Ко цићпо ста вље на је на ду жност опе ра те рау оде ље њу бес пи лот них ле те ли ца„Ор би тер“.

– Не за хвал но је вра ти ти се у је -ди ни цу из ко је си оти шла као про фе -си о нал на вој ни ки ња, а вра ти ла се каопод о фи цир ка. До ју че смо све за јед нора ди ли, а са да сам ја та ко ја из да је на -ре ђе ња. Сре ћом, бив ше ко ле ге, про -фе си о нал ни вој ни ци, од лич но су мепри хва ти ли, док су ми под о фи ци ри иофи ци ри пру жи ли не се бич ну по моћ ипо др шку да по сло ве под о фи ци ра оба -вљам што бо ље. У овом тре нут ку ула -жем ве ли ки на пор да се што бо љеоспо со бим за по сло ве опе ра те ра набес пи лот ним ле те ли ца ма. За до вољ насам но вом ду жно шћу, за ме не је тоне што но во, али си гур на сам да ћу бр -зо на пре до ва ти и ући у све тај не ру -ко ва ња „Ор би те ри ма“ – уве ре на јеСу за на.

29

Опе ра тер бес пи лот не

ле те ли цеОде ље ње бес пи -

лот них ле те ли ца „Ор -би тер“ у Тре ћој бри га -ди је нај бо ље у Вој сциСр би је, ка ко по бро јуле то ва, та ко и по успе -шним ан га жо ва њи мана раз ли чи тим ве жба -ма. Уо ста лом, ко ман -дир оде ље ња ста ри јивод ник пр ве кла се Вла -ди мир Па вло вић и тех -ни чар-во зач ста ри јивод ник пр ве кла се Ср -ђан Жи ва но вић су но -си о ци кур се ва за дру гепри пад ни ке Вој ске Ср -би је ко ји се об у ча ва јуза рад са си сте ми мабес пи лот них ле те ли ца.

Си стем бес пи лот -них ле те ли ца „Ор би -тер“ се у са ста ву Тре ћебри га де на ла зи од2008. го ди не, а по оце -

Ле те ли ца „ Ор би тер“ спа да у гру пу ми ни бес пи лот них ле те ли ца на ме -ње них за из ви ђа ње из ва зду шног про сто ра, док се си стем „Ор би тер“ са -сто ји од три бес пи лот не ле те ли це и јед не зе маљ ске кон трол не ста ни це. Ле -те ли цом је мо гу ће из ви ђа ти у днев ним, ноћ ним и усло ви ма огра ни че не ви -дљи во сти, бу ду ћи да се као ноћ ни сен зор или ноћ на ка ме ра ко ри сти тер мо -ви зиј ска ка ме ра.

Ле те ли ца у ва зду ху мо же да оста не де ве де сет и ви ше ми ну та, у за ви -сно сти од ме те о ро ло шких усло ва, ма да тре ба зна ти да је си сте мом мо гу ћеу исто вре ме кон тро ли са ти две ле те ли це, та ко да је мо гу ће по сла ти дру гуле те ли цу и пре у зе ти циљ, а прет ход ну вра ти ти, што прак тич но омо гу ћа вада се исти циљ пра ти у кон ти ну и те ту ду же вре ме.

Преч ник деј ства ле те ли це је три де сет ки ло ме та ра, док се ле те ли цамо же упу ти ти у јед ном сме ру до да љи не од 15 ки ло ме та ра. Ка рак те ри сти кека ме ре су вр хун ске и омо гу ћа ва ју, на при мер, да се са ви си не од 700 ме та -ра зу ми ра и ста ви у је дан ка дар ли це чо ве ка. Ле те ли ца има елек тро мо тор иу тој ме ри је ти ха да се на ви си на ма пре ко сто ме та ра не чу је, док је на ви -си на ма пре ко три ста ме та ра те шко уоч љи ва. У по след ње вре ме че сто севе жбе пра те из ва зду ха пу тем ви део би ма, а то је мо гу ће за хва љу ју ћи ка -рак те ри сти ци ле те ли це „ Ор би тер“ да у свом са ста ву има и уда ље ни ви део-тер ми нал, ко ји на из дво је ном ко манд ном ме сту хва та сиг нал ди рект но сале те ли це и ре про ду ку је на мо ни то ру.

ОР БИ ТЕР

на ма про из во ђа ча си сте ма из Изра е -ла, у до са да шњем ра ду се упра во по -са да Тре ће бри га де по ка за ла као нај -по у зда ни ји ко ри сник њи хо вог си сте -ма. По ме ну те чи ње ни це го во ре да јевод ник Су за на Ко цић на пра вом ме стуза овла да ва ње ве шти ном ру ко ва њатим ле те ли ца ма, што она и по твр ђу је.

– Дра го ми је што ра дим са та -квим љу ди ма, до брим и ис ку сним ста -ре ши на ма, и што од њих мо гу мно года на у чим – искре на је Су за на.

Ду жност опе ра те ра у оде ље њубес пи лот них ле те ли ца је да пр во оба -ви при пре ме за ре а ли за ци ју ле та, по -ста ви зе маљ ску кон трол ну ста ни цу на

те ре ну где се вр ши лан си ра ње ле те -ли це, учи та кар те ко је су нео п ход неза тај део те ре на, при пре ми апли ка -ци ју за рад са си сте мом и ко ман ду јетех ни ча ру ка да да из вр ши лан си ра -ње. На кон лан си ра ња ле те ли це, опе -ра тер пре у зи ма ко ман ду над њом икроз спе ци фи чан апли ка ти ван софт -вер вр ши ње но на во ђе ње и кон тро лука ме ре. Тај по сту пак је спе ци фи чан,јер по ред са мог упра вља ња ка ме ром,опе ра тер мо ра да во ди ра чу на о евен -ту ал ном ула ску ле те ли це у опа сне зо -не по њен лет, то јест да во ди ра чу наи о ме те о ро ло шким по ја вама и усло -ви ма ко ји се де ша ва ју на ви си на ма нако ји ма ле те ли ца ра ди.

Ко ман дир оде ље ња бес пи лот нихле те ли ца „Ор би тер“ ста ри ји вод никпр ве кла се Вла ди мир Па вло вић твр -ди да је вод ник Су за на Ко цић пра випри мер да же не у Вој сци Ср би је мо гууспе шно да из вр ша ва ју сло же не за -дат ке. ƒ

Зо ран МИ ЛА ДИ НО ВИЋ

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

30

Су пруг вод ни ка Су за не Ко цић,Зо ран Ко цић, та ко ђе ра ди у Вој сциСр би је и оба вља ду жност ре фе рен -та у ко ман ди Коп не не вој ске, докје да на е сто го ди шња кћер ка Јо ва наиде у основ ну шко лу.

– Нај ва жни је је да до броускла ди мо по слов не оба ве зе и при -ват ни жи вот – ка же Су за на, за до -вољ на ка ко у то ме успе ва ју.

ВОЈ НА ПО РО ДИ ЦА

Осам на е сто ро про фе си о нал -них вој ни ка Тре ће бри га де је по слешко ло ва ња и за вр ше них кур се вадо би ло под о фи цир ска зва ња, али јечи ње ни ца да је по сто так та квихпод о фи ци ра у Тре ћој бри га ди и Вој -сци Ср би је још увек ма ли.

У бу дућ но сти број под о фи ци -ра из ре до ва про фе си о нал них вој -ни ка би ће све ве ћи, по што је то уовом тре нут ку је ди ни на чин про из -во ђе ња под о фи цир ског ка дра.

Вод ник Су за на Ко цић је си гур -на да у том по гле ду ни ка квих одва -ја ња и раз ли ка не тре ба да бу де из -ме ђу му шка ра ца и же на у Вој сциСр би је.

ПОД О ФИ ЦИР СКИКА ДАР

Војнот$хнички гл-сникинд$ксир-н у б-з-м- DO�J и RO�D

Војнотехнички гласник је од 23. јула 2014. годинеиндексиран, реферисан и доступан у директорију

часописа отвореног приступа DOAJ (Directory of Open AccessJournals). DOAJ је онлајн директориј који индексира иобезбеђује приступ квалитетним и рецензираним научнимчасописима отвореног приступа. Индексирању је претходиопериод вишегодишњег праћења и вредновања часописа одстране стручног тима базе DOAJ, почев од 1. јануара 2011.године када је покренуто електронско издањеВојнотехнички гласник ONLINE на адресиwww.vtg.mod.gov.rs, на српском, руском, енглеском,немачком и француском језику.

Реферисање у директорију DOAJ омогућићеВојнотехничком гласнику већу видљивост, цитираност иутицајност. Многи светски агрегатори легитимно преузимајунаучне садржаје из DOAJ и укључују их у своје базеподатака. DOAJ је најчешће цитирани извор квалитетнихчасописа отвореног приступа у научним и истраживачкимкруговима у свету.

Војнотехнички гласник је од7. јула 2014. године индексиран ивидљив и у директорију научнихресурса са отвореним приступомROAD (Directory of Open Access

scholarly Resource). Сервис ROAD одржава ISSNмеђународни центар уз подршку Сектора за комуникације иинформисање UNESCO.

На кон ли цен цра ња код EBSCO Publishing-a, нај ве ћегсвет ског агре га та ча со пи са, пе ри о ди ке и оста лих из во ра упу ном тек сту, od 2011. го ди не (у ба зи EBSCO International Se-curity & Counter-Terrorism Reference Center), Вој но тех нич кигла сник је од ове го ди не ре фе ри сан и у пре сти жној ба зи EB-SCO Academic Search Complete.

Поред ових светских база, Војнотехнички гласник јереферисан и у The DOI® System, Google scholar, CrossRef,Journal Rate, Elektronische Zeitschriftenbibliothek EZB (Electronic Journals Library), E-Library USA, Research Bible,Virtuelle Fachbibliothek Osteuropa, The Hebrew University ofJerusalem и многим другим. Детаљи и линкови о индексирањудоступни су на сајту Војнотехничког гласника на странициИндексирање часописа.

Де та љи и лин ко ви о ин дек си ра њу до ступ ни су на сај туВој но тех нич ког гла сни ка на стра ни ци Ин дек си ра ње ча со пи са.

Доступност Војнотехничког гласника у светскимбазама отвара реалну могућност да часопис ускоро будекатегорисан са међународном категоријом. ƒ

Н. Г.

31

Проф$сион-лнивојник поб$дник у Гучи

Награду жирија за најбољи оркестар на 54. Драгачевскомсабору у Гучи понео је ансамбл Дејана Јевђића из Поже-

ге. Дејан је професионални војник у Војсци Србије још од2002. године. Окушао се и као падобранац, а тренутно је уЦентралној логистичкој бази, у складишту у Пожеги.

Дејанови највећи успеси су три „Златне трубе“ у Гучи,2011, 2012. и 2013. године,после којих је ове године до-био највеће трубачко призна-ње „Мајсторско писмо“. Запа-жен успех оркестар је пости-гао у Пољској где је у Лобезуосвојио прво место на Међу-народном такмичењу дувач-ких оркестара.

На овогодишњем Сабо-ру у Гучи представник рускеамбасаде уручио је ДејануПлакету „Златни витез“, за-служену на овогодишњемфестивалу у Ставропољу уРусији.

У породици Јевђић тру-баштво је вишедеценијскатрадиција. Још је Дејановпрадеда Јовиша свирао тру-бу, а био је трубач и у Првом

светском рату. Трубу је наставио да свира Јовишин син, аДејанов деда, Љубо, а онда и Дејанов отац Ацо.

Дејан је, са браћом Слободаном и Бранком, формираодеветочлани оркестар у децембру 2000. и већ следеће годи-не на такмичењу трубача Западне Србије на Златиборуосвојили су награду „Златиборска плетеница“ за најизвор-није музицирање.

Оркестар је до сада освојио низ награда, имао више го-стовања у иностранству и низ наступа у телевизијским про-грамима, а 2005. снимили су први ЦД у издању ПГП РТС. Ре-пертоар је разноврстан, од старих изворних песама и кола доновокомпоноване народне музике, као и музике других подне-бља Србије, првенствено из јужне и источне Србије. ƒ

Р. М.

– У проц$су духовн$ и мор-лн$ обнов$

који в$ћ ув$лико тр-ј$, -ли ј$ з- с-д-

сл-бо видљив и н$довољно пр$позн-т од

оних који им-ју н-јв$ћу одговорност з-

њ$гов усп$х, ј$дну од гл-вних улог- мо-

гл- би одигр-ти упр-во Војск-, к-о

држ-вотворн- институциј-, кој- ј$ ув$к

б-штинил- пр-в$ и врхунск$ вр$дности,

због ч$г- и ужив- в$лико пов$р$њ$

у н-роду – к-ж$ подофицир Војск$

Србиј$ н- дужности помоћник- војног

св$шт$ник- н- ВМА, студ$нт

Пр-восл-вног богословског ф-култ$т-

у Б$огр-ду и оснив-ч х-рд рок груп$

„�сх-тон”

Родитељи ми потичу из традиционално православ-них шумадијских породица, које су ту традицијубаштиниле и очувале прослављањем породичнекрсне славе, поштовањем народних обичаја, алии, као најважније од свега, непрекинутом литур-

гијском праксом. За све добро што сам до сада успео да из-недрим верујем да је заслужно то здраво семе духовностикоје је у мом бићу посејано од најранијег детињства – исти-че човек који је успео да обједини више наизглед непомир-љивих реалитета, православну духовност и национално уте-мељење с војним позивом и музиком коју многи, често ола-ко, сврставају у „нехришћанску”.

Када сте препознали потребу да се изразише крозуметничко стваралаштво? Да ли је тај афинитетстарији од оног према униформи и није ли вера у тој ко-релацији својеврсно „везивно ткиво”?

– Интересовање за музику води корене из гимназиј-ског периода. Похађао сам Војну гимназију, где сам добиоодличну основу, не само на основу одређеног наставног

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

к у л т у р -

32

С-борност у љу

програма, већ и због посебног начина живота и „комплет-ног третмана” који ова институција пружа. Мислим на из-градњу свести младих људи о значају доброг образовањаи културе, осећаја заједништва и колективног духа, здра-вог патриотизма, као и људског и старешинског достојан-ства. Тога сам постао свестан тек по завршетку школова-ња, јер су ми управо те вредности помогле у схватањумог места, улоге и одговорности у контексту црквеногживота, коме сам тада почео да приступам активније.

Управо у гимназијским данима са школским другови-ма оформио сам бенд, који је свирао обраде популарнихрок и панк песама. У то време почео сам да откривам даркоји сам одувек осећао. На формирање музичког укусапресудно су утицали бендови и музичари Jethro Tull, LedZeppelin, Deep Purple, Iron Maiden, Ingwie Malmsteen,„ЕКВ”, „Смак”, „Дивље јагоде”, „Атомско склониште” имноги други, а када је реч о уметничком утицају у ширемсмислу, свакако су то књижевни класици, међу којима јеипак неприкосновен Достојевски, као и музичка дела Ви-валдија, Шопена, Вагнера и Чајковског...

С т - р и ј и в о д н и к п р в $ к л - с $ Х - џ и Н и к о л - М и ј о в и ћ

Како се надаље одвијао тај музички пут?

– Током једногодишњег специјалистичког школовањаза род везе, по завршетку гимназије, упознао сам ВељкаПотпарића, садашњег припадника Специјалне бригаде Вој-ске Србије, са којим сам почео да радим на заједничким ком-

позицијама. Моје текстовеуспели смо да спојимо с му-зиком коју је Вељко компоно-вао, тако да смо заједничкимтрудом са осталим чланови-ма бенда, који смо 2006. го-дине оформили и дали муиме „Есхатон”, изнедрили пе-сме које су се нашле на албу-му „Чекајући Есхатон” и којије 2011. године објављен каосамостално издање.

Занимљива је веза ду-ховности и хард рок музи-ке коју промовишете. Тек-

стови имају форму молитве, и једну, могло би се рећи,ширу теолошку димензију?

– Оно што је мени лично недостајало у књижевности итекстовима ангажованим у музици јесте есхатолошка димен-зија. Све приче су већ испричане, све критике изречене, и томе је навело да својим текстовима, сем осталог, дам и другиток, онај који се заснива на хришћанском поимању историјеи нове реалности која после ње долази.

Превасходни циљ није афирмација врсте музике ко-јом се користим већ би га требало посматрати у контекстујеванђелске приче о талантима. Плодови мог трагања заонтолошком истином пројављују се у одређеној уметнич-кој форми, путем музичког израза који је близак мом сен-зибилитету.

У овом свету користимо се речима да би одређене по-руке пренели другим људима, као што је то случај и с одре-ђеном музиком коју ћемо искористити на тај начин што ће-мо људима сличног сензибилитета јасније изразити емоцијуи речи које желимо са њима да поделимо. Али не треба за-боравити и то да су сви мудраци овог света, узрастајући удуховности, све више мењали речи за тишину, тако да је њи-хов живот, уместо многих речи, сведочио о њима. Сматрамто путоказом и за људе нашег времена. Res non verba.

Која је корелација између војног позива и духовно-сти. Каква су Ваша искуства у Војсци пре дужности уверској служби?

– Дуже од десет година, на неки начин, припремам сеза ту дужност. После округлог стола „Војска и вера”, првипут се званично почело радити на припреми за увођење вер-ске службе у нашу војску. Имајући јасно духовно стремљењека црквеној служби, због чега сам већ тада уписао Право-славни богословски институт, сматрао сам себе природнимкандидатом за ту службу, тако да је чињеница да сада оба-

33

б-ви

ВОЈСКА И ЦРКВЕНА НОВА ГОДИНА

– Подсетићу на једну занимљивост до које сам до-шао радећи у артиљеријским јединицама. Дан артиљери-је обележава се 14. септембра, у спомен почетка пробојаСолунског фронта, на дан када Православна црква обеле-жава почетак Црквене нове године. Остало је записано уаналима тог времена да је почетак тог пробоја планирансвесно за тај датум како би српска војска ушла у новомлету у ослобођену Србију. А нема сумње да је почетку тевојне акције претходила и молитва којом је началствова-ло војно свештенство.

ч о в $ к Ц р к в $ , В о ј с к $ и м у з и к $

вљам посао помоћника војног свештеника логичан след до-гађаја. Данас дужности обављам кроз активно учествовањеу богослужењима као чтец, појац, типикар, олтарник, екли-сијарх. Као клирик шумадијске епархије, на Лазареву суботуове године уведен сам у црквени клир рукопроизвођењем учин чтеца – с правом ношења орара, од епископа шумадиј-ског Јована, што је доказ разумевања и добре воље да оваслужба добије одговарајућу форму и с војничке и с црквенестране.

Колико Вам је искуство у јединицама користило заобављање садашње дужности?

– Деценијско искуство стечено радом у јединицама по-могло ми је да изградим сопствене ставове у односу на про-блеме верника у војној средини, јер сам као старешина, алии студент теологије, био „адреса” за све дилеме када је речо вери. Захваљујући раду у трупи изградио сам се као некоко је сада у прилици да употреби то искуство у оквиру вер-ске службе.

Како видите своје даље напредовање у служби иново бреме одговорности које би Вас ускоро могле са-чекати на том путу?

– Моја најдубља жеља јесте да своје војничко и ду-ховно искуство сублимирам у личности војног свештеникаи зато се трудим да на месту на коме сам будем ревно-стан у вршењу дужности како бих се једнога дана могаоудостојити речи Господњих: „Слуго добри и верни, у ма-лом си био добар над великим ћу те поставити”. Истина једа је пред војним свештеником још веће бреме, јер у себиспаја две димензије одговорности.

Видите ли јасно своју улогу у свеукупној мисијиЦркве према младима?

– Потребно је осмислити један свежији и оригинал-нији приступ темељним истинама наше вере, да би биле

актуелизоване у нашем времену и како би утицале наформирање здравијих животних ставова будућих држав-ника, генерала, научника, уметника и трудбеника свакеврсте.Свој рад видим као део природне мисије Цркве, којапо својој суштини има призвање да преображава сваки видделовања човека ка једном циљу, а то је да свако наше делобуде у складу с савршеном вољом Божјом. Сматрам да би упроцесу духовне и моралне обнове, који већ увелико траје,али је за сада слабо видљив и препознат од оних који имајунајвећу одговорност за његов успех, једну од главних улогамогла одиграти управо Војска, као државотворна институци-ја, која је увек баштинила праве и врхунске вредности, збогчега и ужива велико поверење у народу.

А какви су планови „Есхатона” у времену пред нама?

– Предстоји нам рад на новом албуму, али и снимањеспотова за песме с првог албума. Оно што у скорије времеочекујемо, и чему се радујемо, јесте одобрење надлежних засарадњу с Уметничким ансамблом „Станислав Бинички” нареализацији сингла који носи назив „Плач мајке Србије”, а закоји је урађен аранжман за симфонијски оркестар и хор. Овакомпозиција отвара једно ново поглавље не само у историјинашег бенда већ и шире, јер ће то бити прва сарадња бендаовог жанра и симфонијског оркестра на овим просторима.

Ови планови доносе и нове одговорности?

– Одговорност јесте доживљај сопственог животакао одговора на Суду Христовом. Стваралаштво, дужносткоју сада обављам и све дужности које ћу икада обављатикроз своју службу, као и оне најважније дужности оца исупруга, само су део овог одговора. Зато би осећање од-говорности требало да нас непрестано упућује на активноразмишљање о томе на који начин ћемо, по литургијскомвозгласу, сваки тај део нашег одговора, саме себе и својеближње и сав живот свој Христу Богу предати. Саборносту љубави. То је моје „Вјерују”. ƒ

Владимир ВЈЕШТИЋ

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

34

ВРЕДНОСТИ ПРОШЛОГ И БУДУЋЕГ ВРЕМЕНА

– Повратак моралних вредности може се пројавитиједино као последица повратка Богу. Наш морални системје урушен јер смо с централног места у нашем животу, од-носно у нашем систему вредности, уклонили БогочовекаХриста, који је „крајеугаони камен” нашег бића. Док јенаш народни живот био утемељен на библијским истина-ма, о чему нам сведоче и наше народне изреке, ми смокроз један освештан начин размишљања и делања ималивишевековни благослов на држави, посведочен и ореоли-ма светих владара, а одступање од тог освештаног начинаразмишљања изазвало је ерозију вредности и ми се саданалазимо у стању које захтева дубоко преиспитивање на-ших могућности и потреба у времену пред нама.

д у х о в н о с т

По чет ком 1805. го ди не срп скиуста ни ци на ста ви ли су с оку пља њемно вих при ста ли ца, из во ђе на је обу -ка и на ба вље не су но ве ко ли чи неоруж ја. На скуп шти ни у Пе ћа ни ма29. апри ла 1805. уста ни ци су од лу -чи ли да у Ца ри град упу те де ле га ци -ју ко ја ће зах те ва ти да се Ср би мапри зна пра во да са ми би ра ју ста ре -ши не ко је ће уби ра ти да нак, да Тур -ци на у сте Ср би ју, а да Ср би пре у змуод бра ну па ша лу ка и по ста ве кодПор те свог пред став ни ка. На коншто је од би ла да пре го ва ра са уста -нич ком де ле га ци јом, Пор та је од лу -чи ла да из Ни ша упу ти но во и ме но -ва ног ве зи ра Ха физ-па шу, ко ји јетре ба ло да угу ши уста нак и у па ша -лу ку по но во ус по ста ви тур ску власт.У оче ки ва њу на па да Ха физ-па ше,уста ни ци су пред у зе ли ак тив но стиза пру жа ње што ефи ка сни јег от по -ра на Мо ра ви. Пр ва ме ра ко ју сууста ни ци пред у зе ли би ла је да укло -не тур ске гар ни зо не ко ји су мо глида их угро зе. Нај пре су од Ту ра каосло бо ђе не По же шка и Со кол скана хи ја (осим гра да Со ко ла), а по томсу, по сле ви ше днев них бор би, уста -ни ци осло бо ди ли Кра ље во (11. ју ла)и Ужи це (31. ју ла).

Сле де ће што су уста ни ци пред -у зе ли би ло је за тва ра ње пра ва ца каБе о гра ду, чи ме је, на из ве стан на -чин, по ка за на од луч ност за на ста -вак бор бе. Ка ра ђор ђе је са 4.000 до5.000 уста ни ка и три то па код Ја го -ди не за тво рио пра вац тур ског на -сту па ња до ли ном ле ве оба ле Мо ра -ве од Ћу при је пре ко Ја го ди не иГроц ке ка Бе о гра ду, док је део сна -га, око 2.000 уста ни ка са јед ним то -пом, под ко ман дом Ми лен ка Стој ко -ви ћа и Пе тра До брњ ца на Иван ков -цу за тво рио пра вац де сном оба ломВе ли ке Мо ра ве: Ћу при ја –И ван ко -вац –По жа ре вац –Бе о град. На Иван -ков цу, бр ду на де сној оба ли Мо ра векод Ћу при је, уста ни ци су по ди глидва отво ре на шан ца са скло ни шти -ма за сме штај по са де у слу ча ју не -по го де, док су за пад но од Иван ков -ца на те ра са стој иви ци бр да по ди -гли два ква драт на ре ду та.

Ха физ-па ша, ко ји је изНи ша кре нуо са око 15.000 пе -ша ка и ко ња ни ка, без ар ти ље ри -је, сма трао је да је пра вац ко ји језа тва рао Ка ра ђор ђе опа сни ји иод лу чио се за на ди ра ње де сномоба лом Мо ра ве, пре ко Иван ков -ца. Пред ло жио је Ми лен ку Стој -ко ви ћу да га без бор бе про пу стика Бе о гра ду и обе ћао му да ће гапред ло жи ти сул та ну за вр хов ногкне за бе о град ског па ша лу ка.На кон што је Ми лен ко Стој ко -вић од био по ну ду, Ха физ-па шаују тру 18. ав гу ста 1805. на пао јеуста ни ке ко њи цом, а за тим и пе -ша ди јом. То ком бор би ко је сутра ја ла цео дан обе стра не пре -тр пе ле су ве ли ке гу бит ке. Предмрак Тур ци су ус пе ли да осво јема њи ша нац, ода кле се срп скапо са да по ву кла у ве ћи ша нац ина ста ви ла бор бу. Ка да је паомрак бор ба је пре ки ну та. То комно ћи 18/19. ав гу ста Ка ра ђор ђесе са уста ни ци ма пре ба цио пре -ко Мо ра ве и сти гао на Иван ко -вац. Ха физ-па ша се исте но ћипо ву као ка Па ра ћи ну, а Ка ра ђор -ђе је су тра дан по сео ви со ве окоПа ра ћи на. На кон што је тур скавој ска 20. ав гу ста из вр ши ла двабез у спе шна на па да на по ло жа јеко је је др жа ла Ка ра ђор ђе ва вој -ска, Ха физ-па ша се истог да напо ву као пре ма Ни шу. По сле не -у спе ха Ха физ-па ше Пор та је по -че ла при пре ме да кон цен трич -ним на па ди ма од Ни ша, Ви ди наи из Бо сне угу ши уста нак.

За срп ске уста ни ке ко ји судо та да во ди ле бор бе је ди нопро тив да хи ја, бој на Иван ков цубио је пр ви су коб са сул та но вимтру па ма. По раз сул та но ве вој -ске на Иван ков цу озна чио јепре ра ста ње бу не на да хи је ууста нак про тив тур ске вла сти.По стиг ну ти успех ути цао је наса мо по у зда ње срп ских уста ни каи до при нео бр жем ши ре њуустан ка у су сед ним кра је ви маБе о град ског па ша лу ка. ƒ

Др Ми љан Мил кић

Православни

19. август – Преображење Господње25. август – Успеније Пресвете Богоро-дице – Велика Госпојина

Римокатолички

15. август – Узнесење Блажене ДјевицеМарије – Велика Госпа

ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕТреће године

своје проповедина земљи, ГосподИсус је све чешћеговорио ученици-ма о свом бли-ском страдању,али и о слави сво-јој после страда-ња на крсту. Какоих то не би оне-спокојило до ме-ре одвраћања одњега, он им је по-казао своју славубожанску. Са со-бом је узео Петра, Јакова и Јована, изашаос њима на гору Тавор и тамо се преобра-зио пред њима.

Његово лице је засјало као сунце а ха-љине његове постале су светле као снег.И појавише се крај њега Мојсије и Или-ја, велики старозаветни пророци. Зади-вљени ученици су посматрали немо сведок тишину није прекинуо Петров глас:„Господе, добро нам је овде бити, акохоћеш начинићемо три колибе. Теби,Илији и Мојсију...” ƒ

УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕГоспод који је на Синају заповедио

петом заповешћу: Поштуј оца свог и ма-тер своју, показао је примером Својим, ка-ко треба поштовати родитељку своју. Ви-сећи на крсту у мукама, Он се сети Мате-ре Своје и показујући на апостола Јованарече јој: жено, ето ти сина! Потом рече Јо-вану: ето ти матере! И тако збринувшиСвоју Мајку Он издахну.

Јован имаше дом на Сиону у Јерусали-му, у који се настани Богородица и оста даживи до краја свог живота на земљи. Сво-јим молитвама, благим саветима, крото-шћу и трпељивошћу она много помагашеапостолима Сина свога. Све време до смр-ти провела је у Јерусалиму обилазећи че-сто она места, која су је подсећала на ве-лике дога|аје и велика дела Сина свог. На-рочито је походила Голготу, Витлејем и го-ру Јелеонску. Од њених дужих путовањапомињу се посете Светом Игњатију Бого-носцу у Антиохији, посета Светом Лазару,епископу Кипарском, посета Светој Горикоју је она благословила и боравак у Ефесуса Светим Јованом за време великог про-гона хришћана у Јерусалиму. ƒ

ВЕРСКИ ПРАЗНИЦИ15–31. август

Од бу не доустан ка

Бој на Иван ков цу 1805. го ди не

Бој на Иван ков цу озна чио је пре крет ни цу у до та да спо ра дич ном су прот ста вља њу тур ској вла сти. Срп скина род ко нач но осе ћа при бли жа ва ње сло бо де. Бу на нада хи је пре ра ста у уста нак про тив тур ске вла сти.

Пот по руч ник Алек сан дар Јо ва -но вић, ко ман дир брод ског од -ре да на ви га ци је и ве зе на бро -

ду по себ не на ме не БПН-30 ,,Ко за ра“у Реч ној фло ти ли, са еки пом PSTechRacing уче ство вао је на 38. свет скомпр вен ству у је дре њу у кла си Ми кро иосво јио дру го ме сто.

Свет ско пр вен ство ове го ди неодр жа но је у Не мач кој кра јем ју ла, ана шу је дри ли чар ску еки пу чи ни ли сујош и Го ран Сте ва но вић (ски пер) иНи ко ла Мар ја но вић, а пред во дио ихје тре нер Дејaн Ан тић.

На так ми че њу у Бер ли ну би ло је58 по са да из 10 зе ма ља, ко је су по де -

На Свет ском вој ном ку пу у је дри ли -чар ству, одр жа ном 2012. го ди не уБел ги ји, осва ја дру го ме сто. Те и на -ред не го ди не, у Ми кро кла си, осва јадр жав но пр вен ство.

За хва љу ју ћи раз у ме ва њу ста ре -ши на и ко ле га 2. реч ног од ре да, али иве ли ко лич но од ри ца ње, ви кен дом, апред ва жни ја так ми че ња и сва ко днев -но, пот по руч ник Јо ва но вић са сво јомеки пом не у мор но тре ни ра на Са ви ипо не ко ли ко са ти.

– Пред ста вља ти Вој ску и др жа вуна ме ђу на род ним так ми че њи ма ве ли -ка је част, оба ве за и по себ но спорт -ски иза зов, па од ри ца ња и на по риуло же ни то ком тре нин га не пред ста -вља ју по себ но оп те ре ће ње – ка же за -љу бље ник у је дри ли чар ство и на ја -вљу је но ве вред не ре зул та те..

Пла сма ном на ово го ди шњемсвет ском пр вен ству оства рен је нај -ве ћи успех у исто ри ји срп ског је дре -ња у Ми кро кла си, ко ја је зва нич нопри зна та од свет ске је дри ли чар скефе де ра ци је ISAF. Пр во ме сто у Бер ли -ну у ге не рал ном пла сма ну осво ји ла јееки па из Пољ ске, а у кла си Ми кро ру -ска по са да.

На ред но, 39. свет ско пр вен -ство одр жа ће се у ав гу сту 2015. наоба ли Атлан ти ка, у фран цу скомгра ду Бр ест.ƒ

Б. М. ПО ПА ДИЋ

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

с п о р т

36

ље не у три ди ви зи је, у за ви сно сти одти па је дри ли це. По сле се дам тр ка, је -дре ња у раз ли чи тим вре мен скимусло ви ма и бор бе са ја ким ве тром,срп ска по са да ус пе ла је да осво јидру го ме сто у сво јој ди ви зи ји и та коти ту ли др жав ног пр ва ка до да и ти ту -лу ви це шам пи о на све та.

Као ка дет пр ве го ди не Вој не ака -де ми је Јо ва но вић је ин тен зив но по -чео да се ба ви је дри ли чар ством 2008.го ди не, а упо ран рад и тре нин зи уро -ди ли су зна чај ним до ма ћим и ме ђу на -род ним ре зул та ти ма и при зна њи ма.По по зи ву, 2011. го ди не по ста је чланје дри ли чар ског клу ба PSTech Racing.

Успех пот по руч ни ка Алек сан дра Јо ва но ви ћа на так ми че њу у Не мач кој

Ви це шам пи он све та у је дре њу

На Копаонику је од 6. до 9. ав-густа одржано CISM Регио-нално војно првенство у пла-

нинском трчању „Копаоник 2014“. Спортско надметање отворио

је шеф Делегације Србије приCISM-у бригадни генерал СинишаРадовић и том приликом рекао даспортисти наступом на такмичењузначајно доприносе промовисањувојног спорта, развоју физичкихспособности припадника оружанихснага и јачању међународне војнесарадње у региону.

Генерал Радовић захвалио јеучесницима што су допринели даово првенство окупи војне спорти-сте из региона, и што учешћем наоваквим такмичењима унапређујуспорт, подижу дипломатски потен-цијал и углед својих оружаних снагаи држава.

Присутнима је добродошлицупожелео и председник општине Ра-шка Игњат Ракитић.

Отварању војне спортске мани-фестације присуствовао је и заме-ник начелника Генералштаба гене-рал-потпуковник Јовица Драганић.

Учеснице овогодишњег првен-ства биле су репрезентације оружа-них снага Бугарске, Румуније, Маке-доније, Словеније, Црне Горе и Ср-бије. Одржане су две трке, за му-

шкарце на 8,8 километара, односнотри круга, и за жене 6 километара,односно два круга.

У конкуренцији жена, прва крозциљ прошла је капетан МихаелаПрундуш, припадница румунске вој-ске која је остварила резултат 25 ми-нута и 13 секунди, а најуспешнији умушкој трци био је њен колега за-ставник Марчел Лаза, с постигнутимвременом 32 минута и 20 секунди. Уекипном поретку, бодовањем дванајуспешнија такмичара и једне так-мичарке, најбоља је такође репре-зентација Оружаних снага Румуније.

Друго место у екипном пласма-ну освојила је екипа Словеначке вој-ске, затим следе репрезентације Бу-гарске, Србије и петопласирана јеекипа Македоније.

Друго и треће место у женскојтрци заузеле су водник Даниела Јор-данова (Бугарска) и професионалнивојник Матеја Млинар (Словенија),док су у конкуренцији 49 мушкарацаиз шест држава другопласирани итрећепласирани били професионал-ни војници Алеш Жонтар (Словени-ја) и Веселин Цинзов (Бугарска).

Од припадника Војске Србијепрофесионални војник Наташа Ћу-лафић прошла је кроз циљ четврта,а одмах иза ње стигла је потпоруч-ник Невена Јовановић, док је нају-

спешнији у конкуренцији мушкара-ца био капетан Дејан Поповић којије заузео шесто место.

Награде најбољим екипама уру-чили су државни секретар ЗоранЂорђевић и шеф мисије Румунијепотпуковник Тамаш Овидиу. Најбо-љим спортистима медаље су уручилишеф Делегације Србије при CISM-убригадни генерал Синиша Радовић ишеф мисије Словеније потпуковникМатјаш Врхунц, а најбољим спор-тисткињама начелник Одсека за вој-ни спорт пуковник Драган Ђини ишеф Делегације Бугарске при CISM-употпуковник Венелин Дерибеев. ƒ

С. АНЂЕЛКОВИЋСнимила Д. СТЕФАНОВИЋ

37

Потврда добре сарадње Регионално војно првенство у планинском трчању

При пад ни ци Ђач ког ба та љо на, та да већ под на -ред ни ци, сти гли су на по ло жа је у вре ме док суво ђе не кр ва ве бор бе на Ко лу ба ри и Су во бо ру.Пра ти ла их је ки ша, чу ла се „по тму ла гр мља ви -на то по ва, окру жи ва ли су их са ка ти и ра ње ни”.

Око њих је сву да вре ба ла смрт. У Гор њем Ми ла нов цу, до че -као их је и по здра вио ре гент Алек сан дар, „осо ко лио их”, аон да, сво је обра ћа ње за вр шио ре чи ма: „Ни ко ра ка на зад! ”Та ло зин ка их је пра ти ла до кра ја ра та. Нај че шће, при ма лису ко ман ду над де се ти на ма, а по је дин ци и над во до ви ма.Вр ло „ко чо пер ни”, по ди за ли су свест о озбиљ но сти си ту а -ци је у ко јој је и омла ди на кре ну ла у бој. Већ пр вог да на, то -ком бор би ко је су бе сне ле, мно ги су па ли. Вла да и Вр хов нако ман да би ли су све сни те жи не си ту а ци је у ко јој се зе мљана ла зи, па су гро зни ча во тра жи ли из лаз из ње. Од лу ка је,иа ко те шка ср ца, ве о ма бр зо до не та: „Тре ба нај пре одр жа -ти и по пра ви ти мо рал код ма лак са лих тру па, док не стиг неар ти ље риј ска му ни ци ја ко ја је већ би ла на пу ту, а по том из -вр ши ти кон тра на пад свим рас по ло жи вим сна га ма...”, го во -ри ло се у ко ман да ма. За је дан та кав под виг тре ба ло је „ду -хов но окре пи ти” из ну ре не је ди ни це и ули ти им но ву ве ру у

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

ф $ љ т о н

Л е г е н д а р н и Ђ а ч к и б а т а љ о н ( 2 )

38

Ра ње на зе мљаСве сни ве о ма не по вољ не си ту а ци јеу пр вим да ни ма ра та, вла да и вр хов на ко ман да гро зни ча во сутра жи ли из лаз. По след њи адут заопо ра вак по љу ља ног мо ра ла срп ских тру па ви де ли су у ђа ци ма,мла дим, тек уна пре ђе ним под на ред ни ци ма и ка пла ри ма, ко ји су не том иза шли из скоп скепод о фи цир ске шко ле. Њи хов еланбио је сна жан и не по љу љан по чет ним по ра зи ма у окр ша ји ма с пре моћ ним ау стро у гар ским тру па ма.

Пише Крсман МИЛОШЕВИЋ

по бе ду. Про це ње но је да у то ме мо гу мно го по мо ћи мла ди ћииз скоп ског Ђач ког ба та љо на, ко ји су се уред но ода зва ли навој ни по зив, под вој нич ком за ста вом са би ра ли с „пра виммла да лач ким и за но сним оду ше вље њем, за по је ни па три о ти -змом и на род ним иде а ли змом, као и та да шња срп ска омла -ди на, још у ро ди тељ ској ку ћи и шко ли. Све сни те жи не си ту а -ци је, они ни су пре за ли ни од че га, па ни од смр ти” (Т. Пе јо -вић)..

Ми ши ћев под вигСрп ска Пр ва ар ми ја се 16. но вем бра по ву кла пре ко Ко -

лу ба ре. У на ста лој си ту а ци ји, вој во да Пут ник је још прет ход -ног да на по ву као је дан ве о ма зна ча јан ка дров ски по тез. Ра -ње ног ко ман дан та те ар ми је, ге не ра ла Бо јо ви ћа, ко ји је, на -кон ра ња ва ња код Шап ца 20 да на био ве зан за по сте љу, за -ме нио је ге не рал Жи во јинМи шић. Ка сни ји раз вој до га -ђа ја по ка зао је да је вој во даПут ник, по ста вља ју ћи ге не -ра ла Ми ши ћа за ко ман дан танај за мо ре ни је и нај и стро ше -ни је срп ске ар ми је, по ву каове о ма до бар по тез.

По зна ти вој ни исто ри -чар Ми лан Ра ден ко вић, ко јије из ве сно вре ме ра дио ушта бу Ми ши ћа, ова ко га јеоце нио: „Он је имао уро ђе -ну спо соб ност ко ман до ва -ња... Осе ћао је ма се и др -жао их у ру ци, знао је ка дашта са њи ма мо же по сти -ћи... Као од ли чан ди јаг но -сти чар, осе ћао је пулс сво јеар ми је...”. Иду ћи пре ма Ва -ље ву да пре у зме Пр ву ар ми -ју, ге не рал Ми шић ви деостра шне је при зо ре стра да -ња сво га на ро да и вој ске.То га је ду бо ко по тре сло,али и под ста кло да од махпри сту пи вра ћа њу по ре ме -ће ног ре да и ди сци пли не код ра стро је них је ди ни ца Пр веар ми је, да одво ји ста нов ни штво од вој ске, да крај њим на -по ри ма за у ста ви да љи про дор не при ја те ља.

Енер ги чан Ми ши ћев на ступ бр зо се пре нео на све је -ди ни це Пр ве ар ми је. По чео се ус по ста вља ти на ру ше ниред и си стем ко ман до ва ња. Од Ва ље ва се све ја че чу ла ва -тра не при ја те ље ве ар ти ље ри је, али ви ше ни је би ло ве ли -ког стра ха. Пр ва ар ми ја вра ћа ла је са мо по у зда ње и бор бе -ни мо рал. Ве ли ка бит ка срп ске вој ске се рас плам са ва ла нафрон ту од Обре нов ца до Гу че.

У та кав „бор бе ни лом и окр шај” ушло је 1.300 под на -ред ни ка из Ђач ког ба та љо на. Њи хов рас по ред је те као ве о -ма бр зо, од шта ба ар ми ја до ди ви зи ја, а од њих пре ма пу ко -ви ма, ба та љо ни ма и че та ма. Ско ро сва ка че та до би ла је подва ђа ка под на ред ни ка. У број ном сми слу, они ни су зна чи лимно го, али су сво јим сна жним мла да лач ким ду хом, уно си ли

но ву сна гу. Из не на ђе ни и пре мо ре ни вој ни ци, ви де ћи предсо бом мла де ђа ке под на ред ни ке, сле га ли су ра ме ни ма исхва та ли да је до шао мо ме нат „да се ви ше не мо же на зад”,већ у „сла ву или смрт”. Ка ко пи ше Т. Пе јо вић, „вој ни ци сунас у по чет ку гле да ли са жа ље њем, што смо та ко мла ди ишко ло ва ни до шли да по ги не мо... Упу ћи ва ли су нас ка ко да сечу ва мо од кур шу ма”. Удру же но рат но ис ку ство и ве шти наста ри јих, с мла да лач ким жа ром и енер ги јом та да шњих ђа капод на ред ни ка, уз му дро во ђе ње ста ре шин ског ка дра, по чевод Вр хов не ко ман де до нај ма ње је ди ни це, омо гу ћи ли су ор -га ни зо ва но по вла че ње под бор бом, а по том из не над ну,енер гич ну и сна жну про тив о фан зи ву, ко јом је за са мо пет на -е стак да на пот пу но раз би је на и из Ср би је про те ра на По ћо -ре ко ва „ка зне на екс пе ди ци ја”.

Ко лу бар ска бит ка, јед на од нај ве ћих у рат ној исто ри јисрп ског на ро да, тра ја ла је ме сец да на, на фрон ту ши ро ком

пре ко 150 км, про тив два пу -та број ни јег и не у по ре ди воопре мље ни јег не при ја те ља.Ср би ја је у тај суд бо но сни„су дар” ба ци ла све сво је од -брам бе не сна ге. Одо ле ва ју -ћи офан зи ви си ло ви тог за во -је ва ча, по сле те шког по вла -че ња и на пу шта ња пре сто -ног Бе о гра да, срп ска вој скаје чвр сто за по се ла ли ни ју:Ва ров ни ца –Ко смај –Сиб ни ца -–Вен ча не –Ва ган –Бе ла но ви ца -–Дре но ва –Сре зо је ви ћи –Ка -бла р–Ов чар.

Још у то ку од брам бе нефа зе, из вр ше на је по сте пе -на по пу на људ ством. Ма дасу вој ни об ве зни ци из но во -о сло бо ђе них обла сти би лине до вољ но об у че ни, они сурав но мер но рас по ре ђи ва ни.На упра жње на ме ста по ги -ну лих под о фи ци ра, сти ца -јем окол но сти, по ста вља нису ђа ци под на ред ни ци. „Тих1.200 оду ше вље них мла ди -

ћа”, пи ше Је врем Ста но је вић, „бе ху она лу ча што оза ри ду -шу по ти ште них вој ни ка, пре мо ре них ду гим по вла че њем ипро ре ђе них ве ли ким гу би ци ма. Со ко ле ћи сво је во до ве, ониће се у но вим бор ба ма ба ци ти на не при ја те ља са нео до љи -вом же сти ном, на по ре до са офи ци ри ма. Кр ва ва бра зда по -ста ће у њи хо вим ре до ви ма, али ће њи хов све тао при мерод ве сти срп ску вој ску у по бе ду...” Нај ве ће охра бре ње иза -зва ла је вест о при сти за њу ар ти ље риј ске му ни ци је, за ко -јом се „жеђ” ду го осе ћа ла. Са зна ње да ће про сла вље насрп ска ар ти ље ри ја „по но во кр чи ти пут пе ша ди ји”, вра ћа лоје ста ро са мо по у зда ње и ве ру у по бе ду. По ја ва ста рог ибо ле сног кра ља Пе тра Пр вог у пр вим бор бе ним ре до ви маима ла је сна жно мо рал но деј ство. Од че те до че те, го во ри -ло се: „Краљ је са на ма, не ма ви ше од сту па ња, убр зо ћена сту па ње...”

39

О усло ви ма у ко ји ма је пре у зео Пр ву ар ми ју и на чи -ну Ми ши ће вог обра ћа ња вој ни ци ма и ста ре ши на ма,оста ло је до ста за бе ле шки. У јед ној од њих, ко ја опи су једра ма тич ну гу жву и из ме ша ност вој ни ка са ма сом из бе -гли ца код Ка ме ног мо ста пре ко Риб ни це у Ми о ни ци, ко -ме се „при бли жа ва ла” сна жна ва тра не при ја те ља, ис ти чесе Ми ши ћев енер ги чан и оштар уз вик вој ни ци ма:

„Ку да сте на вр ли као оба у че ни?Вој ни ци су се збу ни ли и ућу та ли, а ге не рал Ми шић

је на ста вио:– Срам вас би ло! И ви сте Ср би. Од ко га бе жи те? Од

Шва бе, нај го регвој ни ка на све ту! Бе жи те ви ко ји сте ту кли Тур ке,

Бу га ре и те исте Шва бе! Бе жи те и га зи те ва ше же не иде цу! Од ко га вас хва та страх?

Ста ре ши не су по че ле да по стро ја ва ју је ди ни це ис -пред мо ста, а вој ни ци су

на свој на чин ко мен та ри са ли си ту а ци ју:– Из гу би смо ред и ди сци пли ну, па и па мет. Тре бао

нам је не ко да нас уре ди и ди сци пли ну је.

ВЕ РА У СНА ГУ БРА НИ О ЦА

Про тив о фан зи вом у ле ген дуСа ка квим се број ним ста њем по шло у про ти во о фан -

зи ву, нај бо ље го во ри по да так ко ји се од но си на Пр ву ар -ми ју. Она је има ла са мо око 21.900 бо ра ца, што је ма њеод по ло ви не фор ма циј ског са ста ва. И оста ле ар ми је суслич но из гле да ле. На при мер, Ти моч ка ди ви зи ја дру гогпо зи ва из Тре ће ар ми је има ла је са мо око 4.000 љу ди. Би -ло је то вре ме ка да је код ко ман да на та и ко ман ди ра про -ве ја ва ла ми сао да се срп ске сна ге мо гу спа си ти „са мо бр -зим пре ла ском у про тив о фан зи ву”. Да ка ко, у то ме јепред ња чио ге не рал Ми шић. Го во ре ћи о то ме не ку го ди нука сни је, он је ис та као да је иде ју о то ме „до нео из Вр хов -не ко ман де, где се она и за че ла”. По сле про це не си ту а ци -је и до не те од лу ке, Ми шић је упу тио на ред бу ко ман дан ти -ма ди ви зи ја, где се ка же: „Те шко ста ње код не при ја те љатре ба ис ко ри сти ти, на па да ти га сву да и на сва ком ме сту,ниг де му не да ти ми ра ни стан ке, до кле год га не уни шти -мо и ис те ра мо из на ше зе мље. Тре ба сад уло жи ти сву сво -ју сна гу, хра брост и по жр тво ва ње, јер је на сту пио зго дантре ну так да ту че мо не при ја тељ ске тру пе раз ба ца не по на -шој зе мљи.”

Ка ко не при ја тељ 2. де цем бра ни је кре нуо пре ма по -ло жа ји ма Пр ве ар ми је, Ми шић је још јед ном оба ве стиоко ман дан те ди ви зи ја о сво јој од лу ци, хра бре ћи их. Ка да јеи од Вр хов не ко ман де, на кон ду гих и те шких раз го во ра,до био са гла сност за пре ла зак у на пад, усле ди ла је она чу -ве на ди рек ти ва обр. 7510, ко јом је вој во да Пут ник на ре -дио по че так оп ште про тив о фан зи ве. Том ди рек ти вом уна пад су упу ће не и оста ле ар ми је.

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

ф $ љ т о н

40

Игром слу ча ја, баш 3. де цем бра, док је ге не рал Франк„па ра ди рао Бе о гра дом” и по ди зао цар ску и кра љев ску за -ста ву на древ ној Бе о град ској твр ђа ви, от по че ла је про тив о -фан зи ва ко ја ће га убр зо ис те ра ти из срп ске пре сто ни це.Срп ска вој ска, свр ста на у 63 пу ка свих по зи ва, под вођ -ством ге не ра ла Жи во ји на Ми ши ћа, Сте пе Сте па но ви ћа, Па -вла Ју ри ши ћа и Ву ко ма на Ара чи ћа, пре шла је у од суд ни на -пад на це лом фрон ту и за 13 да на кр ва вих бо је ва и же сто -ког про га ња ња не при ја те ља осло бо ди ла Ср би ју. Глав ни но -си лац про тив о фан зи ве би ла је Пр ва ар ми ја. Она је деј ству -ју ћи са опе ра тив не осно ви це Гор њи Ми ла но вац –Руд ни -к–Ов чар већ пр вог да на, „зба ци ла” из не на ђе ног не при ја те -ља са сво јих утвр ђе них по ло жа ја и по ти сну ла га за три досе дам ки ло ме та ра. До 5. де цем бра ди ви зи је те ар ми је из би -ле на су гре бен Про стру га –Ра јац –Су во бор. У ду ху опе ра циј -ског пла на, глав не сна ге Пр ве ар ми је (Дрин ска ди ви зи ја пр -вог, Мо рав ска дру гог и Ду нав ска ди ви зи ја пр вог по зи ва) об -ру ши ле су се 6 де цем бра ују тру, са су во бор ске гре де пре маКо лу ба ри. Ду нав ска ди ви зи ја пр вог по зи ва про ду жи ла је, наини ци ја ти ву свог ко ман дан та пу ков ни ка Ми ли во ја Ан ђел ко -ви ћа Ка ја фе, де лом сна га го ње ње ка Ми о ни ци и ре јо ну Гор -ње То пли це.

Ве ли ка це на по бе деБра не ћи сло бо ду и на ци о нал ни оп ста нак, срп ски на -

род под нео је ве ли ке људ ске и ма те ри јал не жр тве. За по бе -ду у Ко лу бар ској би ци, срп ска вој ска да ла је око 60.000 по -ги ну лих и ра ње них бо ра ца. На по љи ма и пла ни на ма Ср би је,др ски на па дач оста вио је пре ко 50.000 по ги ну лих, 42.215

Момчило Гаврић, најмлађи каплар у Првом светском рату на рапорту

за ро бље них вој ни ка и под о фи ци ра, 323 офи ци ра, 142 то па,71 ми тра љез, 60.000 пу ша ка, 43 рат не за ста ве, 3.600 за пре -жних ко ла са рат ним ма те ри ја лом, два ави о на... По бе де на Це -ру и Ко лу ба ри ши ром све та су про не ле сла ву пр ко сне Ср би је.Од 15. де цем бра 1914, сем за ро бље ни ка, на ње ној те ри то ри јиви ше ни је би ло ни јед ног ау стро у гар ског вој ни ка.

Мла дост срп ског на ро да сти гла је на по при ште ве ли кебит ке у вре ме ње не нај ве ће кри зе. За до је ни без гра нич ним ро -до љу бљем, ти мла ди љу ди уне ли су огро ман елан у сво је је ди -ни це. Мно ги од та да кло ну лих бо ра ца из ву кли су из се бе по -след ње ато ме сна ге и по ста ја ли хе ро ји. По себ но тре ба ис та ћида је Вр хов на ко ман да, 18. но вем бра, као по моћ де сет ко ва ноји ис цр пље ној Пр вој ар ми ји, по сла ла че ти ри че те из Ђач когба та љо на. Они су као ђа ци под на ред ни ци за ме ни ли из ги ну леста ре ши не. У Ко лу бар ској би ци, рас по ре ђен на це лом фрон ту,Ђач ки ба та љон ни је из не ве рио сво је до та да шње иде а ле. Задве не де ље да но ноћ них бор би, на рат ним по при шти ма по ги -ну ла је тре ћи на (пре ко 400), а ра ње но је бли зу 200 ђа ка под на -ред ни ка

По сле ве ли ких срп ских по бе да од Дри не до Су во бо ра ина траг, Ср би ја је пр вих ме се ци 1915. би ла на вр хун цу вој несла ве, осо ко ље на по бе до но сним од брам бе ним бит ка ма. Исто -вре ме но, би ла је те шко ра ње на због из у зет но ве ли ких жр та вако је је под не ла. Од сво јих 250.000 нај бо љих бо ра ца, из гу би лаје 163.557, а ме ђу њи ма и 2.110 офи ци ра. Тим не ми лим број -ка ма тре ба до да ти и око 69.000 умр лих од ра на и епи де ми јабо ле сти. У окол но сти ма ка да је не при ја те ља то ком Ко лу бар -ске бит ке раз би ла и де кла си ра ла, срп ска вој ска ни је има ласна ге да кру ни ше сво ју бри љант ну по бе ду и пре ба ци вој неопе ра ци је на не при ја те ље ву те ри то ри ју, па је на сту пи ло „опе -ра тив но за тиш је”.

Упр кос огром ним ус пе си ма ко је је оства ри ла у рат ној1914, Ср би ја се на ла зи ла у из у зет но те шком ста њу. О пр о бле -ми ма „ра ње не зе мље”, ка ко су је на зи ва ли, пи са ли су број ниса вре ме ни ци, исто ри ча ри, ди пло ма те, но ви на ри, уче сни ци ра -та и мно ги дру ги. Аме рич ки но ви нар и пу бли ци ста Џон Рид,за ду жен да пра ти при ли ке у Ср би ји, пи сао је у про ле ће 1915.да је „Ср би ја зе мља смр ти”. Док је око се бе за па жао па ра ли зупри вред ног жи во та, Ри да су му чи ла не ве ро ват на об ја шње њане ког чи нов ни ка да су „сви му шкар ци у Ср би ји у вој сци, илису мр тви, а све во ло ве је вла да узе ла да ву ку то по ве и ко мор -џиј ска ко ла”. По сле оби ла ска бо ји шних про сто ра на Дри ни,не ко ли ко ме се ци по сле бит ке, пи ше да се „ди зао за дах да сечо ве ку сму чи”, да је „хо дао по мр тви ма, та ко мно го их је би -ло”, да су му „но ге упа да ле у ја ме тру лог ме са, дро бе ћи ко -сти”. Чу дио се и због „из у зет ног од су ства гор чи не Ср ба”. Ка -ко пи ше, био је у „зе мљи чуд но ва тој, и за мр лој и жи вах ној... аипак ви со ког бор бе ног мо ра ла”.

У Ср би ји је вла да ла огром на не ста ши ца жи вот них на мир -ни ца, сто ке за ву чу, си ро ви на, рад не сна ге. Ве ли ки део те ри -то ри је био је ра зо рен и по па љен. Пи шу ћи о Ма чви, Џон Рид,ка же: „Цео је овај крај био спа љен и опљач кан, а ста нов ни -штво по би је но. Ни јед но гр ло сто ке ни смо ви де ли, а ки ло ме -три ма ни чо ве ка. Про шли смо кроз ва ро ши це у ко ји ма је тра -ва ра сла по ули ца ма, где ни јед но људ ско би ће ни је жи ве ло”.

И епи де ми је су узи ма ле свој да нак. Свој вр ху нац до сти -гле су у мар ту 1915. го ди не. Ру ски по сла ник Сер геј Пи са ров јеиз ве шта вао: „По шта ла ма, на сла ми и пре ко по ља на ле же мр -тви”. Бол ни це су ода ва ле сли ку ужа са. Ва ље во је опи си ва нокао „ве ли ка ка зни о ни ца у ко јој се је два зна ко је жив, а ко мр -тав”. Пре ма опи су Ар чи бал да Рај са, „гро бља су про ши ре напре ко ме ре, а гро ба ри су ко па ли ра ке од зо ре до мра ка”. Сма -тра се да је у то вре ме обо ле ло ви ше од 400.000, а умр ло око100.000 гра ђа на, 30.000–35.000 вој ни ка и око 30.000 рат нихза ро бље ни ка. Ал бин Куч бах је за бе ле жио да је од „440 срп -ских вој них и ци вил них ле ка ра, епи де ми ји ти фу са под ле глооко 200”. И по зна та срп ска сли кар ка На де жда Пе тро вић умр -ла је од ти фу са као бол ни чар ка у Ва ље ву, апри ла 1915. го ди не.

Не мач ка ула зи у ратНад ра ње ном Ср би јом, над ви ла су се но ва рат на ис ку ше -

ња. Сеп тем бра 1915, на про сто ру Сре ма и се ве ро и сточ не Бо -сне, кон цен три са на је ау стро у гар ска 3. ар ми ја, у ју жном Ба на -ту не мач ка 11. ар ми ја, а у за пад ној Бу гар ској ње на 1. и 2. ар -ми ја. Свим тру па ма, ја чи не око 800.000 љу ди, са вре ме но опре -мље ним и по др жа ним ва зду шним сна га ма, ко ман до вао је не -мач ки фелд мар шал Ау густ фон Ма кен зен, до та да је дан однај ве ћих не мач ких ко ман да на та. Та квој вој ној си ли, Ср би ја јемо гла су прот ста ви ти око 300.000 вој ни ка, ма хом ста ри јег жи -вот ног до ба, раз ву че них на око 1.150 ки ло ме та ра фрон та.Срп ска вој ска је та да има ла 13 пе ша диј ских ди ви зи ја, од ко јихсу обра зо ва не Пр ва, Дру га и Тре ћа ар ми ја, Ти моч ка вој ска,Од бра на Бе о гра да, тру пе „Но вих обла сти” и не ко ли ко од ре да.Под Вр хов ном ко ман дом би ле су Ко њич ка ди ви зи ја, две еска -дри ле ави о на и део те шке ар ти ље ри је. Глав ни на срп ске вој скеби ла је по де ље на на две ве ће опе ра тив не гру па ци је: јед на заза тва ра ње ве ли ко мо рав ског, а дру га ни шав ског прав ца. Оста -ли де ло ви тре ба ло је да шти те гра нич ни фронт. Пред по че такбор бе них деј ста ва, Ср би ја је мо гла да ра чу на са мо на по у зда -ну са рад њу с Цр но гор ци ма, ко ји су ве зи ва ли ау стро у гар скесна ге на свом де лу фрон та и шти ти ли ле ви бок срп ске Пр веар ми је. Цр но гор ска вој ска има ла је око 42.000 вој ни ка и ста -ре ши на.

За раз ли ку од сме ње ног По ћо ре ка, Ма кен зен је од лу чиода глав ни пра вац на па да из ве де са се ве ра, с цен трал ним уда -ром пре ко Бе о гра да. То ком сеп тем бра, пре ма Бе о гра ду је рас -по ре дио око 350 то по ва раз ли чи тог ка ли бра, укљу чу ју ћи имер зе ре. Оп шти на пад на Ср би ју и Бе о град от по чео је 6. ок -то бра, ура ган ском ар ти ље риј ском при пре мом по по ло жа ји мау гра ду. Са мо у јед ном да ну, на Бе о град је па ло око 30.000 гра -на та. Про стор од Ка ра бур ме до Аде Ци ган ли је за сут је са бли -зу 4.000 про јек ти ла. Ло ми ли су се де бе ли ве ков ни бе де ми Бе -о град ске твр ђа ве, ди за ли сту бо ви зе мље и ди ма, ку ће ле те ле ува здух. Смрт је ко си ла и вој ску и ци ви ле. ƒ

(На ста вак у сле де ћем бро ју)

41„Жао ми је до брих дру го ва, ле пих мла ди ћа, ко ји бисво јим ра дом ко ри сти ли у ми ру... Али, за што их жа ли ти,опла ки ва ти? Зар ни су ча сно по ги ну ли у ча сној бор би?...Зар би би ло бо ље да су умр ли на бо ле снич кој по сте љи? Уове ве ли ке да не жа ло сно је умре ти обич ном смр ћу”, за -пи сао је ђак под на ред ник Јо ван Ба бић.

ЧА СНА СМРТ

МЕСТУ СЛУЖБОВАЊА БАЧКА ТОПОЛАВојна пошта 1414 Нови Сад

1. артиљерија – 7 радних места (из-вршилаца)

2. техничка служба – 1 радно место(извршилац)

3. интендантска служба – 2 раднаместа (извршиоца)

МЕСТУ СЛУЖБОВАЊА БЕОГРАДВојна пошта 4795 Београд

4. пешадија – 59 радних места (извр-шилаца)Војна пошта 5542 Београд

5. служба телекомуникације – 1 радно место (извршилац)Војна пошта 4501 Београд

6. саобраћајна служба – 1 радно ме-сто (извршилац)

7. служба ваздушног осматрања ијављања – 1 радно место (изврши-лац)Војна пошта 1205 Београд

8. артиљеријско ракетне јединицеза ПВД – 1 радно место-изврши-лац (радно место је у насељу Ба-тајница)

9. артиљеријско ракетне јединице заПВД – 1 радно место-извршилац(радно место је у насељу Зуце)

10. артиљеријско ракетне јединице заПВД – 3 радна места-извршиоца(радна места су у насељу Јаково)

11. служба телекомуникације – 3 радна места-извршиоца (раднаместа су у насељу Зуце)

12. саобраћајна служба – 1 радно ме-сто-извршилац (радно место је унасељу Јаково)

13. служба ваздушног осматрања ијављања – 1 радно место (изврши-лац)

МЕСТУ СЛУЖБОВАЊА БУЈАНОВАЦВојна пошта 3924 Бујановац

14. пешадија – 7 радних места (извр-шилаца)

15. служба телекомуникације – 3 ра д-на места (извршиоца)

16. техничка служба – 3 радна места(извршиоца)

17. саобраћајна служба – 4 радна ме-ста (извршиоца)

МЕСТУ СЛУЖБОВАЊА ВАЉЕВОВојна пошта 3720 Краљево

18. саобраћајна служба – 1 радно ме -сто (извршилац)

МЕСТУ СЛУЖБОВАЊА ЗРЕЊАНИНВојна пошта 5542 Београд

19. служба телекомуникације – 2 ра -дна места (извршиоца)

20. техничка служба – 1 радно место(извршилац)Војна пошта 1414 Нови Сад

21. пешадија – 83 радна места (извр-шиоца)

22. служба телекомуникације – 1 ра д-но место (извршилац)

23. санитетска служба – 1 радно ме-сто (извршилац)

24. саобраћајна служба – 6 раднихместа (извршилаца)Војна пошта 3160 Зрењанин

25. пешадија – 14 радних места (извр-шилаца)

26. артиљерија – 6 радних места (из-вршилаца)

27. артиљеријско ракетне јединицеза ПВД – 1 радно место (изврши-лац)

28. инжињерија – 5 радних места (из-вршилаца)

29. техничка служба – 4 радна места(извршиоца)

30. интендантска служба – 3 раднаместа (извршиоца)

31. саобраћајна служба – 2 радна ме-ста (извршиоца)

МЕСТУ СЛУЖБОВАЊА КРАГУЈЕВАЦВојна пошта 1205 Београд

32. артиљеријско ракетне јединице заПВД – 2 радна места (извршиоца)

33. саобраћајна служба – 1 радно ме-сто (извршилац)

МЕСТУ СЛУЖБОВАЊА КРАЉЕВОВојна пошта 4501 Београд

34. служба ваздушног осматрања и ја-вљања – 1 радно место (извршилац)Војна пошта 2895 Лађевци

35. пешадија – 8 радних места-извр-шилаца (радна места су у насељуЛађевци)

36. артиљеријско ракетне јединице заПВД – 1 радно место-извршилац(радно место је у насељу Лађевци)

МЕСТУ СЛУЖБОВАЊА КРУШЕВАЦВојна пошта 5801 Крушевац

37. атомско-биолошко-хемијска слу-жба – 4 радна места (извршиоца)

38. саобраћајна служба – 2 радна ме-ста (извршиоца)

МЕСТУ СЛУЖБОВАЊА НИШВојна пошта 3987 Ниш

39. артиљерија – 8 радних места (из-вршилаца)40. саобраћајна служба – 7 рад-них места (извршилаца)Војна пошта 5464 Ниш

41. служба телекомуникације – 6 ра д-них места (извршилаца)Војна пошта 1205 Београд

42. саобраћајна служба – 1 радно ме-сто (извршилац)Војна пошта 2895 Лађевци

43. саобраћајна служба – 1 радно место (извршилац)

МЕСТУ СЛУЖБОВАЊА НОВИ ПАЗАРВојна пошта 3720 Краљев

44. пешадија – 5 радних места(извршилаца)

45. оклопне јединице – 15 радних места (извршилаца)

МЕСТУ СЛУЖБОВАЊА НОВИ САДВојна пошта 1414 Нови Сад

46. пешадија – 13 радних места (извр-шилаца)

47. оклопне јединице – 8 радних ме-ста (извршилаца)

48. инжињерија – 6 радних места (из-вршилаца)

49. служба телекомуникације – 6 ра д -них места (извршилаца)

50. техничка служба – 1 радно место(извршилац)

51. интендантска служба – 2 раднаместа (извршиоца)

52. саобраћајна служба – 2 радна ме-ста (извршиоца)

53. грађевинска служба – 4 радна ме-ста (извршиоца)Војна пошта 2827 Нови Сад

54. пешадија – 2 радна места (извр-шиоца)

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

к о н к у р с и

42

МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕГенералштаб Војске СрбијеУправа за људске ресурсе

расписује

Ј А В Н И К О Н К У Р СЗа попуну слободних радних места професионалних војника, на одређено време, у:

55. речне јединице – 4 радна места(извршиоца)

56. инжињерија – 3 радна места (из-вршиоца)

57. служба телекомуникације – 2 ра д-на места (извршиоца)

58. интендантска служба – 1 радноместо (извршилац)Војна пошта 2834 Београд59. пешадија – 1 радно место (извршилац)Војна пошта 1205 Београд

60. артиљеријско ракетне јединице заПВД – 2 радна места (извршиоца)

61. техничка служба – 1 радно место(извршилац)

62. саобраћајна служба – 1 радно ме-сто (извршилац)

МЕСТУ СЛУЖБОВАЊА ПАНЧЕВОВојна пошта 1414 Нови Сад

63. пешадија – 74 радна места (извр-шиоца)

64. служба телекомуникације – 4 ра д-на места (извршиоца)

65. техничка служба – 2 радна места(извршиоца)

66. интендантска служба – 7 раднихместа (извршилаца)

67. саобраћајна служба – 4 радна ме-ста (извршиоца)Војна пошта 1205 Београд

68. артиљеријско ракетне јединице заПВД – 3 радна места (извршиоца)

МЕСТУ СЛУЖБОВАЊА ПОЖЕГАВојна пошта 9808 Београд

69. пешадија – 2 радна места-извр-шиоца (радна места су у насељуЈеминска Стена)Војна пошта 5542 Београд

70. служба телекомуникације – 1 ра д-но место (извршилац)

71. техничка служба – 1 радно место(извршилац)Војна пошта 3720 Краљево

72. пешадија – 158 радних места (из-вршилаца)

73. служба телекомуникације – 10радних места (извршилаца)

74. техничка служба – 5 радних места(извршилаца)

75. интендантска служба – 10 раднихместа (извршилаца)

76. санитетска служба – 3 радна ме-ста (извршиоца)

77. саобраћајна служба – 19 раднихместа (извршилаца)

78. грађевинска служба – 1 радно ме-сто (извршилац)

МЕСТУ СЛУЖБОВАЊА РАШКАВојна пошта 3720 Краљево

79. пешадија – 24 радна места (извр-шиоца)

МЕСТУ СЛУЖБОВАЊА СМЕДЕРЕВОВојна пошта 5542 Београд

80. служба телекомуникације – 1 ра д-но место (извршилац)

МЕСТУ СЛУЖБОВАЊА СРЕМСКА МИТРОВИЦАВојна пошта 1414 Нови Сад81. оклопне јединице – 5 радних места (извршилаца)82. служба телекомуникације – 1 радно место (извршилац)83. техничка служба – 2 радна ме-ста (извршиоца)84. саобраћајна служба – 2 радна места (извршиоца)

УСЛОВИ КОНКУРСАНа конкурс се могу јавити држа-

вљани Републике Србије, који испуња-вају следеће услове:

а) ОПШТИ УСЛОВИ– да су здравствено способни за

службу у Војсци Србије (што утвр-ђује надлежна војнолекарска ко-мисија);

– да им раније није престајао радниоднос у државном органу због те-же повреде дужности из радногодноса (за лица која су раније би-ла у радном односу у државноморгану);

– да нису осуђивани на казну затво-ра од најмање шест месеци;

– да нису старији од 30 година;– да су одслужили војни рок са

оружјем (осим за лица женскогпола);

– да задовољавају минимално про-писане вредности критеријумапсихолошке процене за пријем упрофесионалну војну службу;

– да задовољавају минимално про-писане вредности критеријумапровере физичке способности запријем у професионалну војнуслужбу;

– да су безбедносно проверени и данемају безбедносних сметњи зарад у Војсци Србије и ван ВојскеСрбије (што утврђује Војнобе-збедносна агенција);

б) ПОСЕБНИ УСЛОВИ– за возаче, надлежна војнолекар-

ска комисија утврђује здравстве-ну способност за возаче мотор-них возила у Војсци Србије;

– кандидати који конкуришу за при-јем у јединице војне полиције тре-ба успешно да заврше специјали-стичку обуку (за 6 радних местана редном броју 4. и радно местона редном броју 59.);

– кандидати женског пола (који ни-су војно обучени) треба успешно

да заврше основну и специјали-стичку обуку.

– за радна места на р. бр. 1.: за јед-но радно место могу конкурисатилица која су завршила гимназију(природно-математички смер) илиимају најмање 3. степен стручнеспреме електротехничке или тех-ничке школе (електро, ПТТ илиинформатички смер) или саобра-ћајне школе (смер телекомуника-ције или техничар ПТТ саобраћа-ја) или која су у току служења вој-ног рока обучена за обављање ду-жности у служби телекомуника-ције, док за шест радних местамогу конкурисати лица која имајунајмање средњу стручну спрему,од чега је за једно радно местопотребно да лица која конкуришуимају и возачку дозволу најмање„B” категорије;

– за радно место на р. бр. 2.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему;

– за радна места на р. бр. 3.: могуконкурисати лица која имају нај-мање 3. степен стручне спремеугоститељске или прехрамбенешколе или сертификат или потвр-ду о стручној оспособљености закувара;

– за радна места на р. бр. 4.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему ителесну висину најмање 175 цм;

– за радно место на р. бр. 5.: могуконкурисати лица која су заврши-ла гимназију (природно-матема-тички смер) или имају најмање 3.степен стручне спреме електро-техничке или техничке школе(електро, ПТТ или информатичкисмер) или саобраћајне школе(смер телекомуникације или тех-ничар ПТТ саобраћаја) или која суу току служења војног рока обу-чена за обављање дужности у слу-жби телекомуникације;

– за радно место на р. бр. 6.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему ивозачку дозволу најмање „C” ка-тегорије;

– за радно место на р. бр. 7.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему;

– за радно место на р. бр. 8.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему;

– за радно место на р. бр. 9.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему;

– за радна места на р. бр. 10.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему;

– за радна места на р. бр. 11.: могуконкурисати лица која имају нај-

43

мање средњу стручну спрему. Заједно радно место потребно је дакандидати који конкуришу за при-јем имају и возачку дозволу најма-ње „C” категорије;

– за радно место на р. бр. 12.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему ивозачку дозволу најмање „C” ка-тегорије;

– за радно место на р. бр. 13.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему;

– за радна места на р. бр. 14.: за че-тири радна места могу конкуриса-ти лица која имају најмање сред-њу стручну спрему, од чега је заједно радно место потребно далица која конкуришу имају и во-зачку дозволу најмање „C” кате-горије, док за три радна места мо-гу конкурисати лица која имајунајмање 4. степен стручне спре-ме и сертификат или потврду опознавању енглеског језика;

– за радна места на р. бр. 15.: могуконкурисати лица која су заврши-ла гимназију (природно-матема-тички смер) или имају најмање 3.степен стручне спреме електро-техничке или техничке школе(електро, ПТТ или информатичкисмер) или саобраћајне школе(смер телекомуникације или тех-ничар ПТТ саобраћаја) или која суу току служења војног рока обу-чена за обављање дужности у слу-жби телекомуникације;

– за радна места на р. бр. 16.: заједно радно место могу конкури-сати лица која имају најмање 3.степен стручне спреме машинскеили техничке школе (образовнипрофил машинство и обрада ме-тала), за једно радно место одго-варајућу школу, диплому, серти-фикат или потврду о стручнојоспособљености за електромеха-ничара и возачку дозволу најмање„B” категорије и за једно радноместо одговарајућу школу, дипло-му, сертификат или потврду остручној оспособљености за ауто-механичара и возачку дозволу нај-мање „B” категорије;

– за радна места на р. бр. 17.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему, одчега је за три радна места потреб-но да кандидати који конкуришуза пријем имају и возачку дозволунајмање „C” категорије, а за једнорадно место возачку дозволу нај-мање „D” категорије ;

– за радно место на р. бр. 18.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему и

возачку дозволу најмање „C” ка-тегорије;

– за радна места на р. бр. 19.: могуконкурисати лица која су заврши-ла гимназију (природно-матема-тички смер) или имају најмање 3.степен стручне спреме електро-техничке или техничке школе(електро, ПТТ или информатичкисмер) или саобраћајне школе(смер телекомуникације или тех-ничар ПТТ саобраћаја) или која суу току служења војног рока обу-чена за обављање дужности у слу-жби телекомуникације;

– за радно место на р. бр. 20.: могуконкурисати лица која имају нај-мање 3. степен стручне спремеелектротехничке или техничкеили саобраћајне школе (смер те-лекомуникације) и возачку дозво-лу најмање „C” категорије;

– за радна места на р. бр. 21.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Заједно радно место потребно је дакандидати који конкуришу за при-јем имају и возачку дозволу најма-ње „С” категорије;

– за радно место на р. бр. 22.: могуконкурисати лица која су заврши-ла гимназију (природно-матема-тички смер) или имају најмање 3.степен стручне спреме електро-техничке или техничке школе(електро, ПТТ или информатичкисмер) или саобраћајне школе(смер телекомуникације или техни-чар ПТТ саобраћаја) или која су утоку служења војног рока обученаза обављање дужности у службителекомуникације. Потребно је дакандидати који конкуришу за при-јем имају и возачку дозволу најма-ње „C” категорије;

– за радно место на р. бр. 23.: могуконкурисати лица која имају нај-мање 4. степен стручне спремемедицинске школе;

– за радна места на р. бр. 24.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему ивозачку дозволу најмање „C” ка-тегорије;

– за радна места на р. бр. 25.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Задва радна места потребно је дакандидати који конкуришу за при-јем имају и возачку дозволу најма-ње „С” категорије;

– за радна места на р. бр. 26.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Запет радних места потребно је дакандидати који конкуришу за при-јем имају и возачку дозволу најма-ње „С” категорије;

– за радно место на р. бр. 27.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему ивозачку дозволу најмање „C” ка-тегорије;

– за радна места на р. бр. 28.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Затри радна места потребно је дакандидати који конкуришу за при-јем имају и возачку дозволу најма-ње „B” категорије;

– за радна места на р. бр. 29.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Заједно радно место потребно је дакандидати који конкуришу за при-јем имају одговарајућу школу, ди-плому, сертификат или потврду остручној оспособљености за ауто-механичара, за једно радно местозавршену хемијску школу (звањехемијски техничар), за једно рад-но место завршену машинскушколу и за једно радно место за-вршену електротехничку школу;

– за радна места на р. бр. 30.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Задва радна места потребно је дакандидати који конкуришу за при-јем имају одговарајућу школу, ди-плому, сертификат или потврду остручној оспособљености за кува-ра, а за једно радно место одгова-рајућу школу, диплому, сертифи-кат или потврду о стручној оспо-собљености за кројача;

– за радна места на р. бр. 31.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему ивозачку дозволу најмање „C” ка-тегорије;

– за раднa местa на р. бр. 32.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему;

– за радно место на р. бр. 33.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему ивозачку дозволу најмање „C” ка-тегорије;

– за радно место на р. бр. 34.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему;

– за радна места на р. бр.35.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему;

– за радно место на р. бр.36.: могуконкурисати лица која имају нај-мање 4. степен стручне спреме;

– за радна места на р. бр. 37.: могуконкурисати лица која имају нај-мање 4. степен стручне спремехемијске или хемијско-техноло-шке школе или која су у току вој-ног рока обучена за обављање ду-жности у атомско-биолошко-хе-мијској служби. За једно радно

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

к о н к у р с и

44

место потребно је да кандидатикоји конкуришу за пријем имају ивозачку дозволу најмање „С” ка-тегорије;

– за радна места на р. бр. 38.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему ивозачку дозволу најмање „C” ка-тегорије;

– за раднa местa на р. бр. 39.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему;

– за радна места на р. бр. 40.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему ивозачку дозволу најмање „СЕ” ка-тегорије, односно „Е” категоријепо старом Закону;

– за радна места на р. бр. 41.: могуконкурисати лица која су заврши-ла гимназију (природно-матема-тички смер) или имају најмање 3.степен стручне спреме електро-техничке или техничке школе(електро, ПТТ или информатичкисмер) или саобраћајне школе(смер телекомуникације или тех-ничар ПТТ саобраћаја) или која суу току служења војног рока обу-чена за обављање дужности у слу-жби телекомуникације. За петрадних места потребно је да кан-дидати који конкуришу за пријемимају и возачку дозволу најмање„С” категорије;

– за радно место на р. бр. 42.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему ивозачку дозволу најмање „C” ка-тегорије;

– за радно место на р. бр. 43.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему ивозачку дозволу најмање „C” ка-тегорије;

– за раднa местa на р. бр. 44.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему;

– за радна места на р. бр.45.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Задва радна места потребно је дакандидати који конкуришу за при-јем имају и возачку дозволу најма-ње „С” категорије;

– за раднa местa на р. бр. 46.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Затри радна места потребно је дакандидати који конкуришу за при-јем имају и возачку дозволу најма-ње „С” категорије;

– за раднa местa на р. бр. 47.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Затри радна места потребно је дакандидати који конкуришу за при-

јем имају и возачку дозволу најма-ње „С” категорије;

– за раднa местa на р. бр. 48.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Зачетири радна места потребно једа кандидати који конкуришу запријем имају и возачку дозволунајмање „B” категорије;

– за радна места на р. бр. 49.: могуконкурисати лица која су заврши-ла гимназију (природно-матема-тички смер) или имају најмање 3.степен стручне спреме електро-техничке или техничке школе(електро, ПТТ или информатичкисмер) или саобраћајне школе(смер телекомуникације или тех-ничар ПТТ саобраћаја) или која суу току служења војног рока обу-чена за обављање дужности у слу-жби телекомуникације;

– за радно место на р. бр. 50.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему;

– за радна места на р. бр. могу кон-курисати лица која имају најмањесредњу стручну спрему. За једнорадно место потребно је да кан-дидати који конкуришу за пријемимају одговарајућу школу, дипло-му, сертификат или потврду остручној оспособљености за обу-ћара, а за друго радно место од-говарајућу школу, диплому, сер-тификат или потврду о стручнојоспособљености за столара;

– за радна места на р. бр. 52.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему ивозачку дозволу најмање „C” ка-тегорије;

– за радна места на р. бр. 53.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Заједно радно место потребно је дакандидати који конкуришу за при-јем имају одговарајућу школу, ди-плому, сертификат или потврду остручној оспособљености за ли-мара, за једно радно место одго-варајућу школу, диплому, серти-фикат или потврду о стручнојоспособљености за молера-фар-бара и за два радна места одгова-рајућу школу, диплому, сертифи-кат или потврду о стручној оспо-собљености за руковаоца парнихкотлова са ручним ложењем;

– за радна места на р. бр. 54.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему;

– за радна места на р. бр. 55.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. По-требно је да су кандидати којиконкуришу за пријем на радна ме-ста пливачи, док је за два радна

места потребно да кандидати ко-ји конкуришу за пријем имају ивозачку дозволу најмање „C” ка-тегорије;

– за радна места на р. бр. 56.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. По-требно је да су кандидати којиконкуришу за пријем на радна ме-ста пливачи;

– за радна места на р. бр. 57.: могуконкурисати лица која су завршилагимназију (природно-математичкисмер) или имају најмање 3. степенстручне спреме електротехничкеили техничке школе (електро, ПТТили информатички смер) или сао-браћајне школе (смер телекомуни-кације или техничар ПТТ саобраћа-ја) или која су у току служења вој-ног рока обучена за обављање ду-жности у служби телекомуникаци-је. Потребно је да кандидати којиконкуришу за пријем имају и возач-ку дозволу најмање „C” категорије;

– за радно место на р. бр. 58.: могуконкурисати лица која имају одго-варајућу школу, диплому, серти-фикат или потврду о стручнојоспособљености за кувара и нај-мање средњу стручну спрему. По-требно је да су кандидати којиконкуришу за пријем на радно ме-сто пливачи;

– за радно место на р. бр. 59.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему;

– за радна места на р. бр. 60.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Заједно радно место потребно је дакандидати који конкуришу за при-јем имају и возачку дозволу најма-ње „С” категорије;

– за радно место на р. бр. 61.: могуконкурисати лица која имају одго-варајућу школу, диплому, серти-фикат или потврду о стручнојоспособљености за електромеха-ничара и најмање средњу стручнуспрему;

– за радно место на р. бр. 62.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему ивозачку дозволу најмање „C” ка-тегорије;

– за радна места на р. бр. 63.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Запет радних места потребно је дакандидати који конкуришу за при-јем имају и возачку дозволу најма-ње „С” категорије;

– за радна места на р. бр. 64.: могуконкурисати лица која су заврши-ла гимназију (природно-матема-тички смер) или имају најмање 3.степен стручне спреме електро-

45

техничке или техничке школе(електро, ПТТ или информатичкисмер) или саобраћајне школе(смер телекомуникације или тех-ничар ПТТ саобраћаја) или која суу току служења војног рока обу-чена за обављање дужности у слу-жби телекомуникације. За трирадна места потребно је да канди-дати који конкуришу за пријемимају и возачку дозволу најмање„С” категорије;

– за радна места на р. бр. 65.: могуконкурисати лица која имају нај-мање 3. степен стручне спремемашинске или техничке школе(смер машинбравар);

– за радна места на р. бр. 66.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Зачетири радна места потребно једа кандидати који конкуришу запријем имају одговарајућу школу,диплому, сертификат или потврдуо стручној оспособљености за ку-вара или месара, а за једно радноместо одговарајућу школу, дипло-му, сертификат или потврду остручној оспособљености за бер-берина;

– за радна места на р. бр. 67.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему ивозачку дозволу најмање „C” ка-тегорије;

– за радна места на р. бр. 68.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Заједно радно место потребно је дакандидати који конкуришу за при-јем имају и возачку дозволу најма-ње „С” категорије;

– за радна места на р. бр. 69.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему;

– за радно место на р. бр. 70.: могуконкурисати лица која су заврши-ла гимназију (природно-матема-тички смер) или имају најмање 3.степен стручне спреме електро-техничке или техничке школе(електро, ПТТ или информатичкисмер) или саобраћајне школе(смер телекомуникације или тех-ничар ПТТ саобраћаја) или која суу току служења војног рока обу-чена за обављање дужности у слу-жби телекомуникације;

– за радно место на р. бр. 71.: могуконкурисати лица која имају нај-мање 3. степен стручне спремеелектротехничке или техничкеили саобраћајне школе (смер те-лекомуникације) и возачку дозво-лу најмање „C” категорије;

– за радна места на р. бр. 72.: за 28радних места могу конкурисатилица која имају најмање основно

образовање, док за 130 раднихместа могу конкурисати лица којаимају најмање средњу стручнуспрему, од чега је за шест раднихместа потребно је да кандидатикоји конкуришу за пријем имају ивозачку дозволу најмање „С” ка-тегорије;

– за радна места на р. бр. 73.: могуконкурисати лица која су заврши-ла гимназију (природно-матема-тички смер) или имају најмање 3.степен стручне спреме електро-техничке или техничке школе(електро, ПТТ или информатичкисмер) или саобраћајне школе(смер телекомуникације или тех-ничар ПТТ саобраћаја) или која суу току служења војног рока обу-чена за обављање дужности у слу-жби телекомуникације. За трирадна места потребно је да канди-дати који конкуришу за пријемимају и возачку дозволу најмање„С” категорије;

– за радна места на р. бр. 74.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Задва радна места могу конкуриса-ти лица која имају завршену ма-шинску или техничку школу (смермашинбравар), за једно радно ме-сто завршену хемијску школу(звање хемијски техничар), за јед-но радно место завршену машин-ску школу и возачку дозволу нај-мање „С” категорије и за једнорадно место завршену електро-техничку школу и возачку дозво-лу најмање „С” категорије;

– за радна места на р. бр. 75.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Заседам радних места потребно једа кандидати који конкуришу запријем имају одговарајућу школу,диплому, сертификат или потврдуо стручној оспособљености за ку-вара или месара, за једно радноместо одговарајућу школу, дипло-му, сертификат или потврду остручној оспособљености за кро-јача и за два радна места одгова-рајућу школу, диплому, сертифи-кат или потврду о стручној оспо-собљености за берберина;

– за радна места на р. бр. 76.: могуконкурисати лица која имају нај-мање 4. степен стручне спремемедицинске школе;

– за радна места на р. бр. 77.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему, одчега је за седам радних места по-требно да лица која конкуришуимају и возачку дозволу најмање„С1Е” категорије, односно „Е” ка-тегорије по старом Закону, а за

дванаест радних места возачкудозволу најмање „C” категорије;

– за радно место на р. бр. 78.: могуконкурисати лица која имају одго-варајућу школу, диплому, серти-фикат или потврду о стручнојоспособљености за руковаоцапарних котлова са ручним ложе-њем и најмање средњу стручнуспрему;

– за раднa местa на р. бр. 79.: за 9радних места могу конкурисатилица која имају најмање основнообразовање, док за 15 радних ме-ста могу конкурисати лица којаимају најмање средњу стручнуспрему;

– за радно место на р. бр. 80.: могуконкурисати лица која су заврши-ла гимназију (природно-матема-тички смер) или имају најмање 3.степен стручне спреме електро-техничке или техничке школе(електро, ПТТ или информатичкисмер) или саобраћајне школе(смер телекомуникације или тех-ничар ПТТ саобраћаја) или која суу току служења војног рока обу-чена за обављање дужности у слу-жби телекомуникације;

– за радна места на р. бр. 81.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Заједно радно место потребно је дакандидати који конкуришу за при-јем имају и возачку дозволу најма-ње „B” категорије;

– за радно место на р. бр. 82.: могуконкурисати лица која су заврши-ла гимназију (природно-матема-тички смер) или имају најмање 3.степен стручне спреме електро-техничке или техничке школе(електро, ПТТ или информатичкисмер) или саобраћајне школе(смер телекомуникације или тех-ничар ПТТ саобраћаја) или која суу току служења војног рока обу-чена за обављање дужности у слу-жби телекомуникације. Потребно једа кандидати који конкуришу запријем имају и возачку дозволу нај-мање „C” категорије;

– за радна места на р. бр. 83.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему. Заједно радно место могу конкури-сати лица која имају одговарајућушколу, диплому, сертификат илипотврду о стручној оспособљено-сти за електромеханичара, а задруго радно место возачку дозво-лу најмање „C” категорије;

– за радна места на р. бр. 84.: могуконкурисати лица која имају нај-мање средњу стручну спрему ивозачку дозволу најмање „C” ка-тегорије.

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

к о н к у р с и

46

НАЧИН КОНКУРИСАЊАКандидати из грађанства подносе

попуњен образац пријаве за пријем уВојску Србије у својству професионал-ног војника препорученом поштом Вој-ној пошти са којом желе да закључеуговор.

Уз образац пријаве прилаже се:– извод из матичне књиге рођених

(оригинал или фотокопија овере-на у суду или општини);

– уверење о држављанству (ориги-нал или фотокопија оверена у су-ду или општини);

– потврда државног органа да кан-дидату није раније престајао рад-ни однос, у државном органу,због теже повреде дужности израдног односа (за лица која су ра-није била у радном односу у др-жавном органу);

– уверење Центра Министарстваодбране за локалну самоуправу даје кандидат одслужио војни рок саоружјем (осим за лица женскогпола) – оригинал или фотокопијаоверена у суду или општини;

– копија дипломе о стеченом обра-зовању (фотокопија оверена у су-ду или општини);

– копија возачке дозволе (фотоко-пија оверена у суду или општини)– за лица која конкуришу за род-службу где се захтева одређенакатегорија.Документа која се прилажу уз

пријаву, са изузетком извода из матич-не књиге рођених, уколико је на новомобрасцу, не могу бити старија од 6(шест) месеци.

ИЗБОРНИ ПОСТУПАКИзборни поступак ће се спрове-

сти само међу кандидатима који испу-њавају услове конкурса за пријем нарадно место на које су конкурисали.

Конкурсна комисија позваће кан-дидате, који испуњавају услове кон-курса, ради обављања општег лекар-ског прегледа у јединици, физичкепровере, комисијског разговора и пси-холошке процене и утврдиће њиховерезултате према мерилима прописа-ним за избор.

Утврђивање редоследа пријавље-них кандидата врши се на основу сле-дећих мерила за избор:– завршени ниво школовања – до 25

бодова (основна школа 5 бодова,средња школа 3. степен 15 бодова,средња школа 4. степен или вишиниво образовања 25 бодова);

– резултати провере физичке спо-собности – до 35 бодова (произ-вод коначне оцене провере фи-зичке способности и броја 7);

– резултати психолошке проценекандидата – до 40 бодова (произ-вод коначне оцене психолошкепроцене и броја 8).Кандидати, који са најбољим резул-

татом испуне мерила за избор, биће упу-ћени на медицинско-здравствену про-цену у надлежну војноздравствену уста-нову, ради утврђивања здравственеспособности за професионалну војнуслужбу. За наведене кандидате изврши-ће се безбедносна провера за пријем нарад у Војску Србије.

Позиви и сва писмена документадостављају се кандидату на адресу ко-ју кандидат наведе у пријави за пријем.

Уколико се кандидат не одазовепозиву ради обављања општег лекар-ског прегледа у јединици, физичкепровере, комисијског разговора и пси-холошке процене и упућивања на ме-дицинско-здравствену процену, сма-траће се да не жели да ступи у профе-сионалну војну службу.

Одлуку о избору кандидата запријем у професионалну војну службудонеће надлежни старешина о чемуће писаним путем бити обавештенисви учесници јавног конкурса у рокуод осам дана од дана када је извршенизбор.

Изабрани кандидати, који су одслу-жили војни рок под оружјем, биће при-мљени у својству професионалних вој-ника на одређено време на период одшест месеци, уз могућност продужењауговора о раду на период од 3 године донавршених 40 година живота.

Изабрани кандидати женског пола,који нису служили војни рок, биће упу-ћени на обуку у јединице и центре заоспособљавање. Кандидати, који успе-шно заврше обуку, биће примљени усвојству професионалних војника на од-ређено време на период од шест месе-ци, уз могућност продужења уговора ораду на период од 3 године до наврше-них 40 година живота.

Кандидати за пријем у јединицевојне полиције, који успешно завршеспецијалистичку обуку, биће примљениу својству професионалних војника наодређено време на период од шест ме-сеци, уз могућност продужења уговорао раду на период од 3 године до навр-шених 40 година живота.

Уколико се кандидат не одазовепозиву ради закључења уговора о радуили не ступи на обуку у року који му јеодређен сматраће се да не жели да сту-пи у професионалну војну службу.

Лица примљена у професионалнувојну службу остварују сва права иобавезе у складу са Законом о ВојсциСрбије („Службени гласник Републике

Србије“, број 116/2007, 88/2009 и101/2010 – др. закон).

Конкурс је отворен до 15. септем-бра 2014. године.

Непотпуне, неблаговремене илинеразумљиве пријаве уз које нису при-ложени сви потребни докази на траже-ни начин неће се узимати у даље раз-матрање, а кандидатима који не будуизабрани конкурсна документација сенеће враћати.

Сваки кандидат може да конкури-ше на највише три (3) радна места. Урубрици „зa род-службу“ мора да буденедвосмислено наглашено за који родили службу кандидат конкурише. При-јаве у којима је наведена рубрика пра-зна или није наведено за који род илислужбу кандидат конкурише неће серазматрати.

Додатне информације о професи-оналној војној служби, броју слобод-них места и потребном профилу, могусе добити на следећим бројевима те-лефона: – 011/2063-432

Генералштаб Војске Србије;– 011/2064-074

Војна пошта 4795 Београд;– 011/3205-361

Војна пошта 9808 Београд;– 011/3603-546

Војна пошта 5542 Београд;– 021/4835-534 и 4835-016

Војна пошта 1414 Нови Сад;– 036/308-422 и 308-146

Војна пошта 3720 Краљево;– 021/4835-441 и 4835-424

Војна пошта 2827 Нови Сад;– 018/508-004 и 508-218

Војна пошта 3987 Ниш;– 018/508-814

Војна пошта 5464 Ниш;– 011/2064-356, 2064-349 и

2064-480 Војна пошта 2834 Београд;

– 017/414-102 локал 42-257Војна пошта 3924 Бујановац;

– 011/3053-211Војна пошта 4501 Београд;

– 011/3053-603 и 3053-709Војна пошта 1205 Београд;

– 036/305-031Војна пошта 2895 Лађевци;

– 021/4835-723Војна пошта 3160 Зрењанин;

– 037/416-056, 416-081 и 416-037Војна пошта 5801 Крушевац.Информације су доступне на сајту

Министарства одбране (www.mod.gov.rs)и Војске Србије (www.vs.rs). ƒ

47

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

к о н к у р с и

48

____________________________________ (презиме, средње име и име и кандидата) ____________________________________ (адреса сталног пребивалишта) ____________________________________ (место становања) ____________________________________ (контакт телефони – фиксни/мобилни) ____________________________________ (е-mail адреса) Пријава за пријем у Војску Србије у својству професионалног војника, д о с т а в љ а. – ВОЈНОЈ ПОШТИ ___________________ Ја, ______________________________________________________________________________________, ЈМБГ ________________________, (презиме, средње име и име) са завршеном школом ________________________________________________ и звањем _______________________________________, подносим пријаву за пријем у Војску Србије у Војну пошту _________________________________________________, зa род-службу ____________________________________________________, у месту службовања ________________________________. Поред ове пријаве за пријем у ВС, исту сам доставио и следећим Војним поштама: 1) _______________, зa род-службу _____________________________, у месту службовања ____________________________________. 2) _______________, зa род-службу ____________________________, у месту службовања _____________________________________. Уколико не будем примљен за род-службу за коју конкуришем (ЗАОКРУЖИТИ): а) ПРИХВАТАМ да се моја пријава разматра и за попуну других радних места у истој или другој јединици или месту службовања; б) НЕ ПРИХВАТАМ да се моја пријава разматра и за попуну других радних места у истој или другој јединици или месту службовања. Уз пријаву прилажем следећа документа: 1. Извод из матичне књиге рођених (оригинал или фотокопија оверена у суду или општини – уколико није на новом обрасцу

не старије од 6 месеци); 2. Уверење о држављанству (оригинал или фотокопија оверена у суду или општини – не старије од 6 месеци); 3. Потврду државног органа да ми није раније престајао радни однос, у државном органу, због теже повреде дужности из

радног односа (за лица која су раније била у радном односу у државном органу); 4. Уверење Центра Министарства одбране за локалну самоуправу да сам одслужио војни рок са оружјем (осим за лица жен-

ског пола) – оригинал или фотокопија оверена у суду или општини; 5. Копију дипломе о стеченом образовању (фотокопија оверена у суду или општини); 6. Копију возачке дозволе (фотокопија оверена у суду или општини) – за лица која конкуришу за род-службу где се захтева

одређена категорија. Сагласан сам да се изврши безбедносна провера у вези са запослењем у Војсци Србије у складу са Законом о заштити подата-ка о личности („Службени гласник РС”, бр. 97/08 и 104/09) и чланом 16. Правилника о безбедносним проверама лица које врши војнобезбедносна агенција („Службени војни лист”, бр. 18/10 и 23/12). Изјављујем да добровољно дајем своју сагласност и пристанак да Војска Србије моје личне податке, које је прикупила о мени као кандидату, може употребити као руковалац, корисник и обрађивач, у смислу Закона о заштити података о личности. Такође сам сагласан и дајем свој пристанак да може моје личне податке учинити доступним трећим лицима, у сврху правилно спрове-деног изборног и поступка пријема у службу. Изјављујем да добровољно дајем своје личне податке, да сам упознат са сврхом њиховог прикупљања, начином на који ће Вој-ска Србије користити ове податке, као и са могућношћу да опозовем ову своју сагласност у ком случају прихватам да сносим све правне последице опозива. У ________________________ Потпис дана __________________________ __________________________

49

Из бор у зва ње на став ни ка:1. јед ног на став ни ка за ужу на уч ну област Ме наџ мент у

зва ње ре дов ног про фе со ра.2. јед ног на став ни ка за ужу на уч ну област Ан дра го ги ја у

зва ње до цен та.3. два на став ни ка за ужу на уч ну област Стра те ги ја у зва -

ње до цен та.

ОП ШТИ УСЛО ВИ КОН КУР СА1) да кан ди дат по се ду је на уч ни сте пен док то ра на у ка из

уже на уч не обла сти за ко ју се би ра;2) да кан ди дат ни је пра во сна жно осу ђи ван за кри вич но

де ло про тив пол не сло бо де, фал си фи ко ва ња јав неупра ве ко ју из да је ви со ко школ ска уста но ва или при -ма ња ми та у оба вља њу по сло ва у ви со ко школ скојуста но ви;

3) да је кан ди дат на ли сти на став ни ка по од лу ци Се на та бр.1/19 од 19. сеп тем бра 2013. го ди не – за из бор на рб. 1;

4) да је кан ди дат вој ни слу жбе ник – за из бор на рб. 2 и5) да је кан ди дат вој ни слу жбе ник или про фе си о нал но

вој но ли це – за из бор на рб. 3.

ПО СЕБ НИ УСЛО ВИ КОН КУР СА

За из бор у зва ње до цен та:1) про сеч на оце на са сту ди ја нај ма ње (8);2) нај ма ње тро го ди шње пе да го шко ис ку ство у зва њу

аси стен та и да од ка де та од но сно сту ден та ни је до -био оце ну ло ши ју од оце не „до бар” ви ше од два пу тау про те клом тро го ди шњем пе ри о ду;.по зи тив на оце на са при ступ ног пре да ва ња, уко ли ко не мапрет ход но тро го ди шње пе да го шко ис ку ство у зва њу аси -стен та.

3) нај ма ње је дан рад ран га М23, М24, М51 или М52;4) нај ма ње два из ла га ња на на уч ним ску по ви ма (М31,

М33, М61, М63);5) оства ре не ак тив но сти у нај ма ње два еле мен та из та бе ле

еле ме на та до при но са на став ни ка ака дем ској и ши рој за -јед ни ци (та бе ла 1. као при лог Кри те ри ју ми ма за сти ца њезва ња на став ни ка на Уни вер зи те ту од бра не у Бе о гра ду –„Слу жбе ни вој ни лист”, број 7/12) – осим ако се пр ви путби ра у зва ње.

За из бор у зва ње ре дов ног про фе со ра:1) да по сле из бо ра у зва ње ван ред ног пр о фе со ра од ка -

де та од но сно сту де на та ни је до био оце ну ни жу одоце не „до бар” ви ше од два пу та у про те клом пе то го -ди шњем пе ри о ду;

2) нај ма ње де сет ра до ва ран га М23, М24, М51 или М52од ко јих се до три мо гу за ме ни ти мо но гра фи јом, одто га нај ма ње три ра да од по след њег из бо ра;

3) нај ма ње пет ра до ва са оп ште них на ме ђу на род ним илидо ма ћим на уч ним ску по ви ма (М31, М33, М61, М63) узва њу ван ред ног про фе со ра;

4) ори ги нал но струч но оства ре ње или уче шће у ме ђу на -род ним и до ма ћим на уч ним про јек ти ма;

5) об ја вљен уџ бе ник или мо но гра фи ја или ори ги нал ноструч но оства ре ње из обла сти за ко ју се би ра илимул ти ме ди јал ни са др жа ји са ре цен зи јом на ме ње ника де ти ма/сту ден ти ма;

6) мен тор ство у нај ма ње јед ном док тор ском ра ду и мен -тор ство у нај ма ње пет за вр шних ра до ва, од то га нај -ма ње два од по след њег из бо ра;

7) оства ре не ак тив но сти у нај ма ње пет еле ме на та из та -бе ле еле ме на та до при но са на став ни ка ака дем ској иши рој за јед ни ци (та бе ла 1. као при лог Кри те ри ју ми маза сти ца ње зва ња на став ни ка на Уни вер зи те ту од бра -не у Бе о гра ду – „Слу жбе ни вој ни лист”, број 7/12).

ДО КУ МЕН ТА ЦИ ЈА КО ЈА СЕ ПОД НО СИ УЗ ПРИ ЈА ВУ НА КОН КУРСУз при ја ву на кон курс кан ди да ти тре ба да при ло же:

1. би о граф ске по дат ке и до ка зе о ис пу ње но сти усло вакон кур са (си сте ма ти зо ва не пре ма гла ва ма II, III, IV, Vи VI у Обра сцу – Из ве штај ко ми си је о при ја вље нимкан ди да ти ма за из бор у зва ње на став ни ка, ко ји пре у -зе ти са ин тер нет адре се www.uo.mod.gov.rs,http://www.va.mod.gov.rs/cms/view.php?id=23402 илиу се кре та ри ја ту Вој не ака де ми је);

2. би бли о гра фи ју об ја вље них на уч них и струч них ра до васа ко пи ја ма при ме ра ка на уч них ра до ва и дру гих пу -бли ка ци ја;

3. са гла сност прет по ста вље не ко ман де за ан га жо ва ње уна став ном про це су на Вој ној ака де ми ји (са мо за кан ди -да те ван Вој не ака де ми је од но сно Уни вер зи те та од бра -не у Бе о гра ду);

4. уве ре ње над ле жног ор га на МУП о не по сто ја њу пра во -сна жне пре су де за кри вич но де ло про тив пол не сло бо -де, фал си фи ко ва ња јав не ис пра ве ко ју из да је Уни вер зи -тет или ви со ко школ ска је ди ни ца или при ма ња ми та уоба вља њу по сло ва ви со ко школ ске уста но ве.

НА ЧИН КОН КУ РИ СА ЊАПри ја ве на кон курс за из бор у зва ње на став ни ка под -

но се се на адре су Ге не ра ла Па вла Ју ри ши ћа Штур ма 33,Бе о град, са на зна ком „кон курс за из бор у зва ње на став ни -ка”. У при ја ви оба ве зно на ве сти адре су и те ле фон.

Не пот пу не и не бла го вре ме но под не те при ја ве не ћеби ти раз ма тра не.

Кон курс на до ку мен та ци ја се не ће вра ћа ти кан ди да ту.Кон курс је отво рен до 14. сеп тем бра 2014. го ди не.

ВА ЖНА НА ПО МЕ НАКан ди да ти ко ји бу ду иза бра ни у зва ња на став ни ка не -

ће би ти по ста вља ни на фор ма циј ска ме ста на став ни ка уВој ној ака де ми ји, већ ће пра ва и оба ве зе на став ни каоства ри ва ти са фор ма циј ског ме ста на ком су већ по ста -вље ни, а у скла ду са чла ном 73. став 4-6 За ко на о ви со комобра зо ва њу („Сл. гла сник РС”, бр. 76/2005, 100/2007-аут.тум., 97/2008, 44/2010, 93/2012 и 89/2013). ƒ

УНИ ВЕР ЗИ ТЕТ ОД БРА НЕ У БЕ О ГРА ДУВОЈ НА АКА ДЕ МИ ЈА

расписујеЈ А В Н И К О Н К У Р С

за из бор у зва ње на став ни ка у по љу дру штве но-ху ма ни стич ких на у ка

50

1. Филм Луиса Буњуела из 1967. године, 2. Део уговорене ценеисплаћен унапред, 3. Лична заменица, 4. Аутоматска пушка, 5.Копље старих Германа, 6. Троцифрени број, 7. На тај начин, 8.Оно што брзо надолази, 9. Трзати, цимати, 10. Иницијалиглумице Томпсон, 11. Децимала, десетни разломак, 12.Тропски папагаји, 13. Називи географских места, 14. Славнасомалска манекенка, 15. Сањати, 16. Превелика остарелост,18. Зарезивање, 19. ФК из Бергама, 20. Насеље у општиниБољевац, 21. Француски песник, Гијом, 22. Скуп људи, збор,24. Име бившег фудбалског голмана Кањизареса, 25. Женскоиме, 27. Планина у Србији, 28. Становнице Арике, 30. Став наједној нози у балету, 31. Који су добри за јело, 33. Ловци наракове, 34. Тика одмила, 36. Руска лука на Црном мору, 37.Мушко име, 39. Женско име, Молка, 40. Енглеска мера задужину, 42. Планина у Србији, поприште битке 19. августа1914. у Првом светском рату, 43. Стара мера за дужину, 45.Академија наука (скр.), 46. 100 м2.

УСПРАВНО:

17. Похлепност, 18. Веровати у лажи, 19. Алатка за жетву, 20.Васкрснуће (грч.), 21. Уживалац етера, 23. Пропис о квалитетупроизвода (скр.), 24. Онај који говори штокавски, 25. Делитисе на делове, 26. Коштуњави плодови, 27. Доливати, додавати,28. Старогрчки вајар из Егине, Оната, 29. Жене тирани, 30.Човек обузет еротоманијом, 31. Зелени део биљке, 32. Брдокод Ћуприје, поприште боја 18. августа 1805. у Првом српскомустанку, 33. Лимени делови аутомобила, 34. Показназаменица, ова, 35. Централни институт (скр.), 36. Мајсторитапетарства, 37. Прималац издржавања, алиментације, 38.Узвик очајања, 39. Становник Атине, 40. Чистаци, 41.Генератор једносмерне струје, 42. Српски добротвор, Сава,43. Град у Пакистану (палиндром од ЛАКАТ), 44. СтановнициАрагоније, 45. Присталица аријанизма, 46. Било ко, 47. Врстагеометријског тела, 48. Насеље у општини Сечањ, 49. Иметенисерке Ивановић, 50. Физиолошки поремећај главе (мед.),51. Особа која је у делиријуму.

ВОДОРАВНО:

При

прем

ио: Ж

арко

ЂО

КИЋ

РЕ Ш

Е ЊЕ

ИЗ

ПРО

ШЛ

ОГ

БРО

ЈА В

О Д

О РА

В НО

:по

лум

ера,

ем

анат

ор, к

ум, р

, Еле

нија

к, т

орок

ало,

а,

АГД

, Саб

атин

и, и

рони

чан,

Гри

пе, А

напо

лис,

сон

ата,

мат

ичар

, Лар

иста

н, Е

нес,

ави

јаци

ја, м

отов

ила,

ст,

ти, а

рена

нти,

ини

цира

ти, И

тан,

Тар

таре

н, т

аван

ар,

Чел

ини,

кав

атин

а, а

нати

, Ата

наск

о, а

цета

мид

, Киш

,р,

Јоха

нсон

, лам

инат

и, т

, ићи

, ала

тљик

а, А

ндри

нка.

УКРШ

ТЕН

Е РЕ

ЧИ

Tel.: 011/361 60 48, 021/422 324GRČKA Ostrvo EVIA - EDIPSOSwww.grandtours.co.rs PLAĆANJE DO KRAJA GODINE !

SPECIJALNA PONUDA ZA ZAPOSLENE U VOJSCIHoteli: HERMES Spa i KAPOLOS Spa - Polupansion, cena 16€ - 18€

Позиција:Бели: Kd3, Da6, Tc6, Tg8, Sh6

(5 фигура)Црни: Kh7, Lf6 (2 фигуре)

Позиција:Бели: Ke6, Dg2, Tb4, Sc5, Sd7

(5 фигура)Црни: Kc6, Ta3, Th3 пешациc7, e4, f5, F6 (7 фигура)

Прошло је годину и по дана од смрти великана српског и светског про-блемског шаха велемајстора Милана Велимировића (1952-2013), презиме-њака славног велемајстора редовног шаха, недавно преминулог Драшка, паовде објављујемо два двопотеза у знак сећања на проблемисту Милана. Ре-шења дајемо у следећем броју.

Милан ВЕЛИМИРОВИЋ – 2. награ-да „Гамбит“, 1998. године

ИЗАБРАНИ ПРОБЛЕМИ

ДВОПОТЕЗИ МИЛАНА ВЕЛИМИРОВИЋА

Проблем број 1. – Мат у 2 потеза Проблем број 2. – Мат у 2 потеза

При

прем

ио В

лади

мир

ШАР

ИЋ

Милан ВЕЛИМИРОВИЋ – 2. поча-сно признање „Phenix“, 1999.

У колонама и редовима, водоравно и ус-правно, у празна поља упишите једноци-френе бројеве од 1 до 9 који недостају.Сваки број има своје место, не сме да сепонови исти број ни у усправној колони ниу водоравном реду, нити у квадрату 3х3.

Решење коњићевих скокова: Дрво се надрво наслања, а чоек на чоека; Да немавјетра, пауци би небо премрежили.

СУ

ДО

КУ

Специјални прилогброј 108

ИИЗЗААББ��РРИИЖЖИИВВООТТ

ЗА ОН� КО ЈИ СУ РАЗ МИ ШЉА ЛИ О СА МО У БИ СТВУ И ЗА ОН�

КО ЈИ ИХ ВО Л�

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

У П Р А В А З А Љ У Д С К � Р � С У Р С � ( Ј - 1 )

Г � Н � Р А Л Ш Т А Б А В О Ј С К � С Р Б И Ј �

С М И С А О Ж И В О Т АС М И С А О Ж И В О Т А 44

Ш Т А Ј � С А М О У Б И С Т В ОШ Т А Ј � С А М О У Б И С Т В О 66

Н А Ј Ч � Ш Ћ � П Р � Д Р А С У Д � О С А М О У Б И С Т В УН А Ј Ч � Ш Ћ � П Р � Д Р А С У Д � О С А М О У Б И С Т В У 77

Ф А К Т О Р И Р И З И К А О Д С А М О У Б И С Т В АФ А К Т О Р И Р И З И К А О Д С А М О У Б И С Т В А 88

З Н А Ц И У П О З О Р � Њ А Д А Н � К О Р А З М И Ш Љ А О С А М О У Б И С Т В УЗ Н А Ц И У П О З О Р � Њ А Д А Н � К О Р А З М И Ш Љ А О С А М О У Б И С Т В У 99

К А К О П О М О Ћ И О С О Б И К О Ј А С � Н А Л А З И У С Т А Њ У К Р И З �К А К О П О М О Ћ И О С О Б И К О Ј А С � Н А Л А З И У С Т А Њ У К Р И З � 1 01 0

Ш Т А Ј � П О Т Р � Б Н О С У И Ц И Д Н И М Љ У Д И М АШ Т А Ј � П О Т Р � Б Н О С У И Ц И Д Н И М Љ У Д И М А 1 11 1

Ш Т А Љ У Д И М А К О Ј И С � О С � Ћ А Ј У С У И Ц И Д Н О Н И Ј � П О Т Р � Б Н ОШ Т А Љ У Д И М А К О Ј И С � О С � Ћ А Ј У С У И Ц И Д Н О Н И Ј � П О Т Р � Б Н О 1 21 2

А К О С И У К Р И З И И Р А З М И Ш Љ А Ш О С А М О У Б И С Т В УА К О С И У К Р И З И И Р А З М И Ш Љ А Ш О С А М О У Б И С Т В У 1 31 3

П Р � П О Р У К �П Р � П О Р У К � З АЗ А Ј А Ч А ЊЈ А Ч А Њ �� О Т П О Р Н О С Т И Н А С Т Р � СО Т П О Р Н О С Т И Н А С Т Р � С 1 41 4

Т � Л � Ф О Н С К И И М � Н И К П С И Х О Л О Г А Т � Л � Ф О Н С К И И М � Н И К П С И Х О Л О Г А В О Ј С К �В О Ј С К � С Р Б И Ј �С Р Б И Ј � 1 61 6

2

„ЖИ ВОТ – ТО Ј� УМ�Т НОСТ ДА С� У СВ� МУ НА Ђ� Л� ПО ТА И РА ДОСТ.”

ММ АКСИМАКСИМ ГОР КИГОР КИ

„ЖИ ВОТ Ј� КАО ВО ЖЊА БИ ЦИ КЛА. ДА БИ ОДР ЖАО РАВ НО Т� ЖУ, МО РАШ ДА НА СТА ВИШ ДА С� КР� Ћ�Ш.”

АА ЛБ�РТЛБ�РТ АЈН ШТАЈНАЈН ШТАЈН

„В� РУЈ ДА Ј� ЖИ ВОТ ВР� ДАН ЖИ ВЉ� ЊА И ТВО Ј� В� РО ВА Њ� Ћ� ПР� РА СТИ У ЧИ Њ� НИ ЦУ.”

ВИ ЛИ ЈАМ Џ�ЈМСВИ ЛИ ЈАМ Џ�ЈМС

„КА ДА ЧУ Ј�М Н� КО ГА КА КО СА УЗ ДА ХОМ ИЗ ГО ВА РА: `ЖИ ВОТ Ј� Т� ЖАК`, УВ�К САМ У ИС КУ Ш� ЊУ ДА ГА УПИ ТАМ: `У ПО Р� Ђ� ЊУ СА ЧИМ?`”

СИД Н�Ј Х� РИССИД Н�Ј Х� РИС

„ЧИ ТА ВА ТАЈ НА ДА ПРО ДУ ЖУ Ј� МО ЖИ ВОТ СА СТО ЈИ С� У ТО М� ДАГА Н� СКРА ЋУ Ј� МО.”

САЛ ТИ КОВСАЛ ТИ КОВ

„НА СТО ЈИМ ВО Л� ТИ ЖИ ВОТ ВИ Ш� ОД Њ� ГО ВОГ СМИ СЛА.”

ФЈО ДОР ДО СТО Ј�В СКИФЈО ДОР ДО СТО Ј�В СКИ

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

4

ЗБОГ Ч� ГА СМО ОВ Д�? О Ч� МУ Ј� ЗА ПРА ВО Р�Ч? КО ЈА Ј� НА ША СВР ХА? КО ЈА Ј� СВР ХА ТО ЛИ КО С� ТРУ ДИ ТИ ДА ЖИ -

ВИШ КА ДА Ћ� МО СВА КА КО СВИ Ј�Д НОГ ДА НА УМР� ТИ? ИМА ЛИ НА Ш� ПО СТО ЈА Њ� СМИ СЛА? АКО ИМА, ЗА ШТО?

ОВО СУ СА МО Н� КА ПИ ТА ЊА КО ЈА СУ ФИ ЛО ЗО ФИ, Т� О ЛО ЗИ, П� СНИ ЦИ, НА УЧ НИ ЦИ И МНО ГИ ДРУ ГИ В� КО ВИ МА

РАЗ МА ТРА ЛИ. Н� МО Ж� МО ОЧ� КИ ВА ТИ ДА ПОЧ Н� МО ДА С� БА ВИ МО ПИ ТА ЊИ МА О СМИ СЛУ ЖИ ВО ТА ТО ЛИ КО

ДО БРО ИЛИ Ј�Д НА КО ИС ЦРП НО КАО ХИ ЉА Д� АУ ТО РА И МИ ЛИ О НИ ОБИЧ НИХ ЉУ ДИ ПР� НАС. М� ЂУ ТИМ, В� РУ Ј� -

МО ДА Ј� ВА ЖНО ДА СВА КО ОД НАС, НА СВОЈ НА ЧИН, ПО КУ ША ДА ПРО НА Ђ� Н� КИ СМИ САО ПО СТО ЈА ЊА. ОВО Ј�

ПО С�Б НО ТАЧ НО КАД Н� КО РАЗ МИ ШЉА О ТО М� ДА ПР� КИ Н� СВОЈ ЖИ ВОТ КА КО ГА

МИ ПО И МА МО.

Н� МО Ж� МО ПР�Д ВИ Д� ТИ БУ ДУЋ НОСТ. Н� МО Ж� МО ДА КОН ТРО ЛИ Ш� МО СВА КИ

АСП�КТ СВО Ј� СУД БИ Н�. Н� МО Ж� МО ЗА У В�К ЗА ДР ЖА ТИ СТВА РИ КО Ј� СУ НАМ ВА ЖН�,

НИ ТИ МО Ж� МО ПО ВРА ТИ ТИ Н� К� ОД НАЈ ДРА ЖИХ СТВА РИ КО Ј� СМО ИЗ ГУ БИ ЛИ. ОВ� ЖИ ВОТ Н�

ЧИ Њ� НИ Ц�, ИЗ М� ЂУ ОСТА ЛОГ, ПО ВР� М� НО ЧИ Н� ЖИ ВОТ ТО ЛИ КО Т� ШКИМ.

С ДРУ Г� СТРА Н�, Н�О БЈА ШЊИ ВО Ј� ЧУ ДО ШТО С� СВА КО ОД НАС УОП ШТ� И НА ЛА ЗИ ОВ Д�. СВ� ШТО ТР� БА ДА

УРА ДИ Т� Ј� СТ� ДА РАЗ МИ СЛИ Т� О СВИМ ХИ ЉА ДА МА СЛУ ЧАЈ НИХ ДО ГА ЂА ЈА КО ЈИ СУ МО РА ЛИ ДА С� ПО -

КЛО П� СА МО ДА БИ СТ� С� ВИ РО ДИ ЛИ, И ДА СХВА ТИ Т� ДА Ј� ВАШ ДО ЛА ЗАК НА ОВАЈ СВ�Т ЗАХ Т� ВАО

ОСВА ЈА Њ� НА ГРАД Н� УЛА ЗНИ Ц� ЗА Ј� ДАН ОД НАЈ �К СКЛУ ЗИВ НИ ЈИХ КЛУ БО ВА У УНИ В�Р ЗУ МУ. ОВАЈ ЖИ -

ВОТ – ОВА МО ГУЋ НОСТ ЗА СТИ ЦА Њ� ИС КУ СТА ВА – Ј� СТ� ДАР, ПРИ ЛИ КА, ЧУ ДО. В� О МА Ј� Т� ШКО С� ТИ ТИ

С� ОВО ГА КАД ПА ТИ Т�. ОСО БИ КО ЈА ПА ТИ СВА КИ ТР�Н МО Ж� ИЗ ГЛ� ДА ТИ КАО В�Ч НОСТ. ИСТО ТА КО, ЗА

ОСО БУ КО ЈА ОД ЖИ ВО ТА УЗМ� СВ� ШТО Ј� ВР�Д НО, СВА КИ РА ДО СТАН ТР� НУ ТАК МО Ж� БИ ТИ В� ЧАН.

У ОВОМ ЖИ ВО ТУ СМО СА МО Н� КО КРАТ КО ВР� М�. Н� ЗНА МО ШТА Ј� ИЗ ВАН Њ� ГА И Н�

ЗНА МО ДА ЛИ Ћ� МО ИКА ДА ПО НО ВО ПРО ЋИ ОВИМ ПУ Т�М. СВ� ШТО ИМА МО Ј� ОВ -

Д� И СА ДА, И НА ДА ДА Ћ� С� ТО ОВ Д� И СА ДА Д� ША ВА ТИ БАР ЈОШ Н� КО ВР� -

М�. ИМА МО ИС КУ СТВА КО ЈА Ј� ТО ЛИ КО ВА ЖНО ПАМ ТИ ТИ: ЗА ГР ЉАЈ С ПРИ -

ЈА Т� Љ�М, ГО ЛИ ЦА Њ� Ј� ЗИ КА ВО Љ� НОГ ПСА КО ЈИ ВАМ ЛИ Ж� ОБРАЗ,

МО М� НАТ ОТ КРИ ЋА (�У Р� КА!) КА ДА Р� ШИ Т� ПРО БЛ�М, ОС� ЋАЈ ПО -

НО СА КА ДА ВАМ ПРИ ЈА Т� ЉИ АПЛА У ДИ РА ЈУ, ТО ПЛИ НА ПО В� ЗА НО СТИ

СА ДРУ ГОМ ОСО БОМ КО ЈА Ж� ЛИ ДА РАЗ У М� ВА ША ОС� ЋА ЊА, УЗ БУ Ђ� -

Њ� УЧ� ЊА Н� Ч�Г НО ВОГ.

ПО МИ СЛИ Т� НА СКОК �Н�Р ГИ Ј� КА ДА С� ПРО БУ ДИ Т� УЈУ ТРУ НА КОН ОКР� ПЉУ ЈУ Ћ�Г НОЋ НОГ СНА, ТР НА ЦА ДУЖ

КИЧ М� КА ДА НА СТУП П� ВА ЧА ДО ТАК Н� ВА ШУ ДУ ШУ, ЗА ДИ ВЉ� НОСТ ПР�Д ЖИ ВО ПИ СНИМ ЗА ЛА СКОМ СУН ЦА,

СПО КОЈ Д� Љ� ЊА ТР� НУТ КА ТИ ШИ Н� СА

Н� КИМ КО ГА ВО ЛИ Т�, ДО ЖИ ВЉАЈ ДО ЛА -

СКА НА М� СТО НА КО Ј�М РА НИ Ј� НИ СТ�

БИ ЛИ, УЗ БУ Ђ� Њ� УЖИ ВЉА ВА ЊА У АК ЦИ -

О НИ ФИЛМ, УГОД НОСТ ТО ПЛОГ ОБРО КА У

ХЛАД НОМ ДА НУ, ТИ ХУ РА ДОСТ КА ДА ЧУ -

Ј� Т� Л� П� Р� ЧИ, ОС� ЋА Њ� ЗА Ј�Д НИ ШТВА

Н� ПО СР�Д НО НА КОН ШТО СТ� СА ПРИ ЈА -

Т� ЉИ МА ИЗ ТИ МА ЗА ВР ШИ ЛИ ДО БРО ОД -

И ГРА НУ УТАК МИ ЦУ, М� ША ВИ НА СТРА ХА И

ЗА БА В� ЗБОГ ВО ЖЊ� НА РО Л�Р КО СТ� РУ У

ЗА БАВ НОМ ПАР КУ.

СМИ САО ЖИ ВО ТА

5

ЗА МИ СЛИ Т� ЗА ДО ВОЉ СТВО КА ДА ВАМ Н� КО КА Ж� ХВА ЛА ЗА ПРУ Ж� НУ ПО МОЋ, ПРИ -

ЈАТ НОСТ ТО ПЛОГ Ћ� Б� ТА У ЗИМ СКО ЈУ ТРО, ПО ГЛ�Д НА ДУ ГУ ПО СЛ� Л�Т Њ�Г ПЉУ -

СКА, ПРИ ЈАТ НО ОЛАК ША Њ� НА КОН СКО КА У БА З�Н У ТО ПЛОМ Л�Т Њ�М ДА НУ,

ОПУ ШТ� НО ЋА СКА Њ� СА ПРИ ЈА Т� ЉИ МА НА КОН В� Ч� Р�, ИН Т� Л�К ТУ АЛ НО УЗ -

БУ Ђ� Њ� НО В� ИД� Ј�, ПР ВИ ДАН КА ДА С� ОС� ЋА Т� ДО БРО ПО СЛ� ГАД Н� ПР� -

ХЛА Д�, ДИР НУ ТОСТ НА КОН ШТО СТ� ЧУ ЛИ ДА Ј� Н� КО У ВА Ш�М ОД СУ СТВУ Р� -

КАО Н� ШТО Л� ПО О ВА МА, ОДУ Ш� ВЉ� НО СЛУ ША Њ� ИЛИ СВИ РА Њ� В� ЛИ -

ЧАН СТВ� НОГ МУ ЗИЧ КОГ Д� ЛА, КАО И МНО ГА ДРУ ГА ТА КВА ИС КУ СТВА. ЗА МИ -

СЛИ Т� ЗА ДО ВОЉ СТВО ПАМ Ћ� ЊА ТИХ ВР� М� НА И ПРИ ЧА ЊА О ЊИ МА, И ТИ ХУ

НА ДУ ДА Ћ� Т� У БУ ДУЋ НО СТИ ПО НО ВО ДО ЖИ В� ТИ ТА КВА ОС� ЋА ЊА.

ТР� БА ДА БУ Д� МО ИЗ У З�Т НО СВ� СНИ С� Б� И СВО ЈИХ ЖИ ВО ТА УПРА ВО У ТР� -

НУ ЦИ МА КАД ПРО ЖИ ВЉА ВА МО ВР СТУ ИС КУ СТВА И ОС� ЋА ЊА КО ЈА СМО

УПРА ВО ОПИ СА ЛИ. ТР� БА МА ЛО ДА УСПО РИ МО И ДА МО С� БИ ВР� М� НА ДА

РАЗ МИ СЛИ МО О ТО М� ШТА Ј� ЗА ПРА ВО НАЈ ВА ЖНИ Ј� У НА Ш�М ЖИ ВО ТУ. ТР� -

БА ДА РАЗ МИ СЛИ МО О ТО М� КА КО С� ПО НА ША МО ПР� МА С� БИ И ДРУ ГИ МА

И ДА С� ПО ТРУ ДИ МО ДА, У ОБА СЛУ ЧА ЈА, БУ Д� МО СА МО МА ЛО ЉУ БА ЗНИ ЈИ.

ИА КО Ј� МО ЖДА ТАЧ НО ДА НИ ШТА Н� ТРА Ј� В�Ч НО, МО Ж� МО ДА С� УЛА -

Ж� МО У СТВА РИ КО Ј� СУ БАР Р� ЛА ТИВ НО ТРАЈ НИ Ј� ОД ДРУ ГИХ – НА Ш�

ЗДРА ВЉ�, НА Ш� В� З�, НА Ш� ИД� Ј� И НАШ СВА КО ДН�В НИ ОС� ЋАЈ СМИ -

СЛА, ДА НА В� Д� МО СА МО Н� К� ОД ЊИХ. ОВО СУ Н� КА ОД СТР� МЉ� ЊА КО -

ЈА ЖИ ВОТ ЧИ Н� СМИ СЛ� НИ ЈИМ, АКО Н� РА ЗУ МЉИ ВИ ЈИМ.

Р� Ч� НО Ј� ДА КАД УМР� Н� КО ОД НАС, СА ЊИМ УМИ Р� И Д� ЛИЋ СВА КОГ

ОД НАС. СВИ СМО МИ ЗА Ј�Д НО НА ОВОМ ПУ ТО ВА ЊУ КРОЗ ЖИ ВОТ И ЗА СВ�

НАС Ј� ВА ЖНО ДА СВОЈ `ТИМ` СА ЧУ ВА МО Н� ДИР НУТ КО ЛИ КО ГОД ДУ ГО

ПРИ РОД НИ ТОК ДО ГА ЂА ЈА ДО ЗВО ЉА ВА.

ИА КО СА МО У БИ СТВО ПО ВР� М� НО, КА ДА СТ� Т� ШКО Д� ПР� СИВ НИ И Б�З НА Д� ЖНИ, МО Ж� Д� ЛО ВА ТИ КАО РА ЗУМ НО

Р� Ш� Њ�, ОНО Ј� ЗА ПРА ВО ГУ БИ ТАК СВ� ГА ОНО ГА ШТО БИ МО ГЛО БИ ТИ И ПО ГОР ША Њ� В� ЗА СА СВИМ СВО ЈИМ БЛИ -

ЖЊИ МА, УКЉУ ЧУ ЈУ ЋИ И ОН� СА КО ЈИ МА БИ СТ� У БУ ДУЋ НО СТИ МО ГЛИ ПО СТА ТИ БЛИ СКИ.

ХАЈ Д� ДА, УМ� СТО ТО ГА, РА ДИ МО НА ТО -

М� ДА ЖИ ВОТ УЧИ НИ МО БО ЉИМ, А Н�

ДА ГА ОКОН ЧА МО. ХАЈ Д� ДА С� МИ КО -

ЈИ СМО У ЗА Ј�Д НИ ЦИ ЖИ ВО ТА УДРУ ЖИ -

МО ДА ЖИ ВОТ Н� РА ДО СТИ УЧИ НИ МО

СЛА ЂИ МА, А ЖИ ВОТ Н� ТУ Г� ПОД НО -

ШЉИ ВИ ЈИ МА, УМ� СТО ДА С� РАЗ ДВО -

ЈИ МО У ИЗО ЛА ЦИ ЈИ ШТО СМРТ ЗА ПРА -

ВО Ј� СТ�. �ƒ

ТО МАС �. �ЛИС,

КО РИ Ф. ЊУ МАН

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

6

СА МО У БИ СТВО ЈЕ ЧИН НА -МЕР НОГ ОД У ЗИ МА ЊА СОП -СТВЕ НОГ ЖИ ВО ТА И ПРЕД -СТА ВЉА ЗДРАВ СТВЕ НИ И ОП -ШТЕ ДРУ ШТВЕ НИ ПРО БЛЕМ УСВЕТ СКИМ РАЗ МЕ РА МА.ДА ЛИ ЗНАШ ДА ОКО МИ ЛИ -ОН ЉУ ДИ У СВЕ ТУ ГО ДИ ШЊЕУМРЕ УСЛЕД ПО СЛЕ ДИ ЦА ОД -У ЗИ МА ЊА СОП СТВЕ НОГ ЖИ -ВО ТА?ЗБОГ ТО ГА ЈЕ СА МО У БИ СТВОЈЕ ДАН ОД НАЈ ВЕ ЋИХ СВЕТ -СКИХ ЗДРАВ СТВЕ НИХ ПРО -БЛЕ МА.РИ ЗИК ОД СА МО У БИ СТВАПО ВЕ ЋА ВА СЕ У ПЕ РИ О ДИ МАСО ЦИ О Е КО НОМ СКИХ, ПО РО -ДИЧ НИХ И ИН ДИ ВИ ДУ АЛ НИХКРИ ЗА (НПР. ГУ БИ ТАК ВО ЉЕ -НЕ ОСО БЕ, ПРЕ КИД ЕМО ТИВ -НЕ ВЕ ЗЕ, ГУ БИ ТАК ПО СЛАИЛИ ИМО ВИ НЕ И СЛ) .КА ДА СМО ДЕ ПРЕ СИВ НИ,СКЛО НИ СМО ДА СТВА РИПО СМА ТРА МО ИЗ ВЕ О МА СУ -ЖЕ НЕ ПЕР СПЕК ТИ ВЕ СА ДА ШЊО -СТИ. НЕ ДЕ ЉУ, ИЛИ МЕ СЕЦ ДА -НА КА СНИ ЈЕ, СТВА РИ МО ГУ ИЗ -ГЛЕ ДА ТИ ПОТ ПУ НО ДРУ ГА ЧИ ЈЕ. ВЕ ЋИ НА ЉУ ДИ КО ЈИ СУ НЕ -КА ДА РАЗ МИ ШЉА ЛИ О СА -МО У БИ СТВУ СА ДА СУ СРЕЋ -НИ ШТО СУ ЖИ ВИ. КА ЖУ ДАНИ СУ ЖЕ ЛЕ ЛИ ДА ОКОН ЧА ЈУСВОЈ ЖИ ВОТ НЕ ГО ДА ПРЕ КИ -НУ ПАТ ЊУ. ƒ

ШТА Ј� САМОУБИСТВО

7

ПРЕД РА СУ ДА:АКО ЈЕ НЕ КО ЈЕД НОМ ПО КУ ШАО СА МО У БИ СТВО, МНО ГО СУ МА ЊЕ ШАН СЕ ДА ЋЕ ОПЕТ ПО -КУ ША ТИ ДА СЕ УБИ ЈЕ.ИСТИНА: ОКО 80 % СВИХ ИЗ ВР ШЕ НИХ СА МО У БИ СТА ВА ДЕ СИ ЛО СЕ НА КОН ПРЕТ ХОД НИХПО КУ ША ЈА.

ПРЕД РА СУ ДА:АКО ЈЕ НЕ КО РЕ ШИО ДА СЕ УБИ ЈЕ, НИ ШТА ГА НЕ ЋЕ ЗА У СТА ВИ ТИ.ИСТИНА: НЕО Д ЛУЧ НОСТ У ОД НО СУ НА ЖИ ВОТ И СМРТ ИЗ РА ЖЕ НА ЈЕ КА РАК ТЕ РИ СТИ КА СУ -И ЦИ ДАЛ НИХ ПО ЈЕ ДИ НА ЦА. МНО ГИ ОД ЊИХ НЕ ЖЕ ЛЕ ДА УМРУ, ВЕЋ ЈЕД НО СТАВ НО ЖЕ ЛЕ ДАПО БЕГ НУ ИЗ НЕ ПОД НО ШЉИ ВЕ СИ ТУ А ЦИ ЈЕ ИЗ КО ЈЕ НЕ ВИ ДЕ НИ ЈЕ ДАН ДРУ ГИ ИЗ ЛАЗ.

ПРЕД РА СУ ДА: ЛО ША ЈЕ ИДЕ ЈА ДА ОСО БУ ПИ ТА МО ДА ЛИ РАЗ МИ ШЉА О СА МО У БИ СТВУ. ТИ МЕ БИ СМО ЈОЈМО ГЛИ ДА ТИ ИДЕ ЈУ ДА РАЗ МИ ШЉА У ТОМ ПРАВ ЦУ.ИСТИНА: ЉУ ДИ ЧЕ СТО МИ СЛЕ ДА ЈЕ СИ ГУР НИ ЈЕ НЕ ПРИ ЧА ТИ О СА МО У БИ СТВУ СА ОСО БОМКО ЈА РАЗ МА ТРА ТУ ОП ЦИ ЈУ (ИЛИ ЗА КО ЈУ СУМ ЊА МО ДА ПО МИ ШЉА ДА ДИГ НЕ РУ КУ НА СЕ -БЕ). НА ПРО ТИВ, РАЗ ГО ВОР МО ЖЕ ПО МО ЋИ СУ И ЦИ ДАЛ НОМ ПО ЈЕ ДИН ЦУ ДА СМА ЊИ НЕ -ПОД НО ШЉИ ВУ ТЕН ЗИ ЈУ. СПРЕМ НО ШЋУ ДА ОСО БУ СА СЛУ ША МО ША ЉЕ МО ПО РУ КУ ДА НАМЈЕ СТА ЛО И ДА ЖЕ ЛИ МО ДА ПО МОГ НЕ МО.

ПРЕД РА СУ ДА:ОСО БЕ КО ЈЕ ПРИ ЧА ЈУ ДА ЋЕ СЕ УБИ ТИ НЕ ЋЕ НИ КАД ПРЕ ЋИ СА РЕ ЧИ НА ДЕ ЛО, ЈЕР ИМ ЈЕ ТОСА МО НА ЧИН ДА МА НИ ПУ ЛИ ШУ ДРУ ГИМ ЉУ ДИ МА. ОНИ КО ЈИ ИЗ ВР ША ВА ЈУ СА МО У БИ СТВОИНА ЧЕ НЕ ГО ВО РЕ О ТО МЕ ВЕЋ ТО ЈЕД НО СТАВ НО УРА ДЕ.ИСТИНА: ВЕ ЋИ НА ЉУ ДИ КО ЈА ЈЕ ИЗ ВР ШИ ЛА ИЛИ ПО КУ ША ЛА СА МО У БИ СТВО ДА ВА ЛА ЈЕ НАДИ РЕК ТАН ИЛИ ИН ДИ РЕК ТАН НА ЧИН НА ГО ВЕ ШТА ЈЕ СВО ЈОЈ ОКО ЛИ НИ ДА РАЗ МА ТРА ТУ ОП -ЦИ ЈУ. НЕ МА ПО ТРЕ БЕ ДА КРИ ВИ ТЕ СЕ БЕ АКО НИ СТЕ ПРИ МЕ ТИ ЛИ ТЕ ЗНА КЕ, АЛИ АКО СТЕ ЗА -БРИ НУ ТИ ЗА НЕ КО ГА КО ГА ЗНА ТЕ, МО ЖЕ ТЕ ДА СЕ ИН ФОР МИ ШЕ ТЕ О ТО МЕ ШТА МО ЖЕ ТЕ ДАУЧИ НИ ТЕ ДА МУ ПО МОГ НЕ ТЕ.

ПРЕД РА СУ ДА:АКО СЕ ДЕ ПРЕ СИВ НА ИЛИ СУ И ЦИ ДАЛ НА ОСО БА БО ЉЕ ОСЕ ЋА, ТО ЗНА ЧИ ДА ЈЕ ПРО БЛЕМПРО ШАО.ИСТИНА: АКО НЕ КО КО ЈЕ БИО ДЕ ПРЕ СИ ВАН ИЛИ СУ И ЦИ ДА ЛАН ОД ЈЕД НОМ ДЕ ЛУ ЈЕ РАС ПО -ЛО ЖЕ НИ ЈЕ, НЕ МО РА ДА ЗНА ЧИ ДА ЈЕ ОПА СНОСТ ПРО ШЛА. ОСО БА КО ЈА ЈЕ ЧВР СТО ОД ЛУ -ЧИ ЛА („ПРЕ ЛО МИ ЛА”) ДА ОДУ ЗМЕ СЕ БИ ЖИ ВОТ, МО ЖЕ ИМА ТИ ОСЕ ЋАЈ ОЛАК ША ЊА ЗБОГНА ЧИ ЊЕ НЕ ОД ЛУ КЕ. ТА КО ЂЕ, ПО НЕ КАД СЕ ДЕ ША ВА ДА НА КОН ПР ВИХ ПО БОЉ ША ЊА ОД ДЕ -ПРЕ СИ ЈЕ И ПО ВРАТ КА ЕНЕР ГИ ЈЕ ОСО БА КО НАЧ НО СКУ ПИ СНА ГЕ И РЕ А ЛИ ЗУ ЈЕ СВО ЈЕ СУ И ЦИ -ДАЛ НЕ ФАН ТА ЗИ ЈЕ. ƒ

НАЈЧ�ШЋ� ПР�ДРАСУД� О САМОУБИСТВУ

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

ФАКТОРИ РИЗИКА ОД САМОУБИСТВА

ФАК ТО РИ РИ ЗИ КА УКА ЗУ ЈУ НА ПО ВЕ ЋАН РИ ЗИК ДА НЕ КА ОСО БА ПО КУ ША СА МО У БИ СТВО, ШТО НЕ МО РА ДА ЗНА ЧИ ДА ОНА ТРЕ НУТ НО НА МЕ РА ВА ДА ИЗ ВР ШИ СА МО У БИ СТВО.СА МО У БИ СТВО ЈЕ СЛО ЖЕ НА ПО ЈА ВА НА КО ЈУ УТИ ЧЕ ВЕ ЛИК БРОЈ ЧИ НИ ЛА ЦА, ИПАК, СУ И ЦИ ДАЛ НИ РИ ЗИК ЈЕ ВЕ ЋИ ТА МО ГДЕ ПО СТО ЈИ:

МЕН ТАЛ НИ ПО РЕ МЕ ЋАЈ, ПО СЕБ НО ДЕ ПРЕ СИ ЈА, ПО ТОМ СХИ ЗО ФРЕ НИ ЈА, ПО РЕ МЕ ЋАЈЛИЧ НО СТИ, ИЛИ АНК СИ О ЗНИ ПО РЕ МЕ ЋАЈ, ПОСТТРАУМАТСКИ СТРЕСНИ ПОРЕМАЋАЈ(ПТСП) КАО И ЛЕ ЧЕ ЊЕ У ПСИ ХИ ЈА ТРИЈ СКОЈ УСТА НО ВИ;АЛ КО ХО ЛИ ЗАМ И ДРУ ГЕ ЗА ВИ СНО СТИ ОД ПСИ ХО АК ТИВ НИХ СУП СТАН ЦИ;ХРО НИЧ НА ИЛИ НЕ ИЗ ЛЕ ЧИ ВА ТЕ ЛЕ СНА БО ЛЕСТ, НА РО ЧИ ТО АКО ЈЕ УДРУ ЖЕ НА СА НЕ ИЗ -ДР ЖИ ВИМ БО ЛО ВИ МА И ПАТ ЊОМ;ПСИ ХИЧ КА КРИ ЗА (БИ ЛО ДА ЈЕ ИЗА ЗВА НА ГУ БИТ КОМ БЛИ СКЕ ОСО БЕ, ПРЕ КИ ДОМ ЕМО -ТИВ НЕ ВЕ ЗЕ, ИСКУСТВИМА ИЗ БОРБЕНИХ ДЕЈСТАВА, ГУ БИТ КОМ ПО СЛА, НЕ У СПЕ ХОМ УОБРА ЗО ВА ЊУ, ПО РО ДИЧ НИМ ПРО БЛЕ МИ МА, ИЛИ ДА ЈЕ РАЗ ВОЈ НОГ КА РАК ТЕ РА – НПР.АДО ЛЕ СЦЕНТ СКА КРИ ЗА);НЕ ДО СТА ТАК СО ЦИ ЈАЛ НИХ ВЕ ШТИ НА (ТЕ ШКО ЋЕ У КО МУ НИ КА ЦИ ЈИ СА ДРУ ГИ МА, ПРО -БЛЕ МИ У ОТ ПО ЧИ ЊА ЊУ РАЗ ГО ВО РА И СКЛА ПА ЊУ ПРИ ЈА ТЕЉ СТА ВА);НА СИЛ НИЧ КО ПО НА ША ЊЕ ПРЕ МА ЧЛА НО ВИ МА ПО РО ДИ ЦЕ ИЛИ ЉУ ДИ МА ИЗ СВОГОКРУ ЖЕ ЊА;ПРЕ ТР ПЉЕ НА ТРА У МА ИЛИ ЗЛО СТА ВЉА ЊЕ (У БОРБЕНИМ ДЕЈСТВИМА, СИЛОВАЊЕ ИСЛИЧНО);РА НИ ЈИ ПО КУ ШАЈ СА МО У БИ СТВА;СА МО У БИ СТВО ЧЛА НА ПО РО ДИ ЦЕ ИЛИ ПРИ ЈА ТЕ ЉА;ДР ЖА ЊЕ ОРУЖ ЈА КОД КУ ЋЕ;РАЗ ДВА ЈА ЊЕ ЧЛА НО ВА ПО РО ДИ ЦЕ ЗБОГ ОД ЛА СКА У МИ РОВ НЕ ОПЕ РА ЦИ ЈЕ; РАЗ ДВО ЈЕ -НОСТ ОД ВО ЉЕ НИХ ОСО БА ОТЕ ЖА ВА КО МУ НИ КА ЦИ ЈУ, ШТО МО ЖЕ НЕ ГА ТИВ НО УТИ ЦА -ТИ НА МЕ ЂУ СОБ НЕ ОД НО СЕ; КАО ДО ДАТ НИ ОТЕ ЖА ВА ЈУ ЋИ ФАК ТОР ЈА ВЉА СЕ И ПРЕ У ЗИ -МА ЊЕ НО ВИХ ОД ГО ВОР НО СТИ И УЛО ГА ЧЛА НО ВА ПО РО ДИ ЦЕ КОД КУ ЋЕ, ШТО НА ЊИХМО ЖЕ ДЕ ЛО ВА ТИ ОСУ ЈЕ ЋУ ЈУ ЋЕ;ЧЕ СТЕ СЕ ЛИД БЕ, ПРО МЕ НА ШКО ЛЕ, ПРО МЕ НА РАД НЕ СРЕ ДИ НЕ, СТИ ЦА ЊЕ НО ВИХ ПРИ ЈА -ТЕ ЉА (ВЕ ЛИ КИ БРОЈ СТРЕ СО ГЕ НИХ ФАК ТО РА ДЕ ЛУ ЈУ НА ПО ЈЕ ДИН ЦЕ И ПО РО ДИ ЦЕ ПРИ -ЛИ КОМ НА ВЕ ДЕ НИХ ПРО МЕ НА, КО ЈЕ ЗАХ ТЕ ВА ЈУ УЛА ГА ЊЕ ДО ДАТ НИХ НА ПО РА НА ПРИ ЛА -ГО ЂА ВА ЊУ НО ВИМ УСЛО ВИ МА СРЕ ДИ НЕ И НО ВИМ ЉУ ДИ МА У ОКРУ ЖЕ ЊУ);ЛО ШЕ СЛУ ЖБЕ НЕ ОЦЕ НЕ, НЕ МО ГУЋ НОСТ НА ПРЕ ДО ВА ЊА У СЛУ ЖБИ, А ЗА ДЕ ЦУ ЛОШУСПЕХ У ШКО ЛИ;НЕ ДАВ НИ ГУ БИ ТАК ВО ЉЕ НЕ ОСО БЕ (СМРТ, РАЗ ВОД, РАС КИД) ИЛИ НЕ ЧЕГ ДРУ ГОГ ШТО ЈЕ ВА ЖНО(ПО САО, НО ВАЦ, СТА ТУС, СА МО ПО У ЗДА ЊЕ, СА МО ПО ШТО ВА ЊЕ, ВЕРA);УЧЕ СТВО ВА ЊЕ У КРИ ВИЧ НОЈ ИС ТРА ЗИ (ОД ЛА ЗАК У ЗА ТВОР ИЛИ ИЗ ЛА ЗАК ИЗ ЗА ТВО РА). ƒ

8

9

ЗНАЦИ УПОЗОР�ЊА ДА Н�КОРАЗМИШЉА О САМОУБИСТВУ

НА РАВ НО, СВА КА ОД ОВИХ КА РАК ТЕ РИ СТИ КА СА МА ПО СЕ БИ НЕ МО РА НИ ШТА ДА ЗНА ЧИ,

АЛИ КОМ БИ НА ЦИ ЈА НЕ КО ЛИ КО ЊИХ ЧЕ СТО УПУ ЋУ ЈЕ НА ТО ДА ПО СТО ЈИ РИ ЗИК ДА ЋЕ

ОСО БА ИЗ ВР ШИ ТИ СА МО У БИ СТВО. ƒ

ЗНА ЦИ УПО ЗО РЕ ЊА ГО ВО РЕ О ТО МЕ ДА ЈЕ ОСО БИ КО ЈА ИХ ПО КА ЗУ ЈЕ ПО ТРЕБ НО УКА ЗА ТИПО МОЋ.ВЕ ЛИ КИ БРОЈ ПО ЈЕ ДИ НА ЦА КО ЈИ СУ ИЗ ВР ШИ ЛИ, ИЛИ ПО КУ ША ЛИ СА МО У БИ СТВО, ПРЕТ ХОД НО СУИН ТЕН ЗИВ НО РАЗ МИ ШЉА ЛИ О ТО МЕ, ПРЕ МИ ШЉА ЈУ ЋИ СЕ ДА ЛИ ДА ТО УЧИ НЕ И ПЛА НИ РА ЈУ ЋИ КА КО, КА ДА И ГДЕ.ЗНА ЦИ ОВОГ ПРО ЦЕ СА ЧЕ СТО СЕ МО ГУ ПРЕ ПО ЗНА ТИ, И МО ЖЕ СЕ ПО НУ ДИ ТИ ИЛИ ПО ТРА ЖИ ТИ ПО МОЋ.ОСАМ ДЕ СЕТ ОД СТО ЉУ ДИ КО ЈИ ИЗ ВР ШЕ СА МО У БИ СТВО НЕ КО ВРЕ МЕ ПРЕ СМР ТИ ПО КА ЗУ ЈУ НЕ КЕ ОДСЛЕ ДЕ ЋИХ ЗНА КО ВА:

ПРО МЕ НЕ РАС ПО ЛО ЖЕ ЊА – ТУ ЖНИ СУ, ПО ВУ ЧЕ НИ, ОСЕ ТЉИ ВИ, НЕР ВО ЗНИ, УМОР НИ, НЕО Д ЛУЧ -

НИ, БЕЗ ВОЉ НИ, НЕ КАД УЗ НЕ МИ РЕ НИ И ХИ ПЕ РАК ТИВ НИ;

ПРО МЕ НЕ ПО НА ША ЊА И СПО ЉА ШЊЕГ ИЗ ГЛЕ ДА – НЕ МО ГУ ДА СЕ СКОН ЦЕН ТРИ ШУ НА ПО САО,

ШКО ЛУ, РЕ ДОВ НЕ ОБА ВЕ ЗЕ, НЕ ЗА ИН ТЕ РЕ СО ВА НИ СУ ЗА СВОЈ ИЗ ГЛЕД;

ПРО МЕ НЕ У СПА ВА ЊУ – ПРЕ ТЕ РА НО ДУ ГО СПА ВА ЈУ ИЛИ ИМА ЈУ НЕ СА НИ ЦУ, БУ ДЕ СЕ ЈА КО РА НО УЈУ -

ТРУ, ИМА ЈУ НОЋ НЕ МО РЕ;

ПРО МЕ НЕ У НА ВИ КА МА ИС ХРА НЕ – НЕ МА ЈУ АПЕ ТИ ТА И ГУ БЕ ТЕ ЛЕ СНУ МА СУ, ИЛИ ПРЕ ВИ ШЕ ЈЕ ДУ;

ГУ БИ ТАК ИН ТЕ РЕ СО ВА ЊА ЗА ПРИ ЈА ТЕ ЉЕ, СЕКС, ХО БИ ЈЕ, УОП ШТЕ ЗА АК ТИВ НО СТИ У КО ЈИ МА СУ РА -

НИ ЈЕ УЖИ ВА ЛИ;

ПРЕ ТЕ РА НА ЗА БРИ НУ ТОСТ – О НОВ ЦУ, БО ЛЕ СТИ (ПРА ВОЈ ИЛИ УМИ ШЉЕ НОЈ);

СТРАХ ОД ГУ БИТ КА КОН ТРО ЛЕ, СТРАХ ДА ЋЕ „ПО ЛУ ДЕ ТИ”, ДА ЋЕ ПО ВРЕ ДИ ТИ СЕ БЕ ИЛИ ДРУ ГЕ;

ОП ТЕ РЕ ЋЕ НОСТ ОСЕ ЋА ЊЕМ КРИ ВИ ЦЕ, СТИ ДА, СА МО МР ЖЊЕ;

ГУ БИ ТАК НА ДЕ ЗА БУ ДУЋ НОСТ – „НИ КАД МИ НЕ ЋЕ БИ ТИ БО ЉЕ, УВЕК ЋУ СЕ ОВА КО ОСЕ ЋА ТИ”;

ЗЛО У ПО ТРЕ БА ДРО ГЕ ИЛИ АЛ КО ХО ЛА;

СРЕ ЂИ ВА ЊЕ СВО ЈИХ ПО СЛО ВА, ДУ ГО ВА, ПО ЗДРА ВЉА ЊЕ (ОПРА ШТА ЊЕ) СА ПРИ ЈА ТЕ ЉИ МА И РОД -

БИ НОМ, ПО КЛА ЊА ЊЕ ВРЕД НИХ ЛИЧ НИХ СТВА РИ И ИМО ВИ НЕ, ПИ СА ЊЕ ТЕ СТА МЕН ТА;

ПО СТО ЈА ЊЕ СУ И ЦИ ДАЛ НИХ ИМ ПУЛ СА, ИДЕ ЈА, ИЗ ЈА ВА, ПЛА НО ВА, РА НИ ЈИХ ПО КУ ШАЈA СА МО У БИ -

СТВА;

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4

10

КАКО ПОМОЋИ ОСОБИ У СТАЊУ КРИЗ�

ЕВО НЕ КИХ РЕ ЧЕ НИ ЦА КО ЈЕ ТИ МО ГУ ПО МО ЋИ У РАЗ ГО ВО РУ СА ОСО БОМЗА КО ЈУ БРИ НЕШ ДА РАЗ МИ ШЉА О СА МО У БИ СТВУ:

„ЧИ НИ МИ СЕ ДА СИ У ПО СЛЕД ЊЕ ВРЕ МЕ ТУ ЖАН И НЕ СРЕ ЋАН.„КА КО СЕ ОСЕ ЋАШ?”„ДА ЛИ ТИ СЕ НЕ КА ДА ЧИ НИ ДА ТИ ЈЕ ТО ЛИ КО ТЕ ШКО ДА ТИ НИ КАД НЕ -ЋЕ БИ ТИ БО ЉЕ?” „ДА ЛИ РАЗ МИ ШЉАШ О СМР ТИ?”„ДА ЛИ РАЗ МИ ШЉАШ О СА МО У БИ СТВУ?”„КА КО БИ ТО УРА ДИО?”„КА ДА СИ ПЛА НИ РАО ДА ТО УРА ДИШ?”„ДА ЛИ БИ ЖЕ ЛЕО ДА ТИ НЕ КО ПО МОГ НЕ ДА НА ЂЕШ ДРУ ГИ НА ЧИН ДАИЗА ЂЕШ ИЗ ТЕ ТЕ ШКЕ СИ ТУ А ЦИ ЈЕ?”

АКО ПРИ МЕ ТИШ ДА ОСО БА КО ЈУ ПО ЗНА ЈЕШ ПА ТИ, АКО ПО СУМ ЊАШ ДА ГУ БИ ВО ЉУЗА ЖИ ВО ТОМ, ПО НУ ДИ ЈОЈ РАЗ ГО ВОР. СТА ВИ ЈОЈ ДО ЗНА ЊА ДА НИ ЈЕ СА МА.БУ ДИ ПА ЖЉИВ И НЕ ПРИ СТРА САН СЛУ ША ЛАЦ. НЕ КРИ ТИ КУЈ ЈЕ, НЕ МО РА ЛИ ШИ, НЕ СА -ЖА ЉЕ ВАЈ И НЕ МОЈ ДА ЈОЈ ГО ВО РИШ ШТА ЈЕ НАЈ БО ЉЕ ЗА ЊУ ДА УРА ДИ. ТО МО ЖЕ ДА ЈЕЗА ТВО РИ И УДА ЉИ ОД ДА ЉЕ КО МУ НИ КА ЦИ ЈЕ.ВА ЖНО ЈЕ ДА ПО КА ЖЕШ ДА ОСО БУ ПРИ ХВА ТАШ ТА КВУ КА КВА ЈЕ СТЕ.ПО КА ЖИ ДА СА О СЕ ЋАШ СА ЊОМ, БУ ДИ ТО ПАО И СТР ПЉИВ. НЕ УСТРУ ЧА ВАЈ СЕ ДАПО СТА ВИШ ПИ ТА ЊЕ О СА МО У БИ СТВУ. ТА КО ЈОЈ НЕ ЋЕШ ДА ТИ ИДЕ ЈУ О СА МО У БИ СТВУ,А АКО ЗА И СТА РАЗ МИ ШЉА О СА МО У БИ СТВУ, ОСЕ ТИ ЋЕ ОЛАК ША ЊЕ ШТО СА НЕ КИММО ЖЕ ДА ПО ДЕ ЛИ ТЕ ШКО БРЕ МЕ.АКО ТИ ОСО БА КА ЖЕ ДА РАЗ МИ ШЉА О СА МО У БИ СТВУ СХВА ТИ ЈЕ ОЗБИЉ НО. НЕ ПО -КУ ША ВАЈ ДА ЈЕ РАЗ ВЕ СЕ ЛИШ, НИ УТЕ ШИШ ТА КО ШТО ЋЕШ ОМА ЛО ВА ЖИ ТИ ПРО БЛЕМ(„МА ПРО ЋИ ЋЕ ТО”, „НИ ЈЕ ТО ТА КО СТРА ШНО”). НЕ МОЈ СЕ УСРЕД СРЕ ДИ ТИ НА РЕ ША -ВА ЊЕ ПРО БЛЕ МА (СА ВЕ ТИ, ПРИ ЧЕ О СЕ БИ И „ДРУ ГИМ ЉУ ДИ МА У ТА КВОЈ СИ ТУ А ЦИ ЈИ”И СЛИЧ НО), ИЛИ ДР ЖА ТИ СЛО ВО О ВРЕД НО СТИ ЖИ ВО ТА И ПРА ВУ НА СА МО У БИ СТВОБУ ДИ СТР ПЉИВ; ТО ЛЕ РИ ШИ ТИ ШИ НУ. ОСО БИ КО ЈА СЕ БО РИ СА СУ И ЦИ ДАЛ НИМ ОСЕ -ЋА ЊИ МА ПО НЕ КАД ЈЕ ВР ЛО ТЕ ШКО ДА О ЊИ МА ПРИ ЧА, ПА ЈОЈ ТРЕ БА ДА ТИ ВРЕ МЕ НАДА ОБ ЈА СНИ КА КО СЕ ОСЕ ЋА.АКО СУМ ЊАШ (И АКО УТВР ДИШ) ДА ЈЕ ОСО БА СУ И ЦИ ДАЛ НА, ВР ЛО ЈЕ ВА ЖНО ДА УТВР -ДИШ ДА ЛИ ИМА ПЛАН СА МО У БИ СТВА И ДА ЛИ ИМА СРЕД СТВА ДА ТАЈ ПЛАН ОСТВА -РИ, ЈЕР ТО ГО ВО РИ О ВИ СИ НИ СУ И ЦИ ДАЛ НОГ РИ ЗИ КА. НЕ ОСТА ВЉАЈ ЈЕ СА МУ. СКЛО -НИ СВЕ ПРЕД МЕ ТЕ КО ЈИ МА БИ МО ГЛА СЕ БЕ ДА ПО ВРЕ ДИ.ПО МО ЗИ ЈОЈ ДА СХВА ТИ ДА СУ ПРО БЛЕ МИ РЕ ШИ ВИ И ДА ПО СТО ЈЕ ДРУ ГЕ АЛ ТЕР НА ТИ -ВЕ ОСИМ СА МО У БИ СТВА. ПО МО ЗИ ЈОЈ ДА СХВА ТИ ДА НЕ ПОД НО ШЉИ ВИ УНУ ТРА ШЊИДО ЖИ ВЉАЈ КО ЈИ ИМА НЕ ЋЕ ТРА ЈА ТИ ВЕЧ НО, И ДА СА МО У БИ СТВО НИ ЈЕ НИ КА КВО РЕ -ШЕ ЊЕ.НА ЖА ЛОСТ, ВЕ ЋИ НИ ЉУ ДИ ЈЕ ВР ЛО НЕ ПРИ ЈАТ НО ДА РАЗ ГО ВА РА ЈУ О СА МО У БИ СТВУ.ЗА ТО СЕ НЕ МОЈ УСТРУ ЧА ВА ТИ И ПО НУ ДИ ПО МОЋ ОНО МЕ КО МЕ ЈЕ ПО ТРЕБ НА.

11

ШТА Ј� ПОТР�БНО СУИЦИДНИМ ЉУДИМА

. НЕ КО КО ЋЕ СВЕ ТРЕ ТИ РА ТИ КАО СТРО ГО ПО ВЕР ЉИ ВО.

НЕ КО КО МЕ ЈЕ СТА ЛО.

НЕ КО КО ЋЕ ИХ УЧИ НИ ТИ ПРИ СТУ ПАЧ НИМ И КО ЋЕ ИХ СМИ РИ ТИ.

НЕ КО КО ЋЕ ПО ТВР ЂИ ВА ТИ, ПРИ ХВА ТА ТИ И ВЕ РО ВА ТИ.

НЕ КО КО ЋЕ РЕ ЋИ: „МЕ НИ ЈЕ СТА ЛО.”

НЕКО КО ЋЕ ИХ СА СЛУ ША ТИ.

НЕ КО КО ЋЕ ОДВО ЈИ ТИ ВРЕ МЕ ДА ИХ СТВАР НО СА СЛУ ША.

НЕ КО КО НЕ ЋЕ ОСУ ЂИ ВА ТИ, ДА ВА ТИ СА ВЕ ТЕ ИЛИ МИ ШЉЕ ЊЕ, НЕ ГО ПО КЛО НИ ТИ СВО ЈУ ПУ НУ ПА ЖЊУ.

НЕ КО КО МЕ МО ГУ ВЕ РО ВА ТИ.

НЕ КО КО ЋЕ ИХ ПО ШТО ВА ТИ И НЕ ЋЕ ПО КУ ША ТИ ДА ПРЕ У ЗМЕ КОН ТРО ЛУ.

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

12

ШТА ЉУДИМА КОЈИ С� ОС�ЋАЈУСУИЦИДНО НИЈ� ПОТР�БНО

ДА БУ ДУ СА МИ. ОД БА ЦИ ВА ЊЕ МО ЖЕ УЧИ НИ ТИ ДАПРО БЛЕМ ИЗ ГЛЕ ДА ДЕ СЕТ ПУ ТА ГО РЕ. ИМА ТИ НЕ -КО ГА КО МЕ СЕ МО ЖЕШ ОБРА ТИ ТИ МЕ ЊА ПУ НОТО ГА.

ДА ИХ СА ВЕ ТУ ЈЕШ. ЛЕК ЦИ ЈЕ НЕ ПО МА ЖУ. НИ ТИСУ ГЕ СТИ ЈА „РАЗ ВЕ ДРИ СЕ”, НИ ТИ ОЛА КО УВЕ РА -ВА ЊЕ ДА ЋЕ СВЕ БИ ТИ У РЕ ДУ. НЕ АНА ЛИ ЗИ РАЈ,НЕ ПО РЕ ДИ И НЕ КРИ ТИ КУЈ. СА МО СЛУ ШАЈ.

ДА ИХ ИС ПИ ТУ ЈЕШ. НЕ МЕ ЊАЈ ТЕ МУ, НЕ СА ЖА ЉЕ ВАЈИХ И НЕ ПО НА ШАЈ СЕ ПО КРО ВИ ТЕЉ СКИ. ГО ВО РИ -ТИ О ОСЕ ЋА ЊИ МА ЈЕ ТЕ ШКО. ЉУ ДИ КО ЈИ СЕ ОСЕ -ЋА ЈУ СУ И ЦИ ДАЛ НО НЕ ЖЕ ЛЕ ДА БУ ДУ НА ПАД НУ ТИИЛИ СЕ БРА НЕ. СА МО СЛУ ШАЈ. ƒ

13

АКО СИ У КРИ ЗИ И РАЗ МИ ШЉАШО СА МО У БИ СТВУ

ПО СЕ ТИ ПСИ ХИ ЈА ТРА. УКО ЛИ КО СЕ ДУ ЖЕ ВРЕ -МЕ ОСЕ ЋАШ ЛО ШЕ ИЛИ СУ И ЦИ ДАЛ НО, МО ГУ -ЋЕ ЈЕ ДА ПА ТИШ ОД КЛИ НИЧ КЕ ДЕ ПРЕ СИ ЈЕ. ТОЈЕ ЗДРАВ СТВЕ НО СТА ЊЕ ПРО У ЗРО КО ВА НО ХЕ -МИЈ СКОМ НЕ РАВ НО ТЕ ЖОМ СУП СТАН ЦИ У ОР -ГА НИ ЗМУ И ПСИ ХИ ЈА ТАР ГА ОБИЧ НО МО ЖЕЛЕ ЧИ ТИ ПРЕ ПИ СИ ВА ЊЕМ ЛЕ КО ВА И/ИЛИ УПУ -ЋИ ВА ЊЕМ НА ТЕ РА ПИ ЈУ. ƒ

НАЈ ВА ЖНИ ЈИ КО РАК ЈЕ ПРИ ЧА ТИ СА НЕ КИМ.УКОЛИКО СЕ ОСЕЋАШ СУ И ЦИ ДАЛ НО НЕМОЈСЕ ПРО ТИВ ТО ГА БО РИТИ САМ. ПОТРАЖИПОМОЋ!

РАЗ ГО ВА РАЈ СА ПО РО ДИ ЦОМ ИЛИ ПРИ ЈА ТЕ -ЉИ МА. САМ РАЗ ГО ВОР СА ЧЛА НОМ ПО РО -ДИ ЦЕ, ПРИ ЈА ТЕ ЉЕМ ИЛИ КО ЛЕ ГОМ МО ЖЕДО НЕ ТИ ОГРОМ НО ОЛАК ША ЊЕ.

ОБРА ТИ СЕ ЛЕ КА РУ, ПСИ ХО ЛО ГУ, ВОЈ НОМСВЕ ШТЕ НИ КУ, ПРЕТ ПО СТА ВЉЕ НОМ СТА РЕ -ШИ НИ. НЕ КИ ЉУ ДИ НЕ МО ГУ ДА РАЗ ГО ВА РА ЈУСА ПО РО ДИ ЦОМ ИЛИ ПРИ ЈА ТЕ ЉИ МА. НЕ КИ -МА ЈЕ ЛАК ШЕ ДА РАЗ ГО ВА РА ЈУ СА СТРУЧ НОМОСО БОМ.

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

14

1 5 . а в г у с т 2 0 1 4 .

ПРИ ЧАЈ ТЕ СА ДРУ ГИ МА. НЕ ПОТ ЦЕ ЊУЈ -ТЕ МОЋ РАЗ ГО ВО РА. РАЗ ГО ВОР О МИ -СЛИ МА И ОСЕ ЋА ЊИ МА МО ЖЕ БИ ТИВЕ О МА КО РИ СТАН. ЧАК И АКО ВАМОСО БА СА КО ЈОМ РАЗ ГО ВА РА ТЕ НЕМО ЖЕ ПО МО ЋИ, САМ ЧИН ПРЕ ВО ЂЕ -ЊА ВА ШИХ ЕМО ЦИ ЈА У РЕ ЧИ МО ЖЕБИ ТИ ОД ВЕ ЛИ КЕ ПО МО ЋИ.

ГРУ ПЕ ЗА ПРУ ЖА ЊЕ ПО ДР ШКЕ. МО ЖЕ -ТЕ ОСЕ ЋА ТИ КАО ДА СЕ СА МО ВИ СУ О -ЧА ВА ТЕ СА СТРЕ СОМ И ДЕ ПРЕ СИ ЈОМ,МЕ ЂУ ТИМ ВИ НИ СТЕ ЈЕ ДИ НИ. ПО ТРА -ЖИ ТЕ ПО МОЋ И ПО ДР ШКУ У СВОМОКРУ ЖЕ ЊУ У РАЗ ГО ВО РУ СА ЉУ ДИ МАКО ЈИ ИМА ЈУ СЛИЧНE ЖИ ВОТНE ПРО -БЛЕМE.

БА ВЉЕ ЊЕ ФИ ЗИЧ КИМ ВЕ ЖБА ЊЕМ.ОСИМ ОДР ЖА ВА ЊА ФИ ЗИЧ КЕ КОН ДИ -ЦИ ЈЕ, ВЕ ЖБА ЊЕ ПРЕД СТА ВЉА И ЗНА -ЧАЈ НО СРЕД СТВО ЗА ОСЛО БА ЂА ЊЕ ОДСТРЕ СА И ЈЕД НУ ОД НАЈ ВА ЖНИ ЈИХ ТЕХ -НИ КА ЗА БОР БУ ПРО ТИВ СТРЕ СА. КА ДАЈЕ ВА ШЕ ТЕ ЛО У ДО БРОЈ ФИ ЗИЧ КОЈ КОН -ДИ ЦИ ЈИ И ЗДРА ВО, СУ О ЧА ВА ЊЕ САСТРЕ СНИМ СИ ТУ А ЦИ ЈА МА ЈЕ ЛАК ШЕ.

ПРО ВО ЂЕ ЊЕ ВРЕ МЕ НА У ПРИ РО ДИ.ОБРА ТИ ТЕ ПА ЖЊУ НА ПРИ РОД НЕ ЛЕ -ПО ТЕ КО ЈЕ ВАС ОКРУ ЖУ ЈУ ДОК ШЕ ТА ТЕПАР КОМ. САМ ОД ЛА ЗАК ИЗ СТРЕ СНЕСИ ТУ А ЦИ ЈЕ, РА ДИ МИ РА И ОПУ ШТА -ЊА, ЧАК И НА НЕ КО ЛИ КО МИ НУ ТАДНЕВ НО ИМА ПО ЗИ ТИВ НОГ ЕФЕК ТА.

АКО ЗНАШ ДА ТВОЈ ДРУГ ИЗ ЈЕ ДИ НИ ЦЕ ИМА ПО РО -ДИЧ НИХ ИЛИ ПСИ ХИЧ КИХ ПРО БЛЕ МА, АКО СЕ УПО СЛЕД ЊЕ ВРЕ МЕ ЗНАТ НО ПРО МЕ НИО (ПО ЧЕО ДАСЕ СУ КО БЉА ВА СА ДРУ ГИ МА ИЛИ СЕ ПО ВЛА ЧИ УСЕ БЕ, КО РИ СТИ АЛ КО ХОЛ ИЛИ ДРО ГУ), А ОН О ТО -МЕ НЕ ЖЕ ЛИ ДА РАЗ ГО ВО РА И ОД БИ ЈА ПО МОЋ, НЕБУ ДИ ЛА ЖНО СО ЛИ ДА РАН СА ЊИМ, ОБРА ТИ СЕ

ПР�ПОРУК� ЗА ЈАЧАЊ� ОТПОРНОСТИ НА

15

БА ВЉЕ ЊЕ НЕ КОМ АК ТИВ НО ШЋУ ИЗХО БИ ЈА. ВА ЖНО ЈЕ ДА СЕ БА ВИ ТЕ НЕ -КОМ АК ТИВ НО ШЋУ КО ЈА ВАМ ПРИ ЧИ -ЊА ВА ЗА ДО ВОЉ СТВО, У КО ЈОЈ МО ГУДО ЋИ ДО ИЗ РА ЖА ЈА ВА ШЕ СПО СОБ -НО СТИ КО ЈЕ СУ У СВА КО ДНЕВ НОМ РА -ДУ СТА ВЉЕ НЕ У ДРУ ГИ ПЛАН И КО ЈАВАС ОПУ ШТА И ЧИ НИ СРЕЋ НИМ.

ПИ СА ЊЕ/ВО ЂЕ ЊЕ ДНЕВ НИ КА. СТА -ВИ ТЕ СВО ЈЕ МИ СЛИ И ОСЕ ЋА ЊА НАПА ПИР. ПИ СА ЊЕ ВАМ МО ЖЕ ПО МО -ЋИ ДА СРЕ ДИ ТЕ СВО ЈА ОСЕ ЋА ЊА.НИ ЈЕ НЕО П ХОД НО ДА ПО КА ЖЕ ТЕДРУ ГИ МА ОНО ШТО СТЕ НА ПИ СА ЛИ.ВО ЂЕ ЊЕ ДНЕВ НИ КА МО ЖЕ ВАМ ПО -МО ЋИ ДА ПРА ТИ ТЕ ПРО МЕ НУ СВО -ЈИХ РАС ПО ЛО ЖЕ ЊА.

ДУ БО КО ДИ СА ЊЕ. СПО РО, ДУ БО КОДИ СА ЊЕ ОБЕЗ БЕ ЂУ ЈЕ ВА ШЕМ ТЕ ЛУ ВИ -ШЕ КИ СЕ О НИ КА, ШТО ДО ВО ДИ ДОСМИ РИ ВА ЊА И БО ЉЕ УСРЕД СРЕ ЂЕ НО -СТИ.

КУ ВА ЊЕ (ПРИ ПРЕ МА ЊЕ ХРА НЕ). НЕ КЕОСО БЕ ПРО НА ЛА ЗЕ ВЕ ЛИ КО ЗА ДО ВОЉ -СТВО У ПРИ ПРЕ МА ЊУ ХРА НЕ. РИТ МИЧ -НИ ПО КРЕ ТИ ПРИ ЛИ КОМ СЕ ЧЕ ЊА ПО -ВР ЋА ИЛИ МИ РИС СВЕ ЖЕ ПЕ ЧЕ НОГ ХЛЕ -БА ИМА ЈУ УМИ РУ ЈУ ЋИ ЕФЕ КАТ.

БА ВЉЕ ЊЕ РЕ ЛИ ГИ О ЗНИМ АК ТИВ НО -СТИ МА. ОД ЛА ЗАК У ЦР КВУ, КАО И ДРУ ГЕРЕ ЛИ ГИ О ЗНЕ АК ТИВ НО СТИ, МО ГУ ОБЕЗ -БЕ ДИ ТИ НЕО П ХОД НУ ПО ДР ШКУ У СА -ВЛА ДА ВА ЊУ СТРЕ СО ГЕ НИХ ФАК ТО РА. ƒ

ПРЕТ ПО СТА ВЉЕ НОМ СТА РЕ ШИ НИ, ЛЕ КА РУИЛИ ПСИ ХО ЛО ГУ У ЈЕ ДИ НИ ЦИ.ДА ЛИ ЗНАШ ДА У ТВО ЈОЈ ЈЕ ДИ НИ ЦИ И ТВОМГАР НИ ЗО НУ РА ДИ ПСИ ХО ЛОГ КО МЕ СЕ МО -ЖЕШ ОБРА ТИ ТИ И ПО СА ВЕ ТО ВА ТИ СЕ У ВЕ -ЗИ СА ПСИ ХИЧ КИМ И ЖИ ВОТ НИМ ПРО БЛЕ -МИ МА?

СТР�С

92

Нови амерички јуришнии извиђачко-осматрачкиавион

ДВОМОТОРНИШКОРПИОН

ЧЕТВОРОМОТОРНИАНТОНОВ

Са вре ме на тор пе да и си сте ми ра ке та-тор пе до (2)

ПО БОР НИ ЦИ ЕЛЕК ТРИЧ НИХ ВА РИ ЈАН ТИ

Велики руски транспортерАн-12 у ЈРВ и ПВО

15. август 2014.

Нови амерички јуришнии извиђачко-осматрачкиавион

ДВОМОТОРНИШКОРПИОН 2

Са вре ме на тор пе да и си сте ми ра ке та-тор пе до (2)

ПО БОР НИ ЦИ ЕЛЕК ТРИЧ НИХ ВА РИ ЈАН ТИ 7

Велики руски транспортерАн-12 у ЈРВ и ПВО

ЧЕТВОРОМОТОРНИАНТОНОВ 9

Уредник прилога Мира Шведић

SADR@AJ

92

Нови амерички јуришнии извиђачко-осматрачкиавион

ДВОМОТОРНИШКОРПИОН

ЧЕТВОРОМОТОРНИАНТОНОВ

Са вре ме на тор пе да и си сте ми ра ке та-тор пе до (2)

ПО БОР НИ ЦИ ЕЛЕК ТРИЧ НИХ ВА РИ ЈАН ТИ

Велики руски транспортерАн-12 у ЈРВ и ПВО

Креирање потпуно нових типоваборбених авиона, који су притом зачетници нових категори-

ја ваздухоплова, није уобичајена поја-ва, поготово када то чинe приватнекомпаније. Управо то је случај са јури-шним и извиђачко-осматрачким авио-ном „шкорпион”, који је у тајности

развила компанија „Tex tron Air Land”.Прототип је израђен далеко од очијујавности у погонима фабрике Cessna уКанзасу и то у периоду од априла 2012.до септембра 2013. године. Први летавиона одиграо се 12. децембра 2013.године.

Нови амерички јуришни и извиђачко-

ДВОМОТОРНИ ШККОРПИОН„Шкорпион” је нови борбени авион америчкепроизводње, који је развијен за само две године. Премијерно је приказан на овогодишњојваздухопловној изложби Фарнбороу у Енглеској. Као потенцијалног купца „шкорпиона” произвођачвиди и америчку националну гарду, којој ће токомавгуста на вежби Vi gi lant Gu ard у Канзасу битипредстављене могућности авиона у ISR задациматоком симулираних катастрофа великих размера.

3

9922

да уложе десетине милиона властитихсредстава и да без тактичко-техничкихзахтева од озбиљних купаца – као штоје америчко ваздухопловство – кренусамостално у развој борбеног авиона.

Ради смањења развојних трошко-ва „Tex tron” је искористио око 80 од-сто конструктивних и техничких реше-ња примењених на цивилним модели-

Тај авион настао је заједничким по-духватом компанија „Air Land En ter pri -ses”, LLC и „Tex tron”, које су формиралезаједничко предузеће – „Tex tron Air -Land”. Иначе, индустријски конгломе-рат „Tex tro” у свету авијације познат јепревасходно по цивилним ваздухопло-вима, јер се у оквиру те компаније про-изводе летелице са префиксом Be ec -hcraft, Ces sna и Bell He li cop ters!

РазвојСтручњаци и конструктори ново-

формиране компаније „Tex tron Air -Land” добили су од менаџмента зада-так да пројектују борбени авион, којиће на знатно економичнији начин одпостојећих борбених авиона изврша-вати низ задатака, као што су непо-средна ватрена подршка, надгледање

граница, прикупљање обавештајнихподатака, надгледање и извиђање(тзв. ISR – In tel li gen ce, Sur ve il lan ce, andRe con na is san ce) и гранично патролира-ње. Наиме, дуготрајни амерички анга-жмани у Ираку и Авганистану показа-ли су да су ресурси скупих вишенамен-ских борбених авиона, попут F-15, F-16 или F/А-18, нерационално троше-ни јер за највећи број извршаванихтипских задатака врхунске перфор-мансе тих авиона нису биле потребне,нити су имале претерани значај. По-менути авиони, практично, нису ималиникакву озбиљну претњу са земље илииз ваздуха и у зони патролирања задр-жавали су се сатима очекујући евенту-ални позив са земље и пружање подр-шке. У ситуацији када се јавно калку-лише са ценом сата лета авиона F-16,која се од извора до извора креће из-међу 18.000 до 30.000 америчких до-лара, постаје јасан мотив за израдујефтиније алтернативе.

У супозицији када цене новихборбених авиона расту у енормне ви-сине док је већина одбрамбених буџе-та и даље у паду, свака економичнијасолуција могла би да има прођу на тр-жишту. Управо та очекивања подста-кла су поменуте приватне компаније

осматрачки авион

„Шкорпион” је настао тако штосу компаније уложила десетине ми-лиона властитих средстава како бибез тактичко-техничких захтева, ко-је би поставио озбиљан купац попутамеричког ваздухопловствa, крену-ле самостално у развој борбеногавиона. Ради смањења развојнихтрошкова „Tex tron” је искористиооко 80 одсто конструктивних и тех-ничких решења примењених на ци-вилним моделима виших перфор-манси, које, у овом случају, у свомасортиману има компанија „Ces sna”.Према речима директора програма,то је нов приступ у креирању борбе-них авиона, који ће тек доказати ко-мерцијалне предности.

НОВ ПРИСТУП У КРЕИРАЊУ

ДВОМОТОРНИ ШКОРПИОН

„Шкорпион” има довољно велики распон брзина тако да може да летии мањим брзинама погодним за пресретање споролетећих циљева

ма виших перформанси, које, у овомслучају, у свом асортиману има компа-нија „Ces sna”. То је, према речима ди-ректора програма, нов приступ у кре-ирању борбених авиона, који ће текдоказати комерцијалне предности.

Композитни авионЗаједничка компанија формирана

крајем 2011. године није губила времеу дефинисању концепта авиона. Већ

почетком 2012. годи-не, након разматра-ња бројних пројект-них конфигурација,инжењери су се од-лучили за двомотор-ну тандем конфигу-рацију са двострукимвертикалним стаби-лизатором. Израдапрототипа, вођеног

под ознаком SCV12-1, држана је у ве-ликој тајности унутар компаније досептембра 2013. године, када је авионприказан јавности и обзнањено њего-во постојање. Брзина којом је тим одоко 200 људи успео да одради прото-тип с једне стране чуди, а са друге им-пресионира, нарочито имајући у видуда инжењери компаније „Tex tron” ни-су имали искуство у пројектовању пра-вих борбених авиона.

Труп авиона је тежишно израђенод композитних материјала, а у дизај-ну и изради прототипа максимално суупотребљавана постојећа решења садругих цивилних модела произвођача„Ces sna”. Тако је, на пример, механи-

15. август 2014.4

Погонска група: два турбовентилаторска мотора Ho neywell TFЕ731 снаге 17,8 kN свакиПосада: два пилотаДимензије:– дужина......................................................................................................13,25 m– висина.........................................................................................................4,26 m– размах крила.............................................................................................14,42 mМасе:– маса празног ...........................................................................................5.352 kg – макс. користан терет... 4.286 kg (1.360 kg у унутрашњем простору)– макс. полетна маса..................................................................................9.638 kg-унутрашње гориво....................................................................................2.721 kg Перформансе: – макс.брзина............................................................................................833 km/h – практични плафон лета..........................................................................13.700 m – долет са унутрашњим горивом..............................................................4.400 km

ОКВИРНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ зам закрилаца преузет с авиона Ces -sna Ci ta tion XLS, а крилца са Ci ta tion X.

Пројектовани век употребеструктуре је 20.000 сати налета. Каопогонска група изабран је Ho neywellTFE731, који је у разним верзијама ши-роко примењен на пословним млазња-цима и војним школским авионима.Унутрашња количина горива „шкорпи-она”, у комбинацији са економичниммоторима и унутрашњим просторомза терет, омогућиће његово задржава-ње у ваздуху до пет сати. Карактери-стични елементи дизајна су унутра-шњи простор за смештај наоружањаи опреме, носивости 1.360 kg, али имодуларни концепт авионског крила,које је могуће заменити са криломдругачијег облика и профила, како би

Премa појединим изворима, пројектована цена сата лета „шкорпиона” мања је од ценесата лета авиона А-10 и беспилотних борбених летелица MQ-9A и MQ-1B Pre da tor

се добиле другачије летне карактери-стике, према жељама купаца.

Опрема авиона такође је у складуса савременим стандардима, али јеуглавном базирана на провереним, ко-мерцијално доступним системима. Усклопу опреме налазе се, између оста-лог, систем за свесност и упозорењена близину терена (TAWS), систем зауправљање летом (FMS), пилотажно-навигацијски систем (ADA HRS), дво-струки GPS базиран на SBAS техноло-гији и дигиталне мапе. Кабински про-стор је компатибилан са наочарима заноћно летење.

За разлику од других млазних бор-бених авиона „шкорпион” нема уграђе-но ватрено наоружање, нити комплек-сну електронску опрему за самозашти-ту од дејства са земље и из ваздуха, каони авионски вишенаменски радар. Текомпоненте знатно умањују производ-ну цену, али ограничавају домен употре-бе авиона на зоне у којима нема значај-ног противдејства технолошки оспосо-бљеног и опремљеног противника.

Да би испунио наменске задатке уобласти прикупљања обавештајних по-датака, надгледања и извиђања,„шкорпион” у унутрашњем простору,као корисни терет, може да носи елек-трооптички и инфрацрвени сензор ти-па We scam MX-15, који се налази у ту-рели. MX-15 може бити конфигурисан

са више сензора и камера: ИЦ сензо-ром, дневно-ноћним камерама разли-читих могућности те ласерским даљи-номером и обележивачем. Премда ве-ома раширен на ваздухопловима раз-личитих категорија, овај тип уређајадосада се није примењивао на правимборбеним авионима.

За „шкорпиона” предвиђена јеупотреба постојећег асортимана пре-цизно вођених средстава мањег кали-бра америчке производње. Појединач-на носивост шест поткрилних носача

5

9922

Карактеристични елементи ди-зајна су унутрашњи простор за сме-штај наоружања и опреме, носиво-сти 1.360 kg, али и модуларни кон-цепт авионског крила, које је могућезаменити са крилом другачијег об-лика и профила, како би се добиледругачије летне карактеристике,према жељама купаца.

МОДУЛАРНИ КОНЦЕПТКРИЛА

је (од унутра ка споља) 794, 430 и 181килограма.

Велике надеПроизвођач сматра да је пораст

цена млазних борбених авиона у про-текле две деценије усмерио великиброј сиромашнијих купаца ка турбое-лисним авионима високих перформан-си и борбеним хеликоптерима. Са на-бавном ценом од око 20 милиона аме-ричких долара и ценом сата лета одоко 3.000 америчких долара очекује седа би „шкорпион” могао да пружи ви-ши ниво перформанси од борбенихтурбоелисних авиона, по прихватљивовећој цени. Такође, очекује се и рекон-фигурација авиона за потребе програ-

„Шкорпион” не импресионира естетским решењимајер је тежиште стављено на еконoмичност

и рационалност експлоатације

Брзина којом је тим од око 200 људи успео да одради прототип с једне стране чуди, а са друге импресионира, нарочито имајући у виду то да инжењери компаније„Tex tron” нису имали искуство у пројектовању правих борбених авиона

ма T-X, преко ког америчко ваздухо-пловство тражи замену за 350 школ-ских авиона T-38C.

Као потенцијалног купца „шкор-пиона”, произвођач види и америчкунационалну гарду, којој ће током авгу-ста на вежби Vi gi lant Gu ard у Канзасубити представљене могућности авио-на у ISR задацима током симулираних

катастрофа великих размера. Иако јецена сата лета мања од цене сата летаавиона А-10 и беспилотних борбенихлетелица MQ-9A и MQ-1B Pre da tor, чи-је задатке треба да допуни и изврша-ва „шкорпион”, независни стручњации аналитичари сматрају да оперативнаиспитивања тек треба да докажупредност овог авиона у аспектима до-лета, времена остајања у ваздуху, пер-формансама лета на малим висинама имогућностима сензора. Исто тако, ис-тичу сумњу да ће различити видовиамеричких оружаних снага прихватитиавион чији развој нису финансиралиили усмерили од самог почетка. Садруге стране, не демантују се очеки-вања компанијског маркетинга да ћетај авион наћи купца, поготово вазду-хопловстава која нису у стању да при-уште F-16, а при том не желе турбое-лисне сурогате. ƒ

Др Славиша ВЛАЧИЋ

15. август 2014.6

Са набавном ценом од око 20милиона америчких долара и ценомсата лета од око 3.000 долара очеку-је се да би „шкорпион” могао да пру-жи виши ниво перформанси од бор-бених турбоелисних авиона, по при-хватљиво већој цени.

ЦЕНА

За „Шкорпиона” предвиђена је употреба постојећег асортимана прецизно вођених средстава мањег калибра америчке производње

Иако су би ли пи о ни ри у ал тер -на тив ним по гон ским си сте ми -ма, Нем ци су на кон Дру гог

свет ског ра та нај ве ћу па жњу по кло ни -ли елек трич ним тор пе ди ма. Нај но ви ја

кре а ци ја њи хо вих струч ња ка је стетор пе до DM2A4 Seehecht (из во знеозна ке SeaHake mod 4), са сре бро-цинкба те ри јом. Има ши ро ко у га о ни ак тив -но-па сив ни аку стич ни сен зор (+/-100°

по хо ри зон та ли и +/-24° по вер ти ка -ли) и жич но во ђе ње на сред њем де лупу та ње. Спе ци фич но је да је пр ви путупо тре бљен оп тич ки ка бел за пре носпо да та ка (уме сто ле гу ре ба кра и кад -ми ју ма), тј. ко рек ци је пу та ње са под -мор ни це до тор пе да. Због знат но ма -ње ма се мо же се по ста ви ти ка бел ве -ће ду жи не, што омо гу ћа ва ве ћи до мет.На и ме, мак си мал ни до мет је 50 km, амак си мал на бр зи на 50 чво ро ва.

Ита ли јан ске и фран цу ске вер зи јеСлич но ви ђе ње има ју и Ита ли ја -

ни, с ја сном пре фе рен ци јом пре маелек трич ним тор пе ди ма. Њи хо ва нај -но ви ја кре а ци ја је сте тор пе до под на -зи вом Black Shark. Ко ри сти алу ми ни -јум-аре бро ок сид не ба те ри је, ко је

7

9922Са вре ме на тор пе да и си сте ми ра ке та-тор пе до (2)

Ита ли јан ски Black Shark, фран цу ски MU90 и F21, ру скиМПТ-1 „ко ли бри”, са мо су не ка од са вре ме них тор пе дако ја пред ста вља мо овом при ли ком

ПО БОР НИ ЦИ ЕЛЕК ТРИЧ НИХ ВА РИ ЈАН ТИ

Фран цу ски тор пе до F21 пред ста вља про је кат ко ји би тре ба ло да уђе у упо тре бу 2015. го ди не

обез бе ђу ју исте пер фор ман се као ине мач ки DM2A4, те сли чан си стем на -во ђе ња са по ве ћа ном от пор но шћу напро тив ме ре (мам це). Ак тив но-па сив ниси стем на во ђе ња има мо гућ ност от -кри ва ња ци ља на чак се дам ки ло ме -тра, што је знат но ви ше од прет ход неге не ра ци је. Та ко ђе, на сред њем де лупу та ње ко ри сти се пре нос по да та каоп тич ким ка блом (ду жи не 60 km). Сма -тра се да је тај тор пе до спо соб ни ји уод но су на DM2A4, та ко да ће би ти за -ни мљив из бор и по је ди ним ко ри сни ци -ма не мач ких под мор ни ца. На и ме, пре -ма не ким по да ци ма до мет је 50, по дру -гим чак 75–90 km, а мак си мал на бр зи на50, од но сно 52 чво ра. На ве де ни по да цису ве ро ват но мак си мал не вред но стипер фор ман си ко је тор пе до има и не ва -же исто вре ме но (до мет с мак си мал номбр зи ном ма њи је од мак си мал ног).

Тра ди ци о нал ни по бор ни ци елек -трич них тор пе да, Фран цу зи су истиси стем при ме ни ли и на тор пе ди ма F17Mod. 2. Иако ак ту е лан, тај тор пе доима у од ре ђе ној ме ри ни же ка рак те -ри сти ке у од но су на кон ку рен те. Речје о кон вен ци о нал ном тор пе ду са сре -бро-цинк ба те ри ја ма, до ме та 20 km,бр зи не 40 чво ро ва, с бо је вом гла вомма се 250 ки ло гра ма.

Фран цу зи су пла ни ра ли да са ра -ђу ју са Ита ли ја ни ма на про јек ту BlackShark. Ме ђу тим, та је иде ја на пу ште наи оства ре на је са рад ња са Нем ци ма,

ко ји ма ће у до глед но вре ме ве ро ват но,та ко ђе, би ти по треб на за ме на или до -пу на соп стве них DM2A4. Тор пе до F21пред ста вља про је кат ко ји би тре ба лода уђе у упо тре бу 2015. го ди не. Ка дасе то де си, ве ро ват но ће би ти нај на -пред ни ји те шки тор пе до на све ту, сиз у зет но раз ви је ним си сте мом ауто -ном ног ода би ра ци ља, фил тра ци јомпо да та ка (из бе га ва њу ма ма ца), уз при -ме ну мул ти спек трал ног ак тив но-па -сив ног аку стич ког сен зо ра и на пред -них упра вљач ких ал го ри та ма. С об зи ромна успе хе бро до град ње у пла си ра њупод мор ни ца и соп стве них по тре ба зана пред не ну кле ар не под мор ни це, тр жи -ште за F21 је оси гу ра но.

Од на ве де них зе ма ља, ла ка тор пе -да има ју са мо Фран цу зи и Ита ли ја ни ито за јед нич ки про је кат MU90 преч ни -ка 324 mm, ко ји ко ри сти не мач ка, а ијош не ке свет ске мор на ри це. Тор пе доима елек трич ни по гон са алу ми ни јум-сре бро ок сид ним ба те ри ја ма. Пер фор -ман се су за ка ли бар 324 mm од лич не:бр зи ном ве ћом од 50 чво ро ва по сти жесе до мет од пре ко 10 ки ло ме та ра. Си -стем за са мо на во ђе ње је сте ак ти во-па -сив ни аку стич ни ви со ке осе тљи во сти,упо тре бљив про тив нај ти ших под мор -ни ца укљу чу ју ћи и деј ства у плит киммо ри ма. Це на тор пе да MU90 вр ло јеви со ка и из но си 2,1 ми ли он до ла ра.

Иако се у не ким кру го ви ма сма трада је MU90 при бли жно јед на ких спо -

соб но сти као и Мк 54, ипак, тре ба зна -ти да је, при истом до ме ту, бр зи наМU90 ве ћа, што обез бе ђу је ве ћу ефи -ка сност про тив са вре ме них бр зих под -мор ни ца, те се МU90 за пра во сме штаиз ме ђу Мк 50 и 54. Мо жда бли же Мк50, уз не што ма њи до мет.

Ру ска тор пе даРу ске под мор нич ке сна ге су на кон

кра ја хлад ног ра та на жа лост нај по зна -ти је пре ма гу бит ку бро до ва, што збогбес па ри це, што због не сре ћа, по путоне ко ја се де си ла 12. ав гу ста 2000, ка -да је из гу бље на под мор ни ца К141„Курск”. Упра во је та не сре ћа обе ле жи -ла крај јед не ере, на кон ко је су Ру си од -лу чи ли да по ву ку тор пе да нај ве ћег ка ли -бра у исто ри ји. То су тор пе да преч ни ка650 mm, ти па 65–76 „кит”, са по го номна ке ро зин и ок си да то ром у ви ду во до -ник-пе рок си да. Глав ни „кри вац” је, пре -ма ре зул та ти ма ис тра ге, из у зет но ко ро -зив ни во до ник-пе рок сид, ко ји је, ис цу -рео из тор пе да, и узро ко вао ма њу, а по -том и ве ћу екс пло зи ју, ко ја је за пе ча ти -ла суд би ну тог ди ва. Очи глед но је ста -ње ма те ри ја ла ре зер во а ра би ло кри тич -но, што ука зу је на не а де кват но одр жа -ва ње, јер тор пе да са во до ник-пе рок си -дом ко ри сте и дру ге мор на ри це без ика -квих про бле ма.

Нај ве ћи аду ти по ве ћа ног ка ли браје су до мет од 50 km, бр зи на од 50 чво -ро ва и бо је ва гла ва од пре ко 450–557 kg,у за ви сно сти од ва ри јан те! До ду ше, са -мо на во ђе ње аку стич ким си сте мом пра -ће њем та ла са, да ле ко од то га да обез -бе ђу је пот пу но ис ко ри шће ње ве ли когдо ме та, што је не до ста так у од но су наком би на ци ју жич ног и ак тив но-па сив -ног аку стич ног си сте ма. Шта ви ше, Со -вје ти су у на о ру жа њу има ли још сна -жни ји тор пе до, 65–73 са ну кле ар ном бо -је вом гла вом сна ге 20 kТ, без на во ђе ња,на ме ње но за деј ства по но са чи ма ави о -на и обал ним ци ље ви ма, пре вас ход нолу ка ма, бро до гра ди ли шти ма и под зем -ним под мор нич ким бун ке ри ма. ƒ

(На ста ви ће се)Др Се ба сти ан БА ЛОШ

15. август 2014.8

Ла ка тор пе да има ју са мо Фран цу зи и Ита ли ја ни и то за јед нич ки про је кат MU 90 – тор пе до MU 90 по ред хе ли коп те ра NH-90

9

9922Ве ли ки ру ски тран спор тер Ан-12 у ЈРВ и ПВО

Че тве ро мо тор ни Ан-12 ле ти ду же од ше зде сет го ди на и да нас се сма тра јед ним од кла сич них пр о је ка та со вјет ске ин ду стри је. Пре о ста ли ави о ни ко ри сте се у вр ло сло же ним за да ци ма пре во за га ба рит них те ре та у нај за ба че ни јим де ло ви ма Афри ке иАзи је. За раз ли ку од Ан-12, про из ве де них у СССР-у, од ко јих нај мла ђи има ју 42 го ди не,у ки не ској ави ја циј ској ин ду стри ји на ста вља се про из вод ња ре вер зи бил но про јек то ва ног де ри ва та на зва ног Y-8.

ЧЕ ТВЕ РО МО ТОР НИАН ТО НОВ

На ста нак Ан-12 био је ди рек танод го вор на но ви стан дард утран спорт ној ави ја ци ји (ТрА),

ко ји је ство рио аме рич ки „хер ку лес” из1954 – че ти ри тур бо е ли сна мо то ра нави со ко по ста вље ним кри ли ма, ши ро ките рет ни про стор са вра ти ма за уто вари ис то вар, од но сно де сан ти ра ње те ре -та, по ста ли су свет ски стан дард.

Кон струк тор ски би ро, ко ји је во -дио Олег Кон стан ти но вич Ан то нов, ра -дио је на про јек ту тур бо е ли сног дво -

мо тор ца Ан-8 и пре по ле та ња пр вог„хер ку ле са”. Пре ма ру ским исто ри ча -ри ма, кључ ни тре ну так за на ста нак че -тве ро мо тор ног ави о на би ла је по др -шка ко ју је Ан то но ву пру жао моћ ниНи ки та Сер ге је вич Хру шчов, ко ји сени је ли био ди рект ног ме ша ња у радпро јек та на та на о ру жа ња. У ле то 1955,као пр ви се кре тар ЦК КПСС, по се тиоје Ан то но ва у ње го вом би роу у Ки је вуи ви део др ве ну ма ке ту Ан-8. Ан то новје Хру шчо ва ин фор ми сао о то ме да су

у ино стран ству ави о ни слич не кла сече тве ро мо тор ци и ре као да би и он мо -гао про јек то ва ти са вре ме ни ави он по -го дан и за вој ну и ци вил ну на ме ну. Уве ли кој ме ри ко ри сти ли би се уни фи -ци ра ни агре га ти, а за слу чај ра та ци -вил не ле те ли це би ла ко про ме ни ле на -ме ну. Чвр ста кон струк ци ја и ро буст -ност вој ног ави о на омо гу ћи ла би ци -вил ном де ри ва ту да се ко ри сти са ве -ли ког бро ја ае ро дро ма у за ба че ним де -ло ви ма СССР-а.

ИСТ

ОРИ

ЈА

15. август 2014.10

Про је кат „У”Став ру ко вод ства био је по зи ти -

ван и 30. но вем бра 1955. го ди не, ак -том Са ве та ми ни ста ра СССР-а, по кре -нут је пр о је кат че тве ро мо тор ца „ан -

то но ва” у пут нич кој ва ри јан ти Ан-10 ивој ној Ан-12. У ме ђу вре ме ну, Ан-8 до -ве ден је до про то ти па и по ле тео је фе -бру а ра 1956. го ди не. Пу но ре ше ња сатог ави о на при ме ње но је на но вомпро јек ту. Пе де се тих го ди на ра ди ло себр зо и про то тип Ан-10 по ле тео је 7.мар та 1957. го ди не. За са мо 11 ме се циза вр ше ни су цр те жи Ан-12 и он је по -ле тео 16. де цем бра 1957. го ди не. Зараз ли ку од прак се из до ба СССР-а дасе про то ти по ви из ра ђу ју у ра ди о ни цикон стурк тор ског би роа углав ном за -нат ским ме то да ма, пр ви Ан-12 мон ти -ран је у фа бри ци у Ир кут ску, као фак -тич ки пр ви се риј ски при ме рак.

На по чет ку Ан то нов се стрикт нодр жао по ли тич ке за ми сли да се Ан-10и Ан-12 про из во де са чак 86 од стоиден тич ном кон струк ци јом и агре га ти -ма и са пот пу но истом по гон ском гру -пом. Око ко нач ног из бо ра мо то ра би -ло је ди ле ма и по ли тич ких ин три га, јер

је пер спек тив ни мо тор НК-4 до ве дену пи та ње због ста ва да Ан то нов мо рада бу де у пот пу но сти укра јин ски про -је кат. Цен трал ни ко ми тет Ко му ни -стич ке пар ти је Укра ји не за тра жио једа ави он по кре ћу мо то ри АИ-10, про -јек то ва ни у би роу ко ји је во дио Ив чен -ко. Афир ма ци ја Укра ји не би ла је вр лова жна та да шњем со вјет ском во ђиХру шчо ву, ко ји је у то до ба „пре ме -стио” Крим из Ру си је у Укра ји ну. Ан то -нов је знао да пра ти по ли тич ке сиг на -ле и за то је чак рад ни на зив за Ан-10био про је кат „У” – Укра ји на.

Раз вој За раз ли ку од бор бе за пре стиж

из ме ђу кон струк тор ских би роа у обла -сти про из вод ње ави о на, од лу ка о из -бо ру фа бри ке до но си ла се по мо де луплан ске при вре де и по тре бе ан га жо -ва ња рад не сна ге у ра зним де ло ви маСССР-а. Као по сле ди це та квог при сту -

Прак са да се сва ке го ди не уве -де у про из вод њу но ва ва ри јан та, на -ста вље на је 1963. го ди не са Ан-12Пса два до дат на ре зер во а ра го ри вапод по дом са 5.500, од но сно 4.350ли та ра. Ка да су 1965. го ди не у јед -ном ави о ну об је ди ње не од ли ке Ан-12Б и П, до шло се до Ан-12БП, ко јије имао 29 ре зер во а ра за 29.350 l го -ри ва. Уве ден је ау то ном ни на ви га ци -о ни си стем НАС-1Б1-28. Озна ку Ан-12БК но си ли су ави о ни са мо дер -ни зо ва ном ави о ни ком и ра да ром„ини ци ја ти ва”, ко ји су се про из во ди -ли од 1967. го ди не за РВ СССР.

ВА РИ ЈАН ТЕ

У предњем плану је радно место навигатора са великимповршинама од плексигласа („Крила армије”)

11

9922

па Ан-12 из ла зи ли су из ха ла чак трифа бри ке, ко је су про из вод њу пре да ва -ле јед на дру гој као шта фе ту. Од 1957.до 1962. но си лац про из вод ње био је39. за вод у Ир кут ску. Про из вод ња је ухо ду пре не та у Во ро неж у 64. за вод,ко ји је про из во дио Ан-12 од 1960. до1965. го ди не. Но си лац „шта фе те” нај -ду же је био (од 1962. до 1972. го ди не)84. за вод „В. П. Чка лов” у Та шкен ту,глав ном гра ду Уз бе ки ста на. У све трифа бри ке из ра ђе но је 1.238 ави о на.

За раз ли ку од ма сов но сти Ан-12,пут нич ки Ан-10 про из ве ден је у са мо104 ко ма да – од 1957. до 1960. го ди не.

По чет не се ри је Ан-12 има ле сумо то ре АИ-20А, сна ге 4.000 КС, ко јису по кре та ли че тве ро кра ку ре ве ри зи -бил ну ели су. За са мо од бра ну зад њепо слус фе ре од ло вач ке ави ја ци је, Ан-12 има ли су два да љин ски упра вља ва -на ДУ-65У ору ђа АМ-23, ка ли бра 23 mm са по 350 ме та ка, ко ја су се по -кре та ла до 70° ле во и де сно по хо ри -зон та ли, до 60° по ви си ни и до 40° на -до ле. У је ди ни це РВ СССР су уз Ан-12до ла зи ли но са чи за ае ро-фо то ка ме ре,за тим но са чи фо то граф ских авио-бом -би ФО ТАБ-100-80 за ноћ но ае ро-фо то

сни ма ње и обе ле жа ва ју ће ори јен та ци -о но-сиг нал не бом бе ЦО САБ-10.

У хо ду, уса вр ша ван је Ан-12, а оја -ча ња кон струк ци је код мо де ла Ан-12Аиз 1961. го ди не по ди гла су мак си мал нуно си во сти на 20 t, а у ре зер во а ре је мо -гло да ста не 16.000 l го ри ва. Мо то риАИ-20К по ја ча ни су на 4.250 КС у по ле -та њу, од но сно 2.700 КС у кр ста ре њу.

Од 1962. го ди не по че ла је про из -вод ња Ан-12Б, ко ји је имао про сто раза 19.500 l го ри ва, мо то ре АИ-20М сни зом по бољ ша ња, а у ле ву гон до лу заувла че ње глав -них но гу стај ногтра па угра ђен јепо моћ ни мо торТГ-16, мак си -мал не трај несна ге 81,6 КС заса мо стар то ва -ње. И ави о ни каје пре тр пе ланиз из ме на, алиje у прак сиСССР-а би ло дасе за вла сти тепо тре бе про из -во ди је дан сетави о ни ке с „по -вер љи вим” уре -ђа ји ма, по себ ноза одр жа ва њеве зе и иден ти фи ка ци ју „свој-туђ”, а зако ри сни ке, по себ но из Тре ћег све та,угра ђи ваo се из во зни па кет ави о ни ке.

У со вјет ској ави ја ци јиУ на о ру жа ње РВ СССР Ан-12 уве -

ден је зва нич но 1959. го ди не. До ла закАн-12 пр о у зр о ко вао је ре во лу ци о нар -не про ме не у Ва зду шно де сант ној вој -сци (ВДВ), ко ја је пр ви пут до би ла ве -ли ки број ави о на по год них за пре воз иде сан ти ра ње те шких те ре та, укљу чу -ју ћи сред ства ва тре не по др шке. За тосу па до бран ци мо гли да ра чу на ју с бр -зим пре во зом ве ли ких је ди ни ца пот пу -но при пре мље них да од мах по сле ис -

кр ца ва ња при хва те бор бу. Ро бу станстај ни трап би ла је вред на од ли ка Ан-12, јер су ти ави о ни мо гли да сле те наве ли ки број уре ђе них по лет но-слет нихста за (ПСС) с трав на том или зе мља номпод ло гом и са ута ба ног сне га де бљи недо 15 cm, чак и са не у та ба ног сне га до 20 цен ти ме та ра. Де сант је ис кр ца ван, на -чел но, при бр зи ни ле та од 250 до 300 km/hса ви си не од 600 до 1.000 ме та ра.

Пр ва ве ли ка ве жба са ма сов нимде сан том из Ан-12 из ве де на је у ис -точ ној Не мач кој 1963. го ди не под на -зи вом „Квар тет”. Оду ше вље ње ма сов -ним де сан ти ма до сти гло је кул ми на ци -ју на ма не ври ма 1967. и 1970. го ди не.

У На тоу су би ли за бри ну ти док суана ли зи ра ли ин фор ма ци је о ма не ври -ма „Дви на”, одр жа ним мар та 1970. го -ди не, ка да је из го то во две сто ти неАн-12 и не ко ли ко ори ја шких Ан-22, за

У „Ае ро фло ту” је Ан-10 био ави -он са 85 се ди шта за де сти на ци је од500 до 2.000 ки ло ме та ра. За раз ли куод вој ног Ан-12, ци вил ни Ан-10 ни јесе ду го одр жао у слу жби. По вод запро паст би ла је ка та стро фа 18. ма ја1972. у ко јој је по ги ну ло 122 љу ди.Ис тра га је по ка за ла да је пад ави о наиза зва ло пу ца ње цен трал ног де лакри ла, због за мо ра ма те ри ја ла. Пре -о ста ли при мер ци су по сле де таљ ногпре гле да рас хо до ва ни, а не ки, ко јису би ли у до бром ста њу, пре да ти суРВ СССР-а.

ПРО ПАСТЦИ ВИЛ НОГ МОДЕЛА

Осим у основ ној на ме ни пре во -же ња љу ди и ма те ри ја ла, Ан-12 сепо ка зао као све стран ави он у де се -ти на ма на мен ских ва ри јан ти за елек -трон ско из ви ђа ње и про ти ве лек -трон ска деј ства, за ае ро-фо то из ви -ђа ње, ра ди о ло шко-хе миј ско из ви ђа -ње, пре воз ну кле ар них убој них гла -ва из ба за за при пре му до је ди ни ца,СТС на мо ру, за обу ку на ви га то ра инај број ни је под ва ри јан те, ко је сумо ди фи ко ва не за ле те ће ла бо ра то -ри је. Јед на ва ри јан та би ла је бор бе -на – Ан-12БКВ мо ди фи ко ван је за по -ста вља ње мин ских пре пре ка на мо -ру и бом бар дер ске за дат ке. Два де -се так то на бор бе ног те ре та укр ца -ва но је у те рет ну ка би ну и „де сан ти -ра но” са плат фор ми.

НА МЕ НА

Слетање Ан-12 на аеродром Батајница маја 1977. године(Медиjа центар „Одбрана”, Жика Јанковић)

15. август 2014.12

са мо 22 ми ну те, ис кр ца на 76. ди ви зи -ја ВДВ са око 8.000 љу ди и пе де се такору ђа ва тре не по др шке.

У ле то 1968. го ди не су Ан-12, узза шти ту ло вач ке ави ја ци је, пре во зи липрет ход ни цу ВДВ СССР-а и са ве знич -ких др жа ва у ору жа ној ин тер вен ци ји уЧе хо сло вач кој, ко ја је зва нич но на зва -на ве жба „Ду нав”.

Је дан од ва жних за да та ка фло те„ано ва” у хлад ном ра ту био је ре дов носнаб де ва ње са ве зни ка ши ром све тана о ру жа њем у ре дов ним и ван ред нимпри ли ка ма, ка да је хит но тре ба лообез бе ди ти сред ства за во ђе ње ра та,на при мер бли ско и сточ ним зе мља ма1967. и 1973. го ди не. У кри зним мо -мен ти ма у РВ СССР-а има ли су оби чајда пред по ле та ње на вој не ави о не ста -ве про ви зор не озна ке „Ае ро фло та” иобу ку по са де у „ци вил не уни фор ме”.Ни ко од за ин те ре со ва них по сма тра чани је за и ста ве ро вао да је реч о ци ви -ли ма, али фор ма је по што ва на.

Од сре ди не се дам де се тих го ди наса до ла ском но вог ави о на „иљу шин 76” у ТрА СССР, као за ме не за Ан-12, ста -ри ави о ни ни су оста ли без по сла. ЗаАн-12 за др жа ни су за да ци пре во за љу -ди и те ре та до мно го број них ме ста ба -зи ра ња со вјет ске ар ми је у за ба че нимпре де ли ма и про ти ве лек трон ска деј -ства. У вре ме рас па да СССР-а, по чет -ком де ве де се тих го ди на, с цр ве нимпе то кра ка ма на кри ли ма ле те ло је го -то во 1.000 Ан-12.

Но во вре ме до не ло је про ме не ико мер ци ја ли за ци ја је ухва ти ла ма ха иу вој ној стру ци. Зна тан број Ан-12 издр жа ва ко је су би ле део СССР-а „пре -ква лиф ко ва ни” су у ци вил не ави о не.По себ но је пу но по сла за Ан-12 би ло уАфри ци, у др жа ва ма ко је ни су има леква ли тет не друм ске и же ле знич ке ве зе.

Де ве де се те го ди не и пр ва де ка да21. ве ка до ве ле су Ан-12 на зао гласзбог че стих уде са. Тре ба има ти у ви дуда се го то во увек ра ди ло о људ скомфак то ру. Ста ти сти ка за СССР, за пе -ри од од 1958. до 1992. го ди не, ка жеда је од 91ле те ли це Ан-12 уни ште не ууде си ма, чак 71 па ла због људ скогфак то ра. У 11 уде са узрок је био оз казтех ни ке, пет је обо ре но у ра ту у Ав га -ни ста ну, а узро ци па да че ти ри ави о наво де се као „оста ли”. У слу жби ра зних

фир ми по Афри ци одр жа ва ње ави о наи рад по са да че сто су би ли на иви циху ли ган ства, што је не ми нов но до во -ди ло до уде са.

Уда рац суд би не за Ан-12 би ли супро пи си о без бед но сти ле те ња, ко ји сузах те ва ли ула га ње у но ву ави о ни ку. За -тим, све ви ше је нов ца би ло по треб ноза про ду же так ре сур са, уз све ма њешан се за по врат уло же ног. За то се упо след њих де се так го ди на дра ма тич -но сма њио број ак тив них Ан-12. До ду -ше, ави он још увек ни је оти шао „у пен -зи ју”: РВ Ру си је чак ко ри сти Ан-12 у при -штап ским је ди ни ца ма ви ших ни воа ру -ко во ђе ња и ко ман до ва ња за одр жа ва њеве зе из ме ђу уда ље них ба за.

С ју го сло вен ским озна ка маСре ди ном ше зде се тих го ди на у

Ко ман ди РВ и ПВО отво ре но је пи та ње

на бав ке те шких ави о на за тран спорт -ну ави ја ци ју, по год них за так тич китран спорт те шких и га барт них тех нич -ких сред ста ва, као што су ра да ри, ра -кет ни си сте ми, мла зни мо то ри, во зи -ла, а и пре воз ве ћег бро ја љу ди у де -сан ти ма. До та да су еска дри ле ТрАима ле са мо ави о не Ц-47 мак си мал нено си во сти 1.600–2.000 kg те ре та или20–25 љу ди и Ли-2 и Ју-52, но си во стидо 1.600 kg, од но сно 16 љу ди.

При ли ка за на бав ку ве ћег ави о наука за ла се то ком пре го во ра о пе то го -ди шњем пла ну на бав ки сред ста ва рат -не тех ни ке из СССР-а за пе ри од од1966. до 1970. го ди не. То ком пре го во -ра, ма ја 1966, по ну ђен је Ан-12 по це -ни од 2.283.000 до ла ра са уто ва ри ва -чем од шест то на, од но сно 2.389.000до ла ра са де вет то на. Тре ба има ти уви ду да је реч о кли рин шким до ла ри -ма, од но сно об ра чун ској је ди ни ци зараз ме ну ро бе за робу. Скром ни ју го -сло вен ски де ви зни при хо ди ни су мо глида под ми ре све пла но ве мо дер ни за ци јеРВ и ПВО, па су че сто фа во ри зо ва не на -бав ке тех ни ке са ис то ка, чак и кад так -тич ко-тех нич ке од ли ке по ну ђе них сред -ста ва ни су би ле нај по год ни је.

Иа ко је реч о кли рин шком пла ћа -њу, те 1966. го ди не ни је се би ло ла коод лу чи ти за на бав ку Ан-12 по сра -змер но ви со кој це ни у од но сну наоста ла сред ства рат не тех ни ке, ко ја суби ла пред мет пре го во ра. На при мер,је дан Ан-12 био је екви ва лент че ти риави о на МиГ-21 или 116, од но сно 122ре мон то ва на тен ка Т-34.

У вре ме ка да су отво ре ни пре го -во ри о на бав ци Ан-12 офи ци ри 63. па -до бран ске бри га де ЈРВ и ПВО има ли супри ли ку да про ђу обу ку за де сан ти ра -ње из тог ави о на. Је дан од нај у глед ни -јих љу ди из исто ри је на шег вој ног па -до бран ства, пу ков ник Сто јан Јо вић, усвом де лу „63. па до бран ска 1953–1977”,на вео је да су у два на вра та, 1966. и1967. го ди не, по пет офи ци ра бо ра ви -ли у Рја за њу на ше сто ме сеч ном кур суза де сан ти ра ње па до бра ни ма те ре тадо 500 kg и до 2,5 t из Ан-12.

Ко нач но је од лу че но да се на ба ведва Ан-12. Ави о ни су из ра ђе ни у Та -

У на о ру жа ње Ва зду шно де сант -не вој ске ВДВ 1969. го ди не уве де ноје де сант но бор бе но во зи ло БМД-1,ко је је де сан ти ра но на по себ нојплат фор ми. По са да во зи ла је по слепа до бран ског ско ка тра жи ла на де -сант ној про сто ри ји свој БМД. У ВДВсу же ле ли да скра те вре ме за уво ђе -ње БМД у бор бу, па се раз ма тра лоиз ба ци ва ње во зи ла за јед но са по са -дом. Тре ба ло је има ти хра бро сти запри зе мље ње у во зи лу ма се 7,2 то не.Ду го го ди шњи ко ман дант ВДВ, ле -ген дар ни ге не рал Ва си лиј Фи ли по -вич Мар ге лов, на ре дио је да се тоучи ни и 5. ја ну а ра 1973. го ди не изАн-12 де сан ти ран је БМД-1 са двачла на по са де на си сте му „кен та ур”,ко ји су чи ни ли пла фор ма и пет па до -бра на ца. Је дан од њих био је син ге -не ра ла Мар ге ло ва.

Раз вој си сте ма за де сан ти ра њете шке тех ни ке је на ста вљен и у на о -ру жа ње су уве де ни си сте ми с јед нимпа до бра ном и ра кет ним мо то ри ма,али је у то вре ме Ил-76 већ пре у зеоуло гу Ан-12.

ДЕ САН ТИ РА ЊЕ ДЕ САНТ НОГБОР БЕ НОГ ВО ЗИ ЛА

13

9922шкен ту пред крај 1971. го ди не под фа -брич ким озна ка ма 013448007 и013448010. Број ка 01 пред ста вља го -ди ну про из вод ње, ши фра фа бри ке је34, се ри ја је 48, а оста ле ци фре суброј ави о на уну тар се ри је од де сетко ма да. Ави о ни су би ли екви ва лентАн-12БП, али је у ЈРВ и ПВО ко ри шће -на озна ка Ан-12Б. За раз ли ку од стан -дар да за РВ СССР, ју го сло вен ски при -мер ци ни су би ли на о ру жа ни. Уме стоту ре ле ДУ-65У, крај тру па био је ае ро -ди на мич ки об ли ко ван. Уме сто ра да раРБП-2, угра ђен је јед но став ни ји, па -нор ма ско/ме те о ро ло шки ра дар, РОЗ-1,ко ји се ко ри стио на ци вил ним под ва -ри јан та ма Ан-12. Ави о ни ка је та ко ђеби ла „оси ро ма ше на”, јер ни су угра ђе -ни уре ђа ји за иде ти фи ка ци ју „свој-туђ” и за пре ци зно од ре ђи ва ње де -сант не про сто ри је, сиг на ли зо тор ра -дар ског озра че ње...

Ју го сло вен ски Ан-12 има ли су двави тла БЛ-1500 за укр цај до осам то нате ре та и кран-ди за ли цу но си во сти до2.300 ки ло гра ма. Раз ме штај и бројпро зо ра био је ка ра ке ри сти чан за по -след ње се ри је Ан-12БП, ко је су уме сто10 боч них про зо ра на ле вој и осам наде сној стра ни има ли се дам, од но снопет про зо ра.

За при јем Ан-12 у ЈРВ и ПВО иза -бра на је 675. еска дри ла, ста ци о ни ра нана ае ро дро му Ба та ни ца, у ко јој су ко ри -шће не ле те ли це за ВИП пре воз – „ка ра -ве ла”, ДЦ-6Б, Ил-18, Ил-14, Јак-40.

У еви ден ци ју РВ и ПВО два Ан-12уве де на су 27. апри ла 1972. под озна -ка ма 73311 и 73312 и због ле то ва уино стран ство ре ги стро ва ни су код ци -вил них вла сти с озна ка ма YU-AIC иYU-AID. У са ста ву еска дри ле фор ми ра -но је ави ја циј ско оде ље ње за Ан-12.Пре о бу ку су про шла че ти ри пр ва пи -ло та и пет дру гих пи ло та.

Иа ко је Ан-12, по свет ским стан -дар ди ма, био сред њи тран спорт ниави он, у ЈРВ и ПВО кла си фи ко ван јекао те шки тран спорт ни ави он за опе -ра тив ни и стра те гиј ски тран спортљуд ства, опре ме, на о ру жа ња, во зи ла...У ЈРВ и ПВО Ан-12 је вр ло рет ко ко ри -шћен за пре воз и ис кр ца ва ње па до -бран ског де сан та.

Се ћа њаСе дам де се тих го ди на при пад ни ци

63. па до бран ске бри га де има ли су при -ли ку да ско че из Ан-12Б. До та да се ина обу ка ма и на ве жба ма иска ка ло изста ре до бре „да ко те”. Је дан од ис ку -сних па до бран ских офи ци ра То ми славМа ће шић Ма чак се ћа се да су курс за22 ју го сло вен ска офи ци ра и под о фи -

ци ра на ае ро дро му Ниш во ди ли ин -струк то ри со вјет ске ар ми је. Они су,као нај е фи ка сни ји при ступ, пред ло жи -ли уво ђе ње со вјет ске прак се – да сепа до бран ци, свр ста ни у вр сте, при мак -ну прет ход ни ку и на жу то све тло насиг на ли за ци ји у те рет ном про сто рупо ло же глав ну на по кло пац па до бра напрет ход ни ка. Ка да се упа ли зе ле носве тло, уз гро мо гла сно „ура”, со вјет -ски па до бран ци иска ка ли су у раз ма куод 1,2 до 1,5 се кун де.

Ма ће шић, ко ји је у вре ме кур сабио по руч ник, се ћа се да су ин струк то -ри би ли из не на ђе ни ка да су па до бран -ци 63. бри га де иска ка ли без пом пе и навра ти ма се окре та ли и по здра вља ли уста ву мир но. А по сти за ли су и раз макод 0,7 се кун де.

Курс је об у хва тио де сан ти ра њетех ни ке на те рет ној плат фор ми ТП-120.Ис кр ца ва ни су ми но ба ца чи 82 mmМ69А и БсТ М69 82 mm и му ни ци ја иго ри во у че ти ри бу ре та од 200 ли та ра,ко је се без бед но при зе мљи ва ло уз по -моћ три па до бра на на ам ба ла жи за де -сан ти ра ње теч но сти. Из Ан-12 иска ка -ло се са со вјет ским па до бра ни ма Д-1-8се ри је 3, са ста би ли за ци јом.

У по ре ђе њу са Ан-26, ко ји је уве -ден у на о ру жа ње 1976, Ан-12 је до да -нас остао „рад ни коњ” па до бра на ца.Ма ће шић про це њу је да су ско ко ви из

Авион Ан-12 је у првој половини седамдесетих година имао велику звезду петокраку на застави. На првом ремонту ознаке супребојене и сведене су у прописане норме. (Милорад Форкапа)

15. август 2014.14

Ан-12 би ли лак ши, јер је то ши рок иви сок ави он. Бр жи че тве ро мо то рацства рао је ма ње тур бу лен ци је у од но -сну на дво мо тор ни, али уски Ан-26.

Због ор га ни за ци је и на ме не 63.бри га де, ко ја је се дам де се тих го ди наби ла је ди ни ца по себ не на ме не, обу касе про во ди ла на ма њим ави о ни ма „да -ко та” и ка сни је Ан-26 и Ан-2, а скок изАн-12Б остао је ку ри о зум за па до -бран це ко ји су у пра во вре ме би ли напра вом ме сту.

Оста ли за да циЈе дан од за да та ка Ан-12Б био је

пре воз про из во да ју го сло вен ске вој неину ду стри је до стра них на ру чи ла ца.На са мом по чет ку слу жбе Ан-12Б у РВи ПВО њи хов по се бан за да так био је1972. го ди не пре воз у Зам би ју ве ли кеко ли чи не по лу а у то мат ских пу ша каМ59/66, ка ли бра 7,62 ми ли ме тра. Та -да је ју го сло вен ско-зам биј ска са рад -ња у вој ној обла сти би ла на ви со комни воу, у скла ду са по ли ти ком не свр -ста но сти и при ја тељ ским од но си мали де ра две зе мље – Ти та и Ке не та Ка -ун де. Ка да се Ка ун да, по чет ком се дам -де се тих го ди на, од лу чио за уни та ри -стич ки при ступ ор га ни за ци је зе мље сге слом „јед на Зам би ја, јед на на ци ја”,као вој ни осло нац те по ли тич ке иде јефор ми ра не су, по узо ру на ју го сло вен -ску те ри то ри јал ну од бра ну, се о ске је -ди ни це. За њи хо во на о ру жа ва ње би лесу по треб не јеф ти не, јед но став не и

ро буст не пу шке, па су по пу лар не „па -пов ке” укр ца не у Ан-12Б и по сла те уАфри ку.

По са де 675. ека дри ле че сто супре во зи ле пр о из во де ју го сло вен скевој не ин ду стри је до на ру чи ла ца. По не -кад је то би ло у кри зним тре ну ци ма, напри мер у је сен 1973. го ди не на Бли скиис ток, по сле Ок то бар ског ра та, и1977. го ди не у вре ме ору жа ног кон -флик та из ме ђу до ју че ра шњих са ве зни -ка Ли би је и Егип та, ка да је на о ру жа њесла то обе ма стра на ма.

Је дан од ре дов них го ди шњих за -да та ка по са да Ан-12 био је пре воз при -пад ни ка ра кет них је ди ни ца ПВО на га -ђа ња у СССР, на по ли гон Ашу лук. Ра -ни је су ра ке та ши до по ли го на до ла зи -

ли во зом. Ави о ном су пр ви пут пре ве -зе ни 1. ав гу ста 1974. го ди не. У је данАн-12 укр ца но је се дам де се так при -пад ни ка 250. пу ка на га ђа ње из ра кет -ног си сте ма „дви на”. Са тог пу то ва њавра ти ли су се ави о ном Ил-18Д из са ста -ва 675. еска дри ле, и од та да до 1987. го -ди не ра ке та ши су сва ке го ди не од ла зи -ли на га ђа ња у СССР ави о ном Ан-12.

У пр вој по ло ви ни се дам де се тих го -ди на, од че ти ри ди ви зи о на 250. пу ка, нага ђа ње су од ла зи ла два и ра кет но-тех -нич ки ди ви зи он, са 70–75 ра ке та ша, узне ко ли ко пра ти ла ца из ко манд ни ви да.Ан-12 био је пун пут ни ка. Ка да су фор -ми ра на још три ра кет на пу ка ПВО, уве -де на је прак са да сва ке го ди не на га ђа -

Јед на од нај те жих ка та стро фа у исто ри ји РВ и ПВО био је гу би так се дамчла но ва по са де Ан-12Б, број 73312. По сле ве ли ког зе мљо тре са, ко ји је по го -дио Јер ме не, из Ју го сла ви је је по сла та ху ма ни тар на по моћ са оба Ан-12Б. Сед -мо чла на по са да ави о на 73312 по ле те ла је са ае ро дро ма Пе тро вац у 20 ча со ваи 31 ми нут и по сле 3,5 ча са ле та, пре ко Бу гар ске и Тур ске, ушла је у ва зду -шни про стор СССР-а. У при ла зу на сле та ње на ае ро дром Еварт ноц, код Је ре -ва на, 12 km пре по лет но-слет не ста зе, 23 ми ну та по сле по но ћи по ју го сло вен -ском вре ме ну, 12. де цем бра 1988. го ди не ави он је уда рио у тло и пот пу но из -го рео. Оста ли су ви дљи ви са мо де ло ви вер ти кал ног ста би ли за то ра са ре ги -стар ском озна ком YU-AID. У том ави о ну стра да ли су пи лот пот пу ков ник Пре -драг Ма рин ко вић, пи ло ти ма јо ри Вла ди мир Ер чић и Ми лен ко Си мић, на ви га -тор пот пу ков ник Ми лан Ми ћић, ме ха ни ча ри ле та чи за став ни ци пр ве кла сеБо ри ша Мо су ро вић и Ми ли сав Пе тро вић и ра дио-те ле гра фи ста ле тач за став -ник Јо ван Зи сов. По смрт не остат ке по са де у отаџ би ну је пре ве зао, 15. де цем -бра, пре о ста ли Ан-12Б, озна ке 73311.

ЈЕ РЕ ВАН СКА ТРА ГЕ ДИ ЈА

Авион Ан-12БП бугарске фирме „Air Sofia” довози на аеродром Београд помоћиталијанске владе избеглицама из Крајине, августа 1995. године (А. Радић)

15

9922ње од ла зи јед на од че ти ри је ди ни це ито са сва че ти ри ди ви зи о на из свог са -ста ва, укр ца на у два Ан-12.

При мер та квог за дат ка за 675.еска дри лу био је пре воз 250. ра кет ногпу ка са 126 љу ди из са ста ва је ди ни цаи шест офи ци ра из ра зних ко манд ниви да, ко ји су пра ти ли га ђа ње. Оба Ан-12 по ле те ла су, 11. ју на 1977, и са по -пу ном го ри вом у Оде си до шли до ае -ро дро ма Астра хан. Ави о ни су се вра -ти ли на зад, а ра ке та ши су во зом до -шли до ме ста Ашу лук, а ода тле про ду -жи ли ау то бу сом до по ли го на.

По не кад су Ан-12 ко ри шће ни уае ро дром ском ма не вру је ди ни ца ЈРВ иПВО. За вре ме одр жа ва ња ве жбе На -то – „Дарк имиџ” (Dark Imadge), у про -ле ћа 1974. го ди не, про це ње но је да битре ба ло при ка за ти си лу и во љу за од -бра ну зе мље. У по ли тич ком кон тек стубио је у то вре ме не ре ше но пи та њеТр ста, па је про це ње но да је до ла закде ло ва 6. фло те РМ САД у Ја дран скомо ре пред ста вља ло „сми шље ну вој но-по ли тич ку про во ка ци ју пре ма СФРЈ”.Од го вор ЈРВ и ПВО на то би ла је ве жба„Го ри ца-74” у ко јој су са Ба тај ни це наПле со и Пу лу пре ба зи ра ни лов ци МиГ-21 из 126. и 127. ло вач ке ави ја циј -ске еска дри ле. По са де Ан-12 уче ство -ва ле су у пре во зу љу ди и тех ни ке 20.мар та 1974. го ди не. Већ од сви та ња21. мар та лов ци су би ли при пре мље низа бор бе на деј ства.

Због скром ног ан га жо ва ња за по -тре бе ору жа них сна га у од но сну на ре -сур се, ука за ла се мо гућ ност да сеоства ри при ход са Ан-12Б, па су по ну -ђе ни ЈАТ-у, кроз уго вор за пре воз те -шких те ре та. У над ле жно сти ЈАТ-а би -ло је да про на ђе по сло ве и пла ти услу -гу пре во за на ра чун ССНО. Због тихле то ва је 1980. го ди не мо дер ни зо ва наави о ни ка Ан-12 но вим аме рич ким „Ко -линс” (Collins) DME-40.

Осам де се тих го ди на Ан-12Б ле те -ли су за ци вил не по тре бе до ра зних ае -ро дро ма у Афри ци и Ази ји, а одр жа ва несу и две ре дов не кар го-ли ни је за Лон -дон (уве де на 30. но вем бра 1985. и одр -жа ва на до 1990. јед ном или два пу та не -дељ но) и Па риз (1986–1988. го ди не).

Је дан од ве ћих по сло ва осам де се -тих го ди на био је пре воз пи ли ћа уИран. Из тог вре ме на оста ле су анег -до те о то ме ка ко су при ку пља ни свисло бод ни вој ни ци из ба тај нич ких је ди -ни ца за по се бан и не баш угле дан за -да так – чи шће ње те рет ног про сто раАн-12Б од пи ле ћег из ме та.

Ле тови су об у ста вље ни ка да је ави -о ну Ан-12 ис те кла до зво ла за ле те њеван гра ни це, сре ди ном 1990, и због ис -те ка ве ка ави о на. Од та да је Ан-12 мо -гао да се ко ри сти ти са мо за вој не ле то -ве у зе мљи са огра ни ће ном но си во шћу.

Нео ства ре на за ме на с хер ку ле сомИс ку ство са Ан-12 у на мен ским

за да ци ма и по сло ви ма са ЈАТ-ом уве -ри ло је Ко ман ду РВ и ПВО да би тре -ба ло има ти по го дан те шки тран спорт -ни ави он за так тич ки пре воз те шких ига барт них тех нич ких сред ста ва каошто су ра да ри, ра кет ни си сте ми, мла -зни мо то ри, во зи ла, за тим за пре возве ћег бро ја љу ди у де сан ти ма и ван -ред ним си ту а ци ја ма – до 90 па до бра -на ца или до 70 ра ње ни ка на но си ли ма– те за пре воз но вих и ре мон то ва нихсред ста ва ра те тех ни ке, ко ја се из во -зе или уво зе. Про це њи ва ло се да Ан-12 не ма пер спек ти ву због крат кихре сур са. Пре ма до ку мен та ци ји про пи -са но је да Ан-12Б има жи вот ни век од20 го ди на и ре сурс од 15.000 ча со вара да или 8.000 сле та ња, за ви сно од то -га ко је огра ни че ње пр во ис тек не. Ме -

ђу ре монт ни ци клус је че ти ри го ди не,од но сно 4.000 ча со ва на ле та или 1.800сле та ња. На Ан-12Б из вр ше на су триге не рал на ре мон та.

У вре ме из ра де ана ли зе по тре ба РВи ПВО за те шким ави о ном 1989. го ди -не, пре ма бил те ну „ан то но ва”, жи вот нивек Ан-12Б мо гао је да се про ду жи на 25го ди на, под усло вом да се на кон 5.000сле та ња (плус 500 сле та ња) про ве ду ра -до ви на оја ча њу но се ћих еле ме на та кри -ла, тру па и страј ног тра па. Ме ђу тим, тоби по ве ћа ло ма су ави о на за 500 до 700 kg на ра чун ко ри сног те ре та.

Пре о ста ли ави он 73311 у то вре -ме имао је 7.650 ча со ва на ле та и 4.750сле та ња и тре ба ло је да се де цем бра1989. го ди не по ша ље на ре монт. Тро -шак од 1,5 ми ли о на до ла ра за мо ди фи -ка ци је, за тим ста рост ави о на (ко ји јемо гао да ле ти до сре ди не 1994. го ди неса про ду жет ком ре сур са), па не до ста -так ре зер вних де ло ва и све че шћи от -ка зи, усло ви ли су да се Ан-12Б 73311не по ша ље на ре монт и ода бе ре но виави он за за ме ну. Као нај по вољ ни је ре -ше ње иза бран је аме рич ки че тве ро мо -то рац са ци вил ном озна ком про из во -ђа ча „Ло ки да” (Lockheed) L100-30, од но сно C-130H-30 или стан дар ни C-130H. Пре го во ри су по кре ну ти 1989.го ди не и од лу че но је да се на ба ве двано ва ави о на L100-30.

Пре о ста ли Ан-12Б по ву чен је изна о ру жа ња и до де љен је Му зе ју ју го -сло вен ског ва зду хо плов ства. По след -њи лет са по са дом РВ и ПВО био јекра так – од ае ро дро ма Ба тај ни ца до

Извозници НВО из Србије често користе изнајмљене авионе: Ан-12БК украјинскефирме „Мотор Сич” на аеродрому Београд, новембра 2007. године (А. Радић)

15. август 2014.16

Сур чи на. У частАн-12Б, 21. но вем -бра 1990. у 10 ча -со ва, без из да теко ман де уз хан гарсу се по стро ји липри пад ни ци 138.тран спорт не бри -га де. На ае ро др омсу по зва ни и свиле та чи и ме ха ни -ча ри ко ји су ра ди -ли на Ан-12Б. У10.13 ча со ва Ан-12 је по ле тео напо след њи од5.500 ле то ва (сави ше од 8.800ча со ва на ла та),оства ре них то ком18 го ди на слу жбеу РВ и ПВО.

М е ђ у т и м ,уме сто да по ста нејош је дан од му -зеј ских екс по на та,

По са да: пет чла но ва (пр ви и дру ги пи лот, на ви га тор, ра дио-те ле гра фи ста и ме ха ни чар-ле тач)

По гон ска гру па: че ти ри тур бо е ли сна мо то ра АИ-20М, сна ге 4x3.130 kW и по моћ ни мо тор ТГ-16

Ди мен зи је:– раз мах кри ла.......................................................37,99 m– ду жи на..............................................................32,866 m– ви си на..................................................................11,44 m– по вр ши на кри ла...............................................121,73 m²Ма се:– пра зан...............................................................34.836 kg– ма са у по ле та њу са 60 па до бра на ца...............60.641 kg– ма са у по ле та њу са 10.000 kg те ре та.............61.401 kgПер фор ман се:– мак си мал на бр зи на ..........................................656 km/h– прак тич ни вр ху нац ле та ....................................9.600 m– так тич ки ра ди јус....................................1.200-1.900 km– до лет на ви си ни од 1.000 m.............................3.290 km– до лет на ви си ни од 9.000 m.............................5.910 kmНо си вост:– те рет – нор мал ни 10.000 kg, мак си мал ни 20.000 kg– 89 пут ни ка (се дам у пред њој и 82 у зад њој ка би ни) или

60 па до бра на ца или 60 ра ње ни ка на но си ли ма, де вет се -де ћих ра ње ни ка и три ме ди цин ска пра ти о ца

ТАК ТИЧ КО-ТЕХ НИЧ КЕ ОД ЛИ КЕ ави он 73311 имао је нео бич ну суд би -ну – из најм љен је јед ној бу гар скојфир ми, па су фе бру а ра 1991. го ди нему зе ју, као но си о цу уго во ра, фор мал -но пре да ти ре зер вни мо то ри и ре зер -вни де ло ви ави о на. У Бу гар ској је ави -он уве ден у ци вил ни ре ги стар и 1991.го ди не при ја вљен је као вла сни штво„Sigi Air Cargo”, а од 1992. „Air Sofia”.

У тран зи ци о ним де ве де се тим др -жав но вла сни штво по ста ло је при ват -но, па се Ан-12 ни је вра тио у му зеј скузбир ку, ка ко је пр во бит но пла ни ра но.Фир ма „Air Sofia” за др жа ла је ави он усво јој фло ти до 2007. го ди не, ка да језбог ула ска Бу гар ске у ЕУ мо ра ла даус кра ти до зво лу фир ма ма ко је ле тепре ста ре лим Ан-12.

Ави о ни су пре ба че ни у ре ги старСр би је, као вла сни штво до ма ће фир -ме „United International Airlines” и бив -ши вој ни Ан-12 по стао је YU-UIA. По -ку шај да се из Бе о гра да на ста ве ле то -ви са Ан-12 био је крат ког ве ка и ави -он од ла зи на ис ток у Ка зах стан, а ка -сни је Азер беј џан. ƒ

Алек сан дар РА ДИЋ

Руска фирма РСК МиГ има свој Ан-12Б за брзу доставу резервних делова и техничку подршку. На аеродром Батајница јула 2010. године довезао је резервне делове за МиГ-29 из 101. ескадриле. (А. Радић)